miroslav pantic i dubrovacka knjizevnost

8/10/2019 Miroslav Pantic i Dubrovacka Knjizevnost

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-pantic-i-dubrovacka-knjizevnost 1/16

Проф. др ЗЛАТ А БОЈОВИЋ

М И Р О СЛ А В П А Н Т И Ћ И Д У БРОВА Ч К А К ЊИ Ж Е ВН О СТ

Дубровачка књижевност, или, одређени је, к њиж евност старога

Дубровника заок упљала је Мирослава Пантића од његовог опредељењаза студи је ренесансне и барокне литературе и од об ј ављивања првих

радова до сада. Током четрдесет и пет година на њо ј је радио непрекидно- на њо ј ради и данас - а то значи да се ток ом тога дугог периода бавио

десетинама писаца и стотинама рук описа и књига старога Дубровник а ихиљадама страница архивских списа и док умената, о к о јима ј е писао савеликим знањем, темељно и сигурно. Видљиви резултат тога рада су:библиографи ј а од око две стотине четрдесет радова, међу ко ј има су побро ј ности и важности на првом месту они ко ји се односе на дубровачк укњи ж евност, читава ј една библиотека књига к о ј е ј е Мирослав Пантић

написао, или саставио (антологи ј а, зборника поетичких текстова и књи-

жевноистори ј ских студи ј а),или приредио и коментарисао, припрема јућиих за штампу и трудећи се око њих к ао да су лично његовеи више стотинастраница часописа и зборник а у ко јима су об ј ављиване његове студи ј е,расправе, огледи, чланци и рецензи ј е. Наизглед мање видљив, али за

рагузеологи ју драгоцен резултат тога рада је и његово несебично пома-

гање свима к о ј и су заинтересовани за ову област,од увођења удубровачк естуди је до настанк а многих к њига: нема ни ј едне настале у последњим

децени ј ама код нас са темом из дубровачк е књиж евности а да се у њо јаутор не захваљује на помоћи ко ју му јепру жио Мирослав Пантић.

Првим радом, ко ји ј е Мирослав Пантић об ј авио пре 45 година, Архивске вест и о дубровачк ом позоришт у друге половине XVII век а

ушао ј е и симболично и стварно у велик у област дубровачке књижевнос-ти, ко ј а у ок виру истори ј е књижевности представља целину и истори јск ук атегори ју. Током свих наредних година и децени ја, радећи предано изаљубљенички , а временом су у к руг његових интересовања улазиле и

друге области- народна књижевност, делоВукаК араџића,многе к ултур-

ноистори јск е теме,штампари, књи жевност Бок е К оторске и Црне Горе,писци Далмаци је и др. - оста ј ао је у првом реду прегалац на пољудубровачке литературе и то сматрао и осећао као cbo j на ј важни ји књи-

ж е в н и п о з и в .

1 Архивске весши о дубровачком иозоришшу друге иоловине XVII века,

Зборник радова С АН,1952,XVII,Инситут за проучавање књижевносги,2,стр. 39-60.



2 94 К њижевност и ј език

Од самог почетк а Мирослав П антић се определио и за на ј сигурни јиметод у приступу ренесансно ј и барокно ј књижевности ко ј и се темељиона изво

рном књижевном текст

у,одр

еђ

еном колик о ауто

рск

ом индиви-

дуалношћу толик о важ ећом поетиком, на испитивању свих његових ли-терарних и изванлитерарних односа према изворима и друго ј грађи, наархивском истра ж ивању и на чињеницама. У порно ј е у таквом методуистра ј авао док су мимо њега наилазили и пролазили разни пок уша ј и да сестара к њи ж евност сагледа на нек и други начин. Она ј к о ји ј е М ирославП антић одабрао био ј е по мери те литературе у на ј вишем степену. Његови

радови су стога поуздани и од њих се увек полази у даљим бављењиматемама о к о јима ј е и он писао. Њих ни ј епотребно ни оцењивати - на ј вишаоцена је садр ж ана у чињеници да они не застарева ју.

Рад Мирослава Пантића на дубровачк о ј књижевности одви ј ао сетоком45 годинана неколико поља. М онографск имстуди ј ама осветљавао

ј е целовито писце и историчаре књиж евности; посвећивао се проучавањупо ј единих личности из књи жевне истори ј е и многобро ј ним непротума-ченим, или до његових отк рића непознатим, или недовољно истраж енимделима, поетици на ј важни јих дубровачких писаца, писању прегледнихстуди ј а. Об ј ављивао је неиздата дела, од к о јих су нека била до тога часанепозната, уз богате к оментаре к о ј и су веома често мали чланци за себе.Израдио ј е биобиблиографи је и представио рад нек олико историчаракњижевности: П етра К олендића, Драгољуба Павловића,Салк а Незаћићаи др., саставио је преко 130 (до сада штампаних) биобиблиографск их

ј единица заЛексикон писаца М атице српске. Н изом прилога,насталих наоснову дугогодишњих истраж ивања архивских фондова отк рио је готовосве што се могло изнаћи о дубровачк ом позоришту и извођењу драма и

расветлио многе к ултурноистори јске стране дубровачког живота, безк о ј их се не би литература могла добро разумети. Пратећи је вишестрано,истражио ј е и многоврсне везе између дубровачке и итали ј анске књиж ев-

ности, њене одјеке у другим литературама, додире и испреплетаности са

усменом поези ј ом и прозом.

Нек олико монографи ј аи многорафских студи ј а,писаних у на јбољо јтрадици ји београдске школе, у ко ј о ј високо место, поред Павла Попо-вића,Петра К олендића,ДрагољубаПавловића,на ј ва жни јихпретходникау рагузеолошким књиж евним студи ј ама, заузима и Мирослав П антић,сво јом обухватношћу и дорађеношћу до последње по ј единости представ-ља на ј бољи образац за ову врсту радова. Утемељене на широком и сту-

диозном истраж ивању,на праћењу аутора у времену и стварности к о ј о ј је

припадао,књижевноистори ј ско ј и к ултурноистори ј ск о ј ,на исцрпним ана-лизама дела настала ј е к њига Себаст и ј ан Сладе-Д олчи, дубровачки био-граф ХУШвек а,

2 као и низ монографских студи ја: Дубровачки песник Ант ун Глеђевић (1960),

3 МаринДр жић (1961), ,Мавро Орбин- живот и

2 Себасши ј ан Сладе-Долчи, дубровачки биографXVIII века, Београд, 1957,стр. 205. (Посебна издања СА Н, CCLXXXVIII, Одељење литературе и ј езика, 7) .

3 Дубровачки песник , Ант ун Глеђевић, Глас САН, 1960, CCXL, Одељењелитературе и језика, н. с.,5, стр. 69-108.

4 Марин Др ж ић, Београд, 1961, стр. 36. (Раднички универзитет:К њиж евност, к оло II I

).



Мирослав Пантић и дубровачк а к њи жевност 295

рад (1968),5 „Седам салам пок орњи јех к раљаДавида и њихов песник Никола

Димит ровић" (1976),

6, Непознатш барок ни песник из Дубровника Габро

Цри јевић (1984) и др. Осветљава јући једну књижевну личност или по ј аву,аутор је обухватао све што је могло имати и на јмањевезе са њом,одпореклаи имена, пр ек о рук описа и издањ а, литерар них и к омпаративних додира са

претходницимаи савременицима,наводио је фрагменте из рукописних далаи изворне архивске податке и сл. Такви радови, на јчешће, уз главну темуосветљава ју и друга питања и доносе многобро јне податке важне за другеписце,понекад представља ју у целини нек у до тада непознату личност, ко јасе , ин ач е, само у зг р едн о п о м ињ е.

К ао пример мож е да послу ж и представљање ж ивота и рада ис-

торичара и писца М авра Орбина на сто и осам страна у предговору узиздање превода Краљевст ва Словена (1968). У њему су се, поред непос-

редног п

редстављања Мав

ра О

рбина, нашли, на основ

уизво

рних а

р

-

хивск их истра живања васпостављени, портрет Вицка Н иколиногОрбина, ко ј и је у Дубровник дошао из К отора средином XVI век а ивластелина и песник а М арина А ндри ј иног Бобаљевића, Орбиновогмецене и издавача Краљевст ва Словена, уз исцрпно дочаравање ексцес-

них и трагичних збивања због ко јих ј е живот проводио ван Дубровника,богат и моћан, али несрећан ј ер ни ј е могао да се врати у отаџбину.

У монографи ј и о Себасти ј ану Следе-Долчи ју аутор се усредсредиона његово биографско дело о дубровачк им писцима Fasti l itterario ragusini,об јављено 1767. године ( једино штампано биографск о дело у то време, укоме је у Дубровник у ова књижевноистори ј ска грана доживљавала зна-

ча јан разво ј одИгњата Ђурђевића,преко Сара Цри јевића и Ђуре Башића

до Долчи ј а) , у коме су се налазила 272 животописа. Истражио ј е изворе,у к аз ао на новине у дел у , к о м е н т ар исао ом а ш к е и изнео низ н ови х п о -

датака о писцима ко јима се Сладе бавио. Поред тога, у монографи ји ј есадр жан преглед рада на истори ји књижевности у Дубровник у, опис жи-

вота Себасти ј ана Сладе на основу темељних архивских и библиотечкихиспитивања, његовог ступања у фрањевачк и ред, боравк а у Итали ји истуди ј а, учешћа у раду тамошњих академи ј а и др.

Истражена су и друга Сладина дела биографског и истори јског к арак -

тера,писана на латинском језик у (Ист ори јск и споменици Дубровачке про-

винци је peda Мале браће..., 1746, Нек ролоГ, Ист ори ја дубровачке цркве,1761. и др.) тако дамонографи ј а целовито представља знаменитог Долчи јаи његово место у дубровачк о ј књижевно ј исгориографи ји.

П ошавши од малог бро ј а података, од несигурних вести, од пог-решно или овлашно схваћеног дубровачког писца А нтуна ГлеђевићаМирослав Пантић ј е темељним истраживањем дошао до богате слик е оњеговом паћеничком животу (о коме је утврдио све основне податке, о

5 Мавро Орбин - живош и рад, /Предговор књизи/ Мавро Орбин:Краљевст во Словена, Београд, 1968, стр. IX-CVIII.

6 „ Седам салам покорњи ј ех к раља Давида" и њихов песник Никола

Димит ровић, Анали Филолошког фак ултета у Београду, 1976, 12, стр. 61-97.7 Непознат и барок ни песник из Дубровник а Габро Цри ј евић, Прилози за

књижевност , ј език , ист ори ју и фолклор (даље: Прилози), XLVII-XLVIII,1981-1982, Београд, 1984, стр. 17-33. и др.



2 96 К њи ж евност и ј език

пореклу из породице Поповића ко ј а се доселила из дубровачк е Жупе уДубровник , годину рођења и др.) и о његовим делима.

Његовом монографск ом студи јом ј е оживео и, к олик о ј е на јвишебило могуће, књижевно се прибли жио нашем времену песник и драмскиписац к о ј и је написао далеко већи бро ј дела од оних ко ј а су позната (сам

ј е многе сво ј е списе уништио) и преписивач рукописа дубровачк их писаца А нтун Глеђсвић.

Случа јно ауторово отк риће примерка „ прве штампане књиге дуб-

ровачк е к њиж евности XVI века", препева седам Давидових пок а јничких

псалама ренесансног дубровачк ог песник аНиколе Димитровића,то јесткњиге ко ј а ј е изашла у Венеци ји 1549. године и од ко ј е се, к ак о ј е из-

гледало,ни ј е сачувао ни ј едан егземплар, било ј е полазиште за драгоценустуди ју о мало проучаваном писцу и о његовом препеву пока ј ничкихпсалама, као и о другим књижевницима са к о јима ј е аутор препева из-

м е њ и в а о п о сл а н и ц е .

А уторов смисао за синтезу огледао се у обухватним прегледнимстуди ј ама у ко ј има је представљао читаве епохе - Ренесансна књиж ев-

ност (1957), Хуманизам и ренесанса (1960, 1967), Поет ика хуманизма иренесансе (1963), Дубровачка књижевност (1960),

s Дубровачко позо-

ришт е Др жићевоГ доба (1961)9, к аои у онима у к о јима се бавио посебним

по ј авама у литератури: Д убровачк и лекари - књиж евници из XVIII века(1969),

10 Пет ар Каневеловић и Дубровник (1970)," Јевре јиу дубровачко[

књи жевност и (1971),12 Књижевност Дубровника и фрањевци (1985),

Illuminismo а Ragusa nel settecento'! (1990-1991)'4 и др. Обимна студи ја о

к орчуланском барок ном песник у Пегру К анавеловићу и његовим при-

ватним и к њи ж евним односима са Дубровником, заснована на изворним

док ументима,на рукописима,на преписци осветљава део ж ивота Дубров-ник а к ра јем XVII и почетк ом XVIII века, знача јне породице и личности,струјање у к ултури. У њо ј су отк ривена и об ј ашњена сва она места уК анавеловићевим делима к о ј а су имала било к њиж евну, било к њи ж ев-

8 Ренесансна књиж евност , Београд, 1957, ст р. 37. (Раднички универзитет:К њиж евност ); Хуманизам и ренесанса /предговор/ у кн>.: Хуманизам и ренесанса,Сара ј ево, 1960; Поет ика хуманизма и ренесансе l -II, избор т екст ова, предговор,об ј ашњења, Београд, 1963; Хуманизам и ренесанса, Цетиље; Дубровачкак њиж евност , Београд, 1960, стр.46 (Раднички универзитег: К њижевност).

4 Дубровачко позоришт еДр жићевог доба, К шижевност и језик , 1961, VIII,

2, стр. 150-159.111 Дубровачки лекари - књи жевници из XVIII века, Acta historica mediđnae,

pharmaciae, veterinae, 1969, IX, 1-2, стр. 25-45.11 Пет ар Канавеловић и Дубровник (l -II), Зборник Матице српске за

књижевност и језик ( I) , 1970, XVIII, 2, стр. 225-265; (II), 1970, XVIII, 3, стр. 429-465.12 Јевре ј и у дубровачко ј књш/севност и, Зборник Јевре јског истори ј ског

музе ја, 1971, 1,Студи је и грађа о Јевре јима Дубровника,стр. 211-239.13 Књиж евност Дубровника и фра/^евци, у кљ.: Samostan Male braće u

Dubrovniku, Загреб - Дубровник , 1985. ( Analecta croatica chr i stiana, sv. XXI), стр.2 9 3-3 6 5 .

14 I lluminismo a Ragusa nel Settecento?, Atti e memorie della Societa dalmata di storia

patria, vol. XIV - N. S. III, Roma, 1990- 1991

,ст

р. 41-51.



Мирослав Пантић и дубровачка књижевност 2 97

ноистори јск у везу са стварањем у Дубровник у у добакасног барока и она јестога допринос упроучавању односа на ј знаменити јег корчуланск ог песника

и дубровачке литературе. У прегледно ј студи ји Јевре ји у дубровачко јк њиж евност и, после низа опаски о по јавама ко је су имале блиск е везе са

фолклором и литературом (о маскама Јевре јина у ко је су се Дубровчанимаскирали у уск ршњим свечаностима „ђуди јатима"

,о песник у Дидак у Пируи теолошком писцу Арону К оену,к о ји је писао само за Јевре је), аутор је наоснову нових запаж ања писао о ликовима Јевре ја у дубровачко ј књиж евнос-

ти и у расправама, у делу Марина Др жића, у лек ци ј ама Николе ВитовогГучетића из почетних година XVII век а, у дубровачким комеди ј ама XVII и упрерадамаМоли јерових комеди ја XVIII столећа. Прегледсе завршавао вес-

тима о организовању к ултурног живота Јевре ј а,ко ји су срединомXVIII век апочели да да ју позоришне и музичке представе. Прилог о дубровачким

фрањевцима ко ји су се бавили литерарним радом у ствари је једна мала,

специ јална истори ј а књиж евности, ко ј а прати њихов рад од тринаестог додеветнаестог век а, од извесног Ивана Баранина до Клемента Ра јчевића и Амброза Марковића,заслу жног запрво издање Г ундулићевог Османа (1826)и аутора око сто биографи ј а фрањеваца.

Велик у пажњу ј е Мирослав Пантић увек посвећивао и наизгледмањим темама и писцима, онима ко ји се зову поет а минор , без ко ј их сен е м о ж е р азумети у п от п у н о сти ни ствар алаш т во вели к и х , ни су ш т и н а

ј едне епохе (литерарнематери ј е,стила и ј езика,естетск их вредности ко јесу то биле према оновремено ј поетици и оних ко је су се сачувале).Руковођен потребом да дело допоследњег по јмабуде разумљиво, јер самотак о има смисла, а у литератури старих времена увек ј е било за читаоцак асни ј их векова тамних места,каткада је дугим и обилазним путем трагао

за на ј ситни ј ом по ј единошћу ко ј а доводи до неке запретане или неслућенелепоте. Резултате тога рада Мирослав Пантић је често износио у оквиругрупа написа, неупадљиво насловљених М ањи прилози за ист ори ј у нашест ар и ј е книж евност и и к улт уре, а они су одреда доносили прворазреднаотк рића, увек знача ј на јер су попуњавала празнину у знању и могућностип о и м ањ а, а сам и м т и м и вр едн овања нек ог аут ор а или к њ иж е вн ог дел а.

М еђу њих не спада ју само они ко ј и су под тим за једничким насловомоб ј ављивани, к ао што су Неколико нових приноса познавању ЏиваБунића (1960),

15, Joiu о предст ави Плаут ове комеди је 1525. године

(1971),16 Предстшва дубровачке комеди је из 1582.,

11 Два писма ЏиваГун-

дулића,™ Једно неост варено издање Палмот ићеве „ Крист и ј аде"

ћирилицом из 1674. Године (1971),19 Барокна предст ава Ст ефони јевоГ

15 Мањи прилози за ист ори ју наше ст ари ј е књижевност и и к улт уре (II), 1.Неколико нових приноса познавању Џива Бунића, Зборник истори ј ек њижевности Одељења литературе и језика СА Н, 1960, 1, стр. 11-15.

16 Мањи прилози... (I), 2. Joiu о предст ави Плаут овек омеди је 1525. Године,Зборник Матице српске за књижевност и ј език , 1971, (XIX), 1, стр. 5-9.

17 Мањи прилози... (II), 1. Предст ава дубровачке комеди ј е из 1582. Исто, 3,стр. 381-382.

18 Ист о, 2. Два писма Џива Гундулића, стр. 382-388.19 Ист о, 3. Једно неост варено издање Палмот ићеве „ Крист и ј аде"

ћирилицом из 1674. Године, стр. 388-394.



2 98 К њижевност и ј ез ик

„ Криспа Цезара" у Дубровник у

Ћ\ Једна необ јављена песма Џона Пал-

мот ића (1980),21 и др. већ и низ других штампаних по јединачно: Ка изу-

чавању Хораци ја Мажибрадића (1954),

21

Ст ара дубровачка маскерат а„ Тр жницам", Joiu једанприлоГпознавању Ст и јепа Ћурђевића,24 Неколикобележака уз ст ару дубровачк у комеди ју „Јерко Шк риш ло"

(1956)25 и др.

М ноги од к њиж евноистори ј ских прилога М . Пантића ук азивали сунавезе између народне (усмене) и уметничке ренесансне и барок не књи-

жевности. Захваљујући његовим отк рићима расветљен је,на основу фраг-м е н ат а и о с т а т а к а , з ал у т а л и х с т и х о в а и п о сл о в и ц а и у сп у т н и х п о м е н а,каткад ј едва видљиви а за одређено литерарно дело понекад пресуднисусрет усмене и писане к њижевности. О томе говоре прилози: Фрагментпролога Палмот ићеве „ Алчине",

26 Ант ун Глеђевић и „ поии ј евк иње"

(1954),27 Ник ола Охмућевић, писар на јст ари јеГ рукописа ГундулићевоГ

„ Османа" и рани записивач народне поези је (1957),28 Сит ни архивски

спомени о народно ј песми у Дубровник у XVII иXVIII века24 Заборављенабалада о к неГињи Видосави (1960),

30 делови студи ја ЈуГословенск а књи- жевност иусмена народна к њиж евност . од XVдоXVIII века (1963),

3\ Кнез

Лазар и косовска бит ка у ст аро ј к њиж евностш Дубровника и БокеКот орске (1975),

32 Право и ла жно у народном песништ ву, у свет у и код

20 Два прилога за ист ори ју наше ст ари ј е књиж евност и и к улт уре. 1.Барокна предст ава Ст ефони ј евоГ „ Криспа Цезара

" у Дубровник у, Ст уои ј е и

Грађа за ист ори ју књижевност и, 1, Институт за к њижевност и уметност,Годишњак I I, Сери ја Б, Истори ј а к њижевности, 1, Београд, 1980, стр. 23-30.

21 Ист о,2.Једна необ јављена песма Џона Памот ића, стр. 30-44.22 Ка из

учавањ

уХо

раци ј

а Мажибр

адића,

Прил

ози

,1954

,X

X, 3-4, стр.2 64 -2 6 7 .

23 Ст ара дубровачка маскератш „ Тр жницам ", Питања књижевности и

ј езика, 1956, II I , 1 и 2, стр. 105-111.24 Још један прилоГпознавању Ст и јепа Ђурђевића, Прилози, 1956, XXII,1-2,

стр. 80-84.25 Неколико бележака уз ст ару дубровачк у комеди ју „Јерко Шк рипало"

, А нали Хистори ј ског института 1А ЗУ у Дубровник у, 1956, IV-B, стр. 393-400.

26 Два прилоГа ист ра живању веза народне и умет ничк е к њижевност и упрошлост и. 1. ФраГмент пролоГа Палмот ићеве „ А лчине"

као бугаршт ица,Прилози, 1954, XX, 3-4, стр. 276-278.

27 Ист о, 2. АнпХун Глеђевић и „ попи ј евк иње", стр. 278-279.

28 Мањи прилози... (I), 4. Никола Охмућевић, писар на ј ст ари јеГ рукописаГундулићевоГ „ Османа" и рани записивач народне поези ј е, Прилози, 1957, XXIII,3-4, стр. 264-267.

29 Мањи прилози... (II), 2. Сит ни архивски спомени у народно ј песми уДубровник у XVII и XVIII века, Зборник истори ј е к њиж евности Одељењалитературе и језика СА Н, 1960, 1, стр. 15-17.

30 Ист о, 4. Заборављена балада о кнеГињи Видосави, стр. 18-30.31 ЈуГословенска књиж евност и усмена народна књижевност . од XV до XVIII

века, Прилози, 1963, XXIX, 1-2, стр. 17-44.32 К незЛазар и к осовска бит ка у ст аро ј књиж евностш Дубровника и Бок е

Кот орск е, у зб.: О Кнезу Лазару, Научни ск уп у Крушевцу 1971, Београд, 1975,ст

р. 337-408.



Мирослав Пантић и дубровачка к њиж евност 2 99

нас, упрошлост ии данас (1996)33 и др.На бро јне трагове усмене књижев-

ности М ирослав П антић ј е наилазио тамо где се нису ни очекивали, у

архивским и другим некњижевним списима, у писмима, у делима у ко ј иманису запажени. У прилогу о ј едном Дубровчанину ко ји је неко времеборавио у Новом Пазару, у коме ј е, к ао што ј е познато, посто ј аламногобро ј на дубровачк а трговачк а колони ј а, Сими Будмани ј у, М .П антић ј е саопштио важ не податк е о његовом сак упљању и бележ ењуречничк е г рађе, у к о ј о ј се нашло и низ народних пословица

(Новопазарски запис Дубровчанина Сима Будмани ј а из 1734. Године,1976)

34, к ао и о раду знаменитог Ивана Мари је Мати јашевића наистом

послу, затим о породици Будмани и о Будмани ј ево ј жени, песникињиЛук реци ј и Богашиновић.

По природи предмета, интересовања Мирослава П антића обухва-

та ју итали ј анск у ренесансну и барокну литературу, али и шире,европск у,поетик у, истори јске и к ултурноистори ј ске књиге, библиографи ј е и сл.Његово непрестано бављење суштином и особеностима хуманизма и

ренесансе и барок а, праћење литературе о овом предмету и аналитичк отумачење тек стова сто ј е у основи његовог сувереног к ретања у лите-

ратури и поетици дубровачке ренесансе и барока. Из тога интересовањаи рада настала је његова књига Поет ика хуманизма и ренесансе I-II (1963),

ј едина ове врсте код нас и незаобилазна у сваком бављењу овом епохом.И з ауторових компаративних истраж ивања проистекле су не само к ом-

паратистичке студи је и прилози Први дубровачки чит аоци каваљераМарина (1957),

35 1 Bobali ed i Gozzi da Ragusa e l 'l talia nel Seicento (1983),36

Ragusa e Napoli nell 'epoca barocca (1990),7 Ancona nella vita e nella cultur a

dell 'antica Ragusa

(1993

)

38 и др. ко

ји сад

р же многоб

ро јне књижевноис-

тори ј ске вести и анализе односа између итали ј анске и дубровачке књи- ж евности и новине у тумачењу и разумевању итали ј анских писаца, већ суона била у основама многих других његових радова (о Марину Др жићу,Џиву Гундулићу, о ренесанси у Дубровник у, о барокном стилск ом изразуо поетици, о односима дубровачких песник а према Марину,Тасу и др.).

Велики део истраживања Мирослава Пантића, а самим тим и ра-

дова, посвећен ј е двема на ј ва ж ни јим личностима дубровачке књиж евнос-

33 Право и лаж но у народном песништ ву, у свет у и код нас, у прошлост и иданас, у зб.: Право и лажно народно песништво. Научни ск уп, Деспотовац,26-27.

08. 1995., Деспотовац, 1996. (Данисрп

ск ога

духовног п

реоб

ражежа III

),ст

р. 9-31.

34 Новопазарски записи Дубровчанина Сима Будмани ја из 1734. Године,Прилози, 1976, XLII, стр. 131-157.

35 Мањи прилози... (I), 1. Први дубровачки чит аоци каваљера Марина,Прилози, 1957, XXIII, 3-4, стр. 260-261.

36 / Bobali ed i Gozzi da Ragusa e L'ltalia nel Seicento, у зб.: Barocco in Italia e nei

paesi Slavi del Sud, Firenze, Leo S. Olschki, 1983, стр. 107-130.37 Regusa e Napoli nell

' epoca barocca, у к њ.: Ragusa e il Mediterraneo: ruolo e

funzioni di unarepubblica mar inara tra Medioevo ed eta moderna, Bari , 1990, pp. 371-381.38 Ancona nella vita e nella cultur a dell

'antica Ragusa, у к њ.: Mar che e Dalmazia tra

Umanesimo e Bar occo. Atti del Convegno Internazionale di Studio, a cur adi Sante Graciotti,Mar ina Massa, Giovanna Pir ani , Ancona, 13-14 maggio,Osimo, 15 maggio 1988, Accademia

marchigianadi scienze, lettere ed arti, Ancona,Edizioni Diabasis, 1993, pp. 33-48.




ти - Марину Др жићу и Џ иву Гундулићу. И за ј едног и за другог урадио ј ена ј више што се могло да се што тачни је протумаче и разуме ју њиховапро

за и поези ј а,

њихова пое

тика и естетик а, ренесансна,односно барокна,вр едности , да њи хова дел а, издат а ст ру ч но са р еч ни цима и ком ентари м а

приближ е величину ових писаца читаоцу нашег времена.

М еђу радовима М ирослава П антића издва ј а се читава ј една к њигаоних посвећених личности и делу Марина Др жића. Важ ан увод у велик утему садр ж ан ј е и у ауторовом прегледном раду Чет ири ст олећа у пот -

рази за правим лик ом Марина Др ж ића, к о ј и је об ј ављен 1958, а засебно ипред избором литературе о Марину Др жићу у к њизи Марин Др ж ић 1508-

1958 Та ј рад ј е сажео све оно што ј е до тога времена истори ј а књи ж ев-ности, на ј већем дубровачком ренесансном писцу наклоњена, извукла каосуштину овога аутора и његових дела. И приређивање к њиге радова оМ арину Др жићу имало је исти задатак : да сабере есенци ј алне прилоге о

њему и свим његовим на ј важ ни ј им делима, у ко јима су раз ј ашњена основ-на питањ а везан а за његове драме и за позори ш т е њ е г о вог вр емена.

К асни јим издавањем завереничких писама Марина Др жића раз ј ашњенису и не к и др ам а тични т р ен у ц и из завр ш н о г п ер и ода њ ег о во г ж и во т а .

М ало познатих података о Марину Др жићу и недовољна истраж еностнеких његових дела и ок олности под ко јима су наста ј ала и как о и где суњегове драме игране - а ради се о на ј бољим страницама дубровачке

ренесансне к њижевности - биле су, веру ј емо, на ј ва ж ни ји подстица ј даМ ирослав Пантић од тада па до наших дана трага непрестано за ликомМ арина Др жића и за ск ривеним значењима његових дела и да то саоп-

штава, увек обогаћујући и проширу јући знања о Др жићу и отк рива јући ј ош ј едну вредност неке одњегових драма и олак шава ј ући да се потпуни ј е

разуме и схвати. По ј единачна отк рића и анализе садр жане су у к ратк имприлозима, као што су Једна глоса у Др ж ићевом „ Плакиру Др ж ићева„Хек уба" и дубровачк и плат оничари (1962),

41 Фрагмент и о МаринуДр- жићу I, II (1970, 1983).

42 Из таквих прилога издва ја се читав збир новихвести: на основу архивских податак а аутор ј е утврдио, на пример, датумсвадбе дубровачког властелина Влаха Валентиновог Соркочевића, зако ј у ј е Др жић написао сво ју драму Плакир, и на к о јо ј ј е и изведена 1556.г о ди н е, а са м и м т и м р азр е ш и о и п и т а њ е вр емен а наст ан к а о в о г а дел а и

његовог места у хронологи ји Др жићевих драма (Једна глосауДр ж ићевом„ Плакиру

").

п Пажљивим читањем остатак а Др жићеве комеди је П јерин

39 Чет ири ст олећа у пот рази за правим ликом Марина Др жића, ЛетописМ атице српске,1958,год., 134,књ. 382,св. 5,стр. 339-373;- Марин Др ж ић 1508-1958,Београд, 1958. /предговор/.

411 Прилозиза ист ори ју ренесансног позоришт а уДубровпик у,3. Једна глосау Др ж ићевом „ Плакиру

", Зборник истори ј е књижевности Одељења литературе

и језика С А НУ , 1962, стр. 206-208.41 Ист о, 4. Др ж чћева „ Хек уба

" u дубровачки плат оничари, стр. 208-209.

42 Фрагмент и о МаринуДр жићу (I), Зборник Филозофског фак ултета, књ.Х1-1, Београд, 1970, стр. 413-430; ФраГмент и... (II), Balcanica, XIII-XIV, Београд,1982-1983, стр. 439-450.

43 Прилози за ист ори ју ренесансноГ позоршит а у Дубровник у, Једна

Глоса..., стр. 206-208.



Мирослав Пантић и дубровачка књижевност 3 0 1

и опажањем непримећених по јединости, а затим архивским истраж и-

вањем и проверавањем М. Пантић је утврдио годину њеног настанк а и

пригоду у ко ј о ј ј е изведена,1552,на свадби властелина Џ она Мишк иновогБунића (Преми ј ера Др жићеве комеди је „ П јерин").M На сличан начин јеутврдио да ј е Хек уба пре прик азивања 1559. била два пута у претходно јгодини забрањивана,као и разлог због к ога је то Мало веће учинило („недопушта се да сетрагеди ј а прикаже у Граду због тога што ј е време таквода ни ј е потребно оно што смућу је

") и непосредно саопштио и тачнугодину

настанка и расветлио судбину ове препеване трагеди је (Др ж ићева „Хе-

к уба" и дубровачк и плаСпоничари) Низ ва жних вести садр жи и прилого позоришно ј аматерско ј дру жини „Гардзари ј а

", ко ј а ј е изводила неке

Др жићеве драма (Позоришна дру жина Гардзари ја).46 У непрестаном тра-

гању, аутор је отк ривао и нове биографске податке о Марину Др жићу, ио неким јунацима његових дела, што је од посебног знача ј а, будући да ј е

бро ј вести о њему оск удан. Одгонетнуо је ко је био дубровачки властелинпод именом Сабо Ник улинов, коме ј е Др жић упутио посланицу у к о ј о ј себранио од опту жби да је „пок рао" Мавра Ветрановића (све се односилона прво прик азивање Др жићеве Тирене и неоправдане или злонамернесумње у његово ауторство ове драме) и саопштио да то ни је био СабоН ик улинов Гундулић, к ако се помињало у литератури, већ нешто млађипишчев савременик , Сабо Ник улинов Менчетић (Ко ј е Др жићев СабоНик улинов"?).

41 У разматрању по јединости из Др жићевог живота саоп-штио ј е и садр жа ј залога за једанодпоследњих дугова ко ј и ј е комедиографначинио и ко ји ј е омогућио „да продремо у његов самачки ентери јер и дапогледамо понек е одњегових личних ствари к о ј е су му у животу слу жиле"

(Нови момент ииз Др жићевоГ живот описа).48

Из дубоког познавања и разумевања Др жићевих делапроистекли суи други прилози и студи је, у ко јима Мирослав Пантић отк рива смисловепо јединих делова његових драма. Међу тим радовима важно место при-

пада његово ј приступно ј беседи на Свечаном ск упу Српск е ак адеми ј енаук а и уметности „Велик и сми ј ех

" Марина Др ж ића у своме времену иданас, одр жано ј 1982. године.49 У њо ј се бави суштинском темом фе-номеном Др жићевог хумора, ефектом ко ји ј е имао у часу када су делаизвођена и његовим неминовно су женим де јством у касни јим временима.Проницањем у права значења извлачио је на ј више колико се могло од-

говора из алузи ја и препознатих реали ј а, указујући на стварне Др жићевеослонце у животним по јавама и личностима. Посматра јући так ваместа уДр жићевим драмама у реалним околностима, зак ључивао је да је хуморко ји су такви фрагменти садр жали био далеко непосредни ј и, богати ји и

44 Фрагменши о Марину Др жићу (II) 2. Преми јера Др жићеве комеди ј е„ П ј ерин

", стр. 443-445.

43 Прилози за ист ори ју ренесансног позоришт ау Дубровник у,4. Др ж ићева„ Хек уба" и дубровачки плат оничари, стр. 208-209.

46 Фрагмент и... (II), 3. Позоришна дру жина Гардзари ја, стр. 445-450.47 Ист о, 1. Ко ј еДр ж ићев Сабо Ник улинов! , стр. 439-443.4S ФраГмент и... (I), 1.Hoeu момент и из Др жићевог живот описа,стр. 413-423.49 „Велики сми јех

" Марина Др жића у своме времену и данас, Глас CCCXL

САНУ, Одељење језикаи књижевности, књ. 12. 1984, стр. 1-16.



30 2 К љиж свност и јеаик

смели ј и одонога ко ји препозна је читалац или гледалац касни ј их времена.Потпуно су нова његова тумачења смеха у Новели од Ст анца, ко ј и се

заснивао и на помену стварних дубровачких к уртизана, к о ј е су ондашњигледаоци добро познавали и уобича ј ених по ј ава ко ј е су биле последицау ж ивања дубровачких младића са њима. Мирослав Пантић ј е у такосмишљено ј шали о Станцу видео два тока приче: ј едан ј е, по његовомтумачењу, био намењен гледаоцима, други лик у у фарси, Станцу . А нализира јући Др жићев смех, аутор ј е разазнавао више извора, међук о ј има ј е на јделотворни ји за гледаоце средином XVI век а, к о ј има су делаи била намењена, био она ј ко ји се „налазио у поменима реалних личностиондашњег Дубровник а" . Навео ј е низ таквих примера, а са колик о јесуптилности долазио до њих довољно ће посведочити само ј една одгонет -

ка: „Нико од данашњих гледалаца,осим можда понеког упућеног к ултур-ног историчара, не разазна ј е у Др жићевом ск оро би се рекло узгредном

помену „Скочикимка Лопуђанина

"

/кимак у Дубровник у значи: ст еница!подемешљиву алузи ју на гласовитог и пребогатог поморца са ЛопудаВицка Ск очибуху, па се зато и сме је, али у ондашњо ј публици смех ј е натом месту изби ј ао неодољиво и попут експлози ј е

" .Свеук упном бављењу Мирослава П антића М арином Др жићем и

његовим делом припада и неколико издања комеди је Дундо Маро је, саисцрпним и новим коментарима, начињеним не само на основу посто ј ећихвећ и на основу рукописа, као и других драма, Новела од Ст анца и Тирене.Изда јући ова дела,он је исправљао омашке претходника,об јашњења шириои богатио, анализирао језик , одгонетао значење многих изрек а и сл.

Џиво Гундулић је к ао на ј ва ж ни ј а књи жевна по ј ава барокне епохе уДубровник у био такође непрестано у средишту па ж ње Мирослава Пан-

тића. Поредмањих засебних радова (Два писма Џива Гундулића, 1971),511поредписања о Гундулићу у окиру других тема (Никола Охмућевић, писарна ј ст ари ј еГ рукописа ГундулићевоГ „ Османа" и рани записивач народнепоези ј е, 1957, К нез Лазар и К осовска бит к а у ст аро ј к њиж евностшДубровник а и Боке Кот орск е,

521975. и др.) и у разним реминисценци ј амаи напоменама изнетих запаж ања о Гундулићу, о њему ј е аутор мислио,одгонетао га,тумачио изда ј ући сва његова важна дела,боље но што су точинили претходници, а у коментарима и анализама превазилазећи их усвему. Пантићевом издању Дубравке претходила ј е обимни ја студи ј а {,Ду-бравка"

Џива Гундулића, 1960.)53 о њеном алегоричном значењу и о Гун-

дулићевом озбиљном и забринутом ди ј алогу са сво ј им временом,савременицима и променама ко је су незаусгављиво,и да он тога ни је хтео да

буде свестан, урушавале патрици јск у републик у, законе и обича је. У њо ј суанализирана и многа друга њена значења, барокни начин исказивања

50 Мањи ирилози за исшори ју naiue сшари ј е књи ж евносшии к улшуре (II), 2.Два писма Џива Гундулића,Зборник Матице српске за књижевност и ј език , 1971,XIX, 3, стр. 381-394.

51 Мањи прилози...(\), 4. Ник ола Охмућевић, писар на ј ст ари јег рук описаГундулићевоГ „ Османа"...Прилози, 1957, XXIII, 3-4, стр. 364-267.

52 К нез Лазар и Косовска бит ка...53 Џиво Франов Гундулић, Дубравка, Приредио за шт ампу /и предговор

написао/,Беог

рад,

1960.



Мирослав Пантић и дубровачк а к ши ж евност 303

осећања, песник ове слободе у неск ривању сензуалн ости, особинепесничког ј езика и стила, богата и веома важ на симболик а, пишчево

дубоко пат

риотско осећање и његови познати стихови о величини

слободе. На ј обимни ј е и на ј сложени ј е Гундулићево дело, еп Осман, једно

ј е од дела к о је је Пантић темељно проучавао, али не само као самосталноостварење Гундулићево,већ и у склопу поетике епск ог песништва и у оквиручитавог барокног певања. П осле неколико популарних издања Гун-

дулићевог епа, приредио је и издао 1967. на јкомплетни ј е и на ј боље од кадасе ово дело од почетка XIX века шт ампа: са уводном сгуди јом Поет икаГундулнћевог „Османа" , са исцрпним коментарима (језичким, стилис-

тичким, књижевноистори јским, к ултурноистори јск им, истори јским) и санеколико речника (мање познатих речи,географских по јмова,личности).

54

Студи ј а Поет ик а ГундулићевоГ „ Османа", у ко јо ј аутор пише о поетици

епског песништва к о ју ј е у сво јим трак татима дефинисао Торквато Тасо и о

Гундулићевом односу пр

ема то ј

поетици

,к ао и п

рема

узо

руза епопе

јуXVII

века, Ослобођеном Јерусалиму, а затим о имплицитно ј поетици у Османуна јважни је је дело овеврсте у нашо ј истори ји и теори ј и барокне књижевнос-

ти. М ирослав Пантић ј е издао са коментарима и Сузе сина размет ноГа

(1979).5;,Осимтога,посто једесетинеместауњеговимкњижевноистори јск им

радовима на к о јима саопштава нове податке о преписима Османа, о

утица јима свих Гундулићевих делана позни је писце,о личностима ко је су на

разн е начин е дол азиле у везу са њим , о узорим а, о ун ут арњим к њиж евним

додирима и паралелизмима, о феномену барока и др.

У великом бро ју студи ј а Мирослав Пантић се бавио дубровачкимпозоришт ем и драмом ренесансне и барокне епохе: рукописима иауторством драма, утврђивањем времена њиховог настанка и извођења,

њ и х о в о м п о ет и к о м , см и сл ом , п о р е к л о м т ем а и м о т и в а, к о м п ар ативн имодносом према итали ј анским драмама, разноврсним значењима,позоришним дру жинама, к ултурноистори ј ским околностима, хумором,

ј езиком и др. Бро ј радова саовом темом ј е велик и, и тоизван написа ко јису се односили на драме Марина Др жићаи Цива Гундулића.

После првог pap,a Архивске вест и о дубровачком позоришт у друГеполовинеXVII века (1952),

56 следило је одгонетање доба настанка нештам-пане анонимне комеди је Син в јерник ј едне мат ере (1953),

57 потом ус-тановљење времена када ј е извођена ј една фарса Николе Н аљешк овића

(1955).58 Већ тада се показао пресудни знача ј архивских истраживања у

васпостављању реда у оквиру прегледа разво ј а дубровачке драме и по-

зоришта. Отк ривањевремена настанк а једне одНаљешковићевих фарси

ни ј е само разрешавало хронолошк о питање у оквиру драмск ог радаовога

54 Џиво Гундулић, Осман. Приредио /предговор: Поешик а Гундулићевог„ Османа"

, Напомене и об ј ашњења, речници, индек си/, Београд, 1967, стр. LII I.55 Џ иво Гундулић,Сузе сина размет нога, Београд,1979 (Слово љубве,Ех libris).56 Архивске вест и о дубровачк ом позоршит у друге половине XVII века,

Зборник радова САН,1952,XVII,Институт запроучавање књижевности,2,стр. 39-60.57 „ Син в ј ерник ј едне мат ере"

, дубровачка комеди ј а из XVII века, А налиХистори ј ског института Ј А ЗУ у Дубровник у, 1953, II, стр. 209-216.

58 Наљешк овићева комеди ј а „ арецит ана у Мара Кларичића на пиру",

Збор

ник Матице с

рпске за књижевност и

језик , 1955, III, ст

р. 66-71.



30 4 К њи ж евност и ј език

аутора већ ј е, истовремено, решавало то питање у на ј важни ј им годинамаза дубровачк у ренесансну драму и за позориште , у коме су неко време

можда и напоредо деловали Никола Наљешковић и Марин Др жић. У низуприлога, насталих углавном на основу архивских истраж ивања, к о ј а су заМирослава Пантића често била плодоносни ј а но за другек о ји су се,мождам а ње о сет љиви за п ор у к е до к у ме на та , к р ет ал и у т р агањ у ис тим п у т е в и м а,саопштавао ј е многобро јне ва жне вести: о представи непознате дубро-вачке комеди је из 1536. године,

59 о преми јери побожне драмс МавраВетрановића Од порода Језусова,

6" опредстави Плаутове комеди је 1525.у Дубровник у,

61 о извођењу једне дубровачк е комеди је 1582.® И даље, опозоришту и драмама седамнаестога века, доносећи их у низу прилога

Архивске вестш о дуброванк ом позоришт у у доба Гундулића и Пал-мот ића (1958),

63 Позоршина предст ава дру жине „ Весели" 1681. Године(1961),

64 о представи Стефони јевог Хр«а7а Цезара уДубровник у (1980).65

Од велике важности за истори ју позоришта и дубровачке драме ј е ана-лизирање и тумачење такозваних анонимних дубровачк их к омеди ј а: пи-

сао је о Сину в јерник у једне мат ере,66 допринео је низу раз јашњења ко ја

су се односила на комеди јуЈерко Шк рипало (Неколико бележакауз ст арудубровачк у комеди ју „Јерко Шк рипало 1956),

67 а једно одтих дела је изрукописа и об ј авио- ,Ј1ук реци ј а или Tpo j o

" - дубровачка к омеди ј а из XVIIвека (1971).

68 Изда јући комеди јуЛук реци ја или Tpo j o, Пантић је у уводудонео низ важних података о дубровачким к омеди ј ама XVII век а, допунио

ј е, на основу нових истраживања и сво јих знања непотпуности, исправиогрешке (Решетарово именовање овога дела према почетк у сачуваногтекста Говорници и др.); омогућио је упознавање не само још једног деластаре књижевности већ шире,читавог корпусакомеди ја ко је посво јо ј прози,

типу, природи хумора, односу према дубровачко ј стварности и временууопште, анонимности аутора и др. представља ју засебну целину у истори јидубровачк е драме. На основу детаљних анализа целог к орпуса сличнихкомеди ј а, њихових литерарних специфичности, њиховог хумора и ј езика,

59 Прилозизаисшори јуренесансногиозоршишауДубровник у. I . Предсшаванепознат е дубровачке комеди ј е из 1536, стр. 204-205.

60 Ист о,2.Преми јера Вет рановићевоГприказивања „ Одпорода Језусова",

стр. 205-206.61 Мањи прилози... (I), 2. Joiu о предст ави Плаут ове комеди ј е 1525. Године,

Зборник М атице српске за књижевност и ј език , 1971, XIX, 1, стр. 519.

62 Мањи прилози... (II) 1. Предст ава дубровачке к омеди је из 1582. године,Ист о, 3, стр. 381-382.63 Архивск е вест и о дубровачком позоришт у у доба Гундулића и

Палмот ића, Питања књижевности и језик а, 1958, IV , 1, стр. 65-75.64 Мањи прилози за ист ори ју нашест ари ј е књижевност и и к улт уре (II I). 3.

Позоришна предст ава дру жине „ Весели " 1681. Године, Зборник истори ј ек њижевности Одељења литературе и језика СА Н, 1961,2, стр. 83-86.

65 Два прилоГа за ист ори ју наше ст ари јекњижевност и и к улт уре...66 „ Син в ј ерник ј еднемат ере"

, дубровачка к омеди ј а из XVII века...67 Нек олик о беле жак а уз ст ару дубровачк у комеди ју „Јерк о Шк рипало"...68,Дук реци ј а или Tpo j o

" - дубровачка к омеди ј а из XVII века, Зборник

Матице српске за књижевност и језик , 1971, XIX , 2, стр. 186-223.



М ирослав Пантић и дубровачка к љиж евност 305

односа њиховог аутора према стари јим делима и удела савременог ж ивота

у стварању к омедиографске слик е о том истом животу настала ј е студи ј аК њижевна т радици

ја исавремени живот у дубровачким к омеди

јама седам-

наест ога века (1979).69 Поред утврђивања к њижевноистори ј скихчињеница, анализа по ј единачних дела и њихових к арактеристик а и др.Мирослав П антић ј е са на ј већом обавештеношћу, ко ј а проистиче изњегових студиозних проницања у изворну ренесансну , односно барокнутеори ј ск у литературу, као и из савремених теори ј ских расправа о то јтеми, писао о поетици драме, о итали ј анским изворима и узорима, оономе у чему ј е та к њиж евна врста била посебност у ок виру читаве

дубровачк е к њиж евности и живота позоришта ток ом више од два век а.Стога је његов рад Дубровачк о позоришт е Др жићевог доба (1961)

70 и доданас остао основни увод у разумевање дубровачког позоришта и

драмског стварања у то ј средини у XVI век у, а без његових теори јских и

дру

гих напомена у оквиру разних написа тешко да би се могле разумети

неке дубровачке драме, њихов смисао и њихове порук е, к ао и њиховастварна к њижевна вредност. Неколико сво јих прилога о дубровачко јдрами и позоришту барокне епохе аутор ј е, допунивши их, повезао уцелинуподнасловом Дубровачко позоришт е седамнаест ога века,

11 к о јаосветљава вишестрано ва ж ан део дубровачк е к њиж евности у томпериоду и улази у основ истори је дубровачке драме.

Мирослав Пантић је напоредо са истраживањем и писањем ори-

гиналних студи ј а пратио по ј аве свих важни јих радова о свом главномпредмету интересовања. Његове рецензи је и прикази,међутим,нису само

регистровали по ј аву нових књига и прилога већ су, на јчешће, били ст-

ручан коментар са новим по ј единостима и допунама.

Н а јважни ји међу њима били су прик ази издања новопронађеногзборник а песама дубровачког петраркисте Нора Др жића. Пишући двапута о овомиздању (Ј. Хама)

72 и указу јући на многе грешке у њему,он јене само исправио недопустиве пропусте ко ји су умањили вредност дра-

гоценог отк рића, већ ј е омогућио да се тек уз његове исправке можекоректно читати и разумети поези ј а П ј есниљувених Џорет а Др жића кеслож и докли к роз љубав б ј ешњеше.

К ао што су прикази Мирослава Пантића изненађивали новим по је-

диностима к о ј е су често садр ж али и допуњавали основну тему, так о су и

др уги написи , о к њ иж евним историч арим а, ск ри вали ва ж н е п одат к е и

до п р и н о с е .

Широко је представио радПетраК олендића (К њаж евни ист оричар

Пепшр К олендић, 1964), приредио је избор из његових радова са дуб-ровачком тематик ом- Из ст ароГа Дубровника (1964) и израдио библио-

69 Књиж евна шрадици ја и савремени живош у дубровачким комеди ј амаседамнаест ога века, Летопис Матице српск е, год. 155, 1979, к н>.423, 1, стр.27-50.

7Н Дубровачко позоришт е Др ж ићевог доба...71 Дубровачко позоршит е седамнаест ога века, у књ.: Из књиж евне

прошлост и, Београд, 1978, стр. 266-327.72 Džore Dr žić:P j esni I j uvene. Pr ir edio i osvrl napisaoJosip Hamm. Zagreb, 1965,Stari

pisci hrvatski, kn j iga 33, str. 156+(1); 8, Прилози, 1966, XXXII, 1-2, стр. 96-101; - Узодговор Јосипа Хама, Прилози, 1969, XXXV, 1-2, стр. 161-173.




графи ју његових дела," затим Драгољуба Павловића - Књиж евни ис-

т оричар Драгољуб Павловић, Библиографи ј а радова Драгољуба Пав-

ловића (1966),

74

приредио је избор из његових дела, у коме су на јширипростор заузимале студи ј е о дубровачк им писцима и к њиж евним по ј авама

(Ст ари ј а југословенска књи ж евност , 1971).75

Писао је о бављењу дубровачким студи ј ама и привр жености старомДубровник у П авла Поповића, ВладимираВукмировића, Салк а Н азечића

(Салко Назечић и дубровачка књи жевност ) ,™ Бранислава Недељк овића,

79

Харалампи ја Поленаковића.80 Пишући о Назечићевим радовима, он јесаопштавао и резултате сво јих даљих истраживања на по јединим темама,не

да би допунио аутора већ да би одређен предмет био што потпуни ј епредстављен (о препеву Музе сицили ј анске).

Бављење дубровачким рукописима и старим књигама и познавањемногобро јних збирки и библиотека учинили су дарадМирослава Пантића

на дубровачко ј библиографи ји буде одвелик е ва ж ности за рагузеолошкестуди ј е нашег времена. По обавештености и по ак рибичности у том послуМ ирослав Пантић је на ј поуздани ји ослонац, колико у об ј ављеним при-лозима те врсте, толик о у усменим и прак тичним упутствима. Он ј еизрадио комплетне библиографи ј е дубровачк их писаца за Л ек сикон пи-

саца М атице српске, ко је су основ за сва упућивања у рад на њима. М ногебиблиографске податке и по јединости (о књигама ирук описима,оретк имили непознатим издањима, о несачуваним рукописима и к њигама итд.)саопштавао је унутар напомена у сво јим студи ј ама,па су и оне неслућениизвор обавештења. Посебно је писао о изради библиографи је Ђуре Фе-

рића и описао рукописе библиотеке дубровачк ог песник а и колек -

73 ПетарКолендић: Из сшароГа Дубровника, Приредио/предговор: Књаж евниист оричар Пет ар К олендић,Напомене и Библиографи ја радова Пет ра Колендића/,Београд, 1964.

74 Књиж евни ист оричар Драгољуб Павловић, Прилози, 1966, XXXII, 3-4,стр. 169-178; Библиографи ја радова Драгољуба Павловића, Исто, стр. 309-318,

А нали Филолошког фак ултета, Београд, 12, 1976, стр. 3-15, Проф. dp ДраГољубПавловић (1903-1966), Универзитет данас, 1966, 8,VII, стр. 100-102.

75 Драгољуб Павловић: Ст ари ја јуГословенска к њи ж евност , Приредио зашт ампу, Београд, 1971.

76 Павле Поповић, Зборник Филозофског фак ултета. Научни ск уп поводомстопедесетгодишњице Филозофског фак ултета, Београд, 1990,стр. 199-203; - Павле

Поповић, у књ.: Сто на јзнача јни јих Срба, Београд- Нови Сад, 1993, стр. 433-437.77 Владимир М. Вук мировић, (Трстено, 1891- Дубровник , 1972), Прилози,1972, XXXVIII , 3-4, стр. 335-336.

78 Салко Незечић и дубровачка књижевност , Зборник радова посвећнихуспомени Салке Назечића, Сара ј ево, Филозофски фак ултет, 1972, стр. 25-42.

79 Браниславу Недељк овићу у спомен. Acta historiae medicinae, stomatologiae,phar maciae, medicinaeveter inariae, 1989, XXIX , fasc. II , стр. 136-137.

80 Харалампие Поленаковик ' u књиж евност а на ст ариот Дубровник '.Харалампие Поленаковик , Живот и дело, Зборник на трудови..., Македонск а

А кадеми ј а на науките и уметностите, Скоп ј е, 1996, стр. 15-24.81 Израда библиоГрафи ј еЂуреФерића ист уди ј е о њеГовим делима на нашем

ј език у, L j etopis JAZU, 1964, 70, стр. 421-422.



Мирослав Пантић и дубровачк а књижевност 3 07

ционара с почетка XIX века Ивана Бизара.82 Та ј опис седамдесет и двамануск рипта,међу ко јима се налазе песмеБизарове, рук описи дела Мав-

ра Ветрановића, Марина Др жића, Динка Златића, Паск о ј а Примовића,Сти ј епа Ђурђевића, Џ она Палмотића, Игњата Ђурђевића и др., поредосновних библиографских податак а садр жи и многа друга књиж евноис-

тори ј ска и к њижевна обавештења о одговара јућим ауторима и оњиховим

д е л и м а .

Дубровачка књи жевност у избору Мирослава Пантића знача јно језаступљена и у антологи ј ама к о је ј е у нек олико махова састављао. Теантологи је нису биле само избори из литературе, прављени по општиместетск им и личним сатављачевим к ритери јумима, већ су и оне билеплодистраживањаитумачењадубровачкихпесника. Знатнимделом јенасталаизтрагања по дубровачким списима антологи ја Народне песме у записимаXV-XVIII века (1964).

83 У њо ј супредстављени они дубровачки аутори ко ји

су се бавили усменом књижевношћу и бележили је, од раних ренесанснихпесник а и Марина Др жића, преко Ник оле Охмућевића, Ива А летина иЂураМати јашевића до ЂуреФерића и МаркаБруеровића. Још је знача ј -ни је, уосталом и на јважниЈе место дубровачк а поези ј а имала у његово јпознато ј антологи ји Песништ во ренесансе и барока Дубровник , Дал-

маци ја, Бок а Кот орск а (1968).84 У њо ј су заступљени уизборуна јзнача ј -

ни ј и песници од XV до XVIII век а и непознати аутори Рањининогзборника. Неки одстихова први пут су ушли у антологи ј ски избор, анекису први пут и об ј ављени на овом месту. Избор из поези ј е свак ог аутора

употпуњен ј е написом о њему и исцрпним, детаљним к оментарима свакепесме, безмало свак ог стиха и мање познате речи, стилске фигуре,потекстног значења и алузи ј е, ј езика, његових старих облик а, к ултур

-

ноистори ј ског тренутка, књиж евне особености и др. Ова ј избор из ду-бровачке ренесансне и барокне поези је происходи из поетике књижевнеепохе у ко ј о ј су по једине песме наста ј але и вредносних мерила премако јима се поези ј а управљала, и из општева ж ећих поимања естетск ог ,неограниченог нормативнимпесничким законитостима једнога доба. Мо-

гло би се рећи да оно што је ушло у П антићеву антологи ју чини к ласик упоези је старога Дубровника.

Свеук упним радом на истраживању и тумачењу дубровачк е к њи-

ж евности М ирослав П антић је две велик е књиж евне епохе, ренесансну ибарокну, сагледао и представио као садр жа ј ан и важан део истори ј ек њиж евности у целини. Захваљујући његовим бро јним студи ј ама, отк -

рићима и издањима, његовом

раз

умевањ

улите

рат

уре и поетике, ком-

паративним изучавањима, к њиж евност стварана у Дубровник у од XV доXVII I века заузела је важно место уистори ји књи ж евности.У то ј истори јикњижевности Мирославу Пантићу припада једно од на јвидни јих места, а

у оквиру дубровачк их књиж евних студи ја, у инострано ј науци и код нас,на ј више у нашем времену.

82 Rukopisi tiegdašn j e biblioteke Bizaro u Histori j skom institutu u Dubr ovniku, AnaliHistori j skog instituta JAZU u Dubrovniku, 1962, VIII-IX стр.557-596.

83 Народне песме у записима XV-XVIII века, Београд, 1964.84 Песншит во ренесансе и барока Дубровник , Далмаци ј а, Бока К от орска,

Београд, 1968.

miroslav pantic i dubrovacka knjizevnost

Documents