Moris oli

Dijalog u paklu izmeu Makijavelija i Monteskijea

Dramska obrada

Predrag Bajeti

Niccolo Machiavelli (roen 3. maja 1469, u Firenci umro 21. juna 1527, u Firenci), italijanski pisac i dravnik, firentinski patriota i izuzetni politiki teoretiar. Glavno delo Vladar (1513), tokom kasnijih stolea, ozloglaeno i optuivano za amoralni cinizam. Makijavelijeva privrenost uvek je na strani republike, i sve njegove teorije slue njenom jaanju; ali pokvarenost vremena, slabost italijanskih dravica i pokuaji stranih osvajanja, nagnali su ga da zamilja vladara koji bi mogao da ostvari njegov veliki san o ujedinjenju Italije. Napisao je i poznatu komediju Mandragola (1518).

Charles Louis de Secondat Montesquieu, baron de La Brede (roen 18. januara 1689, u zamku La Bred, kraj Bordoa umro 10. februara 1755, u Parizu), francuski politiki mislilac ije glavno delo Duh zakona (1748) presudno utie na politike teorije novog vremena: od Francuske revolucije do danas. Osnovni doprinos Monteskijea nauci je doktrina o podeli vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku. Monteskije raspravlja o tri oblika drave, i smatra da se republika zasniva na vrlini, monarhija na asti, a despotizam na strahu. Prvo njegovo delo su Persijska pisma (I721), popyga vladavini Luja XIV.

Nije ovo ni satira ni pamflet... prikazano je sve kao fikcija, i bilo bi uludo dati unapred neku odgonetku. Ne pitajte ija je ruka pisala ove stranice: ovakvo delo je gotovo bezlino. Odgovor je na izazove savesti, i svako je sudelovao u njegovom postanju. Delo je pred vama i pisac se povlai, jer samo je pribeleio misli koje se tiu svih, bio vie ili manje prikriveni sauesnik sjedinjenih sila dobra. M.

1864

Maurice Joly (roen 22. septembra 1829, u gradu Lonsle Saunier a naen mrtav, u svom stanu, 17. jula 1878, u Parizu), francuski advokat, zatvorenik i prognanik, u vreme Napoleona III, branilac Pariza u francuskopruskom ratu (1871). oli je uesnik prvog osvajanja pariske Gradske skutine, u znak protesta protiv izdaje, ali neto kasnije ne uzima vidio uee u Komuni. Napisao je, pored drugih dela, Dijalogu paklu izmeu Makijavelija i Monteksijea (1864), Dijalog u paklu... posluio je kao osnova za sastavljanje poznatog lanog dokumenta pod nazivom Protokol sionskih mudraca (1903). Po tom lanom dokumentu, koji ima oblik zapisnika sa niza tajnih sastanaka (24, a po drugim verzijama 27) u Bazelu 1897, u vreme novog Cionistikog kongresa, Jevreji i masoni planiraju da srue hriansku civilizaciju, pomou liberalizma i socijalizma, i da sagrade svetsku dravu no svojim pravilima. Prevara je otkrivena 1921. godnne, a dalja istraivanja dokazuju da su Protokoli falsifikat koji zvaninici ruske tajne policije sastavljaju no satiri olija, no jednom fantastinom romanu (Biarritz) od Hermanna Goedschea (1868), i po drugim izvorima.

1998 Dramska obrada podrazumeva: izbor tema, i neznatne promene redosleda, neophodno skraivanje teksta, saimanje reenica da bi postale izgovorljive na sceni. I samo to je injeio pri obradi ovog Dijaloga u paklu... Dve male promene, ipak, znaajne su: (1) po oliju, pakao je neka mrana obala, pusti al, a po obradi: televizijski studio: (2) po oliju: Narodi sada ive u Letu Gospodnjem 1864, a po obradi: Narodi sada ive u Letu Gospodnjem 1998. Sve politike ideje, pa i one koje se ine savremene, napisao je oli 1864. godine. Ne odgovaramo ni mi, prikazivai, mi gledaoci ako se u tim starim idejama prepozna i 1998. godina.

PRVI DEO

Televizijski studio, u polutami. Niz zamraenih monitora, dva projektora, spletovi kablova, kamere, i nepokretni snimatelji. Nametene su, u sredini, dve metalne stolice, sa plastinim seditima, i jedan metalni sto, sa staklenom ploom. Reflektori, sputeni sa mostova, as blesnu, a as se gase. Neko nevidljiv igra se s njima. Tama, kao znak. Samo crvena svetla na kamerama. Tiina. Naglo, osvetle se monitori: nema slike na njima, samo belina. uje se muzika: najava, iz daljine. Slike na monitorima (platnima): dva oveka, kao senke, dolaze. Stoje kraj stolica, gledaju se. Sednu: prvo jedan, pa drugi.

UPOZNAVANJE

Dijalog 1

Kad nestane slika na monitorima, i svetlo se pojaa, vide se dve prilike. Sede nepomino. Muzika utihne.

MAKIJAVELI Rekoe mi... Pokazuje prstom kamere... da u sresti sen velikog Monteskijea. Da li je to ona preda mnom?

MONTESKIJE Pridev veliki nikome ovde ne prilii! Pa ipak, ja sam.

MAKIJAVELI Meu slavnim ljudima ije seni nastanjuju boravita mrtvih, nikoga radije ne bih da sretnem do vas, Monteskije. Seljenjem dua, prenesen u ova nepoznata prostranstva... Pokua da se okrene, ali ne uspe: malo se samo promekolji u svojoj stolici.... zahvaljujem sluaju to sam se naao licem u lice sa piscem Duha zakona.

MONTESKIJE Bivi dravni sekretar Firentinske republike nije zaboravio da govori uglaeno, kao dvoranin. Pokua da se pokloni, ponikne glavom, ali vrat mu se ukoi. Samo, ta bi drugo, sem stenjanja i vapaja, jedan drugome mogli da kaemo...

MAKIJAVELI Zar smrt ta znai onima koji ive u misli? poto je misao vena. Ne znam, ako o sebi govorim, bolje uslove od ovih koji nam se daju ovde...Pokuava da se zasmeje. Posmatra najave raznih televizijskih stanica... pratiti izdaleka revolucije u dravama, pad i preobraaje carstava, razmiljati o njihovim novim ustavima, o promenama obiaja i miljenja evropskih naroda, o napretku njihove civilizacije u politici, u umetnosti, u industriji, u oblasti filozofskih ideja, kakav se divan prizor nudi misli! Koliko razloga za uenje! Tiina. Nitavilo nije moglo da prekine sve spone koje nas vezuju za zemlju... Vaa naela su na snazi u ovom asu dok razgovaramo gotovo u svoj Evropi; i vae blistave zasluge mogu da vas potede straha pri mranom prelazu koji vodi u raj ili u pakao...

MONTESKIJE Ne pominjete sebe, Makijaveli, a to je previe skromno, kad neko ima toliki ugled, kao pisac Vladara.

MAKIJAVELI Nasluujem ironiju u vaim reima. Zar veliki francuski pisac o meni sudi kao svetina, zaslepljena predrasudama, koja sem moga imena nita drugo o meni ne zna? Tiina, bez odgovora. Muzika. tiha, stari renesansni motiv. A ta sam to ja uinio? Petnaest sam godina sluio svojoj domovini a bila je Republika borio se za njenu nezavisnost, zatitio je od krvavih spletki, pregovarao, zakljuivao ili kidao sporazume, u skladu sa interesima Republike a bila je pod pritiskom dve velesile. a ratna srea poigravala se s njom kao sa barkom u oluji... Nije to bila nikakva nasilnika ili autokratska vlast bile su to narodne ustanove... Kao da se smeje dok ponavlja re: institucije. Uzneo sam se kad i sloboda. a sa njom sam i pao; iveo sam u progonstvu a da me nijedan vladar nije udostojio ni pogleda. Umro sam u siromatvu, zaboravljen. Muzika utihne.

MONTESKIJE Sve sam to znao, Makijaveli, i zato nisam mogao da shvatim, nikada, kako se to firentinski rodoljub, slubenik jedne Republike, preobrazio u zaetnika tog mranjakog nauka koji je kadar da opravda najstranije zloine tiranije.

MAKIJAVELI Greite, Monteskije, moj jedini zloin je to sam govorio istinu, ne moralnu, nego politiku istinu. Ljudska priroda, a ne ja, raa tu nauku... Zastane, Glas mu se izmeni, kad podvikne: Makijavelizam je stariji od Makijavelija. Predahne, pa govori u pola glasa, ubrzano ... ko grdi lekara to opisuje bolesti, hemiara to ispituje otrove, moralistu to slika poroke, istoriara to pria povesti?

MONTESKIJE ... kad naunik, lekar ili moralista, istrauje zlo, ne poduava nas kako se ono iri nego kako se lei, a vae delo upravo to ne ini, vai spisi prenose na drave zarazu, otrove: nagon za vlau, obmanu i nasilje... Predahnu, i gledaju se izbliza. Pa se usture u svoje stolice.

MAKIJAVELI Pustimo rei, drimo se ideja. Evo mog sistema neete ga lako naruiti, izveden je deduktivno iz moralnih i politikih injenica... Jae je u oveku zlo od dobra, vie je ovek sklon zlu nego dobru, vie utiu na oveka strah i sila nego razum... svi ljudi tee za vlau, svaki ovek, kad samo moe, biva tlaitelj, svi, ili skoro svi, spremni su da rtvuju prava drugih svojim interesima... ta dri na okupu te prodrljive ivotinje koje nazivamo ljudima? Gruba i neobuzdana sila... Sila prethodi pravu. Tiina. Detinjast je prekor koji se upuuje Vladaru. to bi se politika petljala s moralom? Da li ste ikada videli neku dravu koja bi se rukovodila naelima to odreuju lini moral? Svaki bi rat, tako, bio zloin, ak i pravedan rat, svako bio svajanje bilo zlodelo, svaki ugovor nedostojna prevara... Zar ne vidite da i sama re pravo ima krajnje neodreeno znaenje? gde ono poinje, a gde se zavrava? kad ono postoji, a kad ne postoji? Naelo prava, u sluaju drava, potinjeno je naelu interesa... pa iz toga sledi: Dobro moe nastati iz zla... Pojavi se natpis. Makijaveli zastane, glas mu se izmeni, i apue: Preko zla dolazi se do dobra. ... manje me zanima ono dobro, i moralno, a vie ono korisno, i nuno... Ponovo, natpis. Makijaveli apue: Cilj opravdava sredstva. Predahne. Monteskije se, malo, podsmehne. I ako me sada zapitate zato ja, kao republikanac, dajem prednost apsolutnoj vladavini, rei u vam Grka je doivela svoje zvezdane asove u asu pomraenja slobode, a bez despotizma rimskog plemstva, a kasnije, despotizma rimskih careva, nikad se ne bi razvila blistava evropska civilizacija. Tiina. udim se to govorim tako dugo da bih uverio vas, koji me sada sluate, poznatog pisca. Zar nije, ako sam dobro obaveten, deo ovih ideja izloen i u Duhu zakona! Neto slino kikotanju. Kae se da je na nauk amoralan, a moe biti da smo mi bili privreniji Bogu istinitom nego filozofi XVIII veka.

MONTESKIJE Zadnje vae rei primam ravnoduno, Makijaveli, inae sluao sam vas paljivo. Hoete li sad vi mene da sluate?

MAKIJAVELI Sa puno potovanja utau kao zaliven, sluau onoga koga su zvali: zakonodavac naroda.

POBIJANJE

Dijalog 2/3

MONTESKIJE Vae doktrine, Makijaveli, ne predstavljaju nita novo, a ustruavam se da ih pobijam ne zato to uznemiruju moj duh, nego zato to, pogrene ili istinite, nemaju filozofske osnove. Znam dobro da ste vi, pre svega, politiki ovek, i da vas injenice zanimaju vie od ideja. Ali kad je re o vladanju mora se poi od naela. U vaoj politici nema mesta ni moralu, ni veri, ni pravu: samo dve rei sila i lukavstvo. Pa to su istine koje ne treba ni dokazivati: da sile ima meu ljudima, da je okretnost neophodna dravniku. Ali, vi nasilje

uzdiete do principa, a lukavstvo do pravila vladanja, vi ne vodite rauna ni o jednom zakonu ovenosti. I ivotinje su lukave i jake, i meu njima nema drugog zakona sem grube sile. Vi priznajete postojanje dobra i zla. Vae je naelo: Dobro moe da nastane iz zla. Vi ne govorite: 'pogaziti re je dobro samo po sebi, dobro je koristiti se kraom, nasiljem, ubistvom'. Ne, vi kaete: 'moe se pogaziti re, kad je to korisno, moe se ubiti, kad je to nuno, pokrasti drugoga, kad je to unosno. Vladar, kad se radi o njegovom interesu ili o interesu drave, moe da prolije potoke krvi, da bi se doepao ili zadrao na vlasti, da srui svaki zakon i da proglasi novi, i da njih ponovo gazi, da protrai dravnu kasu, da potkupljuje, da ugnjetava, kanjava i bez prestanka da tue.

MAKIJAVELI Zar niste i vi sami rekli da je u despotskim dravama strah nuan, vrlina beskorisna, ast opasna, da je neophodna slepa poslunost?...

MONTESKIJE Da, rekao sam, da bih ponizio a ne uzvisio tiraniju. Zapamtite dobro: drutva ne mogu da se zasnivaju na onome to ih unitava. Svako nasilje odozgo ozakonjuje nasilje odozdo. Izmislili ste teoriju sile, budite sigurni da je narod nije zaboravio: silom e da povrati ono to mu je silom bilo oduzeto. Naelo despotizma je ono jezuitsko: ubiti ili biti ubijen. Eto, njegova zakona! Danas je to zaglupljenost, a sutra graanski rat. Tiina. Vladari ne mogu, dakle, da dopuste sebi ono to je protiv linog morala: to je moj zakljuak; i on je izriit. Slike na monitorima: poznati revolucionari, jedna slika pretapa se u drugu. Velikani koji, na osnovu povrede zakona, obezbeuju mir svojoj zemlji, priinili su vie zla nego dobra: spasenje koje donose ne uklanja klice raspada koje unose u dravu. Nekoliko godina anarhije manje je kobno za jednu dravu nego mnogo godina utljivog despotizma. Vi se divite velikim ljudima, ja se divim velikim ustanovama. Narodima su, da budu sreni, potrebni manje daroviti a vie estiti ljudi. Gledaju senke. Ne osiguravaju ljudi vladavinu slobode i dobre obiaje nego ustanove. (Solon je lepo rekao da najsavrenije su one ustanove koje narod moe da podnosi) Tiina. Pomisao da sam ja uticao na ustanovu podele vlasti, da sam stvarao doktrinu slobodnih (evropskih) drutva, to blai moja nespokojstva, u ovim (predugim) asovima ekanja sudnjega dana. Gledaju senke.Vi ste, Makijaveli, roeni krajem srednjeg veka, i iveli ste u drutvu, oprostite, jo uvek varvarskom: ideje o ratu, o nadmoi i osvajanju, sila je sve (i svja) a pravo nitavno... Videli ste neustraive vojskovoe, eline ljude, odvane duhove, i taj svet, ispunjen tmurnim arima velikog nereda, prikazao se vama i kao umetniku, koga pre ponese mata nego oseanje morala. I to meni objanjava Vladara. Smijulje se, tiho. Vidite, brojne senke kreu se ovamo, neemo uskoro imati gde da se okrenemo... Blesak: belina ekrana.

ZAMKA: 1998

Dijalog 3/4

MAKIJAVELI Dopustite da vam postavim jedno pitanje: gde ste se vi zaustavili u tokovima savremene istorije?

MONTESKIJE Pa, na poslednjim danima 1847. Otkad sam siao u ova boravita mraka, u ove beskrajne predele, itavo stolee lutao sam meu narodima starog sveta, sretao sam neodreeno mnotvo dua, a tek pre pola veka poneku savremenu... Moram da priznam. ne znam koja je sada godina sveta.

MAKIJAVELI Poslednji su ovde prvi, o Monteskije! Dravnik srednjeg veka, politiar varvarskih vremena, zna vie o istoriji savremenog doba nego filozof osamnaestog veka. Narodi sada ive u Letu Gospodnjem 1998.

MONTESKIJE Kaite mi, Makijaveli, ta se u Evropi zbilo posle 1847. Muzika. Slike na monitorima: istorija Evrope od 1847. do 1998. Kao i svaka haotina televizijska najava: slike svima poznate, ali nejasne, iskidane, ubrzane. Sem eha poneke, kratke reenice, ne uje se ta Makijaveli saoptava Monteskijeu.

MAKIJAVELI Sve je to prolo, prolo, prolo. Suverenitet naroda ozakonjuje u beskraj pravo revolucija, revolucija, revolucija... Sloboda je uguena u krvi, krvi... Suverenitet naroda raa demagogiju, demagogija raa anarhiju, anarhija vodi u despotizam, despotizam, despotizam... Sve prolazi kao san, san, san... Belina ekrana. Tiina.

OPKLADA

Dijalog 5/7

MONTESKIJE U nedoumici sam, Makijaveli... vae rei su avolsko ruganje, i sumnjam da je ono to govorite u skladu s vaim potajnim mislima... vi imate onu kobnu reitost u kojoj se gubi svaki trag istine... i vi ste zaista mraan duh, ije ime i dan danas izaziva jezu... Naslikali ste mranu sliku savremenog drutva, i ne znam da li je ona stvarna.,. u svakom sluaju, ona je nepotpuna. Nepotpuna: pored zla postoji, u svemu, i svuda, i dobro. Vi ste mi pokazali samo zlo. Tiina. Moderna drutva ne smeju vie da se posmatraju oima prolosti. Da li zato to se despotizam, vie puta u istoriji, pojavljivao kao posledica drutvenih nemira, sledi zakljuak da je desiotizam pravilo? Razumno je tvrditi da druge bolesti trae i druge lekove, drugi problemi druga reenja... A vi verujete da despotizam moe da se spoji s modernom civilizacijom. Ako pretpostavite da su ova drutva, sada, zaraena svim vrstama korupcije, svim porocima o kojima ste maloas govorili, ona kreu brzim korakom ka rasulu... (Ali, otkada to sloboda poniava due i kvari karaktere?) Ako su obiaji u nekim delovima Evrope koje ne poznajem, kao to kaete, iskvareni, to znai da je tuda proao despotizam, da se sloboda ugasila; zato, valja je sauvati tamo gde je ima, i ponovo uspostaviti tamo gde je vie nema. Ne znam vie gde sam kad vas sluam, vi moete da uznosite slobodu u antici, a da je osporavate u modernim vremenima, da je odbacujete ili prihvatate, kako vam se svidi, prema vremenu i mestu. A ja se drim iskljuivo naela.

MAKIJAVELI Vi, kao vet kormilar, drite se puine, a izbegavate grebene. Opta naela su velika pomo u raspravama, ali, priznajem, veoma sam nestrpljiv da doznam kako e se dostojanstveni Monteskije provui s naelom narodnog suvereniteta... Nisam mogao da razaberem, sve do sada, da li je ili nije ono ukljueno u va sistem. Prihvatate li ga, ili ne?

MONTESKIJE Ne mogu da odgovorim na tako postavljeno pitanje.

MAKIJAVELI Va razum pomutila je ta avet (revolucije). Muzika, tiha, stari osamnaestovekovni motiv.

MONTESKIJE Varate se, Makijaveli. Vi moje ime povezujete s bezakonjem Francuske revolucije, vrlo je to stroga osuda filozofa, koji je traio istinu, tako obazrivo. Roen sam u stoleu duhovnog vrenja, uoi revolucije, i nijedna od buduih posledica tog preokreta, u oblasti ideja, nije izmakla mome pogledu. Znao sam da e sistem podele vlasti nuno jednoga dana premestiti teite suvereniteta. To naelo, malo poznato i slabo odreeno, naroito kad se pogreno primeni, moglo je da izazove stravine nesporazume, strahovitu katastrofu... Svi smo nainili greke, ali neka svako odgovara za svoja dela. Muzika utihne. Ako suverenitet gde poiva, poiva u celoj naciji, i nazvao bih ga: nacionalnim suverenitetom. Ali ideja o tom suverenitetu nije apsolutna, ve relativna istina. Suverenitet ljudske moi odgovara jednoj duboko subverzivnoj ideji, suverenitetu ovekovih prava, a to je materijalistika i ateistika doktrina koja je Francusku revoluciju gurnula u krvoprolie, i posle opijanja slobodom, osramotila je despotizmom. Naelo boanskog prava nita manje nije zlokobno, jer narode preputa mranjatvu, samovolji, nitavilu, od naroda pravi stado robova... Ako je suveren od Boga poslan na zemlju, onda ima svu vlast nad ljudskim stvorenjima. Izmeu boanskog prava koje iskljuuje oveka, i ovekova prava koje iskljuuje Boga postoji istina, Makijaveli: nacije su slobodne, isto kao i pojedinci, jer su u Bojim rukama.

MAKIJAVELI Ko stvara suverene?

MONTESKIJE Narodi.

MAKIJAVELI Zapisano je: Per me reges regnant - Po meni kraljevi kraljuju, to znai bukvalno: Bog stvara kraljeve.

MONTESKIJE O Makijaveli, to je prevod, prevod namenjen Vladaru, koristili ste to, ali to nije iz Svetog pisma. Bog je ustanovio suverenitet, ali ne ustanovljuje suverene. Svemona njegova desnica zaustavlja se tu gde poinje slobodna volja ovekova. On je narodima, kao i

kraljevima, prepustio odgovornost za njihova dela.

MAKIJAVELI Sumnjam da je sve to govorite sasvim pravoverno. Po vama, narodi raspolau suverenitetom?

MONTESKIJE U stara vremena, u srednjem veku, kad se drava uspostavljala bez najezdi i osvajanja, suverena vlast stvarana je slobodnom voljom naroda, izborom...

MAKIJAVELI Ako narod bira svoga vladara, moe i da ga svrgne, zar ne?

MONTESKIJE Narod ima pravo da uspostavi oblik vladavine koji mu odgovara...

MAKIJAVELI ... a ko e ga spreiti da oblik vladavine, po svome hiru, i menja? Po vaim doktrinama nee nastati reim poretka i slobode, nego neogranieno razdoblje revolucija.

MONTESKIJE Ne brkajte pravo sa zloupotrebom, ni naela sa njihovom primenom.

MAKIJAVELI Da li, po vaim naelima, narod ima pravo da srui suverena?

MONTESKIJE Da, u krajnjem sluaju, s pravednim pobudama.

MAKIJAVELI A ko sudi o krajnjim sluajevima i o pravednosti tih krajnosti?

MONTESKIJE A ko drugi, po vama, ako ne narod sam?

MAKIJAVELI Va sistem ima samo jednu jedinu manu: polazi od nepogreivosti narodnog razuma. A zar narod nema, kao i ljudi, svoje strasti, svoje zablude, svoje greke? Narod je ponizan pred silom, a nemilosrdan pred slabou, neumoljiv prema pogreci, a pun pratanja prema zloinu, nemiran u slobodi, a strpljiv u ropstvu.

MONTESKIJE Kad narod pogrei, biva kanjen.

MAKIJAVELI Kako?

MONTESKIJE Nevoljama nereda, anarhije i despotizma.

MAKIJAVELI Rekli ste: despotizam. Tiina. Vidite, sve se vrti oko toga. Tiina.

MONTESKIJE Vi to mislite, vi koristite tu re: despotizam. Va tmurni duh, Makijaveli, poznaje sve podzemne staze, sve tajanstvene prevare, sva lukavstva zakona, vi prezirete ljude, vi eznete za stranim istonjakim vladavinama, vae se politike doktrine oslanjaju na uasne teorije indijske mitologije - ostavite se Indije, zaboravite Kinu kako da uspostavite despotizam meu narodima ije dravno pravo, u osnovi, poiva na slobodi? meu hrianskim narodima? meu dravama iji je politiki ivot izloen javnosti tampe? Napregnite svoju monu matu, traite, izmiljajte, i ako reite taj problem, izjaviu s vama zajedno da je savremeni duh pobeen.

MAKIJAVELI I vi da glasate, kao na izborima, sa da ili ne?

MONTESKIJE Imam samo jedan glas, malo moj glas znai meu milionima glasova.

MAKIJAVELI Ah, Monteskije, dobro znate ta bi mi za potomstvo znaio va glas: traim ga kao milost.

MONTESKIJE Ja? da glasam?

MAKIJAVELI Eh, pa glasajte, onda, kao to se glasa u Paklu, prostim i jedinstveiim pristankom: mente et mutu! milju i utanjem, mente et mutu! preutnjim prisitajanjem.

MONTESKIJE Pa, rei u i ja: da, ili ne.

MAKIJAVELI Pazite, drim vas za re.

MONTESKIJE Samo izvolite, molim vas.

MAKIJAVELI Prvo i prvo, greite to se tie primene mojih naela: vi despotizam vidite uvek kao zastareli oblik istonjakog monarhizma, ali ja ga tako ne zamiljam. Nova drutva trae nove postupke. Smrt protivnika, pljaka podanika i fizika muenja igraju malu ulogu u

unutranjoj politici modernih drava.

MONTESKIJE Lepo je to uti od vas.

MAKIJAVELI Idem u korak s vremenom. Snaga doktrina kojima se pripisuje moje ime i jeste to se prilagoavaju svim razdobljima i svim situacijama. Sluajte, nije re o tome, danas, da se prisile ljudi, nego da se razoruaju. Ne da se ugue politike strasti, danas, nego da se nadjaaju. Ne da se zabrane ideje, danas, nego da se one promene tako to ih prisvajamo.

MONTESKIJE Kako to? Ne razumem.

MAKIJAVELI Najdublja tajna vladanja sastoji se u slabljenju duha naroda, oslabiti duhove toliko da se niko ne zanima za ideje revolucije, za naela promene. Narodi su se, u svim vremenima, zadovoljavali reima, prividi su im bili dovoljni, pa i danas, dakle: uspostaviti prividne ustanove, drati prividne govore, proklamovati prividne ideje. Imati samo dara da se liberalna frazeologija preuzme od stranaka kojima slui kao oruje u borbi protiv vlasti. I tim frazama kljukati narod do zasienja, do gaenja. Danas se esto govori o moi javnog mnjenja, ali ako se dobro poznaju skrivene poluge vlasti, ono e da izraava oio to mi budemo hteli. Ali, pre no to i pomislimo da ga preusmerimo, treba ga oamutiti, zbuniti ga udovinim protivrenostima, neprestanim iznenaenjima, zaslepiti ga svakakvim preokretima, neprimetno ga skrenuti s njegovog puta. Eto jedne od velikih dananjih tajni: znati kako se doepati predrasuda i narodnih strasti da bi se u naela unela zbrka, da bi se onemoguila sloga onih koji govore istim jezikom i imaju iste interese.

MONTESKIJE ta smerate tim reima? njihova nejasnoa kao da prikriva neto zlokobno?

MAKIJAVELI Ako mudri Monteskije namerava politiku da zameni oseanjima, onda u ovog asa da prekinem. Uputili ste mi izazov, dopustite mi da izloim kako mislim da reim problem.

MONTESKIJE Neka bude.

MAKIJAVELI Prethodno, dopustite mi da pobrojim osnovne uslove koji vladaru, danas, omoguavaju da uvrsti svoju vladavinu. Mora da se posveti unitenju stranaka, da rastura kolektivne snage gde uzmu maha, da onemoguava individualne napore u svim oblicima; tako dolazi do slabljenja karaktera, sve e ruke malaksati, prepustiti se ropstvu. Mora da stvori, pomou uredbi, glomazne finansijske monopole, rezervoare javnih bogatstava, tako da svako privatno bogatstvo moe da bude profukano ako drava to hoe. (Vi ste ekonomista, Monteskije, procenite i sami vrednost ovakve mahinacije.)

MONTESKIJE Nastavite.

MAKIJAVELI Mora da pobunu u dravi obuzdava strahom od anarhije, s jedne, i strahom od bankrotstva, s druge strane, i, sve u svemu, optim ratom. Mora da dodeli najvie poloaje u vlasti onima koji su svojim ranijim funkcijama, i svojim karakterom, udaljili se od svih, pa ih deli dubok ponor, onima koji, u sluaju promene vlasti, nemaju ta drugo da oekuju osim smrti ili progonstva, pa su primorani da brane, do poslednjeg daha, sve postojee. Pretpostavite da imam na raspoloenju ta razliita duhovna i materijalna sredstva, i dajte mi bilo koju, kaem: bilo koju, naciju, i za manje od dvadeset godina neka neukrotiva evropska nacija postae pokorna prema tiraniji kao neki mali azijski narod.

MONTESKIJE Niste ispunili preuzeto obeanje, upotreba svih tih sredstava pretpostavlja postojanje apsolutne vlasti a ja sam vas pitao...

MAKIJAVELI Vaa je irimedba opravdana.

MONTESKIJE Pitam vas: kako ete despotizam moi da uspostavite u politikim zajednicama koje se osnivaju na liberalnim ustanovama?

MAKIJAVELI Nita lake od toga.

MONTESKIJE Da vidimo.

DRUGI DEO

SAN: O PREUZIMANJU VLASTI.

Dijalog 8

Slike na monitorima: predeli kao u snu, lepom i runom.

MAKIJAVELI Biram dravu, iji oblik mi je sasvim tu: Republiku, sa svim ustanovama koje jame slobodu, pa tako i sa svim otporima despotizmu nesavladljivim, u prvi mah, na planu ideja, obiaja, zakona. Pristajete li na takvu hipotezu, jedan san? Bez odgovora, Monteskije klimne glavom, sporo. Postavljam vam sada samo jedno pitanje: da li moe

da doe, u takvoj dravi, do promene vlasti?

MONTESKIJE Promena vlasti ne bi vodila promeni ustanova: neko moe da uzdrma vrh drave, pa ta? njegova e stranka da pobedi, pa? dravno pravo i sam temelj ustanova ostaju vrsti.

MAKIJAVELI I vi, stvarno, verujete u te iluzije?

MONTESKIJE Dokaite suprotno.

MAKIJAVELI Pazite sad, posle prevrata ja sam van zakona, zapravo ja sam ono to su stari Rimljani zvali lepim, snanim imenom: diktator. Pobedio sam, znai, zato to postoje duboki razdori, opta pometnja, svuda zbrka ideja, neobuzdane ambicije, uzavrela pohlepa, neutaene mrnje, opte nasilje, a ja kaem: mogu da pruim zemlji mir, ja kaem: oslanjam se na narod (to je azbuka svakog uzurpatora). Monteskije se smeje. Smejte se, to je vae pravo, sve dok ne bude nareeno drukije. I Makijaveli se smeje.

MONTESKIJE Makijaveli, da niste natmureni kao tiranin, bili bi divni kao spadalo.

MAKIJAVELI Da nisam tiranin, bio bih niko i nita. Tiina.

MONTESKIJE Pa dobro, tu smo gde smo sutradan, po vaem dravnom udaru, svuda sumorne zagonetke i nou nejasne i mrane prilike, povorke nosila to prolaze... Nita, nitavilo, neizvesnost, strava! ta ete dalje da radite?

MAKIJAVELI Uzurpator se osea u zemlji kao osvaja: mora da sve srui, kako bi ostvario svoj pravi cilj, i sve da obnavlja, kako bi zadrao osvojeno...

MONTESKIJE Ako vas dobro razumem, ukidate razliite ustanove da ih sve date u ruke jednom jedinom oveku.

MAKIJAVELI Greite, bilo bi to opasno. Danas, mora to da se radi zaobilazno, vetim mahinacijama. Neu ja da unitavam ustanove: sudstvo, izborni sistem, tamiu, line slobode, obrazovanje, ali u, jednu po jednu, da taknem nevidljivom rukom... Udara po stolu, jednom, dvaput... i da poremetim njihovo delovanje. Tiina.

MONTESKIJE Vi kao da ste zaboravili da je u hipotezi od koje polazimo nacija dostigla vrhunac civilizacije, da je njeno dravno pravo utemeljeno, kao i njene dravne ustanove.

MAKIJAVELI Sluajte me paljivo: premetanje jedne opruge, u mehanici, menja pokret, ali naizgled to je isti ureaj, isti mehanizam. Tako isto, u fiziologiji. temperament zavisi od stanja organa, a razliite ustanove deluju u dravnom ureenju, kao razliiti organi u ljudskom telu. Poremetiu malo svaki organ, ali svaki ostaje, a politiki sistem drave se menja. Shvatate li?

MONTESKIJE uvate nazive, a unitavate pojave. ini to i Avgust u Rimu, kad unitava republiku, postoje i dalje: konzulat, pretorstvo, tribunal, ali nema vie ni konzula, ni pretora, ni tribuna.

MAKIJAVELI U politici moe da se uradi sve, pod uslovom da se laska javnim predrasudama i da se potuju prividi.

MONTESKIJE Niste zaboravili da su narodi sad skloni da sebi dadu ustav, i da obezbede svoja prava.

MAKIJAVELI Doneu drugi ustav, i to je sve.

MONTESKIJE Mislite li vi, zaista, da jedan preokret, jedno jedino uspeno nasilje, moe da otme naciji sva njena prava, svu njenu batinu, sve ustanove, sva naela po kojima je navikla da ivi?

MAKIJAVELI Oprostite, ne urim ja nikuda. Narodu je, rekao sam vam, stalo vie do privida nego do istine (tog se pravila u politici ja strogo pridravam). Hoete li, molim vas, da me podsetite: koja naela vi naroito cenite?

MONTESKIJE ta e vam to, Makijaveli?

MAKIJAVELI Ne bojte se, recite. Monteskije odmahne rukom. Podsetiu vas ja: naelo o podeli vlasti, o slobodi govora i tampe, o slobodi veroispovesti, o linoj slobodi, pravo na udruivanje, ravopravnost pred zakonom, nepovredivost vlasnitva i stana... hoete li da nastavim?

MONTESKIJE Dovoljno i toliko, da vaa vladavina ima neprilika.

MAKIJAVELI Varate se, ja u da stavim u preambulu svoga ustava sva ta naela.

MONTESKIJE A kako ete, onda, da izbegnete njihovu primenu?

MAKIJAVELI Rekao sam da u proglasiti ta naela, ali neu da ih pomenem izrikom.

MONTESKIJE Kako to?

MAKIJAVELI Narodu u rei: priznajem sva velika naela modernog prava. Samo toliko.

MONTESKIJE Ne shvatam smisao tog prikrivanja.

MAKIJAVELI Kad ih ne imenujem, ini se, da sam dao sva, a nisam dao nijedno. Kasnije, putem izuzea, izbegavam ona koja mogu da budu opasna.

MONTESKIJE Sad razumem.

MAKIJAVELI Meu tim naelima, uostalom, jedno su ustavna (i politika), a drugo privatna graanska prava. Neu dirati ova druga, ako ne budem morao.

MONTESKIJE A politika prava?

MAKIJAVELI Kad se ljudima ne dira u imanje i ast, oni su zadovoljni, rekao sam jo u Vladaru.

MONTESKIJE Ko graanima jami, ako ih danas liite politike slobode, da im sutra neete ograniiti i linu slobodu? i oteti njihova imanja?

MAKIJAVELI Verujete li vi, i dalje, da je narod danas eljan slobode? Pojedinac se zatvara u auru svoga egoizma, svojih materijalnih interesa; pitajte ga, i odgovorie vam: ta e meni politka? ma, kakva sloboda? ama, zar svaka vlast nije ista?

HIPOTEZA: O OSIGURANJU VLASTI.

Dijalog 9/10

Makijaveli zauti, kao da se malo umorio, pa zadremao. Slike na monitorima: zvaninici, smeni i narogueni.

MONTESKIJE Stali smo kod donoenja ustava, bez pristanka nacije.

MAKIJAVELI Prekidam vas: nikako ne bih smeo da se ogreim o vladajue (demokratske) ideje ovog vremena, naprotiv, elim da se ratifikuje dravni prevrat koji sam izvrio. Rei u narodu, neto prikladno: oni pre gurali su vas u provaliju, ja sam to spreio, hoete li me? Glasajte, slobodno.

MONTESKIJE Slobodno, pod pretnjom terora.

MAKIJAVELI Moj narod e mi klicati.

MONTESKIJE Verujem vam to.

MAKIJAVELI A izjanjavanje naroda, kao sredstvo moje moi, postae sam temelj moje vlasti. Makijaveli sanjari, neko vreme.

MONTESKIJE Hoete li vi imenovati narodne poslanike?

MAKIJAVELI Dobro znate da je to nemogue. Stranke, za izbore, imenuju svoje kandidate, protiv vlade, a ja u imati svoje kandidate...

MONTESKIJE I tako, kao vladar, otvoreno pozivate na borbu, vi podstiete sukobe.

MAKIJAVELI Svako u vlasti, od nrvog do poslednjeg, mora da poradi iz petnih ila da svuda pobedi moj kandidat.

MONTESKIJE Pa razume se, samo po sebi (to je posledica svega to ste govorili). Slike na monitorima: zasedanja skuptina, nekad i danas. Recite mi, molim vas: ima li vaa Skuptina, kao tuma i uvar zakona, i neku sopstvenu mo?

MAKIJAVELI Ne, naravno. Parlamentarna vladavina, u mome ustavu, samo je maska.

MONTESKIJE Dakle, sve to bude radila Skuptina, zapravo radite vi: tumaite to bi ona morala da tumai, menjate to bi ona morala da menja, ponitavate to bi ona morala da ponitava?

MAKIJAVELI Naravno, moram da se sloim sa vama.

MONTESKIJE Kako vi odreujete vau linu odgovornost, i kakve su sankcije?

MAKIJAVELI Ne odreujem je, i nema sankcija, ni senke od sankcija.

MONTESKIJE Znai, vi imate pravo da razgraujete ono to ste gradili, da oduzimate ono to ste dali.

MAKIJAVELI Po objavljivanju ustava doneu niz zakona koji e uklanjati slobode, i prava koja bi mogla da budu opasna.

MONTESKIJE Dobro sraunat trenutak, zemlja je jo u strahu od dravnog prevrata, i zato: pri donoenju ustava nita vam nije odbijeno (jer i onako moete sve da uzmete), pri donoenju zakona nita vam nije doputeno (jer vi nita ne traite a sve uzimate).

MAKIJAVELI Zajedljivi ste, otri na rei.

MONTESKIJE Surovi ste, otri na delu. Omere se, jedan tren. Priznajem, teko mi je da poverujem da se narod ne pobuni protiv tog drugog dravnog udara iza kulisa.

MAKIJAVELI Narod e, dobrovoljno, da zatvori oi. Narod koji ima vie zakona nego vrlina, taj narod je lakouman. Urla se zbog sitnica, nikad zbog krupnih stvari. Po hipotezi od koje polazim, narod se umorio od politikih sukoba, udi za odmorom kao pustinjski pesak posle oluje.

MONTESKIJE Pravite od svega toga jo i kitnjaste retorike figure, ipak preterujete. Makijaveli mae rukama.

MAKIJAVELI

Hitam, hitam da vam kaem: sveano u obeati vraanje svih sloboda koje sam ponitio, pod jednim uslovom: vratiu ih kad se stranke smire.

MONTESKIJE Verujem da ete se naekati.

MAKIJAVELI Nije iskljueno.

MONTESKIJE Naravno, vaa naela omoguuju vladaru, kadgod mu je to interes, da ne odri datu re. Makijaveli klimne glavom, sporo. Odlika vae politike, va politiki program je da se unite stranke i da se razbije zajednitvo ljudi, pa ipak, mnogo ta e ostati netaknuto, univerzitet, crkva... tamo vas vreba mnogo opasnih elemenata.

MAKIJAVELI Univerzitet? Pa, zadovoljan sam, manjevie, stanjem na Univerzitetu: izgubio je nekadanju autonomiju, sveden na javnu slubu o troku drave; rektora imenuje vlada (od nje zavisi, i to je dovoljno); ako i opstane koji jo trag nezazisnosti, moe da se ukine prosto odlukom ministra.

MONTESKIJE ta ete sa svetenstvom? Ne znam nita opasnije po vau vlast od te moi, velim vam, koja govori u ime nebesa a iji su koreni svuda u zemlji: ne zaboravite da je hrianstvo poruka slobode, ono razvija moralne snage kojima svetovna vlast ne moe nita.

MAKIJAVELI Ne znam zato od svetenika pravite apostola slobode. Nisam to primetio, ni u prolom, ni u novom vremenu: bilo je svetenstvo, uvek, prirodna podrka apsolutne vladavine. Zasmeje se. Znate li ta bih uradio?

MONTESKIJE ta?

MAKIJAVELI Izazivao bih raskole u crkvi. Gledaju se, neko vreme.

MONTESKIJE Kako mislite da se odbranite od tampe?

MAKIJAVELI Ruke su mi tu slobodne, mogu da seem i reem do mile volje.

MONTESKIJE Ene, de.

MAKIJAVELI tampa se, u veini zemalja, zamerila svima, zato to je sebina, potkupljiva, nepravina, bez rodoljublja... i mase ne znaju emu ona slui.

MONTESKIJE tampa spreava samovolju u vrenju vlasti, prisiljava vladu na potovanje ustava, primorava zvaninike na potenje, na skromnost, na potovanje sebe i drugih.

MAKIJAVELI Da, znam takve odbrane.

MONTESKIJE Pa onda, bolje, objasnite: kako ete tampi da stavite brnjicu! (Mislim da je to prava re.)

MAKIJAVELI (Prava, zaista.) Ne usuujem se da potpuno obustavim novine, izazvalo bi to negodovanje; donosiu razne odredbe... dekret da nijedne novine ne mogu da se pokrenu bez saglasnosti vlade (s poetka da se predupredi irenje zla), zatim, poreske mere, pa represivne mere (neka piskarala valja staviti iza reetaka), pa ukidanje ponekih novina, zato to napadaju vladu, zato to prenose lane vesti, zato to uznemiruju javnost.

MONTESKIJE (Bio sam u pravu kad sam, u Duhu zakona, napisao da se mora ograniiti vlast silnika.) Vai podanici, siguran sam, nee poznavati svoju istoriju, od zemlje ete napraviti ostrvo na kome se nita nee znati o dogaajima u Evropi, a od glavnog grada drugo ostrvo na kome se nita nee znati o zbivanjima u unutranjosti zemlje.

MAKIJAVELI Ne elim da graani budu uznemireni galamom spolja, a ni grajom iznutra.

Agencije e da prenose samo vesti pod nadzorom vlade.

MONTESKIJE Mislim da ste sa tampom zavrili.

MAKIJAVELI Nisam.

MONTESKIJE Pa ta ostaje?

MAKIJAVELI Druga polovina posla. Tiina. Nazirem mogunost da onemoguim tampu pomou same tampe. Moja vlada e sama poeti da se bavi novinarstvom i bie to, kako se kae, ivo, pravo novinarstvo. Ako ima deset opozicionih novina, bie dvadeset provladinih, oni etrdeset, ja osamdeset...

MONTESKIJE Ali, ta mahinacija moe da bude otkrivena, i promaena, a javnost da napusti novine koje otvoreno brane vau politiku.

MAKIJAVELI Podeliu, zato, novine u tri grupe. Prva grupa, otvoreno slubene novine (u svim sukobima brane do kraja moju stranu). Druta grupa, falanga poluslubenih novina (njihova uloga je da privlae mojoj vlasti mnotvo mlitavaca i ravnodunih). Trea grupa, novine koje su najmonija poluga moje vlasti, vezane uz mene nevidljivim lancima... ne znam koliko e ih biti... verovae da govore svojim jezikom, govorie mojim; verovae da pomau svoju stranku, pomagae moju.

MONTESKIJE Kako ete svrstati u kolonu te ete novinara koje vaa vlada potajno vrbuje?

MAKIJAVELI Sve se svodi na organizaciju: iz jednog centra kree signal, i odvija se udan prizor: napadaju me novine, i stvaraju mi mnoge neprilike, ali nikad one ne da dovode u pitanje osnovna naela moje vladavine, bave se polemikim prepucavanjima, u tano zacrtanim granicama.

MONTESKIJE I emu to slui?

MAKIJAVELI Pa, masa ljudi e rei: 'pa, vidite li da smo slobodni, o svemu moe da se pria u ovom reimu. Napadaju ga bez razloga, mogao bi da ih sve satre a on podnosi.' I drugi rezultat, ne manje znaajan... Rei e: 'naela ove vladavine izazivaju potovanje svih, kad ih ne osporavaju ni ovakve novine...'

MONTESKIJE Pravi ste makijavelista.

MAKIJAVELI ini mi to ast. (Svi politiari dananjeg vremena: desniari, leviari, levi centar, desni centar, svi su mali, malecki Makijaveliji.) Smeju se. I tako, usmeravam javno mnjenje: raspaljujem ili uspavljujem duhove, snaim ih ili zbunjujem, zastupam i 'za i protiv' i istinito i lano.

MONTESKIJE Razliite sve te smicalice, ini mi se, pate od svog savrenstva. Ako tolike novine prikazuju se, majmuniu kao opozicione, kako ete da spreite one novine koje su protiv vae vlasti da se narugaju prenemaganju iju tajnu ve proziru.

MAKIJAVELI

Verovatno, u prestonici, odreeni krug ljudi provalie tajnu, ali nita ne bi dobili, ako bi to odali, a mnogo bi mogli da izgube, zato to veina njih ima sramotnih mrlja u svojim biografijama. Pored toga, najvei deo uticaja novina namenio sam unutranjosti zemlje. Lokalne novine bie mi potpuno odane. (Nad seoskim masama u unutranjosti moe jo da se vlada.)

MONTESKIJE Pa ipak, ono malo to u prestonici ima nezavisnih novina, zagoravae vam ivot.

MAKIJAVELI Ne plaim se.

MONTESKIJE Pa da, prikupili ste toliko sredstava represije da vam preostaje samo da odaberete stranu s koje ete lupiti.

MAKIJAVELI Nisam to hteo da kaem. Koristim se tampom, koristim je na svaki nain, danas je to neophodno za vlast koja eli da opstane. (udno, ali je tako!) Rei, a ne dela, treba dovesti u sklad. Kako moe veina da sudi ima li u postupcima vlade bilo kakve logike? Mora da im se to lepo objasni. elim, dakle, da sve protivrenosti moje politike budu predoene kao razvijanje jedne jedine misli koja je vezana za nepromenljiv cilj. Svaki dogaaj, predvien ili nepredvien, inie se kao mudro pripremljen i oekivan rezultat. Tiina.

MONTESKIJE Zavrili ste?

MAKIJAVELI

Naalost, jesam. Bio sam krai, nego to je trebalo. Ali, nae vreme istie i moramo da pourimo.

HIPOTEZA: O GUBLJENJU VLASTI

Dijalog 13,17,15. 24

Slike na monitorima: neka vojska koraa, neko vri odmazdu.

MONTESKIJE Malo da se priberem, od uzbuenja. Kakva bujna mata, i poezija ak, osea se scenski dar pisca Mandragole.

MAKIJAVELI Mislite to, zaista, Gospodaru od Sekondata? Slutim, ipak, da niste sasvim sigurni u svom ruganju, niste sigurni da sve to nije, ipak, mogue.

MONTESKIJE Ne brinite, moje miljenje u vam rei, ekam samo kraj.

MAKIJAVELI Nisam jo dovrio.

MONTESKIJE Nastavite samo.

MAKIJAVELI Sluga pokorni. Nakloni se, podrugljivo.

MONTESKIJE Uguili ste svaki glas, izuzev vaeg. Eto, i stranke su pred vama umukle. Zar se ne plaite zavera?

MAKIJAVELI Unitiu jednim udarcem decu mraka to se, kao iauina, skupljaju po budacima. Ceh (u rtvama) mora da se plati da bi se u zemlji sauvao mir, i platie se.

MONTESKIJE Mogli biste, drei se ak i svojih namera, da budete manje okrutni.

MAKIJAVELI Imau samilosti...

MONTESKIJE Nemam poverenja u vau samilost.

MAKIJAVELI Diktatori su na tren nemilosrdni, ali kad mine potreba da se neko pogubi, oni su dobroudni, naroito prema slabima.

MONTESKIJE Vie vas shvatam u nastupu gneva a (ne znam zato) vae blagosti se grozim. Gledaju se. Dobro, vi ste unitili tajna drutva...

MAKIJAVELI (Ne, ne.) Zabranio sam samo ona koja izmiu kontroli moje vlade, ali nekim tajnim druinama pruam izvesna zakonska prava (da postoje), i one su rezervna snaga moje policije. Tiina. Podzemlje vrvi od praznih mozgova, ali podzemlje ima snaga koje valja podstai, dati im smernice. Ako se neto uskomea, moja ruka to pokree, ako se priprema kakva zavera, ja sam njen kolovoa: ja sam voa zaverenika.

MONTESKIJE Monteskije se smeje. Izvinite, moram da se nasmejem.

MAKIJAVELI Ima smeha, i smeha: dah vam zastaje u grlu.

MONTESKIJE Kao ono indijsko boanstvo, Vinu, i vi imate stotinu ruku, a svaki prst na tim rukama dodiruje neku oprugu neogranienog mehanizma vlasti. Moete li sve i da vidite?

MAKIJAVELI Da, jer od policije u napraviti neogranieno, i mono sredstvo. U mojoj dravi ministarstvo policije bie monije od svih drugih ministarstava. Tiina. Kad znate tajne vlasti, zapanjuje vas kako lako ljudi postaju dounici i cinkaroi, koliko strasti unose u svoje istrage, koliko imaju strpljenja, kako postaju majstori svoga posla.

MONTESKIJE Nastavljam da vas sluam, Makijaveli, samo zato da bih uo i zavrnu re ove grozne opklade. Preite, to bre, preko tih mranih detalja.

MAKIJAVELI Ima tu, u tom talogu vlasti, tajni koje mogu da slede krv oveku. Potedeu vas mranih pria o stvarima koje ne moete ni da zamislite. Sistem policije, dakle, organizovau tako da ak i pretrpim rovarenja, kanjiva po zakonu.

MONTESKIJE Zato da pretrpite?

MAKIJAVELI Zato to ne smem bezobzirno da koristim grubu silu, zato to uvek na dnu drutva postoje podzemne rabote protiv kojih se ne moe nita (ako se nisu otvoreno pojavile), zato to mora da se izbegne uzne miravanje javnosti, zato to stranke, kad im se podreu krila, ree, gunaju, malo peckaju, i bila bi ista glupost liiti ih jo i tog bezazlenog iskazivanja njihove zlovolje: malo e se poaliti u novinama, napravie u govoru neku aluziju protiv vlade, i tako dati po koji mali znak svoga postojanja, veoma srameljivo, a javnost (ako to uopte i bude saznala) samo e se smejati.

MONTESKIJE Zaista? slobodni ste da pretrpite, a zadravate pravo da spreite sve to smatrate opasnim. Ako interes drave (ili kakva manja briga) nalae da se, ne asei asa, ubije neki pojedinac, kako ete to uraditi?

MAKIJAVELI Makijaveli se smeje, malo due. Daleko sam ja od varvarskih postupaka u vladavini, koje mi, ini mi se, pripisujete od poetka ovog naeg razgovora. Uveravam vas da nasilje ne

igra tu bogzna kakvu ulogu, svoj oslonac nalazim gde ga svi nalaze, u pravu.

MONTESKIJE U pravujaega.

MAKIJAVELI Pravo koje primorava na poslunost uvek je pravo jaega. Tiina. Moram da vam predoim neke pojedinosti o mom nainu delanja. Moje namere nikad ne smeju da budu sasvim jasne, ak ni mojim najbliim saradnicima. Govorilo se za neke vladare, poslovino: nikad ne ini ono to govori, a za druge: ne govori nikad ono to ini. Neu da otkrivam svoje planove nikome, osim da bih izdao nareenje da se izvre, u poslednji as.

MONTESKIJE Iz naglih vaih preokreta, izvlaim zakljuak: vi oklevate u svakom trenutku i zaista ne znate kuda da krenete.

MAKIJAVELI Istina je to, ja oklevam: tapkam u mraku dok ne pronaem cilj, reenje otkrivam tek kad deset puta promenim plan. Udari rukom o sto, bez zvuka. I tako moje rei, gotovo uvek, znae suprotno od onoga to kazuju. Kad kaem: moja vladavina znani mir, to znai da e biti rata; kad kaem da u se prikloniti duhovnim sredstvima to znai da elim da upotrebim silu. Sluate li me?

MONTESKIJE Da.

MAKIJAVELI Ja u se veoma retko obraati javnosti, jedanput godinje, zatim tu i tamo, nekom zgodnom prilikom. Govoriu odmereno, ali ipak narodski. Ne treba zazirati, ako ustreba, da se govori kao demagog, treba znati laskati narodu, izraavati saoseanje, pokatkad. (Kad je unesreeni narod u pitanju ) zar da vam otmu batinu vaih predaka? zar da vas prognaju s vaih ognjita? i to danas na vrhuncu civilizacije... Tape, bez zvuka. Dobro je pokazivati samilost i velikodunost, ali ima trenutaka kad treba da se iskali bes na strahovit nain. Kad se odluim da smaknem protivnika, od njega e ostati samo prah. LJudi se svete za sitne uvrede, protiv krupnih ne mogu nita. (To sam, uostalom, i napisao u svojoj knjizi.)

MONTESKIJE Mnogo smo ta pomenuli, i vi ste sve uredili, a ipak, moram da vam kaem: niste me potpuno uverili u trajnost vae moi. Zapanjen sam da vi za osnovu svoje vladavine uzimate opte pravo glasa, ono to je, po svojoj prirodi, nepostojanije od svega to znam: 'hteli ste da se utemeljite u granit stenu a gradite na pesku'.

MAKIJAVELI Kako to mislite?

MONTESKIJE Vaa vladavina osniva se na glasanju naroda: moe da vas svrgne kad hoe.

MAKIJAVELI Stranke ne uspevaju, tokom izbora, da svoj uticaj podmetnu umesto moga, paralisau njihove napore, pa da ne mogu ni da se dogovaraju, ni da se sporazumevaju... Ne sme da se odri nijedan javni skup bez policijske dozvole. Moja policija bie uposlena da udarcima pendreka rastera sa ulica glavnog grada okupljanja buntovnika, izazvana izbornom groznicom.

MONTESKIJE Oprostite, jedna sitnica: ta je to pendrek?

MAKIJAVELI Nikad neemo da zavrimo, ako me prekidate zbog sitnica. Smandrljava opis, na brzinu. Pendrek je kratak, ili dugaak, elastinan tap, sa olovom, ili bez olova, na oba kraja; nose ga policijske jedinice; udarci tih tapova zadaju se svom snagom, u cilju da se rastera okupljena masa; posledice su ranjavanja a moe da bude i ubijenih.

MONTESKIJE Vrlo zanimljivo, neu vas vie prekidati. Pod izgovorom da spreavate stranke, zar vi, u stvari, ne onemoguavate glasae da glasaju, pozvano, o bilo emu? (Stranke su, najzad, samo skupine biraa.)

MAKIJAVELI Glasai s potenim namerama, uvek, znae za koga valja da glasaju. Biu ja popustljiv, u ostalom, zatvarau oi pred izazovima nekolicine kandidata koji e buno agitovati u ime slobode. Samo, bilo bi umesno da vam kaem: oni koji budu najglasnije vikali, ba oni, bukai, bie moji ljudi. Tiina. Neutralisau opoziciju u izbornim jedinicama u kojima se ivo oseao njen rad: ako je izborna jedinica mala, prikljuiu je veoj, ako je velika, podeliu je na manje. Na elo (izbornih komisija) staviu inovnike od poverenja.

MONTESKIJE Sluite se podvalom (koju ste otkrili jo u vreme Lava X): brojai glasova podmeu glasake listie.

MAKIJAVELI Danas je to teko, i mora se raditi s najveom moguom obazrivou. Ima i drugih sredstava! i kupovanje glasova, pomou koverata! i obeanja: ovde pijaca, tamo put! i pretnje: svim gradovima i selima, u kojima e glasanje da bude neprijateljsko!

MONTESKIJE ta mogu da zamerim dubini tih podvala! Ne bojite se da ete svoju vlast ugroziti tim borbama, i tim prevarama, u koje se uvek i tako otvoreno ukljuujete? Mene bi uznemiravalo, da sam na vaem mestu, to (pod pretnjom potpunog poraza) primorani ste

da uvek, i u svemu pobeujete. Tiina.

MAKIJAVELI Ne bojte se! bez straha mogu da prkosim olujama. Kao da ja ne znam da se, u mom okruenju, ine greke? Nema spora, neu moi da spreim, tu i tamo, po koju pljaku, po koji skandal, ali zar to da zaustavi ceo poduhvat? Moje veliko naelo: suprotstavljati sline slinima, kao to tampu pujdam na tampu, tako u i miting pujdati na miting... Veina skuptine bie, ipak, moji ljudi koji glasaju po uputstvima, a istog asa ja mogu da povlaim i niti jedne prividne i potajno zavrbovane opozicije. Tiina.

MONTESKIJE Ipak, neete dugo ekati da skuptinske klupe popune poslanici koji su neprijateljski raspoloeni prema vaoj vlasti.

MAKIJAVELI Ako to bude situacija (posle optih izbora): pad moga uticaja na gradsko radnitvo, duboka ravnodunost sela prema politikim pitanjima, lave i dreka demokratskih (demagokih) partija posle delimine izborne pobede, onda moram da odluno i brzo vratim se u ravnoteu. Protegne se, i ukoi. Moram da pruim neke izglede partijama, tako veto, da pohrle kroz sve mogue prilaze vlasti. I mene da podre, dojurili bi, bez due, navrat nanos (i ba me to zasmejava), zapamtite dobro: najslavniji i najistroeniji opozicionari - svi bi oni doli da se podeli plen. I svako siuno opozicionarstvo preobrazie se u plamenu odanost. Sad bih nekog malog, svadljivog novinara postavio za dravnog sekretara, sad bih nekom nitavnom, nepoznatom poslaniku osnovao ministarstvo knjievnosti, pozorita i (konjunica), poklonio bih poloaje sinovima, unucima, neacima svih ranijih mrzovoljnika. Skupi se, stenjui.

MONTESKIJE Pravili ste od skuptine literarni kruok u kome se o politici moe da govori samo iza zatvorenih vrata, ponitavali ste zakonske akte i sudske presude, rugali ste se parlamentarizmu, godinama, a u nevolji zazivate u pomo ba njega.

MAKIJAVELI Varate se, pogreno procenjujete moje namere. Ispravi se. Osnovno je, u mojoj politici, oslanjanje na narod: ja sam uvar svih ovlaenja koja sam dobio, ja sam jedini pravi mandatar naroda, ono to ja hou, hoe on, ono to ja radim, radi on. Imam pravo i da uputim Poziv narodu, ta mislite da to znai?

MONTESKIJE Ah, ko vas poznaje, lako e da odgovori: to je neogranieno vae pravo da vrite dravne prevrate.

MAKIJAVELI Da, nema sumnje, ali malo silujete stvari. Ja biram trenutak i povod kada u da postavim pitanje na koje mora da se odgovori, na referendumu, jednim da ili jednim ne.

MONTESKIJE Rugate se.

MAKIJAVELI Parlamentarni sistem gradim na klizavom terenu, pod njim je ponor, i svaki as moe da proguta ustavni dekor, sve je privremeno, sve je nesigurno, u mome poretku, moja vlada je fikcija, oblak koji skriva boanstvo, jer ja sam ma, sila, sejem trepet i strah... Ne smeta mi kad ujem da viu protiv mene oni koje mogu lako da uutkam. Ako ustreba, biu neumoljiv.

SAN O TERORU

Dijalog 9/8

Slike na monitorima: policija rasteruje demonstrante.

MAKIJAVELI Gospodine Monteskije, hoete li da pristupite, zajedno sa mnom, inventaru onoga to mi je preostalo u arsenalu?

MONTESKIJE Uzimam pero, evo, kao pravi belenik.

MAKIJAVELI Piite. Zapovednik svih oruanih snaga. Iet. Pravo objavljivanja rata ili proglaenja mira, a da nikoga ivog ne pitam, to mi uvek omoguava obuzdavanje unutranjih frakcija pomou meunarodne zategnutosti. Jtet. Zadrano starateljstvo nad dravnom upravom, nad skuptinom, nad sudstvom, nad policijom, nad tampom...

MONTESKIJE ujte moj prigovor, biu kratak: uprkos sjajnih rezultata ovog inventara, ako postoji sloboda tampe, ako vlada zavisi od veine u skuptini, vi ete biti svrgnuti s vlasti za samo est meseci.

MAKIJAVELI Prigovor je preuranjen. Moju vlast osporavaju stranke (ili frakcije), a od njihovih rovarenja tite me dva osnovna prava koja sam uneo u svoj ustav.

MONTESKIJE Koja prava?

MAKIJAVELI Pravo proglaenja vanrednog stanja u zemlji, i moj poloaj vrhovnog komandanta oruanih snaga (sva dravna fizika sila je u mojim rukama). Na prvi znak pobune protiv moje vlasti orujem u da slomim svaki otpor.Tiina. To je as kad se zavodi teror.

MONTESKIJE Rekli ste da se odriete krvoprolia.

MAKIJAVELI Nije vreme za slinavi humanizam. Drutvo je u opasnosti, dakle, odbrana je neophodna, legitimna. (Samo sila moe da savlada surove ljude, sve ostalo je ludost.) Ako je teror nepotedan, ak okrutan, spreie se budua krvoprolia. Duhovi, naroito oni neustraivi, moraju da se prestrave, i da se smire, jednom zauvek. Tiina

MONTESKIJE Ko e da proliva krv?

MAKIJAVELI Vojska, zapravo policija. Postiu se, tako, dve vane stvari: prvo, izmeu snaga intervencije i graana stvara se omraza, trajno neprijateljstvo, a drugo, oruane sile vezuju se, neraskidivo, za sudbinu svoga poglavara. Tiina.

MONTESKIJE Zar sloboda, u vaem sistemu, moe da postoji samo u senci veala?

MAKIJAVELI Veala, neka ih bude!

MONTESKIJE I to je kraj, najzad.

MAKIJAVELI Vreme prosto leti.

MONTESKIJE Zavrili ste izlaganje svoje hipoteze, nadam se?

MAKIJAVELI Da, skoro da jesam.

TREI DEO

HIPOTEZA: O PROPASTI,

Dijalog 18/21

MONTESKIJE Bavili ste se oblicima svoje vladavine, i strogim zakonima koji su nuni za njen opstanak. To je miogo, ali nije sve. Ostaje vam da reite najtei od svih problema koji se namee svakoj apsolutnoj vlasti.

MAKIJAVELI Koji to problem?

MONTESKIJE Problem vaih finansija. utanje.

MAKIJAVELI Veoma se slabo razumem u te stvari... Ponikao sam u stoleu koje, u pogledu 'politike ekonomije', zasluuje naziv varvarskog...

MONTESKIJE Napisao sam u Duhu zakona da je apsolutni monarh prisiljen, zbog samog principa svoje vladavine, da podanicima nametne veoma niske poreze.

MAKIJAVELI Ne preuzimam takvu obavezu. Kako da se ograniim na skromne poreze kad su odravanje i trokovi svih javnih slubi samo u rukama drave? kad svaki visoki poloaj zahteva visoke izdatke? kad je rasko sredstvo vladanja?

MONTESKIJE Dakle, vaa vlada bie skupa.

MAKIJAVELI To je mogue.

MONTESKIJE Da, ali tu poinju tekoe. Nemam nikakvu ideju koja su sredstva nuna da opstane apsolutna vlast u modernom drutvu. Ako se osvrnem na prolost, vidim jasno da je mogla opstati samo kad je monarh bio osvaja. Verovatno, slaete se?

MAKIJAVELI Da.

MONTESKIJE Rat je pruao glavne izvore, neophodne za odravanje vojske, i raskoi dvora. Ali, danas, rat vie ne donosi profit onima koji ga vode: unitava pobednike koliko i pobeene. Tiina. Prosveeni evropski narodi nametnuli su upravi nad svojim finansijama stroga pravila (o nadzoru, o javnom uvidu), koja ne ostavljaju prostor samovolji ni pri ubiranju ni pri korienju dravnih prihoda. Vladar koji prekri ta pravila, otvoreno obznanjuje svojim podanicima: imate red, ja hou nered, hou da upravljam dravnim fondovima tajno, hou mnoge izdatke da isplatim bez nadzora, hou da deficit prikrijem, hou da prihod utajim. utanje, nadureno.

MAKIJAVELI

Dopustite da vam izrazim svoje divljenje, slavni autor Duha zakona iskupio se, u oblasti finansija, za sve one pomalo maglovite teorije, i dvosmislene izraze, u tom velikom delu koje ga je uinilo besmrtnim.

MONTESKIJE Duh zakona nije nikakav traktat o finansijskom poslovanju. utanje, nadureno.

MAKIJAVELI Nastavite, ne bilo vam zapoveeno, sluam vas paljivo.

MONTESKIJE Sav posao finansijske uprave svodi se na dve jednostavne operacije: primiti i potroiti. I da bi se obelodanio sav prihod i sav rashod stvara se ono to se modernim jezikom zove dravni budet. Prvi zakon nalae da traeni krediti odgovaraju postojeim prihodima, i ta ravnotea mora da se prevodi u oigledne, stvarne i verodostojne brojke.

MAKIJAVELI Rekao sam da slabo poznajem ovu problematiku, i ja u o finansijama da govorim manje kao ekonomista a vie kao politiar. Pitam vas: zar posle dravnog udara nije neizbean i jedan finansijski udar? Zato mislite da e on izazvati veu uzbunu od mojih drugih, politikih mera?

MONTESKIJE Zato to pogaa materijalne interese svih.

MAKIJAVELI Ah! to su vrlo istanana razlikovanja.

MONTESKIJE 'Istanana' dobra re. Zar nije istanana igra vaih prstiju oko narodnog depa, i recite prosto da zemlja koja ne odbrani svoje slobode, ne moe da odbrani ni svoj dep. Opominjem vas na budet: to je okvir koji ne sme da se prekorai, ako prekoraite granicu vi srljate, neumoljivo, u propast, i pogibelj.

MAKIJAVELI Budet je okvir, kaete, ali to je elastian okvir, moe da se iri koliko hou.

MONTESKIJE ta to znai?

MAKIJAVELI Postoje krediti za sve mogue potrebe: dopunski, naknadni, vanredni, privremeni, izuzetni... svakakvi krediti!

MONTESKIJE Rashodi moraju da budu uravnoteeni sa prihodima.

MAKIJAVELI Sve je to, moe se rei, vetina slaganja brojki, da bi se dobio neophodni prostor za manevrisanje. Pomou rei 'vanredni' lako se mogu progurati izvesni sporni rashodi i odreeni, vie ili manje, sumnjivi prihodi.

MONTESKIJE Ali, kad se saberu ta dva budeta, kad se pojavi konani zbir rashoda?

MAKIJAVELI Ne, ne smeju da se saberu. Prikrivamo, po potrebi, poveanje rashoda (sve vlade to ine), finansijska politika ne moe da se igra otvorenim kartama.

MONTESKIJE Ako vai rashodi rastu, neophodno je da se poveavaju vai prihodi,

MAKIJAVELI Uiniu to sve vlade ine: pozajmiu.

MONTESKIJE Ako drava poveava u beskraj svoj dug, a nita ne ini da ga smanji, nee moi da pozajmljuje, i onda je bankrot. Tiina, vrlo dugo.

MAKIJAVELI Boe moj, ne tvrdim da moja uprava, to se tie finansija, nee tu i tamo da bude za osudu. Ali, ne zaboravite, upravljanje finansijama je, isto tako, stvar propagande.

MONTESKIJE ta to, sad, znai?

MAKIJAVELI Znate, u finansijskim poslovima, ima gotovih izraza, stereotipnih reenica, koje imaju veliki odjek u javnosti, deluju smirujue i ulivaju poverenje.

MONTESKIJE Lakrdija je to, Makijaveli!

MAKIJAVELI U svim slubenim dokumentima, valja uporno naglaavati rast blagostanja, uspehe proizvodnje i trgovine, sve vei porast potronje.

MONTESKIJE Pod vaom vladavinom bie uvek vanrednih okolnosti, poneki rat, poneka kriza u snabdevanju. Tiina.

MAKIJAVELI

Ne znam da li e biti kriza u snabdevanju, ali znam: veoma visoko drau zastavu nacionalne asti.

MONTESKIJE Pa to je najmanje to moete da inite, samo... to ne moe da otplati vae dravne dugove. Tiina. Mislite da pozajmite? hteo bih da znam od koga ete traiti kapital? koji e vam bankar to dati?

MAKIJAVELI Danas se vde ne pozajmljuje od bankara.

MONTESKIJE A od koga onda?

MAKIJAVELI Obratiu se svima: bogatima, siromanima, svakome ko ima bar paricu u depu; raspisuje se ono to se naziva Narodnim zajmom.

MONTESKIJE Pada li vam napamet da ikada i vratite dug?

MAKIJAVELI Mogu da se, u nudi, prodaju i dravna dobra.

MONTESKIJE Ah, vi sad i (dravu) rasprodajete! A nikako da platite?

MAKIJAVELI Mnogo ta imam pri ruci, ne otkrivam vam hiljade i hiljade smicalica! ja hou: da dravno bogatstvo bude potpuno pretvoreno u rentu, da gradovi, optine, preduzea daju u najam sve svoje nekretnine, ili sav svoj pokretni kapital, svaka para da bude vezana (nekom niti) sa mojim postojanjem. Sam interes moje vladavine nalae takve finansijske mere. Makijaveli se smeje, i iri ruke. A na kraju, otvoriu ja ponor bez dna to se zove 'socijalizam' i sve e biti progutano.

MONTESKIJE Moete li postii taj cilj? Niste li to krenuli i to strmoglavce, preko propasti drave, u vlastitu svoju propast? Vaa vladavina bie jedinstvena u istoriji: tako gadna da se nee moi ak ni klevetati.

MAKIJAVELI Makijaveli se smeje. Ako bi se ko u mojoj dravi drznuo da kae to, munja bi ga sprila.

MONTESKIJE Vi se alite, ali u vaoj ali ima neeg paklenog.

MAKIJAVELI Zaboravljate gde se nalazimo.

MONTESKIJE I nebo izazivate.

MAKIJAVELI Bog nas to kua. Tiina.

ETVRTI DEO

PREISPITIVANJE: NASILJE ISTINE.

Dijalog 22/24

Slike na monitorima: asovnici, vreme istie. Makijaveli sanjari, neko vreme.

MAKIJAVELI Svojoj zemlji, koju su pre mene razdirale unutranje podele, vratio bih slobodu, dostojanstvo i snagu.

MONTESKIJE Poto ste promenili tolike stvari, mora biti da ste promenili i znaenje tih rei?

MAKIJAVELI Sloboda je re koja ima razliita znaenja, vi ste napisali: Sloboda je pravo da se ini ono to zakoni doputaju. Rado preuzimam vau definiciju. Sloboda nije u razuzdanosti, kao to ni dostojanstvo i snaga nisu u pobuni i neredu. Moja drava mirna unutra, uivae veliku slavu napolju.

MONTESKIJE Kako?

MAKIJAVELI Vodiu ratove. Tiina, nagovetaj nekog zvuka.

MONTESKIJE Rat je sam po sebi zlo, a vama on slui da bi se trpelo jo vee zlo: ropstvo. Makijaveli se prene iz sanjarenja.

MAKIJAVELI Ma ta vi rekli o jalovosti pobeda, sila se nikad ne odrie svojih prava. Glume se nekakvi sporovi, prividno se pokazujemo ravnoduni, i jednog lepog dana bum, doepamo se cele neke pokrajine za kojom udimo.

MONTESKIJE

A gde je u svemu tome dobro koje ste obeali da inite?

MAKIJAVELI Gradiu ogromna zdanja, sruiu itave gradove da bi ih iz temelja podigao, po novim planovima (da budu lepe perspektive).

MONTESKIJE Progutalo bi to ogromne sume novca, neproizvodni izdaci unitavaju privredu, ire nepoverenje kod niih slojeva. Glad je na kraju svih vaih planova. Glad.

MAKIJAVELI Moja vladavina bie vladavina unosnih poslova: uputiu pekulacije novim, nepoznatim putevima. Nagne se, prema kamerama, sa osmehom. Moja uprava ublaie ak neke stege, neke delatnosti oslobodiu propisa: pekari, mesari i pozorini ljudi bie slobodni.

MONTESKIJE Slobodni da rade?

MAKIJAVELI Slobodni da peku hleb, slobodni da prodaju meso i slobodni da daju pozorine predstave bez odobrenja vlasti.

MONTESKIJE Ne znam ta to znai. Sloboda privreivanja je opte pravo modernih naroda. Moete li da mi pokaete neto bolje? Makijaveli se zaturi u stolicu.

MAKIJAVELI Stalno u brinuti o sudbini naroda. Moja vlada e mu nai posao.

MONTESKIJE Pustite narod da se sam snae, to je bolje. Radnika klasa koja se oslanja na dravu pada u ponienje, gubi svoju energiju, svoj polet, svoju intelektualnu snagu. Vezivanje uz dravne jasle baca radnike u neku vrstu ropstva, iz koga ne mogu da se izbave a da ne unite samu dravu. Vladajte umereno, pravino, vladajte u najmanjoj moguoj meri, i narod nee nita od vas traiti, jer mu neete biti ni potrebni.

MAKIJAVELI Ah, kako ledeno posmatrate bedu naroda! a na mom srcu lee sva bia to pate, sva sirotinja, uasava me kad vidim kako bogati uivaju ono to je nedostupno veini, i uiniu sve to budem mogao da popravim materijalni poloaj radnika...

MONTESKIJE Ponite tako to ete radnicima podeliti sredstva koja ste namenili svojim ministrima, svojim savetnicima, svojim skutonoama, i dvorjanima. Lako je pokazivati milosre kad se dan provodi po gozbama, a no u zagrljaju lepih milosnica. ivite u sirotinjskoj kolibi, kao Alfred Veliki, spavajte po bolnicama, na krevetu bolesnika, kao Sveti Luj. Budite

otac porodice a ne despot, patrijarh a ne vladar. Makijaveli se zasmeje.

MAKIJAVELI Eto, eto, takvim se govorancijama obaraju vlade. Monteskije se zasmeje.

MONTESKIJE Oj, joj, joj! Vi druge brige i nemate osim da zadrite vlast. Podrugljivo se smeju jedan drugome, i vrebajui se, dosta dugo, zague smeh pod grevitom maskom osmeha. Tiina. Da bi se proverila vaa ljubav prema optem dobru, dovoljno je da se zatrai, u ime spasenja drave, da vi siete sa vlasti. Tiina, vrlo dugo.

MAKIJAVELI Rei jednom suverenu: hoete li da budete tako ljubazni i da siete sa vlasti radi sree svoga naroda ista je ludost, zar ne? Tiina. Ne, nisam Sveti Vensen de Pol, jer mojim podanicima nije potrebna evaneoska dua nego vrsta ruka, ja nisam ni Likurg, ni Grah, jer nisam ni meu Spartancima, ni meu Rimljanima, ja sam usred jednog razbludnog drutva to mea pomamu strasti sa pomamom oruja... (jesam li ja stvorio svet to me okruuje? takav sam jer je i svet takav...) obuzdavam bezumne sile koje, u osnovi, nemaju nikakve druge pobude osim ivotinjske surovosti, zle sile koje jure za svojim ilenom pod platom ideja. Posmatram ovo drutvo sa svim njegovim porocima, jer ono i nema vie nita drugo sem poroka. Tiina. Da li u imati snage da zaustavim propadanje sveta? Ne, mogu samo da produim njegov ivot, jer bi, preputen samom sebi, jo bre se raspao.

MONTESKIJE Vie se i ne trudite da bilo ta opravdate.

MAKIJAVELI Imam li jo vremena?

MONTESKIJE Ne, preimo onda preko toga.

MAKIJAVELI Kao to rekoh u Vladaru, zaista je teko osvojiti vlast, ali veoma je lako vlast zadrati. Istina je, da bi se dolo do vlasti trebalo je proliti mnogo krvi i pogaziti mnoga prava, ali sve se zaboravi. Tiina. Ostali ste bez rei.

MONTESKIJE Nastavite. Makijaveli premilja, kratko.

MAKIJAVELI Moju sreu, moda, moglo bi da ugrozi samo jedno: kad se svuda bude govorilo da je moja politika neiskrena, da su sva moja dela proraunata.

MONTESKIJE

Koji slepac to ne bi video?

MAKIJAVELI Moj narod... ne vidi (ako izuzmem neke klike, zbog kojih se ne uzbuujem). Oko sebe bih, uostalom, morao da stvorim itavu kolu politiara (veoma velike relativne snage). Smeje se. I ne znate koliko je makijavelizam zarazan, i kako se lako koriste njegova uputstva. U svakom ogranku vlasti bie nitarija, pravih malih Makijavelija, to smiljaju lukavstva, pretvaraju se, hladnokrvno, i nelokolebljivo lau. Istina nigde nee moi da se probije.

MONTESKIJE Ako ste se od poetka do kraja ovog razgovora samo alili, kao to verujem, Makijaveli, onda ovu ironiju smatram vaim nablistavijim dometom.

MAKIJAVELI Ironija! Varate se, zaista, ako tako mislite. Govorio sam otvoreno, a mojim reima daje takav prizvuk samo strano nasilje istine koju ste, ini vam se, prepoznali.

MONTESKIJE Zavrili ste.

MAKIJAVELI Ne jo.

MONTESKIJE Zavrite onda.

MORA

Dijalog25

Slike na moniorima: ratna pustoenja.

MAKIJAVELI Deset Godina vladam, a nita ne menjam. Poigrao se, kao vladar da se vajka. Nita, apsolutno nita. Nema jauka, nema naricanja, i kad je pritisak najvei, svi e rei: 'imamo to smo zasluili, patimo' Poigrao se, kao podanik da se dodvorava.

MONTESKIJE Nije to pohvala vae vladavine, nego uzvik koji nagovetava dan kazne.

MAKIJAVELI Samo me brkate. Pa onda, kad nema vie otpora, razloga za strahovladu; stajem na put pomirenja: objavljujem da vraam narodu slobode. San moga ivota, sreu koju sam odlagao zbog zlokobnih iolitikih nunosti, mogu sad da ostvarim: sveni sporazum sa demokratijom i slobodom. Tiina, neizvesnost. Verujete li, Monteskije, u moju iskrenost?

MONTESKIJE Makijaveli, vi niste iskreni.

MAKIJAVELI Ja iskren?! Pa ja sam kao Luj XI: sklaiam ugovore, po volji svojih neprijatelja, poputam njihovim zahtevima samo da bi ih razjedinio, i ne pridravam se niega to obeam. Neu da vratim osnovne slobode, naravno.

MONTESKIJE Znai, neete da promenite zakon o tampi, o izborima, o optinama?

MAKIJAVELI Ne.

MONTESKIJE Ni unutranji sistem? ni spoljnu politiku? ni ekonomsko ureenje?

MAKIJAVELI Ne. Smeje se. Neu da im vratim nita. Vi to slutite, i to je stvarna istina.

MONTESKIJE Iskreni ste, bar sad, kad priznajete da niste iskreni. Tiina, oputenost. Ne, nisam vam verovao, ali sad kad ste tako razneeni, obuzima me udan nemir: vi kujete opet neku spletku, ali... zalud... Zalud prizivate mrani svoj duh, vi ste na kraju puta, na izdisaju, vi ste onemoali, vi ste, Makijaveli, ostarili, vladar je u vama pobeen (a s njim i vae teorije o makijavelizmu).

MAKIJAVELI Ostario, velite? Smijulji se, na silu. Zaverenik po prirodi, ja znam kako da glumim obamrlost (da bih izbegao nadzor), kako da igram nevinace. Kao boa, kad pokrivena kupinom i kamenjem lii na kladu, a samo jedan pokret je dovoljan... da zadavim sve to se oko mene mie.

MONTESKIJE Zavrite, Makijaveli.

MAKIJAVELI Zavriu, dopustite, jednom pounom priom. Pria se da je rimska svetina bila ljuta na Avgusta zato to je uveo stroge zakone, ali nezadovoljstvo je prestalo kad je Avgust vratio glumca Pilada, koga su buntovnici bili proterali iz grada. Tiina. Zavriu, evo, zakljukom pisca: "Narod je bolnije osetio tiraniju kad je prognan jedan lakrdija nego kad su mu oteli sve njegove zakone." Znate li ko je to napisao?

MONTESKIJE Nije vano!

MAKIJAVELI Priznajte, to ste napisali vi. Tiina. Ne ljutite se, gospodine Monteskije, u Duhu zakona vi ste me nazvali velikanom.

MONTESKIJE I skupo to sad plaam. Sluam vas da bih sebe kaznio. Tiina. Ne znam da li ste tano preneli moje rei. Ali evo, sad, jedne dopune... I kad se estitost progna iz dvora, i kad se pokvarenost prikazuje bez stida, ipak zlo kui samo dvorane oko loeg vladara; a ljubav prema vrlini ivi u nedrima naroda, i velika je njena mo: lo vladar mora da nestane da bi se potenje, snagom samih stvari, vratilo u praksu vladanja, istovremeno kad i sloboda.

MAKIJAVELI To je veoma, veoma dobro i jednostavno napisano. Ima samo jedna zakoljica: oni koji me okruuju, zaista, jesu surovi, naprasiti i zasluuju ponekad i batine, zbog njihove niske pohlepe, njihove raskalanosti, sramnog rasipnitva i prostakog srebroljublja, ali tako treba; mrlje kee pasti na mene, jer u na druge da prenesem gnusne strane vladanja. Ne kaem da sam potovan, ne kaem da sam voljen, ja sam predmet istinskog kulta... narod se bacao pred moje noge...

MONTESKIJE to vas, ipak, nee da sprei da taj narod, na prvi znak pobune, zaspete mecima.

MAKIJAVELI Istina je, ali nema ljubavi bez straha. Pokuava da ustane.

MONTESKIJE Da li se zavrava ova mora?

MAKIJAVELI Mora? ah, Monteskije, pocepajte Duh zakona, molite Boga da vam oirosti, nema ni traga snova u ovome to sam govorio, sve je to zbilja...

MONTESKIJE Gde? Tiina, posle krika.

MAKIJAVELI Ne, neu vam rei. Tiina, kratka.

MRANI VIHOR.

Dijalog 25

Muzika: odjavna iica. Razgovor prerasta u nerazumljivu svau.

MAKIJAVELI

Moramo da pourimo, jer due koje se susreu u ovim mranim prostranstvima, odnose moni vrtlozi.

MONTESKIJE Neka vas moja sena vie nikada ne sretne, i neka Bog izbrie iz mog seanja i poslednji trag onoga to sam uo.

MAKIJAVELI Seanje na ovaj razgovor, Monteskije, uznemiravae vau duu, na veke vekova.

MONTESKIJE Beite! Ni trenutka vie ovog razgovora. Pokuava da ustane. Vi grabite vrhovnu vlast, i zadravate je samo radi zadovoljenja svojih ambicija, svojih strasti i interesa svoje porodice.

MAKIJAVELI Ako bih se odrekao vlasti, mislite li da bih razoruao svoje neprijatelje? samo bi se ostrvili na mene, jo vie, a moje pristalice bi me napustile, kao to gavrani ostavljaju strvinu kad nema vie ta da se gloe.

MONTESKIJE Pa, ta onda?

MAKIJAVELI Pa, nita. Tiina, odsudna. Hoete li da se opredelite? da ili ne?

MONTESKIJE Ne!... Makijaveli, hou da vas osudim. Tiinu poremeti grmljavina, u daljini. ta e meni vae teorije o ljudskoj niskosti? Vi klevetate ljude da sebi date pravo da ih tlaite. itav va sistem svodi se na podvalu: uvajte me, jer ja sam nuno zlo... uvajte me... branite me, jer preti vam jo gore. to god vi da preduzmete, zabasa u bespue; svaka vaa zamisao, dokonava u nitavilu. I ko ste vi, Makijaveli, u svetu koji gazite? I ko bi imao interesa da podri vas? Seljaci ija ste ognjita opustoili? Omladina ije ste brojne narataje pokopali u zemlju? Vojska iju ste zastavu ponizili? (jer jaki samo prema sopstvenom narodu vi ste bili igraka u rukama svih dravnika svoga vremena.) Sve (i svako) pre nego vi, jer nita ne moe da bude gore od zla koje vi stvarate. Grmljavina se pribliava. I sad kad sam vas prozreo, Makijaveli, samo se vama obraam: pojavite se ponovo kao graanin Firentinske Republike, skinite sa sebe tu nakaradnu masku despotizma, jer Vladar je samo bio kapris vaeg duha. Na pozive bezobzirnih gospodara odgovorite kao i ja - ne.

MAKIJAVELI Izdajete me, Monteskije.

Mrani vihor, najzad. Nazire se u mranom vihoru svetlosni vrtlog. Muzika: bubnjanje, marevi, svejai. Senke...

MAKIJAVELI Kucnuo je as! Vrtlog me nosi!..

MONTESKIJE O svemogui Boe, ta si dopustio!...

Mrak. Kraj razgovora. Natpis: NE.