МОЛИТВА СРПСКОГ ГЕНЕРАЛААутор ГИНУЛИ СУ НАЈБОЉИ, да владају најгори. у Среда 26. децембар 2012. у 17:38 ·.

Генерал Живојин Мишић августа 1914.

 

Боже пресветли, опрости мени недостојном твога помена што чисте душе, светлог срца, забринутих мисли,

поганим језиком и прашњавим рукама крстим се и изговарам молитву. Немам права да молим за себе, али за

Србе, Боже, за Србију... Учини да црни облак над Србијом, и у Србији, не створи велику непогоду; учини да оно

што је дошло као испаштање греха не остане како казна Србији и народу српском. Само толико, Боже, па ће

бити и превише за нас грешне. Помози, Боже, да моји војници наоружају срце, а официри ум; удени памет у

српску политику и разборитост у генерале; не благослови оног ко убија и отима; благослови сваког ко данас, с

пушком, усмрћује душманина, бранећи кућу и окућницу. Не дај да ми војнике завеје неверица, да ми официре

посустане малодушност, да људе нагрди мржња, а жене разјари освета. Не дај, Боже, да ми мржња поведе

разум и удари у вид; не заслепи ме никад очајем, подстакни ме благошћу и успори ме прекошћу и суровошћу.

Помози, творче, да нађемо пут спасења са мање гробова, а више наде. Погледај, Боже, и смилуј се на децу и

српску нејач која ти верује и која само у тебе верује; не изневери њихове наде, не учини узалудним молитве

теби, бар мало притвори врата пакла и спаси Србију од несреће која је твојом срџбом дошла, али и твојом

вољом ће проћи. Само ти, свевидећи, погледај Србију. Што ти учиниш - учињено је; што ти наумиш - остварено

је; што ти благословиш - спасено је! Амин.