Du5an Bo5kovi6Institut za filozofiju i dru5tvenu teorijuBeograd

U D K 1 1 1 . 8 5 2 : 1 4 1 . 8 2

Originalni naudni rad

MOGUCNOSTI OSPORAVANJAMARKSISTIEKE ESTETIKE

Postoje dva velika ciklusa t intelektualnoT istoriji jugoslo-venskog dru5tva: period sakralizacije i period sekularizacije.Prvitraje od, otprilike, kraja 1944. do 1950. godine, a drugi, s manjimili veiim oscilacijama, od 1950. pa do kraja 1972. godine. Trebaodmah napomenuti da se politiika istorija u tom dobu ne povinujetoj podeli i daje ona kontinuirano bila sakralna po svom karakteru.Termin s akr alizac ij a upotreblj avam da oznadim aktivnostpra v lj e nj ai iuvanja svetinja: od kritike i osporavanj a zaiti1,eni su odredeneosobe ,neke ideje i izvesne institucije.

Sekularizacija je obuhvatala mahom samo ideje: bilo je,dakle, dopu5teno raspravljati o njima. Tako su podele rasprave,izmedu ostalog, i o marksistidkoj estetici. Tipologija osnovnih stano-vi5ta, napravljena s obzirom napitanje Da li je moguta marksistiikaestetika?, radva se logitki u dva glavna smera: marksisti i ne-mark-sisti. Praktiino, medutim, glavni se sporovi vode izmedu samihmarksista: jedni podrZavaju marksistidku estetiku, drugi je ospo-ravaju. U ovom radu* je izloi.eno stanovi5te onih marksista kojiosporavaju ideju marksistidke estetike.

l .

Sve do podetka pedesetih godina nema otvorenih diskusijao temama u vezi s umetno56u. Postoje radovi'koji, s promenljivim

* Deo iz ve6e studije.2 Vid. Krititori iz pokreta socijalne literature,iz serije Srpska knjiZevna

kritika,knjiga 21, Matica srpska-Institut za knjiZevnost i umetnost, Novi Sad-Beo-grad, 1977 , sa bio-bibliografskim podacima, izmedu ostalog, o R. Zogoviiu, O.Bihalji-Merinu, E. Finciju, Jovanu Popoviiu, sa predgovorom Svete Lukiia. Sahrvatske strane treba pomenuti radove Marina Franideviia, Ervina Sinka i GrgeGamulina, preciznije redeno - radove koji su objavljivani u Hrvatskoj ,tj.Zagrebu.

F>(Df

oN

I&

9 1

=t

,itD

I

N

'9

o

c

z>qDo

uspehom, izlaZu doktrinu socijal istidkog realizma: meclutim, glavniizvor rdavog renomea socrealizma nalazi se u poku5aju da se us-postavi dvrsta kontrola nad umetno5iu i umetnicima. U takvojatmosferi, razume se, moguinost slobodne diskusije bila je svedenana minimum, a pravo na mi5ljenje korespondiralo je s poloZajem unomenklaturi. Premda je polit idki smisao doktrine socrealizma biou kontroli umetnosti, n aj i staknut ij i partij sk i funkci oneri, od_govorniza kulturu, dobro su znali da totalna kontrola moZe voditi obustav-ljanju bilo kakve znadajnije unretnidke aktivnosti. Stoga su se, daki u vremenima najivr5ie vladavine socrealizma, mogle duti rediprotiv - kako se govorilo - dirigovctne unretnosti.

Egzemplaran rad te vrste potekao je tz pera Eerda Lukada,,Slobodna il i dirigovana umetnost'1". Esej je - prema napomenina5eg izdavada - preveden iz aprilskog broja budirnpe5tankog da-sopisa Forurt, za l94J . godinu, a objavljen je iste godine, takode uaprilskom broju (!), u dasopisu Letopis Matice srpske.

Lukad rzIaLe saLetu istoriju pojma slobode da bi se, potom,zabavio pitanjem umetnidke slobode. S nastankom kapitalizmapromenjen je poloZaj umetnika i prakti ino je stvolen pojam umet-nidke slobode: ,,U danaSnjem smislu stari umetnik... nije bio slobo-dan, StaviSe nije znao ni Sta je to Sto mi danas nazivamo umetnidkomslobodom. Stara umetnost - u starom i srednjem veku, pa dak i urenesansi - bila je deo javnoga Zivota, a umetnici su bez kolebanjaprimali sve posledice te dinjenice. A to je znadilo da su ideololki itematski, oblikom svoga dela i oblikom svoga jezika bil i rukovoclenionom dru5tvenorn zajednicom dijem je javnom Zivotu pripadalonjihovo stvaranje." '

Kako se Lukad odnosi prema takvom statusu stare umetnosti?U.,staroj umetnosti" i njerrom poioZaju Lukal nalazi odreclen uzol:po kojem bi trebalo ureclit i status moderne umetnosti i umetnika.U kapitalistidkom ekonornskom poretku, obja5njava Lukai, ost-varena je potpuna sloboda invencije, ali je, u isti mah, iSdezla

,,neposredna vezanost pojedinih umetnidkih rodova sa njihovom

' G. Lukad, ,,Slobodna iI dirigovana umetnost?". Letopis Matice srpske,

1947 (CXXI ) , kn j . 36 l , s v .4 , s t r . 276 .

publikom", a sama publika, zahvaljujuii mehanizmu trZiSta, pleo-

traZena je u ,,ne5to anonimno, amorfno, u neSto bez fizionomije"'"

Moderni umetnik je otuden ne samo od svoje publike nego i od

poretka u kojem Zivi. Lukadev kultumi program, iako zami5ljen za

,,narodnu demokratiju", maksimalistidki je po tome Sto kao cilj

predvida temeljnu promenu statusa umetnosti i urnetnika. Lukad

itnu, pt" svega, na umu obnavlianie neposredttosrl izmedu umetnika

i njegove publike: ,,Ako umesto kapitalistidke samovlade posred-

nidku ulogu izmerJu umetnika i njegoi'e publike pleuzmu druStveni

organi radnoga naroda, time moZe prestati ne samo disto robni

karakter umetnidkoga stvaranja, iskljuiivo pravcem profita uprav-

ljeni karakter posredniStva (zajedno sa svima svojim Stetnim posle-

dicama), nego moZe nastati jedna nova, plodna, iako od ranije

kvalitativno razlt(ita.neposredna veza izmedu umetnika i njegovepubl ike."5

Red je, clakle. <t posredovanoi neposrednosti-Citalac sklon

dijalektidkom miSljenju moZda u tome neie videti nikakvu logid-ku protivrednost. Medutim, kad se uzme u obzir da ta neposred-nost izmedu umetnika i publike treba da bude ostvarena radom

..druitvenih organa radnog naroda", celokupan dijalektidki podu-

hvat postaje odvei prozaidan. Konsekventno svom idealu - starojunretnosti, Lukad nudi moclernom umetniku (uz malo prevaspi-

tanje 6) status ,javnog radnika", pod uslovom da se umetnici potrude

da ,,ponovo zauzmu otre clrevne pozicije umetnosti po kojima je

ona vaZan sastavni deo javnoga Zivota ', tj . ako se .'umetnici odreknuindividualizma i subjektivizma podrumske rupe vrste Dclstojevs-koga".7

Da li je rei o slobodnoj il i dirigovanoj umetnosti? Izraztlirig,ovan neprivladan je i Lukad ne Zeli da njim, kao ni izrazomsloboda, opi5e ono 5to nudi umetnicima. On je za umetnost kojanije ni slobodna ni dirigovana. Takva dijalektidka napetost moZe

se uoditi u viSe njegovih teza. On, s jedne strane, piSe da nijednonaredenje ili dirigovanje ,,lte moZe umetnosti dati nov razvojnipravac" r, s druge strane. odmah dodaje oksimoronsku redenicu:

,,Na to su sposobni iskljudivo umetnici sami, dabogme ne nezavisno

o G. Lukaa, Naved. delo, str. 2'79.5 Isto, str. 289.6 Is to , s t r .289.7 lsto, str.287.

9 2 9 3

=t

,itD

I

N

'9

o

c

z>qDo

uspehom, izlaZu doktrinu socijal istidkog realizma: meclutim, glavniizvor rdavog renomea socrealizma nalazi se u poku5aju da se us-postavi dvrsta kontrola nad umetno5iu i umetnicima. U takvojatmosferi, razume se, moguinost slobodne diskusije bila je svedenana minimum, a pravo na mi5ljenje korespondiralo je s poloZajem unomenklaturi. Premda je polit idki smisao doktrine socrealizma biou kontroli umetnosti, n aj i staknut ij i partij sk i funkci oneri, od_govorniza kulturu, dobro su znali da totalna kontrola moZe voditi obustav-ljanju bilo kakve znadajnije unretnidke aktivnosti. Stoga su se, daki u vremenima najivr5ie vladavine socrealizma, mogle duti rediprotiv - kako se govorilo - dirigovctne unretnosti.

Egzemplaran rad te vrste potekao je tz pera Eerda Lukada,,Slobodna il i dirigovana umetnost'1". Esej je - prema napomenina5eg izdavada - preveden iz aprilskog broja budirnpe5tankog da-sopisa Forurt, za l94J . godinu, a objavljen je iste godine, takode uaprilskom broju (!), u dasopisu Letopis Matice srpske.

Lukad rzIaLe saLetu istoriju pojma slobode da bi se, potom,zabavio pitanjem umetnidke slobode. S nastankom kapitalizmapromenjen je poloZaj umetnika i prakti ino je stvolen pojam umet-nidke slobode: ,,U danaSnjem smislu stari umetnik... nije bio slobo-dan, StaviSe nije znao ni Sta je to Sto mi danas nazivamo umetnidkomslobodom. Stara umetnost - u starom i srednjem veku, pa dak i urenesansi - bila je deo javnoga Zivota, a umetnici su bez kolebanjaprimali sve posledice te dinjenice. A to je znadilo da su ideololki itematski, oblikom svoga dela i oblikom svoga jezika bil i rukovoclenionom dru5tvenorn zajednicom dijem je javnom Zivotu pripadalonjihovo stvaranje." '

Kako se Lukad odnosi prema takvom statusu stare umetnosti?U.,staroj umetnosti" i njerrom poioZaju Lukal nalazi odreclen uzol:po kojem bi trebalo ureclit i status moderne umetnosti i umetnika.U kapitalistidkom ekonornskom poretku, obja5njava Lukai, ost-varena je potpuna sloboda invencije, ali je, u isti mah, iSdezla

,,neposredna vezanost pojedinih umetnidkih rodova sa njihovom

' G. Lukad, ,,Slobodna iI dirigovana umetnost?". Letopis Matice srpske,

1947 (CXXI ) , kn j . 36 l , s v .4 , s t r . 276 .

publikom", a sama publika, zahvaljujuii mehanizmu trZiSta, pleo-

traZena je u ,,ne5to anonimno, amorfno, u neSto bez fizionomije"'"

Moderni umetnik je otuden ne samo od svoje publike nego i od

poretka u kojem Zivi. Lukadev kultumi program, iako zami5ljen za

,,narodnu demokratiju", maksimalistidki je po tome Sto kao cilj

predvida temeljnu promenu statusa umetnosti i urnetnika. Lukad

itnu, pt" svega, na umu obnavlianie neposredttosrl izmedu umetnika

i njegove publike: ,,Ako umesto kapitalistidke samovlade posred-

nidku ulogu izmerJu umetnika i njegoi'e publike pleuzmu druStveni

organi radnoga naroda, time moZe prestati ne samo disto robni

karakter umetnidkoga stvaranja, iskljuiivo pravcem profita uprav-

ljeni karakter posredniStva (zajedno sa svima svojim Stetnim posle-

dicama), nego moZe nastati jedna nova, plodna, iako od ranije

kvalitativno razlt(ita.neposredna veza izmedu umetnika i njegovepubl ike."5

Red je, clakle. <t posredovanoi neposrednosti-Citalac sklon

dijalektidkom miSljenju moZda u tome neie videti nikakvu logid-ku protivrednost. Medutim, kad se uzme u obzir da ta neposred-nost izmedu umetnika i publike treba da bude ostvarena radom

..druitvenih organa radnog naroda", celokupan dijalektidki podu-

hvat postaje odvei prozaidan. Konsekventno svom idealu - starojunretnosti, Lukad nudi moclernom umetniku (uz malo prevaspi-

tanje 6) status ,javnog radnika", pod uslovom da se umetnici potrude

da ,,ponovo zauzmu otre clrevne pozicije umetnosti po kojima je

ona vaZan sastavni deo javnoga Zivota ', tj . ako se .'umetnici odreknuindividualizma i subjektivizma podrumske rupe vrste Dclstojevs-koga".7

Da li je rei o slobodnoj il i dirigovanoj umetnosti? Izraztlirig,ovan neprivladan je i Lukad ne Zeli da njim, kao ni izrazomsloboda, opi5e ono 5to nudi umetnicima. On je za umetnost kojanije ni slobodna ni dirigovana. Takva dijalektidka napetost moZe

se uoditi u viSe njegovih teza. On, s jedne strane, piSe da nijednonaredenje ili dirigovanje ,,lte moZe umetnosti dati nov razvojnipravac" r, s druge strane. odmah dodaje oksimoronsku redenicu:

,,Na to su sposobni iskljudivo umetnici sami, dabogme ne nezavisno

o G. Lukaa, Naved. delo, str. 2'79.5 Isto, str. 289.6 Is to , s t r .289.7 lsto, str.287.

9 2 9 3

.O

tq

o

z>q

D

od preobraZaja zivota i drubtva".s potom se sasvim jasno kaZe:,,Sve to nije interno umetnidko pitanje, nije problem radionice,nego stvar ideolo5kog preobraZaja,., pi5e Lukad i tako opisuje gra_nice umetnikove autonomije. On upozorava umetnikJaa ,,fat isvojim stilom", ,,znao onto ili ne znao*,,,stoji na stanovi5tu izvesneodredene ideologije, i njn izra\ava* .

Rekapituliran, Lukadev sirenski poziv umetniku, izgledaobi ovako:

(l) o umetnidkim pitanjima odluduju sami umetnici, ali(2) u umetnosri je dak i stil ideolo5ko pitanje,(3) o ideoloSkim pitanjima uopyte ne odluduju umetnici.Prema tome, inteligentan teoretidar nove kurturne politike

nema nikakvih te5koia da, u prvom koraku, da, ako treba. inaisirekoncesije umetnosti i umetnicima, jer sve ustupke moZe kasnije, udrugom koraku,lako povratiti, i to s ,,kamatom.'.

a

Pred partijskim rukovodiocima i ideorozima stalno se nalazioproblem do kojeg stepena treba konrrolisati umetnidki Zivot. Topitanje, u okvirima socrealistidke doktrine, nije bilo mogu6e nadelnoresiti. Zasto? verovatno glavni razlog leZi u iome {ro doktrina kojaunapred proklamuje ispravnost svih svojih znanja (;,fajna istorijel eresena") nema nikakvih unutarnjih potreba d,a razmitra ptout"-mere. Jer, ako se sve zna, onda sve treba i kontrolisaii, s os_novnim obrazloienlem - kontrolisati zato da bi se ispravile eventu-alne zablude koje bi se mogle pojaviti. onaj ko raziatraproblemmere implicitno prihvata da postoji i druga strana stvari. Tiko i on;ideolozi socrealizma koji upozoravaju na to da u kontroli trebaimati meru (tj. ne rreba dirigovati umetnoSiu) implicitno prihvatajuda u umetnidkom stvaralastvu postoje stvari koje nije dbbro t<on-trolisati. Stavi5e, sa stanoviita oizavnog poretka, kontrola umetnostivi5e Steti nego Sto koristi. Naime, interesi odrZavanja drZavnog(politidkog) poretka uoplte ne nalaZu da se kontroliie, na primerlto kojim 6e se stilom sluZiti umetnik, pa stoga ova pitanji mogubez ostatka biti prepustena samim umetnicima. Kontroli-podleZesamo mali krug pitanja,preteLno tematskih, i to u meri u koioi se

umetnost moZe pojaviti kao medlj za iznoSenje (neprihvatljivih,neprij atelj skih) politidkih pogleda.

S prelaskom na tako suZen, vi5e negativan stav kontrole(zna se Sta se ne sme, sve drugo je dopu5teno), koji u isti mahznaii i usvajanje drugadijeg kultumog obrasca. otpali su i unutamjirazlozi za postojanje jedne doktrine koja treba, s jedne strane, dakontroli5e umetnidki Zivot i, s druge, da ga ureduje.

Problem mere u kontroli nadelno ie nere5iv za socrjalistidkircalizam. Stoga, uz nepromenjen sklop doktrinarnih ciljeva, kontrolamoZe dobijati razlidite dimenzije, tj. neizbeLna je proizvolinost.Kao prirodna posled_ica, odatle sledi op5te oseianje nesigurnostimedu umetnicima. Cak i kad i.ele da slede neki propis u svomstvaranju, nikada ne mogu biti sigurni da li to adekvatno dine.Stavi5e, doktrina socijalistidkog realizma dovoljno je fleksibilnada se, u njeno ime, moZe prigovoriti umetnicima to Sto uop5tepoku5avaju da slede neki propis! Doktrina socijalistidkog realiz-ma bila je moino sredstvo u rukama partijskih ideologa za poni-iavanje umetnika. Umetnici nisu mogli biti sigurni da mogu us-postaviti svoje umetnidko jz dak i kad prihvate socijalistidki rea-lizam. To je poseban, psiholo5ki razlog, za5to je tako Zestoko,brutalno odbaden socijalistibki realizam, koji bi se, pod drugimokolnostima, mogao posmatrati samo kao normativna varijantamarksistibke estetike.

4.

Postoji duga tradicija odbijanja bilo kakve normativne es-tetike medu umetnicima; kod odbacivanja socijalistidkog realiz-ma postojali su i posebni razlozi za to: pte svega, odbacuje seestetidka norma koja poniZava umetnika. U tom kontekstu, stvo-renom povoljnom politidkom klimom (sukob sa SSSR i Komin-formom), prirodno je Sto je medu umetnicima do5lo do izraza od-bijanje normativne estetike (stari motiv ) i socijalistidkog realizma(konjukturni motiv) , ali i osporavanje marksistidke estetike ( izvedenaposledica). Ovu bi redenicu trebalo ukratko razjasniti: stari je motivgotovo svakog znahjntjeg umetnika da odbija normativnu estetikukoja mu dolazi spolja, a kosi se sa nadelima njegove vlastite poetike;socr.lalistidki realizam se mogao javno osporavati medu umetnicimatek kada je Lo dopuiteno u politiikoj sfei - otuda koniukturni

F,qf

NalJ3.

9 4

8 Isto, str.290.

9 5

.O

tq

o

z>q

D

od preobraZaja zivota i drubtva".s potom se sasvim jasno kaZe:,,Sve to nije interno umetnidko pitanje, nije problem radionice,nego stvar ideolo5kog preobraZaja,., pi5e Lukad i tako opisuje gra_nice umetnikove autonomije. On upozorava umetnikJaa ,,fat isvojim stilom", ,,znao onto ili ne znao*,,,stoji na stanovi5tu izvesneodredene ideologije, i njn izra\ava* .

Rekapituliran, Lukadev sirenski poziv umetniku, izgledaobi ovako:

(l) o umetnidkim pitanjima odluduju sami umetnici, ali(2) u umetnosri je dak i stil ideolo5ko pitanje,(3) o ideoloSkim pitanjima uopyte ne odluduju umetnici.Prema tome, inteligentan teoretidar nove kurturne politike

nema nikakvih te5koia da, u prvom koraku, da, ako treba. inaisirekoncesije umetnosti i umetnicima, jer sve ustupke moZe kasnije, udrugom koraku,lako povratiti, i to s ,,kamatom.'.

a

Pred partijskim rukovodiocima i ideorozima stalno se nalazioproblem do kojeg stepena treba konrrolisati umetnidki Zivot. Topitanje, u okvirima socrealistidke doktrine, nije bilo mogu6e nadelnoresiti. Zasto? verovatno glavni razlog leZi u iome {ro doktrina kojaunapred proklamuje ispravnost svih svojih znanja (;,fajna istorijel eresena") nema nikakvih unutarnjih potreba d,a razmitra ptout"-mere. Jer, ako se sve zna, onda sve treba i kontrolisaii, s os_novnim obrazloienlem - kontrolisati zato da bi se ispravile eventu-alne zablude koje bi se mogle pojaviti. onaj ko raziatraproblemmere implicitno prihvata da postoji i druga strana stvari. Tiko i on;ideolozi socrealizma koji upozoravaju na to da u kontroli trebaimati meru (tj. ne rreba dirigovati umetnoSiu) implicitno prihvatajuda u umetnidkom stvaralastvu postoje stvari koje nije dbbro t<on-trolisati. Stavi5e, sa stanoviita oizavnog poretka, kontrola umetnostivi5e Steti nego Sto koristi. Naime, interesi odrZavanja drZavnog(politidkog) poretka uoplte ne nalaZu da se kontroliie, na primerlto kojim 6e se stilom sluZiti umetnik, pa stoga ova pitanji mogubez ostatka biti prepustena samim umetnicima. Kontroli-podleZesamo mali krug pitanja,preteLno tematskih, i to u meri u koioi se

umetnost moZe pojaviti kao medlj za iznoSenje (neprihvatljivih,neprij atelj skih) politidkih pogleda.

S prelaskom na tako suZen, vi5e negativan stav kontrole(zna se Sta se ne sme, sve drugo je dopu5teno), koji u isti mahznaii i usvajanje drugadijeg kultumog obrasca. otpali su i unutamjirazlozi za postojanje jedne doktrine koja treba, s jedne strane, dakontroli5e umetnidki Zivot i, s druge, da ga ureduje.

Problem mere u kontroli nadelno ie nere5iv za socrjalistidkircalizam. Stoga, uz nepromenjen sklop doktrinarnih ciljeva, kontrolamoZe dobijati razlidite dimenzije, tj. neizbeLna je proizvolinost.Kao prirodna posled_ica, odatle sledi op5te oseianje nesigurnostimedu umetnicima. Cak i kad i.ele da slede neki propis u svomstvaranju, nikada ne mogu biti sigurni da li to adekvatno dine.Stavi5e, doktrina socijalistidkog realizma dovoljno je fleksibilnada se, u njeno ime, moZe prigovoriti umetnicima to Sto uop5tepoku5avaju da slede neki propis! Doktrina socijalistidkog realiz-ma bila je moino sredstvo u rukama partijskih ideologa za poni-iavanje umetnika. Umetnici nisu mogli biti sigurni da mogu us-postaviti svoje umetnidko jz dak i kad prihvate socijalistidki rea-lizam. To je poseban, psiholo5ki razlog, za5to je tako Zestoko,brutalno odbaden socijalistibki realizam, koji bi se, pod drugimokolnostima, mogao posmatrati samo kao normativna varijantamarksistibke estetike.

4.

Postoji duga tradicija odbijanja bilo kakve normativne es-tetike medu umetnicima; kod odbacivanja socijalistidkog realiz-ma postojali su i posebni razlozi za to: pte svega, odbacuje seestetidka norma koja poniZava umetnika. U tom kontekstu, stvo-renom povoljnom politidkom klimom (sukob sa SSSR i Komin-formom), prirodno je Sto je medu umetnicima do5lo do izraza od-bijanje normativne estetike (stari motiv ) i socijalistidkog realizma(konjukturni motiv) , ali i osporavanje marksistidke estetike ( izvedenaposledica). Ovu bi redenicu trebalo ukratko razjasniti: stari je motivgotovo svakog znahjntjeg umetnika da odbija normativnu estetikukoja mu dolazi spolja, a kosi se sa nadelima njegove vlastite poetike;socr.lalistidki realizam se mogao javno osporavati medu umetnicimatek kada je Lo dopuiteno u politiikoj sfei - otuda koniukturni

F,qf

NalJ3.

9 4

8 Isto, str.290.

9 5

'9

vv

z,a

nwtiv. Najzad, eksplicitno osporavanje marksistidke estetike kaoizvedena posledica ne potide toliko od samih umetnika koliko odintelektualaca sa levice. osobito komunistidke.

Odmah treba naglasiti da je red jedino o osporavanju mark-sistidke estetike, ali ne i samog marksizma. Prema tome, nije con-tradictio in adjecto ako se kao poseban tip izdvoji marksistidkoporicanje marksistidke estetike. To stanovi5te, formulisano prviput kod nas pedesetih godina, razvijano je na razlidite nadine medusamim marksistima.

Izazov da se pretresa pitanje o moguinosti marksistidke es-tetike dao je,bez sumnje, Duian Matii 1951. godine u duvenomeseju ,,Dogma i stvarala5tvo",'i to jednom naoko usputnom, ve5tosrodenom opaskom: ,,Estetika, ako je mogu6na, ona je to jedinokao nauka, i kao takva ona podleZe i kriterijumu kome podleZesvako naudno znanje. Ne postoji - ukoliko postoji kao nauka -nikakva marksistidka estetika, kao Sto ne postoji ni marksistidkafizika, ili agronomija."

U samo dve redenice Matii je postavio nekoliko vaZnih pi-tanja koja, ba5 zato Sto su veito srodena, nije lako parufrazirati:

A a) Da li je estetika uop5te moguia?b) Ako jeste, onda je moguda samo kao nauka;c) svako naudno znanje ima jedinstven, uni,yerzalan kriteri-

ju'n;

d) buduii nauka, estetika podleZe samo naudnom kriterijumu;e) naukaje univerzalna i jedinstvena, nedeljiva upravo zbog

primene univerzalnog kriterijuma na njena saznanja;f) stoga postoji jedna jedina fizika kao nauka, odnosno samo

jedna agronomija, i nema posebne marksistidke fizike ilimarksistidke agronomije.

B a) Prihvatimo li da je estetika nauka, onda nema nikakvemarksistidke estetike.

C a) Prihvatimo li da estetika nije mogu6a kao nauka, onda nimarksistidka estetika nije moguia; ali nije moguia ni es-tetika uopste.

Iz samo dve Matiieve redenice inerpretacijom smo dobiliveii broj pitanja iteza.Mati(evo stanovi5te ima tsi ugaona kamena:A , B i C .

U ugaonom kamenu A postoji jedno kljudno pitanje i viSestavova koji pripremaju odgovore na drugi i tre1i ugaoni kamen, Bi C. Svaki stav podleZe diskusiji, ali osporavati celinu MatiievogglediSta na logidan i konzistentan nadin nije lak posao. Pre svega,svojim protivnicima Mati6 nije ostavio na raspolaganju neko efi-kasno oruZje. Ukoliko logidno misle i ne pribegavaju prosto ideo-loSkim invektivama, Matiievi oponenti mogu da biraju nadelnosamo dva puta:

- ili (a) da pokaZu kako je estetika moguda u nekom drugomsmislu od Matiievog, pa da onda, odbraniv5i prostor estetici kaonenauci uoplte, poku5aju da savladaju joS jedan greben: kakojemogu6a posebna marksistidka estetika;ro

- ili (b) da prihvate pretpostavku o estetici kao nauci, ali i opostojanju marksistidke fizike ili agronomije, pa daonda dokazujutezu o moguinosti marksistidke estetike kao nauke."

l0 Zu tukuu mogudnost opredelio se Sveta Luki6. Prema njegovom mi5lje-nju, estetika ne moZe biti nauka jer ,,u umetnosti nema merenja, statistike, kvan-tifikacije, pa ni zakona u modernom naudnom smislu" (S. Luki6,.,Estetlka?", Delo,1956 ( l I) , br. l-2, str. 5l). Dodaje: , ,Estet ika ni je nauka ni u onome smislu kakodanas stoje dru5tvene nauke. (...) Nije preterano misliti da je estetika i danasnajviSe nalik klasidno shvadenoj filozofskoj disciplini" (Isto, str.53). Izjasnivli seu prilog tako shva6ene estetike, Lukii piSe: ,,Po5to estetika nije prava nauka (barjo5 nije nauka, kaZu optimisti, pristalice analogija), a vezuje se za filozofije iideologije, tako da se iz njih ponekad i prosto dedukuje, - utoliko nije netadnogovoriti i o marksistidkoj estetici. I ne samo da nije netaino, nego nije ni teoriskibanalno, ni stvar samo terminolo5ke diskusije." (Isto, str. 54.) UzdrZanost premaestetici kao nauci S. Lukiije ponovio i kasnije (S. Lukii,,,Stvaranjejedne realneestetrke",,Krtj iiev n o st, 1 9 63 (XVIII), br. 4, str. 28 l -300).

" Takav put je izabrao Dragan M. Jeremii u ogledu ,,Estetidki agnosticizami mar*sistidka estetika" (Savremenik, br. 3, 1956, str. 280-296). Za problem da lipostoji marksistidka estetika, Jeremii je upotrebio istorUikl argument: dinjenica jeda su mnogi marksisti pisali o njoj, prema tome ona postoji. O tome da li jeestetika uoplte nauka, autor je decidan: ,,Mi5ljenje da ona nije nauka ne moZe sesmatrati ozbiljnim" (str. 283). Odigledno je da je Jeremii u tom kontekstu potpunoprevideo Kanta, za koga se moZe mnogo togakazati samo ne da je - neozbiljan.OmaSkaje svakako doSla iz prevelikog polemidkog Zara. Jeremidev izborje estetikakao nauka. Marksistidka estetika kao nauka nije na zadovoljavajuiem nivou. AutorizlaZe projekt integralne marksistidke estetike, u koji su ukljudeni formalna metoda,psihololka metoda, socioloika metoda (ova,,gazi najdublje",str.292). Najzad, ne-5to o marksistidkoj fizici. I ovde je u pitanju prevelik polemidki Zar. Jeremii misli

5

F'qf

{&

N

Jtr

9 6

o Kriii"urre,rorine, 24. aprll I 95 l, god. IV, br. I 7, str. I .

t t

'9

vv

z,a

nwtiv. Najzad, eksplicitno osporavanje marksistidke estetike kaoizvedena posledica ne potide toliko od samih umetnika koliko odintelektualaca sa levice. osobito komunistidke.

Odmah treba naglasiti da je red jedino o osporavanju mark-sistidke estetike, ali ne i samog marksizma. Prema tome, nije con-tradictio in adjecto ako se kao poseban tip izdvoji marksistidkoporicanje marksistidke estetike. To stanovi5te, formulisano prviput kod nas pedesetih godina, razvijano je na razlidite nadine medusamim marksistima.

Izazov da se pretresa pitanje o moguinosti marksistidke es-tetike dao je,bez sumnje, Duian Matii 1951. godine u duvenomeseju ,,Dogma i stvarala5tvo",'i to jednom naoko usputnom, ve5tosrodenom opaskom: ,,Estetika, ako je mogu6na, ona je to jedinokao nauka, i kao takva ona podleZe i kriterijumu kome podleZesvako naudno znanje. Ne postoji - ukoliko postoji kao nauka -nikakva marksistidka estetika, kao Sto ne postoji ni marksistidkafizika, ili agronomija."

U samo dve redenice Matii je postavio nekoliko vaZnih pi-tanja koja, ba5 zato Sto su veito srodena, nije lako parufrazirati:

A a) Da li je estetika uop5te moguia?b) Ako jeste, onda je moguda samo kao nauka;c) svako naudno znanje ima jedinstven, uni,yerzalan kriteri-

ju'n;

d) buduii nauka, estetika podleZe samo naudnom kriterijumu;e) naukaje univerzalna i jedinstvena, nedeljiva upravo zbog

primene univerzalnog kriterijuma na njena saznanja;f) stoga postoji jedna jedina fizika kao nauka, odnosno samo

jedna agronomija, i nema posebne marksistidke fizike ilimarksistidke agronomije.

B a) Prihvatimo li da je estetika nauka, onda nema nikakvemarksistidke estetike.

C a) Prihvatimo li da estetika nije mogu6a kao nauka, onda nimarksistidka estetika nije moguia; ali nije moguia ni es-tetika uopste.

Iz samo dve Matiieve redenice inerpretacijom smo dobiliveii broj pitanja iteza.Mati(evo stanovi5te ima tsi ugaona kamena:A , B i C .

U ugaonom kamenu A postoji jedno kljudno pitanje i viSestavova koji pripremaju odgovore na drugi i tre1i ugaoni kamen, Bi C. Svaki stav podleZe diskusiji, ali osporavati celinu MatiievogglediSta na logidan i konzistentan nadin nije lak posao. Pre svega,svojim protivnicima Mati6 nije ostavio na raspolaganju neko efi-kasno oruZje. Ukoliko logidno misle i ne pribegavaju prosto ideo-loSkim invektivama, Matiievi oponenti mogu da biraju nadelnosamo dva puta:

- ili (a) da pokaZu kako je estetika moguda u nekom drugomsmislu od Matiievog, pa da onda, odbraniv5i prostor estetici kaonenauci uoplte, poku5aju da savladaju joS jedan greben: kakojemogu6a posebna marksistidka estetika;ro

- ili (b) da prihvate pretpostavku o estetici kao nauci, ali i opostojanju marksistidke fizike ili agronomije, pa daonda dokazujutezu o moguinosti marksistidke estetike kao nauke."

l0 Zu tukuu mogudnost opredelio se Sveta Luki6. Prema njegovom mi5lje-nju, estetika ne moZe biti nauka jer ,,u umetnosti nema merenja, statistike, kvan-tifikacije, pa ni zakona u modernom naudnom smislu" (S. Luki6,.,Estetlka?", Delo,1956 ( l I) , br. l-2, str. 5l). Dodaje: , ,Estet ika ni je nauka ni u onome smislu kakodanas stoje dru5tvene nauke. (...) Nije preterano misliti da je estetika i danasnajviSe nalik klasidno shvadenoj filozofskoj disciplini" (Isto, str.53). Izjasnivli seu prilog tako shva6ene estetike, Lukii piSe: ,,Po5to estetika nije prava nauka (barjo5 nije nauka, kaZu optimisti, pristalice analogija), a vezuje se za filozofije iideologije, tako da se iz njih ponekad i prosto dedukuje, - utoliko nije netadnogovoriti i o marksistidkoj estetici. I ne samo da nije netaino, nego nije ni teoriskibanalno, ni stvar samo terminolo5ke diskusije." (Isto, str. 54.) UzdrZanost premaestetici kao nauci S. Lukiije ponovio i kasnije (S. Lukii,,,Stvaranjejedne realneestetrke",,Krtj iiev n o st, 1 9 63 (XVIII), br. 4, str. 28 l -300).

" Takav put je izabrao Dragan M. Jeremii u ogledu ,,Estetidki agnosticizami mar*sistidka estetika" (Savremenik, br. 3, 1956, str. 280-296). Za problem da lipostoji marksistidka estetika, Jeremii je upotrebio istorUikl argument: dinjenica jeda su mnogi marksisti pisali o njoj, prema tome ona postoji. O tome da li jeestetika uoplte nauka, autor je decidan: ,,Mi5ljenje da ona nije nauka ne moZe sesmatrati ozbiljnim" (str. 283). Odigledno je da je Jeremii u tom kontekstu potpunoprevideo Kanta, za koga se moZe mnogo togakazati samo ne da je - neozbiljan.OmaSkaje svakako doSla iz prevelikog polemidkog Zara. Jeremidev izborje estetikakao nauka. Marksistidka estetika kao nauka nije na zadovoljavajuiem nivou. AutorizlaZe projekt integralne marksistidke estetike, u koji su ukljudeni formalna metoda,psihololka metoda, socioloika metoda (ova,,gazi najdublje",str.292). Najzad, ne-5to o marksistidkoj fizici. I ovde je u pitanju prevelik polemidki Zar. Jeremii misli

5

F'qf

{&

N

Jtr

9 6

o Kriii"urre,rorine, 24. aprll I 95 l, god. IV, br. I 7, str. I .

t t

Snaga Matiievog stanoviSta podiva u tome Sto je diskusrluo estetici od podetka intonirao tako da uz moguinost estetike kaoneizostavan deo ide i pitanje o univerzalnom vaZenju rlenih sazna-nja.Zatt> on tako striktno estetiku vezuje uz nauku. Meciu svimdovekovim saznajn im akt ivnost ima. nauka ima naj razv i jeni . lu inajSire prihvaienu metodologiju provere hipoteza, koja joj omo-guiuje da s najvi5e prava istide univerzahro vaZenje svojih saznanja.Ni iz daleka tako ne stoje stvari s fiiozofijom. na primer.

Prema tome, neko ko bi izabrao put (a) da osporava MatiievostanoviSte imao bi velikih poteikoia kako da dokaZe univerzalnostreievantnih saznanja, a ako bi mu to i po5io za rukom. taj uspeh bi,opet, ru5io moguinost marksistidke estetike (iz istih razloga radikojih fizika kao nauka iskljuduje moguinost marksistidke fizike).Mati6ev oponent na putu (b) naSao bi se u drugoj vrsti nepril ike:on bi, naime, konsekventno morao da poride univerzalnost nauke,pa za njega. uz marksistidku fiziku i l i agronomiju, moZe postojati.ne prosto fizika uopSte. nego burZoaska fizika, burZoaska a-{ronomijaitd. Taj put je nadelno mogui, aii otvara vrlo te5ke probleme:principiielno poride mogudnost univerzalno prihvaienog saznanjat zapli1e se u relativizarn; i l i . pak. tu univerzainost a priori prisvajaza sebe (varijanta tzv. dogmatizma), pa zato nikakva diskus13a nijenr potrebna - od burZoaske nauke se nema Sta uditt. Nju je poZeljnopoznavati prevashodno iz pedagoikih lazloga: ona je primer kojine t leba s ledi t i .

da se moZe govoriti o marksistiikoj fizici! Kako je doiao do takvog rezultata'l Evo

kl jubne re lenice: , ,Svaka naudna disc ip l ina ima i svoju f i lozofsku interpretaci ju i

od ove poslednje zavisi kako 6emo klasifikovati shvatanja pretstavnika te discipline

i hoiemo l i n jega samoga smatrat i marksistom i l i ne" (st r .296). Zaista, post , r je

f i lozofske interpretaci je nauke. Inte lektualna zajednica nauinika. medut im, Ima

rtuuinu in leryretaci ju svoj ih dost i - rnu6a, uver l j ivu i l i manje uver l j ivu. U zajednrci

naudnika, u kojo j postoje stroga pravi la. naudnik, hteo ne hteo, mora da svoj f i lo-

zofski stav tretira kao privatnu stvar. Naudnik moZe takode biti i pripadnik intelek-

tualne zajednice f i lozofa. Toje vr io legi t imno, a l i on tada nastupa kaoJi lozot tne'9 kao naubnik. I u intelektualnoj zajednici fllozofa takode postoje neka pravila, manje

6 i t ; u iS. st roga. Najzad, nezavisno od neposret lnog povocla. t reba napomenr.r t i dale

, l Jeremi i u ovom ogledu. u fusnost i , nabacio jednu. za marksiste. veoml dragocenu

I iaelu, onu o ctposterionroj nonnutivnosll (str. 290). I PuniSa Petovii i Dragan M-

Z Jererni i oper i5u terminom agnost ic iz i rm (Perovi i u d lanku , .Neki problemi naie'6 kni iZevnost i " ,Na.{a stvanlost ,br . '1, 1954. st r . l8 : , , lz ovih l lv lat i iev ih pr im.D.

d g. j , is t ina ' nesumnj ivo bi je dah subjetk ivnog ic leal izma i agnost ic izma.. . " ) . U ime

materijalrstiike marksistidke estetike, kod Perovi6a je rigidniaprionti rtornrcttiviz.am.

kod Jeremiia aposterionri rtormutivizunt. Razlika je suStinska.

9 8

5 .

Ve5tina Mati6eva u formulisanju svog stanoviSta ogleda se iu tome Sto kaZe stvari koje izridito, inade, ne govori . e vrsto vezujuiijedinu izglednu moguinost estetike za nauku, Mati6 je u isti mah,a da se to izridito ne kaZe. odbacio svaku normativnu estetiku.Nauka objaSnjava ono Sto jeste i predvidja ita br se moglo desavati,a ne propisuje ono 5ro treba (da bude). Ako se estetika i zasnujekao nauka, ona nipoito time ne preuzima prerogative jedne norma-tivne discipline u odnosu na umetnidko stvarala5tvo - ona se moZebaviti samo onim Sto je vei stvoreno, nipo5to ne moze propisivatiita i kako da se stvara. U Matiievom stanoviStu ve6 tu je nonna-/iyrz marksistidka estetrka pokopana; potom je Matii joi jednomtzridito oglasio mrtvom i nepostojeiom, ,,nemoguiom', u svakomsmislu.

Suptilnija odbrana moguinosti marksistidke esrerike moglabi se izvesti tako Sto bi se u svemu uvaZtli Matiievi zahtevi. oridemu treba istaii da oni pogadaju pre svega normativnu marksistickuestetiku. Potom bi se moglo zastupati glediSte da je moguia mark-s is t idka estet ika kompat ib i lna sa zahtevima nauke. Ona b i imaladeskriptivni smisao. a u domenu nauke mogla bi traZiti svoje mestopozivajuii se na to da pruZa poseban tip obja5njenja ciuhovnihtvorevina - s pozivanjem na socijalni kontekst. Kao poseban tip,ona bi mogla uii u porodicu naudnog obja5njenja san-ro tako Sto 6ejasno opisati granice sopstvene metodologije, t j. jasno 6e reir kadaje objainjenje s pozivanjem na socijaino-klasni konrekst legitimno,a kada nije. Medutirr, ona moZe legitimno obja5njavati, s poziva-nJem na socijalno-klasni kontekst, samo osrednja umetnidka dela,vrhunska - ntkako. Shvaiena u tom smislu. marksistidka estetikabi se mogla tumaditl kao odredena metodoloSka novina koia doou-njuje postojeii naudni arsenal. Pri tom. razume se, nisu otl lonjene =sve te5koie. Pre svega, ostaje sporno zaSto bi se takva metodolo5ka 9ir-rovacija nazivaia ,,marksistidka estetika"; s obzirom na trp ob- 'a

3aSnjenja koje nudi, ona pripada u prvom redu porociici socioio5kih Xnauka. Zatobi bilo prikladnije imenovatije, na primer: sociologija ituntetnosti; imenovati je nauinom discrplinom koja istraZuje soci- !jalnu (klasnu) uslor,ljenost umetnidkrh tvorevir-ra. Neospomo je nje- Sno marksistidko poreklo jer marksizam, shvaden kao istonlskr ma- ;teri jalizam, generalno teZi da duhovne tvorevine dovekove tumadiuslovljenoS6u socijalno-kiasnim kontekstom nj ihovog nastanka.

9 9

Snaga Matiievog stanoviSta podiva u tome Sto je diskusrluo estetici od podetka intonirao tako da uz moguinost estetike kaoneizostavan deo ide i pitanje o univerzalnom vaZenju rlenih sazna-nja.Zatt> on tako striktno estetiku vezuje uz nauku. Meciu svimdovekovim saznajn im akt ivnost ima. nauka ima naj razv i jeni . lu inajSire prihvaienu metodologiju provere hipoteza, koja joj omo-guiuje da s najvi5e prava istide univerzahro vaZenje svojih saznanja.Ni iz daleka tako ne stoje stvari s fiiozofijom. na primer.

Prema tome, neko ko bi izabrao put (a) da osporava MatiievostanoviSte imao bi velikih poteikoia kako da dokaZe univerzalnostreievantnih saznanja, a ako bi mu to i po5io za rukom. taj uspeh bi,opet, ru5io moguinost marksistidke estetike (iz istih razloga radikojih fizika kao nauka iskljuduje moguinost marksistidke fizike).Mati6ev oponent na putu (b) naSao bi se u drugoj vrsti nepril ike:on bi, naime, konsekventno morao da poride univerzalnost nauke,pa za njega. uz marksistidku fiziku i l i agronomiju, moZe postojati.ne prosto fizika uopSte. nego burZoaska fizika, burZoaska a-{ronomijaitd. Taj put je nadelno mogui, aii otvara vrlo te5ke probleme:principiielno poride mogudnost univerzalno prihvaienog saznanjat zapli1e se u relativizarn; i l i . pak. tu univerzainost a priori prisvajaza sebe (varijanta tzv. dogmatizma), pa zato nikakva diskus13a nijenr potrebna - od burZoaske nauke se nema Sta uditt. Nju je poZeljnopoznavati prevashodno iz pedagoikih lazloga: ona je primer kojine t leba s ledi t i .

da se moZe govoriti o marksistiikoj fizici! Kako je doiao do takvog rezultata'l Evo

kl jubne re lenice: , ,Svaka naudna disc ip l ina ima i svoju f i lozofsku interpretaci ju i

od ove poslednje zavisi kako 6emo klasifikovati shvatanja pretstavnika te discipline

i hoiemo l i n jega samoga smatrat i marksistom i l i ne" (st r .296). Zaista, post , r je

f i lozofske interpretaci je nauke. Inte lektualna zajednica nauinika. medut im, Ima

rtuuinu in leryretaci ju svoj ih dost i - rnu6a, uver l j ivu i l i manje uver l j ivu. U zajednrci

naudnika, u kojo j postoje stroga pravi la. naudnik, hteo ne hteo, mora da svoj f i lo-

zofski stav tretira kao privatnu stvar. Naudnik moZe takode biti i pripadnik intelek-

tualne zajednice f i lozofa. Toje vr io legi t imno, a l i on tada nastupa kaoJi lozot tne'9 kao naubnik. I u intelektualnoj zajednici fllozofa takode postoje neka pravila, manje

6 i t ; u iS. st roga. Najzad, nezavisno od neposret lnog povocla. t reba napomenr.r t i dale

, l Jeremi i u ovom ogledu. u fusnost i , nabacio jednu. za marksiste. veoml dragocenu

I iaelu, onu o ctposterionroj nonnutivnosll (str. 290). I PuniSa Petovii i Dragan M-

Z Jererni i oper i5u terminom agnost ic iz i rm (Perovi i u d lanku , .Neki problemi naie'6 kni iZevnost i " ,Na.{a stvanlost ,br . '1, 1954. st r . l8 : , , lz ovih l lv lat i iev ih pr im.D.

d g. j , is t ina ' nesumnj ivo bi je dah subjetk ivnog ic leal izma i agnost ic izma.. . " ) . U ime

materijalrstiike marksistidke estetike, kod Perovi6a je rigidniaprionti rtornrcttiviz.am.

kod Jeremiia aposterionri rtormutivizunt. Razlika je suStinska.

9 8

5 .

Ve5tina Mati6eva u formulisanju svog stanoviSta ogleda se iu tome Sto kaZe stvari koje izridito, inade, ne govori . e vrsto vezujuiijedinu izglednu moguinost estetike za nauku, Mati6 je u isti mah,a da se to izridito ne kaZe. odbacio svaku normativnu estetiku.Nauka objaSnjava ono Sto jeste i predvidja ita br se moglo desavati,a ne propisuje ono 5ro treba (da bude). Ako se estetika i zasnujekao nauka, ona nipoito time ne preuzima prerogative jedne norma-tivne discipline u odnosu na umetnidko stvarala5tvo - ona se moZebaviti samo onim Sto je vei stvoreno, nipo5to ne moze propisivatiita i kako da se stvara. U Matiievom stanoviStu ve6 tu je nonna-/iyrz marksistidka estetrka pokopana; potom je Matii joi jednomtzridito oglasio mrtvom i nepostojeiom, ,,nemoguiom', u svakomsmislu.

Suptilnija odbrana moguinosti marksistidke esrerike moglabi se izvesti tako Sto bi se u svemu uvaZtli Matiievi zahtevi. oridemu treba istaii da oni pogadaju pre svega normativnu marksistickuestetiku. Potom bi se moglo zastupati glediSte da je moguia mark-s is t idka estet ika kompat ib i lna sa zahtevima nauke. Ona b i imaladeskriptivni smisao. a u domenu nauke mogla bi traZiti svoje mestopozivajuii se na to da pruZa poseban tip obja5njenja ciuhovnihtvorevina - s pozivanjem na socijalni kontekst. Kao poseban tip,ona bi mogla uii u porodicu naudnog obja5njenja san-ro tako Sto 6ejasno opisati granice sopstvene metodologije, t j. jasno 6e reir kadaje objainjenje s pozivanjem na socijaino-klasni konrekst legitimno,a kada nije. Medutirr, ona moZe legitimno obja5njavati, s poziva-nJem na socijalno-klasni kontekst, samo osrednja umetnidka dela,vrhunska - ntkako. Shvaiena u tom smislu. marksistidka estetikabi se mogla tumaditl kao odredena metodoloSka novina koia doou-njuje postojeii naudni arsenal. Pri tom. razume se, nisu otl lonjene =sve te5koie. Pre svega, ostaje sporno zaSto bi se takva metodolo5ka 9ir-rovacija nazivaia ,,marksistidka estetika"; s obzirom na trp ob- 'a

3aSnjenja koje nudi, ona pripada u prvom redu porociici socioio5kih Xnauka. Zatobi bilo prikladnije imenovatije, na primer: sociologija ituntetnosti; imenovati je nauinom discrplinom koja istraZuje soci- !jalnu (klasnu) uslor,ljenost umetnidkrh tvorevir-ra. Neospomo je nje- Sno marksistidko poreklo jer marksizam, shvaden kao istonlskr ma- ;teri jalizam, generalno teZi da duhovne tvorevine dovekove tumadiuslovljenoS6u socijalno-kiasnim kontekstom nj ihovog nastanka.

9 9

.O

v'q

z

Poslednja mogudnost (marksistidka estetika shvadena kaosociologija umetnosti) nije, medutim, privladna mnogim marksi-stima. Pre svega, u sociologiji umetnosti gubi se povlaSden poloZajmarksizma kao ,,pogleda na svet" - jer marksizam ne nudi samotip obja5njenja socijalnih dinjenica nego je, u isti mah, i odredeniprojekt promene sveta. Ciljevi tog projekta, medutim, daleko pre-vazilaze ono Sto je za nauku njen legitimni predmet.

6.

Po5to sam opisao opcije koje su stajale na raspolaganjuudesnicima u debati o marksistidkoj estetici, u stanju smo da ra-zumemo izbor pojedinih protagonista spora. Crnjenica da je debatao marksistidkoj estetici otvorena posle sloma socijalistidkog rea-lizma,jednako brutalnog kao Sto je bio i njegov vrtoglav usponodmah posle 1945, odredila je osnovne tadke oko kojih ie se pola-rizovati stanovijta. Protivnici svakog normativizma u esteticiokrenuie se ne samo protiv socijalistidkog realizma (to je, u jednomtrenutku, postao preiutni politidki zahtev i neka vrstajavne obavezesvakom intelektualcu da se baci kamenom na tu doktrinu) nego iprctiv marksistidke estetike. Odigledno je postojala bojazan da sekroz normativnost rnarksistidke estetike ne prokrijumdari paket onihzahteva Sto ih je socrealizam postavljao pred umetnike. Taj strahnije bio bez osnova. Dojudera5nji uvereni zagovornici socrealizmapostajali su glavne pristalice ideje marksistidke estetike - jednulozinku zamenili 5u drugom ili, grublje reEeno, dinilo im se da.umesto jedne batine koja im je oduzeta, kroz marksistidku estetikudobijaju drugu.''

' ' Ovde neizostavno treba pomenuti dlanak Puniie Peroviia ,,Neki problemina5e knjiZevnosti", objavljen u aprilskom broju Naie sNanrcsti 1954. godine,dijusu redakciju dinili dlanovi: Hasan Brkii, Marija Vilfan, Veljko Vlahovi6, BorisZiherl, Du5an Kveder, Milo5 Minii, PuniSa Perovii, Milentije Popovii (glavni iodgovorni urednik), Mijalko Todorovii. .Iosip Hrndevii. Zdenka Segvii. Na osnovuanalizie samog rada, dini mi se da je strategija bila sledeia: polto je uklonjen svlasti Milovan Dilas, navodno glavni ideolog modernizma, treba se obradunati i samodemizmom.I to sve u ime materijalistidke marksistidke estetike. Treba pogledatisledeie stranice peroviievog tekst^: 14,22,24-25,na kojima obrazlaZe daje Dilasbio glavni advokat, ako ne i ideolog modernizma (Naia stvarnost,br.4,1954).Potencijalni obradun sa modernizmom, do kojeg, sreiom, nikada nije doilo,nagove5tava se na mnogim stranicama ovog dlanka. Za blagonaklonog ditaoca ie,

Postoje teoretidari socijalistidkog realizma koji zaista okreduleda doktrini, pa konsekventno poridu i samu moguinost mark-sistidke esletike.

Najbolji primer medu njima svakako je Ervin Sinko, ei3imje radovima mogu6e ilustrovati viSe razlii itih stanoviSta.' ' ' Pri tom,svakako nije red o unutraSnjem intelektualnom zrenju, nego o evo-luciji spoljnjeg, politiikog konteksta kojije, odigledno, igrao velikuulogu u onome Sto je Sinko javno izlagao. To se moZe lako zakljuditii iz re(i kojima se sluZi sam Sinko. Krajem 1954. godine - prenego Sto ie saop5titi jednu od svojih glavnlhteza - Sinko obrazlaleono Sto je svakako odavno znao: ,,Do5lo je vrijeme, da se veijednom kale: teza,da su Marx. Engels i Lenjin stvorili neku naudnuestetiku, jeste izmi5ljotina, legenda stvorena posljednjih decenijastaljinske epohe u Sovjetskom Savezu".' '

kao argument, verovatno biti dovoljan slede6i citat, a ni skeptik, ne poveruje liovom dokazu, neie ostati praznih ruku: biie mu ponudeno niz drugih * na drugommestu - u ovom radu. Evo citata: .,1 moZemo reei bez pretjerivanja, da se i udanalnjoj knj iZevnosti jasno osjeia duh klasne borbe, a da savremena poplavadekadentno-modernistidke knjiZevnosti, poplava svakojakih formi idealizma i mis-t icizma (koj i se pretvaraju i u - ,kr i t iku Zivota'), ni je ni5ta drugo nego pokulajreakcionarnih snaga da se iskorist i poslednja , iansa', da se ,osvoje' pozici je.. . ( . . .)Te prema tome, moZemo dalje reii, da nam je jedan dio te knjiZevnosti tu<l i usvojoj sultini opoziciono nastrojen i neprijateljski socijalizmu, i po svome duhu ipo svojim svakodnevnim praktiino-stvaraladkim koracima. Ona se zaista pretvarau ,kritiku' socijalizma, ali ne pozitivnu, stvaraladku (kritiku slabosti), nego burZoaskukritiku, koja ne moZe biti drugo nego negacija socijalizma i u cjelini, njegoveteorije i njegove prakse. U tome je druitveni smisao te knjiZevnosti, njene filozofijei njene estetike." (lsto, str. 31.) lz priie o knjiZevnosti koja mu nije po ukusu autorje postupnim koracima - uodena je ,,poplava", treba pre6i na vanredno stanje;uodena je ,,opozicija". treba posegnuti za ceuTuromi uoden je neprijateljski stav,treba primeniti krivitni zakon - do5ao do implicitnog zakljudka da oni koji negirajusocijalizam, treba triput da razmisle: kad-tad deka ih - zatvor. Takvog miSljenjaodigledno nije bio samo PuniSa Perovii jerje tekst objavljen u glavnom teoretskomiasopisu Saveza komunista.

13 Dao ie, recimo, jednu ocl najboljih formulacija socijalistidkog realizmau radu ,,Kulturna ba5tina i socijalistibki realizam" (vid. E. Sinko, Knjiiewte studije,Nakladni zavod Hrvatske ,Zagreb, 1949).

la E. 5inko,,,O nekim zajedniikim karakteristikama raznih programatskihestetika u odnosu prema umjetnidkom stvaralaitvu", Izvanredni plenum SavezaknjiievnikaJfugoslavije, Izdanje Saveza knjiZevnika Jugoslavije, Beograd, 1955,str.84.

F>q

3

fr

N

J

r 00 1 0 1

.O

v'q

z

Poslednja mogudnost (marksistidka estetika shvadena kaosociologija umetnosti) nije, medutim, privladna mnogim marksi-stima. Pre svega, u sociologiji umetnosti gubi se povlaSden poloZajmarksizma kao ,,pogleda na svet" - jer marksizam ne nudi samotip obja5njenja socijalnih dinjenica nego je, u isti mah, i odredeniprojekt promene sveta. Ciljevi tog projekta, medutim, daleko pre-vazilaze ono Sto je za nauku njen legitimni predmet.

6.

Po5to sam opisao opcije koje su stajale na raspolaganjuudesnicima u debati o marksistidkoj estetici, u stanju smo da ra-zumemo izbor pojedinih protagonista spora. Crnjenica da je debatao marksistidkoj estetici otvorena posle sloma socijalistidkog rea-lizma,jednako brutalnog kao Sto je bio i njegov vrtoglav usponodmah posle 1945, odredila je osnovne tadke oko kojih ie se pola-rizovati stanovijta. Protivnici svakog normativizma u esteticiokrenuie se ne samo protiv socijalistidkog realizma (to je, u jednomtrenutku, postao preiutni politidki zahtev i neka vrstajavne obavezesvakom intelektualcu da se baci kamenom na tu doktrinu) nego iprctiv marksistidke estetike. Odigledno je postojala bojazan da sekroz normativnost rnarksistidke estetike ne prokrijumdari paket onihzahteva Sto ih je socrealizam postavljao pred umetnike. Taj strahnije bio bez osnova. Dojudera5nji uvereni zagovornici socrealizmapostajali su glavne pristalice ideje marksistidke estetike - jednulozinku zamenili 5u drugom ili, grublje reEeno, dinilo im se da.umesto jedne batine koja im je oduzeta, kroz marksistidku estetikudobijaju drugu.''

' ' Ovde neizostavno treba pomenuti dlanak Puniie Peroviia ,,Neki problemina5e knjiZevnosti", objavljen u aprilskom broju Naie sNanrcsti 1954. godine,dijusu redakciju dinili dlanovi: Hasan Brkii, Marija Vilfan, Veljko Vlahovi6, BorisZiherl, Du5an Kveder, Milo5 Minii, PuniSa Perovii, Milentije Popovii (glavni iodgovorni urednik), Mijalko Todorovii. .Iosip Hrndevii. Zdenka Segvii. Na osnovuanalizie samog rada, dini mi se da je strategija bila sledeia: polto je uklonjen svlasti Milovan Dilas, navodno glavni ideolog modernizma, treba se obradunati i samodemizmom.I to sve u ime materijalistidke marksistidke estetike. Treba pogledatisledeie stranice peroviievog tekst^: 14,22,24-25,na kojima obrazlaZe daje Dilasbio glavni advokat, ako ne i ideolog modernizma (Naia stvarnost,br.4,1954).Potencijalni obradun sa modernizmom, do kojeg, sreiom, nikada nije doilo,nagove5tava se na mnogim stranicama ovog dlanka. Za blagonaklonog ditaoca ie,

Postoje teoretidari socijalistidkog realizma koji zaista okreduleda doktrini, pa konsekventno poridu i samu moguinost mark-sistidke esletike.

Najbolji primer medu njima svakako je Ervin Sinko, ei3imje radovima mogu6e ilustrovati viSe razlii itih stanoviSta.' ' ' Pri tom,svakako nije red o unutraSnjem intelektualnom zrenju, nego o evo-luciji spoljnjeg, politiikog konteksta kojije, odigledno, igrao velikuulogu u onome Sto je Sinko javno izlagao. To se moZe lako zakljuditii iz re(i kojima se sluZi sam Sinko. Krajem 1954. godine - prenego Sto ie saop5titi jednu od svojih glavnlhteza - Sinko obrazlaleono Sto je svakako odavno znao: ,,Do5lo je vrijeme, da se veijednom kale: teza,da su Marx. Engels i Lenjin stvorili neku naudnuestetiku, jeste izmi5ljotina, legenda stvorena posljednjih decenijastaljinske epohe u Sovjetskom Savezu".' '

kao argument, verovatno biti dovoljan slede6i citat, a ni skeptik, ne poveruje liovom dokazu, neie ostati praznih ruku: biie mu ponudeno niz drugih * na drugommestu - u ovom radu. Evo citata: .,1 moZemo reei bez pretjerivanja, da se i udanalnjoj knj iZevnosti jasno osjeia duh klasne borbe, a da savremena poplavadekadentno-modernistidke knjiZevnosti, poplava svakojakih formi idealizma i mis-t icizma (koj i se pretvaraju i u - ,kr i t iku Zivota'), ni je ni5ta drugo nego pokulajreakcionarnih snaga da se iskorist i poslednja , iansa', da se ,osvoje' pozici je.. . ( . . .)Te prema tome, moZemo dalje reii, da nam je jedan dio te knjiZevnosti tu<l i usvojoj sultini opoziciono nastrojen i neprijateljski socijalizmu, i po svome duhu ipo svojim svakodnevnim praktiino-stvaraladkim koracima. Ona se zaista pretvarau ,kritiku' socijalizma, ali ne pozitivnu, stvaraladku (kritiku slabosti), nego burZoaskukritiku, koja ne moZe biti drugo nego negacija socijalizma i u cjelini, njegoveteorije i njegove prakse. U tome je druitveni smisao te knjiZevnosti, njene filozofijei njene estetike." (lsto, str. 31.) lz priie o knjiZevnosti koja mu nije po ukusu autorje postupnim koracima - uodena je ,,poplava", treba pre6i na vanredno stanje;uodena je ,,opozicija". treba posegnuti za ceuTuromi uoden je neprijateljski stav,treba primeniti krivitni zakon - do5ao do implicitnog zakljudka da oni koji negirajusocijalizam, treba triput da razmisle: kad-tad deka ih - zatvor. Takvog miSljenjaodigledno nije bio samo PuniSa Perovii jerje tekst objavljen u glavnom teoretskomiasopisu Saveza komunista.

13 Dao ie, recimo, jednu ocl najboljih formulacija socijalistidkog realizmau radu ,,Kulturna ba5tina i socijalistibki realizam" (vid. E. Sinko, Knjiiewte studije,Nakladni zavod Hrvatske ,Zagreb, 1949).

la E. 5inko,,,O nekim zajedniikim karakteristikama raznih programatskihestetika u odnosu prema umjetnidkom stvaralaitvu", Izvanredni plenum SavezaknjiievnikaJfugoslavije, Izdanje Saveza knjiZevnika Jugoslavije, Beograd, 1955,str.84.

F>q

3

fr

N

J

r 00 1 0 1

.O

v-

z,6

D

Formulacija Doilo je vrijeme, da se vei jednom kal.e karak-teristidna je vi5estruko: ona zapravo u malom otkriva jedan Zivotnistav.Zamarksistidkog intelektualca Sinkovog tipa nisu sva vremenaista, tj. stanje slobode u nekom druStvu promenljivo je, a - ravnaju6ise prema prilikama - intelektualac govori ili iuti. U tako formu-lisanom Zivotnom stavu, koji je svakako razuman aline izraLavahrabrost, intelektualac moZe saduvati moralni integritet i iutanjem.Smisao Sinkovog stava ipak je drugadij i: on naime ne progovaraposle godina iutanja. Prema njemu, intelektualac govori D svakomvremenu. Moralne te5ko6e za intelektualca nastaju onda kada, ori-jenti5u6i se prema ,,duhu vremena", govori prema oiekivanju vre-mena. Ako je ,,duh vremena" takav da se odekuje laudacija Sovjerskog Saveza tli razrada doktrine socrjalistidkog realizma i ako in-telektualac svoja znanja i talenat stavi u sluZbu upravo takvihodekivanja, odigledno je da se na tim osnovama ne moZe graditibilo kakav konzistentan individualni moral intelektualca. Jer, kadse promeni ,,duh vremena", menjaju se i odekivanja vremena: 5taintelektualac treba i Sta ne bi trebalo da govori. Opravdano je

pretpostaviti - premda'ie to zvudati cinidno - da intelektualac kojise rukovodi Sinkovim Zivotnim stavom moZe proZiveti ditav Zivot,a da ne kaZe neito 5to misli da je tadno, i to prosto zato Sto smatrada nije tome vreme. Takvom intelektualcu - da nastavim ovo uslovnozakl judivanje - moglo b i se dogodi t i da proZiv i : 'Z ivot govorei istvari u koje lidno ne veruje. Na to bi se moglo'<iilgovoriti da sukategorije poput individualnog morala intelektualca i lidne uvere-nosti u ono Sto tvrdi zastarele i da pripadajujednom drugom svetu,da je komunistidki intelektualac drugadijeg kova, da se ravna premadrugadij im zahtevima... Na to nema odgovora, baS kao Sto nijeumesno prigovarati nekome na izboru Zivotnog stava. Jedino je

moguie tkazati na vrstu te5ko6a, ukoliko se one mogu predvideti,koju za sobom povladi odreden izbor.

Izbor Zivotnog stavaje najde56e u vezi sa dominantninz duhomvremena - moZe se prihvatit i, ne prihvatit i, odbiti. Oni koji ga

odbijaju predstavljaju, prema tome, marginalni duh vremena. Isto-rija kazuje da dominantni duh vremena moZe postati marginalni, iobratno: da marginalni duh vremenamoLe da postane dominantni.To je prvi krug zakljudivanja. U drugom, unekoliko suptilnijemkrugu zakljudivanja trebalo bi da kaZem da ne postoji marginalniduh vremena kao celina: postoje samo marginalni duhovi vremena.

Prema tome, jedan od marginalnih duhova vremena zaista moLe

t02

postati dominantni; medutim, nikada- tako bar dosadaSnje iskustvokazuje - svi marginalni duhovi vremena ne mogu postati dominantanduh vremena.'- '

Marksistidka estetika je ,.izmiSljotina, legenda stvorena po-slednjih decenija staljinske epohe u Sovjetskom Savezu". Marksi-stidkolenjinistidka naudna estetika, istide Sinko, stvorena je kaonadgradnja stanja u kojem su ,,umjetnost i umjetnidko stvaranjebili podrZavljeni" pa je,,nastalo jedno apsurdno stanje rukovodenjaumjetnoSiu".'u To ie samo po sebi tadno. Medutim, Sinko ispuitaiz vida da je osnov za ,,rukovodenje umetno5du" nadelno isti kao iza centralno ekonomsko planiranje - uverenje da je marksizamdefinit ivno reSio ,,tajnu istori je". Vlast koja se rukovodi malk-sistidkim saznanjima, buduii uverena da je eliminisala domen ne-znanja, polaZe pravo da naudno rukovodi najraziiditijim podrudji-ma.

Sve dok u marksizmu postoji epistemoloSki maksimalizam(,,Tajna histori je je ri jeSena", uskliknuo je Sinko koju godinuranije), postoji i osnova da vlast inspirisana marksizmom polalepravo da rukovodi svim oblastima dru5tvenog Ztvota, a ne samoekonomijom il i umetno5du. Prema tome, neophodno je staviti upitanje epistemolo5ki maksimalizam marksizma da bi se izveokonzistentan odgovor zamisli marksistidke estetike. Ako je i tadnoda Marks, Engels i Lenjin nisu ostavil i nikakvu estetiku - mogaobi s pravom odgovoriti neko od drugadije raspoloZenih marksista -

to joS ne dokazuje da marksistidka estetika nije mogu6a. MoZe seargument isat i - to se cesto i d in i lorT - da n j ihov geni je prosto n i jestigao, zaokupijen vaZnijim zadacima za dovedanstvo, da se pozabavipitanjima estetike. A u njihovom delu postoje jasne naznake zabudu6u estetiku koja bi se mogla izgraditi, itd.

8 .

Sinko ne dovodi u pitanje epistemolo5ki maksimalizam mark-sizma. Prema Sinku manje blagonaklon ditalac mogao bi dodati:

' ' Voleo bih da ditalac shvati ovaj pasus kao diskretnu pohvalu marginal-izmu - njegovom skepticizmu i sumnjidavosti u odnosu na dominantni duh vremena.

l6 E. Sinko, Naved. delo, str. 89.r? Npr. A. Lefevr, Prilog estetici,Kultura, Beograd, 1957 (sa vrlo dobrim

predgovorom D. M. Jeremi6a).

oF

,q)O

=r

NoJ

1 0 3

.O

v-

z,6

D

Formulacija Doilo je vrijeme, da se vei jednom kal.e karak-teristidna je vi5estruko: ona zapravo u malom otkriva jedan Zivotnistav.Zamarksistidkog intelektualca Sinkovog tipa nisu sva vremenaista, tj. stanje slobode u nekom druStvu promenljivo je, a - ravnaju6ise prema prilikama - intelektualac govori ili iuti. U tako formu-lisanom Zivotnom stavu, koji je svakako razuman aline izraLavahrabrost, intelektualac moZe saduvati moralni integritet i iutanjem.Smisao Sinkovog stava ipak je drugadij i: on naime ne progovaraposle godina iutanja. Prema njemu, intelektualac govori D svakomvremenu. Moralne te5ko6e za intelektualca nastaju onda kada, ori-jenti5u6i se prema ,,duhu vremena", govori prema oiekivanju vre-mena. Ako je ,,duh vremena" takav da se odekuje laudacija Sovjerskog Saveza tli razrada doktrine socrjalistidkog realizma i ako in-telektualac svoja znanja i talenat stavi u sluZbu upravo takvihodekivanja, odigledno je da se na tim osnovama ne moZe graditibilo kakav konzistentan individualni moral intelektualca. Jer, kadse promeni ,,duh vremena", menjaju se i odekivanja vremena: 5taintelektualac treba i Sta ne bi trebalo da govori. Opravdano je

pretpostaviti - premda'ie to zvudati cinidno - da intelektualac kojise rukovodi Sinkovim Zivotnim stavom moZe proZiveti ditav Zivot,a da ne kaZe neito 5to misli da je tadno, i to prosto zato Sto smatrada nije tome vreme. Takvom intelektualcu - da nastavim ovo uslovnozakl judivanje - moglo b i se dogodi t i da proZiv i : 'Z ivot govorei istvari u koje lidno ne veruje. Na to bi se moglo'<iilgovoriti da sukategorije poput individualnog morala intelektualca i lidne uvere-nosti u ono Sto tvrdi zastarele i da pripadajujednom drugom svetu,da je komunistidki intelektualac drugadijeg kova, da se ravna premadrugadij im zahtevima... Na to nema odgovora, baS kao Sto nijeumesno prigovarati nekome na izboru Zivotnog stava. Jedino je

moguie tkazati na vrstu te5ko6a, ukoliko se one mogu predvideti,koju za sobom povladi odreden izbor.

Izbor Zivotnog stavaje najde56e u vezi sa dominantninz duhomvremena - moZe se prihvatit i, ne prihvatit i, odbiti. Oni koji ga

odbijaju predstavljaju, prema tome, marginalni duh vremena. Isto-rija kazuje da dominantni duh vremena moZe postati marginalni, iobratno: da marginalni duh vremenamoLe da postane dominantni.To je prvi krug zakljudivanja. U drugom, unekoliko suptilnijemkrugu zakljudivanja trebalo bi da kaZem da ne postoji marginalniduh vremena kao celina: postoje samo marginalni duhovi vremena.

Prema tome, jedan od marginalnih duhova vremena zaista moLe

t02

postati dominantni; medutim, nikada- tako bar dosadaSnje iskustvokazuje - svi marginalni duhovi vremena ne mogu postati dominantanduh vremena.'- '

Marksistidka estetika je ,.izmiSljotina, legenda stvorena po-slednjih decenija staljinske epohe u Sovjetskom Savezu". Marksi-stidkolenjinistidka naudna estetika, istide Sinko, stvorena je kaonadgradnja stanja u kojem su ,,umjetnost i umjetnidko stvaranjebili podrZavljeni" pa je,,nastalo jedno apsurdno stanje rukovodenjaumjetnoSiu".'u To ie samo po sebi tadno. Medutim, Sinko ispuitaiz vida da je osnov za ,,rukovodenje umetno5du" nadelno isti kao iza centralno ekonomsko planiranje - uverenje da je marksizamdefinit ivno reSio ,,tajnu istori je". Vlast koja se rukovodi malk-sistidkim saznanjima, buduii uverena da je eliminisala domen ne-znanja, polaZe pravo da naudno rukovodi najraziiditijim podrudji-ma.

Sve dok u marksizmu postoji epistemoloSki maksimalizam(,,Tajna histori je je ri jeSena", uskliknuo je Sinko koju godinuranije), postoji i osnova da vlast inspirisana marksizmom polalepravo da rukovodi svim oblastima dru5tvenog Ztvota, a ne samoekonomijom il i umetno5du. Prema tome, neophodno je staviti upitanje epistemolo5ki maksimalizam marksizma da bi se izveokonzistentan odgovor zamisli marksistidke estetike. Ako je i tadnoda Marks, Engels i Lenjin nisu ostavil i nikakvu estetiku - mogaobi s pravom odgovoriti neko od drugadije raspoloZenih marksista -

to joS ne dokazuje da marksistidka estetika nije mogu6a. MoZe seargument isat i - to se cesto i d in i lorT - da n j ihov geni je prosto n i jestigao, zaokupijen vaZnijim zadacima za dovedanstvo, da se pozabavipitanjima estetike. A u njihovom delu postoje jasne naznake zabudu6u estetiku koja bi se mogla izgraditi, itd.

8 .

Sinko ne dovodi u pitanje epistemolo5ki maksimalizam mark-sizma. Prema Sinku manje blagonaklon ditalac mogao bi dodati:

' ' Voleo bih da ditalac shvati ovaj pasus kao diskretnu pohvalu marginal-izmu - njegovom skepticizmu i sumnjidavosti u odnosu na dominantni duh vremena.

l6 E. Sinko, Naved. delo, str. 89.r? Npr. A. Lefevr, Prilog estetici,Kultura, Beograd, 1957 (sa vrlo dobrim

predgovorom D. M. Jeremi6a).

oF

,q)O

=r

NoJ

1 0 3

F

N

'9

ov

>6

zxa

za to jo5 nije bilo do5lo vreme. Ali, ako je njegova analiza zatajllau tom delu, ona je doSla do punog izrazat drugim segmentima. UzKrleZu i, kasnije, Nikolu Milo5eviia, Sinko ie rekao srvari koje suse odve6 retko dule u na5oj poratnoj kulturi, toliko retko da je tosimptomatidno. On je, naime, ukazao na zajednidka obeleZja,,pro-gramatskih estetika" staljinizma i nacionalsocijalizma. Premda nijenajsreinije odabrao svoje kljudne termine - izraz,,programatskaestetika" moZda je bolje zameniti izrazom,,normativna estetika";drugi kljudni izraz,,program estetike", s obzirom na ono Sto Sinkopod njim podrazumeva,bez teSkoia se moZe zameniti izrazom,,poetika (umetnika)" - ipak je jasno Sta se tvrdi.

Autor najpre povladi razliku izmedu pojmova programatskaestetika i program estetike. Pod programom estetike ima na umu,,liEnu estetiku" umetnika, njegov ,,estetski program" koji je odre-clen lidno5du; umetnikov Zivotni opus ostvaruje se po ,,zakonimanjegove liCnosti i njegove epohe".r8 Programska estetika, nastavljaSinko definisanjem svog drugog kljudnog pojma, na kojem Ce zas-novati svoju analizu, ,,nije program koji nastaje kao rezultat umjet-nikovih doZivljaja i stvaraladkih teznji i potreba, nego programkoji je izvana autoritativno nametnut umjetnidkom stvarala5tvu ra-di toga da se udovolji vjerskim, odgojnim, ekonomskim, odnosnopolitidkim i propagandistidkim potrebama". I joS: ,,Programatskaestetika dala bi se definirati tako, da se ne smije i ne moZe prepustitiumjetniku izbor teme i nadin njenog oblikovanja:urnjetnidkih osrvarenia"le.

Premda Sinkove redenice nisu besprekorno formulisane, ra-zumljivo je ono Sto Leli dakaZe: programatskom estetikom ukinutaje autonomija umetnika i umetnosti, umetnicima je osporeno pravoda u pitanjima umetnosti imaju poslednju red. U gradanskomdruStvu, koje je razvilo 6itav sistem najra2liditijih ljudskih prava,nesporna je autonomija umetnika i umetnosti. Istina je da je onapostignuta preko institucije trZi5ta, a ona, sa svoje strane, podra-zumeva odreden stepen slobode.2o

18 Isro, str. 76.t9 Isto ,str.'77 .20 O tome videti: N. Pevsner, Academies of Art. Past and Present, Cambridge

at the University Press, 1940, narodito stranice 13+139, gde autor izlalerazlikeizmedu francuskih pod Lujem XIV i Lujem XV i holandskih slikara. Francuskislikari su imali visok ugled i materijalno obezbeden Zivot, ali su Eo morali da plateslobodom; holandski slikari su imali slobodu, a ostavljeni su neimaStini i preziru.

Pred antistaljinskim komunistidkim intelektualcem stoji za-datak da se ponovo bori za autonomiju umetnosti i umetnika. On6e i voditi tu borbu, pod najrazliditijim zastavama - od one ,,Natragpravom Marksu" do one ,,Nema socijalizma bez demokratije i slo-bode" - ali v paLljivo izbegavanje da tu borbu protumadi kaoborbu za jednu od standardnih, prozaidnih gradanskih sloboda. Otudasve borbe marksista zaovtJ ili onu slobodu, ako se interpretiraju uadekvatnom istoriiskom kljudu, ne predstavljaju ni5ta novo: to suborbe za uvodenje'' klasidnih gradanskih sloboda.

Programatsku estetiku egzemplarno je izlolio Platon u D.iavi: ,,Glavna karakteristika svih programatskih estetika jest im-perativni zahtjev, da o sadrZaju i obliku umjetnidkog stvaranjaodluduju odgojne i politidke potrebe drZave i da se time umjetnikreducira na politidko-pedagoSkog funkcionera dr'zave, komu je naj-vaZniji zadatak da pomaZe vlastima pri odgajanju dobrih iuravnoteZenih gradana"-. Platon je ,,zaista izradio prototip teorijeprogramatske estetike'"'. Sinko nije otiSao i korak dalje, koji seobidno pravi: u DrZavi videti politidki poredak - totalitarni - koji6e biti ostvaren u XX veku. On ukazuje na slidnosti izmedu stalji-nistidke i nacionalsocijalistidke estetike, na slidnosti izmedu dru5-tvenih poredaka, ali mu nedostaje jedinstven pojam kojim bi tadva poretka obuhvatio.

Polemiika vrednost Sinkovog upuiivanja na slidnosti izmeduTimofejeva i nacionalsocijalistidkog shvatanja knjiZevnosti neo-sporna je: ,,Svaka programatska estetika, dakle i nacionalsocija-listidka, smatra knjiZevnost i svaku umjetnost ideologijom koja jetoboZe duZna .pomodi bovjeku, da upozna Zivot i da^u njemudj eluj e " "o. Izr az,,p omoii doveku " potide od Timofej ev a.'-'

Prvo zajednidko obeleZje staljinistidke i nacionalsocijali-stidke estetike jeste Sto svu umetnost shvata kao ideologiju. Drugo

' ' U nekim dru5tvima rei je samo o obnavljanju sloboda koje su veipostojale pre komunistidke vlasti.

22 Isto.str.78-79.23 Isto,str.79.2a /sro, str. 80-81.25 N.koliko stranica ranije, u tekstu Marka Ristiia, kaZe se: ,,Mnogostruka

funkcrja knjiZevnosti svodi se na jedno: DA POMOGNE eOVgXU. Da mu pomogneda se snade i da se natle." -,,Varijacije (ili teze) o funkciji knjiZevnosti i odruStvenoj odgovomosti knjiZevnika", -fzvanredni plenum... , str. 74, isticanja u citatuM.Rist i i .

1 0 4 1 0 5

F

N

'9

ov

>6

zxa

za to jo5 nije bilo do5lo vreme. Ali, ako je njegova analiza zatajllau tom delu, ona je doSla do punog izrazat drugim segmentima. UzKrleZu i, kasnije, Nikolu Milo5eviia, Sinko ie rekao srvari koje suse odve6 retko dule u na5oj poratnoj kulturi, toliko retko da je tosimptomatidno. On je, naime, ukazao na zajednidka obeleZja,,pro-gramatskih estetika" staljinizma i nacionalsocijalizma. Premda nijenajsreinije odabrao svoje kljudne termine - izraz,,programatskaestetika" moZda je bolje zameniti izrazom,,normativna estetika";drugi kljudni izraz,,program estetike", s obzirom na ono Sto Sinkopod njim podrazumeva,bez teSkoia se moZe zameniti izrazom,,poetika (umetnika)" - ipak je jasno Sta se tvrdi.

Autor najpre povladi razliku izmedu pojmova programatskaestetika i program estetike. Pod programom estetike ima na umu,,liEnu estetiku" umetnika, njegov ,,estetski program" koji je odre-clen lidno5du; umetnikov Zivotni opus ostvaruje se po ,,zakonimanjegove liCnosti i njegove epohe".r8 Programska estetika, nastavljaSinko definisanjem svog drugog kljudnog pojma, na kojem Ce zas-novati svoju analizu, ,,nije program koji nastaje kao rezultat umjet-nikovih doZivljaja i stvaraladkih teznji i potreba, nego programkoji je izvana autoritativno nametnut umjetnidkom stvarala5tvu ra-di toga da se udovolji vjerskim, odgojnim, ekonomskim, odnosnopolitidkim i propagandistidkim potrebama". I joS: ,,Programatskaestetika dala bi se definirati tako, da se ne smije i ne moZe prepustitiumjetniku izbor teme i nadin njenog oblikovanja:urnjetnidkih osrvarenia"le.

Premda Sinkove redenice nisu besprekorno formulisane, ra-zumljivo je ono Sto Leli dakaZe: programatskom estetikom ukinutaje autonomija umetnika i umetnosti, umetnicima je osporeno pravoda u pitanjima umetnosti imaju poslednju red. U gradanskomdruStvu, koje je razvilo 6itav sistem najra2liditijih ljudskih prava,nesporna je autonomija umetnika i umetnosti. Istina je da je onapostignuta preko institucije trZi5ta, a ona, sa svoje strane, podra-zumeva odreden stepen slobode.2o

18 Isro, str. 76.t9 Isto ,str.'77 .20 O tome videti: N. Pevsner, Academies of Art. Past and Present, Cambridge

at the University Press, 1940, narodito stranice 13+139, gde autor izlalerazlikeizmedu francuskih pod Lujem XIV i Lujem XV i holandskih slikara. Francuskislikari su imali visok ugled i materijalno obezbeden Zivot, ali su Eo morali da plateslobodom; holandski slikari su imali slobodu, a ostavljeni su neimaStini i preziru.

Pred antistaljinskim komunistidkim intelektualcem stoji za-datak da se ponovo bori za autonomiju umetnosti i umetnika. On6e i voditi tu borbu, pod najrazliditijim zastavama - od one ,,Natragpravom Marksu" do one ,,Nema socijalizma bez demokratije i slo-bode" - ali v paLljivo izbegavanje da tu borbu protumadi kaoborbu za jednu od standardnih, prozaidnih gradanskih sloboda. Otudasve borbe marksista zaovtJ ili onu slobodu, ako se interpretiraju uadekvatnom istoriiskom kljudu, ne predstavljaju ni5ta novo: to suborbe za uvodenje'' klasidnih gradanskih sloboda.

Programatsku estetiku egzemplarno je izlolio Platon u D.iavi: ,,Glavna karakteristika svih programatskih estetika jest im-perativni zahtjev, da o sadrZaju i obliku umjetnidkog stvaranjaodluduju odgojne i politidke potrebe drZave i da se time umjetnikreducira na politidko-pedagoSkog funkcionera dr'zave, komu je naj-vaZniji zadatak da pomaZe vlastima pri odgajanju dobrih iuravnoteZenih gradana"-. Platon je ,,zaista izradio prototip teorijeprogramatske estetike'"'. Sinko nije otiSao i korak dalje, koji seobidno pravi: u DrZavi videti politidki poredak - totalitarni - koji6e biti ostvaren u XX veku. On ukazuje na slidnosti izmedu stalji-nistidke i nacionalsocijalistidke estetike, na slidnosti izmedu dru5-tvenih poredaka, ali mu nedostaje jedinstven pojam kojim bi tadva poretka obuhvatio.

Polemiika vrednost Sinkovog upuiivanja na slidnosti izmeduTimofejeva i nacionalsocijalistidkog shvatanja knjiZevnosti neo-sporna je: ,,Svaka programatska estetika, dakle i nacionalsocija-listidka, smatra knjiZevnost i svaku umjetnost ideologijom koja jetoboZe duZna .pomodi bovjeku, da upozna Zivot i da^u njemudj eluj e " "o. Izr az,,p omoii doveku " potide od Timofej ev a.'-'

Prvo zajednidko obeleZje staljinistidke i nacionalsocijali-stidke estetike jeste Sto svu umetnost shvata kao ideologiju. Drugo

' ' U nekim dru5tvima rei je samo o obnavljanju sloboda koje su veipostojale pre komunistidke vlasti.

22 Isto.str.78-79.23 Isto,str.79.2a /sro, str. 80-81.25 N.koliko stranica ranije, u tekstu Marka Ristiia, kaZe se: ,,Mnogostruka

funkcrja knjiZevnosti svodi se na jedno: DA POMOGNE eOVgXU. Da mu pomogneda se snade i da se natle." -,,Varijacije (ili teze) o funkciji knjiZevnosti i odruStvenoj odgovomosti knjiZevnika", -fzvanredni plenum... , str. 74, isticanja u citatuM.Rist i i .

1 0 4 1 0 5

=

F'O)o

q.

N

Jt!

.U

v>a

z,o

zajednidko obeleZje na koje ukazuje Sinko leste, kako bismo mr todanas rekli, svojevrsni estetiiki populizam. On beskompromisnonalaLe umetniku da sluii narodu, da stvara za mase, jer. premaprogramatskoj estetici,,,umjetnik zasluZuje daLivi samo onda, akose dokraja_odrede svojih intimnih, individualnih umjetnidkih in-spiracija"." Ili, prema jednoj efektnoj formulaciji Derda Lukada,,,ako se umetnici odreknu individualizma i subjektivizma podrumskerupe vrste Dostojevskoga"." Tamo gde vlada estetidki populizamnestaJe umetnost. Sinko odbacuje alternativu narod ili umetnost, ataj dvor raspliie jednim pasusom: ,,Mi smo za slobodu umjetnidkogstvaranja, ali ne zato Sto bismo se odnosili aristokratski indiferentnoprema potrebama narodnih masa, nego zato 5to smatramo da sesolidarnost s narodnim masama ne sastoji u tome da se umjetnost,prilagoduje' zaostalosti masa. ni u tome da se ,egzotidna' zaostalostromantidno njeguje, Stovi5e konzervira velidanjem i kultom folklora.Bai zbog na5e solidarnosti s narodnim masama, ne iemo da sena5a umjetnost obraia ,masama'; ona se obra6a 6ovjeku. jer ga ionda kad se on pojavljuje kao dio mase, po5tuje kao sebi ravna,kao suvereno bi6e. Umjetnost ,za mase' nije umjetnost. Postojisamo umjetnosl. Parola ,umjetnost za mase' diskriminacija je imase, i umjetnosti."28

Premda sAm istide da se Leniin niie smatrao komoetentnimu pitanjima estetike. i Sinko, poput Tim;fej eva.razlale LenjinovaglediSta ali s ambicijom da pokaZe kako ga Timofbjev pogre5notumadi, tj. falsffikuie ga. Do svojevrsnog rata citatima do5lo jezbog toga Sto su obe strane prihvatile iste autoritete - Marksa,Engelsa i Lenjina, a kao nesporan period sovjetske vlasti uzimanesu godine do Staljinovog uspona. Sinko tako istide da,,za vrijemeLenjina i jo5 godinama nakon njegove smrti nije postojala nika-kva programatska estetika i nikakva sluZbena marksistidko-lenji-nistidka nauka o pravilima ,ispravnog' umjetnidkog stvaranja" ipotom, u prilog svqoj tezi, cilira stav iz poznate rezolucije CK-SKP(b) iz 1925. godine: ,.Partija kao cjelina nipo5to se ne moZevezati privrleno5iu ma kome pravcu u oblasti knjiZevne forme...Svi poku5aji da se partrja poveZe u ovom pravcu u sadainjoj fazi

26 Isto, str.94.2? G. Lukud,,,Slobodna ili dirigovana umetnost?",letopis Matice srpske,

1947, sv . 4 ,s t r .287.28 E.Sinko, Navecl. delo,str.95.

kulturnog razvitka zemlje moraju biti odbadeni." Sinko nalazi daje u toj rezoluciji ,,izjavljeno nedvosmisleno, da nema nikakveautorititivne i normativne naudne estetike"2e. Medutim, ni citat u

Sinkovom prevodu, ako se paZljivo probita, ne tvrdi .,nedvosmi-sleno, da nema nikakve autoritativne i normativne naudne este-tike".

Kao i mnogim drugim tumadima, Sinku.ie promakla kljudnared - ograda CKSKP(b) - u sadainjoj fazi kulturnog razvitka

zemlje. Drugim redima, tadno je samo to da ,,u sada5njoj fazi kul-trtnog razvitka zemlje" CKSKP(b) ne prihvata, kako Sinko kaZe,..nikakvu autoritativnu i normativnu naudnu esetiku". Svojomrezolucijom CKSKP(b) nije u tom pitanju vezao sebi ruke zabudu6nost, tj. nrje se obavezao kako ie u istom pitanju postupati unekoj kasnijoj fazi kulturnog razvitka zemlje. Ako se ide korakdalje, moZe se pretpostaviti da je CKSKP(b) uneo tu dalekoviduogradu upravo imaju6i na umu da bi u tom pitanju moglo doii dopromene, tj. do prihvatanja jedne takve estetike. Kasniji tok stvarikao da daje zapravo takvom tumaienju.

Karakteristidno je da tu ogradu, koja jasno stoji u pomenutojrezoluciji, obidno ne uzimaju u obzir oni tumadi koji su skloni da usovjetskoj istoriji vide dva veoma razli(ita perioda - devidanskiperiod bolj5evidke revolucije i sovjetske vlasti koji traje za LenjinovaLivota i nekoliko godina posle njegove smrti, sve do definitivnogStaljinovog ustolidenja. Tada nastaje drugi period. Posle sukoba saStaljinom, jugoslovenski komunisti antistaljinisti vrednovali sudrugi period negativno, ali su prema prvom zadrLali nepromenjenodnos: bilo je dak pokuiaja da se staljinizam kritikuje na osnovulenjinistidkih principa. To je fazlog zaSto se Sinko iscrpno bavipitanjem Sta je Lenjin stvamo mislio. Pri tom mu nisu od.posebnetorisil Lenjinovi spisi, jer oni pre idu u prilog Timofejevu i Zdanovu,pa se zato poziva na svoj krunski dokaz: ,,Za to da Lenjin nikadnije zamislio neku autoritativnu socijalistidku normativnu estetiku,najneoboriviji je dokaz njegovo drLanje i pratkidna djelatnost uvrijeme kad je stajao na delu sovjetske proleterske drZave. On je

vodio bespo5tednu borbu protiv proletkultovaca koji su pretendiralina monopolistidki poloZaj, na ,revolucionarni autoritet u pitanjimaumjetnosti'." 3t)

29 lsto , str. 87.30 1sro, str. 86.

1 0 6 t 0 7

=

F'O)o

q.

N

Jt!

.U

v>a

z,o

zajednidko obeleZje na koje ukazuje Sinko leste, kako bismo mr todanas rekli, svojevrsni estetiiki populizam. On beskompromisnonalaLe umetniku da sluii narodu, da stvara za mase, jer. premaprogramatskoj estetici,,,umjetnik zasluZuje daLivi samo onda, akose dokraja_odrede svojih intimnih, individualnih umjetnidkih in-spiracija"." Ili, prema jednoj efektnoj formulaciji Derda Lukada,,,ako se umetnici odreknu individualizma i subjektivizma podrumskerupe vrste Dostojevskoga"." Tamo gde vlada estetidki populizamnestaJe umetnost. Sinko odbacuje alternativu narod ili umetnost, ataj dvor raspliie jednim pasusom: ,,Mi smo za slobodu umjetnidkogstvaranja, ali ne zato Sto bismo se odnosili aristokratski indiferentnoprema potrebama narodnih masa, nego zato 5to smatramo da sesolidarnost s narodnim masama ne sastoji u tome da se umjetnost,prilagoduje' zaostalosti masa. ni u tome da se ,egzotidna' zaostalostromantidno njeguje, Stovi5e konzervira velidanjem i kultom folklora.Bai zbog na5e solidarnosti s narodnim masama, ne iemo da sena5a umjetnost obraia ,masama'; ona se obra6a 6ovjeku. jer ga ionda kad se on pojavljuje kao dio mase, po5tuje kao sebi ravna,kao suvereno bi6e. Umjetnost ,za mase' nije umjetnost. Postojisamo umjetnosl. Parola ,umjetnost za mase' diskriminacija je imase, i umjetnosti."28

Premda sAm istide da se Leniin niie smatrao komoetentnimu pitanjima estetike. i Sinko, poput Tim;fej eva.razlale LenjinovaglediSta ali s ambicijom da pokaZe kako ga Timofbjev pogre5notumadi, tj. falsffikuie ga. Do svojevrsnog rata citatima do5lo jezbog toga Sto su obe strane prihvatile iste autoritete - Marksa,Engelsa i Lenjina, a kao nesporan period sovjetske vlasti uzimanesu godine do Staljinovog uspona. Sinko tako istide da,,za vrijemeLenjina i jo5 godinama nakon njegove smrti nije postojala nika-kva programatska estetika i nikakva sluZbena marksistidko-lenji-nistidka nauka o pravilima ,ispravnog' umjetnidkog stvaranja" ipotom, u prilog svqoj tezi, cilira stav iz poznate rezolucije CK-SKP(b) iz 1925. godine: ,.Partija kao cjelina nipo5to se ne moZevezati privrleno5iu ma kome pravcu u oblasti knjiZevne forme...Svi poku5aji da se partrja poveZe u ovom pravcu u sadainjoj fazi

26 Isto, str.94.2? G. Lukud,,,Slobodna ili dirigovana umetnost?",letopis Matice srpske,

1947, sv . 4 ,s t r .287.28 E.Sinko, Navecl. delo,str.95.

kulturnog razvitka zemlje moraju biti odbadeni." Sinko nalazi daje u toj rezoluciji ,,izjavljeno nedvosmisleno, da nema nikakveautorititivne i normativne naudne estetike"2e. Medutim, ni citat u

Sinkovom prevodu, ako se paZljivo probita, ne tvrdi .,nedvosmi-sleno, da nema nikakve autoritativne i normativne naudne este-tike".

Kao i mnogim drugim tumadima, Sinku.ie promakla kljudnared - ograda CKSKP(b) - u sadainjoj fazi kulturnog razvitka

zemlje. Drugim redima, tadno je samo to da ,,u sada5njoj fazi kul-trtnog razvitka zemlje" CKSKP(b) ne prihvata, kako Sinko kaZe,..nikakvu autoritativnu i normativnu naudnu esetiku". Svojomrezolucijom CKSKP(b) nije u tom pitanju vezao sebi ruke zabudu6nost, tj. nrje se obavezao kako ie u istom pitanju postupati unekoj kasnijoj fazi kulturnog razvitka zemlje. Ako se ide korakdalje, moZe se pretpostaviti da je CKSKP(b) uneo tu dalekoviduogradu upravo imaju6i na umu da bi u tom pitanju moglo doii dopromene, tj. do prihvatanja jedne takve estetike. Kasniji tok stvarikao da daje zapravo takvom tumaienju.

Karakteristidno je da tu ogradu, koja jasno stoji u pomenutojrezoluciji, obidno ne uzimaju u obzir oni tumadi koji su skloni da usovjetskoj istoriji vide dva veoma razli(ita perioda - devidanskiperiod bolj5evidke revolucije i sovjetske vlasti koji traje za LenjinovaLivota i nekoliko godina posle njegove smrti, sve do definitivnogStaljinovog ustolidenja. Tada nastaje drugi period. Posle sukoba saStaljinom, jugoslovenski komunisti antistaljinisti vrednovali sudrugi period negativno, ali su prema prvom zadrLali nepromenjenodnos: bilo je dak pokuiaja da se staljinizam kritikuje na osnovulenjinistidkih principa. To je fazlog zaSto se Sinko iscrpno bavipitanjem Sta je Lenjin stvamo mislio. Pri tom mu nisu od.posebnetorisil Lenjinovi spisi, jer oni pre idu u prilog Timofejevu i Zdanovu,pa se zato poziva na svoj krunski dokaz: ,,Za to da Lenjin nikadnije zamislio neku autoritativnu socijalistidku normativnu estetiku,najneoboriviji je dokaz njegovo drLanje i pratkidna djelatnost uvrijeme kad je stajao na delu sovjetske proleterske drZave. On je

vodio bespo5tednu borbu protiv proletkultovaca koji su pretendiralina monopolistidki poloZaj, na ,revolucionarni autoritet u pitanjimaumjetnosti'." 3t)

29 lsto , str. 87.30 1sro, str. 86.

1 0 6 t 0 7

Ta ,,bespo5tedna borba protiv proletkultovaca" nije nikakavdokaz jer je Staljin vodio jo5 bespoitedniju borbu protiv njih -raspustio je njihove organizacije (kao i sve druge), a mnoge odnjih poslao je u logore, odakle se nikada nisu vratili. Medutim,argument jeste Lenjinovo ,,drZanje i praktidka djelatnost". Sinkose sasvim uzgredno osvrie na Marksa i Engelsa kao izvor mark-sistidke estetike. Za svoju tezu da je Marks ismejao ,,sve estetidaresvih programatskih estetika" navodi jedan primer, ne mnogoubedljiv. Na ditaocu je da zakljudi da je Marks, ismejav5i ,,sveestetidare svih programatskih estetika", bio protiv marksistidke es-tetike.,,Umjetnici dana5nje Jugoslavije", zakljuduje Sinko,,,stojena svjetskoj pozornici oslobodeni svih okova svih programatskihestetika". I nisu prinudeni da odbace Marksa, Engelsa ili Lenjinajer niko od njih - prema Smtu - nije zagovarao programatskuestetiku. Ali, ne5to od starih briga ostalo je i u novim Sinkovimredima: ,,Mislim da se tih okova nismo oslobodili zato da se ne-smetano predamo djedijoj ili djetinjastoj igri rijedima i bojama,nego zato jer su nas okovi programatske estetike sprijedavali daprogovorimo svojim glaqgm o svojim doZivljajima, o svojoj vizijisada5njice i bududnosti"''. Da Ii je to nagove5taj Sinkove poetikeili programatske estetike?

Sinkovi slu5aoci na Plenumu, medutim, videli su nejasnoiena drugoj strani. Boris Ziherl: ,,12. referata druga Sinka ne vidi seda li on odbacuje ili priznaje moguinost i nuZnost naudne mark-sistidke estetike. On tvrdi da ni Marks ni Engels ni Lenjin nisustvorili neku naudnu estetiku, a ponajmanje neki estetski kanongun imperativa, neku novu normativnu nauku. Mislim da je drugSinko time rekao samo pola istine. Tadno je da ni Marks ni Engelsni Lenjin nisu stvorili nikakav sistem estetike, nalik na Kanta ilina Hegela. Njihov rad nije nikad ni bio izridito usmeren u tompravcu. Ali su oni, a napose Marks i Engels, nesumnjivo tvorcijedne naudne teorije dru5tvenog razvitka, takozvanog istoriskogmaterijalizma, koji jedini moZe da posluZi kao osnova zaizgradivan-je jedne istinski naudne estetike."e

3l /sro. str.96.P B. Zihcrl,,,Rei u diskusiii", Izvanrerini plenum...,str.2l8.

Mogudnost marksistidke estetike Ziherl izvodi iz epistemo-lo5kog maksimalizma marksizma - istorijskog materijalizma: ist-mat jedini moZe biti osnova zaizgradivanje ,jedne istinski naudneestetike". Sam Sinko je, nekoliko godina ranije, oslanjajuii se naepistemoloBki maksimalizam marksizm a obr azlagao doktrinu soci-jalistidkog realizma, i to kao (hegelovsko) prevladavanje gra<Ianskeumetnosti. Odgovaraj ui i Ziherlu,S inko se posluZio drugadijim arg-umentima: ,,Zasadane postoji ta nauka", tj. marksistidka estetika.'"

Kad je rei o njenoj moguinosti r nuZnosti u buduinosti,Sinko odgovara: ,,Nastojanje, da se disto spekulativnim putemstvore naudna pravila i zakoni umjetnidkog stvaranja, idealistidkoje, a ne marksistidko nastojanje. Svako novo umjetnidko djelo osrvaruje na nov nadin neSto, na naEin Sto prije nije bilo i Sto beznjega ne bi bilo. Svako novo znadajno umjetnidko djelo pojavljujese kao iznenadenje; ono obara dotadalnja estetska pravila i stvaranova." Sama umetnidka dela postavljaju estetidke kanone, a neteorije: ,,Ne moZe se govoriti meritorno o umjetnosti uime nekihtoboZnjih pravila, nego jedino na temelju neposrednog spontanogodnosa prema umjetnidkim ostvarenjima. Usto je svojstveno es-tetskim teorijama, pogotovo kad nastupaju sa pretenzijom naudnos-ti, da se ne zadovoljavaju kontemplacijom, nego pripisuju sebi ipravo na normativnost prema umjetnidkom stvaranju."'*

Potom sledi eksplicitan odgovor Ziherlu: ,,Ja ne priznajemmogudnost jedne takve normativne marksistidke estetike, ne prizna-jem ni to da bi ona bila poZeljna, ne priznajem zato, jer mislim, dasvaki normativni postupak prema Zivim umjetnicima znadi sputa---vanje i sakadenje stvaraladke snage, a time i same umjetnosti".'"To je kljudni argument protiv normativne estetike, pa i marksistidkeestetike ukoliko je normativna.

Zanimljivo je kako Sinko odgovara na argument u prilogmoguinosti marksistidke estetike, zasnovan na epistemolo5kommaksimalizmu istorijskog materijalizma, na argument koji je i samnekad koristio: ,,Marksizam je nauka o zakonima razvitka ljudskogdru5tva. Kao Sto je poznato, sam Marx je ustanovio, da druitvenauslovljenost umjetnidkog stvaranja ne znadi, da postoji neko pro-gresivno usavr5avanje umjetnidkog stvarala5tva na isti nadin i u

33 E. Sinko,,,R"d u diskusiii", Izvanredni plenum...,str.276.Y Isto, str.276.3s Isto,str.277.

9.

.U

Xv)

zI

o

Fb

N

1 0 8 1 0 9

Ta ,,bespo5tedna borba protiv proletkultovaca" nije nikakavdokaz jer je Staljin vodio jo5 bespoitedniju borbu protiv njih -raspustio je njihove organizacije (kao i sve druge), a mnoge odnjih poslao je u logore, odakle se nikada nisu vratili. Medutim,argument jeste Lenjinovo ,,drZanje i praktidka djelatnost". Sinkose sasvim uzgredno osvrie na Marksa i Engelsa kao izvor mark-sistidke estetike. Za svoju tezu da je Marks ismejao ,,sve estetidaresvih programatskih estetika" navodi jedan primer, ne mnogoubedljiv. Na ditaocu je da zakljudi da je Marks, ismejav5i ,,sveestetidare svih programatskih estetika", bio protiv marksistidke es-tetike.,,Umjetnici dana5nje Jugoslavije", zakljuduje Sinko,,,stojena svjetskoj pozornici oslobodeni svih okova svih programatskihestetika". I nisu prinudeni da odbace Marksa, Engelsa ili Lenjinajer niko od njih - prema Smtu - nije zagovarao programatskuestetiku. Ali, ne5to od starih briga ostalo je i u novim Sinkovimredima: ,,Mislim da se tih okova nismo oslobodili zato da se ne-smetano predamo djedijoj ili djetinjastoj igri rijedima i bojama,nego zato jer su nas okovi programatske estetike sprijedavali daprogovorimo svojim glaqgm o svojim doZivljajima, o svojoj vizijisada5njice i bududnosti"''. Da Ii je to nagove5taj Sinkove poetikeili programatske estetike?

Sinkovi slu5aoci na Plenumu, medutim, videli su nejasnoiena drugoj strani. Boris Ziherl: ,,12. referata druga Sinka ne vidi seda li on odbacuje ili priznaje moguinost i nuZnost naudne mark-sistidke estetike. On tvrdi da ni Marks ni Engels ni Lenjin nisustvorili neku naudnu estetiku, a ponajmanje neki estetski kanongun imperativa, neku novu normativnu nauku. Mislim da je drugSinko time rekao samo pola istine. Tadno je da ni Marks ni Engelsni Lenjin nisu stvorili nikakav sistem estetike, nalik na Kanta ilina Hegela. Njihov rad nije nikad ni bio izridito usmeren u tompravcu. Ali su oni, a napose Marks i Engels, nesumnjivo tvorcijedne naudne teorije dru5tvenog razvitka, takozvanog istoriskogmaterijalizma, koji jedini moZe da posluZi kao osnova zaizgradivan-je jedne istinski naudne estetike."e

3l /sro. str.96.P B. Zihcrl,,,Rei u diskusiii", Izvanrerini plenum...,str.2l8.

Mogudnost marksistidke estetike Ziherl izvodi iz epistemo-lo5kog maksimalizma marksizma - istorijskog materijalizma: ist-mat jedini moZe biti osnova zaizgradivanje ,jedne istinski naudneestetike". Sam Sinko je, nekoliko godina ranije, oslanjajuii se naepistemoloBki maksimalizam marksizm a obr azlagao doktrinu soci-jalistidkog realizma, i to kao (hegelovsko) prevladavanje gra<Ianskeumetnosti. Odgovaraj ui i Ziherlu,S inko se posluZio drugadijim arg-umentima: ,,Zasadane postoji ta nauka", tj. marksistidka estetika.'"

Kad je rei o njenoj moguinosti r nuZnosti u buduinosti,Sinko odgovara: ,,Nastojanje, da se disto spekulativnim putemstvore naudna pravila i zakoni umjetnidkog stvaranja, idealistidkoje, a ne marksistidko nastojanje. Svako novo umjetnidko djelo osrvaruje na nov nadin neSto, na naEin Sto prije nije bilo i Sto beznjega ne bi bilo. Svako novo znadajno umjetnidko djelo pojavljujese kao iznenadenje; ono obara dotadalnja estetska pravila i stvaranova." Sama umetnidka dela postavljaju estetidke kanone, a neteorije: ,,Ne moZe se govoriti meritorno o umjetnosti uime nekihtoboZnjih pravila, nego jedino na temelju neposrednog spontanogodnosa prema umjetnidkim ostvarenjima. Usto je svojstveno es-tetskim teorijama, pogotovo kad nastupaju sa pretenzijom naudnos-ti, da se ne zadovoljavaju kontemplacijom, nego pripisuju sebi ipravo na normativnost prema umjetnidkom stvaranju."'*

Potom sledi eksplicitan odgovor Ziherlu: ,,Ja ne priznajemmogudnost jedne takve normativne marksistidke estetike, ne prizna-jem ni to da bi ona bila poZeljna, ne priznajem zato, jer mislim, dasvaki normativni postupak prema Zivim umjetnicima znadi sputa---vanje i sakadenje stvaraladke snage, a time i same umjetnosti".'"To je kljudni argument protiv normativne estetike, pa i marksistidkeestetike ukoliko je normativna.

Zanimljivo je kako Sinko odgovara na argument u prilogmoguinosti marksistidke estetike, zasnovan na epistemolo5kommaksimalizmu istorijskog materijalizma, na argument koji je i samnekad koristio: ,,Marksizam je nauka o zakonima razvitka ljudskogdru5tva. Kao Sto je poznato, sam Marx je ustanovio, da druitvenauslovljenost umjetnidkog stvaranja ne znadi, da postoji neko pro-gresivno usavr5avanje umjetnidkog stvarala5tva na isti nadin i u

33 E. Sinko,,,R"d u diskusiii", Izvanredni plenum...,str.276.Y Isto, str.276.3s Isto,str.277.

9.

.U

Xv)

zI

o

Fb

N

1 0 8 1 0 9

=t

>af

A

LL

NoJL

.O

tv

>q

z,qp

istom smislu, kao Sto postoji usavr5avanje u razvoju materijalnihproizvodnih snaga. Nasuprot,marksistidkim estetidarima', Marxnikad nrje mislio, da je otkrio zakone umjetnidkog srvaranja."36

Sinko se, dakle, poziva na Marksovu koncepciju neravno-memog razvoja. On mora, bar implicitno, napustiti epistemoloikimaksimalizam.Zaito? Na njegov argument kako Marks nije mislioda je otkrio zakone umetnidkog stvaranja, moglo bi se odgovoriti:Marks je otkrio ne5to mnogo vaZnije - zakone dru5tvenog razvitka- koji su osnova za utvrdivanje svih drugih posebnih zakonitosti,pa i zakona umetnidkog stvaranja. U tom duhu argumentile Ziherlkada govori o marksistidkoj estetici. Da bi se uspeSno odbranio odtog prigovora, Sinko nema izbora: mora da, bar implicitno, napustiepistemololki maksimalizam, i to tako Sto (e ,,zakonirazvitka ljud-skog dru5tva" (Marksovo otkri6e) vaZiti relativno nezavisno od,,zakona umjetnidkog stvaranja" (koje Marks nije otkrio). Stogaovi poslednji, dak i kad bi bili poznati, ne bi kao osnovu pretpostav-ljali zakone razvitka ljudskog dru5tva. To je smisao teze o nejedna-kom razvoju duhovnog sfvaralaitva (umetnosti) i proizvodnih snaga.Na to shvatanje o nejednakom razvoju pozivaju se, po pravilu, onimarksisti koji Zele da istaknu relativnu autonomiju duhovnih tvore-vlna.

10. . i "

Antikapitalistidki duh marksizma skriva u sebi jedno obeleZjekoje se retko istide * stav protiv moderne. Moderni duh nije istoSto i kapitalizam, ali se, u istorijskom smislu, na njega naslanja iukljuduje ga kao sastavni, mada sporni deo. U obeleZja modernemogli bismo, pre svega, ubrojati sekularizaciju druitva,d. nastajanlegradanskog dru5tva sa njegovim klasidnim liberalnim politidkiminstitucijama (formalizacij a i indiv idualizacija politidkog prosrora;sloboda kao jednakost prava), zatim podelu rada koja vodi specijal-izacijii profesionalizaciji. U duhu profesionalizma skriva se priznan-je da svaka delatnost ima svoja autonomna pravila i zakone i da,,svi ne mogu sve".

Ako je modemo doba donelo profesionaliaaciju nizaljudskihdelatnosti, tj. op5te priznanje da se svaka ljudska aktivnost odvija

prema specifidnim pravilima, to je sa strane marksista videno kaoparcijalizacija i znak otudjenosti. Marksistidkt zahte.v za reinte-graciju lrctotalizaciju ljudske aktivnostr usmeren je, izgleda, protivosnovnih tekovina moderne. U kontrastu sa modernizacijom kojuje donelo graclansko druStvo u nizu oblasti, marksizam je nosilacrearhaizacije, tj. povratka na stare kultume obrasce. '"

Kad je red o modernoj umetnosti, prvi korak bilo je njenoosamostaljivanje u odnosu na religiozne pedago5ke i druge cilje-ve (u sklopu sekularizacije il i laicizacije dru5tva): umetnost mo-derne izborila se za pravo da se bavi vlastitim estetskim prob-lemima. To je bazidni smisao toliko osporavane lozinke ,,1'art pourI'art".

Postoji vi5e nadina kako se moZe medusobno poreditirazvitakpojedinih druitava (privredni Zivot, politidke institucije, kvalitetLivota pojedinca, ostvarenost ljudskih prava i dr.). Jedan od danaszanemarenih nadina jeste uporedivanje op5teg stanja kulture (slo-boda stvaralaitva je samo element ostvarenosti ljudskih prava): utom pogledu je narodito podesna umetnost jer se sa velikom pre-cizno5du mogu pratiti i uporedivati pojedini umetniiki pokreti nastaliu krilu moderne. Jugoslovenski modernisti izmedu dva rata bili susvesni tog problema, svesni zaostajanja za relevantnim tokovimana Zapadu. Polazili su od toga da je za samostalan doprinos ineprovincijalno udeSie u kulturi Zapada potrebno najpre posti6iparalelnost ili simultanost kulturnih tokova u vlastitoj (nacionalnoj)kulturi u odnosu na one evropske. Moderna je donela jednu indi-vidualizovanu i, po tome, internacionalnu kulturu.

Marksizam je, rukovoden svojim antikapitalistidkim duhom,odbacio politidku kulturu modeme u vidu ,,burZoaskog liberalizma"i .,parlamentarne demokratije", odbacio je, kao jedan od izvoraljudskog otudenja, i podelu rada, odbacio je u osnovi i umetnidkumodernu, uporno se boreii protiv formalizma, dekadencije i lar-purlartizma u umetnosti. Najbolja postignuda u okviru marksist-idke tradicije radunaju na sintezu umetnosti i revolucije;tt indife-rentnost umetnosti prema revoluciji uzima se kao lo5 znak za samuumetnost.

' ' Lukad se, da ponovimo, zala ie za neposrednost izmedu umetnika i

publike kakvaje negda postojala.38 G.li6 je mi5ljenja da je ,,ono doista revolucionarno imanentno samoj

umjetnosti" (Estetika IV . S oru strotlu estetike, Naprijed, Zagreb, 19'79 , str. 265).

1 1 0

t6 Is to,st .2 '76

l l l

=t

>af

A

LL

NoJL

.O

tv

>q

z,qp

istom smislu, kao Sto postoji usavr5avanje u razvoju materijalnihproizvodnih snaga. Nasuprot,marksistidkim estetidarima', Marxnikad nrje mislio, da je otkrio zakone umjetnidkog srvaranja."36

Sinko se, dakle, poziva na Marksovu koncepciju neravno-memog razvoja. On mora, bar implicitno, napustiti epistemoloikimaksimalizam.Zaito? Na njegov argument kako Marks nije mislioda je otkrio zakone umetnidkog stvaranja, moglo bi se odgovoriti:Marks je otkrio ne5to mnogo vaZnije - zakone dru5tvenog razvitka- koji su osnova za utvrdivanje svih drugih posebnih zakonitosti,pa i zakona umetnidkog stvaranja. U tom duhu argumentile Ziherlkada govori o marksistidkoj estetici. Da bi se uspeSno odbranio odtog prigovora, Sinko nema izbora: mora da, bar implicitno, napustiepistemololki maksimalizam, i to tako Sto (e ,,zakonirazvitka ljud-skog dru5tva" (Marksovo otkri6e) vaZiti relativno nezavisno od,,zakona umjetnidkog stvaranja" (koje Marks nije otkrio). Stogaovi poslednji, dak i kad bi bili poznati, ne bi kao osnovu pretpostav-ljali zakone razvitka ljudskog dru5tva. To je smisao teze o nejedna-kom razvoju duhovnog sfvaralaitva (umetnosti) i proizvodnih snaga.Na to shvatanje o nejednakom razvoju pozivaju se, po pravilu, onimarksisti koji Zele da istaknu relativnu autonomiju duhovnih tvore-vlna.

10. . i "

Antikapitalistidki duh marksizma skriva u sebi jedno obeleZjekoje se retko istide * stav protiv moderne. Moderni duh nije istoSto i kapitalizam, ali se, u istorijskom smislu, na njega naslanja iukljuduje ga kao sastavni, mada sporni deo. U obeleZja modernemogli bismo, pre svega, ubrojati sekularizaciju druitva,d. nastajanlegradanskog dru5tva sa njegovim klasidnim liberalnim politidkiminstitucijama (formalizacij a i indiv idualizacija politidkog prosrora;sloboda kao jednakost prava), zatim podelu rada koja vodi specijal-izacijii profesionalizaciji. U duhu profesionalizma skriva se priznan-je da svaka delatnost ima svoja autonomna pravila i zakone i da,,svi ne mogu sve".

Ako je modemo doba donelo profesionaliaaciju nizaljudskihdelatnosti, tj. op5te priznanje da se svaka ljudska aktivnost odvija

prema specifidnim pravilima, to je sa strane marksista videno kaoparcijalizacija i znak otudjenosti. Marksistidkt zahte.v za reinte-graciju lrctotalizaciju ljudske aktivnostr usmeren je, izgleda, protivosnovnih tekovina moderne. U kontrastu sa modernizacijom kojuje donelo graclansko druStvo u nizu oblasti, marksizam je nosilacrearhaizacije, tj. povratka na stare kultume obrasce. '"

Kad je red o modernoj umetnosti, prvi korak bilo je njenoosamostaljivanje u odnosu na religiozne pedago5ke i druge cilje-ve (u sklopu sekularizacije il i laicizacije dru5tva): umetnost mo-derne izborila se za pravo da se bavi vlastitim estetskim prob-lemima. To je bazidni smisao toliko osporavane lozinke ,,1'art pourI'art".

Postoji vi5e nadina kako se moZe medusobno poreditirazvitakpojedinih druitava (privredni Zivot, politidke institucije, kvalitetLivota pojedinca, ostvarenost ljudskih prava i dr.). Jedan od danaszanemarenih nadina jeste uporedivanje op5teg stanja kulture (slo-boda stvaralaitva je samo element ostvarenosti ljudskih prava): utom pogledu je narodito podesna umetnost jer se sa velikom pre-cizno5du mogu pratiti i uporedivati pojedini umetniiki pokreti nastaliu krilu moderne. Jugoslovenski modernisti izmedu dva rata bili susvesni tog problema, svesni zaostajanja za relevantnim tokovimana Zapadu. Polazili su od toga da je za samostalan doprinos ineprovincijalno udeSie u kulturi Zapada potrebno najpre posti6iparalelnost ili simultanost kulturnih tokova u vlastitoj (nacionalnoj)kulturi u odnosu na one evropske. Moderna je donela jednu indi-vidualizovanu i, po tome, internacionalnu kulturu.

Marksizam je, rukovoden svojim antikapitalistidkim duhom,odbacio politidku kulturu modeme u vidu ,,burZoaskog liberalizma"i .,parlamentarne demokratije", odbacio je, kao jedan od izvoraljudskog otudenja, i podelu rada, odbacio je u osnovi i umetnidkumodernu, uporno se boreii protiv formalizma, dekadencije i lar-purlartizma u umetnosti. Najbolja postignuda u okviru marksist-idke tradicije radunaju na sintezu umetnosti i revolucije;tt indife-rentnost umetnosti prema revoluciji uzima se kao lo5 znak za samuumetnost.

' ' Lukad se, da ponovimo, zala ie za neposrednost izmedu umetnika i

publike kakvaje negda postojala.38 G.li6 je mi5ljenja da je ,,ono doista revolucionarno imanentno samoj

umjetnosti" (Estetika IV . S oru strotlu estetike, Naprijed, Zagreb, 19'79 , str. 265).

1 1 0

t6 Is to,st .2 '76

l l l

}4,lu

z'o

Jedan od jugoslovenskih marksista koji se najviSe opiraoformalizaciji i specijalizaciji svakako je Danko Grlii. Jedva da jejo5 ko iz njegove generacije sa toliko strasti govorio protiv posledicaSto ih je donelo moderno doba. Ovde iu se ograniditi na Grlidevarazmatrania tri podrudja: filozofije, estetike i umetnosti.

Pre svega, antimoderni duh s prezirom gleda na izraz ,,po-drudje" , ,,oblast". ,,naudna (ili filozofska) disciplina" itd. 3e Modemaje doveku donela samo otudjenje ,i protiv toga se treba boriti svimsredstvima. Grlii s prezirom govori o,,specijaliziranom strudnomradu" u filozofiji i o,,respektabilnoj uEenosti" koja se u tom kontek-stu javlja. Za(to? Evo razloga: ,,Nijema prema prijelomnim pitanji-ma dovjeka Sto progresivno rastu, u suvremenom kvantificiranomsvijetu do enormnih razmjera, odi5iena od svih protivurjednostikoje bi imale bilo kakve korelate u antinomijama realnosti, ovaSkolska, logicizirana filozofija postaje toliko formalistidka da jepreokupirana jo5 samo samom sobom i da se uvijek iznova prim-jenjuje joS samo na sebe samu".4

Posmatrana iz, kako bi marksisti rekli, gradanskog horizonta,situacija izgleda drugadije: reklo bi se da se filozofija - bar onakoju Grlii napada - pomirila sa dinjenicom da se ,,prijelomnapitanja dovjeka" u modernom druStvu re5avaju na drugim mestima,a ne u filozofiji. Posao filozofije u novoj podeli rada nije da re5avata pitanja. Da li ta pitanja progresivno rastu ili se neka ipak re5avaju- to je dinjenidno pitanje. Da je savremeni svet kvajrtifikovan, toje tadno ukoliko se ukazuje na specifidnu ulogu moderne nauke utom svetu. Ono Sto, izmedu ostalog, savremeni svet proZima mo-dernim duhom jeste uloga nauke i tehnike. Tu ulogu modernenauke ne odbacuju svi revolucionarni marksisti - i to je jedna odretkih tadaka u kojoj oni prihvataju modernu.

Grlii je tadno uodio da se taj duh formalizacije i specijaliza-cije - moglo bi se re6i: duh moderne - ne javlja samo u filozofiji,nego da je to obeleZje kulture uopite, a posebno umetnosti: ,,Kako,na primjer, shvatiti najmorbidnije izljeve u ,novim' likovnim sred-stvima, u plehu, Licama, kosi, zguZvanim i slijepljenim ostacimagvoLda, ili ,stvarala5tvo' pomodu automata za proizvodnju slika,

s ,,Jcdno je, naime, o<l bitnih txlrcdcnia tog novog miSljenja cla su mu nc

samo strana podruija i discipline ncgo i to da u svakom problemu vidi i svc drugcproblcme, u svakom historijskom odreclcnju duha iitavu povilest, a u svakom svomstavu ukupnost svih svojih napora..." (D. GrliC, Esterika N ,str.234.)

a D. Gdie , IJmjetnost iJilozofi.ia,Mladost,Zagrcb,lg65, str. 13.

doli kao preferiranje onog kako onome ita".o' Tu okolnost tumadikao izraz krize humaniteta i suprotstavlja se formalizaciji u umet-nosti.

Da se upravo taj proces u umetnosti moZe i drugadije shvatiti,pokazuje jedan rad Jovana Hristiia, u kojem se to kakt, taj tehniikinivo ili umetnidka tehnika tumadi kao ,,prava epistemologija umet-nosti".42 Moderna umetnost je, prema Hristiievom mi5ljenju, ogra-nidila predmetni nivo, ogranidila je dulnost"-'; epistemolo5ki okvirrealizma u umetnosti odre<Ienje slikom sveta klasidne fizike. Sdruge strane, savremena je umetnost pokazala da,,vernost predmetunije nikada bila ambicija umetnosti".a

,,Ne postoji jedna priroda koju svi umetnici u svim vre-menima vide. Koliko ima umetnika, toliko ima i razliditih priroda",pi5e Hristii.as Umetnik ne izralava svoje misli u materijalu, armisli u materiialu - slikar u bojama, pesnik u redima.ft Upravo taokolnost daje presudno znadenje onom kako u umetnosti. Slikarne slika ono Sto vidi nego ono Sto moZe da naslika. Tu velflinovskumisao Hristii varira tako Sto kaZe, jo5 preciznije, da crtad ,,vidisamo ono Sto je olovka u stanju da iztaz|".q Misao o umetnostikao samopotvrilivanju doveka je ,,svakako najvi5e 5to je jedan filo-zof uspeo da kale o umetnosti", kaZe Hristii i, verovatno nehotidno,postiZe fini efekat ironije: naime, pokazuje se da ta, dak ,,vrlolepa" filozofska ideja, zapravo nije tadna. Hristii predlaZe da seona precizira tako Sto ie se reii da je umetnost samopotvrdivanjedoveka, ali doveka sa olovkom u ruci.48

Misao o umetnosti kao samopotvrdivanju doveka odvela jeDanka Grliia u drugom pravcu. Poriduii potrebu formalizacije uumetnosti, on se prirodno okrenuo onom ,,Sta" u umetnosti. Pre-ma Grliiu, Iikovna je umetnost sama u sebi, kako bi zadobila,,ozbiljnog" doveka,,,postala neozbiljna" i samu sebe,,degradirala

al 1sto, str. 13.42 J. Hristii, ,,O spccifidno cstetidkom", Jr tgoslovenski tasopis zu .filoatftju

isoc iologi j u, 1957 (D, br. 2-3, str, 7 3.4 Navetl. tlelo,str. 69.41,f(), str. 68.as Isto, str.74.6 Istu, str.73.q

l s to ,s t r .74 .I Isto,str. .74.

a_-

F'q

a

rN

JI!

1 1 2 i l 3

}4,lu

z'o

Jedan od jugoslovenskih marksista koji se najviSe opiraoformalizaciji i specijalizaciji svakako je Danko Grlii. Jedva da jejo5 ko iz njegove generacije sa toliko strasti govorio protiv posledicaSto ih je donelo moderno doba. Ovde iu se ograniditi na Grlidevarazmatrania tri podrudja: filozofije, estetike i umetnosti.

Pre svega, antimoderni duh s prezirom gleda na izraz ,,po-drudje" , ,,oblast". ,,naudna (ili filozofska) disciplina" itd. 3e Modemaje doveku donela samo otudjenje ,i protiv toga se treba boriti svimsredstvima. Grlii s prezirom govori o,,specijaliziranom strudnomradu" u filozofiji i o,,respektabilnoj uEenosti" koja se u tom kontek-stu javlja. Za(to? Evo razloga: ,,Nijema prema prijelomnim pitanji-ma dovjeka Sto progresivno rastu, u suvremenom kvantificiranomsvijetu do enormnih razmjera, odi5iena od svih protivurjednostikoje bi imale bilo kakve korelate u antinomijama realnosti, ovaSkolska, logicizirana filozofija postaje toliko formalistidka da jepreokupirana jo5 samo samom sobom i da se uvijek iznova prim-jenjuje joS samo na sebe samu".4

Posmatrana iz, kako bi marksisti rekli, gradanskog horizonta,situacija izgleda drugadije: reklo bi se da se filozofija - bar onakoju Grlii napada - pomirila sa dinjenicom da se ,,prijelomnapitanja dovjeka" u modernom druStvu re5avaju na drugim mestima,a ne u filozofiji. Posao filozofije u novoj podeli rada nije da re5avata pitanja. Da li ta pitanja progresivno rastu ili se neka ipak re5avaju- to je dinjenidno pitanje. Da je savremeni svet kvajrtifikovan, toje tadno ukoliko se ukazuje na specifidnu ulogu moderne nauke utom svetu. Ono Sto, izmedu ostalog, savremeni svet proZima mo-dernim duhom jeste uloga nauke i tehnike. Tu ulogu modernenauke ne odbacuju svi revolucionarni marksisti - i to je jedna odretkih tadaka u kojoj oni prihvataju modernu.

Grlii je tadno uodio da se taj duh formalizacije i specijaliza-cije - moglo bi se re6i: duh moderne - ne javlja samo u filozofiji,nego da je to obeleZje kulture uopite, a posebno umetnosti: ,,Kako,na primjer, shvatiti najmorbidnije izljeve u ,novim' likovnim sred-stvima, u plehu, Licama, kosi, zguZvanim i slijepljenim ostacimagvoLda, ili ,stvarala5tvo' pomodu automata za proizvodnju slika,

s ,,Jcdno je, naime, o<l bitnih txlrcdcnia tog novog miSljenja cla su mu nc

samo strana podruija i discipline ncgo i to da u svakom problemu vidi i svc drugcproblcme, u svakom historijskom odreclcnju duha iitavu povilest, a u svakom svomstavu ukupnost svih svojih napora..." (D. GrliC, Esterika N ,str.234.)

a D. Gdie , IJmjetnost iJilozofi.ia,Mladost,Zagrcb,lg65, str. 13.

doli kao preferiranje onog kako onome ita".o' Tu okolnost tumadikao izraz krize humaniteta i suprotstavlja se formalizaciji u umet-nosti.

Da se upravo taj proces u umetnosti moZe i drugadije shvatiti,pokazuje jedan rad Jovana Hristiia, u kojem se to kakt, taj tehniikinivo ili umetnidka tehnika tumadi kao ,,prava epistemologija umet-nosti".42 Moderna umetnost je, prema Hristiievom mi5ljenju, ogra-nidila predmetni nivo, ogranidila je dulnost"-'; epistemolo5ki okvirrealizma u umetnosti odre<Ienje slikom sveta klasidne fizike. Sdruge strane, savremena je umetnost pokazala da,,vernost predmetunije nikada bila ambicija umetnosti".a

,,Ne postoji jedna priroda koju svi umetnici u svim vre-menima vide. Koliko ima umetnika, toliko ima i razliditih priroda",pi5e Hristii.as Umetnik ne izralava svoje misli u materijalu, armisli u materiialu - slikar u bojama, pesnik u redima.ft Upravo taokolnost daje presudno znadenje onom kako u umetnosti. Slikarne slika ono Sto vidi nego ono Sto moZe da naslika. Tu velflinovskumisao Hristii varira tako Sto kaZe, jo5 preciznije, da crtad ,,vidisamo ono Sto je olovka u stanju da iztaz|".q Misao o umetnostikao samopotvrilivanju doveka je ,,svakako najvi5e 5to je jedan filo-zof uspeo da kale o umetnosti", kaZe Hristii i, verovatno nehotidno,postiZe fini efekat ironije: naime, pokazuje se da ta, dak ,,vrlolepa" filozofska ideja, zapravo nije tadna. Hristii predlaZe da seona precizira tako Sto ie se reii da je umetnost samopotvrdivanjedoveka, ali doveka sa olovkom u ruci.48

Misao o umetnosti kao samopotvrdivanju doveka odvela jeDanka Grliia u drugom pravcu. Poriduii potrebu formalizacije uumetnosti, on se prirodno okrenuo onom ,,Sta" u umetnosti. Pre-ma Grliiu, Iikovna je umetnost sama u sebi, kako bi zadobila,,ozbiljnog" doveka,,,postala neozbiljna" i samu sebe,,degradirala

al 1sto, str. 13.42 J. Hristii, ,,O spccifidno cstetidkom", Jr tgoslovenski tasopis zu .filoatftju

isoc iologi j u, 1957 (D, br. 2-3, str, 7 3.4 Navetl. tlelo,str. 69.41,f(), str. 68.as Isto, str.74.6 Istu, str.73.q

l s to ,s t r .74 .I Isto,str. .74.

a_-

F'q

a

rN

JI!

1 1 2 i l 3

=

oF

,q

'!

oN

Jq

.c)t!4

,q

o

z'q

na zabavu", ato zato da bi ,,razbila ovu standardiziranu sivoiu ipotresla umornog, bezosjedajnog Evropejca svojom morbid-noSiu".o'Grli6 poziva umetnika na obrat; taj obrat stavlja u izgledumetnosti i umetnicima, umesto potpune bespotrebnosti (u kapita-listidkom svetu), da postanu ,,vapijuia potreba", ,,ne5to bez dega biZivot postao toliko besmislen da bi ga uopie bilo nemogude Liv1etl".Grli6ev poziv na obrat ukazuje i na ulog: ,,Nije uopie vi5e u pitanjuova ili ona interpretacija ljepote, nije vi5e u pitanju bilo kojaestetska, kontemplativna, teoretska pozicija, danas je, na rubu bezdna, u pitanju ne5to_mnogo veie: sama moguinost egzistencijeljudskog u dovjeku".' '

l l .

U obrazlolenju obrata Grli6 se sluZi onim argumentima ko-je upotrebljava i Focht (u fazi sadrZajne estetidke koncepcije). Doslidnog rezultata - potpuno suprotno duhu moderne umetnosti -

dolazi i Grlii propisujudi u kojem bi smeru umetnost trebalo da seokrene. Prema njegovom miSljenju, ,,istinska umjetnost mora sta-jati otvorena prije svega prema samom ljudskom, tj. umjetnid-kom u umjetnosti, a pitanje o smislu umjetnosti mora umjetnikupostati prvim i jedinim umjetnidkim pitanjem. Tako umjetnost(i)postaje odjednom irelevantan stil, Skola, tehnika, figurativnost il iapstraktnost, StaviSe uopie sve Sto bi kao formalno Ktedstvo trebalodaizrazi ne5to Stoje bitno nadredeno nadinu kakoje to eksphcira-no."' ' Ovim redima jedva da je potreban neki komentar. Ako je zasamu umetnost irelevantno pitanje stila i tehnike,onog kako, sasvimje prirodno Sto se estetici ne ostavlja ma kakva uloga.

I kod Grlida se mogu videti izvesni znaci iracionalizacijemarksizma. Ovo je za marksiste jedan veoma osetljiv izraz.Da nebi bilo ma kakvog nesporazuma, izjavljujem da je za mene iracio-nalizam jedan deskriptivan termin. Za marksiste je on jedan norma-tivan pojam,i to veoma jak, sa neugodnim konotacij ama. za izvesnemarksiste, iracionalizam je, pak, sinonim za mrainja5tvo i bo-goiskateljstvo. Pozadina njihovog stava je deklatarivni, ubedeniracionalizam i ateizam. nikako skepticizam.

o' D. Gtlii, IJmjetnost i.filozofija , str.2750 /sto , str. 28.sl ,Isto , str. 28.

Grli6 stavlja u zadatak umetnosti da, radi popravljanja svogmarginalnog statusa, izrazi ,,neito Sto je bitno nadredeno nabinukako je eksplicirano" .ZapaLljivu interpretacrlu Danka Grli6a neop-hodno je citirati ga: ,,To ,neito' u sebi neprimjereno bilo kakvojracionalnoj definiciji koja bi mogla iscrpsti njegov sadrZaj, takoimperativno u ovom vremenu name6e nuZnost svoje egzistencijeda se umjetnidki credo ne moZe vi5e nalaziti na nekim perifernimpreokupacijama. intimnim trenucima, plahim stilskim robinzoni-jadama, toplini tona i duhovitoj povrinoj igri koja svoj raison d'errenalazi u potrebi da se uljep5a, ispravi, dotjera, harmonizira, ukrasiil i na trenutak zaboravi kruta stvarnost. Ne, umjetnost ne moZeviSe biti brjeg od stvarnosti, ona je danas stvarn4a. prisutnija odsvake tzv. ,prave' svakodnevne stvamosti i njen bitak postaje pravimbitkom svij-eta. Jer Sta bi viSe i totalnije od nje moglo tzrazitil judskost?""

Grlii je nepoverljiv prema bilo kakvoj racionalnoj definicrji,dakle prema racionalizmu, dakle prema nauci, dakle prema teoriji,dakle prema estetici, dakle prema marksistidkoj estetici. Nov umet-nidki credo je nespojiv sa racionalizmom. Tamo gde poride tradi-cionalni umetnidki credo (periferne preokupacije. intimni rrenuci,plahe stilske robinzonijade, toplina tona i duhovita povr5na igrakoja ulep5ava, ispravlja, doteruje. harmonizuje, ukra5ava). GrliidoseZe stilistidke vrhunce. Prst opomene - ,,umjetnost ne moZevi5e biti bijeg od stvarnosti" - prihvatio bi svaki socrealistidkiteoretidar, pa i ideolog. Taj isti ideolog, medutim, svakao se ne bisloZio bar u dve tadke sa Grliiem: on bi odbio da prihvati da podkapom nebeskom postoji bilo Sta Sto bi bilo neprimereno racionalnojdefinicrlijer bi to priznanje znadilo, ni manje ni viSe, uvredu njegovojdijalektidkomaterijalistidkoj nauci. Potom, on svakao ne bi mogaoda primi Grliievu tvrdnju o umetnosti stvamrjoj od svake stvarnosti,pogotovu .,naSe", a,,pravi bitak svijeta" traLio bi na drugoj strani ,vel'ovatno u mudrom vodstvu, Partij i. Samom Grliiu je promaklajedna nedoslednost, za koju verovatno ne bi mnogo mario, jer jered o - logici. Naime, logiiki se iskljuduju dve njegove tvrdnje:ako se kai.e da umetnost,,ne moZe vi5e biti bijeg od stvarnosti",onda se pretpostavlja da je ona to bila, q. da je beLalaod stvarnosti,i da je, samim tim, bila ne5to razlidito od stvarnosti. U drugojtvrdnji se kaZe da je ona,,prisutnija od svake tzv. ,prave' svakod-

1 1 4

"' Isto,slr.28-29 (esej,,Za umjetnidko u umjetnosti").

I l 5

=

oF

,q

'!

oN

Jq

.c)t!4

,q

o

z'q

na zabavu", ato zato da bi ,,razbila ovu standardiziranu sivoiu ipotresla umornog, bezosjedajnog Evropejca svojom morbid-noSiu".o'Grli6 poziva umetnika na obrat; taj obrat stavlja u izgledumetnosti i umetnicima, umesto potpune bespotrebnosti (u kapita-listidkom svetu), da postanu ,,vapijuia potreba", ,,ne5to bez dega biZivot postao toliko besmislen da bi ga uopie bilo nemogude Liv1etl".Grli6ev poziv na obrat ukazuje i na ulog: ,,Nije uopie vi5e u pitanjuova ili ona interpretacija ljepote, nije vi5e u pitanju bilo kojaestetska, kontemplativna, teoretska pozicija, danas je, na rubu bezdna, u pitanju ne5to_mnogo veie: sama moguinost egzistencijeljudskog u dovjeku".' '

l l .

U obrazlolenju obrata Grli6 se sluZi onim argumentima ko-je upotrebljava i Focht (u fazi sadrZajne estetidke koncepcije). Doslidnog rezultata - potpuno suprotno duhu moderne umetnosti -

dolazi i Grlii propisujudi u kojem bi smeru umetnost trebalo da seokrene. Prema njegovom miSljenju, ,,istinska umjetnost mora sta-jati otvorena prije svega prema samom ljudskom, tj. umjetnid-kom u umjetnosti, a pitanje o smislu umjetnosti mora umjetnikupostati prvim i jedinim umjetnidkim pitanjem. Tako umjetnost(i)postaje odjednom irelevantan stil, Skola, tehnika, figurativnost il iapstraktnost, StaviSe uopie sve Sto bi kao formalno Ktedstvo trebalodaizrazi ne5to Stoje bitno nadredeno nadinu kakoje to eksphcira-no."' ' Ovim redima jedva da je potreban neki komentar. Ako je zasamu umetnost irelevantno pitanje stila i tehnike,onog kako, sasvimje prirodno Sto se estetici ne ostavlja ma kakva uloga.

I kod Grlida se mogu videti izvesni znaci iracionalizacijemarksizma. Ovo je za marksiste jedan veoma osetljiv izraz.Da nebi bilo ma kakvog nesporazuma, izjavljujem da je za mene iracio-nalizam jedan deskriptivan termin. Za marksiste je on jedan norma-tivan pojam,i to veoma jak, sa neugodnim konotacij ama. za izvesnemarksiste, iracionalizam je, pak, sinonim za mrainja5tvo i bo-goiskateljstvo. Pozadina njihovog stava je deklatarivni, ubedeniracionalizam i ateizam. nikako skepticizam.

o' D. Gtlii, IJmjetnost i.filozofija , str.2750 /sto , str. 28.sl ,Isto , str. 28.

Grli6 stavlja u zadatak umetnosti da, radi popravljanja svogmarginalnog statusa, izrazi ,,neito Sto je bitno nadredeno nabinukako je eksplicirano" .ZapaLljivu interpretacrlu Danka Grli6a neop-hodno je citirati ga: ,,To ,neito' u sebi neprimjereno bilo kakvojracionalnoj definiciji koja bi mogla iscrpsti njegov sadrZaj, takoimperativno u ovom vremenu name6e nuZnost svoje egzistencijeda se umjetnidki credo ne moZe vi5e nalaziti na nekim perifernimpreokupacijama. intimnim trenucima, plahim stilskim robinzoni-jadama, toplini tona i duhovitoj povrinoj igri koja svoj raison d'errenalazi u potrebi da se uljep5a, ispravi, dotjera, harmonizira, ukrasiil i na trenutak zaboravi kruta stvarnost. Ne, umjetnost ne moZeviSe biti brjeg od stvarnosti, ona je danas stvarn4a. prisutnija odsvake tzv. ,prave' svakodnevne stvamosti i njen bitak postaje pravimbitkom svij-eta. Jer Sta bi viSe i totalnije od nje moglo tzrazitil judskost?""

Grlii je nepoverljiv prema bilo kakvoj racionalnoj definicrji,dakle prema racionalizmu, dakle prema nauci, dakle prema teoriji,dakle prema estetici, dakle prema marksistidkoj estetici. Nov umet-nidki credo je nespojiv sa racionalizmom. Tamo gde poride tradi-cionalni umetnidki credo (periferne preokupacije. intimni rrenuci,plahe stilske robinzonijade, toplina tona i duhovita povr5na igrakoja ulep5ava, ispravlja, doteruje. harmonizuje, ukra5ava). GrliidoseZe stilistidke vrhunce. Prst opomene - ,,umjetnost ne moZevi5e biti bijeg od stvarnosti" - prihvatio bi svaki socrealistidkiteoretidar, pa i ideolog. Taj isti ideolog, medutim, svakao se ne bisloZio bar u dve tadke sa Grliiem: on bi odbio da prihvati da podkapom nebeskom postoji bilo Sta Sto bi bilo neprimereno racionalnojdefinicrlijer bi to priznanje znadilo, ni manje ni viSe, uvredu njegovojdijalektidkomaterijalistidkoj nauci. Potom, on svakao ne bi mogaoda primi Grliievu tvrdnju o umetnosti stvamrjoj od svake stvarnosti,pogotovu .,naSe", a,,pravi bitak svijeta" traLio bi na drugoj strani ,vel'ovatno u mudrom vodstvu, Partij i. Samom Grliiu je promaklajedna nedoslednost, za koju verovatno ne bi mnogo mario, jer jered o - logici. Naime, logiiki se iskljuduju dve njegove tvrdnje:ako se kai.e da umetnost,,ne moZe vi5e biti bijeg od stvarnosti",onda se pretpostavlja da je ona to bila, q. da je beLalaod stvarnosti,i da je, samim tim, bila ne5to razlidito od stvarnosti. U drugojtvrdnji se kaZe da je ona,,prisutnija od svake tzv. ,prave' svakod-

1 1 4

"' Isto,slr.28-29 (esej,,Za umjetnidko u umjetnosti").

I l 5

=

F

f

o

N

JL

'U

>q

o

z'o

nevne stvamosti", da je dakle i ne5to viSe od obidne stvarnosti, tj.stvarnija je od same stvarnosti: ,,pravi bitak svijeta".

Autor tih tvrdnji ima dve odstupnice: prvo, moZe reii dastvarnost (u prvoj tvrdnji) nije isto sto i ,,obidna" stvarnost (udrugoj tvrdnji). Pode li tim putem, trebalo bi da, u najmanju ruku,pokaZe u demu se razlikuju te dve stvarnosti, i od kakve stvarnostiumetnost beli'zapravo. Drugu odstupnicu predstavlja implicitnavremenska specifikacrja: ,.umjetnost ne moZe viSe biti [kao Sto jedosad bila - prim.D. B.l bijeg od stvarnosti, ona je danas stvarnijaitd". Ali, i tu postoje te5ko6e: ako je umetnost danas stvarnija negosvakodnevna stvarnost. demu onda Zalopojke na njen formalizam?Ili je red o umetnosti koja bi trebalo da danas bude stvarnija odstvamosti'J

Da bi se razumeo kontekst epohe u kojoj je Grlii pisao, ali ismer njegove misli, ne bi trebalo mimoiii i l i preiutati ona mestakoja danas ne zvude odvei privladno: ,,Moguinost pune otvorenostiprema istinski ljudskom doZivljavanju umjetnidkog stvaralaStva os-tvaruje doista tek revolucionarno razdoblje".''' I on je bio metluonima koji su, u duhu najbolje marksistidko*lenjinistidke tradicije,konstatovali zalazak gradanstva, te da prisustvuju propadanju .jed-nog svijeta bez perspektive".sa

Grlii piSe: ,,Danas je npr. od burZoazije toliko proklamiranuslobodu stvarala5tva u umjetnosti, taj conditio sine:qua non umjet-nidkog, moguie ostvariti u punom smislu tek zbiljskim prevlada-vanjem graclanskog druStva. ,Zivieti u dru5tvu i biti slobodan oddru5tva nije mogu6e. Sloboda burZoaskog knjiZevnika, slikara, glu-mice. samo je maskirana zavisnost (il i zavisnost koju licemjernoZele da maskiraju) od kese s novcem, od podmiiivanja, od tzdrlava-nja.' (Lenjin)"." Ne sludajno, on s odobravanjem citira Lenjinovepoznate misli, a socijalistidkoj revoluciji stavlja u zadatak da,,de-maskira tu licemjernost slobode".'" Specifidnost socijalistidke slo-bode Grlii vidi - tumadeii KrleZu - u tome Sto odbija da ,,podfirmom slobode" odobri ,,punu moguinost razvoja upravo onimsnagama i pojednicima koji su uvijek organski mrzili slobodu"."

s3 /sto, str. 76.sa Isto ,srr. 125.55 /sto, str. 76." ' Isto,str.77.57 lsro , str. I 65.

Drugim rebima, nema slobode za neprijatelje slobode. Tu lozinkupoznaju mnogi revolucionari . a ona je imala pnstalice i medu

.; u-eoslovenskim marksi stima.Svoj pojam slobode, istovetan sa socijalistidkom slobodom,

Grlii je dosledno sproveo i kad je u pitanju umetnost: ,,Prividnoslobodnoj, u stvari s hiljadu najbanalnijihniti prikriveno ve zanojumj etno sti graclanske epohe tek revol uc ij a suprotstavlj a stvaralaEkuumjetnost, koja je otvoreno povezana uz najhumanije, a to zna(i _i.naj slobodnije, najprogresivnij e snage i ideje suvremenog svijeta" ;'nPosmatrano iz ovog ugla, moglo bi se reii da estetika odgovaraumetnosti gradanske epohe; stvaralaikoj umetnosti revolucije es-tetika viSe nije potrebna. utoliko pre Sto je takvoj umetnosti, kakosmo videli, nevaZno pitanje o stilu i tehnici: ,,Estetika, kao i svakozanatsko poznavanje umjetnidke materije, postaje tako u stvari pro-legomena za dokinuie svake estetike, i to bi joj mogao biti jediniracionalni cilj i smisao".5"

Grli6 je najiscrpnije od svih jugoslovenskih marksista obra-zlagao program dokidanja estetike. Pri tom se oslanjao na nekolikome<lusobno nezavisnih izvora. Nideovo stanoviSte, za razliku odrecimo Todora Manojlovida, protumadio je kao antiestetidko (,,kodNietzschea doista nije rijed o es-tetici"d'); drugi izvor poricanjaestetike je Hajdeger (Heidegger)n' i treii, najvaZniji, marksizam.Redju, za Grliia je estetika nestvaraladki pristup umetnidkom stva-rala5tvll, pazato,,ne moZe nikad doprijeti do izvora umjetniikogdjela"."' Estetika kao znanje o umetnosti je ,,samo post festumkontemplaci ja" o umetnost i . Te misl i je Grl i i s istematizovao iponovio u svojoj detvorotomnoj Estetici,posebno u detvrtoj knjizi:S onu stranu estetike .

Marksizam pretpostavlja umetnost estetici; zaGrliia bi ,je-dina istina estetike bila niezino dokidanie u umietnosti kao suku-su samog Zivota".o3 Kao Sio se sam Zivot ne da uhvatiti u racionalne

58 1sro, str.78.59 lsro , str. I 56.fl) 1sto, str. 82.n' Vid. D. Grl i i , , ,Neki tenrel jni problemi suvremene estet ike", Prz"r is,

1970 (V I I ) , b r .3 , s t r . 357-358.62 lsto,str.35g.63 D. G.lii, E r etika llr , str .273 .

l l 6 l t l

=

F

f

o

N

JL

'U

>q

o

z'o

nevne stvamosti", da je dakle i ne5to viSe od obidne stvarnosti, tj.stvarnija je od same stvarnosti: ,,pravi bitak svijeta".

Autor tih tvrdnji ima dve odstupnice: prvo, moZe reii dastvarnost (u prvoj tvrdnji) nije isto sto i ,,obidna" stvarnost (udrugoj tvrdnji). Pode li tim putem, trebalo bi da, u najmanju ruku,pokaZe u demu se razlikuju te dve stvarnosti, i od kakve stvarnostiumetnost beli'zapravo. Drugu odstupnicu predstavlja implicitnavremenska specifikacrja: ,.umjetnost ne moZe viSe biti [kao Sto jedosad bila - prim.D. B.l bijeg od stvarnosti, ona je danas stvarnijaitd". Ali, i tu postoje te5ko6e: ako je umetnost danas stvarnija negosvakodnevna stvarnost. demu onda Zalopojke na njen formalizam?Ili je red o umetnosti koja bi trebalo da danas bude stvarnija odstvamosti'J

Da bi se razumeo kontekst epohe u kojoj je Grlii pisao, ali ismer njegove misli, ne bi trebalo mimoiii i l i preiutati ona mestakoja danas ne zvude odvei privladno: ,,Moguinost pune otvorenostiprema istinski ljudskom doZivljavanju umjetnidkog stvaralaStva os-tvaruje doista tek revolucionarno razdoblje".''' I on je bio metluonima koji su, u duhu najbolje marksistidko*lenjinistidke tradicije,konstatovali zalazak gradanstva, te da prisustvuju propadanju .jed-nog svijeta bez perspektive".sa

Grlii piSe: ,,Danas je npr. od burZoazije toliko proklamiranuslobodu stvarala5tva u umjetnosti, taj conditio sine:qua non umjet-nidkog, moguie ostvariti u punom smislu tek zbiljskim prevlada-vanjem graclanskog druStva. ,Zivieti u dru5tvu i biti slobodan oddru5tva nije mogu6e. Sloboda burZoaskog knjiZevnika, slikara, glu-mice. samo je maskirana zavisnost (il i zavisnost koju licemjernoZele da maskiraju) od kese s novcem, od podmiiivanja, od tzdrlava-nja.' (Lenjin)"." Ne sludajno, on s odobravanjem citira Lenjinovepoznate misli, a socijalistidkoj revoluciji stavlja u zadatak da,,de-maskira tu licemjernost slobode".'" Specifidnost socijalistidke slo-bode Grlii vidi - tumadeii KrleZu - u tome Sto odbija da ,,podfirmom slobode" odobri ,,punu moguinost razvoja upravo onimsnagama i pojednicima koji su uvijek organski mrzili slobodu"."

s3 /sto, str. 76.sa Isto ,srr. 125.55 /sto, str. 76." ' Isto,str.77.57 lsro , str. I 65.

Drugim rebima, nema slobode za neprijatelje slobode. Tu lozinkupoznaju mnogi revolucionari . a ona je imala pnstalice i medu

.; u-eoslovenskim marksi stima.Svoj pojam slobode, istovetan sa socijalistidkom slobodom,

Grlii je dosledno sproveo i kad je u pitanju umetnost: ,,Prividnoslobodnoj, u stvari s hiljadu najbanalnijihniti prikriveno ve zanojumj etno sti graclanske epohe tek revol uc ij a suprotstavlj a stvaralaEkuumjetnost, koja je otvoreno povezana uz najhumanije, a to zna(i _i.naj slobodnije, najprogresivnij e snage i ideje suvremenog svijeta" ;'nPosmatrano iz ovog ugla, moglo bi se reii da estetika odgovaraumetnosti gradanske epohe; stvaralaikoj umetnosti revolucije es-tetika viSe nije potrebna. utoliko pre Sto je takvoj umetnosti, kakosmo videli, nevaZno pitanje o stilu i tehnici: ,,Estetika, kao i svakozanatsko poznavanje umjetnidke materije, postaje tako u stvari pro-legomena za dokinuie svake estetike, i to bi joj mogao biti jediniracionalni cilj i smisao".5"

Grli6 je najiscrpnije od svih jugoslovenskih marksista obra-zlagao program dokidanja estetike. Pri tom se oslanjao na nekolikome<lusobno nezavisnih izvora. Nideovo stanoviSte, za razliku odrecimo Todora Manojlovida, protumadio je kao antiestetidko (,,kodNietzschea doista nije rijed o es-tetici"d'); drugi izvor poricanjaestetike je Hajdeger (Heidegger)n' i treii, najvaZniji, marksizam.Redju, za Grliia je estetika nestvaraladki pristup umetnidkom stva-rala5tvll, pazato,,ne moZe nikad doprijeti do izvora umjetniikogdjela"."' Estetika kao znanje o umetnosti je ,,samo post festumkontemplaci ja" o umetnost i . Te misl i je Grl i i s istematizovao iponovio u svojoj detvorotomnoj Estetici,posebno u detvrtoj knjizi:S onu stranu estetike .

Marksizam pretpostavlja umetnost estetici; zaGrliia bi ,je-dina istina estetike bila niezino dokidanie u umietnosti kao suku-su samog Zivota".o3 Kao Sio se sam Zivot ne da uhvatiti u racionalne

58 1sro, str.78.59 lsro , str. I 56.fl) 1sto, str. 82.n' Vid. D. Grl i i , , ,Neki tenrel jni problemi suvremene estet ike", Prz"r is,

1970 (V I I ) , b r .3 , s t r . 357-358.62 lsto,str.35g.63 D. G.lii, E r etika llr , str .273 .

l l 6 l t l

.Q

xv

z,a

o

kategorije, tako se ni umetnosti ne moZe pristupati posredstvomestetidkih kategorija. Neprimereno je umernosti prisrupati neu-metnidki, a to estetika upravo dini - zakliuiuie Grlii.

12.

Na te i slidne argumente dao je uverljiv odgovor, izmeduostalih, Zlatko Posavac. Pre svega, estetika ne Zeli da bude umetnost;ona ne Leli ni da bilo Sta menja u umetnosti.* Argumentacijusvojih oponenata Posavac je korektno saZeo na sledeii nadin: ,,Bitnastruktura umjetnosti karakterizira se kao iracionalna; znanost, paprema tome i estetika kao racionalna. PokuIa li se umjetnost (dakleiracionalno) udiniti predmetom znanosti (dakle racionalnog) mogu6esu samo negativne konsekvencije: iracionalnost je neuhvatljivaracionalnim, racionalno uopie ne dosiZe iracionalno, il i, ako gadosiZe, racionalizira gairazata prvobitnu strukturu, pa nema predsobom ono 5to traLi,iracionalnost, nego samu sebe, racionalnost;postupak nikakvom paZljivo5iu ne pogada bit umjetnosti, ona muneprestano izmide. Pri tome se pod iracionalnim privida nelto di-namidno, toplo, Zivo. bogato i suptilno, neponovljivo. pokretno ikonkretno, a pod racionainim neSto statidno, hlaclno i mrtvo, she-matidno, siromaSno, nepokretno i apstraktno. Slijedi gpravdana logi-ka zakl judka: estet ika kao znanosr o umjetnosri ni jJmoguia. [ . . . ]Refleksija o fenomenu umjetnosti nrje moguia, svaka je estetikaunaprijed neprimjerena."'"

Za vrednost Posavdevog protivargumenta nije od presudnogzna(aja to 5to se opredeljuje u prilog estetici shva6enoj kao naukao umetnosti. Posavac odigledno nije sklon da uvaZi dobro poznateKantove razloge o tome za5to je nemogu6a nnuka o lepom, a da jepri tom estetika ipak mogu6a. Stanovi5te koje opisuje posavac iprotiv kojega polemi5e zastupaju najrazliditij i mislioci - od pro-tagonista.modernizma do tradicionalista i konzervativaca, od ro-mantibara do revolucionara. Svoj odgovor podinje jednim zapai.a-nJem o stavovima po kojima umetnost transcendira moguinost zna-nja. Marksista Posavac kai.e da su ti stavovi iedva ozbilino obra-

& Z. Porurur,,,Moguinost i nemogudnost estetike.., Savremenik, 1962(VIII), br. 6,str.521 .

65 Z. Poruvu., Naved. cleLo,str. 523.

zloLeni danas i svode se, uglavnom, na ovo: ,,...sva visokoparnaznanstvena aparatura estetike ne moZe udiniti ono Sto dini, vrijedi iznadijedan jedini konkretni, Zivi i puni umjetnidki doZivljaj. Dodajese: ne moze ga nadomjestiti. Sasvim tadno. U tome nema nidegzadudujuieg. Estetika niti hoie niti moZe nadomjestiti umjetnostni bilo_koji dio njenog stvarnog procesa: kreacije, djela, doZiv-ljaje." ''

Kljudni argument Posavca tede ovako: ,,Ako uopie ne5toznamo, a jo5 vi5e izridemo o iracionalnom,proizlazi to iz racional-nog. Izredi samu moguinost iracionalnog - kao pretpostavku makar- moguie je samo racionalno, tj. na osnovu suvislog, logidkogmi5ljenja r isto takvog sintaktidki razumljivog tzricanja. Za ljudskiodnos prema svijetu posve je jasno da interpretacija bilo kakvih,iracionalnih' struktura ima neki smisao jedino u uskoj vezi s racio-nalnim. JoS vi5e, da je svaka struktura - neinterpretirana - iracio-nalna i da tek interpretacija pridonosi karakter racionalnog, ali dasama iracionalnost ne moZe biti mi5ljena kao iracionalnost bezracionalnog; i ne samo mi5ljena, nego naprosto nije mogu6a i nemanikakvog smisla bez odnosa i najuZeg kontakta sa racionalnim.'"'

Posavdev argument je moderan u dve tadke: prvo, operi5esa pojmom diskurzivnosti (,,sintaktidki razumljivo izricanje") i,drugo. uvodi pojam interpretacije.

13.

Teorija otudenja u estetici koriS6ena je i pre diskusije naBledu, ali su sve implikacije tog stanoviSta razvijene tokom Sezde-setih godina, a njen najimpozantniji rezultat svakako su detiri tomaGrli6eve Estetike, objavljena tokom sedamdesetih godina.Ipak tustruju u marksistidkom miSljenju o umetnosti nije moguie svestisamo na teoriju oturlenja. Nesumnjivo je da kategorija otudenjaigra vrlo vaZnu ulogu u njenom gledanju na umetnost. Medutim, taje struja marksistidkog miSljenja o umetnosti prihvatila isto tako izahtev za ii't'otom kao umetniikirn delom."n

f f i lsru,str.523-524.67 Isto.str.525.tr,,To.1.

[Marksovl zahtjev da se ostvari takav Zivot, u kojem bi dovjekumjetnidki Zivio. Mi vei i danas Zivimo i bar donekle moZemo da Zivimo saumjetnoi iu i l i 14 umjetnost, al i ne i a umjetnosti" (M. Kangrga,,,Marksizam i

>q

NoJ

l l 8 I l 9

.Q

xv

z,a

o

kategorije, tako se ni umetnosti ne moZe pristupati posredstvomestetidkih kategorija. Neprimereno je umernosti prisrupati neu-metnidki, a to estetika upravo dini - zakliuiuie Grlii.

12.

Na te i slidne argumente dao je uverljiv odgovor, izmeduostalih, Zlatko Posavac. Pre svega, estetika ne Zeli da bude umetnost;ona ne Leli ni da bilo Sta menja u umetnosti.* Argumentacijusvojih oponenata Posavac je korektno saZeo na sledeii nadin: ,,Bitnastruktura umjetnosti karakterizira se kao iracionalna; znanost, paprema tome i estetika kao racionalna. PokuIa li se umjetnost (dakleiracionalno) udiniti predmetom znanosti (dakle racionalnog) mogu6esu samo negativne konsekvencije: iracionalnost je neuhvatljivaracionalnim, racionalno uopie ne dosiZe iracionalno, il i, ako gadosiZe, racionalizira gairazata prvobitnu strukturu, pa nema predsobom ono 5to traLi,iracionalnost, nego samu sebe, racionalnost;postupak nikakvom paZljivo5iu ne pogada bit umjetnosti, ona muneprestano izmide. Pri tome se pod iracionalnim privida nelto di-namidno, toplo, Zivo. bogato i suptilno, neponovljivo. pokretno ikonkretno, a pod racionainim neSto statidno, hlaclno i mrtvo, she-matidno, siromaSno, nepokretno i apstraktno. Slijedi gpravdana logi-ka zakl judka: estet ika kao znanosr o umjetnosri ni jJmoguia. [ . . . ]Refleksija o fenomenu umjetnosti nrje moguia, svaka je estetikaunaprijed neprimjerena."'"

Za vrednost Posavdevog protivargumenta nije od presudnogzna(aja to 5to se opredeljuje u prilog estetici shva6enoj kao naukao umetnosti. Posavac odigledno nije sklon da uvaZi dobro poznateKantove razloge o tome za5to je nemogu6a nnuka o lepom, a da jepri tom estetika ipak mogu6a. Stanovi5te koje opisuje posavac iprotiv kojega polemi5e zastupaju najrazliditij i mislioci - od pro-tagonista.modernizma do tradicionalista i konzervativaca, od ro-mantibara do revolucionara. Svoj odgovor podinje jednim zapai.a-nJem o stavovima po kojima umetnost transcendira moguinost zna-nja. Marksista Posavac kai.e da su ti stavovi iedva ozbilino obra-

& Z. Porurur,,,Moguinost i nemogudnost estetike.., Savremenik, 1962(VIII), br. 6,str.521 .

65 Z. Poruvu., Naved. cleLo,str. 523.

zloLeni danas i svode se, uglavnom, na ovo: ,,...sva visokoparnaznanstvena aparatura estetike ne moZe udiniti ono Sto dini, vrijedi iznadijedan jedini konkretni, Zivi i puni umjetnidki doZivljaj. Dodajese: ne moze ga nadomjestiti. Sasvim tadno. U tome nema nidegzadudujuieg. Estetika niti hoie niti moZe nadomjestiti umjetnostni bilo_koji dio njenog stvarnog procesa: kreacije, djela, doZiv-ljaje." ''

Kljudni argument Posavca tede ovako: ,,Ako uopie ne5toznamo, a jo5 vi5e izridemo o iracionalnom,proizlazi to iz racional-nog. Izredi samu moguinost iracionalnog - kao pretpostavku makar- moguie je samo racionalno, tj. na osnovu suvislog, logidkogmi5ljenja r isto takvog sintaktidki razumljivog tzricanja. Za ljudskiodnos prema svijetu posve je jasno da interpretacija bilo kakvih,iracionalnih' struktura ima neki smisao jedino u uskoj vezi s racio-nalnim. JoS vi5e, da je svaka struktura - neinterpretirana - iracio-nalna i da tek interpretacija pridonosi karakter racionalnog, ali dasama iracionalnost ne moZe biti mi5ljena kao iracionalnost bezracionalnog; i ne samo mi5ljena, nego naprosto nije mogu6a i nemanikakvog smisla bez odnosa i najuZeg kontakta sa racionalnim.'"'

Posavdev argument je moderan u dve tadke: prvo, operi5esa pojmom diskurzivnosti (,,sintaktidki razumljivo izricanje") i,drugo. uvodi pojam interpretacije.

13.

Teorija otudenja u estetici koriS6ena je i pre diskusije naBledu, ali su sve implikacije tog stanoviSta razvijene tokom Sezde-setih godina, a njen najimpozantniji rezultat svakako su detiri tomaGrli6eve Estetike, objavljena tokom sedamdesetih godina.Ipak tustruju u marksistidkom miSljenju o umetnosti nije moguie svestisamo na teoriju oturlenja. Nesumnjivo je da kategorija otudenjaigra vrlo vaZnu ulogu u njenom gledanju na umetnost. Medutim, taje struja marksistidkog miSljenja o umetnosti prihvatila isto tako izahtev za ii't'otom kao umetniikirn delom."n

f f i lsru,str.523-524.67 Isto.str.525.tr,,To.1.

[Marksovl zahtjev da se ostvari takav Zivot, u kojem bi dovjekumjetnidki Zivio. Mi vei i danas Zivimo i bar donekle moZemo da Zivimo saumjetnoi iu i l i 14 umjetnost, al i ne i a umjetnosti" (M. Kangrga,,,Marksizam i

>q

NoJ

l l 8 I l 9

'9

uoz

,q

)

120

To stanovi5te doSlo je do izraza moZda prvi put u raduMilana Kangrge, izloZenom na sarajevskom savetovanju 1959. go-dine. Kangrga je medu prvima, ako ne i prvi, istakao lozinku ,,prib-lilitiLivot umetnosti!", i to polemi5uii sa socrealistidkim ,,pribliZitiumetnost Zivotu". U tom je tekstu on formulisao nadelo koje iebiti vode6e u jednom estetidkom krugu: ,,Sam Zivot mora da sepribliZava umjetnosti , tojest da se uzdigne na nivo umjetnidke ideje,kako bi dovjek mogao umjeuiiki iivjeti, Sro znadi Livjeti u istini.nesputano i slobodno'' .

Da Jeremiieva opaska kako umetnidka dela ostaju bez ima-nentne analize kod teoretidara ahjenacije odnosno teoretidara odrazanije bila bez osnova, moZe se zakljuditi iz egzegeze stanoviStateoretidara alijenacije, na primer. Evo kako eminentni teoretidaralijenacije Milan Kangrga karakteriSe umetnost. Prema njegovommiSljenju, ,,imanentna i bitna tendencrja umjetnosti kao umjetnostinije ni konstrukcija Livota po bilo kakvoj direktivi, ni puka kopijaili shema Livota, ni njegovo prikazivanje ljep5im od faktidkog uduhu zadovoljavanja publicistidke i bilo koje druge ogranidenepotrebe, ali isto tako ni puko odraZavanje opstoje6eg i danog, jerto bolje i sistematiinije dini znanost, nego ljudski duhovni i praktid-ki. dakle baS Zivotni i stvaraladki i uvijek iznova originalni, samo-svojni i nezamenljivi napor da se taj iivot uistinu uiini tjepiim ipunim smisla, da se iz temelja izmijeni, pa dakle da.ge izmijeni, ito prije svega i na prvom mjestu, ono stanje, koje,Ernemoguduje,spredava i ne dozvoljava da umjetnost bude upravo to proizvodenjeljep5eg i humanijeg svijeta".To

Podnimo egzegezt tako Sto 6emo uoditi triladu: umet-nost-Zivot-svet (A-B-C).

(Al) Imanentna i bitna tendencija umetnosti kao umetnosti- nije konstrukcija Livota po bilo kakvoj direktivi;- nije puka kopija ili shema Livota1'- nije prikazivanje Livota lep5im od faktidkog u duhu za-

dovoljavanja publicistidke potrebe;- nije prikazivanje Zivota lepSim od faktidkog u duhu za-

dovoljavanja bilo koje druge ogranidene potrebe;

estetika", Naie teme , 1960, br. 2, str.209).6e M. Kungrgu,,,Sta znadi ,pribl iZit i umjetnost Zivotu.., , Fi lozofi ja,1959,

br .3 -4 , s t r .60 .70 Isro, str. 60

- nije puko odraZavanje opstojedeg i danog.t'(A2) Imanentna i bitna tendencija umetnosti kao umetnosti

- jeste ljudski duhovni i praktidki napor;-jeste bai Zivotni i stvaraladki naporl- jeste uvek iznova originalni, samosvojni i nezamenljivi

napor.(B l) Umetnost je napor da se Zivot uistinu udini leplim i punim

smisla.(F.2) Umetnost je napor da se Zivot iz temelja izmeni.(C) Dakle, da se izmeni na prvom mestu ono stanje (- svet)

koje onemogu6uje, spreiava i ne dozvoljava da umetnostbude upravo to proizvorlenje lepSeg i humanijeg sveta.

U (Al ) i (A2) postoji formulacija umetnost kao umetnost.U (B l) i (B2) kljudnt izrazi str umetnost i Zivot .Prema tome, logidki gledano. bolja je formulacija umetnost

kao iivot zaono Sto je autor naumio dainazi formulacijom unrctnostkao umetnost.

U (C) postoji interakcija: s jedne strane, umetnost je proiz-vodenje lepieg i humanijeg sveta; s druge strane, umetnosti one-moguiuju, spredavaju i ne dozvoljavaju da ona bude proizvodenjelepieg i humanijeg sveta. Kratko: s jedne strane. izmena stanjasveta; s druge strane, postojeie stanje sveta. Umetnost treba daudestvuje u izmeni stanja sveta, tj. u revoluciji. Kako umetnosttreba da udestvuje u revoluciji? Iz (A1) vidi se 5ta nije tendencijaumetnost i . Iz (B1) i (B2) izvedena je logidki bol ja formulaci jaumetnost kao iivot umesto uutetrtosti kao untetnosti.Iz (C) dobijase logidki najbolja formulacija ulxetnost kao iznterru sveta. Onanajbolje odgovara revolucionamom mar*sizmu. Untetnost kao umet-nost je sama sebi dovoljna i nije 1oj potreban bilo revolucionarnibilo reformistidi marksisam; uop5te, umetnost kao umetnost av-tonomna je u odnosu na bilo koji dru5tveni pokret koji bi da menjasvet il i da svet oduva takav kakav ieste.

" U nastavku ove formulaci je. podsetimo se, Kangrga kaZe: . , . . jer tobolje i sistematidnije dini znanost". Nauka. dakle, odraZava opstojeie i dano. Odigled-no je da ovaj pojam nauke potiie od Todora Pavlova i njegove teorije odraza.Medutim, Kangrga ga plisvaja polemidki i bez rezerve: i kod njega pojam naukepodiva na teoriji odraza. Pojam nauke kod Todora Pavlova je primitivan i Sarlatanski;po mom miSljenju, kod Kangrge je red o dubokom nerazumevanju pojma nauke.IzliSnoje polemisati s takvim pojmom nauke budu6i daje rei ojednom od glavnihstubova njegovog stanovi5ta

oF

3

o

N

t 2 l

'9

uoz

,q

)

120

To stanovi5te doSlo je do izraza moZda prvi put u raduMilana Kangrge, izloZenom na sarajevskom savetovanju 1959. go-dine. Kangrga je medu prvima, ako ne i prvi, istakao lozinku ,,prib-lilitiLivot umetnosti!", i to polemi5uii sa socrealistidkim ,,pribliZitiumetnost Zivotu". U tom je tekstu on formulisao nadelo koje iebiti vode6e u jednom estetidkom krugu: ,,Sam Zivot mora da sepribliZava umjetnosti , tojest da se uzdigne na nivo umjetnidke ideje,kako bi dovjek mogao umjeuiiki iivjeti, Sro znadi Livjeti u istini.nesputano i slobodno'' .

Da Jeremiieva opaska kako umetnidka dela ostaju bez ima-nentne analize kod teoretidara ahjenacije odnosno teoretidara odrazanije bila bez osnova, moZe se zakljuditi iz egzegeze stanoviStateoretidara alijenacije, na primer. Evo kako eminentni teoretidaralijenacije Milan Kangrga karakteriSe umetnost. Prema njegovommiSljenju, ,,imanentna i bitna tendencrja umjetnosti kao umjetnostinije ni konstrukcija Livota po bilo kakvoj direktivi, ni puka kopijaili shema Livota, ni njegovo prikazivanje ljep5im od faktidkog uduhu zadovoljavanja publicistidke i bilo koje druge ogranidenepotrebe, ali isto tako ni puko odraZavanje opstoje6eg i danog, jerto bolje i sistematiinije dini znanost, nego ljudski duhovni i praktid-ki. dakle baS Zivotni i stvaraladki i uvijek iznova originalni, samo-svojni i nezamenljivi napor da se taj iivot uistinu uiini tjepiim ipunim smisla, da se iz temelja izmijeni, pa dakle da.ge izmijeni, ito prije svega i na prvom mjestu, ono stanje, koje,Ernemoguduje,spredava i ne dozvoljava da umjetnost bude upravo to proizvodenjeljep5eg i humanijeg svijeta".To

Podnimo egzegezt tako Sto 6emo uoditi triladu: umet-nost-Zivot-svet (A-B-C).

(Al) Imanentna i bitna tendencija umetnosti kao umetnosti- nije konstrukcija Livota po bilo kakvoj direktivi;- nije puka kopija ili shema Livota1'- nije prikazivanje Livota lep5im od faktidkog u duhu za-

dovoljavanja publicistidke potrebe;- nije prikazivanje Zivota lepSim od faktidkog u duhu za-

dovoljavanja bilo koje druge ogranidene potrebe;

estetika", Naie teme , 1960, br. 2, str.209).6e M. Kungrgu,,,Sta znadi ,pribl iZit i umjetnost Zivotu.., , Fi lozofi ja,1959,

br .3 -4 , s t r .60 .70 Isro, str. 60

- nije puko odraZavanje opstojedeg i danog.t'(A2) Imanentna i bitna tendencija umetnosti kao umetnosti

- jeste ljudski duhovni i praktidki napor;-jeste bai Zivotni i stvaraladki naporl- jeste uvek iznova originalni, samosvojni i nezamenljivi

napor.(B l) Umetnost je napor da se Zivot uistinu udini leplim i punim

smisla.(F.2) Umetnost je napor da se Zivot iz temelja izmeni.(C) Dakle, da se izmeni na prvom mestu ono stanje (- svet)

koje onemogu6uje, spreiava i ne dozvoljava da umetnostbude upravo to proizvorlenje lepSeg i humanijeg sveta.

U (Al ) i (A2) postoji formulacija umetnost kao umetnost.U (B l) i (B2) kljudnt izrazi str umetnost i Zivot .Prema tome, logidki gledano. bolja je formulacija umetnost

kao iivot zaono Sto je autor naumio dainazi formulacijom unrctnostkao umetnost.

U (C) postoji interakcija: s jedne strane, umetnost je proiz-vodenje lepieg i humanijeg sveta; s druge strane, umetnosti one-moguiuju, spredavaju i ne dozvoljavaju da ona bude proizvodenjelepieg i humanijeg sveta. Kratko: s jedne strane. izmena stanjasveta; s druge strane, postojeie stanje sveta. Umetnost treba daudestvuje u izmeni stanja sveta, tj. u revoluciji. Kako umetnosttreba da udestvuje u revoluciji? Iz (A1) vidi se 5ta nije tendencijaumetnost i . Iz (B1) i (B2) izvedena je logidki bol ja formulaci jaumetnost kao iivot umesto uutetrtosti kao untetnosti.Iz (C) dobijase logidki najbolja formulacija ulxetnost kao iznterru sveta. Onanajbolje odgovara revolucionamom mar*sizmu. Untetnost kao umet-nost je sama sebi dovoljna i nije 1oj potreban bilo revolucionarnibilo reformistidi marksisam; uop5te, umetnost kao umetnost av-tonomna je u odnosu na bilo koji dru5tveni pokret koji bi da menjasvet il i da svet oduva takav kakav ieste.

" U nastavku ove formulaci je. podsetimo se, Kangrga kaZe: . , . . jer tobolje i sistematidnije dini znanost". Nauka. dakle, odraZava opstojeie i dano. Odigled-no je da ovaj pojam nauke potiie od Todora Pavlova i njegove teorije odraza.Medutim, Kangrga ga plisvaja polemidki i bez rezerve: i kod njega pojam naukepodiva na teoriji odraza. Pojam nauke kod Todora Pavlova je primitivan i Sarlatanski;po mom miSljenju, kod Kangrge je red o dubokom nerazumevanju pojma nauke.IzliSnoje polemisati s takvim pojmom nauke budu6i daje rei ojednom od glavnihstubova njegovog stanovi5ta

oF

3

o

N

t 2 l

'9

o>a

O

z' 6

Do

Kad se paZlj ivo pogleda ktle cil jeve umetnosr rreba daostvari, biva jasno zaito je bilo kakva estetika preuzak okvir zatakav program izmene sveta. U tom izmenjenom svetu - hoie l ibit i umetnosti? Nje (e molda biti, ali esrerike - nikako.

14.

Nekoliko godina kasnije, u radu ,,Filozofija i umjetr-rost",Kangrgaje konsekventno izveo zakljudak koji. u okviru njegovogglediSta, prirodno sledi kad je red o esterici. Tumade6iKanta, Kan-grga je zakljudio:

,,Buduii da je ukus, 5to ovdje znadi odnos prosudivanja i l ivrednovanja, jedna entinentno esteti ika kategorija, a on kao 5tovidimo nrje produktivna moi. postavlja se pitanje kako ro da ondajedna ovakva neproduktivna moi moZe da dokudi, objasni. shvatiili iak odredi ono Sto se produktivno zbiva u um.letnidkom stvaranjui umjetnidkom djelu kao njegovu proizvodu ! To je pitanje koje po-gada svaki estetidki pristup umjetnosti i l i umjetnidkom djelu. Dabi taj pristup i l i bolje re6i estetidki odnos spr-am umjetnosti, akoiole pretendira na dokuiivanje bit i umjetnidkog il i i samo na njemuprimjereno pribliZavanje, da bi dakle raj odnos uopie bio mogu6,normalno je pretpostaviti da bi on imao da proizide iz jedne iskttako produktivne moii, Sto on mealutim nipo5to nr;g,1er zastaje uokviru distog prosuclivarya, gdje je kao takirv i roden. Iz toga proizlazida je estetidka svijest po svo.loj strukturi bitno neprimjerena um-jetnidkom djelu ve6 u svom pristupu njemu, jer je u njemu na djelujedna produktivna moi odnosno samo stvaralaStvo."tt

Za ovo mesto bi bila potrebna posebna stud4a ako bismoanalizirali kl judne redi (.,ukus",,,produktivna moi' ' ,,.stvarala5tvo",,,estetidki pristup umetnosti", ,,estetidka svest") i konsekvence iztih pojmova. Rekao bih da je prethodni citat veoma telakzae_sze_qe-zu. Meclutim, s obzirom na temu ovog rada, ne moZemo se upustatiu detaljnu analizu slrh kljudnih redi. Obrati iemo paZnju samo najedan pqam: estetidka svest.

Kangrgrno pitanje - protiv Kanta - jeste kako to da neproduk-tivna moi (ukus) moZe da dokudi bit umetnosti. Estetidka svest -opet protiv Kanta - bitno je neprimerena umetnidkom delu, za-

kljuduje Kangrga. Na osnovu Marksove nauke (njena bit je u Jeda-

naestoj tezi o Fojerbahu - .,Filozofi su samo razliditt ' l tumadil i

svet , ; s tvar je u tome da se on r -zmeni" ) , on poiemiSet ' t prot iu

gradanskog,,horizonta misaonosti" '* i Kanta.U tome se, da tako kaZemo, nalaziizvor teza o nemoguinosti

ne samo estetike nego i marksisttbke estetike. Odnos izmedu umet-

nosti i f i lozofi je neodrZiv je i u obliku jeclne fi lozofi je umetnosti:7j '

on je, prema Kangrgi, rnogui samo u obliku ,,uzajamnog stvara-

ladkog priblil.avanja i proiimanja' jer ,,stvaraladko se samo stvara-ladkim dodiruje, p?epoznaje i spoznaje"; samo stvaraia5tvo, delo

doveka kao biia prakse, kaZe Kangrga, po svojoj je autohtonosti i

neponov_ijivosti ,,u biti nedohvatno za bilo koju naknadnu teorijsku

svijest"." '

Iste godine kad i Kangrgin rad, objav-ljen je napis DankaGrli6a,,O umjetnidkom pristupu umjetno_sti"". koji pripada istomStimungu il i najuZoj duhovnoj porodici. '" Izrnedu Kangrginog i

Grli ievog stanoviSta ima manje protivrednosti nego sto ih katkadima u opusu kakvog logidki razbaru5enog mislioca.

Nema nauke o lepom - to je utvrdio jo5 Kant. Kangrgaradikalizuje to gledi5te na .,naknadnu teorijsku svijest" uop5te, sazakljudkom da se stvarala5tvu moZe pristupiti samo stvaraladki. Utom je duhu Grli i izloLio zamisao umetnidkog pristupa umetnosti,

73 Rudov" Milana Kangrge izuzetno cenim ali se i duboko razlikujem od

njegovog stanoviita. On je, u jednu red, sav za to da se revolucionarno prevlacla

gradanski svet (ili, prozaidno. da se sruii grailanski svet); mene su, pak, razmiSljanje,

lekt i ra, hdno i generaci jsko iskustvo. te razgovor i sa savremenic ima navel i da

prihvatim sasvim drugo stanoviite: dvrsto sam uvefen u bazi6nu vrednost gradanskog

SVEtA,ia M. Kong.gu. , ,Marksizam i estet ika", Naie tente, l 960, br . 2. st r . 205-206.75 M. Kongrgu, , ,F i lozofr ja i umjetnost" , s t r .902.16 Isto.str .902.77 D. Gr l i i , , ,O umjetnidkom pr istupu umjetnost i " , Kolo,1961,nova ser i ja,

godina I I (CXXII) . br . I , s t r . 65 74.78 Radovi Vanje Sutli6a svakako su dali velikr doprinos konstituisanju te

duhovne porodice; n;oj je, u iirokom smislu, pripadao i Danilo Pejovii (vid. njegov

esej-predavanje ,,Umjeinost i estetika" u knjizi Pt'otiv struie, Mladost, Zagreb,

I 965 . str. 283 -302).

,t '

f

No

122

893

' ' M. Kangrga,,,Fi lozofi ja i urnjetnost", Naie tene,1964 (VIII) , br.6. str

123

'9

o>a

O

z' 6

Do

Kad se paZlj ivo pogleda ktle cil jeve umetnosr rreba daostvari, biva jasno zaito je bilo kakva estetika preuzak okvir zatakav program izmene sveta. U tom izmenjenom svetu - hoie l ibit i umetnosti? Nje (e molda biti, ali esrerike - nikako.

14.

Nekoliko godina kasnije, u radu ,,Filozofija i umjetr-rost",Kangrgaje konsekventno izveo zakljudak koji. u okviru njegovogglediSta, prirodno sledi kad je red o esterici. Tumade6iKanta, Kan-grga je zakljudio:

,,Buduii da je ukus, 5to ovdje znadi odnos prosudivanja i l ivrednovanja, jedna entinentno esteti ika kategorija, a on kao 5tovidimo nrje produktivna moi. postavlja se pitanje kako ro da ondajedna ovakva neproduktivna moi moZe da dokudi, objasni. shvatiili iak odredi ono Sto se produktivno zbiva u um.letnidkom stvaranjui umjetnidkom djelu kao njegovu proizvodu ! To je pitanje koje po-gada svaki estetidki pristup umjetnosti i l i umjetnidkom djelu. Dabi taj pristup i l i bolje re6i estetidki odnos spr-am umjetnosti, akoiole pretendira na dokuiivanje bit i umjetnidkog il i i samo na njemuprimjereno pribliZavanje, da bi dakle raj odnos uopie bio mogu6,normalno je pretpostaviti da bi on imao da proizide iz jedne iskttako produktivne moii, Sto on mealutim nipo5to nr;g,1er zastaje uokviru distog prosuclivarya, gdje je kao takirv i roden. Iz toga proizlazida je estetidka svijest po svo.loj strukturi bitno neprimjerena um-jetnidkom djelu ve6 u svom pristupu njemu, jer je u njemu na djelujedna produktivna moi odnosno samo stvaralaStvo."tt

Za ovo mesto bi bila potrebna posebna stud4a ako bismoanalizirali kl judne redi (.,ukus",,,produktivna moi' ' ,,.stvarala5tvo",,,estetidki pristup umetnosti", ,,estetidka svest") i konsekvence iztih pojmova. Rekao bih da je prethodni citat veoma telakzae_sze_qe-zu. Meclutim, s obzirom na temu ovog rada, ne moZemo se upustatiu detaljnu analizu slrh kljudnih redi. Obrati iemo paZnju samo najedan pqam: estetidka svest.

Kangrgrno pitanje - protiv Kanta - jeste kako to da neproduk-tivna moi (ukus) moZe da dokudi bit umetnosti. Estetidka svest -opet protiv Kanta - bitno je neprimerena umetnidkom delu, za-

kljuduje Kangrga. Na osnovu Marksove nauke (njena bit je u Jeda-

naestoj tezi o Fojerbahu - .,Filozofi su samo razliditt ' l tumadil i

svet , ; s tvar je u tome da se on r -zmeni" ) , on poiemiSet ' t prot iu

gradanskog,,horizonta misaonosti" '* i Kanta.U tome se, da tako kaZemo, nalaziizvor teza o nemoguinosti

ne samo estetike nego i marksisttbke estetike. Odnos izmedu umet-

nosti i f i lozofi je neodrZiv je i u obliku jeclne fi lozofi je umetnosti:7j '

on je, prema Kangrgi, rnogui samo u obliku ,,uzajamnog stvara-

ladkog priblil.avanja i proiimanja' jer ,,stvaraladko se samo stvara-ladkim dodiruje, p?epoznaje i spoznaje"; samo stvaraia5tvo, delo

doveka kao biia prakse, kaZe Kangrga, po svojoj je autohtonosti i

neponov_ijivosti ,,u biti nedohvatno za bilo koju naknadnu teorijsku

svijest"." '

Iste godine kad i Kangrgin rad, objav-ljen je napis DankaGrli6a,,O umjetnidkom pristupu umjetno_sti"". koji pripada istomStimungu il i najuZoj duhovnoj porodici. '" Izrnedu Kangrginog i

Grli ievog stanoviSta ima manje protivrednosti nego sto ih katkadima u opusu kakvog logidki razbaru5enog mislioca.

Nema nauke o lepom - to je utvrdio jo5 Kant. Kangrgaradikalizuje to gledi5te na .,naknadnu teorijsku svijest" uop5te, sazakljudkom da se stvarala5tvu moZe pristupiti samo stvaraladki. Utom je duhu Grli i izloLio zamisao umetnidkog pristupa umetnosti,

73 Rudov" Milana Kangrge izuzetno cenim ali se i duboko razlikujem od

njegovog stanoviita. On je, u jednu red, sav za to da se revolucionarno prevlacla

gradanski svet (ili, prozaidno. da se sruii grailanski svet); mene su, pak, razmiSljanje,

lekt i ra, hdno i generaci jsko iskustvo. te razgovor i sa savremenic ima navel i da

prihvatim sasvim drugo stanoviite: dvrsto sam uvefen u bazi6nu vrednost gradanskog

SVEtA,ia M. Kong.gu. , ,Marksizam i estet ika", Naie tente, l 960, br . 2. st r . 205-206.75 M. Kongrgu, , ,F i lozofr ja i umjetnost" , s t r .902.16 Isto.str .902.77 D. Gr l i i , , ,O umjetnidkom pr istupu umjetnost i " , Kolo,1961,nova ser i ja,

godina I I (CXXII) . br . I , s t r . 65 74.78 Radovi Vanje Sutli6a svakako su dali velikr doprinos konstituisanju te

duhovne porodice; n;oj je, u iirokom smislu, pripadao i Danilo Pejovii (vid. njegov

esej-predavanje ,,Umjeinost i estetika" u knjizi Pt'otiv struie, Mladost, Zagreb,

I 965 . str. 283 -302).

,t '

f

No

122

893

' ' M. Kangrga,,,Fi lozofi ja i urnjetnost", Naie tene,1964 (VIII) , br.6. str

123

.O

t->q

z

D

l " t A

prihvatajuii tako u potpunosti nedovoljnost estetike u svakom vidu,pa i marksistidkom. Yeza sa marksizmom je saduvana posredstvomteorije alijenacije koja stvarala5tvo vidi kao put ka razotudenlu islobodi.

Grlii u svom radu, izmedu ostalog, razmatraNideovu ,,um_jetnidku filozofryu umjetnosti", nastoje6i da,,samo usput,,ukaZe na,,zbiljsku vrijednost nekih elemenata onog pristupa umjetnidkomSto nije,zanrlekao svoj umjetnidki izvor u obradi problema umjet-nosti". "

Jedna od vrednosti je sledeii uvid: ,,Opravdanje samog Zivcltakao estetskog fenomena stoga nije spekulativno logidki zuil3ufuk,vei egzistencijalni imperativ opstanka,,.s) Red je o vei formulisa-nom nadelu da treba Liveti untetnitki,ti. Ztvot prlbliLrti umetnosti.Gr l i i pr ihvata i Nideovu skept idnost p." ro v 'ec lnost i pojurovr teistine jer ona ,,svojim apriornim intelektualnim instrumentariiemdeformira sve Sto dode pod njenu lupu..; porom,.,ona nikad nijebila nit i u principu moZe biti adekvatna samom svijetu. njegovbjontidkoj strukturi, vjednoj igri kozmosa',. 8r

Prema Grli6evom mi5ljenju, Nideov ,,zanosno umjetnidkipristup umjetnosti" predstavlja podesan horizont za preispitivanje ivrednovanje granica i dometa,,mnogih suvremenih estetika,.. posleNidea je,.u bit i besmisleno i steri lno ono pristupanje umjetniikomkoje, zaobilazeii snagu i vrijednost njegova umjetni{ki profetskogentuzijazma,Leli priilr fenontenu umjetnosti sa zasiarjelim formu-lama i instrumentanjem jednog suhoparxog znanstveno empinjskogi pozitivistidko aki'ibijskog umrtvljavanja vjedno i ujedno neponov_lj ivo Zive umjetnosti".

Grli6 oseia duboku averziju prema svakoj teoriji i analizikad je red o umetnosti. Kao i kod Kangrge, o umetnosti mogulegitimno govorit i samo stvaraoci, i to stvaraoci u umetniikomsmislu. Na GrLieve emfatidne kritike svakog poku5aja da se racio_nalno, analit idki i l i ne-umetnidki razgovara o umetnosti , moglo bise jednostavno odgovorit i da Grlidu, u najmanju ruku, neclostajeljubavi za teoriju i analizu. Jer, pr-e svega, nije tadno da su umetnoitipristupali teorijski i analit idki samo ne*umetnici (npr. Arisrotel,

7e D. G.l i i , , ,O umjetnidkom pristupu umjetnosri . . , srr.70.tu l s ro , s t r .7 l .81 /s ro , s t r .71 .82 Isto,str.J3.

Kant). Nije te5ko navesti primere velikih umetnika koji su pisali o

umetnosti ne-umetnidki, t j . upravo analit idki i teorijski (npr. Leo-

nardo, Gete, Prust, Kandinski, Mondrijan, Stravinski. Paul Klee).

Svako od njih je znao gde su granice teorije i analize kad je red o

umetnosti. Pa ipak, te granice nisu udinile suvi5nima ni teoriju ni

analizu. Posao dobre teorije ili korektne analize nile da sfvttra

umetnost, i ona to dobro zna.Ima jedna slika koju Grli6 rado kolisti kad Zeli da ukaZe na

nemoi teorije i analize: ,,Zivi se organizant ne moZe secirati. secirati

se moze samo le5ina. Umrlvimo li svojlm skalpelom osnovne funkci-

je inclividualnog Zivota nekog umjetnidkog organizma' tada nikakva

analizatakva mrtvaca ne moZe biti adekvatni nadomjestak za onai

iskonski, potresni, primarni , neposredno egzistencualni i u svojoj

doZivljajnoj kreacij i indrvidualni pradoZivljaj cjelokupnog Zivog

bogatstva umj etnidkog."n''Postoje bar dva tipa odgovora na takav stav.

Prvi odgovor, doslovno shvatajuii ono Sto je napisano, moZe

uzvratiti da nam Grlideve redi, ma koliko emfatibne' takode ne

predoiavaju Zivost ,,umjetnidkog organizma", pa je, shodno tome'

o umetnosti najbolje hiati. Medutim, Danko Gtli l govori i ima,

hteo-ne hreo, teoriju o nemoii teorije i analize.

Drugi odgovor takocle polazi od dosiovnosti Grli6eve slike.

Kl jubni izraz i uGl l i ievoj s l ic i su, ,umrtv i t i " , , ,skalpel" , , ,Z iv um-

jetn i 6ki organi zam", .,anttliza mrtvaca", .'adekv atni nadomjestak" .

Prva redenica u citatu moZe se tumaditi kao nadelo medicinske

nauine prakse, formulisano na osnovu lekarske etike (naime, te-

hnidki je sasvim tnoguie secirati i Zivi organizam, premda nema

nikakve sumnje u to da ie on jednog trenutka zaista postati leSina).

Meclutim, kao Sto se zna, medicinska nauka se ni danas ne odride

seciranjajer se ponekadiedino seciraniem moLe do6i do odredenih

saznanja. Takode je poznato iz istorije medicine koliki je napredak

ostvaren onog trenutka kad je skinuta zabrana seciranja le5eva u

naudne svrhe. Da nije bilo takvih istraZivanja, da l i bi se ikad

nzvlla anatomija i l i bilo koja od medicinskih nauka? Sta bismo

uop5te znali o ljudskom organizmu? Sa stanoviSta prokleacije ljud-

ske vrste, nijedno od tih znanja nije potrebno.

dak i da je Grli6 u pravu, t j. da su sve teorije i sva analiza,

kad je red o umetnosti, ostale bez ikakvih saznajnih rezultata, ipak

-,q

NoJ

l l J

83 /sro . str. 68

.O

t->q

z

D

l " t A

prihvatajuii tako u potpunosti nedovoljnost estetike u svakom vidu,pa i marksistidkom. Yeza sa marksizmom je saduvana posredstvomteorije alijenacije koja stvarala5tvo vidi kao put ka razotudenlu islobodi.

Grlii u svom radu, izmedu ostalog, razmatraNideovu ,,um_jetnidku filozofryu umjetnosti", nastoje6i da,,samo usput,,ukaZe na,,zbiljsku vrijednost nekih elemenata onog pristupa umjetnidkomSto nije,zanrlekao svoj umjetnidki izvor u obradi problema umjet-nosti". "

Jedna od vrednosti je sledeii uvid: ,,Opravdanje samog Zivcltakao estetskog fenomena stoga nije spekulativno logidki zuil3ufuk,vei egzistencijalni imperativ opstanka,,.s) Red je o vei formulisa-nom nadelu da treba Liveti untetnitki,ti. Ztvot prlbliLrti umetnosti.Gr l i i pr ihvata i Nideovu skept idnost p." ro v 'ec lnost i pojurovr teistine jer ona ,,svojim apriornim intelektualnim instrumentariiemdeformira sve Sto dode pod njenu lupu..; porom,.,ona nikad nijebila nit i u principu moZe biti adekvatna samom svijetu. njegovbjontidkoj strukturi, vjednoj igri kozmosa',. 8r

Prema Grli6evom mi5ljenju, Nideov ,,zanosno umjetnidkipristup umjetnosti" predstavlja podesan horizont za preispitivanje ivrednovanje granica i dometa,,mnogih suvremenih estetika,.. posleNidea je,.u bit i besmisleno i steri lno ono pristupanje umjetniikomkoje, zaobilazeii snagu i vrijednost njegova umjetni{ki profetskogentuzijazma,Leli priilr fenontenu umjetnosti sa zasiarjelim formu-lama i instrumentanjem jednog suhoparxog znanstveno empinjskogi pozitivistidko aki'ibijskog umrtvljavanja vjedno i ujedno neponov_lj ivo Zive umjetnosti".

Grli6 oseia duboku averziju prema svakoj teoriji i analizikad je red o umetnosti. Kao i kod Kangrge, o umetnosti mogulegitimno govorit i samo stvaraoci, i to stvaraoci u umetniikomsmislu. Na GrLieve emfatidne kritike svakog poku5aja da se racio_nalno, analit idki i l i ne-umetnidki razgovara o umetnosti , moglo bise jednostavno odgovorit i da Grlidu, u najmanju ruku, neclostajeljubavi za teoriju i analizu. Jer, pr-e svega, nije tadno da su umetnoitipristupali teorijski i analit idki samo ne*umetnici (npr. Arisrotel,

7e D. G.l i i , , ,O umjetnidkom pristupu umjetnosri . . , srr.70.tu l s ro , s t r .7 l .81 /s ro , s t r .71 .82 Isto,str.J3.

Kant). Nije te5ko navesti primere velikih umetnika koji su pisali o

umetnosti ne-umetnidki, t j . upravo analit idki i teorijski (npr. Leo-

nardo, Gete, Prust, Kandinski, Mondrijan, Stravinski. Paul Klee).

Svako od njih je znao gde su granice teorije i analize kad je red o

umetnosti. Pa ipak, te granice nisu udinile suvi5nima ni teoriju ni

analizu. Posao dobre teorije ili korektne analize nile da sfvttra

umetnost, i ona to dobro zna.Ima jedna slika koju Grli6 rado kolisti kad Zeli da ukaZe na

nemoi teorije i analize: ,,Zivi se organizant ne moZe secirati. secirati

se moze samo le5ina. Umrlvimo li svojlm skalpelom osnovne funkci-

je inclividualnog Zivota nekog umjetnidkog organizma' tada nikakva

analizatakva mrtvaca ne moZe biti adekvatni nadomjestak za onai

iskonski, potresni, primarni , neposredno egzistencualni i u svojoj

doZivljajnoj kreacij i indrvidualni pradoZivljaj cjelokupnog Zivog

bogatstva umj etnidkog."n''Postoje bar dva tipa odgovora na takav stav.

Prvi odgovor, doslovno shvatajuii ono Sto je napisano, moZe

uzvratiti da nam Grlideve redi, ma koliko emfatibne' takode ne

predoiavaju Zivost ,,umjetnidkog organizma", pa je, shodno tome'

o umetnosti najbolje hiati. Medutim, Danko Gtli l govori i ima,

hteo-ne hreo, teoriju o nemoii teorije i analize.

Drugi odgovor takocle polazi od dosiovnosti Grli6eve slike.

Kl jubni izraz i uGl l i ievoj s l ic i su, ,umrtv i t i " , , ,skalpel" , , ,Z iv um-

jetn i 6ki organi zam", .,anttliza mrtvaca", .'adekv atni nadomjestak" .

Prva redenica u citatu moZe se tumaditi kao nadelo medicinske

nauine prakse, formulisano na osnovu lekarske etike (naime, te-

hnidki je sasvim tnoguie secirati i Zivi organizam, premda nema

nikakve sumnje u to da ie on jednog trenutka zaista postati leSina).

Meclutim, kao Sto se zna, medicinska nauka se ni danas ne odride

seciranjajer se ponekadiedino seciraniem moLe do6i do odredenih

saznanja. Takode je poznato iz istorije medicine koliki je napredak

ostvaren onog trenutka kad je skinuta zabrana seciranja le5eva u

naudne svrhe. Da nije bilo takvih istraZivanja, da l i bi se ikad

nzvlla anatomija i l i bilo koja od medicinskih nauka? Sta bismo

uop5te znali o ljudskom organizmu? Sa stanoviSta prokleacije ljud-

ske vrste, nijedno od tih znanja nije potrebno.

dak i da je Grli6 u pravu, t j. da su sve teorije i sva analiza,

kad je red o umetnosti, ostale bez ikakvih saznajnih rezultata, ipak

-,q

NoJ

l l J

83 /sro . str. 68

odatle ne treba obeshrabrivatr pokuiaje da se istraZujeumetnostl , ne treba - da se posiuZim izrazom d la Grll iintelektualnu radoznalost.

16.

f-enomen- ubrjati

Evolucija je odigledna: u pedesetim i Sezdesetim godinamanjegov je stav prema modernoj umetnosti bio u najmanju rukuambivalentan (,,najrnorbidnij i izl jevi u .novim' l ikovnim sredstvi-ma" koji ,.preferiraju ono kako onom ila"tt). U studij i je, pak,rezolutno ta modernu umetnost. dija je suitina u frugmentrr. To je

Grli i dobro uodio. Bio je reien da napravi izrnene u tradicionalnomaparatu marksistidkog pristupa umetnidkorrre.

Da l i je u tome uspeo' l Vel ik i napor je odig ledan: rnedut im,mis l im da u tome ipak n i je uspeo. i t t - t iz dva osnovna raz loga:prvo,fi agmenl je inkompatibilan sa marksistidkom celovitom slikomsveta. Grli i se. naime. nije odreklo revolucionarnog marksistidkogosmiSl javanja (n jegov termin) i l i ep is temolo ikog maksimal izma(moj termin). Drugo. i dalje je rezcrvisan prema..estetskq umjet-nosti" - uz sva priznanja krle joj odaje."'Primer Fochta je poudan:pnhvatio je modemu umetnost bez rezervi: ali je zato morao da seodrekne marksistidke estetike i l i . preciznije, marksistidkog nazorana umetnost.ET

Gvozdena logika ne poituje ni Zelje ni psiholog4u. Razum-lj ivo je za5to se Danko Grli i nije mogao odre6r marksizma dak nikada je u pitanju moderna Lrmetnost: bio je, izmeclu ostalog, podiznimno velikim isku5enjinra da se odrekne marksizma (Informbiro),nije ga se odrekao. To je samo udvrsti lo vezu Grli6a i marksizma.Veliko mu je isku5enje bila i moderna umetnost: nije zauzeo nepri-jateljski stav prema njoj kao. na primer. Lukad koji je to udinio presvega iz sistenmtskilt razloga a tek na drugom il i treiem mestu izrazloga ukusa. Grli i je naime Zeleo dzt modernu umetnost ukljudikao legitiman deo rnarksistidkog projekta: staru sintezu je sa svimpoiast ima sahrarr io . sanj lo je o novoj .

Argumentacija protiv marksisti ike estetike kqu su - svakona svoj nadin - iz loLih marks is t i Danko Gr l i i . Mi lan Kan-erga, te

. : . ,Elvin Sinko, pokazuje svu slozenost i duboko protivredje mark-s is t idkog pogleda na svet , osobi to marks is t idke estet ike. Nisu upitanju, razume se, ni naivne ni trivi jalne logidke greSke. Oni mark-

8t u nie nost i fikt:.ofija . str . 13d o -" ' kr r t r t t . jc t r rost . s t r . 2J.* t

To.1. vr lo dobro uodio Dragan M. Jeremi i u razgovoru o Fochtovojknj iz i Uvoduestet ikLr ' . . . . . .panetrebani ovuknj igunazivat imarksist idkomestet ikom.Verujem da ni Foht to nije hteo." (Razgovor o Fochtovoj knjizi Uvod u estetiku,Kn.jiievnct kritika, 1972,br. 5 6, str. 3 I .)

Po svemu sudeii, ni Danko Grlii nrje dao svoju poslecln;ured u estetici u prvom odnosno drugom velikom ciklusu. Neopho<lnoje, dakle, opet iz ' imnit , uzet i rad've nastale posle 1972. godine.Imam u vidu pre svega knj i_eu Za umletm.r/ . a u nloj izuzetnustudiju ,,o nekim pretpostavkama marksistrdkog shvaian ja moclerneumjetnost i" .

. Za Zivota je mnogo uradio. I na kraju puta tinjala je evolucilau n;egovim pogledima na marksizam i umetnost. Di je poZiveo, neveru-lem' medutim. da bi doilo i dcl revorucije u nlegovini_eledistima.Mislim da je njegova kr-ajnja radka evolucile upravtionu o,-.lotuur"nnu pomenutoj studiji . On je, u dve redi , bio za to rla se napust i storiideal sinteze urnetnosti i revolucije (u paru umetnost_revoluct;aproblematidna je ova prva jer se u starom idealu nrje podrazumevalamoderna umetnost). ida se stvor i noyi ideal s inteze umetnost i irevolucije, sa ukljudenom modernom/avangardnom umetnoicu.Tvrdnju, meclutim, treba i obrazloZiti. Najbolje je qla damo redGrliiu: ,,Mnogi suvremeni teoreridari u.l"tniitogr. pu n.Li , unaSoj zemlji, manje ili viSe orvoreno. s'itraju dije mar-ksizamzatajio upravo u odnosu spram modernr4 umjetnoiti. Oclmah upodetku Zelim istaknuti svoju remeljnu tezu, koju iu kasnr.ie pokusatiekspliciratr: ako marksizam poistovjetirn. s onim stu ," uobidui.nunazrva marksistibkom estetikom, tada je to u <l0broj mjeri todno,tada je' naime. upravo pristup moclernoj umjetnosti vrlo prauzibih,'pokazao svu neprimjerenosr klasi inih. hip.staziranih kategoLi ja zanovije fenomene umjetnii 'kog a. Zatoje, rnisrim. potrebrio siosta

.(i promijeniti u tradicionalnom aparatu marksistidkog iti. torni;e, ta-A kozvanoga marksistidkog pristupa umjernidkom. i du ,. priton-,"X ne samo ne negira, nego, Iioviie, afirmira izvorno,;i;.i;;;;".! dakle marksistidko osmisljavanje upravo toga novoga u umjetnostr,_3 \o-te u ovom trenutku svjetske kultrune povijesti imisvoje ilzuzelno3 i doista epohalno znaden jc. . ' tu

=

c=

,iaf

o

t-cNqL

t26

* D. Grne, Zo Lntjetnost,skolska knj iga, Zagreb, 19g3, str. I l .

1 2 7

odatle ne treba obeshrabrivatr pokuiaje da se istraZujeumetnostl , ne treba - da se posiuZim izrazom d la Grll iintelektualnu radoznalost.

16.

f-enomen- ubrjati

Evolucija je odigledna: u pedesetim i Sezdesetim godinamanjegov je stav prema modernoj umetnosti bio u najmanju rukuambivalentan (,,najrnorbidnij i izl jevi u .novim' l ikovnim sredstvi-ma" koji ,.preferiraju ono kako onom ila"tt). U studij i je, pak,rezolutno ta modernu umetnost. dija je suitina u frugmentrr. To je

Grli i dobro uodio. Bio je reien da napravi izrnene u tradicionalnomaparatu marksistidkog pristupa umetnidkorrre.

Da l i je u tome uspeo' l Vel ik i napor je odig ledan: rnedut im,mis l im da u tome ipak n i je uspeo. i t t - t iz dva osnovna raz loga:prvo,fi agmenl je inkompatibilan sa marksistidkom celovitom slikomsveta. Grli i se. naime. nije odreklo revolucionarnog marksistidkogosmiSl javanja (n jegov termin) i l i ep is temolo ikog maksimal izma(moj termin). Drugo. i dalje je rezcrvisan prema..estetskq umjet-nosti" - uz sva priznanja krle joj odaje."'Primer Fochta je poudan:pnhvatio je modemu umetnost bez rezervi: ali je zato morao da seodrekne marksistidke estetike i l i . preciznije, marksistidkog nazorana umetnost.ET

Gvozdena logika ne poituje ni Zelje ni psiholog4u. Razum-lj ivo je za5to se Danko Grli i nije mogao odre6r marksizma dak nikada je u pitanju moderna Lrmetnost: bio je, izmeclu ostalog, podiznimno velikim isku5enjinra da se odrekne marksizma (Informbiro),nije ga se odrekao. To je samo udvrsti lo vezu Grli6a i marksizma.Veliko mu je isku5enje bila i moderna umetnost: nije zauzeo nepri-jateljski stav prema njoj kao. na primer. Lukad koji je to udinio presvega iz sistenmtskilt razloga a tek na drugom il i treiem mestu izrazloga ukusa. Grli i je naime Zeleo dzt modernu umetnost ukljudikao legitiman deo rnarksistidkog projekta: staru sintezu je sa svimpoiast ima sahrarr io . sanj lo je o novoj .

Argumentacija protiv marksisti ike estetike kqu su - svakona svoj nadin - iz loLih marks is t i Danko Gr l i i . Mi lan Kan-erga, te

. : . ,Elvin Sinko, pokazuje svu slozenost i duboko protivredje mark-s is t idkog pogleda na svet , osobi to marks is t idke estet ike. Nisu upitanju, razume se, ni naivne ni trivi jalne logidke greSke. Oni mark-

8t u nie nost i fikt:.ofija . str . 13d o -" ' kr r t r t t . jc t r rost . s t r . 2J.* t

To.1. vr lo dobro uodio Dragan M. Jeremi i u razgovoru o Fochtovojknj iz i Uvoduestet ikLr ' . . . . . .panetrebani ovuknj igunazivat imarksist idkomestet ikom.Verujem da ni Foht to nije hteo." (Razgovor o Fochtovoj knjizi Uvod u estetiku,Kn.jiievnct kritika, 1972,br. 5 6, str. 3 I .)

Po svemu sudeii, ni Danko Grlii nrje dao svoju poslecln;ured u estetici u prvom odnosno drugom velikom ciklusu. Neopho<lnoje, dakle, opet iz ' imnit , uzet i rad've nastale posle 1972. godine.Imam u vidu pre svega knj i_eu Za umletm.r/ . a u nloj izuzetnustudiju ,,o nekim pretpostavkama marksistrdkog shvaian ja moclerneumjetnost i" .

. Za Zivota je mnogo uradio. I na kraju puta tinjala je evolucilau n;egovim pogledima na marksizam i umetnost. Di je poZiveo, neveru-lem' medutim. da bi doilo i dcl revorucije u nlegovini_eledistima.Mislim da je njegova kr-ajnja radka evolucile upravtionu o,-.lotuur"nnu pomenutoj studiji . On je, u dve redi , bio za to rla se napust i storiideal sinteze urnetnosti i revolucije (u paru umetnost_revoluct;aproblematidna je ova prva jer se u starom idealu nrje podrazumevalamoderna umetnost). ida se stvor i noyi ideal s inteze umetnost i irevolucije, sa ukljudenom modernom/avangardnom umetnoicu.Tvrdnju, meclutim, treba i obrazloZiti. Najbolje je qla damo redGrliiu: ,,Mnogi suvremeni teoreridari u.l"tniitogr. pu n.Li , unaSoj zemlji, manje ili viSe orvoreno. s'itraju dije mar-ksizamzatajio upravo u odnosu spram modernr4 umjetnoiti. Oclmah upodetku Zelim istaknuti svoju remeljnu tezu, koju iu kasnr.ie pokusatiekspliciratr: ako marksizam poistovjetirn. s onim stu ," uobidui.nunazrva marksistibkom estetikom, tada je to u <l0broj mjeri todno,tada je' naime. upravo pristup moclernoj umjetnosti vrlo prauzibih,'pokazao svu neprimjerenosr klasi inih. hip.staziranih kategoLi ja zanovije fenomene umjetnii 'kog a. Zatoje, rnisrim. potrebrio siosta

.(i promijeniti u tradicionalnom aparatu marksistidkog iti. torni;e, ta-A kozvanoga marksistidkog pristupa umjernidkom. i du ,. priton-,"X ne samo ne negira, nego, Iioviie, afirmira izvorno,;i;.i;;;;".! dakle marksistidko osmisljavanje upravo toga novoga u umjetnostr,_3 \o-te u ovom trenutku svjetske kultrune povijesti imisvoje ilzuzelno3 i doista epohalno znaden jc. . ' tu

=

c=

,iaf

o

t-cNqL

t26

* D. Grne, Zo Lntjetnost,skolska knj iga, Zagreb, 19g3, str. I l .

1 2 7

sistikoji podri,avaju marksistidku estetiku mahom to dine iz rwerenjai Zivotnog stava, Danko Grlii i Milan Kangr ga osporavaja je takodez uv e r e nj a, dok je kod treiih - reklo bi se - pre v pitariu pr ob itai no s ta u manjoj meri uverenj e,bez obzira da li se podrZava ili osporavamarksistidka estetika. Uostalom, takva su bila vremena.

DuSan Bo5kovii

SOME POSSIBILITIESOF DENYING THE MARXIST AESTHETICS

Summaty

This paper is a part of an integral manuscript. The Dispute on the MarxistAesthetics and Literarl, Criticisn in serbo-Croat periodicals bett'een 1944 ancl1972.

There are two great cycles in the intel lectual history of the yugoslavsociety: age of sacredness and age of seculari4'. The first lasted from the end of1944 Io 1950 and the second, rvith more or less oscillation, from 1950 to 1972.First of all we should notice that the poLitical history in this age did not follow thisclassification: it was permanently sacrecl in its nature. The term sacredness wasused to denote the activity ofcreating and protecting sacred things: definite persons .some ideas and some institutions are protected from cr.itics and from denial.

Secularity mainly comprised ideas only.ln this way disprrtes, among others,on Marxist Aesthetics were initiated. In view of the answer to th6tiuestion 1s rfterzany possibili4, of the Marxist Aesthetics? the basic point of view classiflcationbranched logically into two main streams: Marxists and non-Marxists. However,the main disputes rvere held practically between the Marxists only. Some of themsupported Marxists Aesthetics, especially Socialist Realism, rvhile the others deniedthe possibility of the Marxist Aesthetics idea.

There is a great tradition among the artists themselves of contesting anvNormative Aesthetics; there were special reasons for contesting Socialist Realism -the denial ofthe aesthetic norm which humiliated the artist. In this context. causedby convenient conditions (conflict with the Soviet Union antl the Inform Bureau).contesting of the Normative Aesthetics and Socialist Realism among the aftiststhemselves and the denial of Marxist Aesthetics was quite natural.

The author of this paper emphasises that denying Marxist Aesthetics is inquestion only and not Marxism in itself. Consequently, it is not contradictio inadjecto if the Marxist tlenf ittg Marxist Aesthetics is differ.entiated as a separatekind of aesthetic opinion. The Marxists themselves defined this point of view inthe fifties and developed it further in different ways.

Marxist anticapitalist mind hides one feature which is rarely pointed out -the attitude against Modernity. Managed by his anticapitalist mind, the revolutionaryMarxism rejected modern political culture, i.e. ,,Liberalism bourgeois,, and ,,parlia-

mentary democracy" and as one of the sources of human alienation rejected also

any u,orking division and, in fact, Modern Art, persistently contesting against

formalism, decadence and I'art pour I'an .The best achievements of art within theMarxist tradition count on the synthesis between Art and Revolution; art which isindiffelent in relation to revolution is regarded as the one with bad omen.

Danko Grlii was by all means one of the Yugoslav Marxists who opposedmost to the formality and specialisation. He was the most explicit of all YugoslavMarxists rvho explained the abolishing aesthetics idea.ln his work he relied onsevelal independent sources: Nietzsche, Heideggel and the third, the most important,Marx and Marxism. In a word. aesthetics is a non--creative approach to the ortistic

creation for Grlii. As life in itselfcannot be captured into rational categories. art

cannot be approached by aesthetic notions. It is not appropriate to approach art by

non-artistic means and that is what aesthetics does, concluded Grlii.Zlatko Posavac replied convincingly to this and similar arguments. First of

all, aesthetics does not intend to be art; it does not wish to change anything in art.Irrational could be reached only through rational: notFinterpretotlve inationalismis s imply not possib le.

Milan Kangrga rvas probably the first who emphasized the motto,Br-r?8Life Close to the Art, arguing r,r,ith the socialist realism doctrine and its sloganBring Art Close to Life. He formulated a principle which will become a leading onein an aesthetic circle: ,,Life itself must be brought close to art, i.e. it must be raisedto the artistic level". Aesthetics consciousness is not lppropriate to a rvork of art.We can approach creation only by creation, concluded Kangrgu.

According to Danko Grlii and Milan Kangrga. aesthetics is insufficient inany way, consequently in the Marxist way too. Connection to Marxism was preservedthrough the theory of a l ienat ion.

=

F>q

D

;tL

N

JlJ-

9

ztU)

1 2 8129

sistikoji podri,avaju marksistidku estetiku mahom to dine iz rwerenjai Zivotnog stava, Danko Grlii i Milan Kangr ga osporavaja je takodez uv e r e nj a, dok je kod treiih - reklo bi se - pre v pitariu pr ob itai no s ta u manjoj meri uverenj e,bez obzira da li se podrZava ili osporavamarksistidka estetika. Uostalom, takva su bila vremena.

DuSan Bo5kovii

SOME POSSIBILITIESOF DENYING THE MARXIST AESTHETICS

Summaty

This paper is a part of an integral manuscript. The Dispute on the MarxistAesthetics and Literarl, Criticisn in serbo-Croat periodicals bett'een 1944 ancl1972.

There are two great cycles in the intel lectual history of the yugoslavsociety: age of sacredness and age of seculari4'. The first lasted from the end of1944 Io 1950 and the second, rvith more or less oscillation, from 1950 to 1972.First of all we should notice that the poLitical history in this age did not follow thisclassification: it was permanently sacrecl in its nature. The term sacredness wasused to denote the activity ofcreating and protecting sacred things: definite persons .some ideas and some institutions are protected from cr.itics and from denial.

Secularity mainly comprised ideas only.ln this way disprrtes, among others,on Marxist Aesthetics were initiated. In view of the answer to th6tiuestion 1s rfterzany possibili4, of the Marxist Aesthetics? the basic point of view classiflcationbranched logically into two main streams: Marxists and non-Marxists. However,the main disputes rvere held practically between the Marxists only. Some of themsupported Marxists Aesthetics, especially Socialist Realism, rvhile the others deniedthe possibility of the Marxist Aesthetics idea.

There is a great tradition among the artists themselves of contesting anvNormative Aesthetics; there were special reasons for contesting Socialist Realism -the denial ofthe aesthetic norm which humiliated the artist. In this context. causedby convenient conditions (conflict with the Soviet Union antl the Inform Bureau).contesting of the Normative Aesthetics and Socialist Realism among the aftiststhemselves and the denial of Marxist Aesthetics was quite natural.

The author of this paper emphasises that denying Marxist Aesthetics is inquestion only and not Marxism in itself. Consequently, it is not contradictio inadjecto if the Marxist tlenf ittg Marxist Aesthetics is differ.entiated as a separatekind of aesthetic opinion. The Marxists themselves defined this point of view inthe fifties and developed it further in different ways.

Marxist anticapitalist mind hides one feature which is rarely pointed out -the attitude against Modernity. Managed by his anticapitalist mind, the revolutionaryMarxism rejected modern political culture, i.e. ,,Liberalism bourgeois,, and ,,parlia-

mentary democracy" and as one of the sources of human alienation rejected also

any u,orking division and, in fact, Modern Art, persistently contesting against

formalism, decadence and I'art pour I'an .The best achievements of art within theMarxist tradition count on the synthesis between Art and Revolution; art which isindiffelent in relation to revolution is regarded as the one with bad omen.

Danko Grlii was by all means one of the Yugoslav Marxists who opposedmost to the formality and specialisation. He was the most explicit of all YugoslavMarxists rvho explained the abolishing aesthetics idea.ln his work he relied onsevelal independent sources: Nietzsche, Heideggel and the third, the most important,Marx and Marxism. In a word. aesthetics is a non--creative approach to the ortistic

creation for Grlii. As life in itselfcannot be captured into rational categories. art

cannot be approached by aesthetic notions. It is not appropriate to approach art by

non-artistic means and that is what aesthetics does, concluded Grlii.Zlatko Posavac replied convincingly to this and similar arguments. First of

all, aesthetics does not intend to be art; it does not wish to change anything in art.Irrational could be reached only through rational: notFinterpretotlve inationalismis s imply not possib le.

Milan Kangrga rvas probably the first who emphasized the motto,Br-r?8Life Close to the Art, arguing r,r,ith the socialist realism doctrine and its sloganBring Art Close to Life. He formulated a principle which will become a leading onein an aesthetic circle: ,,Life itself must be brought close to art, i.e. it must be raisedto the artistic level". Aesthetics consciousness is not lppropriate to a rvork of art.We can approach creation only by creation, concluded Kangrgu.

According to Danko Grlii and Milan Kangrga. aesthetics is insufficient inany way, consequently in the Marxist way too. Connection to Marxism was preservedthrough the theory of a l ienat ion.

=

F>q

D

;tL

N

JlJ-

9

ztU)

1 2 8129