miroslav simic goodby sanu - miroslavmirkosimic.org za knjigu goodbye … · srpske akademije nauka...

Miroslav Mirko Simi} GOODBYE SANU !

1

Miroslav Simi} GOODBYE SANU

Izdava~ZADRUGA RES PUBLICA

UrednicaOlivija Rusovac

2


Miroslav Mirko Simi}

GOODBYE SANU! Zbirka dokumenata o jednom propalom poku{aju da se zaustavi nacionalisti~ko raspame}ivanjeSrba, kroz delovanje Srpske akademije nauka i

umetnosti i pojedinih akademika

Zadruga RES PUBLICABeograd, 2013.

3


4


PREDGOVOR

Delati kao slobodan ~ovekOvu knjigu provokativnog naziva „Goodbye SANU“ nudimo

~itaocima kao doprinos rekonstrukciji sloènih tokova bu|enja irasplamsavanja srpskog nacionalizma s kraja 20-og veka koji jezemlju odveo u rat i poraz od kojeg jo{ ne moè da se oporavi.Poput nekog dokumentarnog filma, knjiga prikazuje pad najce-njenije institucije srpskog naroda – Akademije nauka i umetnos-ti, mesta koje simbolizuje sve ono {to je najvrednije u nauci, kul-turi i umetnosti. Autor ove knjige, profesor doktor MiroslavSimi} kao dopisni ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti, kaoinsajder baca specifi~no svetlo na razorne posledice simbioti~-kog odnosa politi~ke i vojne mo}i sa inteligencijom koja se svimsvojim mo}ima upregla da „osmi{ljava“ jedan besmisleni rat nevode}i ra~una o ljudskim `rtvama i budu}nosti nacije, {to trebada je prevashodna briga institucije poput Akademije nauka. Isto-vremeno, knjiga ukazuje i na otpore grupe akademika, dodu{eslaba{ne i zato nedovoljne da se jasnije artikuli{u u ratni~kojgroznici koju su njihove grlate i u javnosti istaknute kolege pod-sticale i usmeravale sa akademskih visina. Miroslav Simi} nijepristajao na }utanje i bio je onaj nemirni duh koji provocira itraì da se Akademija, koju su ratovo|e i olo{ doìvljavali nesamo kao komandu, nego i kao duhovnika koji daje indulgenci-je, dozove pameti.

U neka mirna vremena Miroslav Simi} bi bio manje ili vi{epoznat najvi{e kao ugledan nau~nik. I mnogi ne bi znali za nje-govu epski uzbudljivu, filmsku biografiju. Zbog delatnosti pro-tiv ma|arske okupacije Vojvodine po~etkom Drugog svetskograta zatvoren je i osu|en na smrt. Ali je komedijant slu~ajume{ao prste - pravoslavni sve{tenik je gre{kom upisao datum

5


ro|enja po julijanskom kalendaru, pa je ispalo da je Simi} malo-letan, a maloletnici se ne ve{aju. Umesto na ve{ala, Simi} je pos-lat u logor Dahau. Po{to je logor oslobo|en, budu}i akademik sena{ao u Parizu kao na{ obave{tajac, ali su ga neki drugovi osum-nji~ili za dvostruku {pijunaù, koja nije dokazana ni posle stra{-nog mu~enja u Glavnja~i. Samo {to je mislio da je najgorepro{lo, optuèn je da je pristalica Informbiroa, te je izba~en saprve godine Pravnog fakulteta, a uz to mu je zabranjen upis nabilo koji fakultet u zemlji. Ipak, posle vi{e izgubljenih godina,upisuje se na Medicinski fakultet u Beogradu i time ostvarujesvoj de~a~ki san. Dopisni ~lan SANU postao je 1983. godine, aza tu visoku po~ast kavalifikovale su ga zna~ajne i svetski priz-nate zasluge i otkri}a u oblasti imunologije i radiobiolo{kih istra-ìvanja. Kreativan duh kakav je, razvijao je imunolo{ke Labo-ratorije u Nuklearnom institutu u Vin~i, Biolo{kom institutu i naMedicinskom fakultetu u Beogradu. Srpsku i jugoslovenskuimunologiju je uspeo da uvede u svetske tokove, a sam je biopredava~ na najuglednijim evropskim i ameri~kim univerziteti-ma, u SSSR, SAD, Belgiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Hola-ndiji, êhoslova~koj, Ma|arskoj, Nema~koj.

Onaj pobunjeni~ki duh koji ga je terao da u~estvuje u pobunipoliti~kih zatvorenika u ma|arskom zatvoru u [atoraljaujhelju(za {ta je dobio spomen plaketu ma|arskog Saveza partizana),nosio ga je i tokom studentskog protesta protiv Milo{evi}evogreìma, u kome je u~estvovao kao profesor sa svojim studentimai uz svoju suprugu Radmilu Mileusni}, tako|e profesorku Medi-cinskog fakulteta. Celom svojom biografijom Miroslav Simi}svedo~i o intelektualnom nemiru i pobunjeni~koj crti u svom ka-rakteru. Ali to nije pobuna zbog pobune, nego je u njenom cen-tru sloboda, i to sloboda konkretnih ljudi, otpor ratu i poniàva-nju zdrave pameti ~emu su bili izloèni gra|ani Srbije. Samo izuvaàvanja institucije kakva je SANU koju je doìvljavao kaomesto razuma, a pokazalo se da je njeni ~asnici kompromitujuzloupotrebljavaju}i je u ratne svrhe, nastaje njegov nesporazum,a zatim i razlaz sa tom institucijom.

6


Kao da sluti potonje doga|aje, Mirko Simi} 1990. godinepredlaè da se u Akademiji ukine Aktiv Saveza komunista.Predlog je usvojen jednoglasno, ali }e se kasnije pokazati da }ese neki akademici staviti u slu`bu reìma. Umesto da poziva narazum, suprotno svom pozvanju SANU raspaljuje strasti, poseb-no projektom o velikoj Srbiji i obe}anjem o boljem ìvotu akoSrbiju vi{e ne budu eksploatisale ostale jugoslovenske republike.Zbog sve sna`nije politizacije Akademije, Mirko Simi} se 1992.godine obra}a Predsedni{tvu Akademije sa tri pitanja. Pod-staknut ne samo otporom, nego i brigom nau~nika i lekara, Simi}postavlja pitanja (~italac }e ih videti na kraju knjige) ~ija jesu{tina: za{to najvi{i organ upravljanja SANU nije preduzeonikakvu inicijativu da se rat zaustavi i za{to je dozvolio da naustanovu koja treba da ~uva pamet i ~ast srpskog naroda padneljaga koja }e se te{ko izbrisati. Odgovor nije dobio, i 1995.godine Simi} objavljuje da napu{ta SANU, jer ne èli da bude udru{tvu ratnih hu{ka~a. Javno pominjanje imena akademika kojesmatra odgovornima za hu{kanje na rat, a i pojava Simi}eveodluke u medijima izaziva reakcije akademika. S obzirom na toda su ove reakcije bile u naboljoj udba{koj tradiciji, moè serazumeti da Simi} i nije pogre{io {to napu{ta instituciju poputSrpske akademije nauka i umetnosti. Simi}eva su{tinska pitanjagurnuta su u pozadinu, ali su zato u prvi plan uba~ene optu`beda je Simi} neprijateljstvo prema Srbima „posisao sa maj~inimmlekom“, da je sara|ivao u fondaciji Soros, da je „osoba bezikakvog dru{tvenog zna~aja“. Akademici su pominjali i razne„kuhinje“ i „agenture“. Toliko o akademskom nivou, odnosno obanalnom akademizmu.

Osamnaest godina od tada Akademija se nije kriti~ki osvrnu-la na delovanje u ratnim godinama. Ali to }utanje prekinuo jeMirko Simi} ovom svojom knjigom. Odlu~io se na jedno ele-gantno „goodbye“, bez re~i ogor~enja, ali uz hladnu vivisekcijujednog zla. U stilu pravog nau~nika kome je stalo do odbranenauke i nacionalne kulture.

Olivija Rusovac

7


8


Zemljotresom razorena ku}a mo`e se obnoviti za mesec, dva ili tri, ali za obnovu razorenog morala treba utro{iti decenije, mo`da i jedno stole}e. Akademik SANU Gojko Nikoli{,

re~ na Skup{tini SANU, 18. XII. 1986.

9


10


Ukidanje aktiva Komunisti~ke Partijeu SANU

U Zapisniku sa zasedanja Skup{tine SANU odrànog 24. ma-ja 1990. godine se navodi da je Miroslav Simi} podneo Skup{tinipredlog podràn od 30 ~lanova SANU, za „Ukidanje aktivakomunisti~ke partije u SANU” koji glasi:

„U skladu sa ni~im zadrìvim te`njama naroda za uspostav-ljanjem vi{estrana~ke politi~ke demokratije i stvaranjem slobod-nog prostora za nesmetani razvoj privrede, nauke i kulture, u na-{oj demokratskoj javnosti preovla|uje gledi{te o neophodnostidepolitizacije privrednih, dràvnih, nau~nih, kulturnih i javnihustanova. U demokratskom poretku nema mesta za organizovan-je politi~kih stranaka u tim ustanovama, ve} se stranke organizu-ju na teritorijalnom principu, a sredi{te politi~kog ìvota je uinstitucijama politi~ke demokratije.

Navedeni demokratski principi su od posebnog zna~aja zanau~ne i kulturne ustanove, pogotovu za Srpsku akademiju nau-ka i umetnosti s obzirom na njenu ulogu u podsticanju nau~no-tehnolo{kog, kulturnog, duhovnog, ekonomskog i civilizacij-skog razvoja srpskog naroda. Depolitizacija SANU podrazume-va efektivno otklanjanje svake mogu}nosti bilo koje ideologijekoja bi ometala slobodno nau~no i umetni~ko stvarala{tvo. [tavi{e, u na{im sada{njim prilikama to zna~i i otklanjanje svakepretenzije na postojanje i dejstvovanje nekakve vladaju}e ideo-logije.

Stoga predlaèmo Skup{tini da donese odluku o:1. uklanjanju sada{nje strana~ke organizacije komunista izokvira SANU, i2. uskra}ivanju formiranja bilo kakve stana~ke organizacijepod njenim krovom.

11


Uvereni smo da }e takva odluka doprineti nau~nom i kul-turnom ugledu SANU i uspostavljanju {to povoljnijih uslova zapunu slobodu nau~nog i umetni~kog stvarala{tva za dobrobitnaroda”.

Simi}ev predlog je Skup{tina jednoglasno usvojila. Vest otome objavljena je u novinama Borba i Politika. Pod naslovom:„Bez partija u SANU“ Politika od 25.5.1990. pi{e:

„Skup{tina Srpske akademije nauka i umetnosti ju~e je jedno-glasno odlu~ila da se raspusti Aktiv Saveza komunista u SANUi da se uskrati formiranje bilo koje druge politi~ke partije uAkademiji. Ovu odluku predlo`io je, u ime trideset ~lanovaSANU, akademik Miroslav Simi}.“

12


Apel osamnaestorice ~lanova SANUprotiv rata

Iako je SANU jednoglasno prihvatila da se raspusti aktivkomunisti~ke partije i zabrani rad politi~kih partija u Akademiji,akademici uklju~uju}i prvensteno ~lanove rukovodstva, nastavilisu da pruàju veliku podr{ku nacionalisti~kim politi~kimstrankama, pre svega Milo{evi}evom SPS.

U stvari, u danima èstokih ru{ila~kih ratnih dejstava po~et-kom devedesetih godina velika ve}ina ~lanova SANU, zadojenihvelikosrpskim nacionalisti~kim idejama iz „tempirane bombe zaru{enje Jugoslavije“ odnosno tzv. „Memoranduma SANU“, susvojom javnom re~i i pisanjem svesrdno raspame}ivali srpskinarod i podsticali ga tako raspame}enog da vodi prljavi rat. Paipak, na{la se {a~ica ~lanova SANU dovoljno hrabrih i pamet-nih da rodoljubivim „Apelom za mir“ javno dignu svoj glas pro-tiv rata, a za mirno re{enje sukoba.

Naravno da se SANU odmah od Apela ogradila saop{tenjemDejana Medakovi}a, tada{njeg generalnog sekretara SANU(„Politika“", decembar 1991): „Izjava osamnaestorice ~lanovaSANU predstavlja njihovo li~no mi{ljenje i ono se ne moè sma-trati kao zvani~no mi{ljenje Akademije.”

13


14


Izvod iz zapisnika skupaOdeljenja medicinskih nauka SANU

Skupove vodio i zapisnike pripremio Akademik Vladimir KanjuhSkup odràn 15. januara 1992. godine...„5.1. Komentar dopisnog ~lana M. Simi}a u vezi s diskusi-

jom akademika G. Nikoli{a o „Apelu 18 ~lanova SANU protivrata”.

Dopisni ~lan M. Simi} je pro~itao slede}i svoj komentar, kojise u celini unosi u ovaj zapisnik i bi}e dostavljen Izvr{nomodboru i Predsedni{vu SANU. Komentar je primljen k znanju odstrane ~lanova Odeljenja.

„Pro~itav{i pa`ljivo u zapisniku sa XV skupa Odeljenja upisanoj formi i celosti izlaganje koje je izgovorio akademikGojko Nikoli{, èlim da jo{ jednom iskaèm svoju punu saglas-nost sa njegovom izjavom. U tom smislu posebno bih istakao nje-gov stav koji doslovno glasi: „I sudbina same SANU je u pita-nju: ili }e ona biti samostalna, zaista nau~na i narodu korisnaustanova, ili }e pristati na status podanika, odnosno, na funkci-ju produène ruke vlasti”. Nadovezuju}i se na ovo, smatram svo-jom moralnom obavezom i pravom da Predsedni{tvu SANUpostavim slede}e otvoreno pitanje (s u~tivom molbom za odgo-vor):

Za{to je Predsedni{tvo dozvolilo da SANU kao vode}anau~na i kulturna institucija srpskog naroda, kao nacionalnasavest koja treba bri`ljivo da ~uva pamet, obraz i ~ast svog naro-da, zataji i da na SANU u na{oj i svetskoj javnosti zbog togapadne mrlja koja }e se te{ko izbrisati. A mrlja je pala iz vi{erazloga od kojih su po meni najva`nija slede}a dva:

15


Prvo. Predsedni{tvo je dozvolilo, i to suprotno na~elnimodlukama donetim na Skup{tini SANU odrànoj 24. 05. 1990.godine, da najvi{i ~asnici SANU devalvi{u u partijske funk-cionere stranke na vlasti sumnjivog demokratskog legitimiteta, ida svojim korte{kim delovanjem ru{e ne samo nau~ni ugledSANU ve} i njenu humanisti~ku osnovu i op{teljudsku orijentaci-ju. [ta vi{e, neprihvatljiva sprega partijski funkcioner - vi{i~asnik SANU omogu}avala je manipulisanje neupu}enog javnogmnenja dirigovanim stvaranjem utiska kao da SANU, kao naj-vi{a nau~na i kulturna institucija srpskog naroda, podràva istoji iza politike vladaju}e stranke, {to naravno nije ta~no.

Drugo. Predsedni{tvo nije ni{ta u~inilo da pravovremeno dis-tancira SANU od ratoborne politike srpske vlasti i od rasplam-savanja mr`nje koju je nacionalizam agresivnih ljudi bez savesti,morala i ikakve duhovne vrednosti stalno podsticao. Tako|e,Predsedni{tvo nije pokretalo bilo kakve inicijative da se zaustavirat koji se ni~im ne moè opravdati i koji preti da nas za dugovreme izbaci iz dru{tva civilizovanih naroda, odnosno nije zahte-valo da se pozovu na odgovornost dobro poznati krivci za svemlade ìvote koji su izgubljeni bez cilja, i za sva fizi~ka i psihi~kaunakaàvanja koje je besmisleni rat doneo.”

Ratnohu{ka~ki zli dusi u SANU

16


Pismo je u celini ili u izvodima objavljeno u Na{oj Borbi, Vremenu, Srpskoj Re~i, Politici, NIN-u, prikazano je na TV Studio B

i pro~itano na Radio B92.

17


Pohvala savestiMirko Dor|evi}, „Republika”, broj 124, 1995.

Pismo akademika dr Miroslava Simi}a upu}eno SANU, kojedonosi Na{a Borba od 18.o.m. je sigurno doga|aj. Oni koji voleja~u re~ – {to u ovakvim slu~ajevima treba i razumeti – mogli bikazati da je to senzacija. Nisu daleko za nama vremena kada seostavka nekom podnosila da je on kasnije, li~no ka`njen jo{ isamoponiàvanjem, ritualno i pokajni~ki pro~ita; znamo i onuvrstu kada se ostavkom „ma{e“ u ùdnji za medijskom promoci-jom i senzacijom, te onu jo{ – kada sam mo}nik koji je drugimapodnosio ostavke njome ho}e da stekne jo{ vi{e mo}i. Lakomina titule i pohlepni za javnim po~astima mi kao da smo zaborav-ili da ste~ena ~ast obavezuje. Ona podrazumeva dar i dug.Hrabro, patriotsko i dostojanstveno „ne igram vi{e“ doktoraSimi}a svedo~i o savesti koja je izabrala duhovni nemir, onovra}a vrednost re~i koja obavezuje i – to je mo`da najva`nije –spasava ~ast i ugled SANU.

A zlo ovoga rata je poteklo – izme|u ostalih izvora – i izdoma srpskih besmrtnika; sigurno je da }e ~in doktora Simi}apovratiti ne{to od izgubljene lepote srpske alma mater pod ~ijimse krovom taj glas i za~uo. înim to, kaè akademik i istaknutinau~nik „radi ~iste savesti i mentalnog zdravlja“, jer akademicisu na{i zaista godinama „raspame}ivali srpski narod“, podsticaliga na rat za „porobljavanje i istrebljenje suseda“. Prozvane ste-gono{e rata, teoreti~ari etni~kog ~i{}enja, izumitelji balkanskeetni~ke bombe i pesnici koji su slavili na{e pobede koje su nasdovele do poraza – D. ]osi} i njegovi saradnici – i sami susuo~eni sa gorkom istinom trena kada „srpski narod doìvljavanajve}u katastrofu u svojoj istoriji“, kako doktor Simi} i kaè. Aznamo kako je zapo~elo poglavlje pod naslovom istorijski greh

18


dela srpske inteligencije. Nadobudni znak i ova ostavka – jedanakademik – za sada jedan – ne}e da }uti. A ostavka u Akademiji,koja je i u modernom dru{tvu sa~uvala ne{to od srednjevekov-nog, koja je uvek pomalo „kraljevska“ i uvek uz postoje}u vlast,nije ba{ tako ~est slu~aj. Ova doktora Simi}a osta}e zabeleènauz onu legendarnu kada je veliki pisac A. êhov 1902. godinepodneo ostavku na ~lanstvo u Ruskoj imperatorskoj akademijinauka po{to je samodràc Nikolaj II uskratio svoj potpis ispodkandidature pisca M. Gorkog.

în gra|anske hrabrosti i savesti ~oveka i nau~nika svedo~ida je „re~ mati ~ina“ kako pesnik kaè; on }e biti zapam}en kaosjajan primer intelektualnog po{tenja kojeg previ{e i nemamo. Izapis je ovaj samo to – pohvala savesti gra|anina i nau~nika.

Javne reakcije prozvanih akademikaMihajlo Markovi}:„Taj gospodin je pobrojao jedno dru{tvo kvalitetnih ljudi,

me|u kojima je ~asno na}i se. Ja li~no nisam reagovao ni namnogo krupnije stvari, pa smatram bespredmetnim da reagujemna pisanje osobe prema kojoj nemam po{tovanja i ujedno osobikoja nije ni od kakvog dru{tvenog zna~aja“ („Na{a Borba“,19.9.1995.).

Antonije Isakovi}:„Zgroèn sam i {ta da kaèm. Sve mi je to mrsko i nedoli~no.

Simi} to ne radi sam, ve} po direktivi. On je zaista samo bezna-~ajni ~ovek, oko ~ijih se izjava ne bi trebalo uzbu|ivati, pa ipak,tu`no je sve to. On ne zna osnovna pravila pristojnosti i ljudskogpona{anja, ina~e se ne bi zarad medijske atraktivnosti spu{tao nataj nivo, da se na tako nedostojan na~in, metodom verbalnoglin~a, bez jednog slova argumentacije, razra~unava sa najvi{omkulturnom i nau~nom institucijom svog naroda. On je sada uLondonu. Ne verujem da }e tamo ikada mo}i da ~uje kulturneradnike kako pljuju po svojim najvi{im institucijama kulture“(„Na{a Borba“, 19.9.1995.).

19


A za “Srpsku re~” njih dvojica izjavljuju:

20


21


Ljubomir Tadi}:„Prema Tadi}u, Simi}evo pismo kao i niz sli~nih neargumen-

tovanih napada na SANU, nisu nimalo slu~ajni. 'Imam sverazloge da verujem da postoji koordinirana akcija kojom ruko-vode organizacije, koje uporno i besramno blate najvi{e srpskeinstitucije: SPC i SANU. Kao {to smo se, vi{e puta, uverili, orga-nizacije tipa Beogradski krug ili tzv. Gra|anski savez, ne birajusredstva za nevi|eno degradiranje vlastitog naroda. Ovo jepismo iz tog arsenala, ali ja sam ube|en da i takvi ljudi i njiho-va neprimerena, neargumentovana i najprizemnija etiketiranjadrugih li~nosti, spadaju u domen politi~ke psihijatrije. Za njih jePetar Gerlinkof, nema~ki mirovnjak, na{ao najadekvatniji naziv– „NATO-mirovnjaci“ zaklju~uje Ljubomir Tadi} i dodaje: „Koje Miroslav Simi}, nikada ranije nisam ~uo za njega?“ („Na{aBorba“, 19.9.1995.).

Kosta Mihajlovi}:Odbio je da prokomentari{e Simi}evo pismo, ali je izrazio

~u|enje {to je na{ list uop{te objavio takvo pismo. 'Simi}evopismo nije namenjeno Akademiji, vec medijima. Vide}emo kako}e SANU reagovati i da li }e uop{te reagovati na Simi}evopismo'. Dodao je da ipak ostaje otvoreno pitanje 'ko je, kakvimkanalima i sa kakvim razlozima distribuirao ovakvo pismo'(„Na{a Borba", 19.9.1995.).

Dejan Medakovi}: „Bilo mu je sme{no da komentari{e takvu koli~inu gluposti i

neistina izre~enih u pismu Miroslava Simi}a. Simi} bi, najpre,trebalo da pro~ita sve {to sam ja napisao, ako mu je previ{e, bardeo toga, pa ako uspe da u mojim delima prona|e bilo {ta odonoga {to navodi u svom pismu, ja }u se javno odre}i svih svo-jih titula“ „Na{a Borba“, 19.9.1995.).

„Taj ~ovek verovatno ima neke svoje razloge za{to to ~ini, jau to ne mogu da ulazim. Mogu samo da pretpostavim koji su murazlozi. Verovatno ose}a da je oportuno da se priklju~i takvim

22


napadima. To je ista ona kuhinja koja pri~a o MemorandumuAkademije. Ne}e prestati ti napadi sigurno. To su spiskovi kojise prave ovako, u jednoj raspame}enoj sredini kao {to je na{a i ukojoj je sve dozvoljeno, sva gr|enja, ruènja, klevetanja. I {tasad? Sad treba dokazivati? Da uzmem dobo{, krenem po Beo-gradu da pri~am kako ja nisam ratni hu{ka{. Pa, to je sme{no! [tana to kazati, recite sami, nego slegnuti ramenima. Verovatno jeda ~ovek ima neku muku svoju i da je morao to da kaè. On, kaobiv{i komunista, verovatno ima potrebu da se pravda. Konvertitisu uvek bili najopasniji" („Srpska Re~“, 25.9.1995.).

Enriko Josif:„Smatra da je 'nedostojno odgovarati na pismo takve

sadrìne', ali }e, ako to bude od njega zahtevano, 'na mestu gdesu ga izabrali dati svoj odgovor i komentar“ („Na{a Borba“,19.9.1995.).

Vasilije Kresti}:„Pre svega, Miroslav Simi} nije nikakav akademik, kako ga

predstavljaju, nego dopisni clan i to od 83. godine. Osim toga,ono {to bi u vezi sa tim bilo va`no da se kaè je da je za to vreme,od 83. do danas, toliko trebalo da nau~i - da nema ostavki, nemanapu{tanja Akademije. To svaki ~lan Akademije, kad ulazi uAkademiju zna. Ko je jedanput izabran ne moè biti brisan.Uprkos tome {to je Miroslav Simi} to znao, on je napravio tumedijsku promociju koja ima karakter jedne ~isto politi~kedemonstracije.“ („Srpska Re~“, 25.9.1995.).

23


24


Zakon Palilulske pijaceIzvod iz ~lanka Bogdana Tirnani}a

objavljenog pod naslovom „Zeleno svetlo“ u rubrici „Na dva stupca“, „Politika“ od 30.9.1995.

(...) „3. Akademija na Palilulskoj pijaciIzvesni Miroslav Simi}, akademik, uputio je iz Londona, gde

trenutno ìvi, pismo SANU u kome se raspituje {ta treba da u~inikako bi se ispisao iz dru{tva srpske kolektivne pameti. Na takavse korak ~ovek, ako je ve} akademik, ne odlu~uje lako. Simi}evoobrazloènje tog neuobi~ajenog postupka je kratko i nedvosmis-leno: ne}e vi{e da ga broje me|u one koji su ovaj narod odveli upropast.

To je, naravno, za diskusiju. No, ako je Simi}, javljaju}i seovako iz Londona, imao nameru da 'nanese {tetu' ~itavojAkademiji, onda je u tom poduhvatu uspeo preko svih o~ekiva-nja i na krajnje paradoksalan na~in. Jer se, naime, dogodilo to dasu 'prozvani' iz Simi}evog pisma reagovali po zakonu Palilulskepijace, koji glasi: ~ija, bre, majka kurva?! Pa su nam, tako, otkrilida Simi} i nije akademik, ve} samo dopisni ~lan, a pride se baviimunologijom, {to svakom razumnom ~oveku i patrioti mora bitisumnjivo. Simi} je, osim toga, poznat kao dugogodi{nja komu-njara, radio je prilje`no u abadìjskoj radnji zvanoj UDBA, bioje ~lan UJDI-a i funkcioner u ovda{njoj Soro{ovoj kancelariji;èna mu je, razume se, Hrvatica, a mr`nju prema srpskom naro-du posisao je sa maj~inim mlekom - zna~i, majka mu nije bilaSrpkinja. Ina~e, Simi} je u ~lanstvo SANU primljen 1983. godi-ne, kada je sve pobrojano ve} imalo znane nam 'konotacije'.Prema tome, ako ga mo`da nisu primili zato {to mu je ènaHrvatica, onda su ga sigurno primili jer je bio priljeàn udba{.Tako vam to ispada. A ispalo je i gore nego {to smo se moglinadati. Zato se nikada ne}emo udati. Te{im sebe da sam glup, teda mi, kao takvom, pamet ne}e stati.“ (...).

25


26


Vi{e Simi}a, ve}a SrbijaIzvod iz ~lanka Danice Dra{kovi}

„Srpska re~“, broj 133, od 25. septembra 1995

I dok mnogi va`ni Srbi i akademici pale tu|e zastave i vatrurata duvaju i pred svoj dom, akademik Miroslav Simi} u~inio jene{to suprotno. Podneo je ostavku na ~lanstvo u Srpskoj akade-miji nauka i tako prekinuo licemerno }utanje Beograda i celenacije o ratu koji je osramotio i narod i istoriju. Ozna~iv{i nekesrpske akademike kao krivce za zlo~ine protiv ~ove~nosti i me-|unarodnog prava, i za zlo~ine protiv sopstvenog naroda koji suoni raspame}ivali i neposredno podstrekivali da vodi prljavi ibesmisleni rat, kakav srpski narod do tada vodio nije, akademikSimi} se kandidovao za istoriju. Odrediv{i jasno taj rat kaoplja~ku, porobljavanje i istrebljivanje suseda, etni~ko ~i{}enje ibombardovanje neza{ti}enih gradova, u~inio je najvi{e {to jemogao za svoj narod, zapo~eo je le~enje istinom. Jer, isto kao {tosu se Nemci u Drugom svetskom ratu trudili da ne vide logoresmrti i istrebljenja Jevreja i drugih naroda, }utali o tome sviizuzev Tomasa Mana, Vilija Branta i retkih hrabrih intelektuala-ca, i Srbi danas uglavnom }ute o zlo~inima koje ~inila srpskavojska u ime nacije, izuzev malobrojnih, me|u kojima je veomazna~ajan akademik Simi}, ba{ zbog ljudi sa kojima je bio uAkademiji i koje je ozna~io kao krivce i inspiratore zlo~ina irata.

I kao {to se Nemci danas stide Hitlera i ponose TomasomManom, i Srbi }e se u budu}nosti stideti mnogih dana{njihnacionalnih veli~ina a ponositi Simi}em i njemu sli~nim hrabrimSrbima. Zato njegovo pismo Akademiji i obrazlo`enje dato uostavci deluju i kao kraj i kao po~etak. Kraj bolesti nacije koja

27


se hranila mitovima i laìma, i do{la do ruba smrti, a po~etakozdravljenja uz udarne doze istine o svemu {to jesmo ~inili i~ega se moramo stideti.

O~ekujem da se Simi}u javno pridruè svi ~asni ljudi izSANU, kojih sigurno ima, da iskoriste priliku i u|u u istorijusvoje nacije na najve}a i najlep{a vrata, vrata istine. Jer, dokdesetine i stotine hiljada njihovih sunarodnika nevini stradaju,putuju drumovima Bosne i Srbije u ni{ta i ùde za par~etomhleba i skloni{tem, ne~asno je }utati o svemu {to je bilo, o onimakoji su isterali narod na drumove, a naciju u sramotu. ]utanjeSrbije i Beograda, srpske gra|anske inteligencije sve ~etirigodine prljavog rata, ve} je poprimilo ukus u~estvovanja i te{kose moè razumeti, pa je zato pismo akademika Simi}a i moralnii istorijski ~in koji mora dobiti javnu podr{ku. Jer, {to je vi{eSimi}a to ve}a Srbija. To je to.

28


Pranje mraka: poku{aj zaustavljanjasunovrata pameti^lanak Milana Jaj}inovi}a

„Ve~ernji list“ (Zagreb) od 28.9.1995.

Bro{ura Srpske akademije nauka, poznata kao 'MemorandumSANU', kao da ne moè ni sama izbje}i manihejizmu koji jepodstakla. Crno-bijeli svijet 'Memoranduma' poslije devetogo-di{nje faze crnila, poku{avaju danas prebojati u bijelo. Dok setekst nekada{nje 'zavjetne knjige' sada osporava, ~ak i 'iznutra',njegovi autori sve osporavatelje krive za 'lo{e ~itanje'!

Ako je istina da je u prirodi zla da se mora vratiti na svojpo~etak i po`derati samo sebe, onda ono nije po`derano. Nijepo`derano, ali je na~eto. Tako se barem nadaje poslije nedavnihgurkanja u polumraku Akademijinih salona. Pogotovo poslije'r{uma' koji je svojim ~inom uzrokovao akademik MiroslavSimi}. Akademik je zatraìo prestanak svoga ~lanstva u SANU.Mo`da se na ne{to takvo spremao ve} i ranije, no povod mu jebio poku{aj 'poja{njenja' {to je zapravo 'Memorandum' htio,kojega su ponudili akademici Vasilije Kresti} i KostaMihajlovi}. Toj }e se dvojici kasnije izrijekom priklju~iti i Nik{aStip~evi} i Dejan Medakovi}. Ostali }e {utjeti, vjerovatno seslaù}i s Mihajlovi}em i Kresti}em. 'U ime vlastite ~iste savjestii mentalnog zdravlja' akademik Simi} }e dvanaestoricu svojihkolega optuìti kao ratne hu{ka}e, kao 'krivce za zlo~ine protiv~ove~nosti i me|unarodnog prava'!

'Knjigom na knjigu'Autori 'Memoranduma' oglasili su se nedavno u svojevrsnoj

varijanti znanoj kao 'knjiga na knjigu', tvrde}i u svome tekstu'Memorandum SANU - odgovori na kritike' kako se eto radilo onamjernom 'krivom ~itanju' njihovog djela. 'Memorandum' je za

29


njih samo 'odbrana istine', tek neautorizovana 'prva verzija'.Dvojica pisaca te 'prve verzije' odbit }e na predstavljanju 'odgov-ora na odgovor' svaku pomisao da je njihov nekada{nji tekstposluìo kao inspiracija zla, da je na nj poticao i da ga je uzroko-vao. Akademici Dejan Medakovi} i Nik{a Stip~evi} ustvrdit }etada da tekst u ~ijem su pisanju sudjelovali 'nije poticao na rat ietni~ko ~i{}enje'. Slovo 'Memoranduma' ne}e odbaciti niti gasvesti na razinu obi~ne hartije. Ali odbit }e sve prigovore ioptu`be kako se 'radilo o èlji stvaranja Velike Srbije', da je'nedrvr{eni tekst' bio 'pokreta~ka snaga' rata.

Akademici SANU, danas, devet godina poslije objavljivanjateksta 'Memoranduma' koji je za mnoge bio programatskimnaputkom za politi~ko djelovanje, ogor~eni, nije}u da im je tobio cilj. Taj 'samizdat' koji je fotokopiran kruìo tada{njomJugoslavijom, njegovi tvorci drè 'ukradenim' i 'nedovr{enim' pa(i) stoga nepodesnim 'oru|em' za ru{enje Jugoslavije. Akademiciuvjeravaju da im namera nije bila ru{enje Jugoslavije i na njezin-im temeljima stvaranje neke velike Srbije. Naprotiv, reko{e aka-demici: to je bilo samo ukazivanje na mogu}e posledice 'ako jeSrbija u neravnopravnom poloàju' odnosno tek poku{aj'uskla|ivanja zajedni~kog ìvota u prihvatljivim demokratskimokvirima'.

'Uskla|ivanje zajedni~kog ìvota'Kako bi izgledalo 'uskla|ivanje zajedni~kog ìvota' mnogi su

ukazali ve} onda kada se 'Memorandum' pojavio. ProfesorZdravko Tomac jezgrovito }e u 'Izvorima velikosrpske agresije'(iza{lo 1991. u izdanju 'Augusta Cesarca' i '[kolske knjige')svesti bit memorandumske politike na ~etiri temeljna segmenta:'1) svi Srbi moraju ìvjeti u jednoj dràvi; 2) ta dràva je feder-ativna Jugoslavija u kojoj su republi~ke granice administrativne;3) oni koji takvu politiku ne èle prihvatiti mogu se izdvojiti, alibez teritorija na kojem ìve Srbi a to je, prema toj politici, cijelaJugoslavija osim Slovenije i dijela Hrvatske; 4) za realizacijutakve politike nije isklju~ena ni upotreba oru`ja'.

30


Usprkos svemu {to se u proteklih devet godina dogodilo, aka-demici SANU ustrajni su u tvrdnjama tipa kako je njihova nam-jera bila 'zaustavljanje sunovrata zajedni~kog ìvota'. Ipak,indikativno je da su se njihovi 'odgovori na kritiku' pojaviliposlije srpskog vojnog posrtanja, odnosno klizanja k mogu}em'sunovratu'. Mo`da je ba{ i ta ~injenica izazvala akademikaSimi}a da ustane protiv takve introspekcije, protiv takvogdoìvljavanja sebe. On }e svoje kolege akademike optuìti kaoduhovne pokreta~e zla, kao ratne hu{ka~e i amoralne tipove.Akademik Miroslav Simi} }e 'u ime vlastite ~iste savjesti i men-talnog zdravlja' poimence prozvati kolege-akademike.

Uz 'oca nacije' Dobricu ]osi}a, Simi} }e prozvati i AntonijaIsakovi}a, Mihajla Markovi}a, Vasilija Kresti}a, Kostu Mihaj-lovi}a, Dejana Medakovi}a, Ljubu Tadi}a, Milorada Ekme~i}a,Pavla Ivi}a, Milorada Pavi}a, Milo{a Macuru i Enrika Josifa.Dvanaestoricu 'apostola zla' akademik Simi} okrivit }e da su 'upo~etku s predumi{ljajem i na podao na~in, ne po{tuju}i istinu icivilizacijske interese svoga naroda, raspame}ivali srpski narod,a potom su, opet s predumi{ljajem, potaknuli taj isti prethodnoraspame}eni narod da otpo~ne i vodi besmisleni i prljavi rat'. Onisu, bez ustezanja }e Simi}, krivci za rat, za rat koji se sastoji 'uporobljavanju i istrebljivanju suseda, plja~ki, etni~kom ci{}enjui bombardovanju neza{ti}enih gradova'.

Poslije Bogdana Bogdanovi}a i Mirka Kova~a, te nekih pred-stavnika srbijanske politi~ke alternative (Vesna Pe{i}, Neboj{aPopov, mo`da jo{ poneko), prosvjed akademika Simi}a prvi jejavni ~in protiv akademijinog mraka. Devet se godina taj mrak{iri i sasvim je sigurno da ga ne moè zaustaviti jedan ljuti iogor~en protest. Jer, ipak se radi o zaka{njelom ~inu, koji - zbogvlasti tame - svojom uzaludno{}u sli~i poku{aju da se zvi`dan-jem u mraku rastjera mrak.

31


CITATIVreme optuìvanja

Citat iz Uvodnika Mila Gligorijevi}a „NIN“ od 29.9.1995.

(...) „Akademici neke politi~are nikada nisu uvaàvali, a sadase pokazuje da jedan od njih, Miroslav Simi}, ne uvaàva mnogeakademike. Iz Londona, u kome ìvi, taj medicinar, imunolog,pi{e da istupa iz SANU zato {to su u njoj i neke 'osobe' s kojima'radi svoje ~iste savesti i mentalnog zdravlja' ne èli da bude udru{tvu. I nabraja ih: ]osi}, Isakovi}, Mihajlo Markovi}, Kres-ti}, Tadi}, Ekme~i}, Ivi}, Kosta Mihajlovi}, Pavi}, Medakovi},Macura, Enriko Josif... Neki od njih odgovaraju, gadljivo i sao~iglednim ustezanjem: Ko je taj Miroslav Simi}, nikada nisu~uli za njega! Odgovor je efektan i pamtljiv, ali glavobolan jernavodi na sumorna pitanja i sumorne zaklju~ke. Prvo pitanje: [tatraì u Akademiji nau~nik za koga drugi akademici, iako izdrugih disciplina, nisu ~uli? Drugo pitanje: ako je taj za koganisu ~uli zna~ajan u svojoj nauci, za{to je izmakao njihovominteresovanju i pam}enju?“ (...).

MemorandumistiCitat iz ~lanka Branka Baleti}a naslovom „Sabrana

nedela“, „Vreme“ od 18.12.1995.(...)„Memorandumisti su moji omiljeni tv likovi. Podse}aju

me na junake nema~kog ekspresionisti~kog filma, ne tolikofizi~ki koliko po alhemi~arskoj ostra{}enosti. Se}ate se, pravilisu pitu od onih stvari, zlato od blata i `vake od mrtvaka. [ta jesvojim eksperimentima hteo da dokaè doktor Mabuze; ko jeukrao poverljive dokumente iz kabineta dr Kaligarija; za{to imse pismeno suprotstavio dr Strend`lav (dopisni ~lan) i kakva jeuloga novoprimljenih dr Dèkila i mister Hajda.

32


Publika je znala za{to se taj film pojavio ba{ tada, {ta pi{eizme|u slika i redova i kome je to namenjeno. Nije se dodu{eznalo da li cela druìna stoji iza toga jer je potpis bio ne~itak, alise zvani~ni esnaf nikad nije javno og(r)adio od te rabote.Memorandumisti nas sada ube|uju u zakon spojenih obrva.Naime, prvo su oni ne{to napisali, pa su im neki (retki) prigovo-rili, te prirodno odgovaraju na prigovore. Sve je logi~no, nematu muljanja kao ni do sada. Samo nauka. Zato su ozbiljne i argu-mentovane primedbe odbili ne udostojiv{i ih odgovora, kratko ihdefini{u}i kao napade s hrvatske pozicije. Taj odgovor denunci-ra njihov ~emer i jad. Iz njega se vidi s kojih je {irokih horizona-ta percipirana sada{njost i anticipirana budu}nost ovog dru{tva.Balkanska kr~ma u kojoj je najbolje stolove okupirala elita osta-je paradigma na{e sudbine. (...)“

O besmrtnosti akademikaCitat iz izjave Akademika Miroslava Panti}a navedene

u ~lanku pod naslovom „Svako moè da dela kako ho}e“.„Politika“ od 19.9.1995.

„(...) Bez ambicije da ponovo obrazlaè sve razloge i istori-jske istine koje su dovele do najnovijeg zastra{uju}eg rata na tlubiv{e Jugoslavije o kojima je u mnogobrojnim izjavama, i doku-mentima SANU, ~esto govoreno, akademik Miroslav Panti},generalni sekretar SANU, kaè:

'Primili smo pismo dopisnog ~lana Simi}a i ono }e u na{emGodi{njaku biti objavljeno, kao i datum - septembar 1995 - odkada on èli da ga razre{imo ~lanstva u Srpskoj akademiji.Me|utim, za takvu odluku mi nemamo statutarnu osnovu, jerprema Statutu SANU Akademija ne moè svoje ~lanove da bri{eiz ~lanstva. Iz jednog jednostavnog razloga: ~lanovi su primljenizbog svojih nau~nih ili umetni~kih vrednosti i to je ~injenicakoju nijedna sila nikad ne moè da opovrgne! Ovakva odredbaStatuta ustanovljena je u Brozovo vreme jer su u to doba poje-

33


dine li~nosti mogle biti ucenjene ili naterane da daju ostavku na~lanstvo u Akademiji, pa se SANU na taj na~in {titila odpoliti~kih manipulacija.'

U istoriji SANU do sada je ve} bilo nekoliko sli~nih situaci-ja: akademik Bogdan Bogdanovi} i vi{e ~lanova SANU izHrvatske, dali su ostavke na ~lanstvo 1991. godine, ali je to tada,tako|e, samo uvaèno kao stav i objavljeno u Godi{njaku. Odtada se, u svakom pregledu ~lanstva, uz imena tih akademika,dodaje i informacija o njihovoj èlji da istupe iz SANU.

'Akademija je duhovno ~lanstvo, a ne fizi~ko, njen duhovnikorpus su svi njeni ~lanovi od osnivanja do danas' - kazeakademik Panti}. 'Vi akademike moète ubiti, ali ih ne moèteisklju~iti iz SANU, jer su oni svojim izborom postali deoduhovnog bi}a i korpusa srpskog naroda, u slu~aju SANU starogvi{e od sto godina. Zamislite kako bi to bilo kada bi svi njeni~lanovi upisivali u njen greh delatnost drugih ~lanova? Svakoima pravo da dela kako ho}e. U suprotnom, moglo bi se realnodesiti da se neke ostavke inspiri{u'. (...)"

34


Suèna svest Akademika Vasilija Kresti}aTekst Miroslava Simi}a objavljen pod naslovom

„Suèna svest kao hroni~no stanje“Odgovor Akademika Miroslava Simi}a akademicima

V. Kresti}u i Lj. Tadi}u. / „Na{a Borba“ od 3.10.1995.Duboko sam uveren da je svakom normalno vaspitanom i ci-

vilizovanom ~oveku koji je imao priliku da pro~ita izjave nekihakademika u „Na{oj Borbi” (19.9.1995.) i nekim drugim listovi-ma povodom moje ostavke na ~lanstvo u SANU, o~igledno da jeve}ina tih izjava data u afektu i s velikom ogor~eno{}u. Znam da~ovek u afektu ima suènu svest, pa se pitam da li je fer i gospo-dski odgovarati i uop{te uzimati ozbiljno re~i izgovorene u afek-tu? Me|utim, kako suèna svest kod nekih od ovih osoba nijeprolazna pojava, ve} hroni~no stanje koje traje godinama, i kojeje po mom mi{ljenju nanelo mnogo zala srpskom narodu, ne{to}u ipak re}i. Uglavnom osvrnu}u se samo na neke tvrdnje u iz-javi Akademika V. Kresti}a „Telegrafu” (20.9.1995.). Pre svegazato {to je njegova izjava tipi~an primer za suènu svest, iako bion kao istori~ar morao po profesiji umeti da razlikuje istinu odlaì, informaciju od dezinformacije, objektivno od subjektivnog.

Akademik V. Kresti} kaè: „To nije slu~ajno. Hrvatska ose-}anja posisao je s maj~inim mlekom...”.

Ovakve re~i iz kojih kipti mr`nja i u kojima presijava bljesakkolja~ke kame etni~kog ci{}enja, po mom uverenju i znanjumoè izre}i samo osoba duboko izvitoperene moralnosti, osobakoja sigurno boluje od sindroma „moral insanity” zabrinjuju}euznapredovalosti. A uz to, tvrdnja sadràna u njima je jednos-tavno neistinita. Naime, moja majka Hermina Kolar je êhinjarodom iz Praga, koja je udav{i se za moga oca Milutina Simi}a,Srbina rodom iz Lovre, sela preko puta Sent Andreje, do{la daìvi i radi u Jugoslaviji posle Prvog svetskog rata. Radila je kao

35


o~ni lekar u Novom Sadu. Veoma sam je voleo i po{tovao, a na-ravno da bih je isto toliko voleo i po{tovao da je kojim slu~ajembila Hrvatica umesto êhinja.

Akademik V. Kresti} kaè: „Sada je...po ocenama svojihdoju~era{njih kolega akademika u svemu blizak shvatanjimaFranje Tu|mana i drugih ekstremnih Hrvata”, a tako|e „...{tonama, usred Srbije, name}e njegova hrvatska i hadezeovskashvatanja”.

Ovo nije samo prosta~ka kleveta, ve} je to i preispoljna glu-post koja u stvari ne zasluùje komentar. Ipak }u o tome ne{tore}i samo zato da bih ilustrovao kako se istori~ar Akademik V.Kresti} odnosi prema ~injenicama i istini. Smatram da to nije bezzna~aja za razumevanje metodologije kojom se on sluì u pisa-nju nekakve svoje istorije. Istorije ~ija je glavna svrha ono {tosam u svom pismu-ostavci Predsedni{tvu SANU nazvao „zlo-~inom raspame}ivanja srpskog naroda s predumi{ljajem”.

Naime, septembra 1991. godine u svojstvu Predsednika Sa-veza imunolo{kih dru{tava Jugoslavije, poslao sam javni ApelMe|unarodnoj uniji imunolo{kih dru{tava, Evropskoj unijiimunolo{kih dru{tava i predsednicima nacionalnih imunolo{kihdru{tava {irom sveta. Apel je u izvodima objavljen u centralnimme|unarodnim nau~nim ~asopisima, u nacionalnim ~asopisima,u novinama kao {to je londonski Guardian, a na predlog Evrop-ske federacije imunolo{kih dru{tava uvr{ten je u zvani~ne doku-mente Mastrichtskog sastanka. Sem toga, kopije Apela dostaviosam ambasadorima Francuske, SAD, Italije, [panije, VelikeBritanije i Nema~ke u Beogradu, a tako|e sam kopiju tekstazvani~no dostavio i Predsedni{tvu SANU posredstvom Sekre-tara Odeljenja za medicinske nauke SANU. Zna~i, tekst Apelabio je dostupan svima, uklju~uju}i i Akademika V. Kresti}a (iakoje, moram priznati, pisan na engleskom jeziku {to moè za njegada predstavlja problem).

U Apelu izme|u ostalog stoji: „Ukratko, sada{nji vladarikako Srbije tako i Hrvatske (tj. Milo{evi} i Tu|man), obojicaopake komunisti~ke proviniencije i koji su na vlast do{li na ne-civilizovan i nedemokratski na~in, a radi o~uvanja svoje totali-

36


taristi~ke vlasti i materijalnih privilegija, uspeli su kori{}enjemraznih pseudoistorijskih i iracionalnih obmanjivanja, da zloupo-trebe nacionalna ose}anja kako Srba tako i Hrvata. Nikad u na{ojistoriji nacionalna ose}anja ova dva naroda nisu bila tako uka-ljana blatom, tako pomra~ena i luda~ka. Mr`nja i prostakluk pos-tali su glavni stubovi patriotizma, a blesavost oznaka nacionalnemudrosti. Intelektualno debilna stvorenja ili profesionalne ubicepromovisani su u spasioce naroda.”

Kako u me|uvremenu ni pedlja odstupio nisam od ovih sta-vova izre~enih pre ravno ~etiri godine, stvarno je krajnje apsurd-no klalifikovati me kao Tu|manovca i hadezeovca kao {to to ~iniAkademik V. Kresti}.

Akademik V. Kresti} kaè: „kad je to bilo oportuno spadao jeu red pravovernih komunista. Takav, on je dobijao i visoka dr-àvna priznanja, nagrade i odlikovanja a zauzimao je i unosnerukovode}e poloàje. Kad je pripadnost Partiji prestala da budeunosna, Simi} je postao rigidni antikomunista.”

Kresti}, ako je ve} èleo o tome da govori, mogao je veomalako od kolega u SANU da sazna da sam ja ono {to on nazivapriznanjima, nagradama i unosnim poloàjima dobio puno godi-na nakon {to sam prestao da budem „pravoverni komunista”. Dabudem istorijski precizan, prole}a 1949, nakon {to sam od 26. 8.1948. do 10. 2. 1949 bio pod istragom u Glavnja~i, zatim bio„isklju~en sa Univerziteta u Beogradu, kao i sa Univerziteta iVelikih [kola u SFRJ” (odlukom Komisije za disciplinske idruge krivice... br. 2649/49), a tako|e i proteran iz Beograda(re{enjem Otseka unutra{njih poslova IONO-a III rejonaIs.Br.4826/49), isklju~en sam iz Partije. S druge strane, da jestvarno hteo da o meni govori istinu, samo istinu i ni{ta drugo doistinu, Akademik V. Kresti} lako je mogao da sazna da je me|uprijateljima moja ~esto kori{}ena uzre~ica bila i jeste da je „gorebiti od komunista samo biti antikomunista”.

Akademik V. Kresti} kaè: „Njegovo zvani~no opredeljenje,prema knjizi „Ko je ko u Srbiji 95” bilo je jugoslovensko”Takodje on kaè: „.. u svoje vreme bio je funkcioner Soro{ovefondacije za Jugoslaviju”.

37


Na moje veliko iznena|enje, Akademik V. Kresti} u stanju jeda izrekne i dve istine o meni iako opet sa lo{im namerama.

[to se prve istine ti~e, ta~no je da sam se od kad znam za sebeizja{njavao kao Jugosloven. Tako sam se izja{njavao u predrat-noj truloj Jugoslaviji bez ikakvih problema. Po~etkom aprila1941. zbog takvog opredeljenja kao u~enik VII razreda gimnazi-je u Novom Sadu javio sam se u dobrovoljce jugoslovenskevojske da branim Jugoslaviju i zavr{io sam u koncentracionomlogoru Dahau gde su me Amerikanci oslobodili 1945. Posleoslobo|enja nastavio sam da se izja{njavam i delam kao Jugo-sloven. I danas ~ekaju}i svoj kraj u Velikoj Britaniji u svakojprilici i na svakom mestu izja{njavam se kao Jugosloven, na-àlost sa dodatkom 'biv{i'. Svoje opredeljenje za jugoslovenskuideju ne smatram zabludom jednostavno zbog toga {to verujemda }e u nekoj budu}nosti gra|ani jugoslovenskog prostora ipakìveti u jednom bogatom, multikulturalnom i multietni~kom ci-vilizovanom dru{tvu bez mr`nje i rata, dru{tvu upravo takvomkakvom sam zami{ljao da Jugoslavija za koju sam se uvek opre-deljivao treba i moè da bude.

[to se druge Kresti}eve istine o meni ti~e, ta~no je: 1992-1993 bio sam na du`nosti Predsednika Saveta Fondacije Soro{ uBeogradu. Mogu re}i da sam i danas ponosan na to pre svegazato {to mi je to omogu}avalo da na delu pomognem svojimsugra|anima u nevolji. Naime, kao Predsednik imao sam poseb-no zaduènje da vodim brigu o nabavci i raspodeli humanitarnemedicinske pomo}i. U saradnji sa Dr Vukom Stambolovi}em idvoje mladih lekara entuziasta, Dr Sanjom Petrovi} i Dr Pe|om@ivoti}em, mnogo smo ~asova proveli organizuju}i nabavku,transport i distribuciju lekova u 104 zdravstvene ustanove na ter-itoriji Srbije i Crne Gore. Jo{ i danas se ìvo se}am radosti mojihkolega lekara u Beogradu zbog lekova koje su dobijali i koji suim ~inili mogu}im da bar za izvesno vreme le~e svoje bolesnikeshodno civilizacijskim standardima.

I na kraju, duàn sam da odgovorim i Akademiku Lj.Tadi}una njegovo retori~ko pitanje: „Ko je Miroslav Simi}, nikadaranije nisam ~uo za njega?” Siguran sam da je on mogao odgo-vor da na|e u dokumentaciji SANU gde se nalazi moja nau~na

38


biografija sa podacima o tome, na primer, da sam biran zaredovnog profesora na dva fakulteta Beogradskog Univerziteta,kao i podacima o poprili~nom broju mojih nau~nih radova i nji-hovoj citiranosti u nau~nim ~asopisima, monografijama iud`benicima publikovanim {irom civilizovanog sveta. Bojim seda je Akademik Lj. Tadi} svojim retori~kim pitanjem o meniduboko povredio ~ast i verodostojnost onih ~lanova SANU kojisu me predlagali i birali u SANU, ali to nije moja briga. Usvakom slu~aju, da sam ja kojim slu~ajem trebao ne{to javno daka`em o Akademiku Lj. Tadi}u dobro bih prou~io dokumentaci-ju SANU. Jer re}i samo ono ~ega se ja li~no o njemu se}am -naime to da tu osobu uglavnom pamtim po njenom upornomnastojanju izra`enom naro~ito 68. godine da omladinu zakasne-lo zabludi za ideje komunizma i marksizma, i po tome {to se tajvrli internacionalista izvrgao u nacionalistu i od po~etka ovogsuludog rata u najrevnosnijeg pljuva~a svakog ko se usudioizgovoriti re~ mir - sigurno ne bi bila puna istina.

39


SANU o nacionalnim i dràvnim interesimaBoìdar Jak{i}Akademija na mlakoj vatri (ne) podno{ljive klonulosti(str.226)

...Uprkos dosta {iroko rasprostranjenoj predstavi o Akademijikao u~maloj ustanovi bez unutra{njih konflikata i li~nih ani-moziteta, nezadovoljstvo stanjem u SANU u to vreme izraàvalisu pojedini akademici, ali i pojedina odeljenja. Ta nezadovoljst-va bila su raznovrsna i u tome nema ni{ta neobi~no. Sada ve}davne 1981. godine, akademik Bogdan Bogdanovi} je, iz razlo-ga koji mu ne idu u prilog, demonstrativno napustio SANU, aliAkademija je tvrdila da nije formalno pravno mogla da registru-je njegovo „istupanje“. Za razliku od Bogdanovi}a, protestuju}iprotiv rata, kao moralnim ~inom, u~inio je to i dopisni ~lan,akademik Miroslav Simi}, koji je pismom od septembra 1995.godine podneo zahtev da bude razre{en ~lanstva u SANU. Zbogtog svog ~ina bio je u Akademiji kritikovan, jer „nema pravo dadâa ostavku“. To su u~inili i neki ~lanovi van radnog sastavaSANU: Kruno Prijatelj (telegramom od 21. septembra 1991.) iCvito Fiskovi} (izjavom u {tampi 22. Septembra 1991.), naprimer. Neki ~lanovi - nikako ne zbog starosti i bolesti - nisugodinama u~estvovali u radu SANU, kao na primer AndrejMitrovi} i Tibor Varadi, o ~emu svedo~e godi{nji izve{tajiOdeljenja. Zanimljivo je da su neki aktivni ~lanovi SANU, kaona primer, Ljubomir Simovi} i Miroslav Panti} odbili u~e{}e uradu organizacionog odbora za pripremu nau~nog skupa opoloàju srpskog naroda. S druge strane, SANU je bila izloènasna`nom i reklo bi se trajnom pritisku da bude {to aktivnija u„odbrani“ srpskih nacionalnih i dràvnih interesa, pre svih izOdeljenja dru{tvenih i Odeljenja istorijskih nauka. Odeljenjedru{tvenih nauka {iroko elaborira zabrinutost za sudbinu srpstvapredsednika SANU Medakovi}a i izraàva „zainteresovanost zasve {to je u vezi sa Memorandumom SANU“…..

40


Zlo~in raspame}ivanja narodaIntervju dat Rialdi [ebek.

„Na{a Borba“ od 4 - 5. 11. 1995.

Dopisni ~lan SANU Miroslav Simi} , uputio je ovog septem-bra pismo Predsedni{tvu te nau~ne institucije u kojem podnosiostavku na svoje ~lanstvo, a kao razlog tome navodi „li~ne imoralne razloge“ zbog kojih „vi{e ne èli da bude u dru{tvu sagrupom akademika odgovornih za zlo~ine protiv mira,~ove~nosti i me|unarodnog prava“.

U poruci koja je uzburkala doma}u javnost, Simi} u tu grupuubraja Dobricu ]osi}a, Antonija Isakovi}a, Mihajla Markovi}a,Vasilija Kresti}a, Ljubomira Tadi}a, Milorada Ekme~i}a, PavlaIvi}a, Kostu Mihajlovi}a, Milorada Pavi}a, Dejana Medakovi}a,Milo{a Macuru i Enrika Josifa.

Reagovanja nekih prozvanih akademika, premda ne moguposluìti kao svetao doprinos istoriji najuglednije institucijeSrbije, zabavljaju deo srpskog naroda koji jo{ uvek nije digaoruke od ~itanja {tampe. Beogradska ~ar{ija dobila je jo{ jedno'~udo za tri dana'. Vrlo li~nim ~inom, nastalim iz dugog i te{kogpremi{ljanja jednog ~oveka, posluìla su za beg iz letargije.Slu~aj profesora Simi}a zapravo je pri~a o odlivu inteligencije.Znamo da ih je oti{lo mnogo. Znamo da su pametni, obrazovani,talentovani... da ih nije malo, da predstavljaju nezamenjiv poten-cijal zemlje i da u nekoj drugoj peru sudove, kre~e stanove iliubiru zna~ajna priznanja za svoj rad. Za pretpostaviti je da nisu~uli za hiljade drugih intelektualaca, koji dobrovoljno ìve kaoanonimusi po belom svetu jer su na~inili svoj izbor - da seograde. Da ne pripadaju ne~em {to je duboko protivno njihovommoralnom bi}u i sa ~im ne èle da se svedu pod zajedni~kiimenitelj... Profesor Miroslav Simi} je, za razliku od drugih, ose-tio potrebu da to kaè javno.

41


Simi}a smo na{li u njegovom domu u gradi}u Milton Kinsu(Milton Keynes), nedaleko od Londona, u dubokoj britanskojprovinciji, gde sa suprugom Radmilom Mileusni}, koja je tako|ebila profesor Medicinskog Fakulteta u Beogradu, ìvi od 1993.Ona se bavi istraìvanjem biohemijskih osnova u~enja na vrlopoznatoj visoko{kolskoj britanskoj ustanovi - „Open Universi-ty“. Dr Miroslav Simi} pi{e ud`benik iz imunologije i ima statusprofesora-gosta na istom univerzitetu.

- Umoran sam. Sva ova buka u vezi moje ostavke me je dostaiscrpla. Nisam navikao na publicitet - nisam ja za to - kaè Simi}i nastavlja: - Do mog odlaska u penziju 1989. godine, a i na iz-vestan na~in posle toga, ìveo sam uglavnom mirno i radio uLaboratoriji za imunologiju koju sam osnovao. To je bio za menetoranj od slonova~e u kom sam prijatno provodio vreme okruènsvojim saradnicima. Radili smo dosta dobra i zanimljivaistraìvanja, cenjena u svetu. Mija Luki}, moj naslednik na kat-edri za imunologiju, govorio mi je 'Profo, mi vas volimo i ceni-mo pre svega zato {to ste iskonski gospodin. Najvi{e zato {tosmo se pored Vas ose}ali neverovatno slobodno. Slobodni damislimo i radimo. Nikad nam niste nametali svoje stavove'. Te sustvari meni bile va`ne.

Zasto je onda Mirku Simi}u sve ovo trebalo?- Zato {to ima situacija u kojima nema smisla da ~ovek bude

samo pragmati~an, ve} preovla|uje potreba da se zadovolji isavest - bez obzira na neposredne posledice. U poslednjih godi-nu dana, tokom mog boravka ovde, ta potreba je narasla. Nijefraza kad kaèm da ja ~ekam ovde neki svoj kraj. To ima realnihosnova. Stoga sam poslu{ao svoju savest i re{io da se na vremeogradim od ljudi koje po mojim li~nim moralnim merilima sma-tram odgovornim za rat.

Oni koje ste prozvali sada vas optuùju za verbalni lin~ ilov za publicitetom.- Svakako mi nije bila èlja da postanem medijska li~nost.

Takva je optu`ba u najmanju ruku neozbiljna. Nisam o~ekivao nida }e oni na tako nizak i nedostojan na~in reagovati na moju vrlo

42


ozbiljnu optu`bu. S druge strane, shvatam da bi za njih bilo veo-ma opasno da otvore pravi i po{ten dijalog. Argumenti su namojoj strani. Sve ono {to sam naveo lako mogu da dokaèm.

Pitanje ratnih zlo~ina tek je otvoreno. [ta za Vas onozna~i?

- Ratni zlo~in je sve ono {to je ~injeno i {to je zapisano udetaljnim izve{tajima Mazovjeckog i njegove komisije. Etni~ko~is}enje, silovanja, stvaranje koncentracionih logora. Uop{te neose}am potrebu da posebno raspravljam o tome da li su ratnizlo~ini po~injeni. înjenica je da su ih vr{ili i pripadnici vojnihi paravojnih sila srpske nacionalnosti. Mo`da sam naivan, ali javerujem u instituciju me|unarodnog prava. Verujem u potrebukao i u mogu}nost da, shodno tom pravu, oni koji su po~inilizlo~ine ili su ih podstrekivali, svejedno, treba da budu ka`njeni.Me|utim, po meni, velika ako ne najve}a krivica je i na ljudimakoji su vr{ili ono {to ja nazivam 'raspame}ivanje'.

[ta pod tim podrazumevate?- Zlo~ina~ko raspame}ivanje, na primer, je poru~ivati da srp-

ski narod 'sve {to dobija u ratu gubi u miru'. To je katastrofalnaporuka. Ona tom narodu kaè - ti nisi u stanju da ìvi{ i prosperi-ra{ u miru. Nisi u stanju mirno da postiè{ rezultate. Iz togadirektno proizlazi i slede}i katastrofalni zaklju~ak - ako neznamo da radimo, znamo da se tu~emo. U greh raspame}ivanjaubrajam i izjave kao 'svi oko nas, svi na{i susedi su neprijatelji's kojima ne moèmo ìveti zajedno. Jedna od tako|e vrlo opas-nih tvrdnji je teza o ekonomskoj eksploataciji Srbije. Razumnomanalizom, kakvu je napravio Ljubomir Madàr, pokazuje se dasu i Srbija i Hrvatska i Slovenija bile eksploatisane od sistemakoji je u osnovi bio nakaradno postavljen i nije mogao dafunkcioni{e zbog ideolo{ke indoktrinacije. Samo zalu|eni srpskinacionalisti i ekonomske neznalice mogli su govoriti: 'kad oduSlovenci koji su nas te{ko eksploatisali, Srbija }e procvetati'.Slovenci su oti{li a Srbija ne da nam nije procvetala vec napro-tiv sve vi{e odlazi u katastrofu.

43


Kolektivno ludilo u Jugoslaviji bilo je izazvano i promovisa-no. Dobar deo srpskih intelektualaca je direktno za to kriv. Zlo-~ine protiv mira i humanosti, i protiv sopstvenog naroda, za kojeih krivim, smatram najve}im zlo~inima za koje neki ~ovek moèda bude optuèn. Sve ono ~to su oni ~inili - raspame}ivanje nar-oda - manifestacija je njihove od ranije suène svesti.

[ta za Vas zna~i nacionalno ose}anje?- Za mene nacionalno ose}anje zna~i ose}anje pripadnosti

odre|enoj kulturi i tradiciji. A osnovna odlika takvog mog nacio-nalnog ose}anja je: prema mitovima se odnosim kao premamitovima a ne kao prema nekoj pseudorealnosti koju ~ovek mozepotezati kad mu je potrebna.

Za{to se niste ranije ogradili od grupe akademika kojesmatrate odgovornim?- Sli~na pisma Predsedni{tvu SANU upu}ivao sam i ranije.

Oni u Predsedni{tvu su jednostavno prelazili preko njih ili su miodgovarali samo privatno. Zvani~nih odgovora nije bilo iakosam kao ~lan Akademije imao pravo da znam koji su stavoviPredsedni{tva. U zapisnicima sa skupova Odeljenja Medicinskihnauka SANU, na primer, navodi se moja izjava Predsedni{tvu ukojoj mu zameram {to je dozvolilo da najvi{i ~asnici SANUdevalvi{u u partijske funkcionere stranke na vlasti koji svojimkorte{kim delovanjem ru{e ne samo nau~ni ugled SANU ve} injenu humanisti~ku osnovu i op{teljudsku orijentaciju. Iz zapis-nika se tako|e vidi da sam prebacivao Predsedni{tvu da nijeni{ta u~inilo da blagovremeno distancira SANU od ratobornepolitike srpske vlasti i od rasplamsavanja mr`nje koju je nacio-nalizam agresivnih ljudi bez savesti, morala i ikakve duhovnevrednosti stalno podsticao. Zamerao sam mu i da nije pokretalobilo kakve inicijative da se zaustavi rat koji se ni~im ne moèopravdati i koji preti da nas za dugo vreme izbaci iz dru{tva civ-ilizovanih naroda, niti je i{ta u~inilo da se pozovu na odgo-vornost dobro poznati krivci za sve mlade ìvote koji suizgubljeni bez cilja. Predsedni{tvo je dobilo sve ove poruke ipotpredsednik SANU Aleksandar Despi} mi je odgovorio privat-nim pismom, ali ni{ta zvani~no nisam dobio. Prema tome nijeta~no da se ranije nisam ogla{avao.

44


Ipak marta 1990. na sastanku Odeljenja predloèni ste zajednog od kandidata sa Sedmojulsku nagradu.- Tu kandidaturu sam povukao i rekao da je moje li~no

uverenje da je to dràvna nagrada koja ima proreìmsku kono-taciju. Budu}i da su moja uverenja bila anti-reìmska rekao samda mi ne bi predstavljalo li~no zadovoljstvo ako bi je eventualnoi dobio. Rekao sam ne}u nagradu, jer dobiti je sada zna~i da samu slu`bi reìma, a ja sam u stvari protiv njega.

Na Skup{tini Srpske akademije nauka i umetnostiodrànoj 1990. godine podneli ste predlog da se raspustiAktiv Saveza komunista u Akademiji.- Veoma sam ponosan {to sam sastavio taj dokument kojim su

u stvari komunisti isterani iz Akademije. Njime sam u imetrideset ~lanova-potpisnika Skup{tini SANU odrànoj 24. maja1990. godine, predloìo da se donese odluka o uklanjanjutada{nje organizacije komunista, tzv. Aktiva Saveza komunista,iz okvira SANU, kao i da se uskrati formiranje bilo kakvestrana~ke organizacije pod njenim krovom. Smatrao sam daAkademija kao najvi{a srpska nau~na i umetni~ka institucija nesme da sluì interesima jedne partije, a pogotovu ne komu-nisti~koj partiji. Zalagao sam se za depolitizaciju i deideolo-gizaciju Akademije. Naàlost, iako su svi glasali za moj predlogkoji je jednoglasno prihva}en, Kanazir iako Predsednik SANUoti{ao je da sramotno sluì SPS-u, kao i potpredsednik AntonijeIsakovi} i ~lan Predsedni{tva Mihajlo Markovi}. Iako ~asniciAkademije oni se nisu pona{ali saglasno odluci koja je naSkup{tini usvojena jednoglasno!

Nedavno smo na britanskoj televiziji gledali potresnereportaè o egzodusu Srba iz Krajine. Kako ste to ovdedoìveli?- Ose}ao sam se uàsno. Srpski narod u Hrvatskoj nikad rani-

je nije doìveo tako masovnu katastrofu. A ona je, nagla{avam,posledica vo|enja potpuno pogre{ne politike. Kad govorim oraspame}ivanju onda moram da kaèm i {ta smatram opame-}ivanjem. [to se ti~e Srba u Hrvatskoj, opame}ivanje bi bilovo|enje one politike koju je, recimo, pre Drugog svetskog rata,

45


zastupao Svetozar Pribi}evi}. Njegov pristup re{avanju srpskogpitanja je da se Srbi u Hrvatskoj mogu i politi~ki organizovatikao sastavni deo Hrvatske.

Mislite li da se takav pristup politici mogao o~ekivati odSrba iz Krajine '90. i '91.?- Kad je osvojio vlast, Tu|man jeste krenuo s politikom koja

je grubo ugroàvala Srbe u Hrvatskoj. Postojale su dvemogu}nosti. Ili da Srbi pruè oruàni otpor, {to su u~inili i {to jerezultiralo u ratu do istrebljenja, ili da krenu u ostvarivanje svo-jih prava mirnim i mukotrpnim demokratskim putem, {to sunaàlost propustili da u~ine. Siguran sam da bi ovom drugommudrijom politikom, s poverenjem u snagu demokratskih insti-tucija i politi~kom uporno{}u - na liniji onoga {to danas radiMilorad Pupovac - oni dobili za{titu civilizovanog sveta i ostvar-ili daleko ve}a prava nego {to je Tu|man zami{ljao da im da. Usvakom slu~aju, ne bi bili zauvek proterani sa svojih ognji{ta.

A {ta sa Srbima u Bosni?- Po meni jedinstvena Bosna i Hercegovina bi trebalo da pre-

vashodno bude organizovana na principima multikulturalnosti imultieti~nosti. Naàlost, nisam potpuno siguran da je Vlada uSarajevu do kraja iskreno to i èlela. Zapravo se duboko slaèmsa idejama iza kojih stoji Srpsko gra|nsko vije}e u Sarajevu. Bezte vizije Bosne i Hercegovine, Srbima koji tamo ìve }e bitiveoma te{ko. Sasvim bi bilo druga~ije da je preovladalo gledi{teda Bosnu i Hercegovinu ne treba deliti po principima nacional-nih entiteta.

Kako gledate na dana{nju „mirotvornu“ politiku predsed-nika Milo{evi}a?- Moram da priznam da ono {to sada radi Milo{evi} jeste

nekakvo zalaganje za mir. Ta njegova politika moè dovesti doonoga {to nam je svima najpotrebnije - da se zaustavi prolivanjekrvi u Bosni. Trenutno Milo{evi} stvarno podràva mir.Me|utim, moj odnos prema Milo{evi}u je veoma kompleksanjer bi trebalo da dam pozitivnu ocenu o ~oveku za koga u osnovismatram da je ratni zlo~inac i da je izvorno odgovoran za rat.

46


Zapravo govorim o dva Milo{evi}a. Jednom koji je odgovoranza rat, i drugom, koji je sada stekao naknadnu mudrost iz jednos-tavnog razloga {to je uvideo da ne mo`e dobiti rat koji je onzapo~eo i hteo, pa je zbog toga prisiljen da vodi mirotvornu poli-tiku.

Redovno ste odlazili na sastanke Beogradskog kruga. [tadanas mislite o njemu?- Mislim da je to jedno izvanredno prijatno dru{tvo u koje

sam svake subote odlazio na neku vrstu psihoterapije. Da sele~im od ludila koje je oko sebe indukovala velikosrpska poma-ma mase srpskih intelektualaca. Mislim da je aktivnostBeogradskog kruga vrlo dragocena i da se upravo kroz njegovudelatnost pokazalo da srpska inteligencija ipak ima nekubudu}nost.

Psihoterapeutski kau~ Beogradskog kruga ipak nije imao tajmagnetizam da zadr`i ljude poput Mirka Simi}a i njegovesupruge Radmile Mileusni} u njihovoj ro|enoj zemlji. U Kanadi,Britaniji, Francuskoj, na Baliju, u Ju`noafri~koj Republici... oniprave svoje minijaturne krugove anonimno utopljeni u op{tipojam inteligencije u dijaspori.

47


Jedna laka i pou~na zagonetkaE-mail prijateljima (oktobar 2000)

Verovali ili ne, visokoumna razmi{ljanja iznesena u oba dolepriloèna teksta (tekstovi 1 i 2) poti~u od iste osobe, od takore}inajve}eg srpskog pisca i maltene oca srpskog naciona, ina~enedou~enog kalemara i uvaènog ~lana SANU, samo {to susaop{tena javnosti u razmaku od najmanje 10 godina. Pazljivopro~itajte oba teksta i odgovorite na pitanje:

Kako glasi ime i prezime srpskog pisca i Akademika kome jetrebalo najmanje 10 godina da mu bar ne{to, iako jo{ uvek nesve, dospe iz dupeta u glavu?

Tekst br. 1 (1989-1991)„Srpski narod na preskupom istorijskom iskustvu obe

Jugoslavije i posle sada{njih ratova ne}e ispustiti mogu}nost dastvori novu dràvu u kojoj }e zasnovati slobodno i demokratskodru{tvo i ljudsku zajednicu bez mr`nje i eksploatacije. Stvaranjetakve srpske dràve ili dràvne zajednice slobodnih i ravno-pravnih gra|ana i naroda bez Slovenaca, Hrvata i onih koji ne}esa Srbima, nije samo srpski interes...“ (Politika, 26.7.1991).

„Nastaju uslovi u kojima }e se posle dva stole}a borenja srps-ki narod kona~no skrasiti u demokratskoj dràvi i posvetiti svomrazvoju i napretku. Srpski narod kao celina prvi put u istorijisti~e nacionalnu, socijalnu i duhovnu samosvest“ (Politika,15.9.1991).“...sa na{im nacionalnim klonu}em i padom tekao jepermanentan slobodarski i demokratski, moralni i stvarala~kiotpor doma}em staljinizmu. (...) taj je otpor kulminisao posled-nje dve godine svenarodnom, demokratskom pobunom, kojomse srpski narod ponovo uspostavlja kao istorijski subjekt udemokratskom i civilizacijskom zna~enju. (...)

48


Na sre}u ove zemlje i njenih mladih generacija, zajedno saSrbijom, Crna Gora je zapo~ela svoj preporod; zapo~ela ga jeodlu~no, demokratski, sa politi~kim ljudima koji dobro inapredak obe}avaju“ (Knjièvne Novine, 1-15.7.1989).

„U tom pogledu je sada{nja dràvna politika Srbije i njenogpredsednika (Slobodana Milo{evi}a) po mom uverenju, isprav-na. Njoj ne nedostaje program, strategija i volja, njoj ne nedosta-ju sredstva i organizacija (...) Nastojim da ga vidim (SlobodanaMilo{evi}a) kao hroni~ar i pisac ovog doba. S tog stanovi{ta,smatram da posle N. Pa{i}a u I svetskom ratu nijedan srpski poli-ti~ar nije imao teè uslove i breme od S. Milo{evi}a. On se hrab-ro posvetio obnovi srpske dràve i spasavanju srpskog naroda odnovog porobljavanja i uni{tavanja.

Sa svim svojim op{te poznatim nedostacima i proma{ajima,osobito u personalnoj politici, zaka{njenju u demokratizaciji srp-skog dru{tva, medijskoj neko-munikativnosti, S. Milo{evi} je odsvih srpskih politi~ara u poslednjih pet decenija najvi{e uradio zasrpski narod. Njegova generalna nacionalna politi~ka strategija itaktika, smatram da je realisti{na i dobro usmerena“ (Politika,27.7.1991).

Tekst br. 2 (1999)„Srbi su preìveli jedan od svojih najnesre}nijih vekova od

Nemanje i Svetog Save do Malog svetskog rata ove godine; alise taj vek ne zavr{ava Dvehiljadite godine od ro|enja Bogaljubavi. Na{e stradanje se nastavlja i u 21. veku. (...) Za{to je srp-ski narod na kraju 20. veka doìveo istorijski poraz i na{ao se uegzistencijalnoj krizi i da li su na{i nacionalni porazi uslovljeniobjektivnim ~iniocima, pa je nacionalna nesre}a koju preìv-ljavamo bila neizbe`na ili su za nju odgovorni srpske vo|e,dràvnici, politi~ari, ideolozi, intelektualna elita? (...)

Da ne nabrajam sve nacionalne i socijalne poraze, moramo sezamisliti: za{to i kako se sve to dogodilo? Da li je to samo delona{ih neprijatelja i izraz svetske nepravde prema Srbima? (...)Podsetimo se: Na po~etku veka i u njegovim prvim decenijama,bili smo ...(...)...demokratski i civilizacijski predvodnik Balkana,

49


sada smo na samom za~elju evropske demokratije i civilizaci-je...(...) Za sada{nje srpsko stradanje, odgovorni su i protagonistii sledbenici i antititoisti~ke i dana{nje opozicije, iako su im,razume se, odgovornosti razli~ite... (...) Bilo bi to politi~ko slepi-lo i nova kobna zabluda ako bismo poverovali da se egzistenci-jalna kriza srpskog naroda sadrì samo u vladaju}em reìmu injegovom ~elniku.(...)

Istorijski procesi i svetski tokovi u ovom stole}u, a iznad svihneoimperijalisti~ka i hegemonisti~ka strategija i politikaSjedinjenih Ameri~kih Dràva i njihovih evropskih satelita, nisunaklonjene srpskom narodu, pa je surovo ka`njavan za svezablude, gre{ke i krivice. (...) Srbija jo{ uvek nema istinskidemokratsku stranku. Sve su na{e stranke zasnovane na retardi-ranim idelogijama. (...) ...u Srbiji ne}e biti demokratije, a niumne snage i morala za preispitivanje i utvr|ivanje nacionalnihzabluda, gre{aka i krivica koje su srpski narod dovele do samogruba istorijskog ponora...

A Srbi nisu samo gubitnici. Neki nacionalni porazi u ovomveku, dijalektikom istorije pretvori}e se u idu}em veku u srpskepobede i preimu}stva nad sada{njim pobednicima. Nijednapobeda i nijedan poraz nisu kona~ni u istorijskom bivstvovanjunaroda“.... (Nedeljni Telegraf, br.192, 29.12.1999).

Naravno da odgovor glasi: Dobrica ]osi}.Iako ste sigurno ta~no odgovorili, ipak nemojte na sebe biti suvi{e

ponosni: zagonetka je bila isuvi{e laka.

50


Povodom skupa „Velika Srbija - istine, zablude izloupotrebe” Komentar Simi}a objavljen pod naslovom „Skup bez nauke” u „Danas” od 17.decembra 2002

Nedavno sam preko interneta u radio-emisiji „Pe{~anik“ Ra-dija B92, emitovanoj 9. novembra pod naslovom „Nacionalizamu Srbiji“, ~uo kako je novinar Vremena Teofil Pan~i} izrazom„Bal drtina“, po meni veoma ta~no i slikovito, okarakterisao tzv.„nau~ni skup“ koji je krajem oktobra organizovala Srpska aka-demija nauka i umetnosti (SANU). Shodno svojevremenoj na-javi predsednika SANU, uvaènog gospodina Dejana Medako-vi}a, na skupu je trebalo ~ak 55 doma}ih i 47 stranih mislilacada raspravlja na temu „Velika Srbija - istine, zablude i zloupo-trebe“. Me|utim, podneto je ukupno 30 „nau~nih referata“,nau~nih shodno kriterijumima koji se u SANU neguju. I to 21referat doma}ih nau~nika i devet referata inostranih dubokomis-lilaca, tipa „~uvenog kembrid`skog istori~ara“ Majkla Stentonaza koga je retko ko od engleskih istori~ara ~uo da postoji, i Sr|eTrifkovi}a, poklonika generala Lebeda, Mladi}a i Karadì}a, inajurenog sekretara Aleksandra Kara|or|evi}a.

Naravno da su svi oni pri~ali istu pri~u koju pri~aju ve} vi{e oddeset godina. Jer to je jedina pri~a koju oni u svom odrtavelommozgu imaju. Po ko zna koji put ponovili su istu pri~u sa ciljemraspame}ivanja naroda srpskog, tvrde}i da je sve {to su ranije gov-orili su{ta istina i da sve lo{e {to se narodu srpskom desilo,slu{aju}i i postupaju}i po njihovim savetima, u stvari se uop{tenije desilo, a ako se desilo, to nema nikakve veze s njima. Oni suu stvari èleli najbolje i ~inili su najbolje, a ako je i bilo neke {tetei stradanja za narod srpski, krivi su naravno pre svega Hrvati, krivisu i Turci, a mo`da je za pone{to kriv i poneki vojnik ili oficirJNA, naravno zbog svoje komunisti~ke indoktrinacije.

51


52


êstitka Predsedniku SANU

Uvaèni profesore Hajdin,Od sveg srca Vam ~estitam na izboru za Predsednika SANU.

Naravno da me posebno raduje ~injenica da je za Va{ izborglasalo gotovo dvostruko vi{e ~lanova SANU nego za propalogkandidata Medakovi}a, ~oveka za ulizi~ku slu`bu svakom reì-mu i za svako vreme. Za mene je to siguran nagove{taj da jeproces o~i{}enja od nacionalisti~ke pomame koju je u horu sadrugim sebi sli~nim memorandumistima svesrdno sejao Meda-kovi}, proces toliko potreban Srbima za nacionalno ozdravljen-je, kona~no po~eo da se de{ava i u SANU. Neka je sa sre}om!

Koristim ovu priliku da tako|e najsrda~nije ~estitam gospodiMladenu Srbinovi}u i Stevanu Koi~kom na izboru za pot-predsednike, i gospodinu Nikoli Tasi}u za generalnog sekretara.Duboko sam uveren da }e Izvr{ni odbor Predsedni{tva u ovak-vom sastavu i sa profesorom Hajdinom na ~elu, uspe{no skinutiljagu koja je za vreme vladavine Kanazira, Medakovi}a i ostalihmemorandumista i milo{evi}evaca pala na SANU. I da }e SANUponovo postati vode}a nau~na i kulturna institucija sposobna da„bri`ljivo ~uva pamet, obraz i ~ast srpskog naroda”.

Milton Keynes S po{tovanjem4 April 2003 Miroslav Simi}

53


Tri pitanja bez odgovoraIz zapisnika skupa Odeljenja medicinskih nauka SANU od

15. januara 1992. godine, moè da se vidi da sam se jo{ daleke1992. godine zvani~no obratio tada{njem Predsedni{vu SANUslede}im pitanjima:

1. Za{to: „Predsedni{tvo nije ni{ta u~inilo da pravovremenodistancira SANU od ratoborne politike srpske vlasti i od ras-plamsavanja mr`nje koju je nacionalizam agresivnih ljudi bezsavesti, morala i ikakve duhovne vrednosti stalno podsticao”.

2. Za{to: „Predsedni{tvo nije pokretalo nikakve inicijative dase zaustavi rat koji se ni~im ne moè opravdati i koji preti da nasza dugo vreme izbaci iz dru{tva civilizovanih naroda”.

3. Za{to: „je Predsedni{tvo dozvolilo da SANU kao vode}anau~na i kulturna institucija srpskog naroda, kao nacionalnasavest koja treba bri`ljivo da ~uva pamet, obraz i ~ast svog nar-oda, zataji i da na SANU u na{oj i svetskoj javnosti zbog togapadne ljaga koja }e se te{ko izbrisati”.

Naàlost od tada (godine 1992.) do danas (godine 2013.)SANU kao vrhunska nau~no-kulturna institucija Srba je veomamalo, gotovo ni{ta, u~inila da poku{a da izbri{e nacionalisti~kuljagu koja je na nju pala. Zato i mogu bistre pameti i ~iste savestidefinitivno da kaèm:

GOODBYE SANU!

54


SadràjPREDGOVORDelati kao slobodan ~ovek/ Olivija Rusovac 5Ukidanje aktiva Komunisti~ke Partije u SANU 11Apel osamnaestorice ~lanova SANU protiv rata 13Izvod iz zapisnika skupa Odeljenja medicinskih nauka SANU 15Pohvala savesti/ Mirko Dor|evi} 18Javne reakcije prozvanih akademika 19Zakon Palilulske pijace/ Bogdan Tirnani} 24Vi{e Simi}a, ve}a Srbija/ Danica Dra{kovi} 27Pranje mraka: poku{aj zaustavljanja sunovrata pameti/Milan Jaj}inovi} 29Citati Vreme optuìvanja/ Milo Gligorijevi} 32O besmrtnosti akademika/ Akademik Miroslav Panti} 33Suèna svest Akademika Vasilija Kresti}a 35SANU o nacionalnim i dràvnim interesima/ Boìdar Jak{i} 40Zlo~in raspame}ivanja naroda/ Intervju Rialdi [ebek. 41Jedna laka i pou~na zagonetka 48Povodom skupa „Velika Srbija - istine, zablude izloupotrebe” 51êstitka Predsedniku SANU 53Tri pitanja bez odgovora 54

55

Miroslav Simi} GOOD BUY SANU

56


Miroslav Mirko Simi} GOODBYE SANU !

Izdava~ZADRUGA RES PUBLICA

Beograd, Resavska 28/IIza izdava~a

Zlatoje MartinovUrednica izdanja Olivija Rusovac

Kontakt:Tel: 011/ 3342-519

e-mail: [email protected]

DTP/Grafi~ka produkcijaMOSTART, Zemun

Tira`300

Prvo izdanjeBeograd 2013

57


CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

316.42(497.11)"1990/1995"323(497.11)"1990/1995"

SIMI], Miroslav, 1924-Goodbye SANU! : zbirka dokumenata o

jednom propalom poku{aju da se zaustavinacionalisti~ko raspame}ivanje Srba, kroz

delovanje Srpske akademije nauka i umetnostii pojedinih akademika / Miroslav Mirko Simi}.

- 1. izd. - Beograd : Res publica, 2013(Beograd : MostArt). - 57 str. : ilustr. ; 21

cmTira` 300. - Str. 5-7: delati kao slobodan

~ovel / Olivija RusovacISBN 978-86-86487-08-7

a) Srbija - Dru{tvene prilike - 1990-1995b) Srbija - Politi~ke prilike - 1990-1995

COBISS.SR-ID 201767436

58


miroslav simic goodby sanu - miroslavmirkosimic.org za knjigu goodbye … · srpske akademije nauka...

Documents