moliterno, pravna etika

Nedelja 2 Uloga sudija i sudskih slubenika; Sudijske dunost

1. SUDIJSKO PONAANJE

Uloga sudija i ostalog sudskog osoblja je po prirodi drugaija od uloge advokata

koji obavljaju privatnu praksu i zbog toga analiza njihovih etikih obaveza polazi od

sasvim razliite grupe pretpostavki. Sudije su nepristrasni donosioci odluka u

sporovima koje pokreu stranke pred pravosudnim sistemom. Sudije ne treba da budu

lojane klijentu, kao to to treba da budu advokati, ve lojalne pravosudnom sistemu i

adekvatnoj primeni zakona u sporovima. U dravama anglosaksonskog pravnog

sistema sudije su takoe i tvorci zakona, zbog toga to njihove odluke imaju

precedentni karakter i obavezujue su i za trea lica a ne iskljuivo za stranke u datom

sporu.

Temelj sudijske funkcije lei u ideji o nepristrasnom donoenju odluka.

Sudijska nezavisnost je takoe sutinska sudijska karakteristika.

A. Standardi u Srbiji

(i) Standardi u bivoj Jugoslaviji

Sve drave u odreenim trenucima svog razvoja prolaze kroz pravosudne

reforme. Tranzicija Srbije od Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije pod

Josipom Brozom-Titom preko bive Savezne Republike Jugoslavije pod

Miloevievom vladavinom do danas predstavlja sloen i teak skup promena. Kratak

pregled ovih promena slui razumevanju trenutnog stanja ponaanja sudija i reforme u

pravosuu.

Aprila 2005. Srbija i Crna Gora dobile su pozitvnu Studiju o izvodljivosti koja

im je dala zeleno svetlo za poetak pregovora za pridruivanje EU. Iako je EU odala

priznanje da je ve uinjen odreen napredak u obasti reforme u pravosuu, izloene su

i neke vane primedbe u Studiji o izvodljivosti: U Srbiji, pravosue je u ozbiljnoj krizi

Amerika agencija za meunarodni razvoj / Nacionalni centar za dravne sudove Projekat Vladavina prava u Srbiji

20


i suoava se sa politikim pritiscima. Policija i sudstvo nalaze se pod pritiskom, dok je

nezavisnost sudstva bila u nekoliko navrata ozbiljno ugroena. Imenovanje i

smenjivanje tuilaca podleu politikim pritiscima.

Tekoe u stvaranju nezavisnog pravosua u Srbiji predstavljaju ozbiljnu

prepreku na njenom putu ka Evropskoj uniji, za koju postojanje nezavisnog sudskog

sistema predstavlja kljuni preduslov za zapoinjanje pregovora o pridruivanju.

Uprkos svojoj vanosti, kljune osobine sudstva kao to su nezavisnost i

nepristrasnost ugroene su zbog nastavka duge tradicije sudijske potinjenosti onima

koji su na vlasti. U vreme Tita, glavni zahtev za imenovanje sudija bilo je lanstvo u

Komunistikoj partiji.

Nakon raspada bive Jugoslavije i dolaska Miloevia na vlast, tradicija iz

Titovog vremena se nastavila. Na sudije su uticali predsednici sudova koji su politiki

osetljive predmete dodeljivali samo poslunim sudijama koje su imale koristi u vidu

unapreenja, besplatnih stanova, i jeftinih kredita koje im je davao reim. Takoe,

postojala je stroga kontrola izbora predsednika sudova.

Profesor Vesna Raki-Vodineli, direktor Instituta za uporedno pravo, rekla je

za Izvetaj o balkanskoj krizi: Lairanje izbora iz 1996. ne bi bilo mogue bez uea

sudija. Prvi Optinski sud u Beogradu je tada ponitio rezultate u 33 beogradske

optine. Vrhovni sud je odbacio 45 albi koje je protiv odluka optinskog suda podneo

opozicioni blok Zajedno.

Novi zakoni u oblasti pravosua usvojeni su 2001. godine, meutim, oni nisu

uspeli da eliminiu sukob izmeu izvrne i sudske vlasti. Kako bi stavila pravosue pod

svoju kontrolu, skuptina je usvojila kontroverzni Zakon o sudijama, koji je avgusta

2002. Ustavni sud Srbije proglasio neustavnim. Zakon o sudijama predviao je da u

slucaju da parlament ne prihvati kandidata koga je predloilo Visoko pravosudno vee


21


(nezavisno telo ovlaeno da predlae kandidate za sudije, predsednike sudova i

tuioce), novog kandidata imenuje parlamentarni komitet za pravosuje. Zakon je

proglaen neustavnim zbog svoje namere da zaobie Visoko pravosudno vee u odabiru

sudija. Vrhovni sud Srbije je intervenisao po drugi put 2004. godine kada je izmenama

Zakona o sudijama ponovo pokuala da se narui nezavisnost sudstva. Naime,

Ministarstvo pravde prenelo je ovlaenje za predlaganje i odbijanje kandidata za

poloaj predsednika suda na novoosnovano telo koje se nalazi pod kontrolom drave

Vee za pitanja sudske uprave (videti Balkan Crisis Report, Srpske sudije pod

politikim pritiskom).

Kao to je navedeno i u Studiji o izvodljivosti, razvili su se i neki pozitivni

trendovi u oblasti pravosua nakon Miloevieve vladavine. Osim Visokog

pravosudnog vea, koje je predlae Skuptini kandidate za predsednike sudova, sudije,

javne tuioce i njihove zamenike, postoji jo jedno nezavisno telo, Veliko personalno

vee, koje je ustanovljeno Zakonom o sudijama i zadueno je za razreenje sudija.

Osnivanje Drutva sudija Srbije i Pravosudnog centra za obuku i struno usavravanje

sudija i tuilaca takoe doprinosi razvoju institucionalne nezavisnosti sudstva i

efikasnosti u podrci vladavini prava u Srbiji.

Visoki savet pravosua ustanovljen je kao nezavisno struno telo paketom

zakona o pravosuu iz novembera 2001. godine, radi promovisanja pravosudnih

reformi. Visoki savet pravosua se sastoji od pet stalnih lanova: Ministra pravde,

predsednika Vrhovnog suda Srbije, Repubikog javnog tuioca, jednog lana

imenovanog od strane Advokatske komore Srbije i jednog lana imenovanog od strane

Narodne skuptine. Osim njih postoje i dve grupe pozivnih lanova, 6 sudija

imenovanih od strane Vrhovnog suda Srbije, jednog javnog tuioca koga biraju

zamenici Republikog javnog tuioca i drugog koga biraju okruni javni tuioci na


22


zajednikoj sednici. Mnogobrojna ovlaenja Visokog saveta pravosua su ograniena

2002. i 2003. godine, ili potpuno ukinuta, poput predlaganja kandidata za tuioce. Ovo

ovlaenje, kao i ostala koja je Visoki savet pravosua imao prema prvoj verziji Zakona

o Visokom savetu pravosua iz 2001. godine, vraena su amandmanima iz 2004.

godine. Nakon ovih izmena, Visoki savet pravosua je ponovo nadlean za predlaganje

broja sudija i tuilaca koji je neophodan za efikasno funkcionisanje pravosudnog

sistema, kao i za predlaganje kandidata Narodnoj skuptini radi izbora na sudijske i

tuilake funkcije. (Pravna inicijativa za srednju Evropu i Evroaziju Amerikog

udruenja pravnika, Indeks reforme sudstva za Srbiju)

Veliko personalno vee je telo koje se sastoji od devet sudija Vrhovnog suda

Srbije. Ovo telo nadleno je za utvrivanje razloga za razreenje sudija sa funkcija zbog

nezakonitog, nestrunog ili neprofesionalnog ponaanja. Veliko personalno vee moe

suspendovati sudije ili odrediti druge disciplinske mere zbog neprofesionalnog

postupanja. Poput Visokog saveta pravosua, lanstvo i sastav Velikog personalnog

vea je pretrpeo promene naknadnim amandmanima paketa pravosudnih zakona iz

2001. godine. Rad Velikog personanog vea je bio suspendovan nakon odluke

Ustavnog suda Srbije iz februara 2003. godine, ali je ponovo uspostavljen usvajanjem

amandmana na Zakon o sudijama iz aprila 2004. godine. Takoe ovim amandmanima

formirano je novo telo, Nadzorni odbor, koji se sastoji od pet sudija Vrhovnog suda

Srbije i koje ima nadlenost da po pritubi ili samoinicijativno, vri uvid u sudske

predmete i da ih kontrolie. Nakon preduzete kontrole, Nadzorni odbor moe

preporuiti Velikom personalnom veu da pokrene postupak za razreenje ili predloiti

izricanje disciplinske mere sudiji.

Drugu pozitivnu tendenciju predstavlja formiranje novih posebnih odeljenja u

okviru Okrunog suda u Beogradu, koja su nadlena za ratne zloine i organizovani


23


kriminal. Ova odeljenja bi mogla da postanu model za stvaranje nezavisnog sudstva u

demokratskom drutvu u tranziciji. Plata za sudije i tuioce je via, kako zbog

poveanog rizika koji tereti zaposlene tako i zbog sloenosti same prirode predmeta.

Vodilo se rauna i o odabiru sudija koje ne pripadaju ni jednoj politikoj stranci i za

sudsko osoblje su organizovani posebni programi obuke.

U nameri da koordinira reformu pravosua nakon 2000. godine, Vlada Srbije

ustanovila je vie ekspertskih grupa. 2002. godine, na primer, bio je osnovan Savet za

reformu pravosua, koji je usvojio strategiju reforme pravosua. Ova inicijative nije

proizvela konkretne rezultate i ovo telo je bivalo sputavano tokom veeg dela svog

postojanja. Komisija za reformu pravosua je osnovana od strane Vlade Srbije u aprilu

2004. godine sa ciljem da organizuje programe edukacije sudija, da doprinese reformi

zakonodavstva i da ostvari saradnju sa meunarodnim naporima usmerenim na jaanje

nezavisnosti sudstva u Srbiji, potujui pritom evropske pravne standarde. Komisija

ima sedam lanova meu kojima su Ministar pravde koji predsedava Komisijom,

zamenik ministra pravde, predsednik Vrhovnog suda, dva lana iz Vrhovnog suda

Srbije, jedan predstavnik Advokatske komore Srbije, jedan predstavnik Advokatske

komore SCG, kao i sekretar. U septembru 2004. godine Komisija je usvojila Polazne

osnove strategije reforme pravosua, sa naglaskom na poboljanju efikasnosti sudova,

omoguavanju uspostavljanja nove mree sudova, poboljanju osnovne i kontinuirane

edukacije nosilaca pravosudnih funkcija, kao i poveanju dostupnosti i korienja

informacionih tehnologija. Ovaj dokument posluio je kao polazna osnova za izradu

nacrta Nacionalne strategije reforme pravosua koja je predstavljena javnosti u julu

2005. godine. Izmene nacrta, koje su priloene ovom materijalu na kraju, su objavljene

24. decembra 2005. godine. Nacionalna strategija ustanovljava okvir za reformu

pravosua koji stavlja naglasak na jaanje nezavisnosti, transparentnosti, odgovornosti i


24


efikasnosti pravosua preko vie kratkoronih, srednjoronih i dugoronih reformskih

ciljeva koji zahvataju period od 2006. do 2013. godine (Pravna inicijativa za srednju

Evropu i Evroaziju Amerikog udruenja pravnika, Indeks reforme sudstva za Srbiju).

Neki autori (videti, Balkan Crisis Report, Srpske sudije pod politikim

pritiskom) zauzeli su stav da je neprimenjivanje Zakona o lustraciji jedan od glavnih

razloga koji podriva reformu sudstva u Srbiji. Parlament je usvojio Zakon o lustraciji u

junu 2003. ali on nikada nije sproveden zbog nedostatka politikog konsenzusa meu

najveim politikim strankama u Srbiji. Cilj Zakona o lustraciji je udaljavanje iz javnog

ivota svih koji su saraivali sa bivim reimom i koji su krili ljudska prava. Taj zakon

bi inio osnovu za imenovanje svih funkcionera i kandidata za visoke poloaje u

sudstvu. Lustracija se pokazala uspenom u reformi nekih problematinih sudskih

sistema, ukljuujui bivu Istonu Nemaku. U toj nekadanjoj komunistikoj dravi,

sudije koje su bile suvie bliske vladajuoj partiji ili su saraivale sa slubom dravne

bezbednosti nisu imale pravo da obavljaju iste funkcije u sudstvu ujedinjene Nemake.

Oko dve treine javnih tuilaca je takoe smenjeno. Od oko 3000 sudija koji su izrazili

elju da ostanu na poloaju, 1750 sudija, ili 67 procenata je dobilo dozvolu da to i uini.

Ova forma tranzicije ka pravdenom i transparentnom pravosudnom sistemu se pokazala

veoma uspenom (videti, Balkan Crisis Report, Srpske sudije pod politikim pritiskom).

Ostale potrebne reforme, posebno istaknute u nacrtu Nacionalne strategije za

reformu pravosua iz decembra 2005. ukazuju na hitnu potrebu stvaranja zasebnog

pravosudnog budeta koji bi bio nezavisan od dravnog budeta. Prema istraivanju

objavljenom u Balkan Crisis Reportu u 2004. godini, oko 2,4 procenta nacionalnog

budeta, ili drugim reima priblino 150 miliona evra godinje je namenjeno

pravosudnom sistemu, koji zapoljava oko 14.000 ljudi.


25


Uprkos ustavnim smernicama koje su uspostavile sline platne razrede za

ekvivalentne pozicije u sve tri grane vlasti, u 2004. godini vlada je usvajanjem

Zakljuka od 23. decembra podigla osnovicu za zakonodavnu i izvrnu vlast a ostavila

sudstvo na istom nivou. Drutvo sudija Srbije i Udruenje tuilaca Srbije su 2005.

pokrenuli postupak pred Ustavnim sudom za ocenu zakonitosti ove odluke. U junu

2005. godine, Ustavni sud Srbije je doneo odluku da je Zakljuak Vlade Srbije u

pogledu plate sudija i tuilaca, prekrio odredbe Zakona o sudijama i Zakona o javnom

tuilatvu. Nakon toga u julu 2005. godine, Narodna skuptina je usvojila izmene

Zakona o sudijama u pogledu sudijskih plata odn. brisane su odredbe koje

ustanovljavaju paritet izmeu plata sudija i plata funkcionera izvrne vlasti. Ovim

izmenama je takoe ovlaen Visok savet pravosua, da uz saglasnost Ministarstva

pravde, povea plate predsednika sudova i sudija za 20% u zavisnosti od efikasnosti

njihovog rada. Sudijama koji su rasporeeni u posebna odeljenja za organizovani

kriminal i ratne zloine, plata moe biti poveana do 100%. Relativno niska primanja u

pravosuu i spora dinamika njihovog porasta su kritine take uspostavljanja

nezavisnog i nepristrasnog pravosudnog sistema koji e biti u stanju da privue i zadri

kvalifikovane sudije.

Drutvo sudija Srbije je takoe istaklo vanost adekvatnog obrazovanja osoba

zaposlenih u srpskom pravosuu. Predstavnici Ministarstva pravde su zauzeli stav da

sadanji Centar za obuku sudija, koji je nadlean za profesionalno usavravanje sudija,

moe predstavljati polaznu osnovu za novu Sudsku akademiju po ugledu na sline

ustanove u Nemakoj i Francuskoj. Ove drave mogu sluiti kao dobar primer drava

koje pruaju dobru sudsku obuku. Na primer, da biste postali sudija u Francuskoj

morate proi kroz obuku u nacionalnoj koli za sudije, koja traje 31 mesec. Nakon toga


26


postoji jo jedan nivo usavravanja pre proglaenja za sudiju (Balkan Crisis Report,

Srpske sudije pod politikim pritiskom).

Slini predlozi reforme su izloeni u Studiji o izvodljivosti EU, koja

preporuuje da se posebna panja usmeri na nain imenovanja, unapreenja ili

razreenja sudija i tuilaca, nain organizovanja suda, nivo kvalifikacija sudija i

tuilaca, njihove radne uslove i nivo njihovih novanih nadoknada.

Odsustvo precizne regulative disciplinskog postupka, koje bi podrale na

Kodeks sudijske etike i uinile ga obavezujuim, dodatno doprinosi stanju

neefikasnosti, korupcije i drugim krenjima sudskih etikih principa.

(ii) Vaea pravila koja se odnose na sudijsko ponaanje

Profesionalna odgovornost i etiko ponaanje sudija trenutno su preteno

regulisani neobavezujuim etikim kodeksom koji je Drutvo sudija Srbije usvojilo,

kao i kombinacijom osnovnih odredbi Zakona o sudijama.

Znaajne su takoe i odredbe graanskih i krivinih procesnih zakona koje

propisuju osnove za izuzee sudija. Na primer, sudijama nije dozvoljeno da vre

sudijske dunosti u odreenom predmetu ako su u rodbinskim vezama sa nekom od

stranaka u sporu, a tu je i irok spektar drugih osnova koje mogu da utiu na

nepristrasnost sudija, a samim tim i na pravinost suenja (videti lan 66. Zakona o

parninom postupku i lan 40. Zakona o krivinom postupku).

Takoe, Krivini zakonik Srbije sadri relevantne odredbe koje se tiu

ponaanja u pravosuu (posebno ponaanja sudija i javnih tuilaca). Na primer, lan

360. propisuje kaznu u trajanju od 6 meseci do 5 godina za krenje zakona od strane

sudije, javnog tuioca ili njegovog zamenika, ukoliko je delo izvreno da bi se nekome

nanela teta ili u korist drugoga kome se na taj nain obezbeuje neki interes. lan 367.

propisuje kaznu u trajanju od 2 do 12 godina za primanje mita.


27


Drutvo sudija Srbije usvojilo je Standarde sudijske etike dana 30. juna 2003.

godine, u ijoj osnovi su sadrani kanoni Kodeksa sudijske etike Drutva sudija Srbije,

od 9. maja 1998. godine, koji predstavljaju merila vrednosti bez ograniene vremenske

ili prostorne vanosti. Standardi su usklaeni sa meunarodnim etikim standardima

izraenim u Nacrtu Bangalorskog kodeksa sudijskog ponaanja, koji je usvojen od

strane Pravosudne grupe Ujedinjenih nacija za jaanje integriteta pravosua, novembra

2002. godine (Vasi Predrag, Etinost sudija kao garant vrenja pravde, Simpozijum

organizovan od strane Advokatska komora Beograda, 15.10.2005.). Kodeks sudijske

etike sadri deset glavnih kanona kojima svaki sudija u Srbiji treba da tei. To su: 1)

nezavisnost; 2) pravednost; 3) profesionalnost; 4) integritet; 5) posveenost i 6) odanost

kodeksu; 7) apolitinost; 8) nepodmitljivost 9) dolinost 10) hrabrost. Svaka od ovih

kanona obuhvata nekoliko prateih principa.

Primena etikih standarda nastavlja da bude glavni izazov i kamen spoticanja.

Sud asti, koji je Statutom Drutva predvien kao telo odgovorno za primenu

standarda, nikada u potpunosti nije formiran i iz tog razloga nikada nije

profunkcionisao. Nasuprot, u skladu sa amandmanima na Statut Drutva, usvojenim u

novembru 2004. godine, Sud asti zamenjen je telom od sedam lanova, pod nazivom

Komisija za etika pitanja. Za razliku od Suda asti koji je mogao da iskljui lanove iz

Drutva, Komisija moe samo da usvaja miljenja i izdaje preporuke u vezi sa krenjem

Standarda sudijske etike. Zbog neobavezujueg karaktera svojih odluka Komisija za

sada slui pre svega kao izvor informacija o etikim pitanjima za sudije i na taj nain

podie nivo javne svesti.

Po amandmanima iz aprila 2004. godine na Zakon o sudijama, ustanovljeno je

novo telo Nadzorni odbor koji se sastoji od pet sudija Vrhovnog suda Srbije i koji je

nadlean da po pritubi ili samoinicijativno, kontrolie sudske predmete i naini uvid u


28


njih. Po okonanoj kontroli sudskog predmeta Odbor moe pred Velikim personalnim

veem pokrenuti postupak za razreenje sudije zbog nesavesnog ili nestrunog vrenja

dunosti ili predloiti izricanje disciplinske mere sudiji (videti lan 40(b) Zakona o

sudijama). Navedene mere se posmatraju takoe kao mere usmerene ka skraivanju

duine postupka i kao odreena prevencija nagomilavanju predmeta. Znaajno je

takoe ovlaenje Velikog personalnog vea da ukori ili suspenduje sudiju u trajanju do

jedne godine, ali to moe da uradi samo u postupku utvrivanja razloga za razreenje.

No i pored uvoenja ovih mera Nacrt Nacionalne strategije za reformu pravosua iz

decembra 2005. godine podvlai vanost stvaranja preciznih disciplinskih standarda

kao sredstva za postizanje veeg poverenja javnosti u sudstvo. Takoe je Nacrtom

predvieno da bi Visoki savet pravosua trebalo da razvije precizne kriterijume za

disciplinski postupak i unapreenja i time onemogui bilo koji oblik manipulacije ili

arbitrernosti pri donoenju odluka.

Znaajni su u ovom kontekstu, standardi za ocenjivanje naina obavljanja posla

i profesionalsnosti sudija koje je propisao Vrhovni sud u Merilima za ocenu minimuma

uspenosti u vrenju sudijske funkcije. Naime, kao relevantni kriterijumi se navode:

broj predmeta koji ekaju reavanje; vrsta i kompleksnost predmeta; broj predmeta koji

bi sudija trebalo da zavri tokom jednog meseca; broj ponitenih, potvrenih i

promenjenih odluka; vremenski period potreban za sastavljanje odluka; efikasno

voenje sluajeva kao i ponaanje, ukljuujui i uesnike, tokom rasprave.

a. Nezavisnost

Sudije bi trebalo pre svega da budu nezavisni. Nezavisnost se podrazumeva na

linom tako i na profesionalnom nivou. Sudija treba da sudi na osnovu sopstvene

procene injenica koje se pred njim nalaze, tako da ne podlee spoljnim pritiscima

ukljuujui i one koji dolaze od ljudi sa kojima je mogao biti u vezi u periodu koji je


29


prethodio tom predmetu. Nezavisnosti takoe nalae sudiji da brani sudstvo ukoliko se

ono nae na meti napada i pod uticajem spoljnih politikih pritisaka.

b. Pravednost

Blisko povezana sa principom nezavisnosti je princip pravednosti. Pored toga

to ne sme da zasniva odluku na pripadnosti osobe nekoj rasi, polu, njenom

nacionalnom poreklu ili slinom, sudija ne sme da daje bilo kakve komentare u toku

suenja koji bi mogli uticati na njegov ishod. Politika aktivnost sudija se osuuje jer

nanosi tetu sudijskoj nepristrasnosti, isto kao i lanstvo u izvesnim religioznim,

graanskim i humanitarnim organizacijama, iako je takvo lanstvo u naelu dozvoljeno

sve dok ne odaje utisak nanoenja tete sudijskoj pravednosti. Iako manje odreeno u

odnosu na amerike propise, propisi o pravednosti u Srbiji takoe zabranjuju

jednostranu komunikaciju sa advokatom ukljuenim u predmet koji se trenutno vodi

pred sudijom. U cilju ouvanja sudijske pravednosti jasno je istaknuto i to da odnosi sa

medijima treba da budu svedeni na najmanju moguu meru.

c. Profesionalnost

Zahtev za profesionalnou u Srbiji sadri ameriki koncept merodavnosti i

marljivosti. U pogledu merodavnosti, od sudije se oekuje da stalno unapreuje svoje

znanje kroz dalje struno usavravanje. Uz edukaciju, sudija u Srbiji mora preduzeti

razumne korake u cilju ouvanja svoje profesionalnosti.

U vezi sa ostvarenjem amerikog ideala marljivosti relevantno je sledee

pravilo: Sudija treba da vri svoju dunost efikasno, objektivno i bez nepotrebnih

odlaganja.

Od sudije se takoe oekuje da preduzme odgovarajue korake radi ouvanja

profesionalnosti i dostojanstva svih uesnika u sudskom postupku, kao i osoblja suda


30


kojim on rukovodi. Profesionalna etika takoe iziskuje od sudije da poverljive

informacije koje primi sauva za sebe.

d. Integritet

Prva tri principa u okviru ovog kanona na uopten nain podseaju sudije u

Srbiji da su pod budnim okom javnosti i da treba da vode rauna o tome bez obzira da li

obavljaju dunost ili ne. S obzirom na izloenost sudija stalnom sudu javnosti, sudija

mora da prihvati slobodno i svojevoljno lina ogranienja koja proseni graani mogu

da smatraju oteavajuim. Ovaj kanon takoe nalae sudijama da ne smeju koristiti ili

ustupati presti sudijske funkcije radi zadovoljenja sopstvenih ili tuih interesa.

Takoe, ne sme se dozvoliti drugima da ostave utisak da se bilo ko nalazi u takvom

posebnom poloaju da bi mogao uticati na sudiju prilikom vrenja sudijske dunosti.

Sudija i lanovi njegove porodice ne smeju traiti niti primati poklone od onih koji bi u

budunosti mogli da se pojave na sudu.

e. Posveenost

Da bi neko lice postalo sudija u Srbiji, mora biti voljno da se u potpunosti

posveti pravosudnom sistemu. Sudija e posvetiti svoju aktivnost sudijskim dunostima

koje ukljuuju ne samo obavljanje sudijskih funkcija i dunosti u sudu i donoenje

odluka, ve i druge zadatke bitne za sudijsku funkciju ili rad suda.

Uzimajui u obzir prvenstvo sudijske dunosti, etika pravila jasno doputaju

sudijama da uestvuju u nekim aktivnostima koje se tiu prava, pravnog sisitema i

srodnih stvari kao to su, na primer, pisanje, predavanje i slino. Dozvoljeno im je da se

pojavljuju na javnim diskusijama, rade u upravnim i savetodavnim komitetima i

uestvuju u naunom, knjievnom i umetinikom radu i drugim aktivnostima sve dok

dodatni rad ne oduzima vreme potrebno za uspeno vrenje sudijske funkcije ili ne

naruava dostojanstvo ili politiku neutralnost sudije.


31


Sudijama je dozvoljeno da budu plaeni za vansudijsko angaovanje sve dok te

dodatne aktivnosti nisu u suprotnosti sa obavezama sudije, nadoknada ne izgleda

neprimerena niti ostavlja utisak vrenja uticaja na sudiju u obavljanju sudijske funkcije.

Takoe iznos koji je primljen na ime naknade ili kompenzacije ne sme prei iznos koji

bi lice koje nije sudija primilo za sline aktivnosti.

U ovom kontekstu je relevantan lan 27. Zakona o sudijama, koji je stupio na

snagu 6.11.2001.godine:

Sudija ne moe biti na dunostima u organima koji donose ili izvravaju propise, biti lan politike stranke, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaenim poslom, niti pruati pravne usluge ili savete uz naknadu.

Sa njegovom dunou nespojive su i druge slube, poslovi i postupci koji su opreni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili tete ugledu suda. Koji su postupci opreni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i tetni po ugled suda propisuje Vrhovni sud Srbije.

U sluaju utvrivanja nespojivosti, Veliko personalno vee moe sudiji izrei

meru upozorenja koja se upisuje u njegov lini list. Sudija ima pravo prigovora

Visokom savetu pravosua povodom odluke u roku od osam dana. Sudiju tereti

inicijalna dunost pismenog obavetavanja predsednika suda o svakoj slubi ili poslu za

koji postoji mogunost da su nespojivi sa dunou sudije. Predsednik suda o takvoj

svojoj slubi ili poslu obavetava predsednika neposredno vieg suda, a predsednik

Vrhovnog suda Srbije obavetava Veliko personalno vee. im sazna da sudija vri

slubu odn. posao ili ini postupke za koje postoji mogunost da su nespojivi sa

njegovom dunou, predsednik suda je duan da pred Velikim personalnim veem

pokrene postupak odluivanja o nespojivosti.

f. Odanost standardima sudijske etike (kodeksu)

Poslednji u Kodeksu sudijske etike naveden kanon kojeg sudije u Srbiji moraju

da se pridravaju odnosi se na odanost Standardima sudijske etike, tj. Kodeksu, te da

prethodno navedeni etiki standardi treba da postanu filozofija i nain ivota sudija u

Srbiji. U pitanju je standard u skladu sa kojim sudije u Srbiji treba da ive. Tako, oni


32


treba da se u svakoj prilici ponaaju na nain koji deluje besprekorno u oima

prosenog posmatraa. Odluke sudija ne samo da bi trebalo da tee ostvarenju pravde,

ve takva tenja treba da bude oigledna. Takoe, sudije treba da podstiu ostale kolege

sudije da postupaju u skladu sa etikim standardima.

B. Evropski standardi

Standardi sudijske etike evropskih drava meusobno se razlikuju. Mnoge

drave su propisale etike kodekse da bi zadovoljile zahteve za nezavisnost sudstva kao

uslov za pristupanje Evropskoj uniji. Neke evropske drave, kao to su Austrija,

Danska, Francuska, Nemaka, Maarska, Portugalija i vajcarska, ukljuuju svoje

propise o sudijskom ponaanju u zakon, nemaju odvojeni kodeks sudijske etike. Druge

drave, ukljuujui Poljsku i Hrvatsku, imaju propise koji se odnose na sudijsko

ponaanje u vidu zasebnog dokumenta, izdvojenog od ostalih zakona. Nekoliko drava

ima propise o ponaanju sudija koji su jasno navedeni u zakonu a takoe i izvan zakona

u zasebnom kodeksu sudijske etike. Drave koje pripadaju ovoj kategoriji su Republika

eka, Estonia, Italija, Holandija, Slovenija, panija, vedska i Ukrajina. Irska nije

uopte kodifikovala propise o ponaanju sudija mada planira da uvede takav etiki

kodeks.

Evropska unija nema ni jedan unificiran etiki kodeks sudijskog ponaanja.

Sudstvo u svakoj dravi ponaosob snosi primarnu odgovornost za unapreenje i

odravanje visokih standarda sudijskog ponaanja. Mnogi evropski etiki kodeksi,

meutim, objedinjuju veinu, ako ne i sve, principe iz Bangalorskog kodeksa sudijskog

ponaanja, usvojenog od strane Pravosudne grupe Ujedinjenih nacija za jaanje

integriteta pravosua u Hagu, novembra 2002. Ovi principi promoviu i objanjavaju

est glavnih aspekata etikog sudijskog ponaanja.


33


(i) Nezavisnost

Priznajui da je sudijska nezavisnost preduslov vladavine prava i osnovna

garancija pravednog suenja, sudije ne smeju dopustiti da nita, javno ili privatno,

ometa njihovu pravinu procenu injenica u svakom predmetu. Mnoge drave ovaj

princip proiruju u tolikoj meri da ak zabranjuju bilo kakvo angaovanje sudija u

politikim strankama ili izraavanje podrke nekom politikom kandidatu.

(ii) Pravednost

Sudija e obavljati svoje sudijske dunosti bez uslunosti, pristrasnosti ili

predrasuda. Bangalorski principi zahtevaju od sudije da sam sebe iskljui iz svih

postupaka u kojima bi se razumnom posmatrau moglo uiniti da sudija nije u stanju da

nepristrasno donese odluku.

(iii) Integritet

Bangalorski princip integriteta zahteva da sudijsko ponaanje bude iznad

zamerki koje bi mogle biti iznesene od strane razboritog posmatraa da bi se na taj

nain poverenje ljudi u integritet sudstva ponovo uspostavilo. Poljski kodeks sudijskog

ponaanja je tipian primer za one drave koje su usvojile ovaj princip. On glasi:

sudija mora da ispunjava najvie moralne standarde kako u sudijskom vladanju tako i

u vansudskom ponaanju.

(iv) Uljudnost

Princip uljudnosti je blisko povezan sa principom integriteta. I u ovom principu

se od sudija zahteva da se ponaaju u skladu sa dostojanstvom sudijskog poloaja. Ovaj

princip priznaje da su sudije izloene stalnom kritikom ispitivanju od strane javnosti i

da stoga moraju da se klone neuljudnog postupanja u svim svojim aktivnostima,

ukljuujui i njhove privatne ivote. Kao to je objanjeno u bangalorskim principima,

ovo je princip koji spreava sudije da prime mito ili poklone, da zloupotrebe presti


34


rada u sudstvu i da imaju advokatsku praksu dok rade kao sudije. Uljudnost nije

obuhvaena kodeksima sudijskog ponaanja u mnogim dravama, ali tipovi ponaanja

poput ovih navedenih su izriito zabranjeni.

(v) Jednakost

Princip jednakosti je obuhvaen skoro svim evropskim kodeksima ponaanja.

On izriito zabranjuje sudijama da iskazuju prema nekoj osobi pristrasnost bez

osnova, ukljuujui, ali se ne ograniavajui na, rasu, boju koe, pol, religiju,

nacionalno poreklo, drutvenu ili ekonomsku klasu, invaliditet, starost, brani status ili

seksualno opredeljenje. Sudija je takoe duan da sprei advokate ili sudsko osoblje da

na isti nain iskazuju pristrasnost bez osnova prema osobama koje se pojavljaju pred

sudom.

(vi) Sposobnost i marljivost

Principi sposobnosti i marljivosti, usvojeni od strane mnogih drava, zahtevaju

od sudije da ogranii svoje profesionalne dunosti na sudijske obaveze ili aktivnosti

koje se relevantne za sudijski poloaj i nalau da sudije moraju preduzeti razumne mere

u cilju odranja i razvoja svog strunog obrazovanja. Austrijski kodeks navodi da

sudija mora da zavri svoje predmete u to kraem vremenskom roku. Ovi principi

takoe zahtevaju da sudije obavljaju svoje dunosti efikasno, pravedno i brzo.

(vii) Disciplina

Disciplinski postupak ili druge sankcije za krenje sudijskog etikog kodeksa se

ne razmatraju u bangalorskim principima mada skoro svaka drava ima disciplinske

postupke predviene ukoliko sudija prekri obaveze nabrojane u etikom zakonu ili

kodeksu. Dva istaknuta izuzetka su Poljska i Ukrajina koje trenutno nemaju sankcije za

sudije koji prekre svoje obaveze. Poljski kodeks predvia da u je sluaju prekraja,

sudija koji ga je poinio odgovoran za preduzimanje svih neophodnih mera za


35


uklanjanje posledica svog loeg ponaanja. Veina drugih evropskih drava imaju

sankcije koje se kreu od javnog ukora do smenjivanja sa poloaja sudije.

C. Ameriki standardi

Dunosti amerikog sudije su brojne i dobro definisane. One obuhvataju

sledee:

(i) Pravednost

Moda je najosnovnija karakteristika uloge sudije u amerikom pravosudnom

sistemu upravo pravednost. Sva ostala pravila i pretpostavke izviru iz ovog centralnog

pojma.

(ii) Marljivost

Od amerikih sudija se zahteva marljivost pri izvrenju njihovih dunosti.

Prema tome sudije moraju da obrade i ree predmete i predloge zavedene u njihovom

sudu bez suvinog odlaganja.

(iii) Sposobnost

Sudije u Americi takoe moraju da budu upoznati sa propisima i sposobni za

donoenje odluka. Nekada se ovaj zahtev tumai na nain koji ukljuuje trajno

pohaanje programa sudijskog obrazovanja od strane sudija.

(iv) Uspostavljanje pristojnosti u sudnici

Sudije u Americi su ovlaene i obavezne da uspostavljaju red u sudnici. To

znai da sudije imaju ovlaenje (pravo da nekoga kazne zbog nepotovanja suda) da

disciplinski kazne osobe u svojim sudnicama zbog ruilakog ponaanja. Na primer,

advokati mogu biti udaljeni zbog toga to se nisu povinovali sudijinoj odluci. Ipak, to

ovlaenje se ne sme zloupotrebljavati. Sudije ne mogu, na primer, udaljiti advokate iz

sudnice samo zato to je sudija nezadovoljan argumentima advokata.


36


(v) Strpljenje

ak i za vreme uspostavljanja pristojnog ponaanja i marljivog obavljanja

sudskih poslova, sudija u Sjedinjenim Amerikim Dravama mora ispoljavati strpljenje.

(vi) Izbegavanje pristrasnosti i predrasuda

Da bi bio pravedan, sudija u Americi mora izbegavati pristrasnost i predrasude.

Pored pristrasnosti po osnovu rase, pola ili etnike pripadnosti, sudije moraju izbegavati

pristrasnost u prilog prijatelja i saradnika a protiv odreenih dela ili grupa advokata.

Zbog uspostavljanja pristojnosti u sudnici od sudija se zahteva da obuzdaju pristrasnost

advokata, mada ne u meri u kojoj bi spreili iznoenje zakonitih dokaza.

(vii) Izbegavanje komunikacije sa samo jednom stranom u sporu

Osim u ogranienim okolnostima, sudije ne smeju da se uputaju u

komunikaciju sa samo jednom stranom u sporu. Ameriki pravosudni sistem

funkcionie na osnovu pretpostavke da sve strane u sporu imaju priliku da budu

sasluane o svim pitanjima relevantnim za predmet. Komunikacija sa samo jednom

stranom u sporu naruava tu pretpostavku pruajui jednoj strani u sporu priliku da

utie na donoenje odluke od strane sudije u odsustvu drugih strana u sporu. ak i kada

se sudija upusti u komunikaciju sa samo jednom stranom iz po njemu opravdanih

razloga, koji kao takvi nisu predvieni zakonom, taj sudija podlee disciplinskim

merama. U odsustvu dokaza koji bi naveli na drugaiji zakljuak, privatna

komunikacija izmeu sudije i advokata na ijem predmetu taj sudija trenutno radi

smatrae se da je imala za temu tekui predmet.

Za predmet se smatra da je u radu sve do nastupanja pravnosnanosti. Kao

takav, ak i nakon presuenja, tom sudiji nije dozvoljena komunikacija sa pravnim

savetnikom samo jedne strane u predmetu sve dok se oekuje odluka po albama.

Komunikacija koja se tie zakazivanja roita ili administrativnih pitanja ne kri


37


propise o komunikaciji sa samo jednom stranom u sporu pod uslovom da sudija koji

razumno veruje da nijedna strana nee stei prednost na osnovu obavljene

komunikacije, bez odlaganja obavesti sve strane u sporu i prui im mogunost

odgovora.

(viii) Izbegavanje javnih komentara

Sudijama je zabranjeno da javno ili privatno komentariu predmete u radu to bi

dovelo u opasnost pravedan ishod spora.

(ix) Izbegavanje kritika upuenih porotnicima

Osim izraavanja zahvalnosti porotnicima zbog njihovih usluga, sudije ne smeju

da upuuju komplimente niti kritike povodom odluka porotnika.

(x) Prijavljivanje povrede dunosti

Sudije su duni da prijave povredu dunosti drugih sudija i advokata pod

odreenim okolnostima. Izvetaj sudije o povredi dunosti je potpuno zatien od

graanskih tubi za naknadu tete.

(xi) Izuzee i odustajanje

U velikoj meri zbog motivacije stranaka u sporu, izuzee je meu najvanijim i

najspornijim oblastima sudijskog ponaanja. Za sudiju koji se dobrovoljno udalji sa

roita kae se da je samog sebe izuzeo. Osnovni standard za izuzee sudije je ovaj

objektivni standard - Sudija e sebe izuzeti kada njegova nepristrasnost bude mogla

biti dovedena u pitanje Sudija takoe mora lino biti bez predubeenja.

Povremeno se javi problem koji bi mogao izuzeti svakog sudiju u sudu koji je

nadlean da rei to pitanje. Kada se pojavi taj fenomen, pravilo neminovnosti kae da

sudije nisu izuzete. Osim opteg standarda, mnotvo posebnih kategorija razloga moe

podstai dovoenje u sumnju sudijske nepristrasnosti od strane razborite osobe.

Prirodno, predubeenje sudije moe biti razlog za ispitivanje njegove nepristrasnosti.


38


Predubeenje, meutim, moe biti osnov za izuzee samo kada je predubeenje

usmereno ka stranci u suprotnosti sa zakonskim propisima koji se primenjuju u

predmetu i kada predubeenje prema stranci proistie iz izvora van trenutnog spora.

Sudijino predubeenje u pogledu zakonskih propisa koji se primenjuju nije

dovoljan osnov za opravdanje izuzea. Samo predubeenje u korist ili protiv jedne

strane u sporu moe biti razlog za izuzee. Kada sudija stekne predubeenja u toku

sudskog postupka na osnovu samog toka sudskog postupka, to predubeenje nije

diskvalifikujue. Iskljuivo predubeenje koje ima svoj izvor izvan tekueg sudskog

postupka moe biti razlog za izuzee.


39

Nedelja 4 Korupcija u pravosuu

1. KORUPCIJA U PRAVOSUU

Kada ljudi veruju u neki pravosudni sistem oni od njega oekuju zadovoljenje

osnovne pravednosti. Niko ne treba da oekuje savrenost od pravosudnog sistema, ali

osnovna pravednost obezbeuje poverenje javnosti. Uz poverenje javnosti sistem

moe opstati i pored povremenih greaka pojedinaca unutar sistema; bez poverenja

javnosti pravosudni sistem nije uspean u svojoj biti. On ne uspeva da obezbedi

javnost koja je voljna da se pridrava obavezujuih propisa.

Nita vie od korupcije ne podriva pravosudni sistem i ljude koji mu podleu.

Korupcija pokazuje ljudima da se sistemu ne moe verovati i da je podloan

manipulaciji kao uobiajenoj pojavi. To pokazuje da je korupcija pravilo samo po

sebi, pravilo koje ljude odvraa od pridravanja zakona i oekivanja da e i drugi to

isto raditi, pravilo koje stavlja svako lice u drugu poziciju u odnosu na zakon, zavisno

od uticaja i prijatelja koje ta osoba ima kao i njene volje da iskoristi novac i druge

stimulanse u cilju kupovine usluga od onih koji donose odluke.

Osobe koje donose odluke na svim nivoima unutar pravosudnog sistema su

izloene korumpirajuim uticajima. U oima potencijalnog potkupljivaa znaaj ima

kako najvii sudija tako i slubenik na najniem nivou. Korupciona trai nepotene

usluge. Sudija moe pruiti uslugu u vidu donoenja odluke; slubenikove usluge

mogu da omogue kako ubrzan tok postupka tako i pristup tajnim dokumentima. Obe

vrste usluga mogu biti poeljne za korupcionaa i pretpostavlja se da e neki pokuati

da ih obezbede nepodesnim sredstvima.

Na neki nain korupcija je nita vie do poseban sluaj odsustva

nepristrasnosti. Od sudija se oekuje da budu nepristrasni (videti nedelju III). Mnogi

faktori mogu naneti tetu nepristrasnosti sudija, kao na primer, lino predubeenje


58


sudije koje se tie principa koji utiu na prosuivanje o poloaju stranke u sporu.

Korupcija je u znatnoj meri oblik pristrasnosti podstaknut otvorenim inom

korupcionaa i nije iskljuivo rezultat sklonosti sudije.

Korupcija moe biti prefinjena ili moe biti prilino oigledna i otvorena.

Direktna ponuda i prihvatanje novca u zamenu za povlaeno ophoenje, mito, je

moda najoigledniji primer korupcije. Ali korupcija postoji u mnogo irem obliku.

Manje oigledni oblici korupcije mogu obuhvatiti i ugroavanje nezavisnost sudstva.

Na primer, ukoliko izvrni organ vlade obezbedi adekvatan stambeni smetaj za sve

sudije, to moe jednostavno biti oblik kompenzacije, ne mnogo drugaiji od davanja

plata sudijama. Ali ukoliko vlada ima pravo da oduzme taj obezbeeni smetaj (ili da

smanji platu) to takoe moe biti korumpirajue, pruajui vladi mogunost izvesnog

uticaja na sudije. Sudijini prijatelji ili porodica mogu takoe pokuati da utiu na

odluke sudije, uz odsustvo samog ina plaanja, koristei svoju bliskost sa sudijom.

Na izvesnom nivou, ak i jednostavna ljubaznost prema sudskom osoblju

moe pobuditi dobroduno i blagonaklono ophoenje. Kako treba posmatrati takav

fenomen? Da li treba smatrati korupcijom jednostavnu ljubaznu re upuenu sudskom

slubeniku koja je neformalno uzvraena prijateljskom spremnou da se dozvoli

zavoenje pet minuta kasnije nego to je predvieno? Skroman poklon za praznik? A

ta je sa ekstravagantnim poklonom? Da li stanje svesti potencijalnog potkupljivaa

odreuje status samog ina? Da li bi trebalo da teimo definiciji korupcije koja e

ustanoviti i zabraniti poklone i ljubaznost koji podrivaju pravednost pravosudnog

sistema ali u isto vreme dozvoliti ljudima da iskau i osete istinsku ljubaznost i

dobronamernost?

ak i uz najbolju strukturnu zatitu, i dalje e se javljati pokuaji vrenja

uticaja na sudije. Na kraju, samo sudije sa dobrim karakterom i istinsko drutveno


59


oekivanje sudijske nepristrasnosti i pravednosti zadrae sluajeve korupcije na

dovoljno niskom nivou da bi se pravosudni sistem i dalje smatrao pravednim.


Srbija i Crna Gora su ratifikovale Krivinopravnu konvenciju o korupciju

donoenjem Zakona o potvrivanju Krivinopravne konvencije o korupciji na sednici

Vea graana Savezne skuptine od 26. februara 2002. Neprestano se odravaju

savetovanja o planiranju strategija u pogledu korupcije zbog znatnog porasta

korupcije na svim nivoima.

U ovom kontekstu posredno je znaaj lan 360. Krivinog zakonika koji

propisuje kaznu zatvora od est meseci do pet godina za sudiju, sudiju portnika,

javnog tuioca ili njegovog zamenika kada u sudskom postupku u nameri da drugom

pribave kakvu korist ili da mu nanesu kakvu tetu donesu nezakonit akt ili na drugi

nain prekre zakon.

Takoe je relevantan lan 367. stav 3. Krivinog zakonika koji propisuje

kaznu zatvora od tri do 15 godina za slubeno lice koje primi mito u vezi sa

otkrivanjem krivinog dela, pokretanjem ili voenjem krivinog postupka, izricanjem

ili izvrenjem krivine sankcije.

Prema navodima Ministarstva pravde u toku je preko 30 postupaka za

korupciju u pravosuu (Pravna inicijativa za srednju Evropu i Evroaziju, Indeks

reforme sudstva za Srbiju).

Samo dobar karakter i strukturna zatita mogu spreiti korupciju. Da bi se

korupcija svela na nivo koji nee unititi sistem, pravosudni sistemi treba da obezbede

strukturnu zatitu za sudije i sudske slubenike. Strukturna zatita obuhvata, na

primer, sledee:


60


adekvatne plate za sudije i osoblje; ozbiljno sprovedene propise koji zabranjuju ex parte komunikaciju izmeu

uesnika u sporu ili njihovih predstavnika i sudija;

propise protiv smanjenja kompenzacije za sudije; garanciju odgovarajue bezbednosti poloaja sudije; sisteme za vanlokalno ispitivanje optubi za korupciju; potrebe javnog uvida u poklone i vanredne prihode sudija; striktno sprovoenje odredbi krivinih zakona o davanju i primanju mita.


61

Nedelja 6 Prihvatanje i prestanak zastupanja; Honorari i obaveze punomonika; Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije; Nezavisnost

Nedelja 6

Prihvatanje i prestanak zastupanja; Honorari i obaveze punomonika; Zasnivanje radnog odnosa i obavljanje advokatske delatnosti van teritorije nacionalne jurisdikcije; Nezavisnost


75


1. PRIHVATANJE I PRESTANAK ZASTUPANJA

Pitanja koja su u vezi sa prihvatanjem i prestankom zastupanja su od kljune

vanosti. U nekim sluajevima, primenjuje se ugovorno ili obligaciono pravo.

Meutim, advokat ima prema klijentu kako obaveze punomoenika tako i druge

obaveze koje modifikuju klasian ugovorni pristup prilikom analiziranja odnosa

izmeu advokata i klijenta.


Statut Advokatske komore Srbije ne obraa posebnu panju na poetak niti na

zavretak odnosa izmeu advokata i klijenta. Detalje u vezi sa ovom oblau Statut

uglavnom preputa Kodeksu profesionalne etike. U Statutu se mogu nai samo

nejasna upuivanja na ovu temu. Na primer, lan 124. nabraja teke prekraje dunosti

advokata, i meu njima se nalaze dva koja su primenljiva ovde:

Istovremeno zastupanje interesa dve stranke u postupku kada su im interesi suprotni (stav 19.);

Neopravdano odbijanje pruanja pravne pomoi (stav 24.).

Ovi sluajevi daju sliku koja je daleko od potpune poto su propisi zapravo

veoma opirni i restriktivni. Oni se meutim, skoro u celosti nalaze u Kodeksu.

Propisi poinju tako to tretiraju ovu temu na veoma uopten nain: lan 44.

zabranjuje advokatu da se bavi aktivnostima koje bi ugrozile njegovu nezavisnost ili

nakodile znaaju i ugledu advokatske profesije. Sledei lan obavezuje advokate u

Srbiji da izbegavaju poslove koji bi njihovom radu dali komercijalni karakter.


76


(i) Prihvatanje zastupanja

U pogledu otpoinjanja odnosa izmeu advokata i klijenta relevantna je lan

65. Kodeksa prema kojoj advokat treba da nastoji da klijent lino, u njegovom

prisustvu, da izjavu kojom mu svoj sluaj poverava, iznosei problem i potpisujui

punomo. Nasuprot amerikim standardima, srpski Kodeks profesionalne etike

advokata na osnovu lana 65. indirektno ustanovljava kao uslov postojanje formalnog

pisanog ovlaenja za poetak zastupanja. Meutim, sam lan 65. sprskog Kodeksa da

advokat treba da nastoji nije dovoljno precizno formulisan.

Kodeks profesionalne etike advokata propisuje da se u opravdanim

sluajevima izjava i potpis mogu pribaviti posredstvom uobiajenih sredstava

komunikacije ili posredstvom lica u koje, uz razuman oprez, i klijent i advokat imaju

poverenje, pod uslovom da se verodostojnost izjave i potpisa provere im okolnosti to

dozvole.

Formalna priroda pisanog ovlaenja za poetak zastupanja je posebno

naglaena u lanu 67. Kodeksa profesionalne etike advokata koji utvruje sadrinu

punomoja:

Pre nego to je klijent potpie, u punomo treba da budu uneti podaci o advokatu, strankama, vrsti postupka, predmetu zastupanja, obimu ovlaenja i datumu potpisivanja.

Od lana 54. Kodeks poinje da se detaljnije bavi time te advokat moe, ta

ne bi trebalo i ta ne sme da prihvati. Zastupanje moe da pone samo onda kada se

od advokata trai da otpone zastupanje, ili kada mu sud to naloi. U veini sluajeva

odluka o tome da li da prihvati zastupanje spada u diskreciono pravo advokata.

Oigledno, u sluajevima kada sud naloi zastupanje, to diskreciono pravo je daleko

vie ogranieno. To je takoe sluaj i sa drugim oblastima kojima se Kodeks bavi, ali

u veini sluajeva advokat sam odluuje.


77


Prvo ogranienje koje se namee advokatima u Srbiji je zabrana da svoju

odluku zasnivaju na osobi koja im se obraa. To znai da advokat ne sme da donosi

odluku na osnovu pola, rase, nacionalnosti, jezika, veroispovesti, politikih i drugih

uverenja, porekla, drutvenog poloaja, politike i ekonomske moi, bogatstva, ili

stranake pripadnosti...

Kodeks navodi brojne prihvatljive, ali ne i obavezujue razloge zbog kojih

advokat moe da odbije zastupanje. Oni obuhvataju nedostatak vremena advokata,

male anse za uspeh, kao i brojne razloge koji navode na zakljuak da advokat i

klijent nee imati dobar poslovni odnos: ako je klijent neutiv, trai garanciju uspeha,

tvrdoglav je ili ima zahteve suprotne interesima advokata.

Pre nego to pree na razloge zbog kojih advokat mora da odbije zastupanje,

Kodeks u lanu 59. navodi razloge koji su neprihvatljivi za odbijanje krivinog

zastupanja. Srpski Kodeks namee dosta odgovornosti advokatima u Srbiji u odnosu

na optuene u krivinim postupcima. Advokatu nije dozvoljeno da odbije optuenog u

krivinom postupku zbog odlika linosti okrivljenog, vrste krivinog dela koje je

poinio i zapreene kazne za to delo, naina na koji se okrivljeni brani, ozbiljnosti ili

nepobitnosti dokaza koji ga terete, osuda ili uznemirenosti koje je krivino delo

izazvalo u javnosti, ponaanja oteenih strana ili malih izgleda na uspeh.

Nakon gore izloene diskusije o tome kada advokat sme da odbije zastupanje i

o tome kada mu to nije dozvoljeno, Kodeks prelazi na situacije kada bi advokat

trebalo, mada nije obavezan da odbije zastupanje. Postoje etiri takve situacije:

ako ga je preporuila suprotna stranka ili njen punomonik, ili je sa suprotnom strankom ili njenim punomonikom u takvim porodinim, linim ili poslovnim odnosima kakvi bi, po optim merilima, mogli da nepovoljno da utiu na nepristrasnost i doslednost u njegovom radu, izuzev ukoliko stranka, iako upoznata sa ovim pravilom, izriito zahteva zastupanje, a advokat je sam uveren da navedene okolnosti nee na njega nepovoljno uticati;


78


ako sa advokatom koji stranku ve zastupa nije postigao dogovor o

organizaciji i pravnim osnovama zastupanja; ako je kao sudija, tuilac ili drugo slubeno lice u organima vlasti

postupao u predmetu u kome je reavano o sluaju koji predstavlja prethodno pitanje za predmet u kome bi trebalo da zastupa;

ako je stranka za zastupanje u istom predmetu ovlastila i lice koje nije

advokat, osim ako se radi o predmetu nestandardne vrste i licu koje je istaknuti strunjak za takvu pravnu oblast (lan 60. Kodeksa profesionlane etike).

Kodeks se zatim bavi onim sluajevima kada advokatu nije dozvoljeno da

prihvati zastupanje. Nasuprot sluajevima kada moe ili treba da odbije zastupanje,

ovo su sluajevi kada advokat mora da odbije zastupanje. Prvi od tih sluajeva,

nedovoljno poznavanje sluaja, potpada pod kategoriju koja bi se u drugim zemljama

nazivala zahtev za strunou. Takoe, advokat mora da odbije zastupanje u sluaju

da klijent trai protivzakonito zastupanje, ili ako nema izgleda na uspeh. Meutim,

ukoliko se ovaj lan posmatra zajedno sa lanom 59. ovo ne bi bio prihvatljiv razlog

za odbijanje zastupanja u krivinom postupku.

Mnogi pomenuti sluajevi kada advokat ne sme da prihvati zastupanje tiu se

pitanja sukoba interesa. Ako advokat zastupa suprotnu stranku u drugom predmetu,

ako je savetovao suprotnu stranku u istoj pravnoj stvari, ako bi se suprostavljao

rezultatu sopstvenog rada, ako ve zastupa sauesnika u sporu sa suprostavljenim

interesima, ako bi trebalo da radi protiv interesa svog biveg klijenta, itd. tada advokat

ne moe da prihvati novo zastupanje. Osim toga, ako je zahtev ili interes stranke u

suprotnosti sa interesima pravnog lica u kome advokat ima kakav poloaj ili ga

zastupa. Drugi razlozi koji obavezuju advokata da odbije zastupanje su da klijent ve

ima zastupnika, ili zastupanje podrazumeva upotrebu neasnih ili nedozvoljenih

sredstava.


79


U sluajevima kada je advokatu zastupanje dodeljeno po slubenoj dunosti

odlukom suda, advokatske komore ili drugog nadlenog organa, advokat moe da

odbije zastupanje, u sluajevima:

kada je duan da odbije zastupanje na osnovu pravila 61. Kodeksa profesionalne etike advokata;

ako postoji opravdan razlog za odbijanje zastupanja propisan pravilom 58.6

ovog Kodeksa (ako stranka ve u prvim razgovorima ispoljava prema advokatu nepoverenje ili nepristojnost).

lan 59. Kodeksa profesionalne etike restriktivno negativno definie opravdani

razlog za odbijanje zastupanja u krivinim predmetima.

Odluku o odbijanju zastupanja advokat treba da saopti i obrazloi bez odlaganja i da, ukoliko to stranka od njega zahteva, preporui drugog advokata u koga ima poverenja, osim ako zastupa suprotnu stranku ili ako razlog odbijanja vai jednako za sve advokate (lan 63. Kodeksa profesionalne etike advokata).

(ii) Prestanak zastupanja

Slino kao i prihvatanje zastupanja, pravila Kodeksa koja se odnose na

prestanak zastupanja poinju optim principima. lan 78. Kodeksa profesionalne etike

advokata zabranjuje advokatu da otkae zastupanje iz neopravdanih razloga pre

kraja postupka i pre nego to se svi redovni i vanredni pravni lekovi iscrpe....

Sledei lan definie opravdane razloge za otkaz zastupanja koji su isti kao i oni

zbog kojih je advokat mogao da odbije zastupanje. Jedini izuzetak je ukoliko se kao

razlog navede optereenost poslom, onda to nije opravdan razlog, jer je advokat to

sam sebi prouzrokovao prihvatanjem novih predmeta. U vezi sa ovim je relavantan

lan 77. stav 1. Kodeksa profesionalne etike advokata koji navodi da je suprotno

pravilima Kodeksa kada advokat prihvata nove klijente ili predmete u meri koja

ugroava ispunjenje njegovih obaveza prema postojeim klijentima ili predmetima

koji su u toku.


80


U sluajevima u kojima bi imao obavezu da odbije zastupanje, advokat ima

obavezu da zastupanje ne prihvati u trenutku kada sazna da su se stekli takvi uslovi

prema kojima je obavezno odbijanje zastupanja. Ako je znao ili je trebalo da zna da su

postojali uslovi zbog kojih je morao da otkae zastupanje u trenutku kada ga je

prihvatio, on podlee odgovornosti za sve posledice koje je klijent pretrpeo.

Advokat ne sme da otkae zastupanje u nepodesnom trenutku, osim ako postoje razlozi koji ga na to primoravaju (lan 81. Kodeksa profesionalne etike advokata).

Ako iz bilo kog navedenog razloga advokat eli ili mora da otkae zastupanje,

on je u obavezi da zastupa klijenta do angamana novog advokata ili najkasnije dok

ne istekne 30 dana od otkaza ukoliko u tom periodu novi advokat nije angaovan.

Potovanje ovih rokova nije obavezno ukoliko ga sam klijent oslobodi obaveze

zastupanja.

U delu Kodeksa profesionalne etike advokata koji regulie okonanje

zastupanja, jo jednom je naglaen cilj garancije zastupanja optuenima u krivinom

postupku. Advokatima koji zastupaju optuene u krivinom postupku zabranjeno je da

okonaju zastupanje koje je u toku, ak i ako postoje opravdani razlozi, ako bi time

pogorali poloaj klijenta. To se svakako ne primenjuje u sluaju da klijent zahteva

prestanak zastupanja bez obzira da li to zahteva eksplicitno ili implicitno podrivanjem

zastupanja ili odbijanjem saradnje. Takoe, ovo pravilo se ne primenjuje ako klijent

angauje novog advokata.

I kada otkae odbranu advokat treba da nastoji da to ne ini na nain i u vreme koji bi klijenta izloili osudi javnosti ili pogoranom poloaju u postupku (lan 84. Kodeksa).

Izuzev gore navedenih, advokat u Srbiji naelno ima malo obaveza po

prestanku zastupanja. Ukoliko prestanak zastupanja ne prejudicira sluaj klijenta i


81


ukoliko su ispunjeni pomenuti uslovi, obaveze advokata, barem to se tie onih

eksplicitno navedenih u kodeksu, prestaju.

B. Evropski standardi

Evropski standardi koji se odnose na uspostavljanje odnosa izmeu advokata i

klijenta, kao i druge oblasti pravne etike, raznoliki su u veoj meri u odnosu na

unitarne etike standarde Srbije ili SAD-a. Kodeks CCBE ne propisuje posebno

specifinosti uspostavljanja tog odnosa. On jednostavno zahteva da advokati potuju

standarde suda pred kojim se pojavljuju. Pojedinane zemlje, koje odreuju pravila za

te sudove, imaju razliite pristupe ovom problemu.

Postavljanje advokata od strane suda preovlauju u dosta zemalja. U Italiji i

Republici ekoj na primer, advokatima je zabranjeno da odbiju pruanje pomoi

kada im to naloi sud. U Litvaniji, postavljanjem advokata se ne bavi sud. Jedan

odsek advokatske komore bavi se ovim pitanjima, a advokatima je na slian nain

zabranjeno da odbiju takva postavljanja.

Uglavnom, na odnos advokata i klijenta se primenjuje obligaciono pravo koje

je na snazi u pojedinanim dravama, jer je veina tih odnosa ugovorne prirode.

Jedino mali broj zemalja tako eksplicitno navode uslove za prihvatanje ili odbijanje

zastupanja kao to je to sluaj sa Srbijom. Mnoge zemlje sa kontinentalnim pravnim

sistemom nameu i druge obaveze. Na primer, advokati u Francuskoj imaju

predugovornu obavezu da budu poteni prema buduim klijentima.

Evropski standardi koji se bave okonanjem odnosa izmeu klijenta i advokata

mnogo su eksplicitniji. CCBE smatra da samo po sebi povlaenje nije dozvoljeno.

Ukoliko je advokat u stanju da dokae da klijent moe da nae alternativnog


82


zastupnika na vreme i da izbegne tetu, onda se, prema CCBE, moe povui iz

sluaja.

Ostale drave dozvoljavaju povlaenje u brojnim drugim okolnostima. U Italiji

na primer, postoji iroko definisano pravo advokata na povlaenje. Toliko iroko u

stvari, da ne postoje eksplicitna ogranienja u vezi sa njim. Dok god je klijent na

adekvatan nain obaveten, u cilju izbegavanja nanoenja tete sluaju, advokat moe

da se povue. Advokate u paniji tereti i dodatna obaveza. Naime, advokati u paniji

mogu da se povuku iz sluaja jedino ukoliko se uvere da su klijenti obezbedili dalje

zastupanje. S druge strane, od advokata u paniji se zahteva da se povuku iz sluaja

ukoliko on predstavlja pretnju njihovoj nezavisnosti.

Advokatima u Hrvatskoj dozvoljeno je da se povuku iz sluaja ukoliko

smatraju da ne mogu da ga dobiju ili ako on naruava njihovu profesionalnu etiku. U

Makedoniji, standard za povlaenje je opravdani razlog. Meutim, taj opravdani

razlog treba da bude otkriven tek nakon prihvatanja zastupanja da bi mogao biti

uvaen. Opravdanim razlogom smatraju se, na primer, male anse za uspeh ili

insolventnost klijenta.

C. Standardi u SAD-u i drugim dravama

U SAD, generalno gledano, advokati nisu duni da preuzmu odreeno

zastupanje. Advokat nije javno komunalno preduzee koje mora da prihvati svakog

klijenta koji je spreman da plati potrebnu nadoknadu. U principu, advokat bira koje e

klijente zastupati. Za razliku od advokata pojedinca, advokati kao grupa imaju neto

zajedniko sa javnim komunalnim preduzeem. Advokati imaju monopol na pruanje

pravnih usluga koji im garantuje drava. U nekim dravama, pre nego to ponu da se

bave praksom, advokati polau zakletvu koja izmeu ostalog propisuje da advokat


83


nikad nee iz linih razloga odbiti zastupanje ugroenih i zlostavljanih. Iz ove

zakletve i postojanja monopola na pruanje pravnih usluga moe se zakljuiti da

advokati imaju veoma ogranienu obavezu da prihvate zastupanje ugroenih i

zlostavljanih. Advokat ima veu obavezu da prihvati postavljanje od strane suda za

zastupanje klijenta, osim u sluaju postojanja opravdanog razloga za odbijanje.

Za razliku od opteg pravila da advokat nije duan da prihvati zastupanje

svakog klijenta, advokatima je zabranjeno da prihvate zastupanje u nekoliko razliitih

situacija. Ako e prihvatanjem zastupanja prekriti neko pravilo pravne etike, advokat

mora da odbije zastupanje.

Odnos izmeu advokata i klijenta formalno poinje kada klijent opravdano

veruje da je advokat odluio da mu prui pravnu uslugu. Taj poetak odnosa ne zavisi

od postojanja pisanog ugovora niti od plaanja honorara.

Formalni odnos izmeu advokata i klijenta prestaje kada se zavri zastupanje.

Uprkos tome to je zastupanje okonano, advokat i dalje ima mnoge obaveze prema

klijentu, kao to je obaveza uvanja advokatske tajne i obaveza izbegavanja konflikta.

Prekid zastupanja je veoma vano sredstvo za advokata koji je suoen sa mogunou

da dalje zastupanje klijenta moe da rezultira krenjem etikog kodeksa ili drugog

propisa. Postoje sluajevi kada je povlaenje advokata obavezno, kao i sluajevi kada

je doputeno, tj. kada advokat sam odluuje o tome.

(i) Obavezno povlaenje advokata

U nekim okolnostima, od advokata se zahteva da se povuku iz sluaja, ime se

zavrava odnos izmeu advokata i klijenta. Ukoliko se advokat u ovakvim

sluajevima ne povue iz sluaja, podlee disciplinskim merama. Na primer, advokat

je duan da se povue u sluaju da zna da klijent koristi njegove usluge da bi poinio

zloin ili prevaru.


84


(ii) Doputeno povlaenje advokata

U nekim sluajevima advokati mogu ali ne moraju da se povuku iz sluaja.

Praktini ishod ovog pravila je omoguavanje advokatima prekida zastupanja u

odreenim situacijama bez krenja dunosti kontinuiranog zastupanja klijenta. Bez

obzira na uzrok povlaenja, advokat se moe povui ako time nee prouzrokovati

materijalnu tetu klijentu.

ak i ako se povlaenjem advokata nanosi teta klijentu, advokat se moe

povui u sledeim okolnostima. Kada ne postoji izvesnost da e usluge advokata

dovesti do izvrenja zloina ili prevare, ali advokat ipak opravdano veruje da je klijent

upleten u neto to ima karakter zloina ili prevare, advokat se moe povui iz sluaja.

Kada advokat sazna da je klijent njegove usluge u prolosti iskoristio za izvrenje

zloina ili prevare, advokat se moe povui iz sluaja iako se njegove trenutne usluge

ne koriste na isti nain. Ovo pravilo omoguava advokatu da prekine zastupanje

klijenta i da se distancira od njegovih zloina ili prevara to je ranije mogue.

Advokat moe da se povue ako i nakon saveta advokata da to ne ini, klijent

nastavi sa ponaanjem za koje advokat smatra da je moralno odbojno i besramno, iako

je u skladu sa zakonom. Kada klijent ne ispuni svoje obaveze, najee ne isplati

advokatu honorar, advokat mora prvo da upozori klijenta da namerava da se povue iz

sluaja ukoliko klijent ne ispuni svoje obaveze. Ako klijent nastavi da ne ispunjava

svoje obaveze i nakon upozorenja, advokat moe da se povue. Ako e zastupanje

rezultirati velikim finansijskim optereenjem advokata, advokat moe da se povue.

Ovaj finansijski teret nije samo gubitak, ve je istog ranga kao i finasijski teret koji bi

omoguio advokatu da odbije dodeljivanje zastupanja od strane suda. Ako je klijent

oteao zastupanje svom advokatu, advokat moe da povue. Ako postoji opravdan

razlog koji nije naveden u pravilu, advokat moe da se povue.


85


(iii) Obaveze nakon prestanka zastupanja

ak i u sluaju da advokat ima opravdan razlog za povlaenje iz sluaja, sud

moe da naloi advokatu da nastavi sa zastupanjem. Kada mu je naloeno da nastavi

sa zastupanjem, advokat je duan da nastavi. Takav nalog od suda obino dolazi uoi

ili u toku samog suenja i obino ga izdaje sudija koji pokuava da osujeti pokuaje

klijenta da odloi postupak menjanjem advokata u poslednji as.

Iako klijent moe da otpusti advokata bez razloga, klijent e nastaviti da plaa

honorar koji je advokat ve zaradio. Kada je honorar fiksna suma za odreene usluge

ili se zasniva na satima provedenim u radu, prilikom raskida odnosa honorar e se

zaraunati kao vrednost pruenih usluga. Takva teorija naplate naziva se quantum

meruit. Satnica se rauna kao vrednost ve pruenih usluga; usluge sa fiksnom cenom

zahtevaju da se odredi razumna vrednost pruenih usluga klijentu.

Sporazumi o nadoknadi koja je uslovljena ishodom zastupanja predstavljali su

izazov za sudove u nastojanju da odrede iznos nadoknade za otputene advokate. Neki

sudovi propisuju da advokati koji su imali takav sporazum uslovljen ishodom

zastupanja nemaju pravo ni na kakvu nadoknadu u sluaju da ih klijent otpusti, jer taj

advokat nije postigao ishod zastupanja koji bi mu doneo tu nadoknadu. Takoe, kao

argument navode da pravilo po kojem bi advokati imali pravo na naknadu bi suvie

obeshrabrilo one klijente koji ele da promene advokata. Drugi sudovi propisuju da

advokati koji imaju sporazum uslovljen ishodom zastupanja i koji su otputeni bez

razloga imaju pravo na punu nadoknadu ukoliko zaista klijent na kraju dobije sluaj.

U tom sluaju, advokat je preuzeo sluaj uz neki rizik, a otputen je bez razloga. To

znai da e klijent morati da plati duplu nadoknadu uslovljenu ishodom zastupanja, po

jednu za svakog advokata koji je radio na sluaju. Neki drugi sudovi opet imaju

pravilo da ovakvi advokati koji trae nadoknadu uslovljenu ishodom zastupanja, a


86


otputeni su bez razloga imaju pravo na nadoknadu razumne vrednosti pruenih

usluga (quantum meruit teorija) koja je ograniena sumom koju bi advokat zaradio da

je dolo do zavretka zastupanja i advokat naplatio dogovoreni procenat.


87


2. PITANJA HONORARA

Advokati i klijenti imaju sloen poslovni odnos koji je odreen

obavezama advokata kao punomonika klijenta. Na poetku odnosa izmeu

advokata i klijenta, pojavljuju se pitanja honorara koje treba uspeno reiti.

Advokati nisu potpuno slobodni da se dogovaraju sa klijentima prema svojoj elji.

Zakonski i etiki propisi ograniavaju raspon honorara koji je na raspolaganju.

Standardi i ogranienja za honorare znatno se razlikuju, ali u sutini, istie se

nekoliko pitanja u vezi sa honorarima:

Da li su honorari uglavnom zasnovani na satnici ili se plaaju paualno po

usluzi?

Da li je dozvoljeno ugovarati honorare koji su uslovljeni ishodom spora?

Da li advokati koji nisu iz iste advokatske kancelarije mogu da dele honorare ,

i ako mogu, pod kojim uslovima?

Kako se raunaju honorari ako se odnos izmeu klijenta i advokata okona

neposredno pre kraja zastupanja?


U Srbiji, pitanja nagrade i naknade trokova advokata u Srbiji ureuje Statut

Advokatske komore Srbije. lan 23. taka 3. dodeljuje Upravnom odboru dunost da

odreuje cenovnik za nagrade i i nadoknade honorara advokata. Na taj nain

sporazumi o nagradi i naknadi trokova za rad advokata podleu Advokatskom

tarifnom sistemu (koji je poslednji put izmenjen 2002. godine), koji objavljuje

Upravni odbor. Kodeks profesionalne etike advokata takoe sadri relevantne odredbe

u vezi sa nagradom i naknadom za rad advokata. Na primer, ovaj Kodeks zauzima isti


90


stav u pogledu neophodnosti postojanja pisanog ovlaenja za otpoinjanje odnosa

izmeu advokata i klijenta i postojanja pisanog sporazuma o ugovorenoj nagradi.

Naime, u skladu sa odredbom 112. Kodeksa profesionalne etike advokata ugovorena

nagrada mora biti primerena vrsti i obimu rada, a sporazum o njoj treba da bude u

sainjen u pisanoj formi.

(i) Sistem fiksnih honorara

Prema ovom tarifnom sistemu, advokati u Srbiji pridruuju se manjini

advokata u Evropi, zajedno sa svojim kolegama u Italiji i Nemakoj, koji koriste

sistem fiksnih honorara. Predviena su meutim znaajna odstupanja od sistema

fiksnih honorara:

- Honorari variraju u zavisnosti od vrednosti transakcije i pregovaranje je

dozvoljeno sve dok se konani honorar kree u rasponu od 50% do 300%

stope odreene tarifnim sistemom.

- U sluaju stalne savetodavne pomoi, advokat moe ugovoriti, u pisanoj

formi mesenom paualnu nagradu, u iznosu koji je primeren vrsti i obimu

njegovih obaveza (lan 113. Kodeksa). Iznosi tih mesenih nagrada mogu

biti podvrgnuti kontroli Disciplinske komisije Advokatske komore Srbije u

sluaju pojedinanih tubi. S obzirom na njihovu dosadanju praksu,

Disciplinska komisija odluuje o zakonitosti pojedinih paualnih honorara

ignoriui kriterijum raspona od 50% do 300% ve uzimajui u obzir neke

druge kriterijume relevantne za dati predmet, kao to je namera da se

poini prevara. Isti izuzetak je ureen i Tarifom o nagradama i nakandama

trokova za rad advokata koja u lanu tri propisuje:

Advokat moe za sluaj stalnog zastupanja stranke ugovoriti u pismenoj formi iznos paualne mesene nagrade za obavljanje poslova pruanja pravne pomoi.


91


- Kodeks profesionalne etike advokata u Srbiji, propisuje u retkim

sluajevima mogunost ugovaranje nagrade uslovljene ishodom spora.

- etvrti izuzetak u odnosu na sistem fiksnih honorara je obuhvaen lanom

110. taka 2. Kodeksa koji navodi da se advokat moe slobodno dogovoriti

sa klijentom u pogledu nagrade za rad ukoliko za zastupanje odreene

vrste ili sloenosti, Tarifa nije uopte ili nije na jasan nain propisala

nagradu.

(ii) Odnos izmeu advokata i klijenta sa elementom inostranosti

Tarifa o nagradama i naknadama trokova za rad advokata sadri relevantne

odredbe za odnose kada izmeu advokata i stranke postoji element inostranosti.

Kada advokat obavlja svoj rad u drugoj dravi on moe biti plaen u skladu sa

advokatskom tarifom te drave (lan 2. Tarife o nagradama i naknadama trokova za

rad advokata).

Kada advokat prua pravnu pomo inostranim pravnim ili fizikim licima on

moe primeniti tarifni sistem Srbije ili tarifni sistem drave iz koje je stranka (lan 4.

Tarife o nagradama i naknadama trokova za rad advokata).

(iii) Mogunost avansnog plaanja

lan 7. Tarife o nagradama i naknadama trokova za rad advokata Srbije

propisuje da se nagrada naplauje nakon izvrenog rada, ali da advokat moe da se

sporazume da mu se isplati unapred primereni iznos na ime nagrade. Tarifa dalje

propisuje da advokat ima pravo da od stranke trai da mu unapred isplati iznos

potreban za pokrivanje trokova. Kodeks profesionalne etike advokata takoe sadri

relevantne odredbe o predujamu.

Advokat ima pravo da, izuzetno, umesto predujma u novcu ugovori, obezbeenje druge vrste, pod uslovom da je ugovor pravno doputen i


92


da se njime ne ograniava poslovna delatnost klijenta (odredba 115. Kodeksa).

Advokat ima pravo na predujam nagrade i trokova za svoj rad i

naknade i trokova za rad drugoga za koji lino jami (odredba 114. Kodeksa).

(iv) Naplata

Naplati nagrade i trokova advokat treba da pristupi na mestu i na nain koji

nee naruiti ugled advokature i ugled samog advokata. Takoe, u cilju zatite klijenta

Kodeks profesionalne etike advokata preporuuje advokatima da pismeno upozore

klijente i da im ostave primeren rok za ispunjenje obaveza pre pokretanja postupka

pred sudom u cilju naplate nagrade i trokova. Meutim, ova odredba nije

obavezujua. Nenaplaenu nagradu i trokove advokat ne treba da ustupa, niti da

njihovu naplatu poverava licu koje se bavi naplatom potraivanja.

(v) Podela honorara

Kodeks profesionalne etike advokata ne sadri odredbe koje bi spreile

advokate iz iste advokatske kancelarije da meusobno podele nagradu i naknadu

trokova. Podela honorara izmeu advokata iz razliitih advokatskih kancelarija, ili

takozvani prosleeni honorar takoe nije zabranjen propisima u Srbiji ukoliko se

klijent saglasi sa takvim sporazumom o podeli honorara.

(vi) Nagrade uslovljene ishodom zastupanja

Pored injenice da su honorari uslovljeni ishodom zastupanja strogo

zabranjeni lanom 109. taka 1. Kodeksa, lan 110. taka 3. istog Kodeksa propisuje

retke izuzetke. Taj lan navodi da nagrada ne moe zavisiti od uspenog ishoda

zastupanja izuzev ukoliko to odgovara prirodi sluaja, ne ugroava nezavisnost

advokata i nije suprotno zabrani iz pravila 109. taka 1. Pravni akti u Srbiji su


93


propustili da jasno odrede u kojim okolnostima bi nagrada uslovljena ishodom

zastupanja bila prihvatljiva u odnosu na prirodu sluaja.

(vii) Dodatne nagrade

Advokatu je dozvoljeno da primi neugovorenu nagradu ukoliko je ona u

srazmeri sa obimom, vrstom i rezultatom rada i sa imovinskim prilikama lica koje je

daje i ukoliko sa drugim licem, bez znanja klijenta, nije ugovorena subrogacija. Uz to,

da bi bila dozvoljena ta nagrada mora da bude ponuena od strane klijenta ili drugog

lica sa znanjem i odobrenjem klijenta dok je postupak u toku, a i bez znanja klijenta

kada je postupak zavren, ukoliko ih sam na to nije naveo i ukoliko drugo lice nije

suprotna stranka ili neko ko je podravao suprotnu stranku. (videti lan 110. stav 5.

Kodeksa)

(viii) Nagrade u naturi

lan 110. stav 6. Kodeksa profesionalne etike advokata odreuje da se umesto

nagrade i naknade trokova u novcu, u cilju namirenja potraivanja, moe primiti

vrednost druge vrste pod uslovom da mu sam klijent ponudi ovakav nain razduenja,

da predate vrednosti nisu potcenjene i da zamena ispunjenja ne sadri elemente

iskoriavanja tekog poloaja klijenta i ne naruava ugled advokature.

(ix) Uzimanje u obzir finansijske situacije klijenta i sluajevi obavezne

odbrane

lan 109. stav 2. Kodeksa zabranjuje besplatno zastupanje, nagradu i naknadu

trokova niu od propisane Tarifom ili drugu vrstu popusta, koji se odobrava ili

ugovara unapred i nezavisono od poznavanja imovinskih prilika i platenih

sposobnosti klijenta. Meutim, izvesna odstupanja su dozvoljena lanom 110. stav 1.

koji navodi da advokat moe prilagoditi naplatu nagrade klijentovim platenim


94


sposobnostima, bilo prihvatanjem isplate u deliminom iznosu ili po okonanju

postupka bilo odricanjem od nagrade ukoliko se klijent nalazi u izrazitom siromatvu.

lan 109. stav 4. Kodeksa takoe titi klijenta ne doputajui advokatu primanje

nagrade od klijenta za odbranu po slubenoj dunosti ili za zastupanje siromanih po

odluci advokatske komore.

lan 71. Zakona o krivinom postupku sadri relevantne propise u pogledu obavezne

odbrane:

Ako je okrivljeni nem, gluv ili nesposoban da se sam uspeno brani ili ako se postupak vodi zbog krivinog dela za koje se moe izrei kazna zatvora preko deset godina ili tea kazna, okrivljeni mora imati branioca ve prilikom prvog sasluanja. Okrivljeni prema kome je odreen pritvor mora da ima branioca dok je u pritvoru. Okrivljeni kome se sudi u odsustvu (lan 304.) mora da ima branioca im sud donese odluku da mu se sudi u odsustvu. Ako okrivljeni u sluajevima obavezne odbrane iz prethodnih stavova ne uzme sam branioca, predsednik suda e mu postaviti branioca po slubenoj dunosti za dalji tok krivinog postupka do pravnosnanosti presude

lan 72. Zakonika o krivinom postupku propisuje kada okrivljeni moe traiti od

suda da mu obezbedi pro bono branioca:

72.(1). Kad ne postoje uslovi za obaveznu odbranu, a postupak se vodi za krivino delo za koje je propisana kazna zatvora preko tri godine, a u ostalim sluajevima ako to zahtevaju interesi pravinosti okrivljenom e se, na njegov zahtev, postaviti branilac, ako prema svom imovnom stanju ne moe snositi trokove odbrane.

lan 71. stav 5. propisuje da e se u oba sluaja:

za branioca postaviti advokat, po redosledu sa spiska koji predsedniku prvostepenog suda dostavlja odgovarajua advokatska komora.

Uprkos odredbama Krivinog zakonika i lana est Evropske konvencije o

ljudskim pravima (Svako ko je optuen za krivino delo ima sledea minimalna

prava: da se brani lino ili da izabere branioca, ili ukoliko ne moe snositi

trokove odbrane da mu bude dodeljen branilac besplatno kada to interesi pravde


95


zahtevaju) statistiko istraivanje koje je sprovela organizacija PILI (Public Interest

Law Initiative) na teritoriji Srbije, 2005. godine pokazuje nedostupnost i nerazvijenost

sisitema sudske zatite i besplatne pravne pomoi za ugroena lica. Prema rezultatima

tog PILI-jevog istraivanja, 24% optuenih u krivinom postupku nije imalo advokata

tokom trajanja postupka. Jo je gora situacija sa brojem lica koja nisu imala advokata

u najvanijim fazama postupka: 54% okrivljenih nije imalo branioca dok je davalo

izjavu pred istranim sudijom, dok je 46% lica bilo bez advokata tokom istrage.

Procenat lica koja su primila pravnu pomo po osnovu siromakog prava je svega

11%. U sluajevima kada obezbeena pravna pomo nije besplatna, klijent bi trebalo

da plati 50% od minimalne tarife na osnovu pravila propisanih Tarifom o nagradi i

naknadi trokova za rad advokata. Donoenjem nove uredbe, kojom se delimino

odstupa u odnosu na vaeu Tarifu o nagradama i naknadama trokova za rad

advokata, propisano je da u izvesnom broju sluajeva klijent moe platiti samo 40%

minimalne propisane tarife. U sluaju kada se klijentu prua besplatna pravnu pomo

zbog siromatva, advokat e biti isplaen iz sudskog budeta u iznosu koji predstavlja

40% minimalne tarife ili viem.

Gore navedeni statistiki podaci i nepotpuna zakonska regulativa nesumnjivo

ukazuju da je obim pruene besplatne pravne pomoi veoma ogranien i da ne

odgovara stvarnim potrebama. U toku 2005. godini Ministarstvo pravde je oformilo

radnu grupu za pripremu Nacrta zakona o pravnoj pomoi.

Je

moliterno, pravna etika

Documents