godina XLVIII / broj 423 / januar-februar 2003.

L I C E

M i k l o V a r h e i. . . N E D O P U S T I !

I Potop i slana fotografijaMoto: Sve.1.Znam, itaoca sablanjava ako naie na tekst bez kritinosti. Njegovi roditelji i profesori i nadreeni i politiari podsticali su ga na kritiki ton. Buda je rekao: ljubav je okov. Ljubav na evropski nain: kritika. ta uini deak devojici koja mu se dopada? Povue je za kosu. Radost roditelja je potpuna: vie ne treba da strahuju da e njihov sin biti mamlaz, roeno je Ja, bie neko ko e se brinuti o njima pod stare dane. Evropski okov: kritika. tirner je jo mogao rei: svari ostiju, i oslobodio si se od nje. U naem veku stvar stoji ovako: nita ne priputam sebi dok ne znam da je dobro. Nije sluajno to je Oto Vajninger zapoeo stolee u Evropi. Ako ovek u sebi pomisli na onaj svoj deli za koji bi voleo da jeftino proe kroz ivot bez ijedne ogrebotine, koji bi voleo tako da dokraji kao da nije ni zapoinjao ivot, koji najradije stoji ispred ogledala, koji radije ne tri, samo da ne zaudara na znoj, odmah treba da shvati zato Vajninger odbija enu, kako je ve on nazivao taj maleni deli u sebi.2.Uitelju, ako Uenik pone da protivrei, neka napusti prostoriju! Nema ta da se objanjava u ovoj izreci sufija, kao uopte u priama, mitovima, slikama i znacima batine. Prema Talmudu, san je sam svoje objanjenje. San: ceo svet. A sve, celo dananjem oveku je malo. Ako eli da mu laska, uini priu, mit, sliku, znak, izreku, parabolu, san takvim kao on. Rastavi u delove! Tumai, prilagoavaj svakodnevnim oekivanjima! Sve je dobro to naizgled slabi snagu primera. Drevni ovek je bez treptanja gledao u Sunce. Dananji ovek i lek uzima sa demom. "Now we have to get back the cosmos, and it can't be done by a trick. We can't get the sun in us by lying naked like pigs on a beach." (Mi treba ponovo da zadobijemo kosmos, treba da mu se vratimo, a tu trikovi ne pomau. Mi ne umemo da pripustimo Sunce u sebe, uzalud na plai leimo goli kao svinje.) D. H. Lorens.3."Look forward, not backward!" (Gledaj unapred, ne unazad!) pie bezimeni srednjevekovni engleski mistiar. Niko se bolje od Kaspara Davida Fridriha nije pridravao ovog solidnog znanja batine. U svetu obrnutog poretka vrednosti inae svako uvanje vrednosti lii na senku, na fiksideju. Pravi mistici su bezimeni. Nepoznati.U svojoj sadanjoj formi svaki svetovno iznueni postupak ometa osveenje, poev od znanja doziranog prema parcijalnom gleditu, pa preko stupidnog sporta do statistoidnog shvatanja. Nije potrebna napetost, nego osnova." (Bela Hamva) Naa kultura koja nije Neto, nego od Neega, kao to kae Berajev bolesno trai novo, a u meuvremenu moe da nae samo prividan spokoj u slinosti, sistematizaciji i stabilizaciji. A slinost se moe otkriti samo u odsustvu osnove, u nedostaku degeneracije, u gladi za ivotom, sakralnosti. Krajnji koren modernih estetika uvek treba traiti u politici. Kao to je la jedina stvarna, ne njena forma koja se kree u okvirima apstraktnog moralizma ako re izdvojenu iz njenog tla postavimo pored drugih zbivanja" (Lajo SaboBela Tabor), i ubica moe postati samo ubijajui celinu, zastupajui deo, divei se slinostima, gubei tlo. Poricati se mogu samo ogranienja. Otvorenost postoji samo za celinu.4.Narcis spada meu one prilike grke mitologije o kojima nije sauvana slika na vazi. Ipak relativno lako moemo ostati verni njegovom duhu. Kada struk narcisa stavimo u vazu, kidamo ga s korena. Uivanje gubimo u onom trenutku kada elimo da ga pribavimo.Narcis je, kao kritiki umovi i razdoblja uopte, rtva svoje drugostepenosti (nebitnosti). Ni do tri ne ume da broji, kao to se kae." Traio je nebo u vodi, ali je video samo sopstveno lice. Otvorio se dualizmu. (Ko ovde vidi samo samozaljubljenost, njegova situacija je beznadena, i taj pitanje nepodozrivo bagatelizuje.)Od tada je potreban ogroman napor za to da bismo doli k sebi, da sem sebe i drugo vidimo u vodi, ogledalu, u drugom oveku, u svetu, i da otkrijemo da je i za poletanje jednog leptira potreban ceo nebeski svod" (Klodel) Od tada u ogledalu vidimo svoju smrt" (Kokto). (Zato je danas malo svaki primer, ak i najgori, a ima ih u izobilju, i zato ako neko zavri studije, a nije jo potpuno izgubio otvorenost prema bivstvu, zna ve sve to ne eli, to on ne eli biti, i to njemu ne treba. Jo samo treba da se rodi i treba da odustane od smisaonih konstrukcija u ogledalu. Svet ne iskusiti prema dualitetima. Dok veze ne kompletiram do tri, stvari nemaju svoju stvarnost." (Bela Hamva) Naa umetnost, postupci, ivot pod znakom su vrtloga. Ne red, ne mera, ne svetlost, ne odgovornost, ne znanje, ne duhovno dostojanstvo. Dovoljno je ako ovde pomislimo na sliku Frensisa Bejkona: Narcis gleda u vodu. Umetnost ostvarenosti. Priprema na samoubistvo.5.Video sam jednog oveka, dugo sam ga posmatrao. Iskaljao se, ustao, pogledao kroz prozor. Kaljucao, ponovo seo. Muvanje, zvidukanje, kijanje. Novine, maramica, runi sat. Pali cigaretu. Nekom nepoznatom postavlja utiva pitanja. Smeka se i eka.Ja sam ambiciozan, znam. Ono to elim nije malo: smiriti se. Vedrina. Ne nervozni simptomi i aktivnost. Ne umesto neega. Biti tamo gde jesam. Ne ponaati se zbog prie. Ne iveti zbog biografije.Ne umem da stvaram probleme, ne elim ni da ih otkrivam. Hou da stanem na njih. Da hodam po vodi. Jedino neu da piem drame, ne umem da priam u prostoru veliine autobusa, sobe."Bolje je stanovati u maloj kui i diviti se zamcima, nego stanovati u zamku i vie se niemu ne diviti" kae Raskin s karakteristino evropskim dualizmom. Na ovom putu smisao i pravac stvari jedino se katkada moe obrnuti. (Kao to najnoviji neidentifikovani letei predmeti ve iznutra "poruuju", a zovu se EIDS. Kao to je najvei broj bolesti danas postao sujeverica.) Pa neka bude to za umetnike plodno stanje i sama sloboda, meni je malo. "Ono to je odista istina, i suprotno tome je isto tako istina" govori se tragom istog ovog linearnog miljenja. Zaista, pored i ispod i iznad i oko istine u svim pravcima sve je istina ako je fantazija ista, a centar izvan ja. Ovde postaje jasno koji je jedini nain na koji moemo shvatiti misao Gurmon: "Uasnuli bismo se kada bi pred nas izneli u irokoj zdeli razliitu hranu od mesa do voa izmeanu sa supama, vinom, kafom, hranu koja treba da predstavlja naa uzastopna jela; na uas bi bio isto tako snaan kada bismo videli odbojnu smeu onih protivrenih istina koje nastaju u naem duhu."Dobro sazna tako to ga ini, loe tako to ga ne ini.6.Smisao rei nalazi se u nevidljivosti. "Ne gramatika, ve smisao rei" kae Sirano de Bererak. ivim ispravno onda ako sebe ne vidim. Po onome to je jedino vano prepoznajem svoju zgroenost. Putam je da deluje. Ne elim po primeru oveka uang Cea da je izbuim kako bih disao. Da sauvam svoju osetljivost. "Kada razmiljam, elim da utim i plaem." (Grgur Veliki) Ne elim da saznam. Nema nigde. Prepoznajem po tome to ne elim da vidim. Nalazi se svuda. Deluje. "Ukoliko ljudi ive, ive posredstvom Zena." (Blajt)Odravati budnim svest hijerarhije. "Samo vii nivo moe objasniti nii, nikada obrnuto." (Teodor Haker) Ako pomaem, objanjavam, branim, napadam, samo sam za jedan nivo snizio sve, odakle je jo tee ponovo videti izvor. Pomerio sam s mesta, kao bezlina linost prihvatio sam bezmesno mesto. Od sakralne Celine u modernoj knjievnosti, na primer kod Kafke, vie nije ni preostalo nita drugo samo ovo objanjenje, recimo: senka. Ja. Tako se moe kruiti oko izgubljenog sredita. Tako dospevamo "iz humanizma do bestijalizma" (Grilparcer).uvam, ne objanjavam. Vaan je stil sutre, na primer Haraklit. Ne odlomak, ne magla, nego samo tako Celina. Nevano bez razmiljanja odbaciti zbog jedino vanog. Sve vratiti na svoje mesto. "Nita nije negativno to je na svom mestu." (Bela Hamva)"Svet je stvoren zbog izbora izabranog." A "ne moe se nekanjeno malo hteti" (Lajo SaboBerla Tabor).Moram postati celovit, mit, kako bih bio stvaran.7.U modernoj umetnosti obino je inspiracija i stvaranje onaj trenutak kada umetnik posrui pone da juri, i mlatara rukama, pravi velike skokove kroz vazduh. Posmatrajui pak platna Kaspara Davida Fridriha odmah se ispostavlja da ne treba pogreno razumeti ili zaboraviti znanje batine, koje u svima nama ivi, da bismo mogli da stvaramo. Ne treba lebdeti, nego sigurno stajati. Ne treba nam loa sloboda, nego dobra.Fridrih se drao slino egipatskom slikarstvu prirodih dimenzija oveka i njegovih stvarnih potreba. Ako u jednom smeru ne vidim, samo tada ivim. "Small is beautiful" (Malo je lepo) kae Fric umaher. Od kako ljudska glava nije "potpuna celina lica", iza naih lea uvek gori Sodoma i Gomora. "Plamen udnje, plamen mrnje i plamen bludnje. Plamen roenja, starenja i smrti, plamen bede, bola, patnje i oaja." Ostati budan. Svako stvaranje i postupak samo su trag na putu ka Bogu. Ako nije posveeno znanjem ako je za mene postalo vano, ve sam pogreio, stao sam, okrenuo se nazad. Biu rtva, kip soli. "Ovde vie nita nee rasti." Iza mojih lea slikar, fotograf, kritiar. Ne treba dokaz, ni fotografija: "mu sam, ili supruga; majka, prijatelj; bio sam na putovanjima i imao sam velike doivljaje, snaan sam i zanet, ili sam imao velike gubitke" (Lajo Presing). Ne treba se mrdati, ve iveti. Jo bolje: ne ostaviti trag, ve delovati.Ko nije Bog, okreni mu lea! (Diogen)8.Ni za ta, ni za kakvo procvalo razdoblje ne bih dao ovu kasnu epohu apokalipse kada je konano svakome jasno ta je vano, i vie uopte nema strahovanja samo od spoljnih stvari, nasuprot onome to se o tome obino govori. Danas smo prispeli dotle da je strah od svega sasvim spoljnjeg dobar samo za sputavanje razreenja, za to da ja ne inim ono to je moj posao. Ukratko, nikada se ovako jasno nije moglo smejati onome koji veruje da zna da vara. Danas ivimo u lavri, i vaan je postao unutarnji ivot, jedino se rauna linost. Treba zapoeti preuzimanje slobode, ili najpre biti svestan ta je to, jer nam inae "mnogo vea opasnost preti ako se eliminie opasnost treeg svetskog rata" (Hajdeger).U ovom trenutku zbivanja, naravno, igra samo onaj koji je, bilo da zna ili ne zna, prinuen. Dakle onaj koji je greno nepodozriv. Onaj ko igra podrazumevajui pod tim svako dranje od samoironije do fabrikovanja lagera, od prianja viceva do pretvaranja u strunjaka, svako htenje privida i nebia, dakle svega to se zadovoljava malim, to sebe samo zatvara, a ne eli da preuzme sve, to iz dva ne udi u tri, ve u jedan taj danas trupka samo na grobu mrtvih (lai), poravnava zemlju (Peter Breznjik). Naravno, odatle ne sledi samo da se cilj umetnosti vie ne moe propisati da, kao to je jo Gebels govorio, proizvodi optimizam, nego stvar ovde odista postaje zanimljiva: jer danas ni optimizam ni pesimizam, nikakvo stvo nije dovoljno. Krajnosti su u ovom znaenju prosto izgubile svoj znaaj. Danas je jedino vano nalaenje mere (sredine, osnove), znanje i sloboda su postali preuzimanje.9.Priu o Lao Ceu verovatno svako zna. Ono to je iz nje ovde vano, i svakako treba pomenuti, jeste: granica. Svoje poznato delo Tao te ing, kao to se kae, napisao je na granici, na molbu uvara klanca Hanku. Zatim je zajahao pitomog bivola i on, koji se u ivotu nije ni pomerio iz svoje sobe, zauvek je iezao. Predanje Blavackog zna za hiljadu njegovih dela, od njih je 999 izgubljeno. Prema tome: jedno ili hiljadu. Sada je sutina: granica.Naravno, grei ko sasvim misli na spoljnu granicu. Ono to znamo iz moderne umetnosti, setimo se samo, na primer, poslednje akcije Rudolfa varckoglera, sve je takva spoljna granica. Nebitno, ne moe se realizovati, oslobaa demone i nepodozrivo je praakanje. Od oveka se jedva moe oduzeti manje od metarijalnih stvari, podrazumevajui i fiziki ivot. To je ve svako morao osetiti, ako ne drugde, a ono u velikim trenucima (kada je i gde je potpuno bio prisutan).Batina govori o granici samo u onom sluaju ako spoljna granica bez ostatka prekriva unutarnju, a obe u osnovi (Bog) proimaju jedna drugu. "Ne treba uveavati broj nerealizovanih misli." (Bela Hamva) Treba ostvariti minimalnu aktivnost. Problesnuti. "Nesudelovanje ili priguivanje ne mogu nastati." (Padmaambhava)Pisati, prosloviti, pokrenuti se sme samo kada se prispe na granicu. Rutinom se nema ta predati, nju treba samo praktikovati, i svako je moe pribaviti. ekati uvara i pitomog bivola (duh). Nita ne treba zadrati. Nita ne preskoiti. Sve baciti. Ne suprotstaviti se slikaru. Ostati sutastven. Odustati od kritike (refleksivne) napetosti. Dospeti do tri.Veliki deo moderne umetnosti i nauke prinuen je da se razmee svojim novitetima, senzacijama, mada se precizno moe pokazati da batina, to jest jedina duhovnost potie s mesta polomljenog dela, pogreno shvaenog ili poricanog, i u svojoj nepodozrivosti, neznanju ume samo tako i utoliko da opstane ako se ogromnom brzinom stalno udaljava od (eks)centra, i duboko uti o ukususpasenju koji se krije u svakoj stvari.Istina (Celina) koju je ovek dobio na zaelu vremena kako bi je uvao ("Vama dajem zemlju") eli da je "prihvaenu u sebe proivimo" (Dee Jakabfalvi). Celinu treba uvati, i to uvati tako da se otvorim, i kroz moj ivot, moje postupke problesne sve vie svetlosti. Ako neko eli da poseduje istinu, ili sam eli da deli istinu a to nikada nismo bolje videli nego upravo danas onda poinje da brblja i krade i da se jada i da jurca. Ako misli da sam svojom snagom moe da dovri iskupljenje, onda ubija ljude na gomile, ili ih vetaki odrava u strahu, neznanju i sekundarnosti.Znai u dananjim okolnostima jedna je stvar gotovo sigurna: ako neko prispe na granicu, od toga se, spolja gledano, nita ne vidi. "Onaj ko se onesveuje, misli da se sve vrti." (Ignacije Lojola) Niko umesto mene, ja umesto nikoga.Lao Ce, stie na granicu Staro Dojene, zato to je postao "ist kao voda". Nema nita to bi zapisao. Zapisuje. Ne moe da tegli. Shvata ta je to: uvati. Odnosi nazad u nevidljivo.II Summa tautologica1.Dananji zastupnik minimalarta jeste onaj moderni Noje koji nema vremena da saeka poziv Gospoda, a ipak ne ume da zapone posao dovoljno rano. U svakom sluaju pogreno shvata prirodu stvari, ta neka mu neprimetno preko lica promine samo jedna prava misao, ivot mu je ve na taki kljuanja.Saznavi za projekat Tamaa Sentjobija o standardu minimalne egzistencije odista se moemo oseati u Evropi dvadesetog veka. Umetnik je u sreditu sveta doao do reenja, ako sledimo njegove savete, svi se moemo spasiti na njegovoj barci.ta je zadatak drugoga, naravno ne znam. S moje strane dobro je ono na to u najmanje nasesti. "Beao bih kao bez due ako bi me neko potraio da mi uini dobro." (H. D. Toro) Moja pristrasnost, greka, zatvorenost, predrasuda uopte javlja se u slici "meni dopadljivoj". Paja (slama) kae Unamuno. Baciti, sve odbaciti. Iz romana opis predela, karaktere, iz pesme rime, iz napeva ono to je umiljato. Nije potreban smer, ve duh. Ne dubina, nego problesak. Oseam, "umetnik zemlje" e me kadtad silom prinuditi da sagradim njegovu piramidu.Po Alenu Finkelkrautu, celokupna umetnika avangarda, koja je sanjala o tome da se potpuno oslobodi tradicije, roena je pod arolijom Marksove velike vizije po kojoj se istorija oveanstva deli na dva dela: preistorijski (carstvo nunosti u kojem je ovek izruen nepoznatim zakonima) i na pravu istoriju koja zapoinje proleterskom revolucijom kada ovek konano ovlada svojom sudbinom.S ubeenjem i trezveno izjavljujem: oveku, ukoliko je ovek, nije potrebno pouzdano i egzaktno znanje. (Naravno, tome ne protivrei ni to to takvo znanje do sada jo nije pribavio, a nikada ga ni nee pribaviti.) Ali ono to mu je potrebno jeste da to i dokui.Jalova ena je preklinjala Izraela iz Koznice, neka se moli za nju kako bi rodila dete. Rabin se zamislio: Moja majka je dala ogrta na dar Balu emu Tovu, isto to ga je molila. Sledee godine sam se ja rodio. Hvala! Doneu ti najlepi ogrta! zahvaljivala mu je. Magid je uz osmeh odgovorio: Ne, tebi to nee pomoi. Moja majka nije znala za ovu priu.2.Izmeu prvog i poslednjeg trenutka nema znanja. ivot nije ispravljanje, nije razvoj, nije pronalazak, nije pomaganje. Nema oveka koji bi podneo dobrotu. Niko nema pravo na skromnost. ivot jeste: sazrevanje.Sve napreduje prema sebi samom. Nema sekularizovanog sveta. Svet jeste: religiozan. Sva odstupanje od normalnosti (privilegije, titule, medalje, inovi) jesu kompenzacije greaka poinjenih na nevidljivoj strani. Odstupiti u prvom trenutku od svega dobijenog (stvaranje) mogue je samo prema nesutastvenom. Svako trenutno, merljivo i vidljivo dejstvo je iskljueno. Scijentifiki proizvod, izmislila ga je nauka za dokaz i odravanje svoje nunosti i neophodnosti. Samo je nesporazum plodonosan. Pravci modernog miljenja i umetnosti svojom sudbinom razvijaju nesporazume koji se javljaju ve pri njihovom raanju.Groznicu, napregnutost, uurbanost, napetost, ludilo odbacujem (rtva), jer neu da kaem neto to ne postoji. I ne odande gde ja nisam. "Smisao ivota se sastoji u tome to je nerazumno rei da nema nikakvog smisla." (Nils Bor). ivot iskazuje samog sebe mojim posredstvom. "Ko ne ume da dadne vie nego to je dobio, polagano poinje da truli." (or Bernanos)Na Istoku je karma, na Zapadu politika. Karma: postajem jedno sa samim sobom, razvijam sve svoje mogunosti koje sam dobio, svet (Celinu) prenosim u sebe. Politika je privremeno i prividno falsifikovanje karme. Onda sam silan (naivan), onda traim vlast ako vie nisam ja sam. Ne postoje dve linosti koje bi u jednom trenutku bile na istom mestu.Nije potrebno odgaanje, niti iskljuivanje. Suprotstaviti se zapetljavanju. Na strani sud ne mogu da umesto sebe poaljem fotografiju.3.Ko svet probudi iza sna, neka ne rauna na smrt! od Grka i Platona to je umesto Hegela mogao rei bilo koji "moderni" mislilac. "Ono to je moderno, vie nije to." (Dali) Ono, odnosno to jeste: vie nije to, ono na emu je izgraena celokupna kultura, to jeste: Ja."Jednom je u prahaosu erpa uhvatila sebe za drku i pobrkala je s nogom Boga. Moe i sto puta zagoreti od tada sebi pripisuje stvaranje." (eze Hatar) Ono to u interesu egzistencije trajno stvara i odrava u nama nezadovoljene (ulne) zahteve njihovo nestajanje znailo bi i njeno nestajanje, koje uzdu i po uoptenosti (sistem, stil, ustrojstvo, pravac itd.) vidi i organizuje svet, dakle ono to je u nama moderno, i shvata Hegelovu misao, to je: Ja. Ono to koristi svete stvarnosti u interesu plodnosti sopstvenog naunog parcijalnog gledita (npr. psihoanaliza), emu je svaka mistina i lina injenica samo tema za razgovor, to je u nama: Ja.Ono to sakralno zatvoreni poredak (ovek) ne razara, jer ne ume ni da ga dotakne, samo je prema njemu slep, time gubi pravo duha, jer uvek, uvek vie eli da kae, to je: Ja.Nema skeptinog oveka. Ko korakne: ve je vernik. Sumnja (poricanje, gordost, privrenost, iznenaenje) kao i sve ostalo, samo je odstupanje od normalnosti: ispoljavanje. Rei vie. Neto je pridodato. Ono gde sam i u ta sam sumnjao, tu sam i utoliko poremeen: nisam prisutan. Deformisano vidim, privid i sutinu ne na svojim mestima. Mesto korena je nevidljivo. Molitva: zahvaliti nevidljivom to traje, to postoji. Celokupnim ivotom zahvaliti. ivim zadivljen nevidljivim. Znati da je ono to vidim: simbol. Zalud. Jo ga nema. "ovek: celina."Ispoljavanje je dobila ivotinja. Logos je ovekov. Stanovati pored Boga.Ja moe nekoga postaviti na prazno mesto, ali oveka (sakralna linost) time ne moe prevariti: traie patnju i bol kako bi mogao osetiti ukus prisustva.4.Jezik: beskrajna tautologija (Vitgentajn) ovek je stvoren prema slici i podobiju Boga.Prispeli smo do kulture kljuaonice.Zamiljenim upoznavanjem stvari koje se ne mogu neposredno iskusiti naa situacija nije postala laka. Danas svaka (opasna) suprotnost pristie iz njenog smera i oblika. "Svet smo liili njegove ari time to smo ponitili udaljenost." (L. Klages) Ako kaem: ovek, a ne umesto toga: vrea puna starudija" (Jung), ja zbog toga jo nisam konzervativan, ili anahronian. Svet i danas odrava trideset est pravednika.Ako neto gledam kroz kljuaonicu, esto zaboravim: da li sam napolju ili unutra. Ja lino pak nemam pretenzija na onu neizvesnost i uzbuenje, to ga ovako postie i znai veliki deo moderne kulture."Dobar umetnik uvek neto petlja oko svoga rajferlusa." (Pati Smit) Da, tako se sve srozalo prema gore: prema Prividu. Mistika je tako postala ono to se vidi spolja: priguena telesnost. Tako ovekov ivot oduzima ona umetnost koja ui rutini. Nema kljuaonice. To je kvarnost umetnosti: "deformisana senzibilnost koja je zasnovana na individualnoj utakmici, na hijerarhiji vrednosti koja nam je nametnuta i tako dalje" (Gombrovi).Ne posredno, ve neposredno. Lino. Ne budunost, ve venost. Svoje misli odrediti prema gore, prema otvorenom prostoru. Ljubav koja je postala vidljiva: politika. Ako inim dobro, onda ne znam nita (vedrina). Oseati, ne govoriti. Granice se ne mogu rasplinuti. Ako stojim tamo gde jesam, onda se ne vidim. Duh je samo tamo gde se nita ne vidi. ivot postoji kao tkanje izmeu rei.Kao to "graani ne dobijaju svoja osnovna prava od drave, nego poseduju svoja ljudska prava" (Jano Ki), tako umesto "svako umetnik": svako je ovek.Moral: nevidljiv. Nije stvar naunika, ni umetnika, ni strunjaka.ovek je u Celini slobodan.5.Mnoge stvari kojima me je uio Uitelj razumeo sam tek mnogo kasnije. Jedna od njih: nestanak pitanja. Uvek i u svemu traio si veliko, lepo, novo, znaajno. Uio si od predmeta i ljudi, od prirode i od ena. Odnosno uio bi: ako ne pita. Pitati znai: neto ve zna, misli da zna, i pitanjem ga odmakne, dri daleko od sebe. Potrebni su bolest i katastrofa, kao kod veine ljudi, da bi bar na trenutak ponestalo tvojih pitanja, da ve ni za njih ne bi imao snage. Drugi tada postaju religiozni, ti si video i oslovio mene koji sam stalno tu bio. Naravno, srednje stanje je ubrzo minulo, jedva si ekao da moe pitati. Zanimalo te je sve, moje obrazovanje, moj nain ivota, moje iskustvo. Zato si pitao i pitao. Zato me nisi upozorio?Uitelj se nasmeio: Moda danas vie ne treba da tako neno postupam s tobom. Ojaao si, uskoro e stii do prekretnice. Pitanja e nestati, ali svaka izjava e zvuati kao da je pitanje. Mnogi se tokom celog ivota nee odavde dalje mai. Potom e konano nestati pitanja. Nee biti lepih ili vanijih rei, odnosno svaka re e biti podjednako vana. Budi spokojan. Jezik nije gospodar oveka. Pitanje nije ljudska mera. Nema razloga za radoznalost. Ako te neto ne interesuje, ne prihvata to zajedno sa svim posledicama, pogotovo ne zajedno s onim o emu nema ni pojma, nastavi dalje. Do sada su tvoje greke bile u lepom, jer si ih tamo skrivao, sada e bar dospeti na svoje pravo mesto: u ono to ne razume, i to ti se ne dopada. Ono pored ega prolazi. Lagano se otvara, sve vie osea. Sve treba da pripusti sebi.6.Dejstvo i vrednost su nezavisni. U jedinstvu prvog trenutka ("Naka bude!") ve je sve dato. Vreme, komunikacija: pasti. Kultura razvuenog drugog trenutka.Prispevi u Duh nestaju karma i politika (Ja).Ako jo zna neto, onda nisi tamo. Onaj ko neto zna, zalud pita. Sve je la to ne stie kroz onu prazninu koja jeste Linost.Nauka: lo poetak. Ne ume da se suprotstavi iskuenju (Isus se sa stene baca u dubinu). Polazi od negativnog kako nikada ne bi umeo prispeti do kraja.Groznica, pomo samo simuliraju Celinu. Posle njihovog nestanka mogua je aktuelnost. Oseanje je tano. Ne iskoriavati u praksi. Za ljubav visokog ne preutati nisko. Paradoks pustiti u srce.Prividna protivrenost: tautologija.Ispred ivota ne beati u tajnu, u dubinu, u pitanje, u knjievnost. U lepu knjievnost (primarno): samocenzura.Psi se igra sa svojim povocem. Umetnost.Crkva: mesto trajka glau.Celovitost si izgubio u rei. Opte, ideja, vaspitanje, iskustveni dokaz, zakoni, slika sveta, razoreno trojstvo.Stvari jedva ekaju da ih ugleda.7.Slike Li Jungija (Sve i Nita, 5=0, 1+1=0 itd.), slikane ezdesetih godina i izloene u "Lisson Galery" u Londonu, ali i njegove pesme i linost karakterie, prema Giju Bretu, to je doao i sa Istoka i sa Zapada, a istovremenoni iz jednog pravca. Tri.Onaj ko je samo stigao do Atile Joefa i kao da se time zbiva bilo ta bitno spoljnjeg cenzora ("moj voa") zamenio unutarnjim, njemu dranje Lija ne moe mnogo rei. Do smisla i pojma potpune osloboenosti od stava blie je stigao bar onaj ko zna da je istovremeno s nastankom Manifesta komunistike partije Henri David Toro realizovao Valdenov ivot. to na Istoku zvui "ako je no, svie" prema kardinalu Njumanu znai: ne poinjimo uivanjem, nego Isusovim Krstom!Oprezno treba koristiti velike rei, razume se, jer ljudi jedva ekaju kako bi se uplaili. Velika re Pola Rikoa, na primer, jeste askeza: "Posredstvom intelektualne i moralne askeze refleksija postaje pogodna da samosvest uzdigne do prvobitnog odobravanja." Pol Klodel isto to kae jednostavnije kada tradiciju uporeuje s ovekom koji hoda, ija jedna noga mora biti na zemlji, a druga u vazduhu: ako su obe noge na zemlji, onda ne napreduje, ako su pak obe u vazduhu, pae.Precizno shvatajui (ilustrujui) askeza je dakle: hod.Prisustvo: ravnotea. Batina: ovek.8.Teina i lakoa dananje situacije jeste: pri rano probuenoj svesti, ni na jednom njenom stupnju ne sme se zaustaviti. Treba dospeti do najgue take Ja, i tu sve odbaciti. Neprimetno proi naravno, jer ako se jo i to vidi, onda je to ili prevara (ako ovek danas vidi da neto usporava, bezuslovno misli na policijska kola), ili ovde ostaje neko stojei, trulei (pranje sudova, reavanje ukrtenih rei, umetnost protesta itd.). Ne stati, odbacujui Ja do potpune osetljivosti. Dalje, dalje. Nije dovoljno izgraditi zapeak od stava koji se procenjuje kao pouzdan, kao to sugeriu proizvodi totalitarne logike (nauka, umetnost, religija itd.). Za svako ispoljavanje se moe rei: samo je jedno od. Strahuje za sopstvenu zatvorenost: za loe, za malo. Za ono za to se uopte moe strahovati: to nije dovoljno.Ne biti glupan vlasti, ne zatvoriti se (ludilo, maska, ivotinja, starenje, ena, smrt).Moj uitelj je uio: ne strahuj za svet, za Zemlju. Niko ne ume da prouzrokuje tetu u onome to nije on sam, to nije njegovo, ili nije njegova tvorevina. Hibris.Ako naiem na masu koja je isuvie buna: ve sam ja najgrlatiji.9.Drugi trenutak je doba odsutnosti Boga. Nije on zbog samog sebe: to je otvorenost. Zatvoriti se: provocirati (nevidljivo uiniti vidljivim, odnos deteroditelj u svesti Boga, fantastino i ironija u sistemima nasilja itd.).Svako ljudsko delo dobija svoju snagu od njegovog "Jesam". Tvoratvo tvorevine: tautologija. A to da jeste tautologija, samo Ja moe rei. Iz smera prvi i trei (Celina) tautologija znai: Logos.Odbacivi Ja poinje da se realizuje drugi: ovek. Dolazi iz prvog, ide ka treem. Ako to zaboravim, ili zatakam: poinjem da se plaim i elim da se svi plae. Neto, i sve vie, spolja je dodano, ravnotea (ovek, zemlja) naginje se ka prividu. Ljudsko znanje je spomen na prvi trenutak: prihvatam, kreem dalje, od toga rastem."Pesma je sredite i nedostatak muzike." (Mio) Tamo gde se minimum i maksimum podudaraju, to je mesto tvorevine. Ako ispravno ivim i kaem: slika (Logos, tautologija). Svaka linost (slika, svet) gradi se odozgo. Nevidljivo stie, smisao ulazi tek u treem trenutku. ("Istina jeste: nebeska.") Ako dve linosti kau istovetno, drugaije zvui. Slike jedna pored druge."Radosna vest je u svakom sluaju drugaija i drugaija. O ovom istom svetu." (Geza Pernecki)Ovo je druga kosmogonija": ovek je odrastao u Logosu. Samo ga onda vidim ako ga pustim u sebe. Ako pomae, jo nisam tamo. Ako govorim o njemu, ve o drugom govorim. (Vreme.) Jedan blesak. Nita pre, nita posle njega. Ime koje Logos jo i ve moe podneti: tautologija.Ako se neto dogodilo, nita se ne menja. Samo drugaije padaju senke.III arobnjaku da ivi ne dopusti!1.Nikada nisam udeo da budem bolji ili gori od drugoga posredstvom sree i talenta i marljivosti. Ispod ili iznad razine svog pravog ivota ni onako ne mogu trajno da ivim. Ako mi je ponekad ipak izgledalo da se otvara nain za to, time mi je izgleda ponuena mogunost prevare, lane egzistencije, propasti. Dogaalo se da godinama itam jednu knjigu dok ne ponem da je razumevam. Navikao sam, ako pertle elim da zaveem tako da sam time zadovoljan, neophodno mi je celokupno moje iskustvo od nepoznatog Sokrata preko Natanaelove smokve i evalove palate do neanalizovanog mog detinjstva i dalje bez izuzetka, u potpunom intenzitetu, skupa i odjednom.Nije struktura jedan (odreeni) par plavih oiju, nego potpuni horizont, ne apstraktno mesto, nego: moje mesto. Sve i svako drugi je vie od mene: to je moje sopstveno mesto. (Artikulacija: patuljak, nazuvi izme od sedam milja, uputa se u poteru za odbeglom princezom.) Jedinstvo: svima drugima nedostajem ja, a meni svi oni.Iza mog najmanjeg pokreta nalazi se (kao tamna pozadina) moj celokupni ivot.2.Strava je da ne mogu da podnesem ovo ovde, zabrinutost, oaj, lupanje srca. Gr. Poetak znanja, teorije, poistoveenje s apstrakcijama. Izlaz iz raznovrsnih delova, greka prilagoavanja situaciji takmienja i dijalektikom odnosu. Razdvajanje stvarnosti i utopije, iekivanje autoriteta, velikih ljudi. Slom pod prosveenou, krutim sistemom, pod nagomilanim, stranim plenom.Lian da budem, ili upotrebljiv.Paziti da ne kaem bolje nego to jeste. Pasivna strana je nepomerljiva. Stvaranje samo uz ostavljanje nevidljivog. Dopustiti da se vidi. Kazujem a da ne razumem. Sve pretvoriti u sliku: dokrajiti, sakralno zatvoriti. Samo onda mogu da proslovim ako sam stupio u sliku, gde sam ionako i svakako bio i jesam. Jedna od karakteristika modernih pseudojedinstava (radni dan, razgovor, neorganska ekonomija, film, roman, balet itd.) jeste to nisu sakralno zatvoreni, dokrajeni.Svako neposredno sve dobija od Sunca.Vie ne ukida (ne skrnavi) manje. Samo se ukupno postojanje moe razdeliti. Stvarnost je u nepostojanju (materija u duhu, oliina u kvalitetu itd.).Ne: Da koje nije do kraja domiljeno.3.Vie ne postoji opravdanje. Treba da pazim na ono to je uvek ovde i to je sada, to se "nikada nije zbilo, ali je uvek bilo", to je ono Konano koje je uvek veno u ovde postojeem, poslednje svake reimisliina, predah, povratak duhu u sebi samom, posveenje, ponovna veza s izvornou. Obavezan sam da inim dobro, to je sigurno, ali sopstvenom linou nikada ne mogu saznati da je to dobro.Moja nezahvalnost prema svakoj vrsti sasvim ljudskog stvaranja i miljenja neiscrpna je. Ako itam dugu studiju o filmu, uskoro poinjem da se vrpoljim, i ako jedan predava posveti vie od tri reenice jednom jedinom predmetu, najee naputam prostoriju. Svoju omiljenu knjigu sastavio sam bar od trideset, i svoga Uitelja bio sam prisiljen da sam izmislim od pet ljudi koji su mi umesto uzora mogli biti braa, mada ih nikada nisam video.Isuvie mi je tesan svet koji oznaava nadljudskog oveka, stara, tu par excellence himeru koja se nalazi u ogledalu. Smisao, odnosno put prema jedinom vanom u mom linom ivotu vodi preko svih stvorenih stvari i na njih pada okomito.Onaj ko me voli zapazio je da sve vie ile moja uea u raspravi i moja miljenja s nezavisne pozicije. Line zamenice od tada bih mogao hrabro da zamenjujem. Kada sam otkrio da je znaenje moje misli i rei i ina jedino za mene samo istina, i zalud sam i ekao da za bilo koga drugoga isto znai, moja se stvar konano raistila i postala jednostavnija. Ne mogu da vidim ono to nije u tome stvarno. Vredi govoriti samo o neemu emu bez uslova priznajem mo nada mnom.Ranije se govorilo: nauka nita ne govori onome kome je srce na svom mestu. Moe se nainiti zamerka ovom izrazu, i tako dobrovoljno iskljuiti sebe iz razumevanja. Vie nema opravdanja. lager ne moe uiniti verodostojnim ak ni jedan ist ivot.4.Mogu da padam iz krize u krizu, mogu da se naem pred pitanjima ivota i smrti, mogu da nastanu vane odluke sa stanovita spoljnih okolnosti, mogu da se gomilaju moji problemi, a nisam pribavio ak ni saznanje o istinskoj snazi ivota, o svemu tome mogu ostati neobaveten. Mogu biti anahronian (proroki), a proizvodim, komlikujem duplikate, duale (umetnost ivot, moda uniforma, zaposesti mazno, jeftino dati rang, lepota otekline, umesto ozdravljenja svrab, umesto stvaranja reprodukcija, tautologija tautologije, proizvoljni praznik i pravopis, dan predmetastvariideja, drugom preporueno i za drugog vano, uvek drugi i nikada ja, prema tomeznai uvek i iskljuivo samo ja itd.). Reporterska egzistencija. Bivam obesnaen, beim, izgleda kao da ispravljam stvarnost, pejorativizujem (: dananja gramatika).Zato to nisu plakali i vritali kada su izabrali nebivstvo, i vidno su mimoili smisao ivota, nasuprot tome jako su plakali i vritali kada im je s kola ogrebana boja.Uvek ispoetka, uvek celina. Skupa znanje i vera. Dete.Samo onda shvatam ako to usmerim na sebe. Ne kritikovati, jer jo nije kraj. (Jedino istinsko iskuenje. Svako pisanje mandale u praini u prstenu pismenih.)Moje je: u isputanju. Bez moi. Nije neosporan i ne dograbi. Daleko znai: isuvie blizu.Arhimedova taka: u meni.Stvarnost: sve to je (bilo) uvek ovde, od mene konano (ni za trenutak) nee biti nezavisna.5.Na koncu ostadoe njih dvoje: pljuvaka i uivanje.Jer ulazei u autobus nakalje se i kine i iskalje u desni dlan, kao utivo naglaavanje svoga prisustva, pre nego to bi se brzo uhvatio, samo je malo njih proputalo. Jedinstvo oveanstva nije blie, ili dalje nego to je bilo kada bilo, na tim sluzavim, skliskim, lepljivim draima (putovanje, komunikacija, opta mesta, itanje novina itd.), i tek polazei odatle, to se moe (moglo bi se) ostvariti bez izbegavanja. Postanje i celoviti ovek (njegovo izleenje). Pljuvanje, koje je ekumenski dogaaj svetske istorije, pljuvaka, gde nema naina za prevaru, jer u njoj nisu razdvojeni sakralno i realno: ono duhovno mesto gde se lana misao i lo in ivota, i veita mogunost njihove ispravke "usredsreuje jedinstveno katoliki". Podjednako mesto pada fiksne ideje kolektivista i individualista (egoista).Bata: nar i isop.Katkada prsne krv: cvet kupine izrastao na radost upadljive svetlosti. Smrtni umiru i vole. Istinska radost ostala je ovde jedina veza s nevidljivim, tiha radost Da, ona neizmerno malena taka gde blesne ono to je od sveta vee.6.iva vera: smirenje u "Jesam". Dobri beskraj koji prua slobodu. Pohvala prefiksa negacije.Sujeverje: razvodnjavanje. Poreenje, dokazivanje, estrada, revija, recenzija, vojska, korist, romantika, reklama, epidemija, dramatizacija, sumnja. ovek nije pisac.Imena gradova i lica ako ponestanu, ponovo zapoinju.Stvaranje novih rei. Neboder: crkva. Dananji proboj granice": bezgraninost pustinje.Bezverje zahteva plodnost.Slavljenje smrti ("sluajnosti"), oduevljenje. Raunanje, planiranje, osiguranje, liavanje kvaliteta.Oslabljena, razvodnjena, artikulisana stvarnost.Verbalizovan (samo racionalizovan) prizor, verbalizovano oseanje, samo racionalizovan svet.Film prekraden iz muzike, pozorite prekradeno iz knjievnosti itd. Meati, komplikovati, beati.Konferencijski ivot, stipendijski ivot, novelistiki ivot, umetnost taloga od kafe itd.Suvina ogranienja, nerazumna i unapred neodriva pravila, odravati samo umetniku (samo naunu itd.) vezu sa svetom.Ontologija: "onaj ko ima, daje mu se, onaj ko nema, od njega se uzima i ono to ima".7.Svetlonosac: samo avo moe biti. Izvan jedinstva. Povuen. Nema svoga bia: za sebe samog jeste.Celina se ne moe isati, irati.Biti neuhvatljiv na povrini. Ostati u neuporedivosti. Istina: vea je od mene. Sluim joj. U njoj sam. Do sada sam stenjao pod njom, sada isto to inim slobodno (sa znanjem).Tako sam uo: taman je i mraan svet onome ko njime eli da napuni depove, blistav je i svetao onome ko to ne eli.Suprotstaviti se pojavi ideja.Ne dopustiti izgled ispunjenosti.Negativno samo moe biti: leteti. (Po cenu vagine pokrivene metlom.) Pravac: magija. Ako se prilepi: pospeuje u tebi nebivstvo.Suprotnosti (na krugu) neposredno jedne uz druge. Najdublja (poslednja) taka svega: Drugo. U sebi samom ne voleti sebe sama. Odmeriti do kraja: izvornost se pretvara u nezatamnjeno iskustvo.Meusobno suoene: lane figure. U samom sebi samog sebe. Unutarnjost koja se nosi spolja: idol. Charitas inordinata. Buna zastava: nije u znaku slobode.Smisao je uvek trei: nesamerljiv meu suprotnostima (malen i moan), prostor mu prua slobodu. Trojstvo: lino (neposredno).Svet: "pomona konstrukcija".Relativizacija jeste zbog treeg.8.Posredstvom poricanja jedinstva stvarnosti nastaje snaga.Lana mo: udnja koja se usmerava ka artikulaciji, primarnost artikulacije. Strah budi nedostatak bivstva.Kriza vere: iz izopaenih primera vaspostaviti istinu.Egzoterika hoe da je svako razume: eli isuvie malo.Jedan pripada onome kome treba. Nema suprotnosti.Prvo postoji drugo.Snaga: epigonstvo. Epigona moe razumeti samo Uitelj.Degradiranja, falsifikovanja ne mogu dotai u meni neposrednost zova ("callos") Jedan. Moju osetljivost. Forma: vanost izvornog stvaranja u linosti. Presuti se u neto to je vee.Pasivan otpor. etnja. Nunost. Vraanje dui.Moj izvor. Carstvo tiine.Jedini pravi autoritet se ispoljava preko tiine. Smisao, veno svemu nedostajui, kao posledica se ne moe iskusiti u duhu (vatrom plane). Jedinstvo (ostvaruje se) u nenosti.9.Sloboda ptica nije u lanom pevanju.Miris, zain: ve ne i jo ne."Koji ovim svetom ive, kao da ne ive" (Prvo pismo Korinanima 7:31), Onaj ije je neznanje, njegovo je i znanje" (Kena upaniada, II:3) itd. ive i ne ive. Oboje je podjednako stvarno i istinito. Ovde zaponi!Od teine e biti iv i lak. Jedino je ljubav: teina.U ljubavi je prazno mesto poslednjeg trena.Od vremena novog Adama ovek je savreno sreen, individualizovan i potpun kao to Lorens kae , vie nema potrebe za promenom, njegov broj, nasuprot starom 7, jeste 12, celovitost mu se vie ne moe simbolizovati, broj 13 je kod Hrista na nebu.ta smo izgubili i stalno gubimo dok konano ne zaposednemo ono to je oduvek nae: to se pukom dobrotom ne moe saznati. (Ne moe saznati u meni "onaj koji s tobom govori".)Potpunost dobija samo zaljubljeni (poznavalac).italac dedukuje (realizuje).Postoji jedan jedini paradoks: Sve. Nema vie. Nita nije zasebno. Sve treba da kaem.NE IZMILJAJ OVEKA!Miris, zain, bojaIIzmeu Zaela i Kraja: ovaj sadanji tren je jedini koji raspolae odreenjem znaenja.IIPostoji jedan jedini zamajac, a mi smo ga dobili prilikom Stvaranja, mi stvorenja, svako.IIIoveku kao celini ne priznajem nikakvo njegovo razoreno gledite.IVZajednica od poetka nije prestajala da bude u znaku totema.VPostoje samo problemi akcenta.VITreba odbaciti pokuaj utopizacije eshatologije, pustiti stvarnost da se ispolji.Svet, svet, svet,svet, svet, svetIPrvi trenutak pripada prihvatanju.IIKo je bez prazne take: nije identian sa samim sobom.IIIMa koliko eleo, ovek ne ume da stvori haos.IVLepa knjievnost: potraga za sarksom.VSvaki dananji prizor jeste plen profanisanog treeg oka".VIudo se ne moe apstrahovati. Svet: dodatak.Linost kao sluhIJedino se Objavljenje ne moe nai u dui.IIPar excellence objekat: (udnja) nestvaranja.IIIDuh je danas od mirisa.IVVeito e ostati ovekov najuzaludniji pokuaj da se kree u znaku Kraja.VProbijajui u gr sapeto ispoljavanje: ono sve vie postaje vidljivo.VINaa oseanja ve su zauvek zaraena Hristom.MIRIS, ZAIN, BOJA"Samo ono to ve imam,za tim udim."Rabin Pinhas iz KorecaIIzmeu Zaela i Kraja: ovaj sadanji tren je jedini koji raspolae odreenjem znaenja.1. Svako u svakom trenutku izgovara ono to veito trai.2. Da smo od Boga dobili obeanje, neprekidno to dokazujemo hiljadama nepotrebnih pesama i slika.3. Intelekt ima poslanje od sebe sama.4.Grekomobino razreavamo.5. Moj ukus se mnogo popravio: umesto Platona danas bih ve svakako izabrao Bosvela.6. Analogija:krstolika.IIPostoji jedan jedini zamajac, a mi smo ga dobili prilikom Stvaranja, mi stvorenja, svako.1. Sve se vrti oko toga: da ne poelim ono to ne mogu da nepoelim. Neka budem imao snage da ne stavim nogu na onu malu taku koja ne moe nepostojati.2. Stil je plod grie savesti.3. U muzici volim samo ono to slua mojene ja.4. Postoje ljudi i dogaaji koji su roeni kaodokazda slue svakovrsnim buduim konverzacijama.5. ovek ne treba dagleda oko sebekako bi video gde ivi, potpuno je to suvino. Tano tome slui predsmrtni trenutak, i to je sasvim dovoljno.6. Duh predstvarnou kao katastrofompokorno "povija glavu".IIIoveku kao celini ne priznajem nikakvo njegovo razoreno gledite.1. Trenutak nije vean, nego je otvoren prema venosti. Stalno su prisutnedve aktuelnosti.2. Danas je ak i za vegeterijanstvo potrebangurmanluk.3. Iskustvo: imitiranje glasa.4. Samo jedna stvar zavisi od mene i ni od koga drugoga: odluio sam da neusvakogaplagirati.5. Nesamostalnost je obavezno samostalno otkriti.6. Kolporter ita zato da bi se mogao derati.IVZajednica od poetka nije prestajala da bude u znaku totema.1. U sreditu lavirinta nalaze setvorevine mirisa.2. U prostoruizmeuljudi sve je inspirisano posredstvom sopstvenihnedostataka.3. Kob avola:bezuslovnavera u oveka.4. Etika se zavravaispreddrugog lica jednine.5. Mislilac treba da se pridrava svoje neplodnosti.6. Moramo pohitati, odjednom e postati nesigurno, sve oko nas i u nama pretvorie se uistorijsku injenicu.VPostoje samo problemi akcenta.1. Teorija se moe izgraditi samo po cenu falsifikovanja Imena (JHVH).2. Za mene je danas jedna od najteih lekcija podnetiutivog buntovnika.3. Nae doba uopte nije doba brzine, jer na pokretnim stepenicama gotovo svakojuri.4. Nadomestak jeboljiod pravog.5. Daj mi da nekanjeno mogu da traim izgubljeni raj": neka se od svega ne rodiumetniko delo.6. Samo emo onda krenuti ako umemo da zaponemo naproizvoljnoj taki.VITreba odbaciti pokuaj utopizacije eshatologije, pustiti stvarnost da se ispolji.1. Dramatizacija: resentiman protiv Hrista.2. Ne treba dopustiti da se za samoportvovanog ne raaju sve povoljnije i povoljnije mogunosti.3. Tanka nit vezuje umetnika za religiju: udnja za slavom ini ga zainteresovanim za ivot posle smrti.4. Koga interesuje sudbinanjegove domovine, najmanje to on zasluuje a to je prinuen da prizna, ak je obavezan i da oekuje jeste: da budepreutan.5. rtvujtemujezinaAsklepiju!6. Bog pars pro toto...Svet, svet, svet,svet, svet, svetIPrvi trenutak pripada prihvatanju.1. Kroz otvor koji je probila dunost poricanje zapoinjeizgradnju.2. O jednoj jedinoj stvari moemo imati saznanje, pouzdano je. Ali da bismo to umeli da dovedemo u vezu s bilo im drugim, iskljueno je.3. Treba da ivimo, treba da se borimo, stvari ne mogu da nam se ne dogaaju; iz proricanja saznajemozato.4. Kao neposredni nastavak jednog Sioranovog aforizma treba proitati celokupnog sv. Tomu Akvinskog.5. Kao to su za karakterologiju u prvom redu neophodne ivotinje, biljke i kamenovi, isto tako za antropologiju Bog.6. Kao i kao da: mnogo toga i mnoge samo ove rece spaavaju.IIKo je bez prazne take: nije identian sa samim sobom.1. Zbog Zaela kao falsifikovanja izvora izgleda da duga premouje provaliju izmeu jo (ne) i ve (da).2. Poslednji hiljaditi deo Atlantide bio je Nacionalni park.3. Ne treba nita da zapamtimo. Sve emo jo videti.4. Onaj ko pazi na red eli da ivi pre svih za trenutak.5. Vreme: zahtev povratka.6. Ni savreno, ni pogreno objanjenje nije dovoljno: ako iz prvog slova izvede svet nije bilo neophodno prvo slovo: ne moe bitidvasveta.IIIMa koliko eleo, ovek ne ume da stvori haos.1. Problemi ekologije poinju ve kod aktovke kojom se ne moe rukovati. Akonismo italiprve retke Tore, onda to sve priziva viziju atomske katastrofe. Zbog prevremenog ramiljanja Kraj se stropotava u nau sopstvenu savest.2. Svaki apsurd je obveznik normaliteta.3. Vrhunac dizajna: ekskrementum.4. Pravi zasniva svake ortodoksije jeste jeretik: onaj koji vienije ovde.5. Za metodino bavljenje odreenim misliocima nedopustivo je da budemou tamnici.6. Sve i nita: asimetriini su. Nerazreiva teina u reavanju jestene spljeskati!IVLepa knjievnost: potraga za sarksom.1. Prizoru se uvek bez izuzetka prikljuuju rei, i obratno:zato se do sada jo nita nije dogodilo.2. Ko je sklon da svoja oseanja izrazi reima, on je poinio trovanje krvi u mislima.3. U svojim slabim trenucima eleo sam da se orijentiem u svetu: pomo su mi u tome pruili samopredmeti moje istrajne mrnje, na ljubav nikada nisam raunao.4. Umetnik bi voleo da samoneposrednood Boga prihvati poverenje.5. Prilikom buenja uvek obeavam da me jedannacionalnijezik nee namamiti u teoriju ili u poigravanje reima.6. U onome koji me sledisustiieme moje zablude.VSvaki dananji prizor jeste plen profanisanog "treeg oka".1. Posle Hrista svaka divota i dubina na sasvim prirodan nain u prvom redu jesama sobomprazna.2. Dosada je jedini ekonomian akt.3. Na nenastanjenom ostrvu imaemo jednog jedinog drugara, i neprekidno e nas zapitkivati:ta bi poneo sa sobom?4. Za preivljavanje istoriaranaunika, istoriara umetnosti i ubice podjednako je neophodan blef teorije saznanja: bez svoje prolosti ne bismo biliisto takvi.5. Naroita opasnost slike Boije nije antropomorfizam, nego teomorfizam.6. Misao: preterivanje.VIudo se ne moe apstrahovati. Svet: dodatak.1. Jedini duhovni in koji je iskrsao tokom istorije sveta: zabrana u zakletvi. ovek je jedini znak, zalud eka vie njih, ili bi zalud eleo da stvori jo nekoga izvan sebe. Danas je par excellence duh okovan lancima, uzetim u strogom smislu, za nepatvorene eshatoloke kategorije (Obeanje, Sloboda, Zajednica, Praznik itd.).2. Ono to bi se moglo poricati, ne vredi; to bi vredelo, ne moe se.3. U svojoj drugosti jo nikada nismo stigli izaformulolikosti.4. Ako ovek danas neto smatra istinom, onda je pre ili kasnije pokuava predstavitisimbolinom.5. Izmiljena figura:praznoostavljeno mesto u svetu (u linosti).6. Raznovrsni sistemi znanja zaboravljaju da u prvom redu i iznad svega ne smemo da greimo tamo gde ne znamo ili ne moemo znati nita.Linost kao sluhIJedino se Objavljenje ne moe nai u dui.1. Poezija: nacionalizam.2. Nema ko da izrazi dejstvo. Neka bar uslede za dopadanje od prodatog broja one karte koje su ipak plaene: mi smojedino imali karte.3. Svako bi voleo da uje ono to hoe: ui strane jezike.4. U svakom sluaju kada smo uopte znali neto da kaemo tano smo preutalipolovinustvarnosti.5. Fantazija: tedljivost. I najfantastinija forma: samo sloena. Mongolski monah je rekao: veito ivi bogovi su prosto stupidni.6. teta je to ovek tehniku koristi samo kao ogledalo. Voda se barmreka.IIPar excellence objekat: (udnja) nestvaranja.1. Nemadvesuprotnosti.2. Nae mogunosti su jedino neiscrpljive unaoj malorekosti.3. Izmeu Boga i oveka:predeo.4. Tiranin se brine o tome da neto ne bude odmah i da se ak u punoj meri moe zaboraviti.5. Istraivanje kosmosa i sajens fikn se uzajamno falsifikuju.6. Mi ve samoradikalnoznamo da se dvoumimo. Nae dvoumljenje ne moe rezultiratiistovremeno s viebogova.IIIDuh je danas od mirisa.1. Borba za vlast odvija se u slici (melodiji).2. Na nau nesreu uvek smo najbolji ba onda kada nas neko ili neto s neim drugim uporeuje.3. Samo je samoa:zarazna.4. Samrtna postelja: mesto itanjaobavezne lektire.5. Jeretinost bez izuzetka uvek ima realan uzrok. Samo to je uzrok: ona jedinatranscendencijakoja je poznata posredstvom oveka.6. Svaki na tren koji danas provedemo na koncertu, izlobi, u pozoritu, bioskopu, u crkvi i na plai, moe se smatratiponudomkoja je uinjena za milione dece koja gladuju.IVVeito e ostati ovekov najuzaludniji pokuaj da se kree u znaku Kraja.1. U ovom trenutku sva naa slavoljubivost nalazi se u posrednosti, i ne moe se zameniti nikakvom neposrednou. Sredite: Zaelo. Ovde je svako neposredno obraanje stvorenju: tajna.2. Posle potopa nije vieposebnonuna sveta vodica.3. ovekov postupak naao je mesto u svemiru koje je zacepljeno proaptanim zmijinim hvala".4. Ono u to odista niko neverujeto je: protivrenost sebi.5. Ko bi se brinuo o vremenu ako ne bi biostalnoprisutan greh?6.Kvalifikacijadualizma jeste ono to je u njemu izvan tautologizma.VProbijajui u gr sapeto ispoljavanje: ono sve vie postaje vidljivo.1. Ovde i sada ak i izjava koja raspolae najbleom pouzdanou (stvarnou)prorokije naglaena.2. Po jednoj jedinoj stvari ovek se razlikuje od drugih stvorenja: sposoban je za to da govori u ime svojih neprijatelja, ak i onih koji su mu nepoznati i koje je sam izmislio.3. Nismo smeli da prekidamo svoj krik kojim smo prihvatili dolazak na svet.4. Kraj ivota ve poinje u novom nizu.Crticase vezuje za njega.5. Kada ovek gradi sebi kuu, nedvosmileno je samoubistvo onaj jedanugaoodakle e se naslonjenodgurnuti.6. Molba: hipostazirana molitva. Dubina je izvrnuta unutarnjost svemira. Zar ne rekoh: istraujte tohu!"VINaa oseanja ve su zauvek zaraena Hristom.1.ovek: jedini pojam koji nismo pribavili praznim uoptavanjem. Nasuprot tome svaki drugi npr. avo, ena itd. pribavljen je kao sekundaran, iza njega ne stoji nikakva stvarnost.2. Naa je tuna obaveza da kritikujemo u prvom redu gledite koje trai obraun za neizvrene zahteve postavljene prema nama samima.3. Razumevanje je krivo razumevanje.4. One stvari koje danas ljudi pojedinano i posebice ele da postignu pripisujui im znaajnu vrednost ak nisu ni relativne. Samo sve skupa mogu biti:malo.5. "Treba" i "moe" se podudara: na koncu sve postaje nadomestak boga.6. Bar trideset godina nije bilo posle Hrista.MASOVNA SREA1.Teoloki pozdrav. Ono to ovde izgleda smisleno, to se sekularizovalo izonoga dana.2. Gnostika upotreba jezika: pronalazi neto nepostojee, jedino je u stanju da krene iz jedne vrste pogrenog nitapojma. (Nikome ne pada na pamet da kae neto to drugi ve pretpostavimo zna kae Ortega. Huserl kae da se sudovi koji spadaju u vie intelektualne sfere ne mogu zbiti bez izraza. olem pak da bismo bez nade bili preputeni praznini. Kant kae da bez znanja niko ne moe postati filozof.)3. Nezakoniti momenti miljenja, poistoveivanje. (Verovati u Boga znai to i videti: ivot ima smisla kae Vitgentajn.)4. Lani paradoksi potpunih izjava: neetino je stavljanje etike pod znak pitanja; stavljanje etike pod znak pitanja nije mogue zato to je ovek etiko bie; postoji neko ko je neetian, a to je neovek. Bez ovoga i ovoga nije mogue ovo i ovo; ovo i ovo nuno je ovako i ovako. Svaki zavreni izraz jeste samokritino bivstvo. (Etiki bolesnik odgovoran je za svog lekara: ostaje bolestan.)5. Etika, logika: odnos prema samom sebi. U jezik je ukljuena protivrenost. Prispevi u etiku duh iili. Sve bude u svemu. Vazduh. Bog.6. Ljudsko stvorenje: jedan drugi ovek u oveku (moda). Tautegorija: re i ono to ona "znai". Samo onda postoji ako je izgovorim, ako je ne izgovorim, nema je? Duh iscrpi svaku vezu: nemam odnos premapostoji. Gradimo pticama.7. Rasipanje vere: verujem da ono to postoji takvo je kako jeste (ljudi smo, moralna bia).8. Ono to ne postoji, rasuto je. Prorok vidi ono to ne postoji?9. Suprotnost je moralni pojam (ukotvljen je u statistiku). Raanje morala:moraga izrei! ta je suprotnost jednoj protivrenosti?10. Stvarnost se uporeuje s nekim nepostojanjem.11. Pitanje ne moe biti strogo zatvoreno u jezik.12. Znanje treba odvojiti odpoleta"svako zna". Ono to svako zna, znamo i mi: to je naa prva zabluda. Danas se i nedostatak znanja moe nazvati korienjem znanja.13. Reci ko si, i ja u ti rei!14. Da li bismo uopte umeli prosloviti ako ne bismo hteli da promenimo ceo svet, ili bi nam se oduprojezik? Pravednik je simbolian? Hoe da preobrati?15. Nita ne postoji od Stvaranja. Iskljueno je da umem negledati. Jednarukaispisuje na tabli formulu sveta.16. Isprian san nije san.17. Dalje podstiemo sebe pretpostavkama.18. Ne moe se dospeti do toga da ovek neto kae. Sama re objanjava. Ne moemo se roditi, jer emo se roditi kao proroci.19. Tako kritikujemo nekoga i neto da to ne znai nita (naime, govorimo ono to je potpuno istina).20.Autobiografski zahtev. esto nuditi svoje blinje onim to nije moje (mesto u autobusu).22.* Identitet je osnovni elemenat prelogizovane etike. Protiv mene se bore filozofskim metodama i u najsvakodnevnijim situacijama.Prelogizacija etike je strah od hristovske slobode.*Upozorio sam autora da je izostavio aforizam broj 21, mogu li da pomerim samo ostale brojeve kako bi se greka otklonila. Ne, odgovara autor. Aforizam je "ispao u printovanju, a ja ne uvam rukopise. Tako da - ukoliko se kod nekoga ne nae - rukopis treba ovako ostaviti, dakle posle aforizma broj 21 sledi aforizam broj 22."23. Jubilarne godine su uvek kratke.24. Imam i ideal, a neu ni da ga realizujem.25. Kada nam nita nije padalo na um, onda je uvek bilo rei o tome budite isti, poteni, pokuajte da ivite sreno.26. Umnoava se deoba brakova.27. Svako eka da mu se neko obrati, i da on moe da bude drugaiji nego pre? (Razumljivo: vrtlog duha.)28. Pored "iveti" ne treba "hteti iveti". (Blagosloviti to je blagosloveno, prokleti to je prokleto.)29. Treba i verovati u veru, ili je dovoljno samo verovati? Da li je svet jednokratan, ili dvokratan? Ako ne bismo znali da vidimo jedni druge, ne bismo videli nita?30. Jedan poljubac izmeu dvoje ljudi jonikonije video.31. Kada neko poini nasilje, obraa se mom srcu.32. ivot je dovoljan samom sebi.33.Nemaneega to se jedino moe izvui na lutriji"?34. Nesigurnost izmeu tikanja i vikanja: upoznaj samog sebe!35. Ulepavanjem, osmiljavanjem jedne polovine sveta mislimo da sam svet postaje na. "Molimo vas dau sopstvenom interesuzatvorite vrata za sobom!"36. Ako uspem da se smirim, time ve do krvi uvredim petoro ljudi.37. Primeri nassustiu. ta vie Heraklit s brda?38. Peti nije uao, ali je itao. Nije trebalo da ue, jer je itao. Ne moe da ue, jer je itao, i ostali. (I uao je, i itao je?)39.Pozdrav teorije saznanja. Svaka naa reenica biznailaneto, ako bismo pre nje rekli: ovako govori JHVH.KAMENJE GOVORI A I UENICIJedna jedina reenica se ipak moe napisati. Posle duge etnje, ako drugaije ne ide, ovek olaka sebi: sve protivrenosti su bile zajedno, kao pre greha u svemiru, zatvorio ih u reenicu. Ali pie i drugu reenicu, koja protivrei prvoj, samoj sebi i svetu. Protivrenost poinje da grize oveka, poinje da sie i da se sablanjava. Pie treu reenicu, i izbija svetski rat.Da Leo Poper nije razumeo Karla Krausa, to je sigurno. Rekli smo ono to jeste, i verovali smo da smo neto rekli. Rekli smo istinu, i verovali smo da imamo miljenje. Vie od svega volimo sopstvene protivrenosti, eto. Da li je Kraus razumeo Popera? Ma kakvi. Ono o emu se ne moe govoriti, o tome se ne moe. Svet se vrti od zavisti protivrenosti.Ne treba pisati vie. Aforizam je jedina realna ansa protiv svetskog rata.(S maarskog preveo Sava Babi)

POGOVORNita ne znam o njemu. Kau da ivi u Peuju, slika i pie, ali retko. Ali da je proitao sve to je vano, vidi se. Nema objavljenu knjigu. Rukopise sam dobio od njegovih prijatelja. Ovo malo. Sve sam ih odmah preveo. Oito je da malo pie, a mnogo misli. Sve je proceeno, svedeno na minimum, moda ispod minimuma. Minieseji. ak samo misli. Jedna kratka reenica. Verovatno bi bio najzadovoljniji kada bi to mogla biti samo re, moda slovo. Jo bolje glas. Esej kao aforizam. Trebalo bi ga upoznati. S. B.

Kulturni centar Novog Sada 2003