model strateŠkog menadŽmenta – predviđanje budućnosti

MENADŽMENT STRATEGIJE I

RAZVOJA

Strategija pruža odgovore na pitanja:

Gde preduzeće želi da ide? Kako će tamo stići? Strategija - predstavlja plan aktivnosti koje će se

ostvariti u konkurentskom okruženju u nameri dostizanja ciljeva organizacije.

Ciljevi - se definišu kao stanje u kome organizacija želi biti, stanje kojem firma teži, a strategija kao način kako tamo stići.

Strateški menadžment - se definiše kao set odluka i aktivnosti dizajniranih tako da se postignu ciljevi preduzeća.

U literaturi srećemo različite modele strategijskog menadžmenta

Najčešći modeli obuhvataju sledeće faze: Strategijska analiza Predviđanje budućnosti Definisanje misije i strategijskih ciljeva Formulisanje i izbor strategije Primena strategije Kontrola primene strategije

MODEL STRATEŠKOG MENADŽMENTA

Strateški menadžment je u potpunosti okrenut budućnosti

Predviđanje budućnosti – veoma značajna oblast strateškog menadžmenta, koja pruža osnov za strateško upravljanje preduzećem, odnosno za upravljanje budućim akcijama i aktivnostima

Budućnost je neizvesna i nepoznata, dobro predviđanje smanjuje neizvesnost i rizik mogućih poslovnih neuspeha

MODEL STRATEŠKOG MENADŽMENTA – predviđanje budućnosti

U teoriji i praksi se susrijeće veliki broj metoda predviđanja, poput:

Ekstrapolacija trenda Regresiona analiza Poslovni ciklus Vodeći privredni model Metod simulacije Metod scenarija Brainstorming metoda Delphi metoda Analiza osetljivosti


Ekstrapolacija trenda – korišćenje podataka iz prošlosti da bi se na osnovu njih predvidela budućnost.

Ukoliko su raspoložive serije podataka koje opisuju događaje iz prošlosti, i ukoliko pretpostavimo kontinuitet događanja u sadašnjosti i budućnosti, onda možemo trendove koji pokazuju prošla događanja da ekstrapoliramo u budućnost, i tako dobijemo željene projekcije budućnosti.


Regresiona analiza – Regresiona analiza je skup statističkih metoda kojima se otkriva da li postoje veze između posmatranih pojava i kakve su po obliku i smeru.

Regressio (lat.) – vraćanje, opadanje, odstupanje


Regresija je metod kojim se ispituje zavisnost između dve ili više promenljivih, odnosno pojava:

- Visina zarade, radni učinak - Nacionalni dohodak, javna potrošnja - Nacionalni dohodak, životni standard - Godine starosti, radni učinak- Količina padavina, prinos kukuruza - Temperatura vazduha, broj turista - Nivo obrazovanja, radno mesto, visinu zarade - Količina padavina, količina đubriva, prinos pšenice


Vodeći privredni model – zasniva se na praćenju rezultata drugih firmi koje su već ostvarile određene rezultate u svom poslovanju. Procenom njihovih rezultata i strateških planova, koriste se proverene metode planiranja i primene ideja i iskustava drugih.


Eksplorativne ili istraživačke metode - Koristi sadašnje poznavanje naučnog potencijala i trendove tehnoloških promena i projektuje ih u budućnost pod pretpostavkom da u ostalim bitnim faktorima sredine neće biti promena. Pretpostavka je da se razvoj odvija svojim prirodnim tokom koji se može sagledati i na koji može da se utiče. Tu spadaju:

1. Metod scenarija2. Metod simulacije


Metod simulacije – je metod gdje se uz pomoć određenog modela opisuje rad nekog realnog sistema i vrši istraživanje i analiza njegovog ponašanja u vremenu, kako bi se dobili potrebni zaključci

Realni poslovni sistemi su veoma složeni i njihovo istraživanje u realnom vremenu je skoro nemoguće i zato se formiraju modeli koji simuliraju rad i ponašanje realnog sistema i eksperimentisanjem se dobijaju određeni zaključci koji mogu da važe za posmatrani realni sistem.


Najviše korišćena metoda projektovanja buducnosti na osnovu poznatih relacija.

• Tehnika za opisivanje ponašanja realnog sistema tokom vremena uz posmatranje promena vrednosti varijabli i parametara iz okruženja (skup zavisnih varijabli, kao što su profit, tržište, prodajna cena i sl, koje se menjaju tokom simulacije s promenama nezavisnih varijabli , kao što su stopa inflacije, promene cena konkurenata i stopa nezaposlenosti)

• Kroz izmenu ulaza izazivaju se promene izlaza, nakon cega se vrši opredeljenje za najpovoljniju ulazno-izlaznu kombinaciju

• Modeli simulacije su tačni jedino ako se za testiranje koriste realni podaci i ako je predviđanje kratkoročno, tj. za mali broj godina.


Osnovni cilj korišcenja simulacije je upravo u mogucnosti da se latentne krizne situacije predvide, što omogucava menadžerima da planiraju organizacione promene proaktivno, da reaguju pre nego što se planirane promene i prakticno dogode.

• Menadžeri koriste simulacijske modele za predvidanje efekata promena okoline, npr. kakva se tehnologija može ocekivati sledece godine ako se stopa ulaganja u IR poveca?

• Daje odgovore npr. kakvi ce biti efekti promena u globalnim tehnološkim procesima na preduzece ako njegove strategije ostanu nepomenjene?

• Koje su te kombinacije strategija koje mogu omoguciti preduzecu ostvarivanje napretka u tehnologiji?


Metod scenarija – predstavlja metod predviđanja budućnosti koji omogućava da se kvalitativno i kvantitativno opiše više alternativnih prikaza budućnosti (vizija budućnosti)

Uz pomoć metoda scenarija definiše se globalni prikaz budućih događaja kroz opis više povezanih parametara koji mogu biti kvantitativno i kvalitativno izraženi

I scenario: min. obim prodaje-min.prodajna cijena-min.ukupan prihod-mala neto sadasnja vrijednost-dug rok vraćanja-neprihvatljiv projekat......

II i III scenario – suprotno od I.....


Moderna tehnika koja više obezbeduje više kvalitativnu deskripciju evolucije sadašnjosti u buducnost,a manje insistira na numerickoj preciznosti.

Koraci:1. Prvo se odreduju pokretacke snage široke primene;2. Drugo, utvrduje se zavisnost izmedu prihvatljivih trendova3. Na kraju se vrši njihova kombinacija u cilju dobijanja

scenarija

Cilj scenarija je ne da se predvidi buducnost , nego da se razume situacija, da se identifikuju kriticni faktori i ocekivani diskontinuiteti, kao i da se na sistematican način ispitaju alternativni pravci mogucih akcija u buducnosti.


Metod scenarija može da posluži kod tehnološkog predviđanja kada se traži odgovor na pitanje da li kompanija može da predvidi i anticipira sled novih svojstava i novih karakteristika proizvoda, te na koji način će kompanija otkrivati nova svojstva i nove karakteristike za kojima će verovatno tokom vremena biti velika tražnja i koja su od njih tehnološki izvodljiva.


Analiza osetljivosti je tehnika izmene jedne ili više promenljivih na ulazu da bi se videla razlika u ishodu

Predstavlja računski postupak predviđanja uticaja promena ulaznih podataka na izlazne rezultate jednog modela.

Često se koristi za donošenje poslovnih odluka koje se tiču budućih stanja i događaja, u uslovima neizvesnosti


Kod kredita, recimo, promenom godišnje kamate (perioda otplate) menja se vrednost mesečne rate

Ova tehnika se koristi kada je potrebno doneti zajedničku odluku, kao što je određivanje prelomnih tačaka (break-even points) na osnovu različitih (početnih) pretpostavki.


Brainstorming metoda – “moždana oluja” ili “oluja ideja”, koja okuplja što više eksperata koji iznose svoje ideje radi rješenja određenog problema

Brainstorming metoda – je potpuno slobodno iznošenje različitih ideja i omogućavanje potpuno slobodne atmosfere na sastancima za sve ideje, čime se podstiče kreativni potencijal pojedinaca i stvaranje velikog broja ideja


Određene grupe ljudi grupno iznose ideje o mogućim promenama tehnologije i nauke. Na kreativnom sastanku se formiraju ideje. Pravilo je da se ideje ne smeju kritikovati bez obzira na njihovu realnost.

Akcenat se stavlja na što veći broj ideja, da bi se iz njih mogao izvuci kvalitet. Ideje se kombinuju, modifikuju ili poboljšavaju sa nekom drugom idejom.


Odvijanje faza, toka realizovanja brainstorminga su:

1. Izbor problema,2. Izbor eksperata,3. Odvijanje toka konferencije,4. Obrada predloga5. Dolaženje do konkretne alternative, ili

koncenzusa.


Pravila u brainstormingu koja se poštuju su:1. Razmotriti svaku ideju, mišljenje ili alternativu bez

obzira na njenu vrednost, znacaj ili primenljivost;2. Kritika ideja je strogo zabranjena, jer je kvalitetna

ideja neophodna , a i potpuna sloboda mišljenja. Moderator sesije prekida svaki pokušaj kritikovanja izložene ideje;

3. Podržati i podsticati izražavanje neobicnih ideja i misli u skladu je sa zahtevom da se generiše što veci broj ideja, ma koliko se one činile nekorisne i nerealne u prvom trenutku. Diskusije eksperata dovode do zaključka ili koncenzusa.


Obrnuti brainstorming - Nakon izvršene selekcije izabere se najbolja ideja i za nju se organizuje Brainstorming. Na sastanku se postavlja pitanje i iznose ideje “na koji sve način može ova izabrana, za sada najbolja ideja da propadne”.

Ova tehnika služi da bi se poboljšala izabrana ideja.


Delfi metoda – predstavlja najpoznatiju i najviše korišćenu metodu ekspertnih ocena

Primjena Delfi metode uključuje sistematsko i organizovano prikupljanje pojedinačnih predviđanja grupe eksperata, u cilju dobijanja tražene prognoze, gde se izbegavaju direktna diskusija i konfrontacije ljudi i mišljenja

Nakon definisanja problema koji je predmet prognoze, formira se grupa eksperata iz oblasti proučavanog fenomena kojima je obezbeđena anonimnost


Klasični metodološki pristup predviđanja budućnosti zamenjen je grupnim ekspertskim mišljenjem.

Karakteristike delfi postupka su:- Anonimnost,- Kontrola povratnom spregom,- Statistički i grupni odgovori. Metoda se ponavlja sve dotle dok se mišljenje

eksperata ne usaglase ili dok se do konacnog odgovora ne dode konsenzusom.

Odabrana grupa stručnjaka pruža odgovore na “određena” pitanja koja su predmet predviđanja, postupak se naziva panel (upitnik)


Prednosti Delfi metode su sledece:1. Ucesnici u prognoziranju su anonimni, što

omogucava da se dobiju objektivni odgovori;2. Delfi metod, kao intuitivni nacin mišljenja,

stvara osnovu za racionalno i kvalitetno odlucivanje;

3. Iterativni karakter metode, putem razmene informacija i podataka, omogucava korigovanje pocetnih stavova i mišljenja;

4. Kombinovanjem intuitivnih grupnih mišljenja kroz runde poboljšava se tacnost predvidanja;


Nedostaci:1. Subjektivni karakter;2. Od početka do kraja prolazi duži vremenski

interval, u kome mogu nastati promene u faktorima predviđanja;

3. Postojanje parcijalne popustljivosti kod eksperata;

4. Oblici anketnih pitanja nedovoljno konkretni;

5. Nestabilnost panel-članova.


Uspješno određivanje strategijske vizije preduzeća – omogućava definisanje misije i strateških ciljeva preduzeća

Pod misijom preduzeća – podrazumijeva se svrha ili razlog postojanja preduzeća

Opis misije – izražava sadašnju i buduću djelatnost i poslovne aktivnosti preduzeća

Misija pokazuje: Čime se preduzeće bavi i ona je usmjerena ka budućnosti Treba da izdrži probu vremena i pokaže da li se

preduzeće i dalje bavi pravim poslovnim aktivnostima Da li su one svrsihodne ili ih treba mijenjati

MODEL STRATEŠKOG MENADŽMENTA – definisanje misije i strateških ciljeva

Misija se prije svega vezuje za tržišno ponašanje preduzeća, mada zavisi i od organizacije preduzeća i organizacione kulture zaposlenih

U opštem smislu – misija definiše poslovnu orijentaciju celokupnog preduzeća

Posledice gubljenja misije: Zamagljivanje ciljeva i pravaca djelovanja preduzeća Dezorijentacija preduzeća Velike greške i gubitci Do gubljenja misije može doći usled čestog

menjanja i dopunjavanja nameravanih ciljeva – slučaj kod širokog i ekspanzivnog razvoja preduzeća

MODEL STRATEŠKOG MENADŽMENTA – definisanje

misije i strateških ciljeva

Strateški ciljevi – definišu sta u budućnosti preduzeće želi dostići

Strateški ciljevi – koji se u okviru strateškog upravljanja definišu, su najčešće razvojni ciljevi – znači budući ciljevi kojima preduzeće teži

Strateški ciljevi preduzeća – definišu se nakon strategijske analize okruženja i samog preduzeća i predviđanja budućnosti

Efikasno funkcionisanje svakog poslovnog sistema podrazumeva jasno sagledavanje i definisanje raznovrsnih ciljeva, strategijskih i operativnih, dugoročnih i kratkoročnih

Bez jasno definisanog cilja – nemoguće je poboljšati efikasnost, što znači da dolazi do nemogućnosti upravljanja sa posledicama prekida funkcionisanja preduzeća ili čak eventualnog prestanka odvijanja poslovnog procesa

Prema kibernetskom pristupu – cilj sistema se definiše kao novo, željeno stanje sistema u određenom trenutku ili vremenskom intervalu, u kojem treba sistem prevesti

Sistem obično ima više ciljeva koji mogu biti međusobno konfliktni, a koji se moraju, u manjem ili većem stepenu realizovati

Mnogobrojnost i konfliktnost ciljeva sistema – su osnovne prepreke u jasnom definisanju i izražavanju ciljeva

Osnovni cilj svakog preduzeća – sastoji se u očuvanju egzistencije i obezbeđenju permanentnog željenog razvoja



Obično se osnovni cilj preduzeća, koji je ujedno njegov strateški cilj, dalje precizira kroz dva osnovna strateška cilja:

Obezbeđenje kontinuiteta funkcionisanja – tj. egzistencije preduzeća

Obezbeđenje kontinualnog nastavka efikasnog funkcionisanja – tj. obezbeđenje kontinualnog željenog razvoja preduzeća



Pored navedenih ciljeva, svako preduzeće može imati i niz pojedinačnih strateških ciljeva kao što su:

Razvoj novog proizvoda, Ravoj nove tehnologije Osvajanje novog tržišta Unapređenje konkurentnosti Sniženje ukupnih troškova poslovanja Povećanje nivoa znanja osoblja......itd.....



Precizno definisanje podrazumijeva – da je strateški cilj svakog preduzeća da proizvede proizvode ili usluge koje zahteva tržište i da ih plasira na tržištu uz maksimiziranje očekivanog profita

Ovaj opšti cilj se dalje razvija u niz strateških ciljeva, kojima se obezbeđuje opstanak i razvoj preduzeća



Strategijski ciljevi su sljedeći:

Poboljšanje efikasnosti proizvodnje Povećanje obima proizvodnje Poboljšanje kvaliteta proizvoda Unapređenje postojeće tehnike i tehnologije Poboljšanje i inoviranje proizvodnog

programa i proizvoda i uvođenje novih Očuvanje postojećih i osvajanje novih

tržišta...itd



Strategija – se najčešće definiše kao način ili vodič kojim se određuje kretanja preduzeća u budućnost, ka određenim ciljevima u budućnosti

Od izbora strategije – zavisi i efikasnost dostizanja budućih ciljeva preduzeća

Postoje različite vrste strategija. Po Ansoffu postoje tri osnovne strategije za svako preduzeće i to:

Poslovna ili proizvodno – tržišna strategija Administrativna strategija Operativna strategija

MODEL STRATEŠKOG MENADŽMENTA – definisanje i

izbor strategije

Poslovnom strategijom – se definišu proizvodi ili tehnologije koje će preduzeće razvijati i proizvoditi, zatim kome će se proizvodi prodavati i kako ostvariti prednost nad konkurencijom

Administrativna strategija – obuhvata pravila pomoću kojih se uspostavljaju odnosi i procesi unutar samog preduzeća

Operativna strategija – obuhvata pravila pomoću kojih preduzeće upravlja svakodnevnim poslovanjem

Moderni pristupi definišu dve osnovne strategije koje ukazuju na moguće načine i pravce strategijskog razvoja preduzeća i to su:

Portfolio strategija Kompetitivna strategija

Portfolio strategija – se odnosi na izbor područja biznisa u kojima preduzeće namerava da posluje u budućnosti

Kompetitivna strategija – se odnosi na puteve ili načine koje će preduzeće koristiti za poslovanje u izabranim područjima


izbor strategije

Portfolio strategiju – karakterišu četiri osnovne komponente:

Vektor geografskog rasta – koji označava obim i pravac budućeg poslovanja preduzeća

Konkurentska prednost – neophodna na svakom području na kome preduzeće djeluje. Ostvaruje se, pre svega, preko novih proizvoda i tehnologija


izbor strategije

Sinergija – koju bi preduzeće trebalo tražiti unutar svojih poslovnih područja...npr. kroz efikasan istraživačko-razvojni rad.

Strategijska fleksibilnost – gdje postoje dva načina ostvarivanja i to:

Prvi način – je spoljni kroz diversifikaciju geografskog područja na kome firma deluje

Drugi način – je baziranje delovanja preduzeća na resursima i kapacitetima koji su lako transferabilni unutar strategijskih poslovnih područja


izbor strategije

Kompetitivna ili konkurentska strategija – obuhvata utvrđivanje posebnih pristupa koje će preduzeće koristiti za uspešno poslovanje na svakom odabranom poslovnom području

Za uspeh preduzeća u različitim poslovnim područjima najznačajnije strategije su sledeće:

Strategija maksimizacije učešća na tržištu Strategija rasta preduzeća Strategija diferencijacije tržišta kojom se uspostavlja

specifičan imidž proizvoda u svesti potencijalnih kupaca Strategija diferencijacije proizvoda

Porter je definisao tri vrste strategija koje mogu biti uspešne u borbi preduzeća sa konkurencijom i to:

Strategija vođstva u troškovima – koja se bazira na obezbeđenju nižih troškova proizvoda i usluga u odnosu na konkurenciju

Strategija diferencijacije – koja predviđa izmene i razlike kod proizvoda i usluga preduzeća koje tržište posebno ceni i prihvata

Strategija fokusa – koja se bazira na ideji da preduzeće treba da se usmeri na posebno tržište ili posebnu grupu potrošača u okviru tržišta i da na osnovu toga kreira svoju strategiju

Formiranje strategije se vrši na više nivoa, zavisno od veličine i organizacione strukture same organizacije

Kod malih organizacija – jedan nivo formiranja strategije – nivo organizacije

Kod velikih organizacija formulisanje strategije se vrši na tri nivoa:

Globalni nivo – nivo cele organizacije, definiše se na period od 5 godina...kod većih organizacija i duže do 10 godina

Poslovni nivo – nivo pojedinačnih strategijskih poslovnih jedinica, definiše se na period od 5 godina

Funkcionalni nivo – nivo koji se odnosi na radne i funkcionalne jedinice, na period od 1-3 godine

MODEL STRATEŠKOG MENADŽMENTA – definisanje i izbor strategije

Cole navodi da preduzeće može razvijati strategije u svim oblastima poslovanja

Po Cole-u – najznačajnije strategije su u sledećim oblastima: Proizvodne strategije – gde preduzeće može odabrati sledeće

opcije: Održavanje postojećih proizvoda Razvijanje novih proizvoda Kontinuirano poboljšanje karakteristika proizvoda Insistiranje na poboljšanju kvaliteta proizvoda Korišćenje najnovije tehnologije u proizvodnji Brzo napuštanje neprofitabilnih i loše prihvaćenih proizvoda Sistematsko snižavanje cena proizvoda.....itd...

Tržišne strategije - obuhvataju sledeće opcije: Koncentrisanje na postojeća tržišta Razvijanje novih tržišta Identifikovanje i koncentrisanje na

specijalne segmente tržišta Težnja cenovne prednosti nad

konkurencijom Povećavanje sredstava za reklamu i

propagandu Kontinuirano povećavanje ugleda

kompanije....itd.....

MODEL STRATEŠKOG MENADŽMENTA – definisanje i izbor strategije

Finansijske strategije - pružaju preduzeću opcije poput:

Obezbeđenje većeg nivoa sredstava za razvoj

Odražavanje sadašnjeg nivoa dividendi akcionarima

Smanjenje finansijskih obaveza preduzeća Povećanje nivoa ostvarenog profita Ostvarenje budžetske kontrole preko

troškova....itd....

Opšte strategije - pružaju preduzeću opcije poput:

Održavanje i razvijanje iskusnog HR Angažovanje privremenog osoblja po potrebi Permanentna obučavanja menadžerskog osoblja Potsticanje učešća u akcijama od strane stalno

zapolenih Korišćenje modernih mehanizama za uvođenje

strateških promena i razvoj kroz učenje Stalno prikazivanje organizacije kao fer i

poštene...itd..


izbor strategije

Uzevši u obzir sve navedene strategije, podele i klasifikacije, može se reći da se na nivou preduzeća može definisati jedan skup poslovnih strategija koje se mogu smatrati osnovnim i najznačajnijim za svako preduzeće

To su sledeće strategije: Strategija konsolidacije i manjih poboljšanja

– se koristi kada preduzeće solidno posluje i nalazi se pred manjim teškoćama, koje se lako prevazilaze ne menjajući postojeću strategiju


izbor strategije

Strategija tržišnog razvoja - je strategija kojom preduzeće pokušava poboljšati svoje pozicije na postojećim tržištima ili da osvaja nova tržišta

Ovoj strategiji preduzeće pribegava u situaciji pada prodaje postojećih proizvoda ili u situaciji poboljšanja, odnosno uvođenja novog proizvoda

Strategija razvoja proizvoda – je strategija koja podrazumijeva poboljšanje postojećih proizvoda i razvoj novih proizvoda

Strategija razvoja proizvoda omogućava primenu strategije rasta i strategije ekspanzije preduzeća i predstavlja najpovoljniju razvojnu strategiju preduzeća


izbor strategije

Strategija diversifikacije – predstavlja strategiju kod koje preduzeće uvodi potpuno nove proizvode u svoj proizvodni program, čime se vrši unošenje raznovrsnosti i proširenje proizvodnog programa

Strategija rasta - je strategija kod koje se ide na značajna širenja obima poslovnih aktivnosti preduzeća.

Rast se najčešće postiže ulaganjem u razvoj proizvodnih kapaciteta i povećanjem obima proizvodnje usled povećanih zahteva tržišta


izbor strategije

Strategija ekspanzije – predstavlja složenu poslovnu strategiju koja omogućava i označava brzo i naglo širenje preduzeća, odnosno brži rast i razvoj preduzeća u svim njegovim oblastima poslovanja

Preduzeće ostvaruje ekspanziju ako u dužem vremenskom periodu ostvaruje visoke stope rasta, odnosno ako u dužem periodu ostvaruje veliko povećanje proizvodnje, prodaje i profita


izbor strategije

Strategija sužavanja poslovanja – predstavlja nepovoljnu strategiju koju preduzeće koristi u situaciji kada je na to prinuđeno

Ova strategija može stvoriti uslove za oporavak i konsolidaciju i za kasnije uvođenje razvojnih strategija kao što je rast, ekspanzija....itd...


izbor strategije

Kada se analiziraju i definišu raspoložive strategije, preduzeću je potrebno odabrati jednu ili više strategija, čijom realizacijom dostiže svoje utvrđene strategijske ciljeve

Izbor buduće strategija se bazira na: Prethodno izvršenoj analizi okoline u kojoj

preduzeće posluje Analizi internih faktora u preduzeću i oceni

postojećeg stanja istog Kao i na definisanim ciljevima koje preduzeće želi

dostići u budućnosti

Izbor odgovarajuće strategije predstavlja odlučivanje između više alternativnih strategijskih opcija koje nude različite puteve i različito ostvarenje strategijskih ciljeva

Zavisno od veličine i oblika organizovanja preduzeća – definisanje i izbor strategije se mogu vršiti na više organizacionih nivoa

Izbor između više strategijskih opcija – vrši se uz pomoć odgovarajućih kvantitativnih i kvalitativnih kriterijuma i metoda pomoću kojih se uzimaju u obzir svi relevantni faktori za donošenje odluke

Čak i najbolje definisana i odabrana strategija može biti upropašćena neodgovarajućom primenom iste

Primena strategije – obuhvata sprovođenje, odnosno realizaciju zamisli i akcija koje su definisane prilikom formulisanja strategije

Primena strategije - je jedan složen upravljački proces kojim se aktiviraju planirane akcije i aktivnosti u pokušaju dostizanja definisanih strateških ciljeva

MODEL STRATEŠKOG MENADŽMENTA –primena

strategije

Uopšte gledano primena definisane strategije obuhvata:

Izbor odgovarajuće organizacione strukture za realizaciju

Izbor projektnog menadžera Formulisanje tima za realizaciju strategije Definisanje i obezbeđenje potrebnih resursa Obezbeđenje potrebnih finansijskih sredstava Izrada globalnih i operativnih planova realizacije Realizacija operativnih planova i praćenje

realizacije


strategije

Definisanje i obezbeđenje potrebnih resursa – predstavlja značajan element bez kojeg nije moguće planirati realizaciju strategije

Uopšteno gledano - za realizaciju jednog projekta treba obezbediti različite vrste materijala i delova, određene mašine, uređaje i opremu, zatim razne vrste energije, kao i potreban broj radnika raznih profila.

Znači - neophodno je odrediti sve potrebne materijalne i ljudske resurse


strategije

Obezbeđivanje finansijskih sredstava – predstavlja proces procene potrebnih finansijskih sredstava za realizaciju strategije

Procena troškova, odnosno potrebnih finansijskih sredstava za realizaciju određenog projekta, mora da bude povezana sa planiranjem potrebnog vremena realizacije i potrebnih resursa za realizaciju poduhvata.

Nakon utvrđivanja potrebnih finansijskih sredstava, neophodno je da se definišu načini obezbeđenja finansijskih sredstava


strategije

Potencijalni izvori finansiranja realizacije određene strategije su:

Preduzeća – investitori Poslovne banke Druga zainteresovana preduzeća Domaći i inostrani partneri Domaće i inostrane finansijske institucije Izvođači radova Inžinjering organizacije......itd.


strategije

model strateŠkog menadŽmenta – predviđanje budućnosti

Documents