Sun NetBeans Tutorial

NetBeans je Sun-ov IDE, prvenstveno je napravljen za Javu ali ima i ugrađenu podršku i za C/C++, Ruby i PHP,

u potpunosti je modularan tako da se u njemu mogu integrisati razni plugini različitog tipa. Ovaj tutorial de se pre

svega fokusirati na instalaciju i osnove korišdenja NetBeans-a namenjenog za razvoj Java desktop aplikacija.

NetBeans se može skinuti sa Sun-ovog sajta: http://netbeans.org/downloads/index.html za samo njegovo

pokretanje neophodan je Java Runtime Environment (JRE), dok su za razvoj aplikacija neophodni dodatni paketi i

kompajleri. JRE se takođe mođe skinuti sa Sun-ovog sajta: http://www.java.com/en/download/manual.jsp Linux

korisnici ga u zavisnoti od distribucije mogu instalirati na razne načine, ali preporučuje se download sa Sun-ovog

sajta. Svaki skinut i instaliran modul se integriše u prethodno istalirani, tako da se celogupan razvoj odigrava u jednoj

aplikaciji. Za razvoj Java desktop aplikacija neophodno je skinuti Java SE NetBeans Paket.

Za razvoj Java desktop aplikacija takođe je neophodno skinuti i instalirati Java Development Kit (JDK):

http://java.sun.com/javase/downloads/widget/jdk6.jsp za Linux postoji i open source alternativa OpenJDK. Ukoliko

se prethodno istalira JDK, instalacija JRE-a nije neophodna jer se on sadrži u JDK-u.

Nakon downloada JDK-a i NetBeans-a, neophodno je prvo instalirati JDK, a nakon njega i NetBeans. I jedna i

druga instalacija su jednostavne i njih nije potrebno dodatno objašnjavati.

Podsetnik o Java Aplikacijama Java aplikacije funkcionišu isto kao i standardne desktop kompajlirane aplikacije napisane u kompilatorskim

jezicima (C/C++, Delphi...) s tom razlikom što s one izvršavaju uz pomod ved instalirane virualne mašine, koja inače

nije ništa drugo do obična aplikacija koja služi da bi izvršila programe napisane u Javi. To za sobom vuče prednost što

omogudava da jednom komajlirana Java aplikacija radi svuda tamo gde je virtualna mašina instalirana bez obzira na

hardver i operativni sistem, ali i manu da se te aplikacije sporije izvršavaju od klasičnih, jer ne šalju instrukcije

direktno procesoru i operativnom sistemu, ved virtulanoj mašini koja te instukcije pretvara u odgovarajude

instrukcije procesora i odgovarajude sistemske pozive operativnog sistema. Sve u svemu, Java aplikacije imaju svoju

primenu i postoje oblasti primene gde je najbolje primeniti njih. Poput klasičnih aplikacija, i Java aplikacije mogu biti

konzolne (izvršavaju se u terminalu) i GUI (sa grafičkim interfejsom). U NetBeans-u postoji ugrađen sistem za brzu

izradu GUI-a (RAD).

Krerianje novog projekta Kreiranje novog projekta u NetBeans-u se vrši klikom na File->New Project.

Nakon toga otvara se prozor za odabir tipa projekta. Sa leve strane se bira programski jezik ili platforma u

kojoj se radi, a s desne sama vrsta projekta. Pošto govorimo o Javi, mogude je odabrati nekoliko vrsta Java projekata,

za ovaj tutorial su značajne Java Aplication (konzolna aplikacija) i Java Desktop Aplication (GUI aplikacija). Biramo

željenu aplikaciju i klikdemo na Next, u slededem koraku dovoljno je samo jednostavno kliknuti na Finish.

Okruženje Samo radno okruženje

NetBeans-a je standarno za

moderan IDE, sve funkcije od

značaja su na svojim standardnim

mestima, tako da ih

nije potrebno

dodatno

objašnjavati. Ipak

vredi ukazati na to

da se kreiranje

nove klase vrši

desnim klikom na

ime projekta, i da

za same opcije

kompajliranja i

pokretanja služi

Run meni, a za

debagovanje je tu

Debug meni.

Ukoliko se radi sa

više projekata,

prelazak sa projekta

na projekat radi

kompajliranja i pokretanja se vrši

desnim klikom na ime projekta i klikom

na Set Main Project.

Kreiranje GUI Aplikacije Za razliku od NetBeans-ovog najvedeg konkurenta Eclipse-a, koji nema ugrađenu podršku za brzo kreiranje

grafičkih interfejsa (RAD), NetBeans sadrži jako dobar interfejs za to. Kontole se jednostavno postavljaju na formu i

na osnovu toga NetBeans kreira Swing kod.

S leve strane se nalazi polje za forumu na koje se postavljaju kontrole, iznad njega su dugmadi za

formatiranje komponenata koja se postavljaju na formu, klikovima da dugmadi Source i Design mogude je prelaziti

između koda i samog dizajna strane, koji su ustavari jedno isto s tim što je pogled na njhi različt. S gornje desne

strane nalazi se paleta kontrola koja je podeljena u kategorije, s donje strane su svojstva koja se vezuju za kontrolu

koja je trenutno selektovana. Samo RAD okruženje umnogome podeseda na Microsoft-ov Visual Studio.

Postavljanje kontrola na

formu se vrši jednostavnim

prevlačanjem iz palete. Svakoj

kontroli se mogu dodeliti

određene funkcije Event Hendler-

i koji se pokredu ukoliko korisnik

na određen način interaguje s

datom kontrolom.

Funkcije se kontrolama dodeljuju

desnim klikom na kontrolu ->

Events -> odabir eventa. Npr.:

Ukoliko želimo da dodelimo

dugmetu funkciju za klik na njega,

odabrademo Events -> Mouse ->

Mouse Cliked. Nakon toga otvara

se deo koda gde se nalazi data

funkcija. U toj funkciji se unosi

kod koji se pokrede klikom na

dugme. Primer:

private void jButton1MouseClicked(java.awt.event.MouseEvent evt)

{

jButton1.setText("Novo ime dugmeta");

}

Podešavanja Sva podešavanja NetBeans IDE-a nalaze se u padajudem meniju Tools. Bide

objašnjene one najvažnjije:

Java Platforms – Koristi se ukoliko je neophodno omoguditi rad aplikacije na više

distribucija JRE-a ili se je potrebno kompajlirati je uz pomod različitih JDK-a (npr. sa

OpenJDK-om u Lunux-u).

NetBeans Platforms – Služi za upravljanje različitim NetBeans platformama u

okviru istog IDE-a. Zvuči čudno, ali opcija je jako korisna, jer omogudava korišdenje starijih

verzija za koje postoje neophodni plugini koji nisu dostupni u novijim verzijama, takođe

može se na primer koristiti jedna platforma za razvoj Java, a druga za neki drugi

programski jezik, koja je pritom prilagođenija za rad s njime, tako što ima instalirane

odvarajude module i plugine.

I Java i NetBeans platforme se instaliraju tako što se odabere direktorijum do instaliranog

JDK-a, odnosno NetBeans-a.

Variables – Služi za

dodavanje promenljivih

okruženja (environment

variables). Ukoliko se

doda neki folder koji

sadrži Java biblioteke,

one de se automatski nadi u listi biblioteka, bez

ikakvog ručnog dodavanja.

Liberies – Klikom na ovu stavku menija otvara se

dijalog za dodavanje/uklanjanje i upravljanje

bibliotekama klasa i API-a. Interfejs dijaloga je jako jesnostavan. Jesnostavno postoje dugmadi za

dodavanje/uklanjanje biblioteka i kao I neophodnih datoteka koje čine te biblioteke.

Templates – Otvara

okvir za dijalog za

podešavanje šablona.

Šabloni su uređeni po

folderima, gde obično

svaki odgovara po

jednom programskom

jeziku. Njihovim

korišdenjem mođe se

izbedi često

ponavaljanje

copy/paste operacija.

Dodavanje šablona se

vrši jednostavno

kreiranjem nove tekst

datoteke negde na disku i njenim dodavanjem, klikom na dugme add. Njeno dodatno uređivanje se vrši

klikom na dugme Open in Editor.

Palette – Podmeni za podešavanje Java i HTML kontrola.

Palette -> Swing/AWT Components Palette -> HTML/JSP Code Clips

Oba dijaloga služe za određivanje koje de se kontrole nadi u ToolBox-u kontrola. S tom razlikom što okvir za

dijalog koji se odnosi na na Swing/AWT dozvoljava dodavenje novih kontrola koje se mogu putem palete

dodati na formu. Kontrole se mugu dodati importovanjem JAR datoteke sa diska, mogu se dodate iz

NetBeans-ove biblioteke klasa (u koju se inače mogu importovati eksterne JAR datoteke koje sadrže

biblioteke klasa) i mogu se dodati iz samog projekta, koji se nalazi u NetBeans-ovom spisku.

Plugins – otvara se okvir za dijalog za podešavanje dodataka. Sadrži pet kartica:

Updates – kartica za kontrolu ažuriranja dodataka jedino što nudi od podešavanje jeste odabir instaliranih

dodataka koje želimo da ažuriramo, kao i njihov opis sa desne strane i dugme Update s kojim počinje samo

ažuriranje.

Avilable Plugins – Nudi spisak postojedih dodataka na Sun-ovom serveru koji se mogu instalirati. Čekiranjem

željenih dodataka i klikom na dugme Install počinje njihovo preuzimanje sa servera i instaliranje.

Downloaded – kartica za instaliranje ručno skinutih dodataka. Jednostavno klikom na Add Plugins se odaberu

skinuti dodaci sa diska i klikom na dugme Install izvrši se njihova instalacija.

Installed – kartica za kontrolu instaliranih dodataka. Mogu se deakriviati, klikom na dugme Deactivate, ponovo

aktivirati, klikom na dugme Activate, ili trajno ukloniti, klikom na dugme Uninstall.

Settings – kartica za podešavanje servera odakle se dodaci instaliraju, kao i interval za njihovo automatsko

ažuriranje, i podešavanje proxy-a.

Sa leve strane bira se ciljna grupa dodataka koja se podešava, a sa desne strane se nalazi spisak lokacija sa kojih

se dodaci skidaju i ažuriraju. Oni se mogu uređivati klikom na dugme Edit, ili ukloniti dugmetom Remove, isto

tako se mogu i dodati novi, klikom na dugme Add.

Options – otvara se okvir za dijalog sa velikim brojem mogudnosti za podešavanje. Korišdenjem dugmadi

Import i Export postavke se mogu sačuvati i opet učitati. Deli se na šest kartica:

General

Editor

Fonts & Colors

Keymap

C/C++

Miscellaneous

General – Kartica za podešavanje podrazumevanog pretraživača za NetBeans i podešavanje proxy-a.

Editor – U ovoj kartici se nalaze sva podešavanje editora na jednom mestu. Podešavanje koje se može

izdvojiti od ostalih jeste stil formatiranja prilikom kodiranja. Nalazi se u podkartici Formating.Prilikom

odabira programskog jezika pojavide se labela Style, kraj nje se može odabrati stil. Promene formatiranja

prilikom odabera stila su vidljive u primeru na desnoj strani okvira za dijalog.

Fonts & Colors – Mogude je postaviti sve u vezi fontova i boja editora. Svaka stavka se može posebno

podesiti. Postoji nekoliko ved napravljenih tema: NetBeans, Earth i NetBeans 5.5 su teme klasičnog tipa, dok

se u ponudi nalaze i teme visokog konstrasta (invertovane): Norway Today i City Lights.

Keymap – Kartica za podešavanje prečica sa tastature. Postoji par ponuđenih profila (npr. Ecpipse, koji

postavlja prečice sa tastature u identičnom rasporedu koji to nidi NetBeans-ov rival Eclipse).

C/C++ -bide detaljnije objašnjena u slededem poglavlju.

Miscellaneous – Sva ostala podešavanja koja se nisu našla u ostalim kategorijama.

Podešavanje GNU C++ kompajlera i QT Framework-a NetBeans IDE ne sadrži C++ komajler niti ikakav C++ framework, zato je neophodno instalirati i jedno i drugo.

Postoji verzija Qt framework-a koji u instalaciji sadrži i GNU C++ kompajler(MinGW). Na lokaciji

http://qt.nokia.com/downloads u kartici LGLP sa leve strane postoji link za skidanje paketa pod nazivom Qt SDK for

Windows. Sama instalacija je krajnje jednostavna, ali ne i kratka. Posle instalacije Qt-a neophodno je još skinuti i

instalirati kolekciju konzolnih alata MSYS sa http://www.mingw.org/wiki/MSYS. Na kraju instalacije MSYS-a otvoride

se konzola, na jedno ili dva pitanja koja se budu pojavila treba odgovoriti potvrdno(y), na kraju de konzola postaviti

pitanje gde se nalazi MinGW. Pošto je MinGW instaliran sa Qt-om treba uneti njegovu putanju. On nalazi u Qt-ovom

direktorijumu (<QtDir>/mingw). Instaler traži da se umesto znaka ‘\’ koristi znak ‘/’. Nakon toga treba pokrenuti

<QtDir>\qt\configure.exe. Otvoride se konzola, na prvo pitanje treba odgovoriti sa Open Source Edition(o), zatim

treba prihvatiti licencu(y). Nakon toga Qt de početi konfiguraciju sistema, operacija može potrajati. Nakon zavešetka

konzola de se sama zatvoriti. Određene putanje na disku treba dodati u Path promenljivoj okruženja(Environment

variable). To se čini tako što se u uđe u Control Panel->System Properties(XP) ili Control Panel->System(Windows

7). U slučaju Windows-a 7 neophodno je još i kliknuti na link sa leve strane Advanced System Properties. Otvara se

prozor u kome treba udi u karticu Advanced i kliknuti na dugme Environment Variables… Otvara se prozor koji sadrži

dve sekcije, u donjoj sekciji koja se zove System variables treba pronadi komponentu Path. Duplim klikom na nju

otvoara se novi prozor, u dijalogu Variable value: treba na kraju teksta dodati:

;<QtDir>\mingw\bin;<MSYSDir>\bin;<QtDir>\qt\qmake;<QtDir>\bin;<QtDir>\qt\bin npr:

;C:\Qt\2010.04\mingw\bin;C:\msys\1.0\bin;C:\Qt\2010.04\qt\qmake;C:\Qt\2010.04\bin;C:\Qt\2010.04\qt\bin

Nakon svega ovoga konačno treba pokrenuti NetBeans, zatim udi u Tools->Options->C/C++ tu se treba proveriti da li

je NetBeans detektovao sve putanje do neophodnih izvršnih fajlova, po pravilu to bi trebalo da bude kao što je na

slici, ali ukoliko nije, treba ručno podesiti putanje do izvršnih datoteka do kojih putanja ne postoji, uz napomenu da

vrednosti Fortran Compiler i CMake Command treba ostati prazne.

Kreitanje C++ projekata u NetBeans-u C++ i Qt projekti se kreiraju iz padajudeg menija File -> New Project -> C/C++ i se desne strane se odabere

željeni tip projekta.

Kodiranje klasičnih C++ projekata se nimalo ne razlikuje od kodiranja u nekom drugom IDE-u (npr. Visual

Studio). Kodiranje Qt aplikacija je takođe C++ programiranje uz korišdenje Qt biblioteka. Qt biblioteke se mogu

koristiti i za konzolne aplikacije, ne samo za GUI prorame. Pošto NetBean-s ne poseduje ugrađeni RAD editor formi,

mogude je koristiti editor koji dolazi uz Qt SDK to se čini tako što se desnim klikom klikne na željeni projekat i iz

menija odabere

New -> Qt Form…

Nakon toga otvara

se prozor u kome se

mogu podesiti ime

klase(forme) i tip

forme. Klikom na dugme Finish kreira se nova forma koja sadrži tri datoteke .h, .cpp i .ui. za uključivanje frome u

projekat neophono je izvršiti inkludovanje .h datoteke. Duplim klikom na .ui datoteku otvara se Qt RAD editor (Qt

Designer). Međutim pravu snagu Qt-a mogude je osetiti samo ukoliko se forme kreitaju putem tradicionalnog

kodiranja.

Inače Qt SDK dolazi sa IDE-om Qt Creator koga nije neophodno konfigurisati za rad sa Qt bibliotekom.

NAPOMENA: Ovaj tutorial ne sadrži ništa o CVS-u i SVN-u. Bide dobunjen.