ministarstvo nauke i zaŠtitu Životne sredine republike...

Rukovodilac Prof dr Dragoslav Šumarac

Građevinski fakultet Univerzitet u Beogradu

Rukovodilac: docent dr Dubravka Mijuca

Matematički fakultet Univerzitet u Beogradu

Autori: Mr Nina Kordić-Diković, dipl.ing.gradj Petar Vasiljević, dipl. ing mas

Institut za Ispitivanje materijala Beograd JKP Beogradske elektrane

U Beogradu, 30.jul 2004.

MINISTARSTVO NAUKE I ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE REPUBLIKE SRBIJE:

NACIONALNI PROGRAM ENERGETSKE EFIKASNOSTI GRAĐEVINSKIH OBJEKATA

PROJEKTI: NPEE 198 NPEE 197B

STUDIJA

PROCENA ENERGETSKE EFIKASNOSTI GRADJEVINSKIH OBJEKATA

M i n i s t a r s t v o n a u k e i z a š t i t u ž i v o t n e s r e d i n e R e p u b l i k e S r b i j e N ACION ALNI PROGR AM ENERGETSKE EFIKASNOSTI GRAĐEVINSKIH OBJEKAT A

P R O C E N A E N E R G E T S K E E F I K A S N O S T I : P R O J E K T I 1 9 8 I 1 9 7 B

2

PREDMET I CILJEVI 3

PLANIRANI EKSPERIMENTI 5 Izmena fasadne stolarije 5

I Ugradnja fasadne stolarije, prozora, balkonskih vrata i ulaznih pregrada,od trokomornog PVC profila, armiranih pocinkovanim metalnim profilima. 5 II Izrada i ugradnja fasadne stolarije, prozora, balkonskih vrata i ulaznih pregrada,od 5 III Izrada i ugradnja fasadne stolarije, prozora, balkonskih vrata i ulaznih pregrada,od 6 IV Izrada i ugradnja fasadne stolarije, prozora, balkonskih vrata i ulaznih pregrada 6

MERENJA OSVETLJENOSTI 7 Ciljevi: 7

Ispitivanje veličine i rasporeda prozorskih otvora u odnosu na površinu poda prostorije 7 Provera nivoa osvetljenosti kada se primenjuju stakla sa različitim faktorima refleksije i transmisije 7 Ispitivanje uticaja veličine prozorskog otvora na uštedu električne energije 8

MERENJE VENTILACIONIH GUBITAKA 9

POTROŠNJA ENERGIJE ZA HLAĐENJE 10

MERENJE POTROŠNJE ENERGIJE I OSTALIH PARAMETARA ENERGETSKE EFIKASNOSTI 11

ENERGETSKA EFIKASNOST DORAĐENOG SISTEMA ZA GREJANJE OBJEKATA 11 Rezultati merenja u periodu Oktobar- Januar 14

ENERGETSKA EFIKASNOST SISTEMA ZA HLAĐENJE OBJEKATA 17

STRATEŠKI CILJEVI I MERE KOJE PRIORITETNO TREBA PREDUZETI PO OBLASTIMA 18

Energetska efikasnost građevinskih objekata 18 Održivi razvoj energetski efikasnih sistema 18

LITERATURA 19

PRILOG 1 20 Zgrada sa termičkom izolacijom i ugrađenim meračima utrošene toplote po grejnim telima 20 Opis i proračun stanja toplotne zaštite pilot objekata u bloku 34 na Novom Beogradu 25

Zgrada sa termičkom izolacijom bez ugrađenih merača utrošene toplote po grejnim telima 25 Zgrada bez termičke izolacije 31

PRILOG 2 36 SPECIFIKACIJA OPREME UGRAĐENE NA ZGRADI 36



3

PREDMET I CILJEVI Programi energetske efikasnosti u građinarstvu su od značaja za smanjenje potrošnje energije kako skupe uvozne sirovine ali i radi razvoja urbanih prostora sa očuvanim kvalitetom ljudskih staništa uz istovremeno povećanje međunarodne konkurentnosti proizvoda i usluga privrede Srbije. U investicionom ciklusu 2002-2010 izgradnja novih proizvodnih kapaciteta ili prestruktuiranja postojećih, vrednost građevinskog objekta sa pripadajućom infrastrukturom učestvuje sa 10-20%. Istovremeno u periodu koji se razmatra, sadašnje stanje depresioniranih cena radne snage i korišćenja poslovnog prostora, kao bitnog inputa svake proizvodnje, zavisiće pre svega od cene stanovanja i cena komunalnih usluga. Ova prefisibility studija rađena je sa ovim spoljnim ograničavajućim faktoroima. Cilj programa energetske efikasnosti u građevinarstvu je da se racionalnijom potrošnjom energije, potrebne za izgradnju-rekonstrukciju, grejanje i komunalno snabdevanje poslovnog prostora, trajno smanje postojeći značajni gubici pri distribuciji i upotrebi postojećim ali i novim građevinskim i infrastrukturnim objektima. Trajno smanjenje potrošnje energije potrebne za gejanje i u novije vreme i hlađenje radnih i životnih prostora direktno smanjuje i kritična vršna opterećenja u elektroenergetskom sistemu. Pet decenija rada građevinarstva i komunalnih delatnosti u uslovima zatvorenog samodovoljnog domaćeg tržišta, ali na sreću za razliku od okruženja, sa uspešnim nastupom na inostranom , dovelo je do deformacija cena pre svega u oblasti komunalnih usluga. Trenutni odnos je da su svetske cene komunalnih usluga veće od domaćih za 4.6-7.4 puta. Očekuje se da će cene u periodu primene rezultata projekta biti postupno ujednačena sa okruženjem, u meri u kojoj u ovoj oblasti bude prisutan međunarodni kapital. Ograoman pritisak na domaće stanovništvo i preduzeća, koji će iz višestrukog porasta cena u komunalnoj oblasti proisteći, potrebno je pravovremeno smanjiti primenom rezultata projektima energetske efikasnosti građevinskih objekata uz istovremeni izbor onih rešenja koja bolje štite urbanu sredinu od zagađenja ili trajnih oštećenja. Za oba objekta na predmetnoj lokaciji proračunom će se u okviru projekta odrediti pojedinačne vrednosti i efekti investicionog ulaganja u toplotnu zaštitu objekta (kriva 3). Kvalitet toplotne zaštite kontrolisan je prema prilogu 1Troškovi sistema daljinskog grejanja (kriva 1) i eksploatacionih(pogonskih) troškovi grejanja (kriva 2) određeni su u okviru NPEE 402-36A /6/. Na Slici 1 prikazan je postupak izbora optimalnog izbora odnosa između ove tri klase troškova krivom 4, prema /1/. Sa slike se vidi da ekonomski efikasno da se za zgrade stare do 15 godina jednokratno intervencije preduzmu odmah prvo na sistemu daljinskog grejanja, pa na smanjenju pogonskih troškova. Za optimalno rešenje prema propisima određuje se PROJEKTOVANA vrednost specifične instalisane snage. U našim zgradama ona je za objekte građene u periodu:

do 1945-te oko 200 NJ/m2 a posle 1960 oko 145 NJ/m2

što za posledicu ima projektovanu potrošnju od 200-300 NJ/m2. U praksi imajući u vidu kvalitet izgradnje i održavanja zgrade i instalacija stvarna potrošnja energije iznosi:

u zgradama priključenim na danjinsko grejanje (10-15% objekata)≈420 NJ/m2

u zgradama sa sopstvenom kotlarnicom ili individualno≈600 NJ/m2



4

što treba uporediti sa evropskim prosekom od ukupno ≈100 NJ/m2 za grejanje, toplu vodu, klimatizaciju i osvetljenje u sličnim klimatskim uslovima. Ispitivanja su pokazala, da je osnovni uzrok ovakvih gubitaka slaba ili nikakva (u individualnim objektima) kontrola pri izvođenju radova, tehničkom prijemu i održavanju objekata. Osnovni problem su nedovoljna i oštećena izolacija, termički mostovi i slabo zaptiveni otvori, kako objekta tako i razvoda instalacija za grejanje. Ovaj problem iako je uočen nije detaljno ispitivan niti je zakonima i normativima obuhvaćen u pravom obimu. Mesta prodora toplote i vazduha su i mesta prodora vlage, tako da je prema /1/ 80% šteta u zgradarstvu prouzrokovano nedovoljnom toplinskom i zaštitom protiv vlage. Za objekte koji su stariji od 15 godina, uz generalni remont instalacije grejanja neophodno je izvršiti i rekonstrukciju toplotne zaštite objekta, stoga što su ovi objekti po pravilu u gradskom jezgru i sa promenjenom namenom, tako da u slučaju ugradnje sistema za rashlađivanje, stepen neracionalnosti korišćenja energije se uvećava i do 3 puta. OVE PRETPOSTAVKE DOKAZIVAćE SE MERENJIMA NA DEMONSTRACIONIM OBJEKTIMA

Slika 1: Odnosi klasa troškova GREJANJA objekata za amortizacioni period od 15 godina prema /1/



5

PLANIRANI EKSPERIMENTI

Izmena fasadne stolarije

(opis pozicija za II sprat lamele 3)

I Ugradnja fasadne stolarije, prozora, balkonskih vrata i ulaznih pregrada,od trokomornog PVC profila, armiranih pocinkovanim metalnim profilima. PVC profili su u beloj boji, a moraju biti snadbdeveni sa po jednim zaptivacem na ramu i okviru. Zastakljenje je termoizolirajucim staklom (Flot) d = 4+16+4 sa ukrasnom belom aluminijumskom lajsnom u staklu i odgovarajucim zaptivacima. Okov je okretno-nagibni jednorucni.Ugradjivanje ramova uraditi pomocu celicnih nosaca (metaltiplovi ili metal kopce). Nakon ugradnje, slobodan prostor izmedju okvira i zida ispuniti pur penom. PVC stolarija mora da zadovoljava uslove kategorije D (JUS D.E8.193). Propustljivost vazduha , vode kao i zvucna izolacija moraju zadovoljiti postojece standarde i tehničke preporuke Instituta IMS. Priloziti ateste o kvalitetu stakla, okova i PVC profila .Rad izvesti prema shemama i detaljima.Pre izrade sve otvore proveriti na licu mesta.

II Izrada i ugradnja fasadne stolarije, prozora, balkonskih vrata i ulaznih pregrada,od trokomornog PVC rama i cetverokomornog PVC krila armiranih pocinkovanim metalnim profilima. PVC profili su u beloj boji, a moraju biti snadbdeveni sa po jednim zaptivacem na ramu i okviru. Zastakljenje je termoizolirajucim staklom (Flot) d= 4+16+4 punjeno argonom sa ukrasnom belom aluminijumskom lajsnom u staklu i odgovarajucim zaptivacima. Okov je okretno-nagibni jednorucni.Ugradjivanje ramova uraditi pomocu celicnih nosaca (metaltiplovi ili metal kopce). Nakon ugradnje, slobodan prostor izmedju okvira i zida ispuniti pur penom. PVC stolarija mora da zadovoljava uslove kategorije D (JUS D.E8.193). Propustljivost vazduha , vode kao i zvucna izolacija moraju zadovoljiti postojece standarde i tehničke preporuke Instituta IMS. Priloziti ateste o kvalitetu stakla, okova i PVC profila Rad izvesti prema shemama i detaljima.Pre izrade sve otvore proveriti na licu mesta.



6

III Izrada i ugradnja fasadne stolarije, prozora, balkonskih vrata i ulaznih pregrada,od petokomornog PVC profila (Soft- line) armiranih pocinkovanim metalnim profilima. PVC profili su u beloj boji, a moraju biti snadbdeveni sa po jednim zaptivacem na ramu i okviru. Zastakljenje je termoizolirajucim niskoemisionim staklom (Flot) d= 4+16+4 punjeno argonom sa ukrasnom belom aluminijumskom lajsnom u staklu i odgovarajucim zaptivacima. Okov je okretno-nagibni jednorucni.Ugradjivanje ramova uraditi pomocu celicnih nosaca (metaltiplovi ili metal kopce). Nakon ugradnje, slobodan prostor izmedju okvira i zida ispuniti pur penom. PVC stolarija mora da zadovoljava uslove kategorije D (JUS D.E8.193). Propustljivost vazduha , vode kao i zvucna izolacija moraju zadovoljiti postojece standarde i tehničke preporuke Instituta IMS. Priloziti ateste o kvalitetu stakla, okova i PVC profila Rad izvesti prema shemama i detaljima.Pre izrade sve otvore proveriti na licu mesta.

IV Izrada i ugradnja fasadne stolarije, prozora, balkonskih vrata i ulaznih pregrada od trokomornog stoka i cetverokomornog krila armiranih pocinkovanim metalnim profilima. PVC profili su u beloj boji, a moraju biti snadbdeveni sa po jednim zaptivacem na ramu i okviru. Zastakljenje je termoizolirajucim niskoemisionim staklom (Flot) d= 4+16+4 punjeno argonom sa ukrasnom belom aluminijumskom lajsnom u staklu i odgovarajucim zaptivacima. Okov je okretno-nagibni jednorucni.Ugradjivanje ramova uraditi pomocu celicnih nosaca (metaltiplovi ili metal kopce). Nakon ugradnje, slobodan prostor izmedju okvira i zida ispuniti pur penom. PVC stolarija mora da zadovoljava uslove kategorije D (JUS D.E8.193). Propustljivost vazduha , vode kao i zvucna izolacija moraju zadovoljiti postojece standarde i tehničke preporuke Instituta IMS. Priloziti ateste o kvalitetu stakla, okova i PVC profila Rad izvesti prema shemama i detaljima.Pre izrade sve otvore proveriti na licu mesta. Da li treba obuhvatiti varijantu sa efikasnom zaštitom od sunčevog zračenja žaluzinama, biće razmotreno nakon efekata izmene stolarije. U Evropi se to najčešće postiže kombinacijom spoljašnjih, između stakala i unutrašnjih žaluzina. Tek tada ima smisla merenje uštede energije za hlađenje u letnjem periodu, koja se može uporedno meriti na posebnom električnom brojilu za svaki od ugrađenih split-sistema od 12000 BTU. Uticaj izolacije na spoljnom zidu je znatno niži u letnjem periodu zbog drastično manje razlike spoljne i unutrašnje temperature koja iznosi maksimalno 7ºC.



7

MERENJA OSVETLJENOSTI Projekat 196: Sistemi dvostrukih fasada; Uticaj osvetljenosti

Docent dr Lidija Đokić, Arhitektonski fakultet, Univerzitet u Beogradu

Ciljevi:

Ispitivanje veličine i rasporeda prozorskih otvora u odnosu na površinu poda prostorije Standardima koji se koriste u Srbiji preporučuje se da 1/7 površine poda bude minimalna površina prozorskih otvora, da bi se obezbedila dovoljna količina prirodne svetlosti u unutrašnjem prostoru. Standardi evropskih zemalja se razlikuju i uglavnom preporučuju da prozorski otvori imaju 1/7 ili 1/10 površine poda prostorije. U okviru ovog eksperimenta bi se merenjem proverile preporučene vrednosti, a rezultati bi mogli imati uticaja i na standarde (preporuke). Planirano je da se merenjem osvetljenosti u relevantnim tačkama prostorije odredi nivo njene osvetljenosti i da se on uporedi sa nivoom osvetljenosti koji zahtevaju preporuke. Merenja bi se izvršila sa četiri varijante fasadnih panela: a) sa jednim prozorskim otvorom čija je površina jednaka 1/7 površine poda, b) sa dva jednaka prozorska otvora čija je ukupna površina jednaka 1/7 površine poda, v) sa jednim prozorskim otvorom čija je površina jednaka 1/10 površine poda, i g) sa dva jednaka prozorska otvora čija je ukupna površina jednaka 1/10 površine poda. U vreme izvođenja unutrašnjih merenja, izmerila bi se i spoljna osvetljenost. Merenja bi se vršila u 8 relevantnih tačaka najveće prostorije (dnevne sobe dimenzija 3,00 x 5,60 m). Preporučene vrednosti nivoa osvetljenosti odnose se na radnu ravan koja se nalazi na visini od 85 cm iznad poda (što pretpostavlja rad koji se obavlja za stolom u stojećem stavu). S obzirom da se istraživanje vrši u stambenom prostoru gde se češće obavlja rad za stolom u sedećem stavu, sva merenja bi se vršila na dve visine radne ravni: na 75, kao i na 85 cm. Izmerene vrednosti bi se uporedile i sa proračunatim vrednostima, kako bi se utvrdilo da li i u kojim slučajevima dolazi do odstupanja. S obzirom da se proračun dnevne osvetljenosti radne ravni bazira na korišćenju odgovarajućih tabela, u okviru ovog eksperimenta proverile bi se i vrednosti pojedinih parametara koje one sadrže.

Provera nivoa osvetljenosti kada se primenjuju stakla sa različitim faktorima refleksije i transmisije U ovom slučaju je predviđeno poređenje nivoa osvetljenosti koji se dobijaju u prostoriji u situaciji sa prozorima sa providnim i prozorima sa ''reflektujućim'' staklom. Odnos nivoa osvetljenosti u prostorijama sa reflektujućim i providnim staklom odredio bi neophodnu veličinu prozorskih otvora pri primeni reflektujućih stakala. Prozorski otvor bi bio veličine 1/7 površine poda kako bi rezultati bili uporedivi sa merenjima koja se dobiju realizacijom prvog cilja. Merenja bi se istovremeno vršila u dve prostorije, više puta kako bi se došlo do što tačnijih rezultata. Prostorije moraju pripadati objektima na istoj lokaciji, moraju se nalaziti na istom spratu, moraju biti istih dimenzija i isto orijentisane u okviru objekta. Bilo bi poželjno da prostorije budu na prvom spratu. Unutrašnje površine prostorija u kojima se vrše merenja moraju biti obojene istom bojom.



8

Ispitivanje uticaja veličine prozorskog otvora na uštedu električne energije Merenja nivoa osvetljenosti u prostoriji koja bi se uradila više puta tokom godine (neophodno je da budu izvršena tokom zimskog perioda) pokazala bi koliku je uštedu električne energije moguće ostvariti uz određenu površinu prozorskog otvora. U ovom smislu dobijeni podaci mogu da utiču na korekciju neophodne površine prozorskog otvora.



9

MERENJE VENTILACIONIH GUBITAKA Ventilacioni gubici meriće se samo u laboratorijskim uslovima a kasnije na objektu termokamerom. Na prvom spratu izvršiće se konzervacija fasade silikatnim premazima i gitovima spolja i popravka postojeće stolarije izolacionim trakama. Za zaštitu fasade obezbeđena je participacija u skeli i ljudstvu preduzeća HEMIAEKO.



10

POTROŠNJA ENERGIJE ZA HLAĐENJE U stanu na trećem spratu ugradiće se : Isporuka i montaža zidnog "split" uređaja za klimatizaciju 12000 BTU proizvod "Toshiba"- Japan ili sl. kom. 24550090100 Predloženom izmenom bila bi omogućena planirana uporedna merenja i analize potrošnje energije za hlađenje u oglednom stanu i prostorijama prema planu aktivnosti obuhvaćenih projektima NPEE197b i NPEE198.



11

MERENJE POTROŠNJE ENERGIJE I OSTALIH PARAMETARA ENERGETSKE EFIKASNOSTI Tehnoekonomske analize stručnjaka Beogradskih elektrana su pokazale da se troškovi ugradnje termostatskih ventila i delioca utroška toplotne energije vraćaju već posle 2,5 godine po osnovu smanjenja troškova potrošnje toplotne energije. Izvršene su izmene na sistemu za grajanje na postojećem objektu u bloku 34 opisane u prilogu 1 I SPECIFICIRANA U PRILOGU 2. Potrebno je da na objektu bude ugrađena sledeće oprema

R.br. Opis Jed.cena din) Količina Ukupna

cena (din)

1 Uređaj za akviziciju ATLAS-MAX kapaciteta 64 merenja 210,000.00 1 210,000.00

2 Sonda Pt 2,100.00 50 105,000.00

3 Kablovi 30,000.00

4 Brojilo električne energije 63,000.00 1 63,000.00

5 Vlagometar 12,000.00 5 60,000.00

Ukupno 468,000.00

da bi se još obezbedila i sledeća merenja unutar objekata u stanovima i na fasadi prenosnim sistemom

ENERGETSKA EFIKASNOST DORAĐENOG SISTEMA ZA GREJANJE OBJEKATA Analize i studije energetike Beograda i drugih gradova u Srbiji su pokazale da se samo u toplotne svrhe /4/ (grejanje, klimatizacija, priprema tople sanitarne vode) na domaćem tržištu koristi 50 % korisne energije ,(prema /1/:energija koju na kraju potrošač konzumira da bi zadovoljio svoje potrebe) pretežno za grejanje javnih i stambenih objekata. Najveće opterećenje za buxet Republike predstavlja cena rada javnih komunalnih preduzeća, koja su zbog starosti postrojenja i intenzivnog višedecenijskog raubovanja, energetski veoma neefikasna sa velikim gubicima u primarnoj proizvodnji i magistralnim didstributivnim sistemima. Postoji disparitet između realnih međusobnih odnosa cena pojedinih elemenata koji su održani pri izgradnji i potpuno deformisani kod cena korišćenja istog tog objekta. Zbog ovoga je unutar projekta /6/ izveden eksperiment koji je odredio koje su uštede moguće kod rekonstrukcije i unapređenja sistema za grejanje. Jedino moguće rešenje je da se primeni kvalitativno kvantitativna regulacija odnosno da uz smanjenje odlazne temperature u toplovodu nastupi i promena protoka u podstanici u funkciji postizanja temperature sekundarne vode prema spoljnoj temperaturi vazduha. Ovo rešenje je upravo primenjeno u ovim podstanicama. Dispečerski centar je na osnovu informacija iz podstanica dao nalog za smanjenje temperature vode u toplovodu a mikroprocesor u podstanici je smanjivao protok vode,trenutno. U donjoj tabeli vidi se razlika u radu ove dve posdstanice.



12

Podstanice PS98 i PS99 Podstanica: PS99 Bulevar Avnoja 213 Bulevar Avnoja 191 Datum Datum

VREME

Spoljna tempera-tura ŠoCĆ

PS98 TRENUTNI PROTOK Šm3/hĆ

PS99 TRENUTNI PROTOK Šm3/hĆ

PS98 TEMPERA-TURA DOLAZ ŠoCĆ

PS99 TEMPERA-TURA DOLAZ ŠoCĆ

PS98 TEMPERA-TURA SEKUND- ARA POL. ŠCĆ

PS99 TEMPERA-TURA SEKUND-ARA POL. ŠCĆ

PS98 PREDATA ENERGIJA ŠKNJĆ

PS99 PREDATA ENERGIJA ŠKNJĆ

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1:00:00 AM 3 0.0 0.0 37 35 27 30 971917 149174 1:15:00 AM 3 0.0 0.0 37 34 27 29 971917 394872 1:30:00 AM 3 0.0 0.0 36 33 26 28 971917 394872 1:45:00 AM 3 0.0 0.0 35 33 26 28 971917 394872 7:30:00 AM 2 9.5 9.9 72 72 47 47 972886 26406 7:45:00 AM 2 9.7 9.9 70 71 47 47 972894 0 8:00:00 AM 2 9.9 10.0 69 70 47 46 972894 0 8:15:00 AM 2 9.6 9.9 70 70 47 48 973131 374318 8:45:00 PM 12 7.5 9.7 60 61 41 42 975659 399512 9:00:00 PM 11 7.2 9.7 60 61 41 42 975824 399512 9:15:00 PM 11 1.2 3.8 56 52 37 40 975824 399810 9:30:00 PM 11 0.0 0.0 54 45 36 39 650549 400000 9:45:00 PM 11 0.0 0.0 51 40 36 40 0 400000

......

Analizom podataka koji su SMS porukama u GSM mreži preneti do radne stanice u TO N. Beograd uočava se da je u predajnoj stanici PS 98 u 11.30 došlo do značajnog smanjenja protoka, sa 9.5 m3/h na oko 4.0m3/h i time je gotovo prepolovljena isporuka toplotne energije potrošaču. U narednih sat ipo vremena dišlo je do snižavanja temperature dolazne vode u toplovodu za oko 10OC što je omogućilo dalju finu regulaciju isporuke toplotne energije ( kvalitativno - kvantitativno ). U isto vreme u PS 99 do regulacije ( sniženja) isporuke toplotne energije došlo je samo snižavanjem temperature dolazne vode u top lovedu (kvalitativno) ali sa zakašnjenjem od 1.5 časova. Na sledeća dva dijagrama,trenutnih protoka i količine predate toplote u PS vide se postignute uštede u isporuci toplotne energije.



13

Crveni pravougaonici predstavljaju vednost ušteđene toplotne energije u PS98 u odnosu na PS 99 iz sata u sat 21.12.3003.god. Na kraju tog grejnog dana u PS 99- B.Anoja 191 potrošeno je 5128 Knjh toplotne energije a u PS 98 - B.Avnoja 213 potrošeno je 3907 KNJh, odnosno 1221 Knjh manje , što čini uštedu od 31%. Ovako visok nivo uštede je postignut u ovom danu jer se radi o eksremnim promenama spoljne temperature. Na nivou cele grejne sezone taj procenat ce biti manji i kretace se između 10 i 20 %.



14

Brz prenos podataka daljinskim putem , poprečnim vezama , radio signalom ili GSM mrežom jako je bitan za pravovremeno donošenje odluke o korigovanju radne temperature odlazne vode iz Toplane (smanjenje ili povećanje ). Na donjem dijagramu je prikazan odnos trenutnih snaga PS 98 i 99 dana 21.12.2003.god. Međutim na velikim grejnim područjima , kao što je N.Beograd u toku grejne sezone dolazi do pojave odstupanja spoljnih temperatura , unutar područja i do pet stepeni celzijusa( objekti uz Savu i Dunav imaju nižu sp. temperaturu u odnosu na objekte smeštene u centralnom delu N.Beograda) a to znači da su i različite potrebe za toplotnom energijom. Sobzirom da je temperatura dolazne vode za sve objekte ista jedina mogucnost za isporuku različite količine toplote( u funkciji spoljne temperature )je lokalna kvantitativna regulacija u PS. Do saznanja o variranju sp. temperatura smo došli upravo korišćenjem sitema daljinnskog prenosa podataka.

Rezultati merenja u periodu Oktobar- Januar U periodu od 13.10.2003.god.(početak grejne sezone) do 30.01.2004.god. vršena su kontinuirana merenja količine isporučene toplotne energije I utrošene električne energije za rad cirkulacionih pumpi.Postignuti su sledeci rezultati:

datum cit. 01.10.03 datum cit. 01.10.03ut.energija Mwh 760,05 ut.energija Mwh 1125,35protok m3 17104,16 protok m3 28018,71tr.protok m3/h 9,85 tr.protok m3/h 10,12datum cit. 30.01.04 datum cit. 30.01.04ut.energija Mwh 1185,05 ut.energija Mwh 1646,37protok m3 18574,93 protok m3 29440,66tr.protok m3/h 10,72 tr.protok m3/h 10,21

ut.energ. Mwh 425,00 ut.energ. Mwh 521,01protok m3 protok m3

razlika dva citanja

B.Avnoja 213 B.Avnoja 191

razlika dva citanja



15

425,00521,01

0100

200300

400

500600

MW

h

Bulevar AVNOJA213

Bulevar AVNOJA191

Dijagram utrošene toplptne energije

datum cit. 01.10.03 datum cit. 18.12.02ut.el.ener. Kwh 3346,00 ut.energija Mwh 498,66

protok m3 21825,80tr.protok m3/h 10,00

datum cit. 29.01.04 datum cit. 22.01.03ut.el.energ.Kwh 5745,00 ut.energija Mwh 718,79

protok m3 29440,66tr.protok m3/h 10,21

ut.energ. Kwh 2399,00 ut.energ. Mwh 3650,00protok m3 7614,86

B.Avnoja 213 B.Avnoja 191

razlika dva citanja razlika dva citanja



16

2399,00

3650,00

0500

1000150020002500300035004000

kWh

Bulevar AVNOJA213

Bulevar AVNOJA191

Dijagram utrošene el. energije

Konačni rezultati merenja u periodu Oktobar 2003 - Januar 2004 pokazuju da je u PS 98 -B.Avnoja 213 utrošeno 425MNJh toplotne energije a u PS 99 521 MNJh odnosno u radnoj zgradi je utrošeno manje

22% toplotne energije i 34% električne energije.



17

ENERGETSKA EFIKASNOST SISTEMA ZA HLAĐENJE OBJEKATA U našoj zemlji ovakvi sistemi se retko standardno primenjuju, osim u objektima specijalne namene, i kod pojedinačnih prostora „delux“ kategorije. U narednom periodu, u ovoj oblasti treba očekivati ubrzani rast potrošnje energije u kritičnom letnjem periodu, tako da je kod novih objekata i pri rekonstrukciji neophodno primeniti evropske norme energetske efikasnosti. Sa slike 1 je vidljivo da je za ovu vrstu objekata primarno obezbediti dobru termičku izolaciju celog objekta, ili pri rekonstrukciji dodatno zaštititi izložene delove južne i severne fasade. Izuzetno je važno da se odmah otpočne sa obaveznom primenom projektovanja, izvođenja i održavanja toplotne ravnoteže u velikim objektima korišćenjem efekata prinudnog prirodnog strujanja vazduha zbog prisustva pasivnih toplotnih rezervoara (za grejanje na južnoj fasadi i krovu a za hlađenje na severnoj fasadi i u podzemnim etažama. Objekti koji imaju klimatizaciju, predstavljaju novu značajnu klasu potrošača energije, koja će u narednom periodu biti sve brojnija. Posmatrano sa aspekta amortizacije zgrade (na 50 godina) a ne sa aspekta amortizacije instalacija koje će u životnom veku zgrade biti remontovane ili čak i potpuno promenjene, kod zgrada sa klimatizacijom moraju se i za postojeće i za nove zgrade odmah primeniti evropske norme termičke zaštite objekata. Nije realno očekivati da će u narednom periodu učešće sistema sa danjinskim grejanjem biti veće od 15% u ukupnim sistemima grejanja, tako da akcenat treba da bude na hitnom remontu ili rekonstrukciji postojećih sistema proizvodnje i distribucije u objekatima sa centranim grejanjem, utemeljenih na jednokratnoj pomoći društva i međunarodne zajednice, a prevashodno izvedenim u velikim javnim zgradama i stambenim blokovima. Trajne uštede i rasterećenje energetskog bilansa, a posebno kritičnih perioda vršne potrošnje, treba tražiti u trajnoj povećanoj toplotnoj zaštiti svih objekata u celini. Trajno poboljšanje termičke izolacije objekata treba propisati , na osnovu tehničkih rešenja koja su eksperimentom dokazana, sistematska i dugotrajna. Primenu ovakvih rešenja je poželjno pospešiti poreskim olakšicama za sve vlasnike objekata. U izgradnji i rekonstrukciji objekta, cena “fasade” značajno učestvuje (25-27%) , tako da svako smanjenje troškova proizvodnje i prevoza građevinskih materijala omogućava da se sredstva ulože u termičku zaštitu objekta. Unapređenjem postojeće proizvodnje materijala je moguće dobiti (lokalne, jalovišne i reciklirane) poboljšane materijale za izradu fasade male termičke provodljivosti koji zadovoljavaju evropske standarde.



18

STRATEŠKI CILJEVI I MERE KOJE PRIORITETNO TREBA PREDUZETI PO OBLASTIMA

Energetska efikasnost građevinskih objekata

ocena primene tehničke i zakonske regulative u praksi sa predlozima neophodne dopune u svim fazama izrade investicione dokumentacije (idejni-glavni projekat, kontrola i nadzor sa tehničkim prijemom i način održavanja objekta);

uvođenje u praksu tehničkog prijema i izdavanja upotrebne dozvole za svaki objekat kompleksnih merenja svih relevantnih termičkih parametara za ekstremne prilike; razvoj novih metoda i opremanje referentnih institucija mernom opremom za dijagnostiku energetske efikasnosti objekata i edukacija projektanata i korisnika;

formiranje republičke komisije za kontrolu i promociju racionalne gradnje zgrada sa zadatkom da uključi i koordinira rad svih državnih i stručnih institucija;

uporedna analiza domaće i svetske prakse radi uključivanja u regionalne projekte uštede energije i homogenizacija zakonsko-tehničke nomenklature sa evropskim propisima;

teorijsko-eksperimentalne analize , ispitivanje osetljivosti i razvoj metoda modeliranja dinamičkog ponašanja objekta i primene simulacionih modela u cilju izrade predloga izmene i donošenja novih standarda integralnog projektovanja energetski efikasnih objekata i donošenje podzakonskih normi racionalnog ponašanja u investicionom ciklusu; monitoring ostvarenih ušteda; merenje uticaja požara i vlage na realnom modelu;

izrada predloga sistema poreskih olakšica i obligacionih propisa koji će korisnike zgrada motivisati za racionalniju upotrebu energetskih resursa;

Održivi razvoj energetski efikasnih sistema

izgradnje i održavanja građevinskih objekata i infrastrukture sa aspekta zaštite urbane sredine od buke, zaštite od požara i lokalnog zagađenja voda TREBA DA BUDU INTEGRISANI SA REKONSTRUKCIJOM OBJEKATA



19

LITERATURA /1/ 1988,ENERGIJA I ARHITEKTURA, dr Mirko Matić, Školska knjiga Zagreb /2/ 1988, SEMINAR: Primena novih propisa iz oblasti toplotne tehnike u građevinarstvu, Savez arhitekata Srbije, Beograd /3/ 2001, Aspekti građevinske fizike pri nadgradnji, mr B.Budisavljević, D.Boljević, MATERIJALI I KONSTRUKCIJE, Vol.44, Br. 1-2, pp 51-55 /4/ 2001, Program energetske efikasnosti građevinskih objekata, rukopis materijala dostavljen na sednici komisije za Standarde u građevinskoj fizici, Prof. dr. B. Todorović et.al. /5/ 2001, Ocena stanja instalacija Beogradskog vodovoda i kanalizacije, Tehničke službe održavanja BVK, lična prepiska /6/ NPEE 402-36A Program energetske efikasnosti komunalnih sistema „ Pilot projekat sistema daljinskog nadzora i upravljanja toplotnim podstanicama u sistemu grejanja u toplani „Novi Beograd“, 2002-2004 god.



20

PRILOG 1

Zgrada sa termičkom izolacijom i ugrađenim meračima utrošene toplote po grejnim telima

Zgrada sa termičkom izolacijom u kojoj su ugrađeni merači utrošene toplote po grejnim telima sastoji se od pet lamela i nalazi se u bloku 34 na Novom Beogradu u ulici Bulevar AVNOJA 209 – 217. Toplotna podstanica je locirana u lameli 3 u Bul. AVNOJ-a 213. Sve lamele su iste spratnosti: podrum, prizemlje, šest spratova i potkrovlje. Namena prostorija je stambena, s tim što je u prizemlju lamele 1 smešten lokal a u prizemlju lamele 3 toplotna podstanica. ''Glavni mašinski projekat centralnog grejanja za stambeni objekat A blok 34 Novi Beograd'', uradila je firma ''Napredprojekt'', Prote Mateje 70 i to sveske M1 – tehička dokumentacija i M2 – grafička dokumentacija. Ukupna neto površina zgrade iznosi 6653 m2. Neto površina po lamelama prikazana je u tabeli 1. U tabeli 2 su prikazane i površine potkrovlja sa brojem zajedničkih prostorija po lamelama a prema osnovnom projektu.

Površina Lamela m2 1 1457 2 1161 3 1425 4 1437 5 1173

SUMA 6653

Tabela 1 Neto površina zgrade po lamelama

Površina potkrovlja

Zajedničke prostorije Lamela

m2 - 1 70 4 2 30 2 3 60 3 4 31 3 5 30 2

SUMA 221 14

Tabela 2 Neto površina potkrovlja sa brojem zajedničkih prostorija



21

Prema osnovnom projektu u zgradi ima ukupno 128 stanova, 14 zajedničkih prostorija smeštenih u potkrovlju zgrade, ostave u potkrovlju i podrumskom delu, 1 lokal i toplotna podstanica (TP). Naknadno je izvršena adaptacija zajedničkih prostorija u stambene jedinice tako da je povećan broj stanova u odnosu na prvobitno rešenje. Trenutno u zgradi ima 133 stana. Broj stanova i lokala po lamelama prema sadašnjem stanju dat je u tabeli 3.

Lamela Stanovi Lokali 1 21 1 2 22 - 3 33 - 4 35 - 5 22 -

SUMA 133 1

Tabela 3 Broj stanova, lokala i zajedničkih prostorija po lamelama

S obzirom da je površina lokala manja od 0,5% od ukupne površine zgrade u daljim analizama lokal nije razdvajan od stambenog prostora. Situacija celokupne zgrade data je na crtežu broj 1. Građevinske konstrukcije i koeficijenti prolaza toplote građevinskih konstrukcija (oznake su usvojene prema Glavnom mašinskom projektu centralnog grejanja) prikazani su u tabeli 4. Navedene vrednosti koeficijenta prolaza toplote obuhvataju i linijske gubitke toplote.



22

Tabela 4 Opisi građevinskih konstrukcija i koeficijenti prolaza toplote

Debljina Koeficijent prolaza toplote k Naziv građevinske

konstrukcije Sastav cm NJ/m2K

Gips ploče 7 Ter hartija - Tvrde ploče mineralne vune 5

Zid spoljni 1 (ZS1)

Silikatna opeka 12

0,70

Armirani beton 8 Stiropor 6 Zid spoljni 7

(ZS7) Armirani beton 6

0,72

Silikatna opeka 12 Zarobljen vazduh 9 Tvrde ploče mineralne vune 5

Zid spoljni 8 (ZS8)

Armirani beton 15

0,56

Gips ploče 5 Opeka 12 Zarobljen vazduh 15

Dilatacioni zid (ZSD)

Armirani beton 15

0,70

Parket 2,5 Cementna košuljica 2,5 Tvrde ploče mineralne vune 4 Armirani beton 15

Pod ka tlu (POD1)

Krečni malter 2

0,59

Keramičke pločice 2,5 Cementna košuljica 2,5 Tvrde ploče mineralne vune 5 Armirani beton 15

Erker (POD3)

Plemeniti fasadni malter 2

0,43

Parket 2,5 Cementna košuljica 2,5 Tvrde ploče mineralne vune 4 Armirani beton 15

Erker (POD4)

Plemeniti fasadni malter 2

0,45

Krovna konstrukcija - Vazduh koji cirkuliše 4 Mineralna vuna 12

Izolovan ravan krov (ZS.TV)

Spušten plafon -

0,33

Gips ploče 7 Tvrde ploče mineralne vune 2 Unutrašnji zid 1

(ZU1) Armirani beton 15

0,88

Gips ploče 7 Tvrde ploče mineralne vune 3 Unutrašnji zid 2

ka stepeništu (ZU2) Armirani beton 15

0,74

Krečni malter 2 Opeka 7 Unutrašnji zid 4

(ZU4) Krečni malter 2

2,80

Rabic malter 2 Ter hartija - Tvrde ploče mineralne vune 3

Unutrašnji zid 5 (ZU5)

Armirani beton 15

0,90



23

Na objektu su ugrađena tri tipa prozora: drveni dvostruko zastakljeni prozori (k = 2,70 NJ/m2K, a = 0,70 m3/mhPa2/3), aluminijumski dvostruko zastakljeni prozori (k = 2,90 NJ/m2K, a = 0,30

m3/mhPa2/3) i aluminijumski dvostruko zastaljeni prozori “termopan” (k = 2,20 NJ/m2K, a = 0,30

m3/mhPa2/3). Ulazna vrata u stanove su drvena 95/205 sa koeficijentom prolaza toplote k = 2,9 NJ/ m2K a unutrašnja vrata su drvena 85/200 sa koeficijentom prolaza toplote k = 2,3 NJ/ m2K. Svi zidovi prema pasažima, erkeri i ostalim negrejanim prostorijama su izolovani. Ukupni toplotni gubici za čitavu zgradu iznose prema Glavnom mašinskom projektu centralnog grejanja LJGUB = 778650 NJ. Ukupni instalisani kapacitet grejnih tela u zgradi iznosi LJGT = 854982 NJ. Specifično toplotno opterećenje po kvadratnom metru grejane površine iznosi lj = 128,5 NJ/m2. Toplotni gubici, instalisani kapacitet grejnih tela i specifično toplotno opterećenje po lamelama prikazani su u tabeli 5.

Toplotni gubici Instalisani kapacitet grejnih tela

Specifično toplotno optrećenje Lamela

NJ NJ NJ/m2 1 164322 184390 126,6 2 142847 152347 131,2 3 163497 181324 127,2 4 168353 187256 130,3 5 139631 149665 127,6

SUMA 778650 854982 128,5

Tabela 5 Toplotni gubici, toplotno opterećenje i specifično toplotno opterećenje po lamelama

Od ukupnih toplotnih gubitaka, transmisioni gubici iznose LJT = 457931 NJ (59 %) dok infiltracioni gubici toplote iznose LJV = 320719 NJ (41 %). Odnos infiltracionih i transmisionih gubitaka toplote LJV : LJT = 0,7. Transmisioni i infiltracioni gubici toplote po lamelama, kao i njihov odnos prikazani su u tabeli 6.

Transmisioni gubici toplote

Infiltracioni gubici toplote Lamela

NJ NJ Odnos LJV : LJT

1 96899 67423 0,70 2 83596 59251 0,71 3 96142 67355 0,70 4 98822 69531 0,70 5 82472 57159 0,69

SUMA 457931 320719 0,70

Tabela 6 Transmisioni i infiltracioni gubici po lamelama i njihov odnos

Za grejna tela su usvojeni člankasti radijatori od čeličnog liva tipa TERMIK-II, Zrenjanin. U prostorijama sa malim gubicima toplote ugrađeni su cevni registri u okviru usponskih vodova. Svi radijatori su opremljeni radijatorskim duploregilirajućim ventilima na razvodnom priključku i radijatorskim navijcima na povratnom priključku. Sva grejna tela su ofarbana. Predviđen je dvocevni sistem grejanja.



24

Horizontalna cevna mreža se vodi pod tavanicom podruma. Kompletna horizontalna cevna mreža je termički izolovana mineralnom vunom u plaštu od aluminijumskog lima. Toplotna podstanica je smeštena u lameli 3 u podrumu. Predviđen je direktni sistem daljinskog grejanja sa temperaturom vode 140oC/70oC u primaru a 90oC/70oC u sekundaru. Ukupan toplotni kapacitet podstanice iznosi LJ = 854982 NJ. Automatska regulacija vrši se trokrakim elektromotornim ventilima postavljenim na razvodnim vodovima. Glavni sekundarni vod od primarne stanice do kolektora je �88,9 x 3,2 mm. Kolektori tople vode su sledećih dimenzija: razdelnik - �250 x 2500 mm i sabirnik �250 x 1600 mm. Sa kolektora tople vode polaze dve grane:

Grana 1. Severozapad i jugozapad (severozapadna zona) LJ = 433234 NJ; �108 x 3,6mm Grana 2. Jugoistok i severoistok (jugozapadna zona) LJ = 421948 NJ; �108 x 3,6mm.

Na granama su prema projektu ugrađene po dve pumpe, radna i rezervna i to : Grana 1. Sever NJILO – IPN 65/160 – 0,75 / 4 G = 20,5 m3/h ; H = 41 kPa; n = 1450 o/min, P = 0,75 Knj Grana 2. Sever NJILO – IPN 65/160 – 0,75 / 4 G = 20,5 m3/h ; H = 41 kPa; n = 1450 o/min, P = 0,75 kNJ

Prilikom rekonstrukcije radne pumpe su zamenjene. Ugrađene su nove pumpe GRUNDFOS UPE 65/120 D sa promenjljivim protokom fluida. Rezervne granske pumpe nisu menjane. Regulacija temperature vrši se pomoću trokrakih regulacionih ventila DN65 proizvod IMP Ljubljana, sa KVS = 63 m3/h. Trokraki regulacioni ventili su ugrađeni na obe grane sa pratećom automatikom.



25

Opis i proračun stanja toplotne zaštite pilot objekata u bloku 34 na Novom Beogradu

Zgrada sa termičkom izolacijom bez ugrađenih merača utrošene toplote po grejnim telima Zgrada sa termičkom izolacijom bez ugrađenih merača utrošene toplote po grejnim telima sastoji se od šest lamela i nalazi se u bloku 34 na Novom Beogradu u ulici Bulevar AVNOJA 185 – 193. Toplotna podstanica je locirana u lameli 2 u Bul. AVNOJ-a 191. Sve lamele su iste spratnosti: podrum, visoko prizemlje, šest spratova i potkrovlje. Namena prostorija je stambena, s tim što je u prizemlju lamele 1 smešten lokal a u prizemlju lamele 2 toplotna podstanica. ''Glavni mašinski projekat centralnog grejanja , uradila je firma ''Napredprojekt'', Prote Mateje 70 i to sveske M1 – tehička dokumentacija i M2 – grafička dokumentacija. Ukupna neto površina zgrade iznosi 7369 m2. Neto površina zgrade po lamelama prikazana je u tabeli 7. U tabeli 8 su prikazane površine potkrovlja sa brojem zajedničkih prostorija po lamelama a prema osnovnom projektu.

Površina Lamela m2 1 1134 2 1370 3 1291 4 1134 5 1306 6 1134

SUMA 7369

Tabela 7 Neto površina zgrade po lamelama Površina potkrovlja

Zajedničke prostorije Lamela

m2 - 1 48 2 2 70 4 3 70 4 4 48 2 5 70 4 6 48 2

SUMA 354 18

Tabela 8 Neto površina potkrovlja sa brojem zajedničkih prostorija



26

Površine pojedinih etaža /m2 /po lamelama date su u tabeli 9. Etaža/Lamela Lamela 1 Lamela 2 Lamela 3 Lamela 4 Lamela 5 Lamela 6

Prizemlje 144 129 149 144 169 144 I sprat 157 180 180 157 169 157 II sprat 157 201 180 157 180 157 III sprat 157 201 180 157 180 157 IV sprat 157 201 180 157 180 157 V sprat 157 201 180 157 180 157 VI sprat 157 187 172 157 180 157

Potkrovlje 48 70 70 48 70 48 Ukupno 1134 1370 1291 1134 1306 1134

Tabela 9 Neto površina zgrade po etažama pojedinih lamela

U zgradi ima ukupno 125 stanova, 18 zajedničkih prostorija smeštenih u potkrovlju zgrade, ostave u potkrovlju i podrumskom delu, 1 lokal i toplotna podstanica (TP) sa prostorijom za domara. Broj stanova, zajedničkih prostorija i lokala po lamelama dat je u tabeli 10.

Lamela Stanovi Lokali Zajedničke prostorije

1 21 1 2 2 20 - 4+TP 3 21 - 4 4 21 - 2 5 21 - 4 6 21 - 2

SUMA 125 1 18

Tabela 10 Broj stanova, lokala i zajedničkih prostorija po lamelama

Situacija celokupne zgrade data je na crtežu broj 2. Građevinske konstrukcije i koeficijenti prolaza toplote građevinskih konstrukcija (oznake su usvojene prema Glavnom mašinskom projektu centralnog grejanja) prikazani su u tabeli 11. Navedene vrednosti koeficijenta prolaza toplote obuhvataju i linijske gubitke toplote.



27


Koeficijent prolaza toplote k Naziv građevinske konstrukcije /W/m2K/ Spoljni zid – fasadni 0,60 Spoljni zid – u lođi 0,60 Spoljni zid – dilatacija 1,10 Zid stan / hodnik 0,60 Zid stan / stepenište 1,80 Zid stan / lift 1,00 Zid stan / tehnički prostor 0,60 Zid ka ostavi 0,80 Nadprozornik 0,70 Pod na tlu 0,70 Pod prema prolazu, vetrobranu 0,50 Pod prema podrumu 0,60 Pod prema toplotnoj podstanici 0,50 Međuspratna konstrukcija 0,60 Plafon stan / tavan 0,60 Tavanica tavan / krov 0,40 Tavanica kancelarije ispod prolaza 0,60 Prozori u stanovima 2,50 Prozori u lođama 2,60 Prozori u lokalu 1,70 Spoljna vrata 3,50 Unutrašnja vrata 2,30 Unutrašnji zid (opeka 7, beton 15) 2,80 Unutrašnji zid (beton 20) 2,70

Koeficijent prolaza toplote za prozore je k = 2,5 W/m2K. Koeficijent prolaza toplote za ulazna vrata od stanova i vrata prema ostavama je k = 3,5 W/m2K a sva ostala vrata k = 2,3 W/m2K. Koeficijent propustljivosti za prozore u stanovima, lođama i lokalu je a = 0,70 m3/mhPa2/3. Koeficijent propustljivosti za spoljna vrata je a = 3,3 m3/mhPa2/3. Usvojene karakteristike zgrade su sledeće: unutra H = 1,3; zaklonjen H = 2,2 (J, JZ, Z); izložen H = 3,2 (S, SI, I); krov H = 4,4. Ukupni toplotni gubici za čitavu zgradu prema Glavnom mašinskom projektu centralnog grejanja iznose LJGUB = 716713 NJ. Ukupni instalisani kapacitet grejnih tela u zgradi iznosi LJGT = 767850 NJ. Specifično toplotno opterećenje po kvadratnom metru grejane površine iznosi Q= 104,2 W/m2. Toplotni gubici, instalisani kapacitet grejnih tela i specifično toplotno opterećenje po lamelama prikazani su u tabeli 12.

Lamela Toplotni gubici /W/ Toplotno kapacitet /W/ Specifično toplotno optrećenje W/m2

1 111292 117800 103,9 2 123810 132050 96,4 3 126750 135190 104,7 4 110701 117960 104,0 5 130730 141240 108,1 6 113430 123610 109,0 � 716713 767850 104,2

Tabela 12 Toplotni gubici, toplotno opterećenje i specifično toplotno opterećenje po lamelama



28

Toplotni gubici, instalisani toplotni kapacitet i specifično toplotno opterećenje po kvadratnom metru grejane površine a po etažama pojedinih lamela dati su u tabelama 13, 14 i 15.

Etaža/Lamela Lamela 1 Lamela 2 Lamela 3 Lamela 4 Lamela 5 Lamela 6



Tabela 13 Toplotni gubici /W/ po etažama pojedinih lamela

Etaža/Lamela Lamela 1 Lamela 2 Lamela 3 Lamela 4 Lamela 5 Lamela 6



Tabela 14 Toplotni kapacitet /W/ po etažama pojedinih lamela

Etaža/Lamela Lamela 1 Lamela 2 Lamela 3 Lamela 4 Lamela 5 Lamela 6 Prizemlje 111,5 101,7 108,3 110,6 109,6 114,6

I sprat 102,7 102,3 104,3 103,4 110,9 107,2 II sprat 98,9 85,8 95,6 99,6 100,2 104,9 III sprat 98,9 85,8 95,6 99,6 100,2 104,9 IV sprat 98,9 85,8 95,6 99,6 100,2 104,9 V sprat 98,9 85,8 95,6 99,6 100,2 104,9 VI sprat 113,4 107,1 116,2 117,5 114,4 119,4

Potkrovlje 118,3 164,1 164,1 100,8 164,0 117,7 Ukupno 103,9 96,4 104,7 104,0 108,1 109,0

Tabela 15 Specifično toplotno opterećenje /W/m2/ po etažama pojedinih lamela

Od ukupnih toplotnih gubitaka, transmisioni gubici iznose QT = 442313 NJ (62%) dok infiltracioni gubici toplote iznose QV = 274400 W (38%). Odnos infiltracionih i transmisionih gubitaka toplote QV : QT = 0,62. Transmisioni i infiltracioni gubici toplote po lamelama, kao i njihov odnos prikazani su u tabeli 16.



29

Lamela Transmisioni gubici toplote /W/

Infiltracioni gubici toplote /W/ Odnos QV : QT

1 67052 44240 0,66 2 77470 46340 0,60 3 79590 47160 0,59 4 71881 38820 0,54 5 78350 52380 0,67 6 67970 45460 0,67

SUMA 442313 274400 0,62

Tabela 16 Transmisioni i infiltracioni gubici po lamelama i njihov odnos

Transmisioni i infiltracioni gubici toplote po etažama za pojedine lamele prikazani su u tabelama 17 i 18.

Lamela 1 Lamela 2 Lamela 3 Etaža/Lamela QT QV QT QV QT QV

Prizemlje 9200 6810 8210 4330 10650 5150 I sprat 9020 5920 10440 6510 11070 6280 II sprat 8478 5920 9840 6090 9840 6090 III sprat 8478 5920 9840 6090 9840 6090 IV sprat 8478 5920 9840 6090 9840 6090 V sprat 8478 5920 9840 6090 9840 6090

VI sprat 1300 5940 13350 6090 12700 6320


Tabela 17 Transmisioni i infiltracioni gubici /W/ po etažama lamela 1, 2 i 3

Lamela 4 Lamela 5 Lamela 6 Etaža/Lamel

a LJT LJV LJT LJV LJT LJV



Tabela 18 Transmisioni i infiltracioni gubici /W/ po etažama lamela 4, 5 i 6

Toplotni gubici su izračunati prema spoljnoj projektnoj temperaturi od tsp = -15 oC. Za grejna tela su usvojeni liveni člankasti radijatori od čeličnog liva tipa TERMIK-II, proizvod fabrike kotlova i radijatora iz Zrenjanina, visine 600/110 i 350/160. U prostorijama sa malim gubicima toplote ugrađeni su cevni registri u okviru usponskih vodova. Svi radijatori su opremljeni radijatorskim duploregilirajućim ventilima na razvodnom priključku i radijatorskim navijcima na povratnom



30

priključku. Sva grejna tela su ofarbana. Predviđen je dvocevni sistem grejanja sa prinudnom cirkulacijom. Razvod tople vode je donji. Horizontalna cevna mreža se vodi pod tavanicom podruma, celom dužinom. Kompletna horizontalna cevna mreža je sa padom ka toplotnoj podstanici od 0,3% i termički je izolovana staklenom vunom u plaštu od pocinkovanog lima. Na najnižim tačkama cevne mreže postavljene su slavine za ispuštanje vode kao i na usponskim vodovima ventilima. Najviše tačke cevne mreže vezane su za odzračnu mrežu. Odzračna mreža se vodi pod plafonom poslednjeg sprata do odzračnih sudova smeštenih u sušionicama. Ventili za ispust vazduha su u limenim kutijama pod ključem. Cev za ispust vode se vodi do toplotne podstanice. Objekat je zoniran prema stranama sveta na: severoistočnu zonu i jugoistočnu zonu. Toplotna podstanica je smeštena u lameli 2 u podrumu. Snabdevanje objekta toplom vodom je predviđeno iz centralnog toplovodnog sistema toplane Novi Beograd 140/70 oC sa kliznom regulacijom temperature vode u toplani. Na magistralni toplovod, toplotna podstanica je direktno spojena, primarnim toplovodom, preko predajne stanice. Unutrašnji sistem 90/70 oC je sa direktnim mešanjem povratne vode iz kućne instalacije 70oC, sa vodom iz potisnog cevovoda 140oC na temperaturu od 90 oC. Temperatura razvodne vode kućne instalacije ''kliza'' prema spoljnoj temperaturi. Startovanje pumpi je automatsko preko graničnog termostata. Ventilacija kupatila i WC-a vrši se izvlačenjem vazduha prinudnim putem preko vazdušnih ventila PV 150, ispod plafona. Na krovu, na završetku kanala nalazi se krovni ventilator. Svi stanovi se prirodnim putem provetravaju kroz procepe vrata i prozora.

Ukupan toplotni kapacitet podstanice iznosi Q = 767850 NJ. Glavni napojni vod je ø76,1 x 2,9 mm (9,43 m3/h). Kratka veza je ø 133,0 x 4 mm (25 m3/h). Napojni vod posle mešanja je ø 159,0 x 4,5 mm (33,01 m3/h). Kolektori tople vode su �� x 5,9 mm. Sa kolektora tople vode polaze dva sekundarna voda prema zonama:

Grana 1. Severoistočna zona Q = 425900 NJ; �� x 4,0 mm Grana 2. Jugozapadna zona Q = 341860 NJ; ø 108 x 3,6 mm.

Na obe grane su ugrađene po dve pumpe, radna i rezervna i to : Grana 1. GHN – 654 – B - R – 2; ''IMP'', Ljubljana V = 18,3 m3/h ; H = 20,2 kPa; n = 1200 o/min, P = 0,39 kW, I = 0,8A Grana 2. GHN – 654 – B - R – 2; ''IMP'', Ljubljana

V = 16,2 m3/h ; H = 22,5 kPa; n = 1200 o/min, P = 0,39 kW, I = 0,8A Regulacija temperature vrši se pomoću trokrakih regulacionih ventila DN65 proizvod IMP Ljubljana, sa KVS = 63 m3/h (RV3 65/63 PEM 121). Trokraki regulacioni ventili su ugrađeni na obe grane sa pratećom automatikom. Pad pritiska u trokrakom ventilu za granu 1 iznosi ∆p = 8 kPa, dok za granu 2 iznosi ∆p = 5,3 kPa.



31

Zgrada bez termičke izolacije Zgrada bez termičke izolacije ...................... nalazi se u bloku 63 na Novom Beogradu u ulici Nehruova 61. Zgrada je sledeće spratnosti: podrum, prizemlje i sedamnaest spratova. Toplotna podstanica je smeštena u podrumu objekta. Namena prostorija je stambena, s tim što se u prizemlju nalaze zajedničke prostorije i svaki od spratova uključujući i prizemlje ima zajedničku sušionicu. Ukupna neto površina zgrade iznosi 4973 m2. Površina prizemlja je 179 m2, dok su površine svih spratova po 282 m2 što sve ukupno daje površinu od 4973 m2. U zgradi ima ukupno 68 stanova, 6 zajedničkih prostorija smeštenih u prizemlju zgrade, 17 zajedničkih sušionica i toplotna podstanica (TP) u podrumu objekta. Na svakom spratu nalaze se četiri stana i jedna zajednička sušionica. U prizemlju objekta nalaze se prostorije kućnog saveta, WC, hol i hodnik. Situacija celokupne zgrade data je na crtežu broj 3. Građevinske konstrukcije i koeficijenti prolaza toplote građevinskih konstrukcija (oznake su usvojene prema Glavnom mašinskom projektu centralnog grejanja) prikazani su u tabeli 19.



32


Koeficijent prolaza toplote k Debljina Po proračunu Po atestu Naziv građevinske konstrukcije ŠcmĆ ŠNJ/m2KĆ ŠNJ/m2KĆ

Spoljni zid 1, Pano ''K'' SZ1 25 0,67 0,91 Spoljni zid 2, Pano ''F'' SZ2 20 0,68 0,91 Spoljni zid – SZ3 / prizemlje sa keram. ploč. 31,7 0,84 - Spoljni zid – SZ4 / prizemlje bez keram. ploč. 30 0,86 - Spoljni zid – SZ5 / prizemlje dilatacija 25 0,93 - Spoljni zid – SZ6 / ka stepeništu 27 0,91 - Spoljni zid – SZ6' / u prizemlju 29 0,89 - Spoljni zid – SZ7 / do siporeksa 27 0,74 - Spoljni zid – SZ8 / podrumski zid ka zemlji 38,5 0,92 - Spoljni zid – SZ9 / podrumski zid 27 0,90 - Spoljni zid – SZ10 / podrumski zid 28 0,74 - Spoljni zid – SZ11 / siporeks 26 1,01 - Unutrašnji zid UZ1, ka vetr., kuh., kupat. pločice 23,7 1,78 - Unutrašnji zid UZ2, ka vetr., kuh., kupat. bez ploč. 22 1,86 - Unutrašnji zid UZ3, stepenište, lift, 25,5 1,78 - Unutrašnji zid UZ4, stepenište, vetrobran 20 1,86 - Unutrašnji zid UZ5, keramičke pločice 12,2 2,42 - Unutrašnji zid UZ6, pregradni zid 11 2,48 - Unutrašnji zid UZ7, 7 2,86 - Unutrašnji zid UZ8, siporeks - 1,03 - Unutrašnji zid UZ9, podrumski zid 25 0,83 - Unutrašnji zid UZ11, podrumski zid 20 0,85 - Pod na zemlji vinaz PT1 - 0,58 - Tavanica lim-ploča MT1 34 0,48 - Tavanica krov MT1' - 0,57 - Tavanica iznad garaže i dr. podr. prost. MT2 37 0,44 - Tavanica beton-parket MT2' 27 0,52 - Tavanica iznad garaže sa keram. pločicama MT3 37 0,43 - Tavanica iznad garaže vinaz MT4 37 0,44 - Tavanica iznad prolazaMT5 39 0,35 - Tavanica iznad prolaza 2 x ker. pločice MT6 39 0,34 - Tavanica iznad prolaza MT7 39 0,34 - Pod lođe MT8 30 0,34 - Podovi u prepustima, parket MT9 40 0,34 - Međuspratna tavanica, parket MT10 31,2 0,99 - Međuspratna tavanica ker. pločice MT11 31 0,98 - Međuspratna tavanica vinaz MT12 31 1,01 - Krov betonske ploče K1 50 0,39 - Krov šljunak K2 45 0,39 - Prozori spoljni - - 2,80 Spoljna vrata - - 2,80 Unutrašnja vrata 2,30

Koeficijent propustljivosti za prozore u stanovima, lođama i lokalu je a = 0,70 m3/mhPa2/3. Koeficijent propustljivosti za spoljna vrata je a = 3,3 m3/mhPa2/3. Ukupni toplotni gubici za čitavu zgradu iznose QGUB = 619673 W. Ukupni kapacitet grejnih tela (instalisani) čitave zgrade iznosi Q = 688640 W Specifično toplotno opterećenje po kvadratnom metru grejne površine iznosi q = 138,5 W/m2. Po etažama toplotni gubici, instalisani kapacitet grejnih tela i specifično toplotno opterećenje prikazani su u tabeli 20.



33

Etaža Toplotni gubici ŠNJĆ

Toplotno kapacitet ŠNJĆ

Specifično toplotno optrećenje ŠNJ/m2Ć

Prizemlje 10224 13377 74,7 Prvi sprat 36648 39866 141,4 II – XVI 15 x 35554 15 x 39571 140,3

XVII 39491 41832 148,3 SUMA 619673 688640 138,5

Tabela 20 Toplotni gubici, toplotno opterećenje i specifično toplotno opterećenje po etažama

Od ukupnih toplotnih gubitaka, transmisioni gubici iznose LJT = 339427 NJ (54,8%) dok infiltracioni gubici toplote iznose LJV = 280246 NJ (45,2%). Odnos infiltracionih i transmisionih gubitaka toplote LJV : LJT = 0,8256. Po etažama transmisioni i infiltracioni gubici toplote, kao i njihov odnos prikazani su u tabeli 21.

Etaža Transmisioni gubici toplote ŠNJĆ

Infiltracioni gubici toplote ŠNJĆ Odnos LJV : LJT

Prizemlje 9526 698 0,0733 Prvi sprat 20204 16444 0,8139 II – XVI 15 x 19110 15 x 16444 0,8605

XVII 23047 16444 0,7135 SUMA 339427 280246 0,8256

Tabela 21 Transmisioni i infiltracioni gubici po etažama i njihov odnos

Toplotni gubici su izračunati prema spoljnoj projektnoj temperaturi od tsp = -15 oC. Za grejna tela su usvojeni liveni člankasti radijatori od čeličnog liva tipa TERMIK-II, proizvod fabrike kotlova i radijatora iz Zrenjanina, visine 600/110 i 800/160. U prostorijama sa malim gubitkom toplote ugrađeni su registri u obliku usponskih vodova. Svi radijatori su opremljeni radijatorskim duploregilirajućim ventilima na napojnom vodu i radijatorskim navijcima na povratnom vodu. Sva grejna tela su ofarbana. Predviđen je dvocevni sistem grejanja sa prinudnom cirkulacijom. Razvod tople vode je donji. Za blokirane prostorije predviđena je prinudna cirkulacija vazduha i to krovnim ventilatorima. Za prinudnu cirkulaciju korišćen je sistem ''Salamit – Anhovo''. Toplotni gubitak usled ventilacije nadoknađen je na ostalim prostorijama koje imaju spoljne prozore. Horizontalna cevna mreža vođena je pod plafonom podruma kao i u tehničkoj etaži iznad osmog sprata i u spuštenom plafonu sa padom 2 – 5 % prema podstanici. Kompenzacija dilatacije horizontalne cevne mreže rešena je samokompenzacijom. Na najnižim mestima horizontalne cevne mreže postavljene su ispusne slavine za ispuštanje vode iz instalacije. Na usponskim vodovima postavljene su čvrste tačke i aksijalni kompenzatori. Na svim usponski vodovima postavljeni su regulacioni ventili sa kosim vretenom za regulaciju protoka i napora sa priključcima za diferencijalni manometar i ventilom za pražnjenje. Horizontalne cevne mreže su termički izolovane dok ostali delovi cevne mreže uključujući i usponske vodove nisu termički izolovani sem vertikala koje se vode uz fasadu objekta a zatim rabiciraju. Najviše tačke cevne mreže vezane su za odzračnu mrežu. Odzračna cevna mreža u objektima vođena je pod plafonom etaža. Jedna odzračna cevna mreža vođena je pod plafonom osmog sprata a druga pod plafonom sedamnaestog sprata do zasebnih odzračnih sudova. Cev za ispust vode se vodi do toplotne podstanice.



34

Snabdevanje objekta toplom vodom je predviđeno iz centralnog toplovodnog sistema toplane Novi Beograd 140/70 oC sa kliznom regulacijom temperature vode u toplani. Toplotna podstanica je smeštena u podrumu objekta. Podstanica za ovaj objekat je kombinovanog tipa. Deo kućne instalacije za I do IX sprata vezan je direktno sa primarnim delom podstanice preko elektromotornog ventila zaključno sa osmim spratom. Od devetog sprata kućna instalacija je vezana indirektno sa primarnim delom podstanice preko izmenjivača toplote. Za ovaj sistem razvodna mreža je vođena pod plafonom osmog sprata i jedinstvena je za preostale spratove. Dilatacija vode za ovaj deo mreža predviđena je preko otvorenog ekspanzionog suda koji je smešten an najvišem spratu. Sekundarna razvodna mreža ima razdelnik sa kojeg polaze posebne grane za severoistočnu i jugozapadnu zonu. Svaka grana ima svoju cirkulacionu pumpu sa svojom regulacijom u potisnom vodu. Senzori za spoljne uticaje postavljaju se na odgovarajućoj fasadi na nivou drugog sprata. Toplotna podstanica ima direktan ulaz spolja, prirodno osvetljenje i sve ostale potrebne sanitarne priključke. Toplotno opterećenje dela kućne instalacije koji je direktno vezan na sistem daljinskog grejanja (od prizemlja do VIII sprata) iznosi LJ = 366089 NJ. Uzimajući u obzir i toplotne gubitke u mreži od LJgm = 36588 NJ ukupno toplotno opterećenje za direktan deo podstanice iznosi LJu = 402677 NJ. Kako je objekat zoniran na severozapad i jugoistok tako se u sekundarnom delu nalaze dve grane. Sa kolektora tople vode polaze dva sekundarna voda prema zonama:

Grana 1 severozapadna zona Q = 179288 NJ; �� x 2,9 mm Grana 2 jugoistočna zona Q = 186801 NJ; �� x 2,9 mm.

Na obe grane su ugrađene po dve pumpe, radna i rezervna i to : Grana 1. GH 652 ; ''IMP'', Ljubljana V = 7,98 m3/h ; n = 1400 o/min, P = 0,435 kNJ Grana 2. GH 652 ; ''IMP'', Ljubljana V = 8,23 m3/h ; n = 1400 o/min, P = 0,435 kW

Regulacija temperature vrši se pomoću trokrakih regulacionih ventila DN50 proizvod IMP Ljubljana, sa KVS = 38 m3/h (RV3 50/38 PEM 21). Trokraki regulacioni ventili su ugrađeni na obe grane sa pratećom automatikom. Pad pritiska u trokrakom ventilu za granu 1 iznosi ∆p = 4,5 kPa, dok za granu 2 iznosi ∆p = 4,8 kPa. Startovanje pumpi je automatsko preko graničnog termostata. Toplotno opterećenje dela kućne instalacije koji je indirektno vezan na sistem daljinskog grejanja (od IX do XVII sprata) iznosi Q = 327361 NJ. Uzimajući u obzir i toplotne gubitke u mreži od Qgm = 32736 NJ ukupno toplotno opterećenje za indirektan deo podstanice iznosi Qu = 360097 NJ. Kako je objekat zoniran na severozapad i jugoistok tako se u sekundarnom delu nalaze dve grane. Sa kolektora tople vode polaze dva sekundarna voda prema zonama:

Grana 1 severozapadna zona LJ = 163564 NJ; �� x 2,9 mm Grana 2 jugoistočna zona LJ = 163797 NJ; �� x 2,9 mm.

Na obe grane su ugrađene po dve pumpe, radna i rezervna i to : Grana 1. GH 652 ; ''IMP'', Ljubljana V = 6,92 m3/h ; n = 1400 o/min, P = 0,435 kNJ Grana 2. GH 652 ; ''IMP'', Ljubljana V = 6,93 m3/h ; n = 1400 o/min, P = 0,435 kNJ

Regulacija temperature vrši se pomoću trokrakih regulacionih ventila DN50 proizvod IMP Ljubljana, sa KVS = 38 m3/h (RV3 50/38 PEM 21). Trokraki regulacioni ventili su ugrađeni na obe grane sa



35

pratećom automatikom. Pad pritiska u trokrakom ventilu za granu 1 iznosi ∆p = 4,0 kPa, dok za granu 2 iznosi ∆p = 4,0 kPa. Startovanje pumpi je automatsko preko graničnog termostata. Za deo kućne instalacije koji je indirektno vezan na sistem daljinskog grejanja ugrađen je razmenjivač toplote tip: 1.65 DZ Veličina 7 ''Schiffstern'' proizvod ''IMP'' Ljubljana sa padom pritiska u primarnom delu od 35 kPa i u sekundarnom delu od 3,5 kPa. Ukupan toplotni kapacitet podstanice sa svim toplotnim gubicima u mreži iznosi Q = 762774 W.



36

PRILOG 2

SPECIFIKACIJA OPREME UGRAĐENE NA ZGRADI u ul. Bulevar Avnoja 209-217 sa cenama

Cena u Eurima u Dinarima

1 Toplotna podstanica sa ultrazvuñim meračem protoka i PLC-om sa pripadajućim softverom

10000 700000

2 Pumpe sa promenljivim protokom GRUNNDFOS UPE-G5-120 ( 2 kom)

2300 161000

3 Termostatski ventili ugrađeni u svim stanovima mernog i kontrolnog obkta (460 kom)

9200 644000

4 Elektronski delitelji toplote ugrađeni na svaki radijator (460 kom)

11500 805000

5 GSM modem za komunikaciju sa dve gsm kartice 063 mreže (kom 2)

1000 70000

6 Programska podrška za PC platformu sa funkcijama nadzora i upravljanja VIGN 6000

2000 140000

UKUPNO: 36000 2520000

ministarstvo nauke i zaŠtitu Životne sredine republike...

Documents