KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 157, GOD. X, BEOGRAD, UTORAK, 17. MART 2015.

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.rs, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 21. aprila

Pi{e: Joana Prvulesku (1960, Bra{ov)

NEDELJA, 28. DECEMBAR

Pregled {tampe

Pi{em u krevetu, na kolenima, zato pi{em ru`no. Ose}am se po-spano, razma`eno i zabrinuto, s mislima u rasulu. Bolujem. No-}as sam sanjala ni manje ni vi{e nego da sam u rajskom vrtu, li-~io je pomalo na vrt na{e biv{e ku}e, one koju su prodali po de-dinoj smrti. Pro{la sam pored jednogstabla piskavca koje mi nije reklo ni{ta,do{la sam do jednog stabla jabuke, vi-dela u njoj jednu malu zlatastu vo}ku iubrala je bez razmi{ljanja. Posle toga,malo dalje vidim jednu jo{ ve}u i zelen-kastiju jabuku i jednako brzo je ube-rem. Tek kad sam se probudila setilasam se Eve. Aleksandru i Eva. Da li da iztoga treba da zaklju~im da je moja kri-vica {to sam isku{ala Adama? Ali za{tokrivica? Mo`da zato {to nisam nosilakorset? [ta u Dobru mo`e biti zlo? [tato mo`e biti lo{e u nama? Dokaz da tonije lo{a stvar je da telo dobro zna {tatreba da radi. „Malo zla u tebi.“ Istinaje da me je vodio s toliko ne`nosti o ko-joj nisam ni sanjala. Na{a tela su sa~i-njena da razumeju, dok su re~i stvore-ne da nas razdvoje, jer mi je na odlaskurekao zameraju}im tonom: „Za{to sammorao da te vidim kako spava{?“ Te ne-razumljive re~i su mi se u~inile brutal-nim, poput kakvog udarca. Naravno danisam spavala!I dalje je bilo dobro, dodu{e, ali danassam uzela Univerzum (kad ga tata pro-~ita, sti`e kod mene u sobu, jer mama

ga ne podnosi, ka`e da nema stila) i ne-znam-ko me naterao,koji me vrag naterao da ~itam pisma doktora Bastakija gospo-|ici Gor`an, onoj koja je nakon dve godine ljubavi upucala svogljubavnika pi{toljem, na sre}u pokvarenim. Grozna su ta pisma.Vredi da ovde prepi{em dva, da budem na oprezu, sad kada samubrala zlatnu jabuku sa drveta saznanja Dobra i Zla. Na leto, uavgustu, on joj je pisao ovako: „Draga moja i voljena, pro~itaosam tvoje pismo koje sam primio jutros i jo{ uvek sam pod uti-skom stezanja srca. Sigurno je da tvoji roditelji samo ho}e da teudalje od mene i da koriste za to sredstva koja im ne prili~e, ni-ska i beskrupulozna. Koja briga li je njih obuzela zbog tebe, ka-da ru`no govore o jednom ~oveku koji u`iva po{tovanje celogdru{tva?“ Vidi {to je skroman! Bar to nije slu~aj sa Aleksandru-om. A ni s mojim roditeljima. Ali ono {to sledi je jo{ gr|e: „Da bi

oni smeli to da rade, morali bi da poseduju kvalitete najvi{eg re-da, dok je kod njih sve obrnuto.“ Dodala sam da je otac gospo-|ice Elene general. „[ta su oni hteli da naprave od svoje }erke?Da je udaju zbog novca!? Dakle, oni su hteli da te plasiraju kaoneki kapital. Pitanje novca va`nije je od svih drugih. Malo je njihbriga za kvalitet i inteligenciju, te su stvari za njih zanemarljiv

kvantitet. Eh, dobro, za ljude koji mi-sle samo na novac, oni ne rasu|uju lo-{e. Besumnje, oni mora da su sada be-sni kad vide svoju nadu izneverenu,svoju trgovinu pro}erdanu. To pleme-nito telo, to nabujalo meso uspelo jeda izbegne njihov be{~asni {verc i onine mogu da oproste jedan takav ~innezavisnosti, pobunu jedne iskrene i~estite prirode. ^itam i i{~itavam tvo-je pismo i drhtim od sramote i jada prisamoj pomisli da ti mo`e{ biti njihova}erka. Ti ne zaslu`uje{ da ostane{ vi{eni minuta pored takvih ljudi, pa te sto-ga molim da smesta napusti{ to groznomesto i da do|e{ kod mene. Sve }u ure-diti tako da te u~inim sre}nom. Volimte i `elim te za moj ~itav `ivot.“ Nakonmanje od godinu dana, o`enjeni go-spodin iz Braile pi{e gospo|ici pismokakvo priznajem da nikad nisam pro~i-tala – a ja mnogo ~itam: „Dragocenaprijateljice, od jutros sam na obali Du-nava koji nam preti; imam toliko mno-go poslova da ne znam koji pre da za-po~nem. Moje mre`e su oti{le do|avo-la. Lo{e si u~inila ako si po{la iz Buku-re{ta. U ovom trenutku upravo ho}u da

I

Joana Prvulesku: NEDELJA, 28. DECEMBAR

Vlad Zografi: POLJUBI ME!

Katalin Gombo{: SKICE

POEZIJA: Radu Vanku, Adrijan Zalmora, Elena-Gabrijela Lazara, Leticija Ilea

BETON BR. 157 DANAS, Utorak, 17. mart 2015.

UVODNA RE^

Pi{e: \ura Mio~inovi}

TERORIZAM SA RASKRSNICEPo re~ima Florina Bikana, osniva~a programaza usavr{avanje prevodilaca rumunske knji-`evnosti u Rumuniji, pionira u tom domenu uokviru Rumunskog Instituta za Kulturu (ICR,koji ima sedi{te u 18 zemalja u svetu), ulogaprevodioca bi trebalo da bude uloga „knji`ev-nog teroriste“. Suvi{no je re}i da ta sintagmane ozna~ava nikakvu teroristi~ku delatnost upravom smislu re~i, ve} izvesni esnafski bunt,`elju za samostalno{}u – jer, kao {to znamo,knji`evni prevodilac posle odre|enog sta`asti~e mogu}nost da zatra`i status samostal-nog umetnika a da ostane poslenik koji prosto

nudi svoje usluge potkrepljene bibliografijomkoja jednako mo`e da proisti~e iz pasivnog iz-bora. To je ideja istinske samostalnosti prevo-dioca, prevodioca koji svoju pasivnu ulogupreokre}e u aktivnu. Umesto pukog ~ekanja,da se poslu`imo metaforama, kre}emo u ribo-lov, potragu, lov, tihi lov (gljivarski izraz – uzemlji Srbiji nije dozvoljen lov lukom i stre-lom). Pecanje na bu}kalo – bu}kanje po Inter-netu, klju~nim re~ima: mladi pesnici, poezija,kratka pri~a, savremena (rumunska, ili bilokoja druga) knji`evnost. Eto tako dobijamoneke rezultate. Opet, preporuka jedne osobepostaje preporuka druge osobe, iskrsavajutre}e osobe koje preporu~uju ~etvrte osobe itako dalje. Nalazimo knji`evne ~asopise, po-datke o izdanjima, podatke o nagradama, re-klame. Izbacujemo iz mre`e sve {to nismo tra-`ili, krpimo mre`u, menjamo mamce, tehnikupecanja. Sa direktnog kontakta prelazimo naposredni. Taj posredni postaje direktniji. Na-lazimo krugove preporuka, vrtimo se u njima,izlazimo sa ne~im {to se prilepilo za na{ sen-

zibilitet, otkrivamo nove dimenzije svog sen-zibiliteta. A to se, bez velike razlike, doga|a ionda kada nas neko zamoli da prevedemo ne-ko knji`evno delo – zadatak (knji`evnog) pre-vodioca je ~esto i taj da svoj senzibilitet pri-vremeno anulira – ako je takvo ne{to uop{temogu}e – da upije „tu|“ senzibilitet i da tajsenzibilitet {to vernije izda – ali ne i da gaproneveri. Italijanska izreka traduttore – tra-dittore, „prevodilac (je) izdajnik“, uvek je tukao slogan ili kao unutra{nji poziv na oprez.A po{to je najkonkretnija tema ovog tekstamotivisanje izbora i pregled savremene ru-munske scene, po re~ima Ovidijua Pe}ikana,istori~ara, pisca, kriti~ara... ovo vreme je vr-lo pogodno za pisanje – mladih pisaca je svevi{e i sve bolje pi{u. Na molbu da mi preporu-~i dva ili tri pesnika, osim konkretne preporu-ke, pitao me je za{to tra`im tako malo kadaodli~nih pesnika u Rumuniji ima bar trideset.Moj odgovor je bio da sam siguran da ih ima itri stotine, ali ko }e ih sve pobrojati – pa ma-kar i „samo“ tih trideset. Ono {to, naizgled,

naru{ava ideju o savremenosti jeste obiljeumetnika ~ija dela opstaju do danas, ideju omladosti umetnika ugro`ava ideja o aktuelno-sti, kvalitetu, trajnosti dela, pa mi je tako pre-poru~en i jedan odavno fizi~ki mrtav pesnikkoji je neka vrsta savremenog otkrovenja. Dali sve`u, savremenu, modernu knji`evnu sce-nu mogu da nose samo odre|ene generacije?Da li su knji`evna otkrovenja bajata samo za-to {to je njihov kreator fizi~ki mrtav? U~ilismo u {koli da je Vuk Karad`i} po~eo od rado-znalosti, stajanja na raskrnici i zapitkivanjaprolaznika: „Molim vas, kako se ovo slovo pi-{e? A ovo?“ Tako je i autor ovih redova po~eood zapitkivanja poznatih, pa nepoznatih i do-{ao do odre|enog izbora. Za pomo} u ovoj potrazi, re~i zahvalnosti du-gujem „mojim“ autorima i iskrenim prijatelji-ma: Ovidijuu Pe}ikanu, Marti Petreu, Joani Pr-vulesku, Katalinu Gombo{u, izdava~koj ku}iHeliks i svima onima koji su u~inili da se prekoInterneta mo`e ste}i bolji uvid u savremenurumunsku knji`evnost i kulturnu scenu.

Beton urumunskom`argonu ozna~ava SUPERLATIV. Izbor i prevod tekstova u broju - \ura Mio~inovi}.

Foto

graf

ije u

bro

ju:G

arso

njer

e, B

ogda

n Gr

bova

n (1

981,

Buk

ure{

t)

Garsonjera, dve gospo|e

II BETON BR. 157 DANAS, Utorak, 17. mart 2015.III

krenem do nasipa koje s velikom te{ko}om dr`i-mo na mestu. Ne mogu da odem odavde i nemislim ni na {ta drugo osim na opasnost kojapreti Jezeru. Da do|em u grad nije mi mogu}e.[ta ima{ ti da radi{ u Braili? Zar ne}u biti osta-vljen na miru? Ni gospo|a niti koja druga oso-ba na svetu me u ovom trenutku ne zanima. Mi-slim samo na ono {to se ovde doga|a. Zar sisvim srcem odlu~ila da konkuri{e{ Dunavu?Stvarno, i ti se preliva{. Besan sam na pomisaoda si u gradu. Grlim te, itd.“Do ludila mi se svidelo ono „Zar ne}u biti osta-vljen na miru?“ a, posebno ljubavna izjava:„Zar si odlu~ila da konkuri{e{ Dunavu?“ I nakraju „Grlim te“. Pa mo`da sam i ja poludela, kozna, ali ovaj gospodin Bastaki, na kog svi hule,ima ne{to od ~oveka iz Vanity Fair-a i verujemda je njegova ljutnja bila stvarna i, verovatno,u odre|enoj meri opravdana. Ali {ta bih ja ura-dila na mestu gospo|ice Gor`an, u takvim uslo-vima? U svakom slu~aju, revolver nemam. Madasam, po{to sam videla za {ta je sve sposobanjedan mu{karac, kako on ka`e, „pod utiskomstezanja srca“. Napolju je nevreme, kuriri si-gurno ne stoje na svojim }o{kovima, tako da sene mogu nadati nekom znaku. Zato sam se umislima vratila, naro~ito s onim „pulsiraju}immesom“, na ju~era{nje ve~e. Od stida ne moguni u svesku da napi{em na {ta sam mislila.

„ – Ljudi kukaju da nemamo ~itavu kaldrmu, dau tri ~etvrtine ulica nemamo kanale, da elek-tri~nu svetlost imamo samo u velikim arterija-ma, da umiremo kao muve kad do|u epidemi-je. A gospodin gradona~elnik Robesku ima pa-re u slamarici i predla`e nam da podi`emo sta-tue: statuu Nezavisnosti i bistu Joana Bratija-nua. Kad tra`imo radove za pobolj{anje stanja,onda nemamo para. A kad imamo pare, ondapodi`emo statue! Bukure{t gori a gospodingradona~elnik se ~e{lja!“- Najobi~nije neistine iz Istine!Prokopju i Pavel Mirto behu kroz me}avu do{li uredakciju, da u krupnim crtama pripreme no-vogodi{nji broj. Sad su se razgaljivali ~ajem sarumom, Pavel, kome su se zamaglile nao~ari,grejao je dlanove na porcelanu {oljice, a Neku-laj Prokopju se raspaljivao ~itaju}i naglas kon-kurentske novine. Iako je glavni urednik Pave-lu tek mal~ice nazna~io da se podsmehne kole-gama iz ulice Sarindar, malo im je i zavideo kadje mislio na njih. Glavni ~lanak je bio nepotpi-san, ali ~ini se da je bio napisan stilom Kon-stantina Milea. To jest, izra`ajne deformacijestvarnosti lepo upakovane u re~i, dobro vlada-nje retorikom, kao u nekakvog biv{eg profeso-ra knji`evnosti koji je postao advokat. Narav-no da je preko svega toga bio njegov militant-ni socijalizam, zbog kog be{e izba~en sa Uni-verziteta u Ja{iju pre mnogo godina i koji je,umesto da se primiri, bio sve agresivniji. I si-gurno je Aleksandru Beldiman, osniva~ ovog li-sta, prvi po~astio crnom ̀ u~i Karola i prestolo-naslednika, princa Ferdinanda, o kom je pona-vljao poput kobi da ne}e sti}i da vlada niti je-dan dan. Ako je pak o istini bila re~, dobro jeznati da se poplo~alo mno{tvo ulica, a da no-vac za Bratijanuovu statuu nije bio iz d`epa ili„slamarice“ gradske skup{tine, nego iz fondo-va dobijenih preko tombola organizovanihupravo u tu svrhu. I od velike Novogodi{nje lu-trije, na ~iji rezultat nije bio ravnodu{an ni Pro-kopju, deo novca namenjen je javnim radovi-ma. [to se ti~e gospodina Milea, ceo svet znada je on ve} kupio akcije ovog lista iz nekih,hmm, u najmanju ruku dubioznih fondova. Sa-da je koristio Istinu kako bi udarao po Kralju izsve snage, po Kralju koji se nije oko toga seki-rao ili se uzdr`avao da to poka`e jer je, zna se,{tampa postala ~etvrta sila u celom svetu. - Ne bi me ~udilo ako bi, kad pro|u godine i go-dine, sa kolektivistima na vlasti i uklonjenimkraljem, neki ljudi koji ne}e znati ili ne}e htetida znaju istinu nazvati neku ulicu po Mileu.Mo`da upravo ovde, na Sarindaru, re~e {apa-tom Pavel. Zatim zapali cigaru. Prokopju be{e naviknut na takve originalne i

sumorne ideje: jedna od opsesija njegovog ko-lege be{e budu}nost, a sada, po{to je pisao iroman o tome, gotovo da vi{e nije ni ̀ iveo u sa-da{njosti. Ali Pavelova budu}nost se radikalnorazlikovala od svih budu}nosti njegovih prija-telja i poznanika. Mnogo puta i za d`abe mu jeProkopju govorio da se o`eni, da }e `ivot i bu-du}nost promeniti svoje boje, po{to je kod nje-ga bilo tako. Otkako je o`enjen ~ovek, kao dasu mu i misli do{le na svoje mesto, onako kakomu ruka neveste sve stvar~ice u ku}i postavljana svoje mesto, uprkos tome {to mu podostazanoveta. Ipak, s druge strane, najstariji novi-nar Univerzuma se pla{io Pavelovih predvi|anjakoja su se, bar u pogledu izborâ, sistematskipotvr|ivala. Pomisli za trenutak na budu}nosti, po prvi put, oseti strah.

Od pre izvesnog vremena stomak ~ika ]er}elapona{ao se kao neka `ivotinja, davao mu jeznake, a on mu se obra}ao isto kao i svojim go-lubovima. Na primer, jutros, kad se probudio,njegov stomak je odmah po~eo da kr~i, a on muje rekao: „Opa, vidi, i ti si se probudio?“ Govo-rio je naglas, pa mu supruga suvim tonom od-govori: „Jo{ otkad! Pa svakog dana se budimpre tebe.“ Ne{to kasnije, ]er}el svom nemir-nom stomaku re~e: „Hajde, golubice, da jede-mo!“, a supruga pomisli da je o njoj re~ i prili~-no se za~udi. Sada, na poslu, njegov stomakbe{e ljut verovatno zato {to je morao po nevre-menu da ostane na poslu i u nedelju i gadno gaje probadao, kao da je tamo unutra imao no`e-ve, a on ga je te{io: „Budi miran, tako je predNovu godinu, a posle imamo slobodno.“ Paipak s njegovim stomakom ne{to nije bilo u re-du – kako bi bilo da skokne do ordinacije dok-tora Margulisa? Samo bi morao da ostavi neko-ga da ga menja ovde, za pola sata se ne}e do-goditi ni{ta stra{no! Neodlu~an, portir uze ne-ke novine, nasumice, iz gomile koja je stigla izdrugih redakcija, ali videv{i da je to upravoL’Indépendance Roumaine, vrati ih na mesto.Nije imao apetita, sa svojim sada{njim stoma-kom, da mrcvari novine pokojnog Lahovarija a,pravo govore}i, nije ni mogao. ^ika ]er}el jeznao francuski, ali tek toliko da se razume sanekim ~ovekom, kad bi neki stranac u{ao navrata Univerzuma, a sa ~itanjem je bila drugastvar. Uze slede}e novine koje se potrefi{e dabudu Novi Svet. Zgrozi se i vrati i njih na mesto.Bile su to novine koje su imale socijalisti~keideje, do pre dve godine se njima bavio Kon-stantin Mile, a sada su gadno napadale NikuaFilipeskua, govore}i da je gori od obi~nog kri-minalca, jer ubija usred belog dana i to predsvedocima! Portir je po{tovao biv{eg gradona-le~nika i svi|alo mu se {to je mlad i aktivan. Ni-je mu bilo ni do Rumuna, ni do Zastave, a doIstine ni toliko, najvi{e ga je nervirala. Vremeje delovalo suvi{e bledo i nije imalo humora,kao u stara vremena kada su za njega pisalinajve}i mozgovi Bukure{ta. U stvari, bez Nikuakome bi pri~ao {ta ima u novinama nije mu nibilo stalo da ~ita. - Da si mi `iv i zdrav, ba{ sam na tebe mislio.Nego {ta je, {ta se desilo? upita upla{eno, kadvide da de~ko, sav beo od me}ave, nosi kavezsa Pegicom, vrlo nesre}nom unutra. Niku je izgledao jednako izmu~eno kao ptica,obrve su mu se {iljile kao vrh strele i, uz svuspoljnu hladno}u, obrazi su mu se uop{te nisurumeneli. - Ne svi|a joj se kod mene i nije me zavolela jaje volim mislim da je bolesna da ho}e svojoj ku-}i!Govorio je kao iz pu{ke, bez pauze. - Sedi, povrati se malo. I portir otvori vrata kaveza, uhvati Pegicu is-pod krila, ispipa je i izokreta sa svih strana. - Mislim da nije jela, re~e on zatim, a de~ko po-tvrdi da nije jela niti pila, ali je kakila, kao {tose vidi. ^ak je napravila nered po celoj ku}i po-{to ju je on pustio iz kaveza, pa se posle grdnovreme borio s njom da je vrati u kavez. Portir odlu~i da je uzme natrag i da mu u pro-le}e da jedan par, al’ tek po{to im napravi veli-

ki kavez. Golub se ne dr`i u malom kavezu, kaopapagaj ili kanarinac, to ga ubije. Videv{i kakode~ak izgleda, predlo`i mu da mu ~ita iz Univer-zuma i potra`i neku pri~u o ljubavi s prepreka-ma, po{to je takve Niku slu{ao s punom pa-`njom: „Bekstvo jedne gospo|ice iz Vasluja: Lju-bav ne zna ni za granice ni za zemaljske zako-ne, ni religija je ne mo`e zaustaviti u njenomavanturisti~kom letu. Dokaz za to su dogodov-{tine od pre nekoliko dana u Vasluju...“ Dok jeglas ~ika ]er}ela razvijao nit avanture de~ako-vo lice se smirivalo, vra}alo svoju boju a pahu-lje istopljene na obrazima ~inili su da se sjaji.Na kraju, kad je video da to dvoje mladih koji subili „razli~itih religija“ nije ni{ta moglo da zau-stavi i da }e se rodbina devojke „tako|e na kra-ju uveriti da se ne mogu lako pokidati mo}nilanci ljubavi“ oseti se i on kao ro|ak svoje pti-ce i vi{e mu nije bilo toliko `ao {to je vra}a na-trag, njenom paru. - A kako to razli~itih religija?- Pa tako {to se jedan krsti s desna na levo adrugi s leva na desno ili se uop{te ne krsti. Niku pomisli da je to kao kad si levoruk ili de-snoruk i radoznalo upita:- A ako se krsti{ levom rukom, jesi li onda razli-~itih religija? Portir mu ne odgovori ni{ta jer, pravo govore-}i, nije mu ba{ bilo stalo do tih ~udesa, prepu-{tao je to svojoj `eni. - I ja znam jednu ljubavnu pri~u, ali nije sa re-ligijama, re~e Niku. Sreo sam se sa gospodinomAleksandruom Livezeanuom, bio je jako u`ur-ban, kao i uvek, i poslao me je da ne{to odne-sem, iako sam nedeljom slobodan. Rekao je daje goru}e va`nosti! Je l’ mi veruje{ da je i on ve-zan mo}nim lancima ljubavi? Zna{ ti za koga,re~e on uzbu|eno. Portir, na`alost, nije pitao, iako bi Niku bio sre-}an da mu ka`e. ^ika ]er}el po prirodi nije bioradoznao, posao portira u velikim novinamau~inio je da u svom `ivotu sretne suvi{e ljudi.Oni nisu vi{e u njemu budili radoznalost. Zatoje uzgajao ptice

Odlomak iz romana @ivot po~inje u petak Joane Pr-vulesku, koji }e se pojaviti na srpskom jeziku uaprilu ove godine, u izdanju izdava~ke ku}e He-liks iz Smedereva. Odlomak objavljujemo uz sa-glasnost izdava~a.

BETON BR. 157 DANAS, Utorak, 17. mart 2015.

Pi{e: Vlad Zografi (1960, Bukure{t)

POLJUBI ME!Monodrama, fragment

Da, gospon. Za ceo svet sam bio bolestan ~ovek... Bio sam bolesnik! Ako suoni videli to u meni, onda sam ta~no to morao i da budem. Zar ne?... A ja samsvoju ulogu nau~io. Na po~etku lo{e. S vremenom sam, pak, po~eo da je igramsve bolje. Otkrio sam i da sam, {tavi{e, talentovan. Da zna{ da mi je na nekina~in to i odgovaralo... Bilo je udobno. [ta god da sam rekao... Koga god dasam opsovao... Kakvu god svinjariju napravio... Tretirali su me dobronamer-no. S razumevanjem. Saose}ajno. I, da vidi{, obreo sam se u dru{tvu... Dru-{tvo! Kako je dru{tvo dobro! Kako ljubazno! Kako humano! Da, gospon, ob-reo sam se okru`en zagu{ljivim saose}anjem koje je raslo nekontrolisano,stalno raslo, |avo ga odneo!... Terorisali su me svojim sa`aljenjem!Pa ipak, ljudi nisu ba{ toliko glupi koliko izgledaju... Priznajem, udobnijeje, jednostavnije, da ih sve smatra{ nekakvim imbecilima koji razmi{ljajustomakom, ali da zna{ da su stvari, u realnosti, komplikovanije. Postojina ovom svetu dosta njih koji sebi postavljaju probleme, koji poku{avajuda se stave u tvoju ko`u... A onda su neki, videv{i da sam tako nesre}an usvojoj ulozi bolesnika, po~eli da me prou~avaju izbliza... Govorili su u se-bi: ba{ zato {to je toliko bolestan, mi moramo da mu pomognemo da seoseti zdravo, da prevazi|e svoj hendikep i da se integri{e u dru{tvo. Jerina~e }e postati bolesniji nego {to jeste. Logi~no. I tako sam, vidi{, bio primoran da igram dvostruku ulogu. Morao sam da po-stanem bolesnik osu|en na to da zaboravi da je bolestan i da bude spremanda svima poka`e da se trudi da se pona{a kao zdrav ~ovek. ̂ ak i ako ne uspe-va u tome... Barem da ulo`i te napore... Napore! Napore! Trebali su im mojinapori. Ali trebalo se i njima odu`iti, zar ne? Jer i oni su ulagali napore! Onisu dan za danom pokazivali svoje saose}anje mu~e}i se da ga prikriju...Naro~ito moja `ena, Ema, htela je po svaku cenu da me uveri da `ivimo ko-liko je god mogu}e normalno. Normalno! Zna{ {ta je radila no}u? Slu{alame je kako di{em. Pribijala se uz mene i slu{ala. Ja sam se pretvarao da spa-vam. [ta se kog vraga moglo zaklju~iti iz mog disanja? [ta se tamo moglona}i? Ote`ano disanje, ropac, zujanje... [ta zna~i ta buka? @ivot? Smrt? Ni-je spavala, ostajala je da me slu{a. Zato nisam ni ja spavao... Bila je umor-na, ali nije odustajala. Tri puta dnevno mi je merila pritisak, vodila me naanalize... A sve to kao da tu nema ni~eg neobi~nog. Poku{avala je da budediskretna. [to me je diskretnije nadzirala, to sam vi{e besneo...Skoro stalno sam bio na bolovanju, ostajao kod ku}e a ona mi davala da ra-dim svakojake besmislene stvari. Da bri{em posu|e, da se~em hleb, da pa-lim vatru, da menjam sijalice, da zalivam cve}e, da ~istim wc... A to samo dabi mi pokazala da sam zdrav i koristan. Ponekad se ~ak pretvarala da je ljutana mene. Ako bih joj rekao da nisam u stanju da radim tako ne{to, odgovara-la bi mi da se {alim, da, pa zar nije tako? Ja sam ~ovek kao i svi drugi...Ali zato, kad sam se razboleo od gube, osetio sam se spasenim. Oslobodi-la me je. To je gadna bolest, ne}u da ti protivre~im. Bila bi ludost da ti ka-

`em da sam se obradovao... Kako da se obraduje{, kog |avola!? Oslobo-|enje nije radost. @ivot me je razmazio: dobio sam na poklon novu bolest.Kako god, bio sam navikao na bolesti. Ali sad vi{e nije bilo potrebe da ikoigra neku ulogu. A nije ni mogao! Cirkus je prekinut! Predstava je otkaza-na! Nare|enje odozgo: Bog je prekinuo predstavu! Vi{e ne igramo nika-kve uloge! Ni proste, ni dvostruke, ni trostruke... Ni{ta. Guba me je spasila. To je odvratna i neizle~iva bolest. Kategori~na. Ja samdobio gadnu masku, a sve ostale maske su smesta i definitivno spale. AEma je postala jedna nesre}na ̀ ena... [to je, zapravo, i bila od samog po-~etka. Ali ovaj put, ipak... Ko se mo`e pretvarati da voli gubavca!?Ema! Nosila je svoj krst dostojanstveno. To je istina, moram da priznam.Pona{ala se zadivljuju}e, moja ̀ ena. Puna hrabrosti, puna odanosti, punaenergije... Ulagala je velike napore... Ali nije daleko dogurala. Brzo je oti-{la. Rak dojke... Ne pra{ta. Naro~ito ako je otkriven u poodmakloj fazi.Ode{ kod lekara i lekar ti ka`e da si do{ao prekasno. U lekare mora{ imatipoverenja, zar ne?...)Sa ostalima isto. Prijatelji su se osetili razre{enima od prijateljstva, ro|a-ci su se osetili razre{enima od srodstva, kolege su se osetile razre{enimaod kolegijalnosti... @ivot se vratio na normalu. Tu normalnost nisam ni-kad pre iskusio i otkrivao sam je korak po korak. Kao da sam u~io da ho-dam. Na po~etku sam morao da razmi{ljam kako di`em nogu, guram je na-pred, spustim je na zemlju, pa onda drugu... Navikao sam se... Iako prezi-rem svoju bolest... Povra}a mi se od nje... Da, gospon, izo{trio mi se ose-}aj za estetiku, postao sam vrlo osetljiv na lepotu. Kad sam dobio lepru na dar, dogodilo se ~udo. Stvarno, ~udno... Od tadase vi{e ni od ~ega nisam razboljevao. ^ak sam naglo ozdravio od svih dru-gih bolesti. Nijedan mikrob se vi{e nije vezao za mene, nijedan virus. Nijednom se nisam prehladio ovih godina... Nisu me zaboleli ni glava, ni sto-mak, ni jetra, ni srce, ni plu}a... Pucam od zdravlja!Slobodan i zdrav pred jednim svetom bez maski! Pred jednim golim golci-jatim svetom, onakvim kakvim ga je Bog napravio. I taj svet ~eka da ga ot-krijem... Ponekad le`im opru`en na nekoj klupi u parku i vidim ljude kakose ni`u ulicama. Gledam ih jedanput, dvaput, triput... Postao sam kon-templativan. Sa `enama je te`e. Ne mo`e{ ih prevariti. @ene su pametne. Imao sam jed-nu, gubavu... Odavno. Neko vreme sam `iveo s njom. Bila je }utljiva, ~italaje knjige. Molim lepo... Nije mi se svi|ala, napustio sam je. Meni se svi|ajuone zdrave. Zna{... Pri{ao sam jednoj na ulici... Gospon, bila je lepa, zaista,jako lepa. Plava. Ofarbana. Na kraju... Noge, dupe, sise... Mada je bila de-vojka sa sela, tako mislim. Ho}u re}i, po tome kako je bila obu~ena. Imalaje zelenu suknju na cveti}e... Ali ta suknja be{e jako kratka. I cipele na {ti-klu. Cak, cak, cak.... Jedva je odr`avala ravnote`u, sirotica, uzdignuta tamogore, na te {tikle... Cak, cak, cak... Da, da, bila je sa sela. Po tome kako jegovorila. Upravo zato sam i poku{ao. Bio sam skupio ne{to novca, uzeo sami iz crkve, iz kutije za milostinju... Pri{ao sam joj i rekao joj: „Slu{aj, stavi}uprezervativ. I gumene rukavice. I gumenu masku. Ako ho}e{, obu}i }u se uskafander.“ Nije htela ni da ~uje. „Dobro, dozvoli onda da te gledam s dru-gim...“ Gledala je u mene kao u ludaka. Pogre{io sam. Bila je sa sela. U stva-ri, ni ja to nisam ̀ eleo, pravio sam se i ja malo blesav... Da je {okiram. „Opro-sti mi. Zaboravi sve {to sam ti rekao, molim te... Hajde da popijemo kafu.Odemo tamo u kafi} i popijemo po kafu. Ne}u te pipati. Ostane{ sa mnompola sata. Razmenimo poneku re~...“ Gledala me je s dosadom. „Plati}u ti.Imam para.“ I pokazao sam joj pare. Opet nije htela ni da ~uje. Pustio sam jeneka ide dovraga, {ta sam drugo mogao? Oti{ao sam predaleko. Ali njenenoge mi nisu izbijale iz se}anja. Imala je jako duge noge. I{ao sam ulicom ipred o~ima samo video njene noge. Kao da mi je neko pu{tao usporeni film,uvek jedan te isti film koji prekriva celu ulicu. Cak, cak, cak... Nisam ni gle-dao kuda idem. A onda mi je pri{ao neki policajac... - Gospodine! – ka`e on.- Meni ka`ete? - Tebi. A kome drugom? ... Hej! Zar ne ~uje{? - ^ujem, gospodine. - Onda stani!Stao sam. Gleda me. Pretresa me. - Ne{to s tobom nije u redu.- Sa mnom? Sa celim svetom!- Ne, ne, naro~ito s tobom...- Pa, naravno. Ja sam specijalan slu~aj. I vi ste specijalan slu~aj, gospodi-ne policajac. Za}utao je. A onda mi je rekao: - Ti si vrlo opasan tip. - Varate se, gospodine. - Ti si bolestan. - Svi smo bolesni. Imam utisak da se Bog ba{ i ne razume u medicinu...- Ne, ne, ho}u da ka`em... Pati{ od neke te{ke bolesti. - Bog se uop{te ne razume u medicinu!- Gospodine, da nema{ slu~ajno gubu? - Gubu! Daleko bilo! Ja gubavac!?Gleda me vrlo ru`no. - Gospodine policajac, vi ste jedan inteligentan ~ovek, jedan kulturan ~o-vek... Zar ne? Gleda me jo{ ru`nije. - Gospodine policajac, nije mogu}e da vi ne razlikujete gubu od obi~nogekcema...Ostavlja me na miru. Hm, da. Za hranu se snalazim. To jest, snalazio sam se. Znam nekoga koradi u jednoj studentskoj kantini. Ostavlja i meni na stranu. Pone{to... Ma-

Pi{e: Radu Vanku (1978, Sibiu)

SRE]NO^UDOVI[TEKapital

^etrnaest piva je lo{e, ~etrnaest piva plus pola litra votke je dobro.

Jasno je, Marks je bio u pravu: 500ml su idealan dokaz da se, od jedne ta~ke nadalje, kvantitet pretvara u kvalitet. Oni koji piju imaju Marksa u du{i, znali oni to ili ne. Zato razgovori po kr~mama u

Rumunijili~e na razgovore iz Dostoovih

Zlih duha, a iz istog razloga pravi pijanci su

antikomunisti –svaki socijalisti~ki ateista koji pije

kao smukpretvara se, posle odre|enogkvantiteta, u misti~kog anarhistu. Kad ima{ hrabrosti da vi{e ne pije{,

gotovo je. Do{ao si do kraja, do znaka od kog

se nijedan kvantitetvi{e ne mo`e pretvoriti u kvalitet. Ve} si, po svim verovatno}ama,

savr{en mistik sa odgovaraju}om lepezom krivica

pri ruci. Kako je lo{e da nema{ hrabrosti.

A kako dobro, posle prvog decilitra votke.

Elegija za PIN kod

Nehumane mogu biti najljudskije misli.

Da je tata poslednjih godina bio radni ~ovek, kao ja,

da su mu svakog 10-og ili 14-og, kao meni,

stizale pare na karticu, `iveo bi i danas. Ti ima{ platu, on je mrtav.

Pogledaj se u ogledalo po{to to pomisli{ i prosudi

da li to {to vidi{ tamo zna~i pre`ivljavati.

Ose}anja se uru{avaju polagano, kao komunisti~ki re`imi

u Isto~noj Evropi. A, kad padne Gvozdena Zavesa

ose}anja, ostaje postkomunizam srca,

zajedni~ka krivica koja nudi da sve nadoknadi:

jetri {to vi{e neprijatnih suseda, votki {to vi{e gnostike, danima `ivu sodu ilijeskuovskog

urlikakoja poput toksi~ne duge obasjava

nebo Rumunije. Da se Ilijesku nije igrao

filoproletera, tata ne bi umro ‘97. Li{eno diktatora, moje srce je

mlada demokratija od 11 godina. @ale}i tiranina, istrebi disidente. Kad god proverim karticu, u meni

umre jedan Sol`enjicin.

Ogledala (uspomena na mog oca)Nije mi lako da budem ljut na tebe

ovih danau kojima se vidi da najmla|i od

tvojih sinova({tavi{e, onaj koji te je prona{ao

s konopcem oko vrata)potpuno li~i na tebe: la`e i pije i gubi posao za poslomi ~ini da `ene u porodici pla~u.

Ta~no je da i ja, najstariji od tvojih sinova,

li~im na tebe i li~im na Dorua: la`em, pijem, Kami i sama ponekad pla~e – zato mi te{ko pada da se ljutim, gledam u vas kao da gledam u

ogledalo.

Tvoje srce ose}a, verujem, da ogledala i o~instvo

umno`avaju slike i da su odvratni;ja ipak `elim da vidim moje i

Kamiino bi}eodra`eno, druga~ije nego u

naga|anju, u nekom malom i jasnom ogledalu,

~ak ako bi to zna~ilo da shvatim da je tvoje srce

jedan genije a da moje... Moje srce,zapravo, nije bitno

Pi{e: Adrijan Zalmora(Adrijan Mel}oju, 1974,Pite{ti, objavljuje podpseudonimom)

Prva ljubav

s jednom slu{alicom u njegovom uvetu

i s drugom u njenom prva ljubav slu{a muzikusa mp3-plejerana putu ka {koli u vagonu metroa

ja sam jedan od nostalgi~arakoji je se nikad ne zasite pa kad me neka klinka u potrazi za prvom ljubavljusama fiksira svojim pogledomsmesta shvatim da }emo zajedno si}i na prvoj

Nesre}nici

velikog grada

kao medved grizliu lovu na lososeu podzemljima svakog jutranesre}nik bez nogutra`i sa`aljenje gra|ana metropolebrzo izba~enih vazdu{nim strujamana povr{inu velikoga gradagde ih dnevni poslovipo multinacionalkama i firmamasve bacaju na kolenakao nekakvu stokusve do sumrakakad na putu natragu podzemljima no}iponovo pro|u pored prosjakakoji im pogledima vra}asa`aljenje dobijeno tog jutra

Zgra

da se

nal

azi p

ored

pija

ce i

krev

et sa

bal

dahi

nom

se iz

daje

trgo

vcim

a, a

gaz

dari

ca sp

ava

na m

alom

kre

vetu

s dr

uge

stra

ne.

BETON BR. 157 DANAS, Utorak, 17. mart 2015. IV

Pi{e: Elena-GabrijelaLazara (1992, Bals – Olt)

[amar

Sve do sada nisam stavila usne na cigaretu –

`elim da ostanu uvek crveneali mi se svi|a dimkoji lagano izlazi iz usta i stvara

petlje.svi|a mi se sve`e spaljeni miris koji mi se uvla~i u ode}u, u kosu,

u ko`u. To je neka vrsta umetnosti koja te

omamljuje,koja te gu{i, koja ~ini da je zamrzi{sve dok je ne istrgne{ iz usta pu{a~ai baci{ je bez milosti.(Po)nudi zavisnost posmatra~u

a ne onome koji je upra`njava.A boli tako jakoda po`eli{ da iscedi{ sebi limun

u o~i ne bi li imao razlog da zapla~e{, dase zadi{e{, da zapeva{ od radosti.

Lorena

Moja susetka ima spaljenu kosu,na brzinu skupljenu u japanskomstilu.Iz slepoo~nica joj kre}u min|u{ekoje se zavr{avaju ribljim repovima. Na vratu-stepeni{tu jedna ma~kasvoj rep uvija po stepenicamapokazuju}i svoje `ute zube. Onda kad se {etavrh ki{obrana joj se ka~i za metilenplavoa nosem udara u }o{kove.Kada sedne na stolicu kao slovo Stanki prsti skupljaju kolena,a telo se pribija uz naslon. Onda je spremna da se okameniu blicevima.

Glasne `ice

Glasne ̀ ice pru`aju ruke kroz prozor.*U ko{uljama do peta, S rukavima od tiffany-ja, {irokim,njih dve tr~e po ozelenelim le|imagde vene izlaze, cvetaju i ra|aju

pomorand`e.Sedaju na komad plute,veslaju kroz mlekoda stignu na livadu s jabukama,da se popnu na jezik i da odu.*Glasne `ice su identi~ne

Pi{e: Leticija Ilea (1967, Klu`-Napoka)

neko drugo popodneu kom si ~ekao da ti se ne{to dogodidobra vest ili ki{a sa suncembili bi dovoljnida te istrgnu iz senkione sada imaju konzistencijupepelaskoro da ose}a{ kako ti se talo`e nako`isvi su tuza trenutak te nisu napustilimazi{ fotografijelista{ knjige kao kakva pismaba~ena u more na volju sudbiniima{ ose}aj da je samo tebi bilodatoda ih prona|e{soba gubi svoje konturejo{ uvek ~eka{da se ne{to dogoditi{ina jepepeo se temeljno slegao~ak vi{ene mo`e{ ni da zamisli{neki dijalog neku razmenu pogledanekakvo razdvajanjeve~ernjih senki spu{ta se polakokao da gubi{jo{ jednog prijatelja

Pi{e: Katalin Gombo{ (1978, Bukure{t)

SKICEAn|eo

Bazao sam tako, bez odre|enog cilja, u`ivaju}iu miomirisima, slikama i zvukovima tog dana spo~etka marta. Oduvek sam voleo prole}e, ma-da mi je trebalo izvesno vreme da shvatim kojije pravi razlog tog priliva energije i dobrog ras-polo`enja koje osetim svaki put kad prva mlakaki{a u godini da znak za bu|enje ̀ ivota. Jer taj-na ose}anja svemo}i koje me obuzme ne sasto-ji se toliko u obnavljanju prirode, koliko u pri-zoru hiljada anonimnih koji svakodnevno pro-laze pored mene potpuno nesvesni svega {to seoko njih de{ava, toliko prezauzeti da ti ih bude`ao. Prole}na astenija... Eto jednog ose}anjakoje mi je, iako ga nikad nisam iskusio, donelovi{e ispunjenja nego sva druga ose}anja zajed-no. Ali, da se vratim na taj dan s po~etka marta.U jednom trenutku bejah dospeo u neki park iliu neku pustu ulicu. Iako se vi{e ne se}am togmesta, se}am se da tamo nije bilo nikog osim

mene. Idu}i tako bezbri`no, pevu{e}i neku pe-smicu (mislim da to be{e Sympathy for the De-vil od Stounsa), odjednom se obreh tresnut ozemlju od strane neke individue koja kao da sepojavila niotkuda. Podigao sam se besno, ~vr-sto odlu~an da nau~im pameti tog nitkova. Ali,kad sam ga video, ljutnja mi i{~eze kao ~aroli-jom. Onaj koji me je udario bio je nekakav an-|eo. I, povrh svega, pijan, sude}i po mirisu al-kohola na koji je bazdio. Posle nekoliko poku-{aja, uspeo je da se postavi na noge. Lupio senekoliko puta rukom po prljavim krilima, vero-vatno poku{avaju}i da otrese pra{inu sa njih, aonda me pogledao. Malo, pomalo, tupi osmehkoji mu je bio upisan na licu po~eo je da se bri-{e, a ~u|enje u o~ima se pretvaralo u u`as, umeri u kojoj je shvatao da ja nisam bi}e sli~nonjemu. Verovatno to be{e jedan od onih an|elakoji jo{ od po~etka vremena nikad nisu napusti-li deveto nebo. U svom `ivotu nikad nije videonijednog ~oveka pa, {tavi{e, nije ni pomi{ljaoda mi postojimo. Ali nije od ~u|enja bio upla-{en; koliko je on znao, jedini an|eli bez krila bi-li su oni koji su bili poslu{ni Luciferu, a koje jekasnije Bog proterao u Pakao. Pomisao da meneko smatra demonom ispuni me veseljem. Tasituacija be{e suvi{e lepa da da je ne bih iskori-stio. Namr{tih se na an|ela koji se skamenio

preda mnom, ne usu|uju}i se ni da pisne i, sa-disti~ki re`e}i, tresnuh nogom o zemlju. Usle-dio je zvuk poput groma. An|eo munjevito i{-~eze, ostavljaju}i za sobom nekoliko belih per-ca koja su usamljeno lebdela u vazduhu. Nedu-go zatim, iz pravca u kom je odleteo za~u se tupudarac pra}en krikom (verovatno je tresnuo uneko drvo ili zgradu), ali nisam gledao tamo,budu}i zauzet identifikacijom porekla zvukakoji ga je oterao. Spustio sam pogled. Umestonoge koju sam o~ekivao da }u ugledati, otkriosam kopito. Neka luda~ka ideja me navede daopipam svoje ~elo. Nemalo sam se za~udio kadje moja ruka, na oko tri prsta iznad obrva, napi-pala dve ro`nate izrasline.

Euforija

Sve se utapa u pijanstvo boja. Ptice puze po ze-mlji, zmije lete uvr}u}i repove, vukovi se zavi-tlavaju sa jaganjcima, a ljudi se uhvatili u kolo smedvedima. Pahulje toplog snega prostirucvetni tepih s leptirima od duge. U poljani po-kraj jezera vile igraju uz muziku li{}a i talasa,obavijene svetlo{}u ve~nog zalaska Sunca. Potopljen u reku nektara, slu{am ribe kakopevaju

lo mo~e, poneki krompir, malo ko{~ica, par~e hle-ba... [ta ostane kad se oni nakradu... I ne primetise. Obi~no tamo odem uve~e. Imam i svoj pribor zajelo, ~asna re~... Ali sad je raspust, kantina je zatvo-rena. Sad je te`e. Jer, ne mo`e{ da prosi{... Vide}ete ljudi. Bode o~i. Ne mo`e{ da sedi{ i da ~eka{ kaobudala. Mora{ stalno da se kre}e{, da izgleda kao daima{ neka posla. Kakva posla, kog |avola, ima{?...Mora{ da tra`i{. Mnogo hoda{, pocepa{ cipele...Hrana prolazi kroz cipele. (Izuva se.)Imam utisak da je desno ve}e nego levo. Malo ve}e. Iline. Nema kako. Mora da bude potpuno isto. ^ovek jesimetri~an. Spolja... Za{to je ~ovek simetri~an? Za{toje Bog ~oveka napravio simetri~nim? Jesi li razmi{ljaoo tome? Zato {to je simetrija lepa. Tako se ka`e. [toje simetri~no, to je i lepo. ̂ ovek je lep. (Smeje se. Po-smatra svoje noge.) Iste su. Ali nakazne. Da, gospon. Ako ljubavi nema, neka bude... pa, barne`nosti. Rekao sam ti, sa `enama ne ide, previ{e supametne. Zato sam ju~e oti{ao u crkvu. Crkva punasveta. Ne{to zastra{uju}e. Nema nijednog mesta naklupi... Ne... Ja ne mogu da se molim. Kako da se mo-lim? Kome? Oti{ao sam u crkvu da razgovaram sa sve-{tenikom. Imao sam ne{to va`no da porazgovaram snjim a on je bio zauzet drugim stvarima... Morao samda sa~ekam da se zavr{i slu`ba, ali ljudi nikako da iza-|u iz crkve. Ljube ikone, klanjaju se... Neki tip mi da-

de jednu paricu. Hteo sam da ga {utnem u dupe, alirekoh sebi da nema svrhe. Stavio sam paricu u d`ep.Nisam vi{e mogao da izdr`im to ~ekanje. Pri{ao samsve{teniku. Video me je i hitro ustuknuo. Pri{ao samjo{ korak, a on korak nazad. Onda sam se bacio na ze-mlju. I zaurlao: „Dokle }e{, Gospode, dokle }e{ da uz-mi~e{!?“ Nije vi{e uzmicao nego me je pitao. Onako,mirno, vedro. „[ta je s tobom, sine?“ [ta je sa mnom!„Bolestan sam, o~e.“ „Vidim“, ka`e mi on. „Idi kod le-kara.“ Kod lekara! „U lekare imam poverenja, ali u le-kare ne mogu da verujem, o~e.“ ]utao je. A onda mije rekao: „Pomoli se.“ „Ne, ne... Zna{, o~e, u ovoj pri-~i nije re~ o molitvi. Nije o meni re~ u ovoj pri~i, negoo tebi. Ja na tebe mislim, o~e... Ho}u da te spasim.Ho}u da od tebe na~inim sveca.“ Upla{io se. Pri{aosam mu. „Je l’ zna{ {ta treba da uradi{, o~e?“ Krenuoje unazad, ali sam ga uhvatio za rukav. „Je l’ zna{ {tatreba da uradi{? Da me poljubi{. Isus je poljubio gu-bavca. A ti, za{to ti mene ne poljubi{?“ ]utao je. Mi-slim da nije ~itao to Jevan|elje. „Za{to?“ Ponovo samse bacio na zemlju, njemu pred noge. A zna{ {ta je onuradio? Zna{ {ta je uradio!? [mugnuo je. Prosto i jed-nostavno {mugnuo. Sakrio se me|u vernicima koji suse tiskali pred ikonama. I tada sam shvatio da taj ~ovek mora da je jako do-bar sve{tenik. Veliki sve{tenik! Najbolji sve{tenik ra-di upravo isto {to i Bog

Paul Hitter: Ska Roma Papa Tirana

Paul Hitter: Moby Dick

Bogd

an G

rbov

an u

svo

joj g

arso

njer

i