mesečni bilten o životu manjinskih zajednica u Srbiji

Sastanak Koordinacije

sa ministarkomAnom Brnabić

Minority News32

Ministarstvu državne uprave i lokalnesamouprave upućene primedbe i sugestijeu vezi sa novim Nacrtom zakona o zaštiti

prava i sloboda nacionalnih manjina

Rusinska zajednicaproslavila svoj

nacionalni praznik

Održan seminar o pravu

na informisanjemanjina

januar 2017

Sivaček: Malobrojnezajednice ne mogu daiskoriste sva prava

 

I

zbog toga

š

što uzdišemo za „starletama“ koje

s

U Srbiji žive pripadnici 30 različi3h nacionalnih zajednica!

A

Složnost kojoj težimoNavikli smo da još i u januaru sumiramo rezultate našeg rada iučinimo sve kako bismo isti u narednom periodu odradili što bolje.Međutim, ponekad se čini da je i pored najveće želje i napora dasvoje obaveze ispunimo najprofesionalnije što možemo, dovoljansamo jedan novinski članak, koji nas dovede u situaciju da se za-pitamo kako radimo, da li dovoljno radimo i kako nas svet u tomkontekstu posmatra.

Naravno, mislimo na članak koji je objavio određeni britanski in-ternet portal u kojem fotografije migranata upoređuju sa fotogra-fijama iz logora za vreme Drugog svetskog rata. Članak nije ostavioravnodušnim ni jednog stanovnika Srbije, a mnoge inostrane či-taoce zasigurno šokiranim.

Bez obzira na poslednje neslavno predstavljanje naše zemlje, ipaksu priče koje su nastale tokom putovanja migranata kroz našuzemlju oplemenile mnoge duše. Na podjednak način kao što nassvake godine, 27. januara, uspomena na stradalog Srđana Aleksićanatera da se zapitamo koliko i šta činimo da pomognemo prijateljuili bilo kojoj osobi, pritom ne gledajući na nacionalnost. MladiSrđan o tome nije razmišljao. Njegov život je prekinut u 26. godinidok je spašavao svog sugrađanina, Bošnjaka po nacionalnosti. Me-đutim, to Srđanu nije bilo važno. Važno je bilo pomoći i zaštiti.

Svetao primer hrabrosti, kakvu je imao mladi Srđan, trebalo bi danas podstakne na plemenitost, ljudskost i humanost, koja se uovim teškim vremenima ne sreće veoma često ili o kojoj se nepriča u dovoljnoj meri. A ona je ovde, prisutna, ne samo kad je upitanju pomoć migrantima. Postoje mnogi pozitivni primeri me-đuetničkog suživota, za koje u našoj multinacionaloj državi imadovoljno prostora. Iskoristimo tu jedinstvenu šansu i pošaljimo usvet lepu poruku iz naše zemlje. Pojmovi multinacionalizam i mul-tikulturalizam ostaće samo mrtvo slovo na papiru, ako iza njihneće stajati ni jedan konkretan primer. Nemojmo to dozvoliti.

Konferencija o bilateralnim odnosima

i položaju manjinaForum za etničke odnose je 13. ja-nuara organizovao regionalnu kon-ferenciju o bilateralnim odnosimaRepublike Srbije sa susedima i polo-žaju nacionalnih manjina. Konferen-cija je organizovana kao deo projektapod nazivom „Status manjinske po-litike i evropski pregovori i uloga bi-lateralnih odnosa“, uz podršku Fon-dacije za otvoreno društvo iambasade Velike Britanije u Srbiji.

„Pravo na informisanje na jezicima na-cionalnih manjina, pravo na obrazova-nje na svim nivoima na maternjem je-ziku kao i pravo na javnu upotrebumaternjeg jezika nisu bili dovedeni upitanje ni u najtežim vremenima krozkoje su, posebno u bliskoj prošlosti,prolazili srpski narod i država“, rekaoje Nino Brajović, državni sekretar za in-formisanje i medije u Ministarstvu kul-ture i informisanja.

IZDVAJAMO UVODNIK 32

Seminar posvećen pravumanjina na informisanje

Pokrajinski Zavod za ravnopravnost polovaće podržavati manjinske

zajedniceDirektorka Pokrajinskog zavoda za rav -nopravnost polova, Diana Milović, po-setila je u utorak 24. januara 2017. go-dine Hrvatsko nacionalno vijeće uSubotici. Tom prilikom ona se sastalasa predsednikom Hrvatskog nacional -nog vijeća, Slavenom Bačićem, i nje-govim saradnicama i saradnicima.

Održana konferencija za medije Saveza bačkih

BunjevacaSavez bačkih Bunjevaca održao konfe-renciju za novinare, na kojoj su sumiraliprethodnu godinu i govorili o plano-vima za tekuću godinu.

Ako imate pitanje vezano zafunkcionisanje nacionalnih saveta na-

cionalnih manjina ili za oblast prava na-cionalnih manjina rado ćemo pronaći i

objaviti odgovor.

info@minoritynews.rs mesto za svewww.minoritynews.rsMinority News Portal

3 Minority News

Kako biste našim čitaocima pred-stavili Vašu nacionalnu zajednicu?

Češka nacionalna manjina u Srbijipraktično po broju bi se reklo izgle-dala bi dosta kompaktna zajednica.Međutim, to i nije tako. Unutar če-ške zajednice postoje određene raz-ličitosti koje mi poštujemo i želimoda se zadrže. Tri grupe Čeha žive naprostoru Republike Srbije. Jedna

grupa, ili bolje reći dve grupe su onekoje su bile u austro-ugarskoj državi.To su Česi u Vojvodini i tu se razli-kuju dva entiteta, jedan veći koji pri-pada katoličkom delu, a drugi deoje onaj specifičan češki, protestant-ski deo, husitski. Imamo čak i jednoselo koje je prošle godine slavilo 150godina svoje češke crkve, a to je Ve-liko Središte. Treći deo češke zajed-nice je ispod Save i Dunava. To su

Česi koji su dolazili u vreme formi-ranja moderne češke države, koji supomagali da ta država stasa, ube-đeni velikim slovenskim idejama iostavili duboke tragove u samoj sr-pskoj državi. Ako pomenemo Fran-tišeka Zaha, koji je osnovao Vojnuakademiju, ili recimo Bajlonija, ovdeu Beogradu, to će verovatno značitimnogo. To su ljudi koji su ostavili isebe i velika ubeđenja da se na

očeci doseljavanja Čeha u Srbiju vezuju se za sredinu XIX veka, kad su, kako navodi mnogi izvori, bili upotrazi za boljim životom i većom slobodom. Najviše su se nastanjivali u Beogradu, gde su već 1868.godine osnovali prvo češko društvo u Srbiji – Češka beseda Beograd. Međutim, današnja češkazajednica je koncentrisana u Južnom Banatu, tačnije u opštini Bela Crkva. Po zadnjem popisu kao Česi

izjasnilo se 1824 građanina. Na koji način je danas organizovana češka manjina razgovarali smo sa Jožem Sivače-kom, predsednikom Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine u Srbiji.

P

NAŠ INTERVJU: JOŽE SIVAČEK, PREDSEDNIK NACIONALNOG SAVETA ČEŠKE NACIONALNE MANJINE

Malobrojne zajednice ne mogu da iskoriste sva prava

4 Minority News

ovom prostoru može živeti bolje,lepše, slobodnije. Normalno, to subile ideje iz nekog ranijeg vremena.Vremena su se izmenila, prohod-nost ljudi i informacija je mnogoveća, tako da ova naša zajednicafunkcioniše veoma liberalno, ljudise kreću i izjašnjavaju kako žele.

Znamo da najveći broj pripadnikačeške nacionalnosti živi u Beloj Cr-kvi. Koje institucije, udruženja de-luju na području ove opštine, a ve-zane su za život Čeha?

Bela Crkva je postala središte češkezajednice, jer najveći broj Čeha uSrbiji živi na prostoru Južnog Ba-nata. Ono što Belu Crkvu čini speci-fičnom jeste to, da je jedino u tojopštini češki jezik u službenoj upo-trebi i to nam daje posebne odre-đene mogućnosti i zbog toga je naneki način Bela Crkva postala sre-dište ili kako volim da kažem pre-stonica Čeha u Srbiji. Unutar maleopštine postoji Nacionalni savet ko-jeg smo zbog prethodno navedenogtu i locirali, takođe i Matica češkakoja treba da objedini sva udruženjaili druge oblike građanskog organi-zovanja Čeha. Takođe postoji neko-liko udruženja, mi ih zovemo be-sede, dva u Beloj Crkvi, a jedno uselu Kruščica i Češkom Selu, koje jespecifično i autentično naše češkoselo.

Koje nacionalne praznike slave Česiu Srbiji?

Mi smo iskoristili pravo koje je datonacionalnim savetima da odredimoneke praznike koje smatramo zna-čajnim. Imamo dan Čeha, datumkoji je vezan za Sv. Vaclava. Istina jeda vuče na malo verski segment,međutim to je češki kralj iz X vekakoji je potpuno jednako prihvaćen iu katoličkoj i u pravoslavnoj crkvi,tako da smo to i birali. Imamo DanNacionalnog saveta, dan kada je for-miran Nacionalni savet, i tri praznikakoja su vezana za jezik, za kulturu iza obrazovanje – Dan češkog jezika,Dan češke kulture i Dan obrazova-nja. Smatramo da je taj segmentuopšte u češkoj zajednici jako kvali-tetno urađen i ovde želimo da bu-demo i ostanemo jedna obrazo-vana, kulturna i pismena nacija.

Na koji način matična država podr-žava češku nacionalnu manjinu uSrbiji?

Češka kao matična država čini za-

dnjih godina dosta velike napore danam pomogne. To se pre svegaogleda u tome što je napravljen pro-jektni program koji podržava gra-đansku opciju i građanski oblik or-ganizovanja češke zajednice. U tomsmislu pomoć Češke se ogleda uprojektima koji su vezani za ono štoobično građanima treba, a takođe iza neke druge veće projekte u sferiobrazovanja, kulture i medijske pro-mocije. Češka je dosta uložila za-dnjih godina u sredine u kojima živepripadnici češke zajednice, tako dasu recimo neke institucije na osnovupomoći Češke republike, koje nesluže samo nama, već svim građa-nima, a posebno u opštini Bela Cr-kva, postale najrazvijenije institucijeu tom smislu. Recimo, jedno selokoje nema ni hiljadu stanovnika imakompletnu kanalizaciju, kompletanvodovod, škola dobija potpunonovu salu itd. To je nešto što zaistazalužuje pažnju i mi se zbog togazahvaljujemo Češkoj republici.

A na koji način naša država po-maže češku manjinu i kako ste za-dovoljni položajem vaše manjine upoređenju sa ostalim manjinamakoje žive u našoj državi?

Pomoć Srbije je malo drugačija. Toje institucionalizovana pomoć, kroznormativno regulisanje i ta pomoćje sada usmerena više ka kolektivi-tetu i ka institucijama. Malobrojnazajednica, kao što je naša, ne možesve to da iskoristi i u tom delu mo-žda postoje neke rezerve ili nekidrugi oblici, koje bismo voleli nadrugi način da iskoristimo. Što setiče same normativne regulative, Sr-bija je učinila velike napore i mi tosvugde kažemo da je Srbija jednaod prvih evropskih zemalja koja jena ovaj način uredila pitanje nacio-nalnih zajednica. Koliko smo zado-voljni ili ne to je pitanje za sebe, jerpostoji različitost između samih na-cionalnih zajednica i, naravno, taspecifičnost se ogleda i u mogućno-sti korišćenja svega onoga što dr-žava Srbija pruža.

Kakvi su odnosi sa drugim nacio-nalnim savetima?

Odnosi sa drugim nacionalnim sa-vetima su u najmanju ruku različiti.Postoji, slobodno ću reći, jedan au-tizam nacionalnih zajednica u okviruRepublike Srbije. Zajednice su dostazatvorene i okrenute same sebi, re-šavaju svoje probleme, i ne bih mo-gao reći da je saradnja na nekom vi-

sokom nivou. Osnovni oblik sara-dnje se sveo na neko telo koje zo-vemo Koordinacija. Otvoreno ću rećida to telo ne prepoznaje ni zakon,ni nikakva druga normativna akta,tako da je to dosta problematičanoblik organizovanja, jer nema dokraja završenu institucionalizovanuformu. Telo nema ni statut, ni po-slovnik o radu i kako se često možečuti od nekih ljudi koji su duže uokviru Koordinacije, zasniva se naj-više na dobroj praksi. Dobra praksanije uvek dobar oblik organizovanjakada su u pitanju građanski, pa ineki drugi problemi, tako da sara-dnja, ako bih mogao da rezimiram,između nacionalnih saveta i u okvirunacionalnih zajednica nije na nekomnivou na kojem bismo možda oče-kivali da bude.

Kakva je situacija po pitanju infor-misanja Čeha na maternjem jeziku?

Češka zajednica može da se infor-miše na svom jeziku, s tim što seovde susrećemo sa problemom ka-paciteta i na koji način da to reali-zujemo. Zakon je dozvolio korišće-nje jezika, informisanje, međutimkako je češka zajednica mala mi nemožemo razviti institucije za takavoblik rada. Posebno zbog toga štoje deo tog informisanja vezan samoza lokalnu sredinu, konkretno uovom slučaju za Belu Crkvu. To jejedan problem, ne vidimo se i nečujemo po celoj zajednici, koja jedisperzovana po celoj Srbiji, a drugiproblem je mali broj pripadnika če-ške zajednice. Informisanje se višesvodi na našu promociju, da kažemosredini da smo tu, da imamo nekeprobleme ili da smo zadovoljni,nego što je to pravo informisanjezajednice o pitanjima koja bi bila in-teresantna za zajednicu.

Da li je najmlađim pripadnicimavaše manjine omogućeno izučava-nje maternjeg jezika?

Češki jezik se izučava u našoj državi.To je jedna novina, koja je došla saformiranjem nacionalnog saveta.Došli smo do toga da možemo darealizujemo obrazovanje na češkomjeziku, ne u celini, već samo u okvirupredmeta Češki jezik sa elementimanacionalne kulture. To je izbornipredmet koji se praktično prime-njuje u određenim školama u op-štini Bela Crkva i jednoj školi u Gaju,u opštini Kovin. Četiri škole imajustotinak učenika, koji pohađaju ovajpredmet. Međutim, to svakako nije

5 Minority News

dovoljno za neki ozbiljniji rad i nepruža mogućnost daljeg korišćenjai nastavka obrazovanja na češkomjeziku. Ovaj vid izučavanja daje do-prinos da se jezik ne zaboravi, dadeca, odnosno mladi ljudi imajuneke informacije o svojoj istoriji isvojim korenima.

Mnoge nacionalne manjine se suo-čavaju sa problemom asimilacijekoja utiče na smanjeni broj učenikakoji pohađaju nastavu na mater-njem jeziku i manje interesovanjaza negovanje kulture i tradicije. Ka-kva je situacija u Vašoj zajednici?

Asimilacija kao problem je prisutna,čak možemo reći i vrlo naglašena unašoj zajednici iz više razloga. Prvirazlog je što češka zajednica ovdeživi i to je tradicionalna zajednicakoja ima istorijat od skoro 200 go-dina. Najveći deo Čeha koji živi naprostoru Srbije su ljudi koji su treća,četvrta, pa čak i peta generacijaČeha. I sve to što smo zadržali višeje tradicionalna, porodična vred-nost, nego što je ono što čini celinujednog entiteta i identiteta. Kada segovori o asimilaciji, mi nismo podnekim pritiskom u smislu negativneasimilacije. Međutim postoji neštošto se oseća, ja to često nazivam ipozitivnom asimilacijom, što bi semoglo prevesti na sledeći način –niko nama ne zabranjuje da bu-demo Česi, i sve je to u redu, alinam ponekad neko iz neke sredineiz bilo kog razloga kaže: „ali bi bilobolje da to bude i drugačije, ondabiste imali neke druge prednosti.“ Itačno je, to se u nekim sistemskimpitanjima i institucijama oseća. Dru-gačije je ako ste pripadnik manjine,a drugačije ako ste pripadnik većin-skog naroda ili grupacije koja imaveliki broj svojih članova. To je jedanproblem asimilacije. Drugi problemasimilacije je mali broj ljudi koji seizjašnjavaju kao Česi. Tu su sada većmešoviti brakovi, mnogo toga se ikulturološki promenilo. Svako možeda se opredeli kako hoće. Kao pri-mer može poslužiti da je na popisu2002. u Srbiji bilo 2211 Čeha, a nazadnjem popisu 1820 Čeha. Dakle,mi smo praktično izgubili 400 pri-padnika. Mi znamo da su oni tu, aliljudi su se po svom pravu opredelilidrugačije, verovatno zbog nekog bo-ljeg života, a ja ponekad kažem izbog te pozitivne asimilacije.

Prošle godine je potpisan Protokolo saradnji i razumevanju sa odre-

đenim nacionalnim savetima. Učemu se ogleda suština ovog Pro-tokola?

To je jedna novina u odnosima iz-među određenih nacionalnih sa-veta. Na početku našeg razgovorasmo rekli da ne postoje dovoljnodobri odnosi. Određeni nacionalnisaveti su primetili da ne postoji jed-nakost unutar same manjinske za-jednice. Nacionalne zajednice kojeimaju veliki broj svojih pripadnika,normalno, vrše i drugačiji uticaj, nesamo preko svojih nacionalnih po-treba, već se vrši i politički oblik or-ganizovanja. To je taj deo koji ma-lobrojne manjinske zajednice nemogu da primenjuju na taj način.U jednom razgovoru i posle odre-đenih ne tako dobrih iskustava uradu Koordinacije, par nacionalnihsaveta je razmišljalo kako jednostav -no da nađemo neko novo rešenje.Tako smo mi iz Nacionalnog savetačeške nacionalne manjine, predsed-nici iz Nacionalnog saveta slovena-čke nacionalne manjine i Saveza je-vrejskih opština Srbije, zaključili dase mora pristupiti jednom obliku in-stitucionalizovanog nastupa u smi-slu zaštite tih naših prava. Počelismo da komuniciramo, da sagleda-vamo zajedničke probleme, tražilismo šta je to što je zajedničko. I evošta je zajedničko, šta čini suštinutog Protokola o razumevanju i sa-radnji. Prvo, zaključili smo da ma-lobrojne nacionalne zajednice nemogu da imaju sve oblike organi-zovanja i da koriste sve ono što jedržava Srbija svojim normativnim izakonskim aktima dala, pa to mo-žemo da koristimo ako budemo na-stupali zajednički, pa će poneki deouraditi neka druga zajednica u koristsvih. Drugi momenat je što je dis-perzija manjinske zajednice dostavelika. Mi smo okrenuti ka pripad-niku manjinske zajednice, ali gra-đaninu. Kod male zajednice od2000-3000 ljudi, a koja je po celojSrbiji, problem je okupiti je, tu jeproblem i komunikacija, problem jei obrazovanje, organizacija obrazo-vanja. Sledeći problem koji smo uo-čili jeste da deo nacionalnih ma-njina, čije se matične zemlje negraniče sa Republikom Srbijom,imaju malo drugačije probleme uodnosu na one manjine koje su ru-bne. Vidite koje su zajednice potpi-sale ovaj Protokol o razumevanju isaradnji. Rekli smo da ćemo mi jed-nostavno rešavati one probleme i

ona pitanja naše egzistencije i op-stanka našeg identiteta. Neki drugipokušavaju da reše i neke drugestvari i probleme, ali mi to sma-tramo da je već politički oblik or-ganizovanja koji ne bi trebalo dapripada radu nacionalnog saveta.Sledeći momenat koji smatramoznačajnim jeste resurs obrazovanja.Neke zajednice koje imaju velikibroj pripadnika imaju celokupan si-stem obrazovanja na svom jeziku,od predškolskog do akademskogobrazovanja. Mi smo uspeli da uškoli imamo samo jedan predmet ito zato što i imamo jezik u službenojupotrebi u jednoj opštini, a recimoslovenačka i jevrejska zajednica ne-maju nigde jezik u upotrebi i jakoteško opstaju u tim uslovima. SamProtokol o razumevanju i saradnjije više regulisanje odnosa unutarmanjinskih zajednica, nego što jeto neki nastup ili jednostavno po-kušaj organizacije za rešavanje ne-kih širih problema na nivou države.Smatramo da je država dala izuze-tno dobar normativni okvir i stvarje svih nas koliko ćemo to moći, že-leti i znati da iskoristimo. Ne bismoda učestvujemo u bilo kakvim re-publičkim oblicima organizovanja ito je sledeći momenat koji ću izdvo-jiti kao poslednji. Mi nismo organi-zovani, nemamo političkih stranaka,partija. Jednostavno nastupamokao zajednica, kao celina, čak setrudimo da nam taj segment nikakone ugrozi manjinsku zajednicu. Akobismo sad to rezimirali, Protokol orazumevanju i saradnji koji je izu-zetno široko zasnovan, koji se za-sniva na svim onim elementarnimljudskim i manjinskim pravima, kojepropagiraju od UN pa nadalje, ovdeje trebalo da nađe ili treba da imasvoju aplikaciju u onom najkvalitet-nijem obliku. To je novi pokušaj or-ganizovanja i ono što nas ohrabruje,ova tri saveta, jeste da je još parnacionalnih saveta, kada je videlokako to može da funkcioniše, izra-zilo želju da nam pristupi. Tu po-stoje principi koje smo mi postavili,karakterišu ga javnost (Protokol jejavan), transparentnost u smislu za-jedničkog rada, nema više da se je-dno priča, a drugo planira, i ono štoje nama od velikog značaja je dasvaka od zajednica zadržava svojepravo da samostalno nastupa poonim elementima i pitanjima zakoja smatra da su specifična. To bibilo u najkraćem ono što čini su-štinu.

6 Minority News

orum za etničke odnose je13. januara u Aeroklubu uBeogradu organizovao regio-nalnu konferenciju o bilate-

ralnim odnosima Republike Srbije sa su-sedima i položaju nacionalnih manjina.Konferencija je organizovana kao deoprojekta pod nazivom „Status manjinskepolitike i evropski pregovori i uloga bi-lateralnih odnosa“, uz podršku Fondacijeza otvoreno društvo i ambasade VelikeBritanije u Srbiji.

Glavne teme konferencije su bile: stanjei perspektive bilateralnih odnosa Srbijei njenih suseda, članica EU (Hrvatska,Bugarska, Mađarska, Rumunija), značajprava i položaja nacionalnih manjina zaove odnose, uticaj bilateralne i regiona-lne saradnje kao i prihvatanje evropskihpravnih tekovina o položaju nacionalnihmanjina.

ZATEGNUTI ODNOSI I RANJIVE MANJINE

Konferencija je imala tri panela. U okviruprvog panela, tokom koga su predstav-ljeni projekat i sprovedeno istraživanje,uvodničar, Dušan Janjić, predsednik Fo-ruma za etničke odnose, istakao je dasu odnosi između Srbije i suseda i daljeopterećeni istorijom i međusobnim raz-likama. Janjić je kao posebno težak pro-

blem izdvojio i položaj novih nacionalnihmanjina, koje se i dalje teško privikavajuna manjinski status. Prema rečima sle-dećeg govornika, Dejana Radenkovića,kada se govori o bilateralnim odnosimaSrbije sa susedima, ključno pitanje je dali je i u kojoj meri kretanje ka EU kohe-zivni faktor koji doprinosi produbljivanjusaradnje i jačanju poverenja između ze-malja. U ovom delu konferencije govorioje i profesor na Fakultetu političkihnauka u Zagrebu, Dejan Jović, i pred-

sednica Helsinškog odbora u Srbiji, SonjaBiserko. Jović je rekao da se danas kre-tanje zemalja ka EU odigrava kao obr-nuti proces, koji kao da dovodi do pro-dubljavanja problema, te da bi moždanabolje bilo pristupiti zajedničkom ula-sku preostalih zemalja Zapadnog Bal-kana u EU. Sonja Biserko je u svom izla-ganju naglasila da se danas u uslovimapodignutih tenzija teško može rasprav-ljati o manjinama. Prema mišljenju Bi-serko, odnos Srbije ka susedima je ne-iskren i špekulantski, što se videlo izodnosa prema Makedoniji, dok se Hr-vatska stalno označava kao neprijatelj ukojem raste ekstremizam.

ŽIGMANOV: PREĆUTKIVANJE I NAPADI

Na drugom panelu ispred hrvatske ma-njine u Srbiji govorili su član međuvla-dinog odbora za praćenje realizacije spo-razuma između Srbije i Hrvatske izastupnik hrvatske zajednice u Narodnojskupštini, Tomislav Žigmanov, i DarkoBaštovanović iz Hrvatskog nacionalnogvijeća. Govoreći o aktuelnom položajuhrvatske zajednice u Srbiji Žigmanov jeistakao da se ona danas suočava s nizomproblema, kao i da su Hrvati u Srbiji pri-kazani kao subjekti čiji je krajnji cilj na-nošenje štete državi u kojoj žive. Zastup-nik hrvatske zajednice je podsetio dasaradnja sa predstavnicima srpske ma-

njine u Hrvatskoj postoji i da je ona in-tenzivna, što se u javnosti prećutkuje.

Žigmanov je istakao i da u srpskim me-dijima nije bilo vesti o tome da su čakčetvorica sekretara u vladi Andreja Plen-kovića srpske nacionalnosti i da se na-laze na funkcijama koje su ključne zamanjinsku problematiku.

BAŠTOVANOVIĆ: STANDARDI SU MINIMUM

Darko Baštovanović ispred HNV-a je na-glasio je da se ne može govoriti o viso-kom nivou zašite nacionalnih manjinakada država i dalje nije donela posebanzakon kojim bi se uredio položaj nacio-nalnih manjina, a postojeći zakon je do-net u posve drugačijoj društvenoj i po-litičkoj atmosferi i predstavlja zakonzemlje koje više nema. Osvrćući se nabilateralne odnose između Srbije i Hr-vatske, Baštovanović je rekao da Hrvat-ska ima i ustavnu obavezu da štiti svojumanjinu i da su sva otvorena pitanjakoja nisu rešena sa srpske strane pitanjenedostajuće političke volje.

Treći panel je bio posvećen odnosimaSrbije sa Rumunijom i Bugarskom i nanjemu su učestvovali predstavnici ne-vladinih organizacija bugarske zajednice,kao i predstavnici Vlaškog nacionalnogsaveta.

REGIONALNA KONFERENCIJA FORUMA ZA ETNIČKE ODNOSE

FSusedi i manjine

Izvor: Hrvatska riječ

7 Minority News

irektorka Pokrajinskog za-voda za ravnopravnost po-lova, Diana Milović, posetilaje u utorak 24. januara 2017.

godine Hrvatsko nacionalno vijeće u Su-botici. Tom prilikom ona se sastala sapredsednikom Hrvatskog nacionalnogvijeća, Slavenom Bačićem, i njegovimsaradnicama i saradnicima. Sastanak jeodržan sa ciljem ostvarivanja zajedničkesaradnje koja bi unapredila položaj ženaiz nacionalnih manjina i otvorila mo-gućnost daljeg povezivanja i udruživa-nja sa matičnim zemljama. Osnovnaideja je afirmisati žene i ženska udru-ženja iz nacionalnih manjina i njihovepotencijale u delatnostima kojima sebave. Direktorka Zavoda istakla je dasu žene iz nacionalnih manjina dvo-struko marginalizovane – i kao žene ikao pripadnice manjina, i da je neop-hodno utvrditi koja vrsta podrške im je

najpotrebnija kako bi se one osnažile uvećinskoj zajednici.

„Manjinske nacionalne zajednice će uvekimati podršku Zavoda za ravnopravnostpolova, Pokrajinske vlade i rodnih meha-nizama, a naša namera je da ovu saradnjupodignemo kako na nivo institucionalnemeđunarodne saradnje, tako i na nivovlada matičnih zemalja pripadnika nacio-nalnih manjina. Cilj nam je da postignemokonkretnu saradnju između dve Vlade uekonomskom i svim drugim vidovimaosnaživanja položaja nacionalnih manjinakoje žive na teritoriji Srbije. Naš sledećikorak je poseta Uredu za ravnopravnostspolova koji kao rodni mehanizam delujeu okviru Vlade Republike Hrvatske. Na-mera je da utvrdimo zajedničke kapacitetei mogućnost saradnje za unapređenje po-ložaja žena iz manjinskih zajednica”, reklaje direktorka Zavoda.

Predsednik Hrvatskog nacionalnog vijeća,Slaven Bačić, govoreći o položaju žena unjihovoj manjinskoj zajednici, napomenuoje da iako njihovo Vijeće u svom sastavuima više žena nego što je to zakonskimkvotama propisano i da je u okviru njegaformirano Poverenstvo za rodnu ravno-pravnost, da su interni akti rodno dife-rencirani – ipak nedostaju praktični koracika afirmisanju rodne ravnopravnosti i po-drška državnih rodnih mehanizama.

Predsednica Poverenstva za rodnu ravno-pravnost, Hrvojka Stantić, istakla je da jei dalje veoma važno raditi na osnaživanjužena iz manjinskih zajednica da se uključena rukovodeća mesta i celokupan procesodlučivanja, jer bez toga nema prave i su-štinske rodne ravnopravnosti.

Na kraju sastanka dogovorena je budućasaradnja kroz zajedničke projekte.

Vesti

D

Uspostavljanje mosta saradnje sa nacionalnim zajednicama i njihovim

matičnim državamaIzvor: Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova

Beogradu je 31. januara odr-žan sastanak ministarke AneBrnabić sa predstavnicimaKoordinacije nacionalnih sa-

veta nacionalnih manjina.

Sastanku su prisustvovali predsednik Bo-šnjačkog nacionalnog vijeća, dr SulejmanUgljanin, predsednica Nacionalnog savetaslovačke nacionalne manjine, Ana Toma-nova-Makanova, predsednik Izvršnog od-bora Hrvatskog nacionalnog vijeća, DarkoSarić Lukendić, i pravni savetnik predsed-nika Nacionalnog saveta mađarske nacio-nalne manjine, Emil Lulić.

Na sastanku je bilo reči o aktivnostima kojeće u 2017. godini biti sprovedene u ciljušto efikasnijeg ostvarivanja prava nacional -nih manjina u Republici Srbiji. Posebna paž-nja je posvećena radu na izmenama i do-

punama Zakona o zaštiti prava i slobodanacionalnih manjina i Zakona o nacionalnimsavetima nacionalnih manjina.

Istovremeno, dogovorena je intenzivnijasaradnja MDULS i Koordinacije na pripre-mama sednica republičkog Saveta za na-

cionalne manjine, kao i podrškaMinistarstva u podizanju kapa-citeta nacionalnih saveta, ali i je-dinica lokalne samouprave, zapitanja od značaja za nacionalnemanjine, posebno u vezi sa spro-vođenjem Akcionog plana zaostvarivanje prava nacionalnihmanjina i evrointegracijama.

Predstavnici Koordinacije nacio-nalnih saveta nacionalnih ma-njina su se zahvalili ministarkiBrnabić na izraženoj spremnosti

da se zajednički radi na unapređenju kvali-teta života nacionalnih manjina u RepubliciSrbiji. Ministarka se takođe zahvalila pred-stavnicima Koordinacije na konstruktivnimtemama koje su bile predmet sastanka ipredložila da se ovakvi radni sastanci češćeodržavaju.

U

Sastanak ministarke Ane Brnabić sa predstavnicima nacionalnih saveta

nacionalnih manjinaIzvor: Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

irektorka Kancelarije za ljud-ska i manjinska prava, SuzanaPaunović, održala je 31. ja-nuara pripremni sastanak sačlanovima delegacije Repu-

blike Srbije, koja će predstaviti Treći pe-riodični izveštaj o primeni Međunarod-nog pakta o građanskim i političkimpravima UN Komitetu za prava čoveka uŽenevi 7. i 8. marta 2017. godine.

Paunović je podsetila da je Vlada Srbijena sednici 4. septembra 2015. godineusvojila Treći periodični izveštaj o pri-meni Međunarodnog pakta o građan-skim i političkim pravima, za period2011-2015. godine. Ona je upoznala čla-nove da su Odgovori na dodatna pitanjau vezi sa Trećim periodičnim izveštajemo primeni Međunarodnog pakta o gra-đanskim i političkim pravima usvojenina sednici Vlade 15. decembra 2016. go-dine, nakon čega su i prosleđeni Komi-tetu za prava čoveka. U odgovorima nadodatna pitanja UN Komiteta za pravačoveka date su informacije o meramakoje država preduzima u naporima daobezbedi efikasno sprovođenje anti-dis-kriminatorskih politika, zatim o meramada se osigura efikasna istraga i gonjenjeu slučaju krivičnih dela motivisanih mrž-

njom, uključivanja u obrazovanje i zapo-šljavanje ranjivih društvenih grupa, po-stignutim rezultatima u potrazi za licimanestalim tokom proteklih oružanih su-koba, ostvarivanju prava izbeglih i rase-ljenih lica, medijskim slobodama, učešćunacionalnih manjina u javnom životu.

Komitet je, takođe, upućen u mere kojedržava preduzima za zaštitu lica koja sulišena slobode, politikama za borbu pro-tiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici,prevenciju torture, mučenja, navodi seu saopštenju.

Republika Srbija kao članica Međuna-rodnog pakta o građanskim i političkimpravima ima obavezu da periodično pod-nosi izveštaje Komitetu za prava čovekao zakonodavnim, sudskim ili drugim me-rama koje je usvojila radi primene odre-daba Pakta, kao i napretku ostvarenomu uživanju zagarantovanih ljudskih prava.

Zadatak delegacije biće da članovimaKomiteta pruži odgovore i uverenja daRepublika Srbija poštuje obaveze preu-zete ratifikacijom Međunarodnog paktao građanskim i političkim pravima i daće preduzimati mere za rešavanje po-stojećih problema.

Na sastanku je izvršena interresorna po-dela nadležnosti i dogovorena strategijanastupa delegacije.

8 Minority News

D

U martu predstavljanje Trećegperiodičnog izveštaja o primeni

Međunarodnog pakta o građanskim ipolitičkim pravima

Međunarodnipakt o građan-skim i političkimpravima je me-đunarodni in-strument o ljud-skim pravimalegislativnog ka-raktera. Njego-vim odredbamautvrđena su in-dividualna i ko-lektivna prava,određene mere za nadzor nad njihovim poštovanjem i osnovan Komitet zaljudska prava koji nastoji da se ugovornice pridržavaju preuzetih obaveza. Paktje usvojen i otvoren za potpisivanje i ratifikovanje, ili pristupanje, rezolucijomGeneralne skupštine Ujedinjenih nacija 2200 A(XXI) od 16. decembra 1966.godine, a stupio je na snagu 23. marta 1976. godine kada je potrebnih 35država deponovalo instrumente o ratifikaciji ili pristupanju. SFRJ je ratifikovalaPakt zakonom od 30. januara 1971. godine.

Izvor: Kancelarija za ljudska i manjinska prava

Vesti

9 Minority News

rbija je država koja negujevisoke standarde kada je upitanju položaj nacionalnihmanjina, koja se tim stan-

dardima ne hvali već ih istinski ne-guje kao temeljne vrednosti multi-kulturalnog i tolerantnog društva“,rekao je državni sekretar za informi-sanje i medije, Nino Brajović, u uvod-noj reči na jednodnevnom seminaru„Pravo na informisanje osoba kojepripadaju manjinama“, koji je u or-ganizaciji Ministarstva kulture i infor-misanja u saradnji sa Evropskom ko-misijom održan juče u Beogradu.

Brajović je istakao da pravo na infor-misanje na jezicima nacionalnih ma-njina, pravo na obrazovanje na svimnivoima na maternjem jeziku kao ipravo na javnu upotrebu maternjegjezika nisu bili dovedeni u pitanje niu najtežim vremenima kroz koje su,posebno u bliskoj prošlosti, prolazilisrpski narod i država.

„Prethodne godine, a taj trend ćebiti nastavljen i u 2017. za medije kojiinformišu na jezicima nacionalnihmanjina iz republičkog budžeta i bu-

džeta AP Vojvodine izdvojeno je višesredstava nego za sve ostale medije,ne računajući budžetska izdvajanjaza javne servise. Manjinskim medi-jima pripalo je oko 305.000.000 di-nara, a svim ostalim medijima215.000.000 dinara“, naglasio je Bra-jović.

On je kao posebno vrednu pomenuočinjenicu da Radio-televizija Vojvo-dine proizvodi i emituje programe na13 jezika, po čemu je ovaj javni servissigurno među jedinstvenim u svetu,a da je u 2016. godini 50 od 166 op-ština i gradova, ne računajući terito-riju AP Kosova i Metohije, izdvojilonovčana sredstva za konkurse za pro-jektno sufinansiranje medijskog sa-držaja na manjinskim jezicima.

„Ministarstvo kulture i informisanjapredložiće izmene Zakona o javnominformisanju i medijima kako bi lo-kalne samouprave bile obavezne daraspisuju konkurse i izdvajaju višenovca za projektno sufinansiranjesvih, pa i manjinskih i višejezičnih lo-kalnih medija, jer se u praksi dešavada određeni broj lokalnih samou-

prava izdvaja malo ili nimalo novcaza informisanje“, najavio je državnisekretar u Ministarstvu kulture i in-formisanja.

Seminar “Pravo na informisanjeosoba koje pripadaju manjinama” or-ganizovan je u cilju ispunjenja aktiv-nosti iz Akcionog plana za Pregova-račko poglavlje 23, kao i Akcionogplana za ostvarivanje prava nacional -nih manjina.

Pored Nina Brajovića, učesnicima suse obratili eksperti angažovani odstrane Evropske komisije – predstav -nici Saveta Evrope, OEBS-a i renomi-ranih evropskih univerziteta. Oni supredstavili međunarodni regulatorniokvir, kao i primere najbolje prakseiz oblasti prava na informisanjeosoba koje pripadaju manjinama.

Za učešće na seminaru prijavilo sepreko 50 učesnika, predstavnika dr-žavnih organa, regulatornih i samo-regulatornih tela, medijskih i novina-rskih udruženja, nacionalnih savetanacionalnih manjina i međunarodnihorganizacija.

Vesti

S

Srbija zemlja visokih standarda u poštovanju prava nacionalnih manjina

Izvor: Ministarstvo kulture i informisanja

10 Minority News

rajem novembra prošle go-dine predstavljen je Prvi izve-štaj o sprovođenju Akcionogplana za ostvarivanje prava

nacionalnih manjina za prvi i drugi kvartal2016. godine. Ubrzo nakon toga uslediloje i predstavljanje Nacrta zakona o izme-nama i dopunama Zakona o zaštiti pravai sloboda nacionalnih manjina. Tom prili-kom je Ministarstvo državne uprave i lo-

kalne samouprave pozvalo građane i stru-čnu javnost da se uključe u javnu raspravukoja je trajala do 28. decembra. Za sadase nadležno ministarstvo nije oglasilo po-vodom prispelih primedbi, niti je ocenilou kakvoj atmosferi je vođena javna ra-sprava.

Nastojeći da doprinesu što boljemsprovođenju Akcionog plana, kao i iz-

radi delotvornijeg zakona, pojedinenacionalne manjine, kao i udruženja,sastavili su primedbe na Prvi izveštaj iNacrt zakona, odnosno izradili su sop-stvene predloge zakona. Tekstovi ovihpredloga, kao i primedbe u celosti ob-javljeni su na portalu Minority News,u odeljku Poglavlje 23. U ovom brojubiltena predstavljamo ključne pred-loge i primedbe.

Komitet pravnika za ljudska prava (YU-COM) u dostavljenom mišljenju ukazujena neusklađenost pojedinih članova Za-kona o nacionalnim savetima nacionalnihmanjina i Nacrtom zakona o izmenama idopunama Zakona o zaštiti prava i slo-boda nacionalnih manjina. Primedbe seodnose na 11 članova Nacrta zakona.

U članu 2. koji se odnosi na definiciju na-cionalne manjine navode da postojećadefinicija definiše pojam nacionalne ma-njine u skladu sa subjektivnim i objektiv-nim kriterijumima i predviđa da ih ispu-njava svaka grupa državljana RS koja jepo brojnosti dovoljno reprezentativna, udugotrajnoj je i čvrstoj vezi sa teritorijomRS, poseduje obeležja kao što su jezik,kultura, nacionalna ili etnička pripadnost,poreklo ili veroispovest po kojima se raz-likuju od većine i čiji se pripadnici odlikujubrigom da zajedno održavaju svoj zajed-nički identitet, uključujući kulturu, tradi-ciju, jezik ili religiju (član 2. zakona o Zaštitiprava i sloboda nacionalnih manjina).Teorijski „otvorena“ definicija nacionalnemanjine omogućava punu slobodu ma-njinskih etničkih grupa da zahtevaju priz-nanje „etno-kulturnog“ identiteta i da naosnovu toga ostvaruju priznata prava.Međutim, u praksi to stvara probleme

koji ne moraju da pogoduju svrsi otvore-nog pristupa u definisanju pojma nacio-nalna manjina, već naprotiv mogu dapodstiču fragmentaciju identiteta i daometaju ostvarivanje kolektivnih prava.Iz godine u godinu mogu da se „bude“,„konstruišu“ novi manjinski identitetiželjni institucionalnog priznanja. To po-goduje dezintegraciji identiteta nacional -nih manjina koje ispunjavaju postojećekriterijume. S tim u vezi sugerišu, da de-lotvorno uređenje položaja nacionalnihmanjina zahteva ili nabrajanje nacional -nih manjina u budućem zakonu (to semože učiniti i u eventualnim promenamaUstava) ili utvrđivanjem tačnih, dobropromišljenih i jasno obrazloženih kriteri-juma za priznavanje statusa nacionalnemanjine.

Članom 4. je predviđena mogućnost or-gana vlasti u RS da preduzimaju mereradi obezbeđenja pune i efektivne ravno-pravnosti nacionalnih manjina i pripad-nika nacionalnih manjina koje su u su-štinski nejednakom položaju sa ostalim

građanima. Međutim, YUCOM navodi, darešenja u ovom stavu suštinski ne definišumeru afirmativne akcije niti postavljajucilj koji bi njome trebalo ostvariti. „Stav5. se odnosi na osetljivo pitanje zastu-pljenosti nacionalnih manjina u predstav -ničkim vlastima na svim oblicima terito-rijalno-političkog organizovanja. Postojećarešenja u propisima koji regulišu lokalne,pokrajinske i državne izbore za odbornike,odnosno poslanike u skupštinama JLS, APi RS ne garantuju zastupljenost „malo-brojnih“ nacionalnih manjina. Da bi seostvarila, propisala njihova zastupljenostpotrebno je, kao što je već pomenuto,utvrditi ko ima pravo na ove mere (na-brajanjem ili određivanjem procenta).Bilo bi dobro, mada nije uslov da se Na-crtom propišu mere koje obezbeđuju za-stupljenost manjina u predstavničkim te-lima.

Članom 17. se ponavljaju načela ustanov-ljavanja instituta Nacionalnog saveta na-cionalne manjine, što se u Obrazloženjui navodi. YUCOM smatra da su u proteklih13 godina rada i prakse nacionalnih sa-veta, pored niza pozitivnih funkcija kojaova tela imaju, uočeni i problemi. Orga-nizacije civilnog društva i stručnjaci suukazivali na pitanja decentralizacije

Primedbe i sugestije nacionalnih zajednica i Komiteta pravnika za ljudska

prava na predlog Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona

o zaštiti prava i sloboda nacionalnihmanjina

Mišljenje Komiteta pravnikaza ljudska prava

K

11 Minority News

NSNM i na mnoštvo problema u vezi sanjihovom organizacijom i radom. U vezisa nadležnostima i radom NSNM oglaša-vali su se više puta Ustavni sud RS, Za-štitnik građana, Poverenik za informacijeod javnog značaja i zaštitu podataka lič-nosti, a i predstavnici NSNM su ukazivalina niz problema sa kojima se suočavajuprilikom izbora i naročito ostvarivanja na-dležnosti.

Akcionim planom za Poglavlje 23 je topredviđeno (3.8.1.2. tačka 4) da se i Za-kon o nacionalnim savetima nacionalnihmanjina izmeni. Po njihovom mišljenjuje racionalnije da se u Nacrtu:

• Predloži decentralizacija NSNM, odno-sno da se propiše način izbora, organiza-cije rada, nadležnosti i finansiranja ma-njinskih samouprava i na lokalnom(mesnom) nivou.

- Predloži način izbora NSNM na držav-nom nivou (centralna manjinska samou-prava) jasno povezan sa prethodno iza-branim članovima manjinskihsamouprava u lokalnim zajednicama.

- Predlože nadležnosti i međusobni od-nosi centralne i lokalnih manjinskih sa-mouprava.

Organizacije civilnog društva predlažu dase uz minimalna pojedinačna odstupanjaod rokova predviđenih za aktivnosti Ak-cionog plana za poglavlje 23 u delu po-svećenom nacionalnim manjinama pri-stupi izradi zakona koji će urediti:

• Položaj i prava nacionalnih manjina (de-finicija; odlučivanje i učestvovanje u odlu-čivanju neposredno i preko izabranihpredstavnika; kulturna autonomija; mereza obezbeđivanje pune ravnopravnosti(učešće predstvnika nacionalnih manjina

u političkom životu, srazmerna zastuplje-nost u organima i službama javne vlasti,ekonomsko osnaživanje); finansiranje kul-turne autonomije; upravljanje javnompolitikom (Savet za nacionalne manjine).

• Položaj, izbor, organizacija, nadležnosti,finansiranje manjinskih samouprava

• Međusobnu usklađenost prava prizna-tih drugim zakonima.

U vezi sa idejom o spajanju dva zakona ujedan zakon kojim bi se regulisala prava islobode nacionalnih manjina i pitanjakoja se odnose na Nacionalne savete na-cionalnih manjina, stručnjaci Beograd-skog centra za ljudska prava i Komitetapravnika za ljudska prava, smatraju da dase i uz dva zakona, uz jasne i detaljne iz-mene, može postići ista svrha, tj. unapre-diti prava i položaj nacionalnih manjinau Republici Srbiji.

Prijedlog Zakona o zaštiti prava i slobodanacionalnih manjina izradio je sekretarBošnjačkog nacionalnog vijeća i član ra-dne grupe za izradu pomenutog zakona,Ahmedin Škrijelj.

Pored suštinski važnih stvari i argume-nata koje obavezuju državu da donesepotpuno nov zakon, također postoje i for-malno-pravni razlozi zbog kojih Zakon oizmjenama i dopunama Zakona o zaštitiprava i sloboda nacionalnih manjina nemože biti upućen u proceduru jer: čla-nom 47. stav 2. Jedinstvenih metodolo-ških pravila za izradu propisa („Službeniglasnik RS“, broj 21/2010) propisano daako se više od polovine članova osnovnogpropisa mijenja, odnosno dopunjuje,treba donijeti novi propis.

Izmjenama i dopunama ovog Zakona mi-

jenja se ukupno 20 članova osnovnogteksta zakona od ukupno 25 članova ko-liko ovaj zakon ima, uz dodavanje 6 novihčlanova, stekli su se uslovi da se pristupidonošenju novog zakona.

Članom 8. Zakona o narodnoj skupštinipropisano je da su nadležni organi u oba-vezi da se pri izradi prijedloga zakona idrugih akata, koje donosi Narodna skup-

ština, strogo pridržavaju jedinstvenih me-todoloških pravila za izradu propisa.

S tim u vezi, a imajući u vidu naprijednavedeno, predlažemo Vam da podržitei naš prijedlog Zakona, ali i da u okviruvaših interesa i mogućnosti zatražite odVlade Republike Srbije da povuče iz pro-cedure za usvajanje ovaj zakon, te dazbog ispunjenosti uslova propisanih čla-nom 47. st. 2. Jedinstvenih metodološkihpravila za izradu propisa („Službeni glas-nik RS“, broj 21/2010), pristupi izradi idonošenju novog zakona, da formiranovu radnu grupu za izradu novog Zakonao zaštiti prava i sloboda nacionalnih ma-njina, da u njen rad uključi najmanje 8predstavnika Koordinacije nacionalnih vi-jeća nacionalnih manjina, kao i da oba-veže Radnu grupu da uvaži prijedloge do-bijene od predstavnika Koordinacije.

BNV: Predlog Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina

Izložene primedbe motivisane su brigommalobrojnih nacionalnih manjina, čiji jebroj u opadanju prema analizi demograf-skih trendova, da će u budućnosti pastiispod nivoa arbitrarno određenog diskri-minacionog broja “reprezentativnosti“, paće time izgubiti svaku pažnju Države i po-dršku naporu da održi nacionalni identitet,

čime bi, pasivno, bio ubrzan proces asi-milacije, alijenacije i potpunog nestanka.

Drugi značajan segment na koji upozora-vamo jeste nedostupnost malobrojnim idispergovanim nacionalnim zajednicamasistemskim i institucionalizovanim reše-njima, krojenim prema potrebama broj-

nih, prostorno homogenih i koncentrova-nih nacionalnih manjina, koje brojem i ve-zanošću za matične zemlje koje graničesa Srbijom (i u kojima postoje srpske ma-njine), kao i aktivnim učestvovanjem upolitičkom životu. Nesagledavanje nedo-stupnosti datih rešenja za posledicu imaneiznalaženje alternativnih, vaninstitucio-

Primedbe Saveza jevrejskih opština,nemačke, češke i slovenačke manjine

12 Minority News

OPŠTI ZAKLJUČCI I PREPORUKENacrt prvog kvartalnog Izvještaja o spro-vođenju Akcionog plana za ostvarivanjeprava nacionalnih manjina pokazuje daAkcioni plan kao vrlo važan strateški do-kument za pregovaračko Poglavlje 23 opristupanju Srbije EU ne obuhvata su-štinske probleme sa kojima se suočavajumanjine u Republici Srbiji. Prvi Izvještajnam pokazuje sve nedostatke Akcionogplana među kojima je i nedefinisan po-ložaj nacionalnih vijeća nacionalnih ma-njina koja u cjelokupnom procesu nisudobila ulogu pravog partnera.Sama činjenica da nacionalna vijeća na-cionalnih manjina nisu partneri ili nosiociaktivnosti u najvećem broju planiranihaktivnosti Akcionog plana potvrđuje dasu predstavnici nacionalnih vijeća tokomcjelokupnog procesa izrade ovog važnogstrateškog dokumenta tretirani samokao objekat, a ne kao ravnopravan part-ner.U prilog tome govori i činjenica da seAkcionim planom umanjuje značaj na-cionalnih vijeća u oblasti upotrebe ma-njinskih jezika i pisama gdje su partneriza realizaciju svih aktivnosti o ovoj obla-sti lokalni savjeti za međunacionalne od-nose.Akcioni plan je usvojila Vlada RepublikeSrbije, 3. marta 2016. godine, međutimu Izvještaju je vremenski okvir o realizo-vanim aktivnostima potpuno nelogičan,jer se u najvećem broju slučajeva, na-vode podaci o aktivnostima koje se od-nose na 2015. godinu, na period prijedonošenja Plana, što nije relevantno, jerje nemoguće planirati aktivnosti u pro-šlom vremenu ili postavljati zadatke una-zad. U dijelu Izvještaja koji govori o rea-lizaciji aktivnosti ima nepotrebnog

nabrajanja, citiranja zakonskih normi, anema neophodnih podataka o samojrealizaciji planiranih aktivnosti.Uvodna i zaključna razmatranja su kon-tradiktorna, bave se analizom ustavno-pravnog okvira i međunarodnih spo-razuma kojom se pokušava negiratipravo na upotrebu „srodnih jezika“ usudskom postupku, gdje navodi primjerda je Haški Tribunal koristio skraćenicubhs za bosanski hrvatski i srpski.Izvještaju nedostaju mjerljivi i indikatorio realizaciji aktivnosti koji se odnose nasva govorna područja gdje tradicionalnožive nacionalne manjine. Naprimjer,nema nikakvih podataka o realizaciji ak-tivnosti na teritoriji govornog područjabosanskog jezika – područje Sandžakagdje tradicionalno žive Bošnjaci.Nedostaje i kvalitativna analiza podatakakoja govori o stepenu realizacije strate-ških ciljeva, što ograničava mogućnostpraćenja napretka u ostvarivanju osnov -nih i kolektivnih prava nacionalnih ma-njina u Republici Srbiji.Opšti je zaključak da Akcioni plan ni ujednoj oblasti nije napravio napredak kadostizanju zacrtanih ciljeva za unapre-đenje položaja i prava nacionalnih ma-njina u Republici Srbiji.Neophodno je preduzeti sljedeće ko-rake:• Izvršiti reviziju Akcionog plana;• Definisati više mjerljivih i kvalitativnihindikatora da bi se osigurali mehanizmiza mjerenje uticaja planiranih aktivno-sti i stepen dostizanja zacrtanih ciljeva.• U oblasti ekonomskog položaja ma-njina uraditi socio-ekonomsku analizu

područja gdje tradicionalno žive nacio-nalne manjine, kao što je područje San-džaka gdje tradicionalno žive Bošnjaci,pomoću UNDP indikatora ljudskog raz-voja i strategiju održivoga razvoja ne-razvijenih područja;• Kod upotrebe jezika, naći rješenjakako bi se uklonile administrativne pre-preke za službenu upotrebu bosanskogjezika u Sandžaku da bi se bosanski je-zik mogao koristiti u državnim orga-nima, sudstvu, tužilaštvu, organima sajavnim ovlaštenjima, javnim preduze-ćima, te drugim državnim institucijama;• Imenovati stručni tim za reviziju i im-plementaciju AP sa jasnim zaduženjimai opisom poslova;• Definisati nacionalna vijeća nacional -nih manjina kao ključni faktor u cjelo-kupnom procesu AP;• Odrediti stručni tim za redovno pra-ćenje Akcionog plana;• Planirati edukaciju nacionalnih sa-vjeta nacionalnih manjina i drugihključnih aktera i, za praćenje i izvješta-vanje o implementaciji Plana;• Izraditi strategiju komunikacije za im-plementaciju Akcionog plana i promo-ciju prava nacionalnih manjina;• Definisati aktivnosti i efikasne me-hanizme za rješavanje slučajeva diskri-minacije Bošnjaka u obrazovanju nabosanskom, po preporukama Zaštit-nika građana i Povjerenika za ravno-pravnost iz 2014;• Definisati aktivnosti i efikasne me-hanizme za uvođenje redovnog pro-grama na manjinskim jezicima na jav-nom servisu.

BNV: KOMENTARI NA NACRT IZVJEŠTAJA O SPROVOĐENJU AKCIONOG PLANA ZA OSTVARIVANJE

PRAVA NACIONALNIH MANJINA

nalnih rešenja kao mere podrške malo-brojnim, pa time i ugroženim manjinama.

Treći segment predstavljaju primedbekoje se tiču ne samo malobrojnih već isvih drugih nacionalnih manjina. Poredostalih primedbi važna je i ona koja se

tiče sankcionisanja nečinjenja kada je rečo članovima Zakona sa pozitivnim ili na-logodavnim sadržajem, odnosno činje-njem kada je reč o zabranjenim radnjamai postupcima. Odgovori na pitanja (laika)ko i kada pokreće postupke u slučaju kr-šenja Zakona, da li se to čini po službenoj

dužnosti ili samo po prijavi, kojom brzi-nom se postupci odigravaju, da li predu-pređeno zastarevanje predmeta sporošćuvođenja postupaka, da li je predviđenoda se zainteresovani obaveštavaju o tokupostupaka, nisu jasni.

13 Minority News

Rusinska zajednica

Nacionalni praznik RusinaIzvor: Ruske slovo

usinska za-jednica u Sr-biji obeležilaje svoj na-

cionalni praznik 17. ja-nuara. Prigodni pro-grami povodompraznika organizovanisu u Đurđevu, Kuli, Ru-skom Krsturu, Gospo-đincima, Šidu, NovomOrahovu, Subotici, No-vom Sadu, Vrbasu i Ku-curi. Centralna pro-slava održana je 14.januara u Bikić Dolu, au organizaciji Zavodaza kulturu vojvođan-skih Rusina.

Obeležavanje Nacionalnog praznikaRusina ove godine je održano po de-seti put, a Nacionalnipraznik – 17. januar, pod-seća na organizovani do-lazak prvih Rusina u Ba-čku. Ove godine senavršava 266 godina kakoje Franc de Redl, savetnikcarice Marije Terezije i ad-ministrator Kraljevsko-dr-žavnog Bačkog distrikta uSomboru, 17. januara1751. godine potpisaougovor o naseljavanju 200rusinskih grkokatoličkihporodica na tadašnju pu-staru Veliki Krstur, što jeprvi službeni dokument onaseljavanju Rusina naove prostore.

Posle pozdravnih reči pred-stavnika Opštine Šid, čelnikaRusina i Pokrajine Vojvodine,čestitke rusinskoj nacionalnojmanjini uputili su i Apostolskiegzarh za grkokatolike u Sr-biji, vladika Georgije Džudžar,i predsednik Nacionalnog sa-veta Rusina, Slavko Rac.

U ime Pokrajinske vlade sve-čanosti je prisustvovala Sne-žana Sedlar, potpredsednicaSkupštine.

„Za pokrajinske institucije, pi-tanje negovanja tradicije, po-

štovanja i očuvanja identiteta i una-pređenja položaja i rusinske i svihdrugih nacionalnih zajednica koježive u Vojvodini ima poseban značaj

i jedan je od prio-riteta. U tom smi-slu, vrata pokrajin-ske Skupštine uveksu vam otvorenaza podršku i za sa-radnju. Čestitamvam Nacionalnipraznik Rusina uSrbiji“, kazala je iz-među ostalog, usvom obraćanjupotpredsednicaSkupštine AP Voj-vodine, SnežanaSedlar.

Kulturno-umetni-čki program održan je u Kulturno-obrazovnom centru u Šidu, a u po-podnevnim časovima u Bikiću jeotvorena izložba slika Olgice Lukač

iz Berkasova i ručnihradova Mirjane Barnai Nade Kečkeš, dok jeu Šidu bila izložbaslika Anđelke Antiče-vić iz Berkasova i Dra-gice Živković iz Šida.

U Područnoj školiOsnovne škole „Srem-ski front“ održana jepromocija monogra-fije „Bikić Do“, a u cr-kvi Uspenija PresveteBogorodice svečanaLiturgija koju je pred-vodio vladika Džudžar.

R

irom istočne Srbije među pri-padnicima vlaške zajednice24. i 25. decembra po Julijan-skom, odnosno 6. i 7. januarapo Gregorijanskom kalendaru

proslavljeni su Badnje veče i Božić.

Kao i u većini naselja nastanjenih vlaškimživljem, u Metovnici kod Bora proslav-ljeno je Badnje veče uz tradicionalni obi-čaj „Koljindrec“, te službom u seoskoj cr-

kvi (podignutoj sredstvima svih meštanasela) od strane sveštenika Srpske pravo-slavne Crkve, Oca Milana Jankovića i Pra-voslavnom Paraklisu „Svih svetaca“ Ru-munske/Vlaške pravoslavne crkve, gde jeslužbu vršio Paroh metovnički, Otac An-tonie Isac.

Više od sto koledara,mahom mladih i dece,podeljenih u više grupa,obišlo je gotovo sva do-maćinstva u ovom selu,poželevši im sreću,zdravlje, uspešnu i rodnugodinu posebnom tradi-cionalnom zdravicomkoja se za ovaj običajprenosi sa kolena na ko-leno.

Koledari su za ovu priliku, pored topleodeće, opremljeni još i tradicionalnomvlaškom torbom „trastom” i „colindom-koljindom” - ritualnim šarenim štapomod leskine ili vrbove grane, sa stilizovanimprikazom isprepletanih zmija, simbolazdravlja. Koljindom se džara vatra u kućidomaćina, gde nekoliko predstavnikagrupe koledara izgovara zdravicu. Doma-ćica poslužuje koledare posnom hranom,dok mrsnu hranu šalje kako bi je spremili

posle ponoći, kad se prigodnom gozbomdočekuje Božić.

Iako je zbog smetova kod seoskog grobljai nemogućnošću prilaza bilo kojim pre-vozom delovalo da će zaseok Spinet ostati

bez koledara, grupa od desetak hrabrih itradiciji privrženih mladića obišla je višedesetina kuća na Spinetu, po mraku,mrazu ispod -15 stepeni i smetovima kojisu na nekim mestima bili viši od jednogmetra.

Ovom prilikom koledari su obišli i obaverska objekta, ali su po tradiciji poklonedobili samo u Pravoslavnom Paraklisu„Svih svetaca“ Rumunske/Vlaške pravo-

slavne crkve, gde je posle posebne službei molitve u čast koledara, Otac AntonijeIsac (poreklom iz sela Ilova u Rumuniji)rekao: „Osećam se kao kod kuće, isti obi-čaj, štap i pesma. Ovo me vraća u detinj-stvo, ovako sam ja sa svojim vršnjacima

obilazio rodno selo.“

„Colinda-Koljinda” se praviod grane leske ili vrbe. Do-maćin u šumu obično odlazisa decom ili unucima. Na po-seban način se skida koratako da se dobiju pravilnetrake (kaiševi) kojima se oba-vija štap, a zatim se tako pri-premljen dimi na otvorenojvatri. Skidanjem traka ostajutragovi, koji simbolizujuisprepletane zmije.

14 Minority News

Vlaška zajednica

„Koljindrec“ tradicionalni vlaški običaj za Badnje veče

Izvor: Zajednica Vlaha Srbije

Š

15 Minority News

Crnogorska zajednica

Crnogorska biblioteka i čitaonicadruženje Crnogoraca Srbije„Krstaš“ i Crnogorsko kul-turno prosvjetno društvo„Princeza Ksenija“ pokre-

nuli su projekat otvaranja crnogorskebiblioteke i čitaonice u prostorijamaCrnogorskog kulturnog centra u Lov-ćencu. U toku su enterijerski radovi isakupljanje knjižnog fonda. Cilj pro-jekta je da se na jednom mjestu subli-mira crnogorska literatura iz svih obla-sti i bude dostupna kako crnogorskojzajednici u Vojvodini tako i široj nauč-noj i čitalačkoj javnosti.

Čitaonica će biti opremljena po savre-menim bibliotekarskim standardima ina usluzi svim zainteresovanim kojižele da se upoznaju sa crnogorskomknjiževnošću, istorijom, geografijom,jezikom i drugim oblastima koje se tičuCrne Gore.

Zainteresovani autori, izdavači i dona-tori koji žele da njihove knjige budu usastavu knjižnog fonda čitaonice istemogu poslati poštom na sljedećuadresu:

UCS „Krstaš“

Trg IV Crnogorske proleterske brigade

24322 Lovćenac

UIzvor: Krstaš

Slovačka zajednica

Srpsko-slovačke veze su duboke i trajneuzej Vojvodine je obeležava-nje 300 godina doseljavanjaSlovaka na prostor današnjeVojvodine otpočeo još u ok-

tobru prošle godine. Tad su u prostori-jama muzeja otvorili izložbu „Iza gora idolina – tri veka Slovaka u Vojvodini“, aobeležavanje ovog jubileja nastavljaju iove godine. Tokom januara održana sudva predavanja na temu slovačko-srpskihkulturnih i političkih veza.

Kao prvo održano je predavanje zamenikapokrajinskog sekretara za kulturu, javnoinformisanje i odnose s verskim zajedni-cama, dr Nebojše Kuzmanovića.

Ističući snažne ne samo kulturološke vezesrpskog i slovačkog naroda, Kuzmanovićje podsetio da je Slovačka svoj posebanodnos prema Srbiji potvrdila i činjenicomda je jedna od zemalja koje nisu priznalenezavisnost Kosova.

Uz to, Srbi u Slovačkoj su dobili status na-cionalne manjine, iako ih je na posle-dnjem popisu stanovništva iz 2011. bilosvega 475. Značaj ovog gesta slovačke

vlade, on je ilustrovao činjenicom da uSloveniji živi preko 50.000, a samo u Beču,kao prestonici Austrije preko 100.000Srba, ali ni u jednoj od tih zemalja oninemaju status nacionalne manjine.

„Od kraja XVII do prve polovine XX veka,više od 2. 500 srpskih kulturnih poslenikai stvaralaca - pisaca, filozofa, prosvetiteljai naučnika - školovalo se u Bratislavi, Ko-šicama, Kežmarku, Modri i drugim slova-čkim mestima“, podsetio je Kuzmanović.

Među njima su, kako je precizirao, bili ivelikani poput Dositeja Obradovića, ĐureDaničića, Svetozara Miletića ili Jovan Jo-vanović Zmaj, čiju bistu je u Modri krajemprošle godine otkrio predsednik Pokra-jinske vlade, Igor Mirović.

Kuzmanović je dodao da odnose sr-pskog i slovačkog naroda kroz viševekov -nu istoriju odlikuje odsustvo bilo kakvihsukoba ili nerazumevanja, podsetivši dasu još krajem 18. veka, u prvoj srpskojgimnaziji otvorenoj u Sremskim Karlov-cima, među prvim predavačima bili iprofesori iz Slovačke – Jan Gros, Andrej

Volni, Karol Rumi i Pavel Magda.

„Ipak, najveći uticaj na našim prostorimaostavio je veliki filozof i istoričar knjiže-vnosti, Pavel Jozef Šafarik, koji je bio pro-fesor i direktor Srpske velike pravoslavnegimnazije, a čiji dolazak u Novi Sad je bioplod upravo snažnih kulturnih, trgovačkihi prijateljskih veza Slovaka i Srba koje trajudo danas“, zaključio je Kuzmanović.

Naredno predavanje je bilo posvećenopolitičkom životu Slovaka u KraljeviniSrba, Hrvata i Slovenaca. Predavač je bioprof. dr Slobodan Bjelica, vanredni pro-fesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.Tom prilikom je govorio o jedinoj slova-čkoj stranci iz tog perioda – Slovačkoj na-rodnoj stranci, koja je bila aktivna još zavreme Austro-Ugarske, o koaliciji sa dru-gim strankama, kao i neslaganju sa vo-dećom vojvođanskom strankom tog vre-mena. Za kraj je istakao da su Slovaci gajilipozitivan stav prema jugoslovenskoj dr-žavi i zajedništvu, nisu bili separatisti, alida se nisu slagali sa politikom koju je utom vremenu vodila Radikalna stranka,kao dominantna stranka u Vojvodini.

MIzvor: Pokrajinska vlada / Hlas ljudu

16 Minority News

Jevrejska zajednica

Učenici čuvaju sećanje na Holokaustsusret Danu sećanja na žr-

tve Holokausta, 27. januar,deca beogradskih osnovnihi srednjih škola su čitala se-

ćanja preživelih srpskih Jevreja. Nji-hove bolne ispovesti bile su potresnekako za prisutne preživele tako i zadecu, koja su najteži čas istorije na pla-neti položila peticom.

„Trčali smo koliko smo mogli, a Ljoti-ćevci su se kretali oprezno i bili su spo-riji. Mislim da su bili sigurni da im nemožemo pobeći“, čitao je Lazar Stevićsećanje Aleksandra Ajzingera, tadadvanaestogodišnjaka, koji je sa maj-kom pobegao iz logora „Banjica“.

Preživeo je krijući se kod pravednika uIstočnoj Srbiji. Sećanje je slušao kaoda pripada drugome. Do jednog tre-nutka.

„Kako je njegova priča tekla, tako samse ja uživeo u to. I shvatio da je to deomog života. Dakle, ne scena nego ne-što što sam ja preživeo i što ponovodoživljavam“, rekao je Aleksandar Aj-zinger.

Deca, potomci preživelih Jevreja, bilasu posebno emotivna.

„Uspeli su da prežive tako što su se sa-krivali u podrumima drugara ili nečijeporodice, non-stop su se sakrivali, krilisu se pod zemljom i sakrivali se“, kažeAdam Savić.

„Pogotovo mi je drago što ovo održa-vamo sa decom koja nemaju veze saJevrejskom opštinom i koja ne znajutoliko o Holokaustu. Ako imamo višedece, ovo se, nadam se, neće više po-noviti“, rekla je Ognjena Ratković.

Holokaust je čas istorije koji se ne smezaboraviti, kaže jedna od nastavnica kojaje pripremala decu.

„Učenjem o Holokaustu, mi učimo o naj-važnijim ljudskim vrednostima. Učimo ko-liko je važno dostojanstvo, koliko je važnasloboda, koliko je važan mir“, ističe NadaBanjanin Đuričić, nastavnica.

„Postoji posebna veza između srpskog ijevrejskog naroda. Jevreji su doživeli ve-liko stradanje tokom Drugog svetskograta. Srbi su im dosta pomagali“, rekao jeDanijel Bogunović iz Jevrejske opštineBeograd.

Crvena Armija je 27. januara 1945. oslo-bodila Aušvic. U Holokaustu je do tadanastradalo šest miliona Jevreja. Međunjima i 90 odsto jevrejske populacije uSrbiji.

UIzvor: RTS

Makedonska zajednica

Ostvareni značajni iskoraciredsednik Pokrajinske vlade,Igor Mirović, primio je u uto-rak, 31. januara, predsednikaNacionalnog saveta make-

donske nacionalne manjine, Borčeta Ve-ličkovskog, sa kojim je razgovarao o pita-njima značajnim za unapređenje položajamakedonske manjine, kao i drugih nacio-nalnih manjina u Vojvodini.

U razgovoru je ocenjeno da su u pret-hodnih nekoliko godina za makedonskumanjinu, najmlađu po institucionalnoj or-ganizovanosti, ostvareni iskoraci u obla-stima kulture i informisanja, a posebnou oblastima obrazovanja i upotrebe jezikai pisma. Tako je makedonski jezik u služ-benoj upotrebi u opštini Plandište, kao iu naselju Jabuka (Grad Pančevo), u kojemse i nastava izvodi na makedonskom je-ziku.

Veličkovski je rekao da je za makedonskunacionalnu manjinu u budućnosti pose-bno značajna podrška Pokrajine na poljukulture, kroz podršku institucijama kojesprovode kulturnu politiku, kao i podrškaizdavačke delatnosti na makedonskomjeziku.

„Zajednički radimo na tome da stvorimošto bolje uslove za negovanje kulture iidentiteta svih manjina u Vojvodini, jerje to naša zajednička vrednost“, rekao jeMirović.

Makedonska nacionalna manjina, tokom2017. godine obeležava sedam decenija

od naseljavanja u Vojvodini. Pored nizamanifestacija, taj značajan događaj zamakedonsku manjinu, biće obeležen i po-dizanjem spomenika „Majka Makedo-nija“ u Pančevu, gde je i sedište Nacio-nalnog saveta Makedonaca. U razgovoruje istaknuto da će Pokrajina podržati po-dizanje spomenika.

PIzvor: Pokrajinska vlada

17 Minority News

Hrvatska zajednica

Gotovi prvi autorski udžbeniciavršena je realizacija udžbe-nika glazbene kulture na hr-vatskom jeziku za učenikeod 1. do 4. razreda osnovne

škole. Tim povodom uHrvatskom nacionalnomvijeću boravili su i djelat-nici Zavoda za udžbenike,koji je nakladnik ovihknjiga.

Voditeljica Odjela zavodau Novom Sadu, RomancaJovanović, kaže kako suovi udžbenici rezultatrealizacije memorandu-mom definirane suradnjeo izradi udžbenika za po-trebe nastave na jezicimamanjina.

„Kada je u pitanju nastava na hrvat-skom jeziku, za početak ove školskegodine uradili smo udžbenike mate-matike od 1. do 4. razreda s radnim

bilježnicama. To su prijevodi udžbenikasa srpskog jezika, onako kako smo toradili i za druge nacionalne manjine uVojvodini. Trenutno radimo udžbenike

glazbene kulture od 1. do 4. razreda,koji su u završnoj fazi. Udžbenici suprošli sve procedure, dobivena je su-glasnost Pokrajinskog tajništva za obra-

zovanje. S obzirom da su se autori usu-glasili s posljednjom verzijom koja imje donijeta na uvid i da nema većih iz-mjena što se tiče sadržaja i likovno-

grafičkog oblikovanja,ovaj set udžbenika se većsutra pušta u tisak“, kažeJovanović.

Ona dodaje kako su ru-kopisi udžbenika glaz-bene kulture za 5. i 6. raz-red u završnoj fazi i zanekoliko dana će biti po-slani na odobrenje meri-tornih tijela. „Očekujemoda će ti udžbenici jednomubrzanom procedurombiti uzeti u razmatranje.Udžbenici iz istog pred-meta za 7. i 8. razred su

također u fazi izrade, na njima se in-tenzivno radi, te očekujemo da ih, uznaše maksimalno angažiranje, što prijeizradimo“, dodaje ona.

ZIzvor: Hrvatska riječ

Kultura otvara sva vrataokrajinski sekretar za kul-turu, javno informisanje iodnose s verskim zajedni-cama profesor, Miroslav

Štatkić, sa saradnicima sastao se 16.januara sa konzulom Republike Hrvat-ske u Subotici, Hrvojem Ambreušom,i članom Nacionalnog veća hrvatskenacionalne manjine, Ivanom Karači-ćem.

Tema susreta bilo je jačanje veza u do-menu kulture između srpskog i hrvat-skog naroda. Profesor Štatkić istakaoje da upravo kultura najbrže ruši svebarijere.

„Kultura ne priznaje zaključana vrata,a ključ je u direktnoj komunikaciji. Se-kretarijat ima ideju da pojača kulturnusaradnju u regionu i smatramo da jeto jedini pravi put“, dodao je Štatkić.

Prema njegovim rečima, moguće je di-rektno sarađivati na svim poljima kul-ture, jer je ona razvijena u obe sredine– i srpskoj i hrvatskoj.

„Kultura u Vojvodini ima jedan speci-

fičan stvaralački oblik, s obzirom namultikulturalnost sredine. Na ovomprostoru postoji neka vrsta zbira svegaonoga što se dešava u kulturi u svimzemljama u okruženju“, naglasio jeŠtatkić.

Kako je većina hrvatskih udruženja kojase u Srbiji bave kulturom koncentri-sana upravo na području Vojvodine,konzul Ambreuš rekao je da je sistem-ska komunikacija sa svim nivoima vlastiveoma važna.

PIzvor: Pokrajinska vlada

18 Minority News

Bunjevačka zajednica

Održana konferencija za medije Saveza bačkih

Bunjevacaridstavnici Saveza bačkihBunjevaca održali su usridu, 25. januara, konfe-renciju za medije.

Mirko Bajić, pridsidnikSaveza bačkih Bunje-vaca, prvo se osvrniona prošlu godinu. Onanije bila laka, po ociničlanova SBB-a bila jeteška, al i uspišna. Uprvi plan Bajić je istakoučestovanje SBB-a uradu Nacionalnog sa-vita bunjevačke nacio-nalne manjine.

– Mi smo dio Savita, od19 članova, 6 je sa listeSBB-a. Trudili smo se,mislim da smo to i po-stigli, da damo velikdoprinos radu Savita.Možda je unazad deset godina Savitprvi put u takoj fazi da radi nor-malno i složno u interesu zajednice.Mi nismo napravili situaciji da poli-tizujemo rad Nacionalnog savita.Naša zajednica je moždar i primersvima kako triba radit, a da se Savitne politizuje u interesu politike je-dne stranke, te da politička strankadoprinese svemu onome što Savitradi.

Bajić je u analizi 2016. godine istakoi podnetu inicijativu da se akt iz1945. godine, koji je Bunjevcima za-branio da se izjašnjavaje ko Bunjevci,proglasi aktom protivnom ljudskimpravima, i aktom otvorene asimila-cije prema Bunjevcima, te da je tainicijativa pripuštena, kako je to ired, NSBNM.

Divaneć o planovima za 2017. go-dinu, Bajić je naglasio da će bit ni-govan duh dosadašnjeg rada uNSBNM.

– Nećemo namećat političke ciljoveSBB-a Savitu. Uostalom, od devetrukovodeći mista, SBB ima samo

dva. Ne težimo, nit ćemo težit, dapolitički zasenimo Savit. Naprotiv,NSBNM pridstavlja sve Bunjevce,brez obzira na političko opridiljenje,a daćemo maksimalan doprinos da

se ostvarivaje ciljovi zajednice. Kadje rič o podnetoj inicijativi oko aktaiz 1945. godine, ona je primljena naizuzetan način, pa će 18. februarabit organizovan naučni simpozijumo Bunjevcima, u organizaciji Skup-štine APV, odnosno Izvršnog veća,

sa učešćem NSBNM. Teme će bitivezane za Bunjevce, ko smo, štasmo, da zaslužujemo da nas u Srbijisvako poštuje ko autohtonu nacio-nalnu manjinu.

Ko ključan cilj Bajić ističeda Bunjevci budu ravno-pravni ko ostale nacional -ne zajednice, ne triba niviše, ni manje.

– Ne tražimo da mi dobi-jemo kaka prava, a da seona drugima uskrate.Samo želimo da sve nacio-nalne manjine dostignuono što njim je potribno,al da sve manjine budurav nopravne u tom. To se,prija svega, odnosi na pi-tanja obrazovanja, jezika,informisanja, kulture. TuSBB nalazi svoju obavezu,

zato se i dalje držimo našeg slogana„Složno“, i tako triba da radimo i ubuduće. To moraje pripoznat svi unacionalnoj zajednici, da zajedno isložno radimo na opštem cilju, naostvarivanju našu prava u Srbiji, na-šoj matičnoj državi.

PIzvor: Bunjevci

Publikaciju podržava Fondacija za otvoreno društvo, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država iz Beograda iMisija OEBS u Srbiji. Mišljenja objavljena u biltenu ne predstavljaju nužno zvanične stavove vlada

i organizacija koje finansiraju projekat