0

MOJ IMUNITET http://www.moj-imunitet.com

1

KAKO FUNKCIONIŠE NAŠ IMUNOLOŠKI SISTEM

Ljudski organizam ima zapanjujući broj mehanizama pomoću kojih se štiti od bolesti, a svi oni zajedno čine imunološki sistem.

To čini na nekoliko načina: 1. Stvaranjem prepreke koja sprečava bakterije i viruse da uđu u vaše telo. 2. Otkrivanjem i eliminisanjem bakterija i virusa koji uspeju da uđu u telo, pre nego što

dobiju priliku da se reprodukuju i razmnože. 3. Eliminacijom virusa ili bakterija koji su uspeli da se razmnože u količini dovoljnoj da

počnu da izazivaju probleme. 4. Nalaženjem kancerogenih (ili ostalih neželjenih ćelija) i njihovom eliminacijom.

Najočigledniji delovi imunog sistema su lako vidljive prepreke – koža, oči, nos i usta. Koža je čvrsta i otporna na bakterije i luči antibakterijske supstance. Suze i sluz sadrže enzim koji razara ćelijske zidove mnogih bakterija. I pljuvačka ima antibakterijska svojstva. A ako neki mikrobi prođu pljuvačku, idući nivo odbrane predstavlja želudačna kiselina.

Većina bakterija i virusa ne prođe prvu liniju odbrane tela. ali neki uspeju, i kada se jednom nađu u telu, imuni sistem se protiv njih bori na drugom nivou – nivou suočavanja i pobede. Za većinu ljudi virusne i bakterijske infekcije najčešći su uzroci bolesti. One uglavnom traju sve dok telo ne postane imuno na te određene mikrobe i ne oporavi se. Ali većina ljudi je najzainteresovanija za unutrašnji rad imunog sistema.

2

KOJI SU SASTAVNI DELOVI IMUNOLOŠKOG SISTEMA?

Ljudiski imunološki sistem je jako složen sistem sastavljen iz brojnih funkcionalnih delova.

Da bi shvatili kako imunološki sistem funkcioniše od suštinskog je značaja poznavati njegove funkcionalne delove i njihovu ulogu.

Sastavne delovi imunog sistema čine:

Antitela

Antitela (poznata i kao imunoglobulini i gamaglobulini) su proteini u obliku slova Y koji reaguju na određene bakterije, viruse ili toksine koje zovemo antigenima. Proizvode ih bela krvna zrnca.

Antitela se mogu vezati za toksine, onemogućiti njihova hemijska dejstva ili signalisati da treba ukloniti napadača.

Dele se na pet vrsta. Njihova imena se generalno skraćuju. Na primer, imunoglobulin A ima skraćenicu IgA. Evo svih skraćenica: IgA, IgD, IgE, IgG, i IgM.

Koštana srž Koštana srž proizvodi nova crvena i bela krvna zrnca. Crvena krvna zrnca se u potpunosti formiraju u koštanoj srži, a zatim ulaze u krvotok. S druge strane, većina belih krvnih zrnaca sazreva negde drugde, u fabrikama lociranim u dugim kostima tela. Srž proizvodi sva krvna zrnca iz matičnih ćelija. One se zovu “matične ćelije” (osnovne ćelije) zato što prethode različitim tipovima ćelija. Mogu imati različitu svrhu i po potrebi se promeniti u određeni tip belih krvnih zrnaca.

3

Komplement

Ako bacilli i prodru kroz fizičke i hemijske barijere tela i uđu u krvotok, aktivira se i napada ih mešavina tečnih proteina koja se zove komplement. Komplement obuhvata niz proteina. Iako u krvotoku postoje milioni različitih antitela, svako senzitivno na određeni antigen, u sistemu komplementa postoji samo šačica proteina koji slobodno plutaju po krvi. Komplementi se proizvode u jetri. Proteini komplementa se aktiviraju i kombinuju (komplementarni su) sa antitelima. Oni uzrokuju lizu (pucanje) ćelija i šalju signal fagocitima da određenu ćeliju treba ukloniti.

Interferon

Interferon je još jedan od proteina koji proizvodi većina ćelija u telu. Zadatak interferona jeste da omogući ćelijama da jedna drugoj šalju signale. Kada ćelija otkrije interferon ostalih ćelija ona počinje da proizvodi proteine koji pomažu u sprečavanju repliciranja virusa u ćeliji i stimuliše ćelije ubice.

4

Hormoni

Hormoni – Imunološki sistem proizvodi nekoliko hormona. Ti hormoni su opšte poznati kao limfokini. Neki hormoni u telu koče imuni sistem. To su steroidi i kortikosteroidi (komponente adrenalina).

• Timozin je hormon koji podstiče proizvodnju limfocita (limfocit je oblik belog krvnog zrnca). Smatra se da ga proizvodi timus.

• Interleukini su još jedna vrsta hormona koju stvaraju crvena krvna zrnca. Interleukin-1 proizvode makrofagi nakon što pojedu nepoznatu ćeliju. Kada stigne do hipotalamusa, IL-1 uzrokuje groznicu i zamor, i ubija mnoge vrste bakterija.

• Tumor Necrosis Factor (TNF) takođe proizvode makrofagi. Može da ubije ćelije tumora i pomaže u stvaranju novih krvnih sudova.

Limfni sistem

Sva tkiva tela konstantno su uronjena u limfu, prozirnu tečnost sličnu vodi, koja nastaje iz krvi. Limfni sistem otkriva i uklanja bakterije i otpad. Limfna tečnost na kraju stiže do limfnih čvorova, telesnih “fabrika za obradu otpadnog materijala”, u kojima se dalje obrađuje.

5

• Limfni čvorovi su zapravo filteri koji hvataju bacile i ostala strana tela. Čvorovi sadrže armije limfocita koji treba da se izbore sa bacilima. Limfociti su vrsta belih krvnih zrnaca koja neutrališu ili uništavaju bacile. Prilikom borbe protiv infekcije limfni čvorovi mogu oteći.

• Limfoidni organi obuhvataju koštanu srž i timus, kao i limfne čvorove, slezinu, krajnike i adenoide, slepo crevo i grupice limfoidnih tkiva u tankom crevu poznate kao Pejerove ploče.

• Prosečno ljudsko telo sadrži otprilike 1 do 2 litre limfne tečnosti.

Slezina

Slezina filtrira krv u potrazi za nepoznatim ćelijama i starim crvenim krvnim zrncima koje treba zameniti. To je organ veličine pesnice smešten u gornjem levom delu abdomena. Slezina sadrži dva osnovna tipa tkiva: crvenu pulpu koja izbacuje stara krvna zrnca, i belu pulpu koja sadrži limfoidno tkivo. Različiti delovi slezine specijaliziraju se za različite vrste imunoćelija. Kada mikroorganizmi putem krvi dospeju u crvenu pulpu, zarobljavaju ih imunoćelije poznate kao makrofage.

Timus

Timus se nalazi u grudnom košu, između grudne kosti i srca. Odgovoran je za proizvodnju T – ćelija i važan je za njihovo sazrevanje.

6

Bela krvna zrnca

Bela krvna zrnca veoma su važan deo vašeg imunološkog sistema. Ona zapravo predstavljaju veliku zbirku različitih ćelija koje međusobno sarađuju u procesu uništavanja bakterija i virusa. Evo različitih vrsta, imena i klasifikacija belih krvnih zrnaca koje trenutno deluju u vašem telu:

• Leukociti • Limfociti • Monociti • Granulociti • B-ćelije • Ćelije plazme • T-ćelije • T-ćelije pomagači

• T-ćelije ubice • T-ćelije ugušivači • Ćelije prirodne ubice • Neutrofili • Eozinofili • Bazofili • Fagociti • Makrofagi

Sva bela krvna zrnca poznata su kao leukociti. Ona se ponašaju kao živi, nezavisni jednoćelijski organizmi, kreću se poput ameba i sami hvataju stvari tako što ih obuhvate. Većina leukocita nastaje u koštanoj srži kao stem ćelije.

Postoje tri vrste leukocita

1. Granulociti, koji obuhvataju 50 do 60 posto svih leukocita. Oni se dalje dele na tri vrste: neutrofile, eozinofile i bazofile. Granulociti su ime dobili po tome što sadrže granule. U zavisnosti od vrste ćelije, granule sadrže različite hemikalije.

2. Monociti, koji čine 7 posto svih leukocita. Monociti na kraju postaju makrofagi. 3. Limfociti, koji obuhvataju 30 do 40 posto svih leukocita. To su bela krvna zrnca od

ključnog značaja za imuni sistem. Postoji dve vrste limfocita - B limfociti (B ćelije) i T limfociti (T ćelije). Oni koji sazrevaju u koštanoj srži zovu se B ćelije, a one koji koji sazrevaju u timusu T ćelije.

Većina organa imunog sistema bavi se rastom, razvojem i distribucijom limfocita. Ti organi zovu se limfoidni organi.

Limfociti putuju kroz krv u potrazi za stranim ćelijama. B ćelije koriste antitela da bi locirale bakteriju, dok se T ćelije zapravo bore protiv nje.

7

B ćelije dejstvuju pomoću majušnih antitela. U svakom trenutku u krvi se nalazi na hiljade različitih B ćelija, i svaka je naoružana antitelima protiv određenog bacila. Ali dok ne dođe do kontakta sa nekim bacilom njih ima samo nekoliko. Kada do kontakta konačno dođe, B ćelije se dramatično brzo množe i oslobađaju velike količine odgovarajućih antitela.

Proces funkcioniše na sledeći način: kada bacil naleti na B ćeliju ona se razmnožava i formira svoje verzije, koje se zovu ćelije “plazme”. Ćelije plazme stvaraju antitela koja napadaju bacile. Antitela lociraju određeni bacil da bi ga fagociti lakše pojeli. Neke B ćelije nastave da se razmnožavaju i nakon uništavanja bacila, jer će u slučaju njegovog povratka antitela biti spremna.

T ćelije funkcionišu malo drugačije. Pošto se mnogi bacilli poput virusa i parazita kriju unutar ćelija, zadatak T ćelija je da identifikuju i unište te ćelije. Postoji dve vrste T ćelija: ćelije "ubice" i ćelije "pomagači". Ćelije pomagači identifikuju ćelije u koje je prodrto i aktiviraju uzbunu. Zatim dolaze ćelije ubice i uništavaju napadače.

Sve to se dešava zato što napadnute ćelije otkriju svoj položaj pomoću abnormalnih proteina na površini. Kada se ćelija pomagač susretne sa abnormalnim proteinima, ona ispušta hemikalije koje se zovu limfokini i koje govore ćelijama ubicama da treba da se razmnožavaju. Ćelije ubice potom naciljaju abnormalnu ćeliju i unište je. I baš kao B ćelije, neke ćelije ubice se zadrže u blizini, spremne da napadnu sve abnormalne ćelije na koje naiđu.

Dok je imunitet nenarušen, ne razvija se ni AIDS, ni rak, ni bilo koja druga latentna bolest, poput herpesa ili bilo čega drugog što postoji u svakom organizmu., na isti ili različit način, ali postoji kao jedna latentna opasnost. Najvažnije je da nateramo svoj imuni-sistem da efikasno funkcioniše, I na taj način stvaramo velike šanse da, savršeno zdravi, živimo jedan potpuno zdrav i kvalitetan način.

8

KAKO NASTAJE RAK?

Najvažnije što ste ikada pročitali o tretmanu malignog oboljenja.

Maligno oboljenje nastaje kada telo ne uspe da prepozna i uništi ćelije koje se ne razmnožavaju normalno. Zašto?

Kod prosečnog čoveka svakodnevno se replicira oko 100,000,000 ćelija, što je broj koji sam po sebi podrazumeva da će se neke od njih replicirati sa greškom. Jedna od glavnih funkcija imuno-sistema jeste da otkrije i uništi takve ćelije, a ako u tome ne uspe, nastaje rak. To znači da je kancer pre svega bolest disfunkcije imuniteta.

Patogeneza Raka

Rak je vodeci uzrok smrti u ekonomski razvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Godisnje se otkrije 10-12 miliona novih obolelih od raka, a 7-8 miliona smrtnih slucajeva.

Standardna stopa pojave raka povecala se u poslednjih 30 godina za 10-20 % . Sve u svemu procenjuje se da od troje ljudi jedan oboli od raka u toku svog zivota ( ove statistike su nastale na osnovu procene Medjunarodne agencije za istrazivanje raka za 2008.) Takodje ove statistike su zasnovane na standardizovanom setu prema svetskim procenama Medjunarodne agencije za istrazivanje raka za 2008.

Procenjuje se da se tokom 2008.godine otkrilo oko 12,7 miliona novih slucajeva raka,a da je 7.6 miliona umrlo od raka.

Rak dojke kod zena i rak pluca kod muskaraca, su najveci uzrocnici smrti od raka u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Znacajan deo tereta raka mogu spreciti navike u ishrani ili nesto tipa ''Nastanak raka moze dobrim delom da spreci pravilna ishrana''.

9

Glavni uzroci nastajanja raka po Medjunarodnoj agenciji za istrazivanje raka su:

1. Nepravilna ishrana- nezdrava ishrana, 2. Pusenje 3. Kancerogena industrija 4. Virusne infekcije 5. Mutacije 6. Reproduktivni poremecaji 7. Alkohol 8. UV zracenje/ sunce

Visegodisnje razvijanje ljudskog karcinoma:

Inicijacija Napredovanje

• Dojka 14-18 godina, 6-10 godina • Postata 10 godina, 3-15 godina • Kolon 5-20 godina, 5-15 godina • Zeludac 10-20 godina, 3-5 godina • Pluca 5-40 godina, 6-10 godina • Jednjak 5-20 godina, 3-4 godina • Grlic materice 9-13 godina, 10-20 godina

Posmatrajuci prvi uzrok nastanka raka „NEPRAVILNA ISHRANA“ predstavlja direktan ili indirektan nedostatak esencijalnih nutrijenata, zajedno sa prirodnim imunostimulatorima koji bi trebalo da budu prisutni u hrani i da prirodno stimulisu imunoloski sistem.

Jedan od problema nezdrave hrane danas proizilazi i iz poljoprivrednog zemljista na kom se proizvodi hrana koje je bez minerala, a sa vestackim djubrivom....

Danas je veoma tesko imati prirodne imunostimulatore iz hrane koju konzumiramo, a koji su nekada postojali, zato moramo da koristimo pazljivo izabrane sertifikovane visokokvalitetne suplemente da bi nas imunoloski sistem drzali jakim. Recimo, nova istrazivanja tvrde da upotreba nitratnih djubriva u gajenju povrca moze biti najveci uzrok porasta obolelih od raka u Velikoj Britaniji.

Da bi došlo do pojave zloćudnog tumora, moraju se desiti tri stvari: 1. Početak procesa predstavlja greška u replikaciji ćelije. Postoje brojni uzroci povećanja

broja takvih grešaka, a najčešće su to hemikalije (karcinogeni), virusi, i, naravno - životno doba. Sa 10 godina većina ljudi ima jako malo grešaka pri reprodukciji ćelija, manje od 1.000 dnevno na ukupan broj od 100 miliona replikacija. Po nekim teorijama, do svoje 60. godine imamo bar 100.000 ćelija koje se ne razmnožavaju normalno. Kao posledica toga, rak se češćee sreće kod šezdesetogodišnjaka nego kod deteta od deset godina.

2. Druga stvar koja mora da se desi jeste da imuno-sistem ne prepozna nenormalnu ćeliju kada se ona formira. Ako takva ćelija prođe neprimećeno i opet se podeli, onda često dolazi do trećeg koraka.

3. Imuno-sistem ne reaguje (ili bar ne reaguje idealno) i dozvoli da tumor nastavi da raste. U većini slučajeva organizam će savladati tumor tokom nekoliko dana/nedelja/meseci njegovog postojanja. Ali, tumor ponekad izbegne otkrivanje i raste dok ne postane toliko velik da sadrži na stotine miliona ćelija. Dešava se da taj proces traje i 10 godina, a tada je imuno-sistemu teško da organizuje efektnu odbranu protiv napadača.

10

Koncept konvencionalnog lečenja raka počiva na činjenici da tumor treba iseći, spaliti i otrovati da bi se ubile maligne, i pritom podržale zdrave ćelije. Metode izbora su operacija, hemoterapija i radijacija, i to je najbolje što savremena medicina može da ponudi. Međutim, zdravstvene institucije u svetu (naročito u Japanu) ovim standardnim metodama postepeno dodaju još jednu komponentu - dodatnu podršku imunološkom sistemu.

Najjača klasa lekova protiv raka koji se trenutno koriste u svetu su polisaharidni imunomodulatori. To su jedinjenja koja pokreću funkciju imuno-sistema, vezuju se za površinske receptore raznih imuno-ćelija i aktiviraju ih. Oni stimulišu dodatnu proizvodnju takvih ćelija, ili oslobađaju citokine, proteine koji izazivaju nekrozu tumora.

Nije dovoljno uzeti nož i iseći maligno tkivo, uništiti ga pomoću hemioterapije ili spaliti zračenjem. Time se ne uklanja uzrok raka, a to je disfunkcija imunog sistema koje je i dozvolila da dođe do razvitka malignog tkiva. Neophodno je preduzeti adekvatne korake da bi se pokrenula efektna i odgovarajuća reakcija imuniteta.

Uz konvencionalni tretman raka stopa povratka tumora toliko je visoka da je lekarima u Americi čak zabranjeno da koriste reč “izlecen”. Umesto toga, od njih se zahteva da koriste izraz “u remisiji”. To je zato što se zna da je gotovo sigurno da će se rak vratiti u sledećih 5 godina. Zašto? Zato što je, nakon operacije i hemoterapije i zračenja, isti onaj uzrok koji je doveo do stvaranja malignog tumora još uvek prisutan.

Poslušajte savet lekara, ali se nemojte plašiti da konvencionalnom lečenju dodate i ono što vam zdrav razum nalaže da je ispravno. Ako se vaš lekar tome opire, uputite ga na ovaj ili druge vebsajtove posvećene zdravlju.

Ponosni smo što rezultate svojih istraživanja možemo podeliti sa svima koji imaju vremena da pitaju. Postoji više od 10.000 dostupnih istraživačkih radova na temu polisaharida imunomodulatora i njihove primene u lečenju raka. To su naučne studije čiji su autori stručnjaci iz američkog Državnog zdravstvenog instituta, Harvarda, Japanskog društva za borbu protiv raka i ostalih, svetski priznatih institucija i organizacija.

Većina ljudi neće, nažalost, izmeniti svoje prehrambene navike, niti smanjiti nivo stresa, niti će se preseliti na mesta sa nižom elektromagnetskom silom i manje zagađenim tlom i vodom. Ali kada se rak jednom pojavi, logično je da se preduzmu odlučniji koraci. Zdravo se hranite, pijte čistu vodu, držite se podalje od toksičnih hemikalija, prestanite sa pušenjem. Ako živite u selu u kojem se biljke svakodnevno prskaju pesticidima i herbicidima, preselite se. Ovo su samo logični, razumni koraci koje ćete preduzeti da biste smanjili rizik ponovne pojave raka.

Vase pravo na znanje!

Cilj svih ovih tekstova je da vas edukuju, da vas upoznaju sa osnovom bolesti, kako bi imali znanje i ucestvovali i vi u Vasem lecenju, a ne bili samo pasivni ucesnik i posmatrac koji prolazi razne vrste protokola. Danas, sa tehnoloskom i informativnom revolucijom imate mogucnosti da saznate putem Interneta o Vasoj bolesti a o najnovijim nacinima lecenja nekada i vise i od Vasih lekara. Narocito je vazno da znate da ucestvujete sa njima u diskusiji, realno procenjujete uspesnost Vaseg lecenja jer na kraju to je samo Vas zivot i niciji drugi. Verujte lekarima ali isto tako nemojte se ustrucavati da i vi iznesete Vase misljenje koje mora biti bazirano na naucnim cinjenicama. Danas na internetu mozete procitati publikovane naucne radove iz bilo koje teme koja vas zanima, a pri tome veliki broj svih tih web sajtova su besplatni. Najpoznatiji od njih je “Medline” http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/ koji odrzava Americka Vlada i gde se nalaze svi strucni radovi iz oblasti biomedicine zvanicno objavljeni danas u svetu.

11

Ukoliko se na nasem web sajtu i istaknuti preparati za imunolsoki sistem to je samo nasa zelja da Vas upoznamo sa firmom Aloha Medicinals ciji se preparati smatraju danas najkvalitetnijim po jacini I cistoci aktivne supstance pri tome ono sto je najvaznije, to nije izjava fabrike vec nezavisne referentne laboratorije u Americi.

Mi sa sigurnoscu cinimo izbor nasih preparata jer on nastaje upravo na osnovu pazljivog proucavanja naucnih radova i potvrda o delovanju i efikasnosti preparata od strane referentnih laboratorija i klinickih centara, kao i ocekivanom potvrdom od strane njihovih korisnika.

Ali, naravno, kao sto smo vec rekli, to je nas izbor u koji smo mi sigurni, a vas zivot i vase zdravlje pripada samo vama i vasa je obaveza/odgovornost da ga ucinite optimalnim , sto podrazumeva traganje za onim sto ce ga takvim ciniti i proveru onoga sto vam drugi nude kao resenje.

12

ZAŠTO TELO NE OTKRIJE TUMORE?

Naučnici koji proučavaju regulaciju imunih ćelija kod zdravih osoba došli su do ključnog otkrića u razumevanju pitanja zašto imunološki sistem ne otkrije tumor. Zašto prirodna odbrana tela ne reši taj problem sopstvenim snagama. Otkrića mogu dovesti do novih oblika lečenja tumora.

U normalnim okolnostima imunološki sistem oko opasnog patogena ili povrede stvara stalnu upalu koja telu šalje poruku o postojanju problema. Međutim, u slučaju tumora određeni ćelijski mehanizmi sprečavaju upalu, zbog čega tumor može proći nezapaženo, pa je na kraju telu puno teže da ga eliminiše.

Istraživači Kraljevskog koledža u Londonu (King's College London), finansirani od strane Saveta za biotehnološka i biološka naučna istraživanja (Biotechnology and Biological Sciences Research Council- BBSRC), otkrili su da regulatorne T ćelije mogu obrnuti ulogu ključnih ćelija imuniteta koje se zovu makrofage, i koje obično i izazivaju upalu. Regulatorne T ćelije su ćelije koje regulišu imunološki sistem tako što ga sprečavaju da preterano reaguje na svaki spoljni stimulans i teraju ga da se suočava samo sa zaista štetnim patogenima ili povredama.

Istraživanja pokazuju da ovo postižu tako što podstiču makrofage da umanje uobičajenu automatsku upalnu reakciju uzrokovanu svim mogućim pretnjama telu, pa čak i onim bezazlenim.

Dr Leoni Tams (dr Leonie Taams), rukovodilac istraživanja, objašnjava: "Relativno bezazleni stimulans poput male posekotine telo će automatski tretirati kao nešto opasno i makrofage će izazvati upalu. Otkrili smo da je uloga regulatornih T ćelija da nateraju makrofage da izazovu protivupalu kao protivtežu prvobitnoj reakciji, pošto u pitanju nije prava opasnost. To održava stabilnost imunološkog sistema i sprečava preterane reakcije tela na sve u okolini.

Međutim, problemi nastaju kod tumora, u situacijama kada je prisutan veliki broj regulatornih T ćelija koje izazivaju jaku protivupalnu reakciju. Neutralizacija upalne reakcije u ovom slučaju može dovesti do toga da imunološki sistem tela ne primeti tumor, odnosno da „prevari“ telo tako da poveruje da problem ne postoji.

Nadamo se da ćemo ovo novo saznanje o vezi između regulatornih T ćelija i makrofaga moći da iskoristimo u iznalaženju efikasnijih načina lečenja tumora. Zanimljivo je to što se nadamo da ćemo moći da iskoristimo isto saznanje da bismo postigli suprotan rezultat, odnosno blokirali hronične upale poput one u slučajevima reumatoidnog artritisa.

Izvor: ScienceDaily (21.11.2007.)

13

TUMAČENJE REZULTATA ANALIZE KRVI I URINA

Šta znače i kako razumeti rezultate analiza krvi i urina.

Krvna slika RBC - eritrociti (crvena krvna zrnca) koji prenose kiseonik iz pluca u ostale delove tela. WBC - leukociti (bela krvna zrnca) koji služe za odbranu organizma od bakterija, virusa i gljivica. PLT - trombociti (krvne pločice) koji učestvuju u stvaranju ugrušaka i zaustavljanja krvarenja. Hb - koncentracija hemoglobina. Hct - udeo krvnih ćelija ili hematokrit u ukupnoj zapremini krvi. MCV - srednja zapremina eritrocita. MCHC - srednja koncentracija hemoglobina u eritrocitima. RDW - širina distribucije eritrocita, sortiranje eritrocita po veličini. MTV - prosečna srednja zapremina trombocita.

Normalne vrednosti krvne slike Eritrociti (crvena krvna zrnca) - normalno: 3,8 - 5,8 xE12/1

Snižene vrednosti su najčešće znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja. Povišene vrednosti mogu biti i kod zdravih ljudi.

Leukociti (bela krvna zrnca) - normalno: Odrasli 3,8 - 10; Deca 5 - 13xE9/l Rezultat niži od granične vrednosti najčešće je znak virusne infekcije, a viši bakterijske.

Trombociti (krvne pločice - zadužene za zgrušavanje krvi) - normalno: 150-400 xE9/l Povećan broj trombocita može da dovede do stvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnom sistemu. Sniženi su kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa C...

Sedimentacija eritrocita - normalna:2-12 mm/h mm/2h (nespecifičan parametar) Povećan je kod akutnih i hroničnih oboljenja, maligniteta, velikog broja bolesti, raznih upala... Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

Krv - biohemijski parametri Izgled seruma - normalan: bistar i svetložut

Može biti slabolipemičan (slabozamućen), lipemičan (zamućen) i mlečno lipemičan (jako zamućen), što ukazuje na povećanu masnoću u krvi. Često do ovakvih rezultata dolazi jer se pacijent ne pridržava pravila da 12 sati pre davanja krvi ne uzima hranu. Serum može biti i crven zbog hemolize i ikteričan usled povećanih vrednosti bilirubina.

Glukoza - normalno: 3,5-6,1 mmol/l Povišene vrednosti se javljaju kod dijabetičara, a snižene kod hipoglikemije različitih uzroka.

Stanje bubrega Urea - normalno 1,7-8,3 mmol/l Kreatinin - normalno: muškarci 62-106; žene 44-80 umol/l

Povišene vrednosti se javljaju kod bubrežnih oboljenja. Povećana urea, a normalan kreatinin može da bude i rezultat ishrane bogate proteinima. Povišene vrednosti kreatinina mogu biti i posledica veće fizičke aktivnosti ili uzimanja steroida. Smanjene vrednosti se javljaju kod trudnica i žena uopšte.

14

Elektroliti Natrijum - normalan: 139-154 mmol/l

Snižene vrednosti kod bubrežnih bolesnika. Kalijum - normalan: 3,8-5,3 mmol/l

Povišene vrednosti kod bubrežnih bolesnika.

Stanje zglobova Mokraćna kiselina - normalna: muškarci 200-420; žene 140-340 umol/L

Povišene vrednosti se javljaju kod gihta (taloženja kristala mokraćne kiseline u zglobovima). Snižena koncentracija nema dijagnostički značaj.

Masnoće u krvi Holesterol - Preporučen < 5,2; Visok > 6,2 mmol/l HDL holesterol (dobar) - preporučen > 1,54; Nizak < 1,0 mmol/l

Dijagnostički značaj imaju snižene vrednosti HDL holesterola. U tom slučaju postoji povećan rizik nastanka kardiovaskularnih oboljenja. Što su više vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol "čisti" krvne sudove.

LDL holesterol (loš) - preporučen < 2,6; Visok > 4,1 mmol/l Povišene vrednosti obično su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. Tada se povećava rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze.

Trigliceridi - preporučen < 1,7; Visok > 2,3 mmol/l Povišene vrednosti najčešće su znak nepoštovanja pravila da se ne uzima hrana 12 sati pre vađenja krvi. Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

Stanje jetre ALT - normalna: 8-41 IJ/I

Povišene vrednosti ukazuju na akutno oštećenje jetre, najčešće izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pića, sokova...

AST - normalna: 7-38 IJ/I Povišene vrednosti ukazuju na značajno oštećenje jetre ili neka druga oboljenja (na primer neka mišićna oboljenja).

Gama GT - normalna: Muškarci 8-40; Žene5-35IJ/I Povišene vrednosti se najčešće javljaju kod alkoholičara i znak su ostećenja jetre.

Bilirubin ukupni - normalan:1,1-18,8 umol/l Povišene vrednosti se javljaju kod oštećenja jetre i opstrukcije žučnih puteva. Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

Stanje kostiju Alkalna fosfataza - normalna: Odrasli 0-270; Deca do 810 IJ/I

Jedan od oblika alkalne fosfataze učestvuje u izgradnji kostiju. Povišene vrednosti mogu da ukazuju na povećanu razgradnju kostiju i na mogući razvoj osteoporoze. Kod dece u razvoju vrednost ovog parametra je povišena.

15

Pankreas S-alfa amilaza - normalna: 28-100 IJ/I U-alfa amilaza - normalna: - 0-450 IJ/I

Povišen nivo ukazuje na poremećaj u funkciji pankreasa.

Koštana srž Gvožđe - normalno: muškarci 10,6-28,3; žene 6,6-26,0 umol/l

Zajedno sa hemoglobinom, eritrocitima i parametrima koji određuju morfologiju eritrocita (MCV, MCH i MCHC) pruža uvid u stanje koštane srži. Određivanje samo gvožđa nema nikavog značaja za postavljanje dijagnoze anemije.

Krv - ostali parametri Fibrinogen - normalan: 2-4 g/l

To je nespecifičan parametar. Povećan je kod aktunih i hroničnih oboljenja, maligniteta, velikog broja bolesti, raznih upala. Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

Proteini - normalni: 66-87 g/l Snižene vrednosfi su znak oštećena sintetske funkcije jetre, osim u trudnoći kada se snižene vrednosti često javljaju.

(PT) Protombinsko vreme - normalna: < 1,3 INR PT se određuje pacijentima pre operacije kao i kod pacijenata koji su na antikoagulantnoj terapiji kada su očekivane vrednosti od 2,0-4,5 INR.

Analiza urina Normalan urin je bistrog izgleda, žute boje i kisele reakcije. Sve što odstupa od ovoga, moguć je znak nastanka nekog oboljenja. Izgled - normalno: bistar izgled

Zamućen urin - ukazuje na povećan broj leukocita, odnosno na neki upalni proces, kao i na gljivice, bakterije, sluz i sve druge elemente koji se mogu naći u sedimentu urina.

Boja - normalno: žuta boja Tamnosmeđ urin - ukazuje na povećanje bilirubina, što je najčešće znak oštećenja jetre, odnosno pojave žutice. Neki ljudi inače imaju povećan bilirubin, tako da je njima ovakav izgled urina normalan. Crven urin - ukazuje na prisustvo hemoglobina, što najčešće ukazuje na oštećenje bubrega, zbog koga se u urinu javlja krv (najčešće kamen u bubregu ili pesak), ali i na razne upalne procese, oštećenje mokraćnih kanala i bešike. Cvekla boji urin takođe u crveno ako se konzumira.

Reakcija - normalno: kisela reakcija Alkalna reakcija - najčešće ukazuje na bakterijsku infekciju.

Relativna gustina - referentna vrednost (za odrasle) 1,012- 1,025 Povećana gustina može da bude znak dijabetesa, hipertenzije, poremećaja funkcije hormona nadbubrežne žlezde, oštećenja bubrega. Nastaje i usled povećanog gubitka vode - povraćanje, dijareja, kao i visoka temperatura. Snižena je najčešće kod povećanog izlučivanja urina.

16

Proteini - normalno: negativni Mogu da budu pozitivni usled povećane fizičke aktivnosti ili u trudnoći, kada to nije znak patoloških promena. Pojava proteina u urinu u svim ostalim stanjima znak je nekog upalnog procesa.

Glukoza - normalno: negativna Pozitivan rezultat glukoze u urinu je uglavnom je povezan s povećanim vrednostima ovog parametra u krvi (iznad 10 mmol/L), što se najčešće dešava kod dijabetičara.

Urobilinogen - normalno: negativan Bilirubin - normalno: negativan

Pozitivni rezultaii mogu da budu znak oštećenja jetre ili žuči. Aceton - normalno: negativan

Pozitivan nalaz prisutan kod dijabetičara.

Sediment urina Eritrociti sveži - normalno: negativni

Pozifivni su najčešće znak prisustva mokraćnih kamenaca ili peska u bubregu i mokraćnim putevima.

Eritrociti bledi - normalno: negativni Pozitivni su najčešće znak skoro preležane infekcije ili hronične bolesti bubrega.

Leukociti - normalno: do 5 Broj leukocita do 50 (dosta) ili više od 50 (masa) najčešće ukazuje na neki upalni proces u organizmu.

Epitelne ćelije pločaste - normalno: malo Ove ćelije oblažu urinami trakt. Njihova pojava u urinu u bilo kom obimu nema veći dijagnostički značaj.

Epitelne ćelije okrugle - normalno: negativne Pozitivan nalaz ukazuje najčešće na oštećenje bubrega.

Bakterije - normalno: negativne Pozitivan nalaz je najčešće znak bakterijske infekcije, a može da bude i posledica nehigijene ili nepravilno uzetog urina - nesterilna posuda.

Urati amorfni - normalno: negativni Pozitivan nalaz nema dijagnostički značaj.

Kristali kalcijum-oksalata - normalno: malo Pozitivan nalaz ne mora da ukazuje na oboljenje, ali može da bude znak peska u bubregu.

Kristali mokraćne kiseline - normalno: negativni Pozitivan nalaz ukazuje na neka oboljenja bubrega.

Kristali tripl-fosfata - normalno: negativni Pozitivan nalaz može da bude znak bakterijske infekcije.

Sluz - normalno: negativna ili malo Pozitivan nalaz nema veći dijagnostički značaj.

Gljivice - normaho: negativne Pozitivan nalaz je najčešći znak gljivične infekcije, a mogu se javiti i kod dijabetičara.

Cilindri - normalno: negativni Pozitivan nalaz ukazuje na hronično bubrežno oboljenje.

Spermatozoidi - normalno: negativni Pozitivan nalaz se javlja kod starijih muškaraca i ukazuje na oštećenje prostate.

17

ANTI-AGING I IMUNITET

Da li ste znali koliko je ANTI-AGING I IMUNITET povezan? Kako da ostanete mladi i više nikada ne budete bolesni.

Da bismo što duže izgledali mladi i negovani, živeli dug život bez bolesti, neophodno je da naučimo kako da sprečimo i potpuno promenimo efekte starenja i bolesti.

Potpuno nam je jasno da dok je imunitet nenarušen, ne razvija se ni AIDS, ni rak, ni bilo koja druga latentna bolest, koja postoji u svakom organizmu.

Kako starimo, funkcionisanje svih vitalnih organa počinje da se smanjuje.

Svaka bolest, čak i prehlada ubrzava starenje, čini vas još bolesnijim, i izaziva ostale bolesti. Postoji samo jedna bolest - loše funkcionisanje ćelija ili nepravilnost zajednička za sve hronične bolesti, a to je proces koji se zove upala ili inflamacija. Bez obzira koju bolest imate, veliki deo vašeg problema predstavlja upala. Upala je prirodan i zdrav proces.

Kada je neophodna, upala je korisna, ali je i strašno štetna kada je hronična. Hronična upala generiše konstantni priliv slobodnih radikala koji zagušuju odbranu antioksidansa i oštećuju DNK, izazivaju starenje i razne bolesti, uključujući i oboljenje srca, rak, dijabetes, osteoporozu, arthritis, alergije, Alchajmerovu bolest, autoimmune bolesti i infekcije. Bliska veza između upale, depresije i bolesti srca dovela je neke istraživače do teorije da je možda upala medijator između ova dva stanja: depresija može dovesti do bolesti srca, ali i bolest srca često izaziva depresiju.

Učeći kako da sprečite i obrnete efekte upale, učite kako da ostanete mladi i više nikada ne budete bolesni. Otkriveno je da je starenje povezano sa starenjem imuniteta, a ono se delimično vezuje za gubitak funkcije T limfocita. Imunitet se bori protiv "stranih napadača” poput bakterija, virusa, gljivica i parazita. Štaviše, nadzorna funkcija imuniteta često sprečava pojavu raka, posebno u starosti. Ipak, preterano aktivan ili neuravnotežen imunitet može da dovede do pojave alergija ili autoimmunih poremećaja. Izgrađen i izbalansiran imunitet od ključne je važnosti za očuvanje zdravlja.

ATP- molekul koji nosi „energiju života“ U osnovi energiju dobijamo od sunca, ali ljudi nisu u stanju da je iskoriste za direktno upravljanje metaboličkim procesima. Zato, da bismo pretvorili sunčevu energiju u zalihe hemijskih materija (u obliku ugljenih hidrata) zavisimo od fotosinteze. Putem kataboličkog metabolizma, ugljeni hidrati se pretvaraju u ATP (adenozin trifosfat), osnovnog nosioca energije kod svih oblika života. Procenjeno je da ATP obezbeđuje 95% energije svih ćelija tela. Odmah postaje očigledno da zbog stalnog snabdevanja energijom ATP mora stalno i efikasno da se sintetizuje jer proizvodnja ATP se smanjuje sa godinama. Jasno nam je da bez životne energije svake ćelije bazične aktivnosti želije kao što su ćelijska reparacija, sinteza proteina, hormona, enzima, neurotransmitera je nemoguća, tako mi starimo. Možda ne iznenađuje ni to da kada dođe do prekida (kao kod slučaja srčanog ili moždanog udara) proizvodnje supstanci koje proizvode

18

energiju (poput kiseonika ili hranljivih materija koje se prenose krvlju), dolazi i do smanjenja proizvodnje ATP-a, dolazi do uzročno-posledičnog efekta, i slobodni radikali počinju da pričinjavaju sve veću štetu. Najnovija istraživanja pokazuju da možda disbalans ATP-a dovodi do smrti sve većeg broja nervnih ćelija.

Naučnici sve vise prihavtaju teoriju da naše starenje počinje upravo u mitohondrijama ćelijama koje prave životnu energiju (ATP). Nije ni čudo zašto je Cordyceps odjednom postao svetski poznat kada je 1993 godine na kineskim nacionalnim igrama oboreno 9 svetskih rekorda. On poseduje pored ostalog i izvanrednu sposobnost povećavanja ATP (za 30%) i iskorišćavanja kiseonika (za 40%).

Brojna istraživanjima su dokazala da Cordyceps sinesnis koja se smatra najlekovitijom i najskupljom biljkom na svetu (1 kg=$40,000) može da stimuliše ili suzbije ćelijsku reakciju imuniteta i in vitro i in vivo, usporava starenje, poseduje izuzetna antivirusna, antibakterijska, proitiv zapaljenska svojstva, hipoglikemičko dejstvo, deluje antireumatski i antialergijski, snažno jača libido te pojačava fizičku snagu i izdržljivost. Iako je centalna tema većine istraživača u svetu koji proučavaju medicinske gljive njihovo antitumorsko dejstvo, one se visoko cene i zbog ostalih lekovitih svojstava uključujući i tretiranje hiperholesterolemije, visokog pritiska i dijabetesa.

Posebno nam je drago da Cordyceps koji je InnovaMed omogućila da stigne na naše tržiste je od AloheMedicinals sa Havaja koja je ujedno i najveći proizvođač na svetu preparata za imunitet od retkih medicisnkih gljiva, kultivisala je Cordyceps koji je postao poznat kao najmoćniji kultivisani Cordyceps na svetu, pet puta jači od prirodnog. Analizu je uradila vodeća laboratorija u SAD - Integrated Biomolecule Inc.

19

MEDICINSKE GLJIVE

Na Zemlji raste oko 140.000 vrsta pečuraka, ali je nauci dostupno svega 10% - otprilike 14.000 imenovanih vrsta. Pod terminom "gljiva" podrazumeva se definicija koju su dali Chang i Miles (1992): "makrofungusi sa osobenim plodnim telom koje može da se razvija iznad ili ispod zemlje, a dovoljno je veliko da se vidi golim okom i ubere rukom." Pečurke su ogroman, ali nedovoljno iskorišćen izvor polisaharida sa antitumornim i imunostimulacionim svojstvima i veliki potencijal za stvaranje novih i moćnih farmaceutskih proizvoda. Većina gljiva Basidiiomyceta sadrži biološki aktivne polisaharide u plodnim telima, kultivisanom micelijumu, kao i u tečnosti za kultivisanje mikroorganizama. Podaci o polisaharidima u pečurkama dobijeni su analizom 651 vrste i 7 infraspecifičnih taksona od 182 roda viših hetero i homobazidiomiceta.Ovi polisaharidi su različiog hemijskog sastava, i većina pripada grupi beta-glukana; oni imaju β-(1→3) veze u glavnom lancu glukana i dodatne β-(1→6) čvorove koji imaju antitumorsko dejstvo. Izgleda da su glukani veće molekularne težine delotvorniji od onih manje molekularne težine.

Da bi se poboljšala njihova antitumorska i klinička svojstva (uglavnom rastvorivost u vodi) polisaharidi se često hemijski modifikuju. Osnovne procedure koje se koriste za hemijsko poboljšanje su: Smitovo razgrađivanje (oksido-reduko-hidroliza), formoliza i karboksimetilacija. Većina kliničkih dokaza antitumorskih svojstava potiču od komercijalizovanih pollisaharida - lentinana, PSK-a (krestina), i shizofilana, ali dobre rezultate daju i polisaharidi nekih drugih vrsta pečuraka. Njihovo dejstvo posebno je blagotvorno na klinikama na kojima se koriste zajedno sa hemoterapijom. Polisaharidi gljiva sprečavaju onkogenezu, i u tom smislu pokazuju direktno antitumorsko dejstvo.

Mehanizmi antitumorskih i imunomodulacionih dejstava polisaharida iz gljiva. Šta su polisaharidi i kako deluju?

Polisaharidi, odnosno beta glukani iz pečuraka pokazuju svoje imunomodulirajuće dejstvo uglavnom preko aktivacije imuno-odgovora organizma domaćina, odnosno ćelija imunološkog sistema koje su važne za homeostazu odnosno stvaranja ravnoteže između imuno-ćelija (makrofaga, monocita, neutrofila, “NK” ćelija (prirodne ubice), dendritičnih ćelija) i hemijskih prenosnika (citokina poput interleukina, interferona). Beta glukani se smatraju modifikatorima biološkog odgovora 'biological response modifiers' a to znači da:

• ne škode i ne opterećuju telo; • pomažu organizmu da se adaptira na stres, biološki ili onaj iz okruženja; • pokreću nekarakterističnu aktivnost tela, podržavaju neke ili sve njegove važne sisteme,

uključujući nervni, hormonski i imunološki, kao i regulatorne funkcije.

Sposobnost polisaharida da poboljšaju ili uguše imunološke reakcije zavisi od brojnih faktora, uključujući i dozu, način, vreme i učestalost davanja, mehanizam ili mesto delovanja. Oni se vezuju za površinske receptore raznih imuno-ćelija i aktiviraju ih. Dvosmerna regulacija funkcije imuno-sistema, odnosno činjenica da on može da se poboljša ili da se oslabi zove se imunomodulacija i čini se da potiče iz istog mehanizma u telu.

Kada damo Cordyceps pacijentu čiji je imunološki sistem oslabljen usled bolesti kao što su rak, hepatitis ili HIV infekcija, broj i aktivnost belih krvnih zrnaca raste. Suprotno tome, ako preparat koji sadrži Cordyceps damo nekom sa hiperaktivnim imunitetom, kao što je slučaj kod pacijenata obolelih od lupusa, limfoma i reumatoidnog artritisa, broj i aktivnost belih krvnih zrnaca opadaju, a raste broj crvenih krvnih zrnaca.

20

Kako je moguće da se isto jedinjenje kod nekih pacijenata ponaša kao imuno-stimulator, a kod drugih kao imuno-depresant? Po svemu sudeći, odgovor leži u mehanizmu diferencijacije proizvodnje krvnih ćelija koje se proizvode u koštanoj srži, pre svega u dugim kostima nogu. Napuštajući koštanu srž kao nezrele, ove ćelije putuju do drugih organa gde sazrevaju u određene tipove krvnih ćelija, kao što su crvena krvna zrnca, T ćelije, ćelije prirodne ubice i ostale. Izgleda da Cordyceps ima uticaja na mehanizam diferencijacije koji signalizira telu gde treba da pošalje te nezrele ćelije.

Taj mehanizam jasno je naznačen u studijama koje se bave načinom na koji Cordyceps utiče na sazrevanje ćelija leukemije (Chen i ostali, 1997.) Ova imunomodulacija na nivou diferencijacije protiv bolesti deluje kao prirodna bomba. Telo dobija signal da treba da se bori protiv bolesti, prouzrokovane bilo padom ili povećanjem imuniteta.

Mnoga jedinjenja iz lekovitih pečuraka (Lentinan, PSK, Grifolan) klasifikovana su kao antitumorski agensi od strane Američkog državnog instituta za istraživanje raka - US National Cancer Institute.

Osnovne tačke antitumorskog i imunomodulacionog dejstva polisaharida u Cordycepsu i medicinskim pečurkama su:

prevencija nastanka malignih oboljenja putem redovnog konzumiranja medicinskih pečuraka ili njihovih preparata,

1. direktno antitumorsko dejstvo protiv raznih alogenih i sinogenih tumora, 2. imunopotencirajuće dejstvo u kliničkim uslovima u kombinaciji sa hemoterapijom

(poboljšanje kvaliteta života, ublažavanje propratnih efekata hemioterapije i terapije zračenjem),

3. efekat prevencije metastaza.

Odlomak iz studije Britanskog centra za istraživanje raka “Cancer Research UK - na kojoj je radilo preko 500 vodećih naučnika iz Engleske.

Humane epidemiološke studije sprovedene u Japanu i Brazilu sugerišu da redovna konzumacija određenih lekovitih pečuraka tokom dužeg vremenskog perioda značajno smanjuje rizik od pojava raka. Sve je veći broj dokaza da redovno uzimanje jakih lekovitih pečuraka može imati efekat prevencije raka, visoku antitumorsku aktivnost i ograničenje metastaza tumora.

Sta su beta glukani?

Beta-glukani su polisaharidi koji se nalaze u spoljašnjem sloju zrna žitarica, ćelijskom zidu pekarskog kvasca, određenim vrstama gljiva, i mnogim vrstama pečurki i bakterija. Beta 1,3-D glukani nazivaju se biološkim modifikatorima reakcije organizma zbog svoje sposobnosti aktivacije imuniteta. Ipak, treba primetiti da se aktivnost beta 1, 3-D glukana razlikuje od agenasa koji stimulišu imunitet. Agensi koji stimulisu imunitet mogu dovesti i do preterane stimulacije, i zbog toga su kontraindikovani kod osoba s autoimunim oboljenjima, alergijama ili gljivičnim infekcijama. Dosadašnji rezultati pokazuju da beta 1, 3-D

21

glukani poboljšavaju funkcije imuniteta, ali ga ne teraju na preteran rad. To postižu aktiviranjem fagocita, ćelija imuniteta čija je funkcija da uhvate i unište strane supstance u našim telima, poput bekterija, virusa, gljivica i parazita. Pored toga što pospešuju aktivnost fagocita, beta-1,3 glukani navodno još snižavaju povišene nivoe LDL holesterola, pomažu zaceljivanje rana, pomažu sprečavanje infekcija, pospešuju funkciju ćelija prirodnih ubica, i pomažu u prevenciji i lečenju raka.

Antraks je bolest koja se iz očitih razloga ne može testirati na ljudima. U studiji koju je sprovelo kanadsko Ministarstvo odbrane, Dr. Kournikakis je pokazao da je oralno uzet β-glukan iz kvasca, dat sa ili bez antibiotika, zaštitio miševe od infekcije antraksom. Doza antibiotika zajedno sa oralno uzetim česticama celog glukana (2 mg/KG telesne težine ili 20 mg/KG telesne težine) osam dana pre inficiranja Bacillus anthracis zaštitila je miševe od antraksa u toku 10-dnevne izloženosti. Miševi kojima je dat samo antibiotik nisu preživeli.

Drugi eksperiment je sproveden da bi se ispitao efekat kvasnog β-glukana oralno uzetog, a nakon izlaganja miševa B. anthracis. Rezultati su bili slični rezultatima prethodnog eksperimenta sa 80-90% stope preživljavanja kod miševa tretiranih β-glukanom, nasuprot samo 30% kontrolne grupe nakon desetodnevne izloženosti. Zaključak koji pruža nadu je da će se slični rezultati pokazati i kod ljudi.

Istraživanje preventivnog dejstva japanske lekovite gljive “Hypsizygus marmoreus” (Ikekava 2001)

Dobar primer preventivnog dejstva pokazalo je istraživanje najpopularnije japanske jestive i lekovite pečurke, Hypsizygus marmoreus (Ikekava 2001). Kontrolna grupa miševa uzgojena je pomoću obične hrane, dok su tretirani miševi dobijali hranu sa 5% plodnih tela H. marmoreus. Svim miševima ubrizgan je jak karcinogen metil-kolantren, nakon čega je započeto istraživanje nastanka malignih tumora kod miševa. Na kraju 76. nedelje posmatranja, kod 21 od 36 miševa kontrolne grupe razvio se tumor, naspram samo 3 od 36 miševa iz tretirane grupe. Autori su zaključili da se mehanizmi kancero-inhibitornih i kancero-preventivnih svojstava jestivih gljiva baziraju na imunostimulaciji (Ikekava 2001).

Antitumorno dejstvo polisaharida zahteva netaknute T ćelije

Polisaharidi iz pečuraka ne napadaju direktno ćelije raka, već antitumorsko dejstvo proizvode aktivacijom različitih imuno-odgovora domaćina. To su potvrdili mnogi eksperimenti, poput gubitka antitumorskog svojstva kod miševa kojima je po rođenju odstranjena grudna žlezda, ili im je ubrizgavanan anti-limfocitni serum (Ooi i Liu 1999). Rezultat ovog istraživanja sugeriše da antitumorsko dejstvo polisaharida zahteva netaknute T-ćelije, i da se obavlja preko mehanizma imuno-sistema koji zavisi od timusa. Takođe, antitumorno dejstvo lentinana i ostalih polisaharida sprečava se prethodnim tretmanom antimakrofagim agensima (kakav je karagenan, na primer).

22

Najčesći uzrok neuspeha lečenja je pojava udaljenih metastaza

Opštepriznati modus operandi u lečenju raka podrazumeva operaciju sa ili bez terapije zračenjem. Zračenje se uspešno primenjuje kod mnogih oblika raka, dok je hemoterapija postala integralni deo multidisciplinarnog lečenja raka a služi i kao palijativna mera u slučaju uznapredovalog oblika raka.

Ipak, u skoro svim slučajevima, glavni uzrok neuspeha lečenja bio je pojavljivanje udaljenih metastaza. Operacija i zračenje su lokalizovana sredstva za saniranje bolesti i nisu delotvorni kod udaljenih metastaza. Za takve metastaze preporučuje se hemoterapija, ali njeno dejstvo je ograničeno toksičnim propratnim efektima visokih doza. Danas se u holističkom pristupu lečenja raka akcenat stavlja na kvalitet života pacijenta nakon klasičnih tretmana. Da li je pacijent preživeo ili ne, ne bi trebalo da bude jedini kriterijum za procenu rezultata lečenja. Stoga, sve češće postaje praksa da onkolog kombinuje sve dostupne discipline koje mogu poslužiti dobrobiti pacijenta, nakon što glavnim tretmanom uništi primarni tumor. Poznato je da zračenje i hemoterapija slabe imunološku odbranu pacijenta, koju je rak već oštetio. Iz tih zapažanja stvorila se nova svest vezi sa lečenjem malignih oboljenja - da li je moguće modifikovati biološki odgovor domaćina na zloćudni napad?

Zašto je bolje koristiti kombinaciju polisaharida iz više vrsta medicinskih gljiva?

Istraživači veruju da je za maksimizaciju odgovora imuno-sistema najbolja mešavina polisaharida iz pečuraka. Ovi polisaharidi povećavaju broj i aktivnost T i NK limfocita (prirodnih ubica). Kombinacija raznih vrsta lekovitih gljiva šalje imunološkom sistemu više stimulansa za buđenje prirodnog mehanizma odbrane tela.

Zašto je važno da se pečurke uzgajaju organski?

Zato što u njima mogu da se natalože i teški metali, posebno ako se uzgajaju u industrijski razvijenim oblastima u kojima postoji velika koncentracija zagađivača vazduha, vode i zemljišta.

23

CORDYCEPS

Zadovoljstvo mi je da vam predstavim, po prvi put u našoj zemlji, proizvode Aloha Medicinals Inc., kompanije sa sedištem na Mauiju, na Havajima. Aloha je najveći proizvođač jedinjenja od organskih medicinskih pečurki na severnoameričkom kontinentu i lider u svetu kada je reč o imunomodulirajućim proizvodima.

Tim naučnika Alohe, na čelu sa Dr Johnom Hollidayom, direktorom istraživanja u Aloha Medicinals, jedini je uspeo da organski kultiviše veoma retku medicinsku gljivu Cordyceps synensis (videti dalje u tekstu) koja ime četiri puta veći sadržaj nukleozida, i gotovo pet puta veći broj aktivnih sastojaka od vrste koja raste u divljini, tako da je Alohin Cordyceps postao poznat kao najmoćniji kultivisani Cordyceps na svetu. Neprokosnoveni kvalitet Alohinih proizvoda potvrdila je vodeća laboratorija u SAD - Integrated Biomolecule Inc. Korišćena je tečna hromatografija visokih performansi sa spektometrijom mase (HPLC/MS), ista metoda kojom se otkriva droga u uzorcima urina, sposobna da detektuje sastojke do nivoa od nekoliko čestica na milijardu. To je najosetljivija i najpreciznija analitička metoda koja postoji danas.

"Mislili smo da ćemo biti srećni ako pronađemo nivoe koji iznose makar polovinu nivoa sastojaka divljeg Cordycepsa. Ono što smo pronašli su nivoi aktivnih sastojaka oko 5 puta veći od onih koji su nađeni u najboljim testiranim divljim primercima. Uporedili smo svoj Cordyceps uzgojen na niskoj temperaturi sa petnaest drugih uzoraka, uključujući i ubrani divlji Cordyceps

24

najvišeg kvaliteta i sve ostale kultivisane vrste iz Severne Amerike i sa Orijenta, kao i najbolje farmaceutske vrste iz Kine. Većina tih kultivisanih primeraka koje smo testirali ne pokazuju prisustvo bilo kakvih aktivnih sastojaka", kaže doktor Holliday.

Proizvode Aloha Medicinals kupuju referentni univerziteti i bolnice širom sveta. Ujedinjenje nacije i Svetska banka izabrale su Alohine proizvode kao najbolje za svoj projekat borbe protiv AIDS-a u Swazilendu, i jedini su američki uzgajivači koji tom gljivom snabdevaju državne ustanove Kine odakle i potiče divlji Cordyceps. Mnogi zapadni naučnici i herbalisti sa Istoka slažu se da je Cordyceps sinensis najpotentnija lekovita biljka na svetu. O njenoj vrednosti na svetskom tržištu govori podatak da je, do Alohinog otkrića, jedan kilogram divljeg Cordyceps-a na berzi vredeo i do $25.000.

Cordyceps: parazit ili simbijant?

Iako je moguće da je, kako navode neki autori, spora "zarazni" agens koji napada larve moljca, treba istaći da je entomopatogencija pečurke Cordyceps predmet diskusija. Sve veći broj logičkih i empirijskih podataka navodi mnoge naučnike na zaključak da Cordyceps sinesis ima zapravo simbiotički odnos sa domaćinom, da je ta veza od međusobne koristi i da nije patogena.

To je i razumljivo ako se uzme u obzir udaljena i negostoljubiva sredina u kojoj dolazi do njihovog spajanja. Prirodni odabir ide na uštrb parazita i samo njegovo pojavljivanje rezultira smrću domaćina.

Logičnije objašnjenje za ovaj jedinstveni spoj insekta i gljive jeste da je zapravo u pitanju simbioza od koristi za oba člana, kod koje moljac verovatno dobija više energije zato što u njegovom telu živi Cordyceps, baš kao i druge životinje kada je konzumiraju (Jia i ostali, 2004.).

Tokom procesa kultivacije Cordyceps se često nađe u stadijumu jednoćelijskog anamorfnog organizma sličnog kvascu. Slični simbijanti istog roda nalaze se i na insektima, i logično je da je to u korist insekta (Suh i ostali, 2001.). Ako je to slučaj i sa parom Cordyceps /moljac, moguće je da je smrt insekta-domaćina uzročnik - okidač za Cordyceps da proizvede svoj plod. Nakon smrti insekta-domaćina, Cordyceps mora da se razmnoži ili će umreti. Kod većine gljiva micelijum je deo koji je stabilan, a ne plod, kao što se često misli. U kraljevstvu gljiva najčešćee ne dolazi do formiranja ploda, osim ako se ne desi neki veliki stres koji izazove odgovor u vidu odbrambene reproduktivne faze. Prirodni uzročnici su obično vrućina i hladnoća, požar i poplava, ili potpuna

25

istrošenost izvora hrane koja dovodi do nedostatka hranljivih materija. Veoma je teško u laboratorijskim uslovima naterati Cordyceps da donese plod, a i tada se to dešava pomoću pomenutih mogućih uzročnika.

Zbog sve veće potražnje zbog nedostatka prirodnih resursa, sve više kompanija proizvodi veštački uzgojen Cordyceps. Velika snabdevenost tržišta podrazumeva i velike razlike u čistoći i kvalitetu različitih proizvoda koji sadrže Cordyceps. Takođe, stvara se situacija u kojoj neetične kompanije prodaju neprihvatljivo veliki broj lažnih i iskvarenih proizvoda pod imenom "Cordyceps" (Hsu i ostali, 2002.), podrivajući poverenje javnosti prema nečemu što bi moglo da bude prirodni lek sa najširim spektrom dejstava ikada napravljen.

Ovakva situacija se menja jer nam je dostupan sve veći broj metoda analize i procene (Holiday i ostali, 2004.). Te savremene kompjuterske metode analize definišu jasno ne samo šta je pravi Cordyceps, već daju i relativnu ocenu njene potentnosti, a tipove i stepene čistoće Cordycepsa iz različitih izvora ocenjuju fer i dosledno. Zato kvalitet Cordycepsa koji se može naći na tržištu sve više raste, a tako će biti sve dok kupci budu zahtevali od proizvođača da obezbede analitičke profile Cordycepsa pre nego što ga upotrebe u svojim proizvodima.

Danas na zapadu Cordyceps najčešće koriste dve grupe konzumenata: sportisti i ljudi u godinama. Sportisti su počeli da ga koriste nakon publiciteta izazvanog uspehom kineskog ženskog lakoatletskog tima na Kineskim državnim igrama 1993. Na tom takmičenju oboreno je 9 svetskih rekorda, i to sa zapanjujućom razlikom u odnosu na prethodne! Isprva su sportski zvaničnici sumnjali na korišćenje droga koje dovode do poboljšanja rezultata, sve dok trener nije otkrio da je tajna uspeha u Cordycepsu koji je davao članicama tima!

Istraživanja su nedavno potvrdila da korišćenje Cordycepsa povećava nivo ATPa u ćeliji (Guowei, 2001.), kao i potrošnju kiseonika (Jia – Shi Zhu, 2004.).

ATP (adenozin tri-fosfat) je molekul koji oslobađa energiju u ćeliji. Stalno pričamo o konzumiranju masti, proteina i skroba za dobijanje snage, ali na ćelijskom nivou sve to se svodi na ATP koji oslobađa ćelijsku energiju otpuštanjem fosfata, i od tri-fosfatnog oblika adenozina postaje dvo-fosfatni oblik, koji se zove ADP (adenozin di-osfat). Otpuštanjem fosfata dolazi do prekida veze, i tom prilikom oslobađa se energija koju ćelija može da koristi. Povećanje ćelijskog ATPa znači stvarno povećanje energije, koja može dalje da se koristi. Ono se razlikuje od prividnog povećanja energije koje se dešava kada se koriste stimulanti centralnog nervnog sistema, poput kofeina, efedrina i amfetamina. Uzimajući lekove poput amfetamina, pacijenti osećaju kao da imaju više energije, a to zapravo nije tako. Ti lekovi utiču na centralni nervni sistem, a ne na ćelije, tako da je krajnji rezultat manjak energije. Zato uzimanje amfetamina i dovodi do gubitka telesne težine. Mozak misli da ima dovoljno energije, pa nastavlja sa aktivnostima. Ali naravno, pošto nema dodatne energije koju ćelije troše svakog trenutka, telo je prinuđeno da crpi svoje rezerve, zalihe masti. Korišćenjem Cordycepsa postiže se dvostruki efekat - povećanje ATP-a i veća potrošnja kiseonika, dobija se više energije za sagorevanje, i više kiseonika pomoću koga se ono vrši. Zato sportisti koriste Cordyceps kao izvor dodatne energije, a vojnici kao sredstvo koje smanjuje zamor. Stariji ljudi ga uzimaju iz istih razloga - više energije i lakše disanje.

Pretklinička i klinička testiranja Cordycepsa i njegovih ekstrakata sprovode se tek odskora. Ranija testiranja, kojih je relativno malo, osnova su na kojoj se savremena testiranja grade, proširuju i učvršćuju naše razumevanje Cordycepsa.

26

Uticaj Cordycepsa na ćelije raka

Jedna od najvećih koristi od Cordycepsa jeste potencijal ove pečurke kao izvora novih lekova protiv malignih oboljenja. Sve veći broj onkologa širom sveta preporučuje i koristi Cordyceps kao dodatak hemioterapiji, radijaciji i ostalim konvencionalnim i tradicionalnim metodama lečenja raka. Pokazao je izvanrednu sposobnost ne samo u sprečavanju rasta, u nekim slučajevima čak i uništavanju određenih vrsta tumora, već i kao sredstvo pomoću kojeg imuno-sistem i celo telo mogu da se održe jakim i vitalnim dok mu istovremeno prete efekti hemoterapije i radijacije (Namakura i ostali, 2003.). Njegovo sekundarno delovanje pomaže organizmu da efikasnije raspolaže resursima imunološkog sistema u slučaju stresa koji preživljava prilikom napada raka (Shin i ostali, 2003.), i omogućava mu da prepozna, iskoreni i spreči abnormalije i bolest, i na lokalnom, i na nivou sistema (Koh i ostali, 2002.).

Mehanizam delovanja Cordycepina

Pored dobro poznate imuno-modulacije koju izazivaju jedinjenja polisaharida, postoje dokazi o još jednom mehanizmu kada je u pitanju dejstvo Cordycepsa na tumora. To je povezano sa strukturom nekih od izmenjenih nukleotida koje sadrži ova gljiva, a koje imamo u primeru jedinjenja kordicepina (3’deoksiadenozina). Ovaj molekul gotovo je jednak normalnom adenozinu, ali mu nedostaje atom kiseonika na riboznom delu molekula na 3-poziciji. Isti nedostatak tog 3-kiseonika može se videti i kod drugih jedinjenja Cordycepsa, poput Dideoksiadenozina (DidanosineTM, VidexTM). Smatra se da je nedostatak kiseonika na toj poziciji veoma značajan jer od njega zavisi struktura DNK koja uz njegovu pomoć stvara vezu sa susednim nukleotidima. Veza se nalazi između 3. i 5. pozicije na riboznim delovima nukleotida, koji na taj način stvaraju "strukturu lestvica" koji drži DNK zajedno.

Prvi korak prilikom duplikacije bilo koje ćelije jeste razdvajanje DNK molekula po sredini, poput otkopčavanja rajsfešlusa, i raskidanja veze komplementarnih nukleotida. Sledi ubacivanje jednog po jednog novog, komplementarnog nukleotida koji formiraju hidrogenske veze između komplementarnih parova, i oblikuju veze fosfatnih – šećera između 3. i 5. ozicije na spoljašnjoj ivici molekula, odnosno riboznom delu.

Sinteza novih molekula DNK brzo napreduje, novi komplementarni nukleotidi se jedan po jedan sekvencijalno umeću u novi molekul DNK, sve dok se prvobitni niz DNK ne umnoži dvaput, a svaki od nizova je identična kopija, i formira genetski kod za novu generaciju ćelija. Odnosno, sinteza se nastavlja umetanjem novih nukleotida, sve dok se ne povuče molekul 3. deoksiadenozina (kordicepina). Kada se to desi, na poziciji od vitalnog značaja više nema kiseonika pomoću koga bi se stvorila 3.- 5. veza, i duplikacia molekula DNK prestaje. Tada ćelija ne može da nastavi sa deobom, i ne dolazi do formiranja novih ćelija. Kod normalnih ćelija sisara, to umetanje deoksigenovanog adneozina i nije od nekog značaja, pošto zdrave ćelije u sebi sadrže mehanizam popravke DNK. Kada dođe do ovakve greške, izmenjeni nukleotid (kordicepin) uklanja se iz niza nukleotida, i umeće se novi segment adenozina. Nasuprot zdravim ćelijama, ćelije raka po definiciji gube svoj mehanizam popravke DNK. (Da mogu da isprave greške u svojoj DNK, ne bi bile ćelije raka).

Većina bakterija i svi virusi (uključujući i virus HIV-a) nemaju mehanizam popravke DNK. Kada pogledamo brzinu kojom se ćelije raka dupliciraju, jasno nam je kako bi takav mehanizam mogao da izazove značajnu reakciju protiv tumora. Na primer, normalne ćelije zdravog tkiva dojke imaju prosečan životni vek od oko 10 dana, i nakon tog vremena se dupliciraju. S druge

27

strane, ćelije raka razmožavaju se mnogo brže od zdravih ćelija. Dupliciraju se, u proseku, svakih 20 minuta. To znači da se množe otprilike 750 puta brže od ćelija zdravog tkiva kojim su okružene. Da je kordicepin podjednako toksičan za oba tipa ćelija, ubijao bi ćelije raka 750 puta brže nego zdrave ćelije. Ipak, kordicepin se zbog pomenutog mehanizma popravke DNK kod zdravih ćelija ne meša u njihovu replikaciju, a brzina kojom ubija ćelije tumora mnogo je veća od 750:1.

Ista vrsta mehanizma prekida DNK odgovorna je i za antitumorni efekat nekih od agensa koji se koriste u procesu hemoterapije. Mehanizam koji sprečava sintezu DNK verovatno je odgovoran i za antiviralne efekte kordicepina. Za strukturalnu analizu ovog mehanizma pogledajte sledeće ilustracije. (Holliday, 2004.b) (Liu i Zheng, 1993,.i ostali na osnovu zaključaka).

Imunomodulatorni efekti

Veliki broj istraživanja bavi se imuno-enhatornim i imuno-supresivnim svojstvima raznih vrsta kordicepsa. Ova dvosmerna regulacija funkcija imuno-sistema, odnosno činjenica da on može da se ojača ili oslabi, zove se imunomodulacija i čini se da poti?e iz istog mehanizma u telu. Kada damo Cordyceps pacijentu čiji je imuni sistem oslabljen usled bolesti kao što su rak, hepatitis ili HIV infekcija, broj i aktivnost belih krvnih zrnaca raste. Suprotno tome, ako isti taj Cordyceps damo nekom sa hiper-imunitetom, kao što je to slučaj kod pacijenata obolelih od lupusa, limfoma i reumatoidnog artritisa, broj i aktivnost belih krvnih zrnaca opada, a raste broj crvenih krvnih zrnaca. Sve krvne ćelije proizvode se u koštanoj srži, pre svega u dugim kostima nogu. One napuštaju koštanu srž kao nezrele, i putuju do drugih organa gde sazrevaju u određene tipove krvnih ćelija, kao što su crvena krvna zrnca i T-ćelije. Kako je moguće da se isto jedinjenje kod nekih pacijenata ponaša kao imuno-stimulator, a kod drugih kao imuno-depresant? Po svemu sudeći, odgovor leži u dejstvu Cordycepsa na mehanizam diferencijacije krvnih ćelija koji signalizira telu gde treba da pošalje nezrele ćelije. Taj mehanizam je jasno prikazan u studiji koje se bavi načinom na koji Cordyceps utiče na sazrevanje ćelija leukemije (Chen i ostali, 1997.) Ova imunomodulacija na nivou diferencijacije je kao prirodna bomba protiv bolesti. Telo dobija signal da treba da se bori protiv bolesti, bilo da je u pitanju pad ili povećanje imuniteta.

Cordyceps i transplantacija ljudskih organa

Godine 1976. zemljište u Norveškoj izrodilo je zanimljivu vlaknastu gljivu. Primećeno je da, poput mnogih vlaknastih gljiva koje žive u tlu, i ova, po imenu Tolypolcadium inflatum, proizvodi metabolička jedinjenja sa moćnim antigljivičnim svojstvima.

Istraživanja koja su sprovedena sa ciljem da se iz ove gljive dobiju antifungicidi, otkrila su da jedinstvena jedinjenja koja Tolypocladium proizvodi imaju znatno veći potencijal: od njih mogu da se naprave lekovi protiv odbacivanja transplantiranih organa. Kod presađivanja ljudskih organa, problem je uvek predstavljala potencijalna opasnost da će imunološki sistem primaoca detektovati novo tkivo kao napad sa strane, i protiv njega odgovoriti agresivno. To gotovo uvek znači da se organ odbacuje, a krajnji rezultat je smrt pacijenta.

Kada je razvijen antigljivični lek iz Tolypocladiuma, koji je dobio ime ciklosporin, isproban je na pacijentima kod kojih je izvršena transplantacija. Primećeno je da nakon primene ovog leka bolesnici nisu u istoj meri odbacivali nove organe. Čini se da je u pitanju redukovanje reakcije imuno-sistema, ili ciklosporin jednostavno sprečava prepoznavanje novog tkiva kao uljeza.

28

Danas se ovaj lek koristi isključivo protiv odbacivanja organa kod pacijenata kojima je izvršena transplantacija. Tek 1996. otkriveno je da je Tolypolcadium inflatum aseksualni stadijum razvoja jedne vrste Cordycepsa - Cordycepsa subsessilusa (Segelken, 2002.). Cordyceps je, dakle, jedini lek koji je sam omogućio transplantaciju ljudskih organa. Sada se zna da isti rod gljiva koje se vekovima koriste za stimulaciju imuniteta, pokazuje podjednaku efikasnost i u slabljenju reakcije imunološkog sistema!

Uticaj Cordycepsa na bubrege

Pacijenti sa hroničnim obolenjem i smanjenom funkcijom bubrega često pate od povišenog krvnog pritiska, proteinurije i anemije. Istraživanje sprovedeno na takvim pacijentima pokazalo je da je nakon mesec dana terapije Cordycepsom njihov krvni pritisak snižen za 15%, a značajno je smanjena i količina proteina. Pored toga, primećen je i skok superoksida dismutaze (SOD-a) koji, zajedno sa utvrđenim smanjenjem seruma lipopeorksida, sugeriše mogućnost neutralisanja slobodnih radikala, što rezultira manjim oštećenjem ćelija (Jiang i Gao, 1995.).

U drugoj kliničkoj studiji, sprovedenoj na 57 pacijenata sa oštećenjem bubrega izazvanim gentamicinom, bolesnici su tretirani sa 4,5 grama Cordycepsa dnevno, ili nekim drugim, uobičajenim metodama. Nakon šest dana, grupa koja je primala Cordyceps uspostavila je 89% normalne funkcije bubrega, dok je kontrolna grupa povratila samo 45% normalne funkcije bubrega. Vreme potrebno za oporavak grupe koja je uzimala Cordyceps bilo je znatno kraće nego kod kontrolne grupe.

Ovde smo vam predstavili samo mali deo od mnoštva testova sprovedenih u vezi sa delovanjem Cordycepsa na funkciju bubrega, koji pokazuju da je ova lekovita gljiva od velike koristi u održavanju zdravlja i uspostavljanju funkcije obolelih i oštećenih bubrega.

Hipoglikemijski efekat

Još jedna oblast u kojoj su vršena mnoga istraživanja jeste efekat Cordycepsa na metabolizam glukoze u krvi. Dijabetes se tradicionalno deli na dva osnovna tipa (tip 1 i tip 2). Kod bolesnika sa dijabetesom tipa 1 bolest se javlja u ranom životnom dobu, a nastaje kada imuno-sistem napadne i uništi ćelije pankreasa koje proizvode insulin, zbog čega je pacijent primoran da ovaj hormon do kraja života unosi u organizam putem injekcija. Ovaj tip dijabetesa ima oko 10% obolelih od ove bolesti dok ostalih 90% oboleva od tipa 2, koji se javlja kod odraslih. Dijabetes tipa 2 uzrokuje otpornost ćelija na dejstvo insulina. Najverovatnije se radi o preteranom konzumiranju šećera i rafinisanih ugljenih hidrata tokom dugog vremenskog perioda. Iako je ova uzročno-posledična veza još uvek prilično kontroverzna, sve je više dokaza da preveliki unos rafinisanih ugljenih hidrata izaziva stanje hronične hiperinsulinemije, a ona opet izaziva gubitak osetljivosti na insulin na ćelijskom nivou. Bez obzira na klasifikaciju i način njegovog nastanka, dijabetes je veoma ozbiljna bolest. Osnovni je uzrok slepila, krajnjeg stadijuma teških oboljenja bubrega i amputacije donjih udova. Takođe, povećava rizik od moždanog udara, visokog pritiska, povećanja holesterola u krvi i bolesti kardiovaskularnog sistema.

Cordyceps je u brojnim ispitivanjima na ljudima i životinjama testiran i kao potencijalni agens za regulisanje nivoa šećera u krvi, i zaista se dobro pokazao. U jednom eksperimentu, kod 95% pacijenata kojima je davano 3 grama Cordycepsa dnevno, videlo se poboljšanje krvne slike, dok je u kontrolnoj grupi tretiranoj ostalim metodama kod samo 54% pacijenata zabeleženo poboljšanje. Zajednička nit rezultta ovih ispitivanja je pojačana osetljivost na insulin i povećanje

29

proizvodnje glukokinaze i heksokinaze, enzima uz jetre koji regulišu nivo glukoze. Kratko rečeno, Cordyceps može biti koristan kod pacijenata obolelih od dijabetesa, bilo da se daje sam ili sa drugim lekovima.

U jednom neobjavljenom istraživanju koje je autor sproveo na subjektima koji nisu imali dijabetes, a kojima je davano 3 grama Cordycepsa dnevno, otkrilo se da su normalna variranja nivoa šećera u krvi koja se javljaju tokom dana, odnosno povećanje nivoa glukoze nakon jela i njeno opadanje između obroka, bila znatno umanjena kod grupe koja je uzimala Cordyceps. Nivo šećera posle jela nije rastao kao inače, i nije tako opadao između obroka. To može biti indikator povećane efikasnosti mehanizma regulacije nivoa šećera u krvi. Još zanimljivije je otkriće ove iste studije da su subjekti skloni alkoholu izgubili želju za konzumiranjem pića 48 sati nakon početka terapije Cordycepsom. Naknadna proučavanja potvrdila su sposobnost Cordycepsa da smanji potrebu za alkoholom. Najavljena su nova istraživanjem u ovoj oblasti.

Uticaj Cordycepsa na funkciju srca

Jedno od ozbiljnijih dejstava Cordycepsa i u tradicionalnoj i u modernoj medicini jeste sposobnost stabilizacije pulsa, i ispravljanja srčane aritmije. Ova gljiva danas u Kini predstavlja jednu od prvih linija odbrane u lečenju ozbiljnih oboljenja te vrste.

Iako je mehanizam dejstva Cordycepsa u kontroli aritmije samo delimično poznat, smatra se da ga, makar delom, pokreće prisustvo adenozina (Pelleg i ostali, 1990.). Cordyceps sadrži značajnu količinu adenozina, deoksiadenozina i sličnih nukleotida tipa. Dokazano je da ova jedinjenja imaju veliki efekat na koronarnu i cerebralnu cirkulaciju (Toda i ostali, 1982.) (Bern 1980.). Premda nijedan drugi lek ili biljka nemaju jednako dejstvo kod svih pacijenata, retki su slučajevi u kojima se aritmija nije poboljšala nakon dodavanja Cordycepsa klasičnoj terapiji. Još uvek nije poznato da je Cordyceps reagovao suprotno od bilo kog drugog leka protiv aritmije, i čini se da je zbog svoje niske toksičnosti izvanredan izbor u lečenju ovakvih bolesti. Cordyceps se tradicionalno koristi u terapiji srčanih oboljenja, a dobro se pokazao i kod pacijenata koji su pretrpeli moždani udar.

Istraživanja sprovedena na pacijentima sa hroničnim srčanim oboljenjima pokazuju da dugotrajno uzimanje Cordycepsa u kombinaciji sa uobičajenom terapijom - digoksinom, hidrohlorotiazidom, dopaminom i dobutaminom, dovodi do poboljšanja kvaliteta života pacijenata, u poređenju sa bolesnicima iz kontrolne grupe. Pod tim se podrazumeva opšte fizičko stanje, mentalno zdravlje, seksualni nagon i srčana funkcija(Chen, 1995.).

Uticaj Cordycepsa na jetru

Skoro sve studije pokazale su da Cordyceps poboljšava funkcionisanje ovog važnog organa. Primera radi, na Orijentu se Cordyceps redovno koristi kao dodatak terapiji hroničnog hepatitisa B i C. U jednoj od studija, ekstrakt Cordycepsa upotrebljen je u kombinaciji sa ekstraktima nekoliko drugih medicinskih pečuraka, kao dodatak lamivudinu u terapiji hepatitisa B. Lamivudin je uobičajeni antivirusni lek koji se koristi u terapiji hepatitisa. U toj studiji je grupa koja je dobijala ekstrakte Cordycepsa i ostalih medicinskih gljiva pokazala bolje rezultate u kratkom vremenskom periodu od kontrolne grupe koja je uzimala samo lamivudin (Wang i ostali, 2002.).

30

Cordyceps i seksualna disfunkcija kod muškaraca/žena

Cordyceps se vekovima koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini kao lek za muški i žensku seksualnu disfunkciju, poput hipolibidinizma i impotencije. Preklinički podaci dobijeni eksperimentima na miševima pokazali su da ova gljiva ima efekte slične seksualnim steroidima (Wan i ostali, 1988.). Klinička testiranja na ljudima potvrdila su delotvornost Cordycepsa u borbi protiv smanjenog seksualnog nagona. Rezultati jedne takve studije (Yang i ostali, 1995.) pokazali su da je kod pacijenata tretiranih Cordycepsom tokom 24 sata došlo do povećanja 17-keto-steroida u urinu. Sve to ukazuje da je moguće da CS-4 ima uticaja na seksualni nagon, bilo preko sistema seksualnih hormona ili direktnog dejstva na polne organe, a paralelno sa efektima na hipotalamo- pituitarno-drenokortikalnu osu. (Zhu, 1998.) Postoje hipoteze da aminokiseline, vitamini, cink i ostali elementi koje sadrži Cordyceps utiču na veću izdržljivost sperme, što se pokazalo u na kliničkim i prekliničkim studijama (Guo, 1986.).

Doziranje

S'obzirom da su klinički podaci o Cordycepsu relativno novi, preporučena doza može da varira. Uopšteno, klinička ispitivanja su vršena sa 3 - 4,5 grama Cordycepsa dnevno, osim u slučajevima teških obolenja jetre kada je doza obično povećavana na 6 - 9 grama dnevno. Autoru su poznati i lekari koji su svojim pacijentima obolelim od raka davali i 30 - 50 grama dnevno. Mada ta količina može da se učini prevelikom, klinički rezultati postignuti tom terapijom su izvanredni, i nije prijavljena toksičnost Cordycepsa.