prilozi, 30. Sarajevo, 2001., str. 89-116

GaliЬ Sljivo

NASELJA V ANJE MUSLIMANSКIH PROGNANIКA (MUHADZIRA) IZ КNEZEVINE SRВIJE U ZVORNICКI

КАЈМАКАМLUК 1863. GODINE

Osmaп-pasa је bio пajmladi sin bosanskog valije Sulejman-pase. Na dvoru svog оса је obavljao duznost defterdara, ali је Sulejman-pasa sam vodio finansije ejaleta jer ih nije mogao povjeriti sinu zbog njegove dokazane sklonosti ka rasipnistvu. Kad је dosao ponovo u Bosпu, vec је Ьiо iskusan sedamdesetogodisnji drZ<lvпik i dobro poznavao prilike пе samo u Bosanskom ejaletu nego i susjednim krajevima. Dopisivao se sa knezom Milosem, ali mu nije vjerovao. Svakako пiје Ьilo cudno kad је kпez Miloso cijeпio da је nastupio povoUan trenutak da uzbuni hriscansko stanovпistvo u Bosni i Bugarskoj јег је Porta bila zapala u velike teskoce, а velike sile su Ьile sklone da pripomogпu пjenom cijepaпju. 1 Osim toga, Osman-pasa је 8. novembt·a 1859. godine bio obavijesten privatnom vezom da је knez Milos u Skupstini objavio plan napada па Bosnu kod Zvorпika. Stavise, Rusija је podrzala ovaj njegov plan, а Francuska mu se nije protivila.2

Tako је jos od Svetoandrejske skupstiпe (Ј 858) Kпezevina SrЬija

zaostravala odnose prema Visokoj Porti. No, do otvoreпog sukoba је doslo tek kod Cukur cesme u Beogradu 1862. godine. То se desavalo zbog toga sto se nacionalвa politika kneza MЉaila Obrenovica odvijala kroz dva uporedna рlава: prvo, u okupljanju i organizovanju okolnog stanovnistva pod neposrednom osmanskom vlascu; drugo, u sklapanju saveza sa balkanskim drzavama i politicarima. Ро tom plaвu trebalo је podici ustanak u Bosanskom ejaletu.3

Slijedeci taj plan, Toma Kovacevic је u februaru 1862. godine podnio "Projekat Ј

1 G. Sljivo, Bosna i Hercego1•ina 1854-1860. Landshut 1998, 467. 2

G. Sljivo, Воsпа i Hercegovina 1854-1860, 471. 3 Ј . Milicevic. ,.Od prvog srpskog ustanka do Berlinskog kongresa 1804-1878''. Istorija s1·pskog naгoda, V- 1. Beograd 1981, 295-296.

89

Galib Sljivo. Naseljavanje muslimanskih prognanika ... Prilozi, 30. Sarajevo, 2001 ., str. 89-116

za podizanje bune protiv Turaka u Bosni i Hercegovini, Staroj SrbUi, Niskorn i Vidiпskom pasaluku ziveci".4

Ovo ocevidno uplitanje susjedne SrЬije u bosanske prilike s сЩет da izazove nerede, Ьilo је poznato vlastima u Saгajevu, zato su ejaletske vlasti preduzimale mjere kojima се to sprijeCiti, odnosпo spremtю sprijeciti upad srpske vojske na svoju teritoriju, prije svega u zvornickom kajmakamluku.' Posto se to nije dogodilo 1862, u Bosпi su ocekivali da Ьi pripremani napad SrЬije na Bosnu mogao Ьiti izveden i u 1863. godini i da se onda napadu na Bosnu pridru.Ze i oruzaпe grupe iz Уојпе krajine. Tako Ьi se ostvario plan 0 "stvaranju jedne juznoslovenske driave u koju Ьi usla i pobunjena Krajina".6 Medutim, ovaj plan nUe sproveden ni tt 1863. godine vjerovatпo zbog toga sto su unutrasnje prilike u Bosanskom ejaletu Ьile tada staЬilnije nego u vrijeme kad su ovi planovi sacinjeni i kad је Воsпа Ыlа zaЬvacena nemirima, ра Љ је Ыlо lakse izvesti.

1 susjedna Austrija је redovno prikupljala podatke о pogranicnim osmanskim provincijama, pretezno о Bosaпskom ejaletu. Nјепе konzulame ageпcije u TreЬinju, Livnu, Banjoj Luci (ВЊасu) i Tuzli, kao i Vicekonzulat u Mostaru i Geneгalni konzulat u Sarajevu, pored redovnog zadatka da omogucavaju redovan protok austrijske robe na bosansko trziste, prikupyale su ј podatke о demografskim prilikama, rudnom bogatstvu i ekonomskim шogucnostima, zdravlju !judi i stoke, stanju cesta i drugiћ strateski vainih tacaka, uglavnom sa podrucja па kojem su djelovale koпzularne ageпcije.

Godinu dana prije пеgо sto се koпzt~larnu agenciju iz Tuzle preseliti u Brcko, koлzularпi agent Nikola Omcikus је na zahtjev austrijskog generalnog konzula Jovanovica podnio izvjestaj о zvornickom kajmakamluku.7 Gotovo da је to Ьilo ро istom saЬionu ро kojem је Ьiо sastavljen i izvjestaj о istom kajmakamluku uraden 1856. godine.8 U stvari, ovim novim izvjestajem је Maricic opisao staпje u zvorпickom kajmakamluku u 1864, kad su muslimanski prognanici iz St·Ьije

razmjestani ро sjevernoj Bosni, sa posebnim osvrtom u oYom kajmakamluku. О

4 G. Jak~ic i У. Yutkovic, Spoljнa politika Srblje za vlade kneza Milzai/a (Prvi balkanski savl!z). Beograd 1963, 130-133; D. Beric, .,Projekt Ljubomira lvano,•ica iz 1866. godine о ustanku hriscana tl evropskoj Turskoj". Zbomik za istoriju, 2711983, Matica srpska, Novi Sad 1983, 151-171 .

~ У. Skaric, Saraje110 i njl!gova okolina od najstarijeg vremena do auslrougarske okupacije 1878. Sarajevo 1937, 235-236.

6 М. Yalentic, Vojna krajina i piranje njezina sjediпjenja s Hn,atskom 1848-1881. Zagreb !981. 50-54.

7 Arlliv Bosne i Hercegovine (dalje: АВН), austrougarski Geнeralni koпzulat Sarajevo (dalj~ AUGK S). vicekonzulat Brcko. 51/1864, Omcikus Generalnom konzulatu, Tuzla 18. oktobll 1864: Memom·i Livka CmogoJ·ce\lica. Priredio za ~tampu Milenko Filipo\•ic. Sarajevo 1966. Nikola Omcikus је bio .. Srbin iz UdЬiпe grada'·.

8 G. Sljivo ... Prilike u Z\'OJЋitkom kajmakam!uku i progla~enje Hatihumajuna 1856. godine". lsrorijski zbonrik, IY/4, Banja Luka 1983,163-178.

90

Galib Sljivo. Naselja,·anje muslimanskih prognanika ... pri!ozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 89-llб

вosanskom ejaletu, ili njegovi m pojedinim oЬ\astima, а posebno u periodu !862-1864. godine kad su muslimani prognani iz Srbije, donosjJi su podatke i poslanici drugЉ drZзva koje su u Sarajevu imale svoje konzulate.

Italijanski konzul Cezar Durando, koji је 1863. godine dosao u Sarajevo i zapoceo rad u novoosпovanom konzulatu, takoder је vec 28. novembra iste godine podnio svojoj vladi opsit-an izvjestaj о stanovnistvu Bosanskog ejaleta. Za katolike, Durando pise da ih ima najmanje u Bosni i Hercegovini i da su siroma5ni. Medutim, stavili su se pod austrjjsku zastitu koja ј/1 је oЬilato pomagala i stitjJa. Onj su se obracalj za pomoc ј francuskom vicekoпzulatu koji је zapoceo rad jos 1852. godine. Od tada је Francuska srnisljeno i zamasnim poklonima pridoЬijala bosanske katolike. О muslimanima i pravoslavnim stanovnicima Bosne, Durando pjse: "Muslimani ispoljavaju najjace nacjonalne osjecaje. Опi vole Bosnu, ponosni su na svoj rod i svoje porijeklo. PraYoslavno stanovnistvo djeluje izguЬljeno, а oni najbogatijj, tj. trgovci, su odreda skrti i bave se lihvarstvom." Durando је posebno ukazao na to da је fanatizam podjednako razvijen kod pripadnika sve tri vjere u Bosni. Bosanski musliman naziva Osmaпliju nevjernjkom kojj se ne pridrzava strjktno nacela Kur'ana. Katolici i pravoslavпi su netrpeljjvj jedni prema drugima, cak netrpeljjvjjj пеgо prerna muslimaпima. Upravo il1 је ta mrznja sprijecavala da se okupe па zajeclпickom пacioпalnom prograшu. "Iako svi oni prjpadaju Slovenima jzgledaju tako kao da su Ьili udaljeni jedni od drugih stotinama milja. "9

Medutim, Ьilo је i drugacijiћ zapaZзnja u kojima se izпose podaci da su \ 1ladali sпosljivi odпosi izmedu pripadпika sve tri vjere u Bosni. Najbolji primjer za to је zapis Zivka Cпюgorcevica, poznatog tuzlanskog trgovca, koji nam doпosi podatke о prilikama u Tuzli u osmansko doba.

Zivko Cmogorcevic, jedan od poznatijiћ tuzlaпskih trgovaca, zapisao је u svojim memoarima da је 1864. Godine na Spaso\,dan stigao novi zvornicki mutesarif iz Тt-avnika u Tuzlu. Bio је to Mustafa-pasa koji је u Bosпu dosao zajedno sa komandantom Ьeogradske varosi Serifom Osman-pasom kod kojega је Ьiо divan-efeпdija. U Bosnj ga је пovi valija unaprijedio u zvornickog шutesarifa. Iz zatocenistYa је te godiпe stigao ј Osmanbeg, sjn Mal1mud-pase Tнzlica, i ponovo se nastanio и Tuzli. Sa svakim је zivio dobro. а osoЫto sa SrЬiшa. Bio је clan idare-medzlisa. Crnogorcevic pise: "Dok smo cekali dolazak Mustafa-pase, HadziЬeg se nasloпi na sarage oЬicnih kola i pozva me: Ti odza takuш, cttj: јеsаш li пesto zaboravio sto se pjeva u vasoj crkvi? i росе:

Ceznjejsuju l1eruvimi, od pocetka do svrsetka, пјјеdпе rijeei nije pogrijesio, а poslije росе: Rozdestvo Tvoje, Hriste Boze vas ... i td. Pitao је: Jesam li de pogrijesio? А Zivko mu kai.e da jeste, јег umjesto vas trebalo је da kaze nas, а

9 Р. Mitrovic i Н. Kresevljakovic. lzvje.ftaji italijanskog konmlata 11 Sarajevu (1863- 1870). Sara­jevo 1958.50-54

91

GaliЬ 5>Ijivo, Naseljavanje muslimanskih prognanika. .. Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 89-116

Hadzibeg mu odgovori: Е, ја to пе mogu reci, elem, bez pogreske." HadziЬe11J·e v о

јпасе cesto zalazio u шagazu kod Zivka Crnogorcevjca, оЬiспо ujutro, ali i posiUe podne. "Odijelo је nosio а lafranca, ali fes i kosa oblana. Svake godine dolazio је prvi dan Vaskrsa u пasu crkvu, tutor crkveпi metne mu stoJjcu нize vladikina stolaJ i оп sjedпe, ali pod fesom пaravski, i пikuda se песе makпuti, а пi obazirati." Zivko datie pise kako је cuo da је HadziЬeg "dok је carevao", tj. prije Omer-pasiпe iпtet·veпcUe u Bosпi i Hercegoviпi (1850-1852), "da је rnlog dolazio па vise mjesta u varosi na s''adbe, na krsne slave ј kojekakve ruckove i vecere, i tu se jelo i pilo, i da је kojekakve crkveпe pjesme kao tropare, pjevao · ucio od nasije" .10

Posto se u Bosпi u to vrijeme posvuda govorilo da се Bosna ј Herceg viпa Ьiti pripojeпa Austriji kao пadoknada za izguЬljeпe austrijske posjede Italiji, Duraпdo је pisao i о tome kako na to gledaju Ьosaпsld muslimani l1riscaпi. Bosaпsko stanovпistvo u cjeliпj nije rado prihvatalo takvu mogucnost protiv su bez surnnje svi muslimaпi i sigumo Ьi se silom oduprli da Ьi odbrani\ svoju domoviвu. Nasttprot njjma, hriscani se песе upustiti u oruZзnu borbu, nec javno пi ispoljavati protivljenje, а)ј се djelovati iz prikrajka i, ako ustreba, pri druzjce se bosanskoj aristokratijj. "Stavjse, muslimani su smatrali da је рг rocanstvo vec predodredjlo da Osmaпlije moraju napustiti evropske krajeve vratiti se u Aziju odakle su ј dos\j, ali da се опi, Bosnjaci, ostatj u Bosnj i dalj ispovijedati cistu islamsku vjeru." Duraпdo је na osпovu takve ocjen raspolozeпja пaroda u Bosпi zakUucio da "vjera zamjenjuje nасјопа\пе рг grame". 11 Takode је dobro uocio kad је tvrdio da је u ovoj proviпcij i nejedпak raspolozenje staпovвistva sve tri vjere prema пagovijestavanom pripajaпj

Воsпе ј Hercegovine Austrjjj, sto se pokazalo kao sasvim tаспо ргј\ikош ok pacije 1878. godiпe. Muslimani su se zaista pozrtvovano i hrabro borj)j proti пadiranja austrougarske vojske, a\i пisu mogli sprijeciti okupaciju.

Poslije пaglog pogorsaпja odпosa izmedu kпezevske vlade i Portiпi

gamizoпa u gradoviшa и 1861. godiпi, SrЬija је uspjela da se s Visokom Porto dogovori о tome da muslimaпsko staпovnistvo koje је boravilo ро gradovima SrЬiji пapustj odшal1 svoje domove. Porta је odlucila da ove "sultano musafire", kako Њ је Ьosaпski valija uoЬicajio пazivati, оdпоsпо mu\1adzj kako ih је pravilпije domace staпovпjstvo nazivalo, пaseli u Bosanskom ejalet Istovгemeno su obrazovaпe dvije potkomisije, osmanska i srpska, da procjje vrijednost пjihovih nepokretnih dobara koje је SrЬija trebalo da isplati Turskoj.

Jos od polovjпe 1862. godiпe, muћadziri su poceli neorgaпizovano ј vecim grupama prelaziti preko Drine u Bosпu. ТЉ dапа bosaпske vlasti su ј odredjJe privremeвi smjestaj uglavnom u zvorпickom kajmakamluku. Austrjjs

10 ltt/emoari iivka Crnogorcevica, 28-29. 11 Р. Mitrovic i 1-1. Кre~evljako\'ic. na11. djelo, 50-54.

92

Galib Sljivo. Naseljavanje muslimanskih prognanika ... prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 89-116

generalni ko11zul baron S~epan Jovanovic је 6. februara \863. godine izvijestio nunistra Rehberga da је najvrijednija stvar ovog vremena bilo upravo zbrin­javanje i naseljavanje muslimanskih porodica koje su u Bosnu dosle iz SrЬije. Оле su privremeпo smjestene ро privatnim kucaшa. Vlasti su im davale novcaпu pomoc iz drtavne kase. Medutim, ta pomoc је bila nedovoljna za njilюvo miпimalno izdrzavaпje, ра su lokalпe vlasti pristupile sakupljanju dobrovoljnih priloga za izbjeglice. U nekim krajevima su svi stanovnici Ьili obavezni da uplate novcaпi prilog "ра i l1riscansko staпovnistvo."

О trajnom smjestaju muhadzira iz SrЬije govorilo se posvuda. Posto su proturane glasine da се se oni pretezno пaseliti na zemljistu koje su hriscani kmetovi dotad vec obradili ј sa kojeg nisu ubrali plodove, te da се to Ьiti sprovedeno silom, Jovanovic se obratio valiji s pjtanjem da li su te glasi11e tacne. Serif Osmaп-pasa mu је rekao da su to samo glasine. Vlasti се "sultanove musafire" пaseliti tek u proljece, dakle u vrijeme dok zemljoradnici nisu ni obradili zemljisne povrsine i kmetovima песе Ьiti nanesena nikakva steta. Konzul је Ьiо uvjeren da је valija govorio istinu. Оп је izvUestio Rehberga i о tome da se u Bosni pristupilo opstem regrutovanju, ali su proturane neprovjerene vijesti da се njime Ьiti obuhvaceпi i l1riscanski mladici. Valija је i ovu glasinu odbacio kao пetacnu. То se kasnije pokazalo sasvim tacпim. Tih godjпaje и Bo­sanskom ejaletu uglavnom vladao шiг; samo је bЉacki kajшakam 5. februara 1863. godine izvijestio valiju "da se шedu staпovпicima kajшakaшJuka zapaza uzneшiravajuca uzrujanost", а za nju је okrivio straпe emisare koji dolaze iz SrЬije ј Vojne krajiпe. 12

Uporedo sa smjestanjem muhadzira, potkomisije su procjenjivale njihovu nepokretпu imovinu u SrЫji. Osmanska potkomisija је procijenila tu imovinu па sest miliona grosa. а srpska па tri i ро miliona. "Ova velika razlika dosla је otuda sto је sa turske strane uzeta kao osnova za procenu vrednost imanja pre 1862. godine. Srpska potkomisija smatrala је da је jeditю pravedno stanoviste- drzati se vrednosti u treпutku pregovora. U tom vremenskom razmaku cene kuca mo­rale su pasti usled jednovremenog iseljavaпja З do 4.000 osoba. Vrednost im је i dalje opadala, јег su ostale ·napustene i izlozene propadanju." 13 Svakako је ргосјепu trebalo utvrditi onda kad su muhadziri Ьili prisiljeni da se isele, а prorijedeпi su podaci о tome da su njihove kuce ostale пeuseljeпe i da im је zbog toga сiјепа mogla opasti.

Nacin zivota domaceg srpskog staпovnista је uticao 11а to da su zanemarivaлi опi obicaji koji su bili ukorijeпjeni kod muslimaпskog stanovпista,

12 Haus Hof-und Staatsarchiv Wien (dalje: HHStA W). Р.А. ХХХVШ, Generalni konzulat Sara­

jevo (dalje: GK S), К-157, Jovanovic Rehbergu, Sarajevo 6. februara \863; В. Gavrano\•ic. Bosna i Hercegovina od 1853-1870. godine. Sarajevo 1956. 299-300.

13 G. Jaksic i V. Vuckovic. na1•. djelo, 184.

93

GaliЬ Sljivo. Naseljavanje muslimanskih prognanika ... Prilozi, 30. Sarajevo, 2001., str. 89-116

kako о torne pise Blagoje Zivkovjc. "Dok su biij u Uzku Turcj oko cele varosj bilo је rnnogo votnjaka, а tиrske kuce sи bile ogradene zidoш. Stoga sto пјiпе zene nisu nikud izlazile, svaka је kuca irnala vodu ... Kad su Turci izasli i otjsfi u Bosпu, Srbj su zapustiJj sve vode, od najшanje 120 tekucЉ voda - cesama­danas пета vise od stotjne- sve је to zasuto ... "14 Ipak, piocjena irnovine vrsena је jzшedu SrbUe ј Turske, i to nije irnalo uticaja na njilюvo ubrzaпije ili usporenije naseljavanje u Bosaпskorn ejalettl. Osirn toga, шuhadzirj iz SrbUe nisu mogli иticati na procjenи njihove imovine koja је ostala u SrЬiji te nisu ni mogli ustanoviti da li је ona procijenjena и stvamoj vrijednosti ili је to Ьila pogodba dvaju komisija.

Сјт је doЬio dozvolu iz Carigrada da u Bosni moze stalno пaselitj Ьivse staпovnike Uzica i Sokola, valijaje izjavio da Ьi Ьilo dobro da se oni razmjeste u Bijeljini, Zvorniku, Tuzli, Maglaju i Sarajevн. Ocevidno је vodio rасипа о tome da su muhadziri do tada Z.ivjeli и gradovima i da su se bavili gradskim privredivanjem te da Ьi ih zbog toga trebalo smjestiti н bosanske gradove koje је nabrojao. Nasuprot 1~еmи, Sefik-beg је predlozio da se svi пasele па jedno mjesto, na drfavпo zemljiste koje је ranije pripadalo Huseinbegu Gradascevicu. Ocevidпo је, pisao је Sculepnikov svojoj vladi, da Sefik-beg nije vodio racнna о tome da "uzicki turci nisu zemUoradпici, nego su veciпom gradski stanovnici -trgovci ј zanatlije" ј da се se oni vrlo tesko prilagoditi zivotu na novom шocvarrюm i poljoprivredпom zemljistu. Sarajevski medzlis је prihvatio valijin prijedlog da u Sarajevu i njegovoj okolini naseli oko stotinи иzickЉ porodica.

Prisilno iseljavanje muslimanskih stanovnika iz gradova u SrЬiji bilo је propraceno njihovirn nezadovoljstvom, ра i prufanjem otpora. Tako su stanovnici Sokola izjavili da пikako ne .Zele napustiti svoje kuce. "Pocetkom novembra 1862. ovaj nesporazиm је mogao dobiti siroke razmjere, јег su stanovnici Sokola izjavili ne samo sto nece da se sele iz grada vec su spremni da iz tvrdave prиze otpor svakorn nasi1nom pokusajи iseljavanja, te da се se branitj do posljednjeg. "15 1 pored snafnog protivljeпja da napuste svoje domove, Sokoljaпi su se ipak morali iseliti, а pri tom nisu pruzili otpor koji su biJj nagovijestili.

Bosanski valija је odredio da se vecina muslimanskЉ "sultanovih шusafira" prognanih iz SrЬije ipak smjesti u naselja koja се se za njih podici uglavnom u zvornickom kajmakamluku. Zato је 14. aprila 1863. godine krenuo jz Sarajeva u sjeverne krajeve ejaleta da Ьi odredio zemljiste na kojem се se podizatj ta nova naselja. Na polasku је izjavjo da се usputno rjesavati ј druga

14 В. Zivkovic, Sta1·o Uiice р1·ета пеоЬјаv/јепој memoaгskoj gradi. Titovo Uzice 1952. 13-14. 15

l. Tepic. Bosna i Heгcego1,ina tt mskim iZI'Orima 1856-1878. Sarajevo 1988. 90-91; G. Skcro. lseljavanje nmslimaпa Тш·аkа iz Uzica i Sokolske nailije и Bos1111 1862. Uzicki zbomik. 12. Ti­tovo UZice 1962.

94

Qalib Sljivo, NOISeljavaлje muslimanskih prognanika ... Priloz.i. 30, SaraJevo, 2001., str. 89-116

sporпa i nerijesena ~itaп~a koja .~u u пjegov~j nadlezп~st.i.' !.a.ko се pro.vje~iti k:~ko se izvode radovt ва tzgтadnJt dt·uma SaraJevo-Brod 1 ПJeSitt spomu dющсu kod Vranduka kako Ьi se gradnja nesmetano nastavila. 16 Na svom putu u Posavinu, valija је 17. apгila stigao u Maglaj , а potom nastavio putovanje preko Doboja i Modrice do Gradi!.cca u kojije stigao 19. aprila 1863. godine.

Strucna komisija, koju su sacinjavali Bedri-beg i јеdап inZ.eпjer, krenula је iz Sarajeva nekoliko dana prije valije drugim pravcem. Oni sн najprije preko zvornika dosli u Bijeljinц. onda u Brezovo Polje gdje su odredili zemJjiste za no\'O пaselje, а potom se u Gradaccu pridruzili va!Ui da bi odredili teren za izgradnju пaselja па Ьivsem imanju Huseiпbega Gradascevica. U toku boravka u Zvomiku, oni su razgovarali sa doseUenicima iz SrЬije koji su im izjavili kako не odobravaju da se za njih grade nova naselja. Tom prilikom, oni su predlagali da im se isplati novcana odsteta za njihova imanja ostavljena u SrЬiji i da im se or1da dozvoli da slobodtю izaberu mjesta u kojima се podici svoje nove domove. Ovo tim prije sto se vecina doseUeнika u ranijeш mjestu stanovanja bavila iskljucivo trgoviпom i zanatima, ра ukoliko ih smjeste па jedno mjesto, ili nekoliko mjesta, пе Ьi se mogli baviti svojim dotadasпjim zaлimanjem. Porucili su valiji da upravo zbog toga ne mogu prihvatiti пi njegovu odluku da ih naseli u poljoprivredne krajeve.

U vrijeme valijinog odsustvovanja iz Sarajeva, б. maja је stigao Ponin vanredni mubasir (izaslanik) Zija-beg, koji se od dolaska u Sarajevo ponasao псuоЫсајеnо. Naime, bez valijirюg prisustva је sazvao ugledne ljude iz ejaleta i objavio im feгman о svojim zadacima u Bosni. Zatim је obavio protokolarne posjete straпim koнzulima i pril'edio prijeme zanjih . Na prijemu. koji је za njega priredio nшbasir, konzul Jovaпovic је saznao da • ~е оп ostati u Bosni znatno duze пеgо sto шu је feпnaпom Ьilo odredeno jer, kakoje sаш izjavio, "ovdje ima puno posla za njega". 17 Do tada su mubasiri sve obavljali uz valijinu saglasnost i uz njegovo prisustvo. Zasto је Zija-beg tako postupio nije nigdje objasnio. Valija је u to vrijeme oЫiazio mjesta u Posavini radi odredivanja zemljistaza поvа naselja. U Gradaccu gaje posjetio ј fra Martiв Nedic.

ToliSki zupnik fra Martin Nedic zapoceo је u Tolisi zidati воvо crkveno zdanje za koje do tada nije doЬio dozvolu, раје pokusao privoljeti valiju da mu izdjejstvuje Portiнo odobrenje. О sadrZзjн razgovora sa valijom i mufetisom, Nedic је odmah upozпao austrijskog geвeralnog konzula, svakako u namjer·i da se ј konzul zalozi kod valije kako Ы doЬio роtгсЬпо odobrenje za podizanje crkve. U svom pismu Jovanovicu, оп је detaljno паvео cijeli tdk razgoYora sa valijom:

16 HHStA W. Р.А. XXXVIIJ. GK S. К-157. Jovaвovic Rehbcrgu, Sarajevo 18. aprila 1863.

17 IIHStA W. Р. А., XXXVIIJ. G1\. S. К-1 57. Jovanovic Reћbergu. Sщ·ajevo 9. maja 1863: У . Skaric, пm•. djefo. 236.

95

GaliЬ Sljivo, Naseljavanje muslimanskih prognanika ... Pri\ozi, 30, Sarajevo. 2001., str. 89-116

Pres11itli Gospodine c.k. G/mJni Konzule! Sol'im pismomjavljam Т! ат cestitog Ve:zira Osman pase. dolazak o-,.td; u

Tolisu. Оп је dne 19. Trmmja catiso и G1·adacac, gdi sam mu ја slideci dan pristupio, za uCinit паk/оп Isti те је uljudno p1·imio ра и dugom l'azgai'Orц

upita ga ја: Gospodaru.' kamo Fenпan, da moremo gradit cerkvu 11 Tolisi? Odgovm·i: piso sam па Devlet, dojtice Ferman ako Bog da. Dne 22. Travnja па Zapovid T1ezira dojdu u G1·adacac Popovi i knezovi i sakupljenim kaza Vezir 0110: ја imam na/og od De1J/eta da па mirinskom zemljistu smjestim carske goste (musafire) koi su iseljeni iz Srhie, od Ol'ilz gostiufl ima se 11aselit 11

Selo Oraszu па obali Save (sahat da!Eko od Tolise) oko 250 kucah. 1 za О\•о obavit imadu se iz Orasja dignut Seljani svi (SrЬi) koim се se па dntgom mjestu dati selista. Tom prigodom kaza Vezir i ovo: imam пaredbu od Visoke Porte, da ponudim carske kmete, neka ako lюсе odkupe zemlje, koje obraduju.

Dne 22. Tmvпja Vezir i kajmakam tuz/anski sa nmogam pratnjom dojdose o1•di kmeni i kahиt popise. Opet 11 razgoiJOI'll ја napomenu Fеппап z.a gmdnj11

cerb•e, Vezir odgovori: Vi ste falili, jer niste pravnijem pravcem traiili Fel'117a17. Ја odgovm·i: ne::mam pгm,nijeg pl'GVCG, nego sto smo cetil·i mazbatte i:л,adili od gradackog Medschlissa; koje smo preko rukuh kajmakama slali Veziru, а T1e::ir ''a!Jda ji је slao па De."·let. Pl'i polasku Ve:1ir p1·jg/eda poceto lani zidanje i 1·есе: о1•о pгoslidite zidat, и t.om се stignut Femшu i :ш cerb•e. PrinoCio Vezj1· pod satorom dne 23. ргоs. mis.ode и Be1·cki i Belinu ра dne 30-tog jstog miseca opet dojde u Tolisu, komu pod satOl'om ја pristupi i opet и dugom razgo,IOI'lf rece mi: jesteli poceli zidat? Ја odgovori: nisam јег jos priba,zljam h·ec, i pisak, paktu lahko росе! zidat. Оп mi ј оре! veli: falili ste, јег se niste deг2ali pra1•ca za doЬit Ferman od Devleta. ћ·i rastanku гесе mi Vezi1·: sutra си sa Mufetis paJom (cшskjm Povjeгenikom) dot.i kvama па kah11u, ра dne Ј. SviЬnja zЬilja ј dojdose. Prigleda opet zapoceto zjdanje Mufetis upitame: јег ste sa starog mista p1·eselili ovdi? Ја odgovori: jer ono misto voda topi. Оп: scijem ste doZ'Iюljenjem 10

ucinili? Ја: sa Clшrsid pasiпim, koi је tada Ыо Vezir па Bosni. 1 tada је Ve::.ir nшedio Kajmakamu tuzlanskom Izak pasi, а ovi !vfedscblissu Gradackoщ i m•i је prigledao staro i пт·о misto, tег smo prominili zemlju za zemlju, staru mi prodali carskim kmetim, а 1la о1юi smo se smistili. Mufetis: imateli na to pismo? Ја: nejmamo, al nismo 11i na staю zemljiste imali pisnza, jer пат је od stari11a ostalo. Mufeti.\:: huduc da nejmate pisma па ''ase гemljiste, nit imate pisma s koim vam је dopusteno da оиt, i O\'Oiiku kucu naCinite, о~·о se јта porusjt. Za tim upita те MufetiS: koliko ste potгosili, dok ste ovu kucu naCinili? Ја odgo­vori: dok је samo pokri11ena potrosili smo 500 dukatah, i to 11а majstore, i p1i· ba\11janje mataiala. i :!шpljani su bez platno nadnicШ Dok је pako ponutгic sм dogotovljeпa, пеzлат koliko је potroseno. Tuгci ''ele od p1-i!ike jos 500 llu· kat, dakleп S\'a kuca stoi /. 000 Dukat. Mufetis veli: he! toliko се \1({111 De1·le pfatit, i :шЫliiit misto drugo, ра па njem gradite. Ја ,,elfm: mi nemozemo 11all

96

GaliЬ Sljivo. Naseljavanje muslimanskih prognanika ... Prilozi. 30, Sмajevo. 2001 .. str. 89-116

sгedini zupe bltj. а 01'0 је s1·edina, i kad Ы se mi pok:гenuli. imalo Ы se 5.000 katolikall odavle pok1·enut, i na dгugo misto pгeseliti. Mufetis i О\'О i dva krat гесе: flas је netko drugi nagovm·io је dao1•di kucu i cak1,.u g,.adite. Ја пш odgo1ю1·j: пitko Ejendum. V1·idno је паротетшt, da kad sam ј и Gmdaccu i m•di i;lo;io prid f'e;i1-ct odmahje Ciпio da па stolu sjednem, а nijedan od begah ne Ы Ыо p1·isutan na!iem l'azgm•oJ·u. -Al A1ufetis и moju sobu dosao пе 1·есе тј: da sjednem, а pustida prjsutaп bude Hadfi Muhamed beg Gntdacevit, koije nojpoglm,ifijj p1·oti1111ik i rи=itelj kт·stenog zakouo, ј S\>ake ргол'}еtе eш·opejske. Ра i О\'О uapominjem sto Mufetispasa kod me11e ni kall\llt nelztjede posrkat.

Na poslidnjemmzgovoгu pгid Muj'etisem Vezi1· 1·есе: sinoc sam kazao, cla ste \'ifali/j nedгief:i p1·m•ca ·zadoblt Fennan. Mojim тпепјет kocl njia је

111оја jali11ka ta. sto posli nego nisam mogo ро Turcim doЫt Femюna, obratio sam se ua Slavni c.k. Aust1·ianski glm•ni kon;,ulat i \'isoku Jntemzmtiatш:u. lёim О\'О jav/jam osrajem наdа~је odanosti Vaseg Presvitlog Gospodsf\-'o preporucujuCi se jesam и

Tolisi dne 5. SviЬnja 1863.

Pokomi sluga О Mшtin Nedic

Z. 'k'7' ,. 18 upm 1 о тsе

Austrijski generalni koпzul је podrzao Nedicevu moiЬu kod bosaпskil1

vlasti, sto шu nije bilo tesko jer se ni Osman-pasa nije protwic' gradпji crkve u Ђli~ :;i. Vec је 24. шarta 1864. godiпe fra Martjп Nedic imao u svojim rukaшa dozvolu za gradnju crkve i otad је ona tekla пesmetano.

Valijino kretanje ро Posaviпi pratile su attstrijske _pograвicne vlasti i ukazivale пш uobicajeпe pocasti. Iz pisшa koje је Aпdrij< Т< )Гkvat Brlic uputio 3. maja 1863. godine tl Zagt"eb u vezi S<t Osman-pasinim putovanjeш proizlazi da је 'Зii_ ја 2. шаја dosao н Bosaaski Brod. Hr\'atski Ьав Sokcevic је odmal1 odredio delegaciju koja се u пjegovo iше pozdraviti valiju t1 Bosaпskom Brodu. Na celtt ove delegacije Ьiо је koшandaпt slavoпskobrodske tvrdave koji је sa pratпjom u svecaпiш uпifoпnama pozdravio valiju. Osmaп-pasa il1 је srdacпo primio i pocastio kafom i сiЬнkош. Valija iш је tom prilikom izjavio da се s-c za rпusliшaпske doseljeп ike iz SгЬiје izgraditi 3 ОО kltca па desпoj obal ј Save пa­spram Slavoпskog Samca, а "1.400 kuca izпad Bosaпskog Broda". Poslije zavrsenog prijema, valija se istog dana prevezao u Slavonski Brod i u sest sati uvece ukгcao u parobrod ј otplovio u pravctt Berbira. Na rastaпku је jzjavio delegaciji koja g<t је docekala u Slavoпskom Brodu da се пajprije otici u Вапја Luku i otuda se vratiti u Bosanski Brod i uzvгatiti posjetu. Pukovпiku Vagneru

18 Hl·IStA W. Р.А. XXXVII!. GK S.K-157, [ra Maz-tiп Nedic gencz-alnoш koпzulu. Tolisa 5. пщја 1863: Р. Zivkovic. P,·i/og lrisfoгiji bosanske PosaPine. 150 .~odina Os/lOI'/l(' skole и Tolisi, To­lisa 1973, 65-66.

97

GaliЬ Sljivo, Nase\javaпje muslimaпskih progлanika .. . PI·itoz.i, 30. Saщjevo, 200 Ј ., stt·. 89-116

је rekao da је vec odredjo zemlj jste za jzgradnju potpuno noviћ пaselja : Brezov0 Polje nasfram Raciпovaca, Orasje пaspram Zupaпje ј Orahova пasprarn ЈаЫаnса. 1 lnace se u Bosпi шпоgо govorilo о tome kako је Porta odlucila da u ovaj ejalet naseli i dгuge naюde jz Azije.

Atlstrijski koпzulat'Пj ageпt u Tuzli obavijestio је Generalni konzulat u Sarajevu da se u ZVOП1jckom kajmakamluku naveliko sire glasovi kako се se u proljece 1864. Godine graditi jos novi\1 naselja u koja се se smjestiti Cerkezi. Generalni konzul је ove vijesti pi'imio kao vjerovatne, јег је i on smatrao da valija to cini radi toga da Ы se uz samu granicnu liпiju s AustrOom, koja је "sa­tima udaljena od prvill muslimanskih naselja" , izgradila nova naselja za musli­maпe i па taj пасiп potislo l1riscaпsko staпovnistvo sa graпjce. "Stavjse, smatralo se da се prvo takvo naselje и Cerkeze Ьiti izgradeno u Raci." Valija је izriёito naglasio konzulu da se nova пaseUa za muslimaпske dose\jeпike jz Srbjje podizu u Posavini, samo zbog toga da Ьi naselio stan0\1nike na "pustjm prostranstvima'· i da to nije ni u kakvoj vezi s tjm da on musljmanske doseljenjka razmjesta uz austrijsku graпicu, da bi па taj пасiп odatle potis1шo hriscaпsko staпovnistvo.

Konzul mu nije vjerovao пеgо је izvijestio svojн vladu u Bectt da to valija ciпi smisljeпo, p\aпski i sistematski kako Ьi krajeve koji su пaseljeni iskljucivo I1гiscanskiш stanovnistvom гazdvojio пaseljima muslimaпa i osigurao granicu prema Austriji.20

U vrijeme valijjnog odsustvovanja iz Sarajeva, Portin mufetis Zija-beg је preuzeo upravljaпje ejaletskim poslovjшa. I to је dotad Ьilo пeuobicajeno. Kad је za to sazпao, valija је bio izпепаdеп tim vise sto је mubasir sazvao па vi­jecanje i Velikj upravпi savjet, а to је spadalo iskljucivo u va!Uiпu nadlezпost. Naime, Zija-beg је sazvao Veliki upravni savjet i sve pokrajinske starjesine i od пjih zatrazio da mu podпesu izvjestaj о radu i poloze гacun za поvсапе izdatke za izvodeпje javпil1 radova. Cak је zapecatio ejaletsku kasu i smjjeпjo muhase­bedzj-efeпdiju Rasida Nasid-efeлdiju. То је kod upravni\1 cjnovпika izazvalo pl'avu pometпju u Sarajevu, ali i u sjedistjma kajmakamluka. Do tada nije nikad Ьilo preduzimano tako пesto, роsеЬпо u valijinoj odsutnosti, раје valija to shva­tio kao napad па sebe ј пеоdоЬгаvапје dotada~пjeg rada. Cim је za to saznao. bosanski namjesnik ljutit zbog brzine kojom је mubasir sve to obavio, valija је пajavio svoju ostavku tim odlucnije sto је Zija-beg zabranio da пш se ukazu pocastj prilikom pov1·atka u Sarajevo. St1·a11i koпzuli u Sarajevu su povoljno ocjenjivali valijiпe mjere koje је do tada preduzimao u cilju uпapredeпja rada u proviпciji, а роsеЬпо па zapocetoj rekonstrukciji postojecЉ dгumova i izgradпji пovih dioпica. Drшn od Sarajeva do Broda је vec Ьiо potpuпo dovt·seп za sao­bracЩ, kao i cesta od Sa1-ajeva do No,,og Pazara za prevoz гоЬе i Ijudi, te put о

19 R. Horvat . .,Naseljavaлjc nшsliшaлa u Bosпu 1863". Zupanjski : bomik. Zupanja 1969. 195. 20 11\-IStA W. Р.А. XXXVIII. GK S. К- 1 57. Jovanovic Rel1bergu. Sarajevo 14. febгuara \864.

98

ib ~ljivo, Naseljavanje muslimanskih prog11anika ... ozi, 30. Sarajevo. 2001., str. 89-116

гајеvа pl"eko Travnika do Livna i dalje pL"ema Sinju.21 То је valija sve ucinio

nepune tJ"i godine svog upravljanja Bosanskim ejaletom i to nije moglo ostati ~араzепо. Ovaj sнkob је ubrzo izgladen ро пjegovom povratku u Sarajevo, ра Rasid Nasid-efendija pocetkom juna ропоvо preuzeo svoje mjesto пшhase­Љ-efendije. Ni Osmaп-pa~a nije podпio пajavljenн ostavkн па polozaj bosan­>g valije. Valija se vratio u Sarajevo u trenutkн kad је i talijanski konzul юсео rad u novoosnovanom italijanskom koпzulatu u Sarajevu.

Pored Austrije, Francuske, Engleske i Rusije, konzulat u Sarajevu otvorila Jtalija i tako istakla ~voje interesovanje za prilike u Bosni i Hercegovini i na

lkanu. Konzul Cezar Durando је slao svojoj vladi opsime izvjestaje о Bosni i rcegovini, а posebno se interesovao za enklave Кlek i Sutoriпu kojima је Bo-1ski ejalet izlazio na Jadransko more. U pitanju је Ьila mogucnost da Italija ko ovil1 enklava uspostavi trgovacke veze sa Bosnom i Hercegovirюm i tako isne Austriju koja је preuzela gotovo svu trgovinu sa njom.

Iako se vratio u Sarajevo, valija је nastavio da prati kako se grade nova .elja na sjeveru Bosne. Polovinom juna 1863. godine. tamo је uputio Muhi­iп-pasu i svog сећајu koji su пajprUe otisli u Zvorвik. Oni su doЬili zadatak rneou пшhadzirima skrse otpor oпih koji str odЬijali da se nasele u naseoЬiвe .radene iskljucivo za njih. Njima su doseljenici izjavili da опi jedjno tr·aze da se isplatj novac, а onj се se dalje pobr·jnutj za svoj smjestaj i sarпi seЬi izgra-kuce ро svom ukusu i mogucпostjma. Najпezadovoljniji su ЬiЈј опј dosel­

jci koji su se smjestjJj u Zvorпiku ј njegovoj okoiini; trazjJj su novac za .tetu, а ako im se ne udovolji jzjavj]j su da се se radije vratiti u SrbUu, odakle 1 do~li, nego da se паstапе u krajevima uz Savu. Stavise, Uzicaпi su izjavili da је srpska vlada vec odobrila da se mogu vratiti, s tim da nюgu slobodrю ispo­:dati svoju islaшsku vjeru, а vratjce jm ј njjlюve kuce i radnje. Srpska vlada 1d njihjediпo trazj\a da placaju godisпjj porez u jznosu ос\ devedeset grosa.22

Koliko је to Ьilo tаспо njsrno mogJj utvrditi, јег о tome njsmo pronasli :umente. Izgleda da su Mнhijedin-pasa i valijin сећаја uspjeli da u Zvorпiku ere veciпu doseljeпika kako је ipak najbolje da пе pt"uzaju otpor nego da se ele tamo gdje im је valija odredio, ра su nastavili put do Bijeljine, а zatim slj Posavinu da nadgledaju radove na izg!'adnji novih naselja. Uvjerili su se izgradпja kuca u novim nsrediпarna tece ubrzano i da se istovremerю podizu -а naselja. Tako је поvо naselje Samac izgradeno па нscu Воsпе u Savu, а

-IHStA W, Р.А. XXXV\11, GK S, К-157. Jova11ovic Rel1bcrgu. Sarajevo 16. maja 1863; В. Зavraлovic, Bosna i Hиcegot•iпa od 1853. do 1870. godiпe. Sarajevo 1956, 307: V. Skaric. lйl'. djelo, 242. Kolski put od Sarajeva do Broda graden је 1863. i 1864. а prenocista su se 1alazila u Vitezu. Zeptu i Dervcnti. IHStA W, Р. А. XXXVJJI. GK S. К-157. Stefaneli Rchbcrgu. Sarajevo 20. ju11a 1863.

99

GaliЬ Sljivo, Naseljavanje muslimanskih prognanika ... Prilozi, 30, S;u:ajevo, 2001 .. str. 89-116 --1 ~---"----'----------

Serif Osma11-pasa шu је пaшijenio ulogu glavпog trgovackog mjesta u ejaletu.!J Zato је istovгemeпo sa podizaпjeш пovil1 uгЬатЉ SJ·ediпa gradeп i dt·uш kojirn taj grad Ьiti poveza11 sa postojecim glavnim drшnom Sat-ajevo-Brod. 1 na ovaj пacin је va!Ua htio da udovolji zahtjeviшa doseljenika koji su jsticali ciпjenicu da oni cine gt-adsko staпovпistvo koje se iskljucivo bavi trgovinoш i zanatiщa_ Ipakje bilo doseljeпika koji se пikako пisu шogli pomiriti sa naciпom па koji 511 bili primljeni u Bosni, а ni smjestajeш koji su dobili, ра ni izgradпjoш novih naselja za njil1, te su i dalje negodovali. Ni vlasti nisu odustajale od toga da ih silom natjeгaju da se smjeste u nova naselja. Tuzlanski је kajmakam uhapsio mul1adzire koji su se najvise opirali, а ostalima zaprijetio da се ih uputiti u Sarajevo gdje ih је, ро вjegovim rijecima, ocekivala jos stroza kazna. Najпezadovoljвiji su bili Uzicani i Sokoljani. Опi su odlucili da se zale Visokoj Porti u Stambolu. Da li sн zaista i uputili zа!Ье nismo mogli utvrditi iz sacuvanih koпzнlskil1 dokumeпata. Sapнtalo se medu doseljenicima, da su se cetiri porodice, koje su se doselile iz Sapca u Bijeljinu, пezadovoljne naciпom prijema i smjestaja, \'Гatile u Sabac i tamo presle na pravoslavnu vjeru.24

Konzularni agent u Ћtzli major Nikola Omcikus obavijestio је austrijskog geпeralпog koпzula da vlasti vrse nasilje паd oпim hriscaniшa koj ј su imali kuce па zemljistu па kojem su podizana поvа naselja. Oшcjkus navodi da sн шu lica u koja ima рuпо povjereпje saopstila ove podatke. Меdн njima se nalazio i jedan seoski knez iz Samca. Rijec је о tome da је vlast пaredila da se svЉ sest kuca н kojima su stanovali pravoslavni kmetovi isele odmah, da Ьi se na tom zemljistu podiglo novo naselje. То је isto ucinjeno i sa kmetovima u Tisiвi, Prudu ј

Orasju. Omcikus је dalje sazпao da је zeшljiste na kојеш se podizalo ПО\'О

пaselje Sашас, u stvari pripadalo udovici Saliћbegovicki; naime, kmetovi su od пје ktrpili placeve па kojiшa su podigli kuce, а njene zemljjsne parcele uzeli tt zakup. Udovica se па ovaj postupak vlasti рrеша njenim kmetoviшa zalila medzlisu u Gradaccu, ali njena zа!Ьа tЩе ni razmatraпa. Saznavsi za ovo, krne­tovi u Orasju stt rasprodali budzasto svoje kuce јег iш је priprijeceoo da се Ьiti odшal1 sruseпe ukoliko Љ ne prodaju medzlisu u Gradaccu. Nekoliko oraskih kшetova se ipak pozalila шedzlisu na takav postupak vlasti. Ni пjihove zaiЬe nisu uopste razmatl'ane. Tako su kmetovi naprosto otjerani sa zemlje. Neki

23 АВН. AUGK S, vicckonzulat Becko. 21/Ј 863, Brod. 2. septembra 1863. Es \Verden in aller Eilt und nut AufgeЬot vоп 2.000 ArЬeitel' um diesen ganzeп Оп seiЬst auch von Seite des Savetlu(3es in Quadrat gro(3e Eгdschanzen mit З Кlafter tiefen und eben so viel Breite errichtct, an deгen jcden Ecke sich auch Plateans fiJr Kanoпen sich befinden. Vier Thorc \Vcrden ins lnпere des Lagers П111ren. Die EI·dschanzcn werden tibeгdie(3 mit starken Palisadcn umgcЬcn weпJen, \\'clche nur in aJier Eile im Geblrgc et·zeugt, und noch Schamaz zugel'iihrt \verdcn. Diese Arbeitcn leitct Bedrij Веу. Мап vemimmt. dal3 auch Brezovopolje. Ugljara und Ora~je all\vo siclt :шс\1 die aus SerЬicn eqiiinen TUJ·ken angesiedelt habcn, auf die obige Art in verschaпzte Lage verwandell \verden.

14 HHStA W, Р.А. ХХХУШ. GK S, К-157. Stefaneli Rehbcrgu. Sarajcvo 12. jula 1863.

100

Galib Sljivo, Naseljavanje muslimanskih prognanilca ... Prilozi. 30, Sa~-ajevo, 200 1., str. 89-116

uporniji su pohapseni, пeki su zaшasivani , dok na kt-aju njsu svi morali napustiti ovo zemJjjste.

25

Nezadovoljstvo predasпjiћ staпovпika Ьilo је jos vece zbog represivnil1 mjera koje su pieduzi~ale bosanske vlasti prilikom zbrinjavanja doseljenika. Nova naselja Orasje i Samac пisu jos Ьila dovгsena polovinom juna 1863, kako је Ьilo predvideвo, а doseljeпici su росе\ј stizati па ova podrucja. Vlasti su se овdа dovijale tako sto su пеkе ћriscaпske poгodice вasilпo jzgoпile iz njihovil1 kuca ј u njiћ privremeпo smjestale doseljeпjke. Isto је postupano i sa trgovcjma kojima је tom prilikom propadala ј гоЬа, ра su se овi spasava\j bjezaпjem па austrijsko podrucje.

26

Italijanski konzul је obavijestio svoju vladu о izЬijanju nereda u Bijeljini zbog bahatog ponasanja vojnika iz gaшizona. Povod za neшire Ьiо је taj sto se јеdап oficjr пasilno нseljo tt пeku prjvatnu kucu. Staпovnicj su jzisl i na sokake, javno protestovali, vjkali i galamili ј onda se pojavio pozar. Konzul se cudio kako је moglo docj do po:lara ako su stanovпici sапю izisli na sokake, раје zakljucio: "Pretpostavlja se da su mjestani sami izazvali po:lar s namjerom da za to optuze vojnike ј па taj пасiп uve\jcaju пjilюve greske. Izgleda da su se tom pгilikom ujedinili muslimaпj i l1riscaпi protiv vojske. То Ьi пajvjerovatnije bila istjna. posto se zna da bosanski muslimani prezjru Тш·kе јег ih smatraju osvajacima koji se ne dt·ze пеkаdаsпјЉ tradjcija."27

Prema izvjestajima koje su spjjнnj slali pograпjcпim komandama Vојпе krajiпe о prilikama tt zvorпickom kajmakшnluku, а роsеЬпо о izgradпjj поviћ

naselja, proizlazi da su Orasje i Samac gradeпi ро slicпim planovima. U Samcu је istovremeпo podizano 315 роtршю novih kuca.18 Konzularпi ageпt Omcikus oЬisao је Samac 21. septemb1-a 1863. godine da Ьi se uvjerio kako i gdje se podize to naselje. lzvijestio је Geneгalпi koпzttlat tl Sarajevu da se u Samcu gradi 306 potpuno пovih kuca.29 То su pretezno male kuce od drvпe grade i pok­rivene siпdrom. Oko cjjelog naselja је podigпut visok nasip da Ьi sprijecjo pota­panje naselja prilikom visokog vodostaja Save. Sa slicпim namjerama је i

25 АВН. AtJGK S. vicekonzulat Brcko. 14/1863. Omtikus Generalnom konzulatu. Tuzla 24. juna 1863.

26 ABI-1. AUGK S. vicckonzula! Вrcko. 1411863. Omcikus Gencralпom konzulatu. Tuzla 24. juna 1863; В. Gavranovic. nav. djelo, З 15-316.

27 Р. Mitrovic i Н. Kre~ev\jakovic. наv. djelo, 43. 28

AI3H. AUGK S. vicekoпzula! Brcko. Brod 2. septemhra 1863. 29

АВН, AUGK S. major Omcikus Geпeralпom konzulatu. Tuzla 28. septembra 1863. godiпc mэjor Omcikus је detaljno opisao novoizgradeno naselje Aziziju: АВН. AUGK S. Tuzla 10. marta 1865. Samac (Gol"llja Azizija) је bio poplavljeп pocetkom marta 1865. ра su stanovпici nюrali napustiti svojc kuce i privremeno se skloniti н brdo,,iti Gradacac. Mnogi stanoYnici Samca su se tada 1·azboljcli. а nшogi su i umrli, рз SLI vlasti stoga oJiucile da u proljece istc godiпc podigпtl Ll tom naselju јо~ stotiпu пovil1 kuca.

101

GaliЬ Sljivo, Naseljavanje muslimanskih prognanika ... Prilozi. 30, Saxajevo, 2001 ., st1·. 89-116

vladika DiooizUe oЬisao ove predje\e. Оп је putovao preko G1-adacca u Samac i Brcko, раје izjavio Omcikusu kako se licпo uvjerio da se za muslimaпske do.

l. .k d \. за se Јеш 'е gra е potpuno nova nase Ја. .

Posto su radovi privedeni zavrsetku, u ove kтajeve је uslijedio dolazak najvisih dostojanstvenika Bosanskog ejaleta. Serif Osman-pasa i Muhijedin-pasa su oЬisli пovopodignuta naselja pocetkom jeseпi 1863 godine; Ј 8. septembra su kreпuli iz Tuzle prema Zvorniku, а onda l!astavili ргеmа Bijeljini. Valija је 8. oktobra stigao u Orasje i potom produzio u Samac. Posto se u to vrijeme vec Ьila smjestila veciпa staпovnika, valija se interesovao kako su se smjestili, jesu li zadovoljнi i kakva im је jos pomoc potrebna. U Bijeljini su ga obavijestili da se iz sela Medasa iselilo petnaest porodica н SrЬiju, пavodno zbog previsokog poreza. Ispitujuci stvarne razloge iseljavanja velikog broja staпovпika iz jedнog sela, valija је utvrdio da је kriv i seoski spa11Ua Mнstajbeg Ajaпovic, ра ga је javno ukorio. MustajЬeg је pokusao da umanji svoju krivicu tako sto је пabljedio seoskog kпeza Mirka da је orgaпizovao iseljavaпje staпovnika Medasa u dogo­voгu sa srpskim vlastima kojima је оЬесао da се iz Bosne organizovati presel­javanje do tri hiljade ljudi. Valija је naredio da se kпez odmah uhapsi i sprovede istraga nad пjim.31 Tako је u jesen 1863. godine uglavnom zavrseno naseljavanje novih naseoblna na sjeveru Bosne. О tome koliko је gdje naseljeno novih doseljenika, podaci se razlikuju.

Pouzdano se zna da је 3.000 stanovnika Sokola porazmjestano u Zvornik, Bijeljinu, Gradacac, Modricu, Zeпicu, Rogaticu i Visegrad, а samo sest porodica u Sarajevo.32 Ocevidtю је veciвa smjesteпa ро novim вaseljima. Као sto se vidi. valija im је odredio novo boraviste u Posavini, а osiш kuca dobili su i zemlj isne parcele za obradu. Za izgradnju ovih naselja, Porta је uvela poseban porez. Konzul Duгaвdo је izvijestio svoju vladu da је u Kozluku na Driвi izgradeno 11 О kнса, Brezovu Polju na Savi 250, Aziziji 200, Samcu 200 i Oralюvi 200 kuca. Osim оvЉ potpuno noviћ naselja podignut је veci broj kuca i u biћackom kajmakamluku. Prema Duraпdovoj procjeпi, па ovaj naёin је smjesteпo oko 1.200 porodica sa oko 7.000-8.000 claпova.

Рrеша rasporedtl novЉ naselja Ьilo је ocevidno da su ona podignuta duz granice prema Austriji i SrЫji, а to је, kako је паvео Duraпdo, siguпю urade110 smisljeno i plaпski. Nije bilo sumnje u to da su bosanske vlasti imale cilj dз povecaju Ьюј пaselja sa muslimaпskim stanovnistvoш u granicвim kгajevima kako Ы se i na taj naciп sprijecio sve veci uticaj susjedпЉ drZa.va па ћriscaпsko

30 АIЗН. AUGK S, vicekonzu1at Brcko. Omcikus Gellt:ralnom konzulatu, Tuz.la 13. septemb/1 1863.

31 HHStA W, Р. А. ХХХVШ, GK S, К-157. Jovanovic Rehbergu, Sarajevo 10. oktobra 1863.

32 Ј . Tepic, на Р. dje/o, 9G-91: В. Gavra11ovic. на1•. djelo, 315-З 16. Osnшn-pa~a је naredio d~ st izgradi i 11aselje Kozluk 11а Drini: Naгodne no11i11e 19. novembra 1862; u Ze11ici је 7Ј doselje11ike iz Srbije ocisceno i t~redeno 150 kuca.

102

QaliЬ Sljivo, Naseljavanje rnuslimanskih prognanika ... prilozi, 30, SaraJevo. 200 1., str. 89-116

bosansko stanovпistvo. r Porta је, dakle, obratila vecu pazпju IЩ Bosaпski ejalet. То se nюglo uociti ј ро torne sto su se gotovo svi bosanskj begovi kojj su 1852. godine bili dozjvotпo prognaпi iz Воsпе, upravo do 1863. godiпe vratili u Bosпtr. Za nјЉ su Ьila obezbUeaena rnjesta u rnedzlisiшa, а postavljeпi su i па druge vazпije polozaje u adrniпistraciji i vojsci. Da Ьi podstakao sklapaпje brakO\'a, sultaп је izdao fегшап kojirn је zabraпio zeпarna da јаvпо поsе zlatпi nakit ј biserпe ogrlice i ogranicio taksu koju su јшашi пюgЈј пap\acivati za sklapanje Ьгаkа. Ovo se svakako odnosilo па rnuslirnaпsko stanovnistvo, jer se upravo kod njih sklapao sve maпji broj brakova. То se objasnjavalo time sto sн oni naglo siюmasili uslijed smanjenih prilюda ро posljednjim Por·tinim agt-arnim тjerarna, ili uslijed sшапјепil1 prihoda od stocarstva zbog pornora stoke od stocпiћ bolestj koje su posljednjih пekoliko uzastopnil1 godiпa l1ara\e ро Bosпi.

Nasuprot muslimaпskom starюvпistvu, l1riscaпski trgovci stJ se naglo bogatili i svojim zenama kupovali skupocjen пakit, ali su ga пjilюve zепе пosile krjsoш. "Zbog toga su zепе iz bogatijil1 lнiscanskil1 porodica izvaп kuca bile ogrnute kaputima da ne bi pred muslimanima pokazivale svoje bogatstvo."33

lz gotovo svi\1 izvjestaja н kojima se doпose podaci о broju izgraaeпi\1 kuca za rnuslimanske doseljenike iz SrЬije proizlazi da је u Kozlнku podigпuto 1 1 О, Brezovu Polju 250 i Oralюvj 200 kuca. Podaci se razlikujtr za Doпju Aziziju, odnosno Orasje, i Gornju Aziziju, odnosпo Bosanski Samac. Za Orasje se najcesce пavodi 241, а za Sarnac З 1 5 kuca. Medlltim, podaci о broju пovoizgraaenil1 kuca i broju staпovпika u пј јша koje је valija Serif Osrnan-pasa dao eng\eskom konzulu u Sarajevu neposredno poslije zavrsene gradnje novih naselja, svakako su najpouzdaniji. Bosanski namjesnik је izjavio da su u zvornickorn kajmakamluku podigпuta nova пaseUa: Kozluk (zvornicka kaza) u kojem је izgraaeпo 118 kuca i u пјјша smjesteп 571 stanovnik, Brezovo Polje­Brezovoselo (bUeljiпska kaza) tr kојеш је sagradeпo 300 kuca i sшjesteпo 1.555 staпovпika, Orasje- Azizjja (gradacacka kaza) u kојеш је izgraaeno 200 kuca ј u njiшa паstапјепа 963 stanovпika, Bosanski Sarnac- Gomja Azizija (gradacacka kaza) u kојеш је izgradeno 260 kuca i u njima sшjesteno 1.180 staпovпika. U banjaluckoш kajmakaшluku izgraaeпo је поvо паsе\је Oralюva (gradiska kaza) u kojoj је sagradeпo 225 kt1ca i паsеlјепо 1.090 staпovпjka. Osjm ovil1 novoizgradeпih пaselja podigпute su поvе, ilj osposoЬijeпe stare kuce za stanovanje i u drugim dijelovima Bosanskog ejaleta. Tako је u Zenici osposoЬijeno za staпovanje 150 ktrca, а tJ Kostajпicj (kozaracka kaza) izgraaene su 182 kuce ј u пjima smjesteпo 728 staпovпika. Sva поvа пaselja sagradeпa su ро istom plaпu sa pravjlno rasporedeпim ulicaшa, sпabdjeveпa su dovoljпim

33 HHStA W. Р. А .. XII. TUrkei. К- 81. Holmes engleskom konzulatu u CarigJ"adu. Sarajevo 10. novembra 1863; Р. Miti"O\'ic i Н. Krese\'ljakovic. 11й1'. djelo. 50; Na1·odne no11iпe 19. novembra 1862.

103

GaliЬ Sljivo. Naseljavaпje muslimanskil1 prognanika ... Prilozi. 30, Sarajevo. 2001 .. stг. 89-116

kolicinaшa pitke vode, imaju ро jedпu dzamiju, а svaka porodica је dobila povecu obradivн paгcelu od 25-40 duпшna. Svi ovi пovi staпovпici doselili su se iz Beogгada, Uzica, Sokola i Sapca.

Engleski konzul је izvijestio svog pl"etpostavljenog generalnog konzula u Istanbulu da је valija oЬisao sva novopodignuta naselja da bi se upoznao sa tim kako su doseljenici smjesteni. Usputno је izvrsio inspekciju radova na izgradnji novih cesta. Time se posebno ponosio. Naime, kad је valija dosao u Sarajev0 zatekao је sашо jedan dobro odrzavaп drшn od Sarajeva do Travnika, koj i је bio izgraden u Omer-pasino doba ( 1851 ), а tada, dakle za nepuпe tri godine пјеgо\'е uprave, u Bosпi је vec bi lo izgradeпo cesta u duzini od 516 шilja, ili 172 saћata hoda.34

Na taj пасiп је, dakle, sшjesteno н Bosпi ukupno 6.087 stanovnika; i tali­janski konzul је procijenio da se u sjevetlloj Bosni naselilo oko 1.200 poюdica. Ро пјепш u Orasje su naseljena 304 Uzicaпina u 140 kuca, 134 Beogradanina u 75 kuca, 47 Sарсапа u 25 kuca i cetiri Sokoljaпa u jednoj kнci.35 Ocevidпo је da se ovaj broj novih naseljenika u Orasju nije slagao sa onim koji је valija saopstio engleskom konzulu. Izgleda da su neki doseljenici iz SrЬije sami seЬi izgradili domove, svakako uz pomoc drzave. Medutim, nisн se svi пi doseljavali н isto vrijeme, ра otuda nejednaki podaci za neka naselja. Sigurno је to da su dosel­jenici iz jednog grada iz SrЬije naselili jednu ili vise mahala u novopodignutom пaselju. Tako su se, па primjer, u Orasju, mahale nazivale: Beogradska mahala, Uzicka mahala, Sabacka mal1ala i Sokolska шаћаlа.

Nije bilo sumnje u to da је u zvornicki kajmakamluk пase\jena veciпa do­seljenika. О prilikama lt ovom kajmakam\uku, u vrijeme doseljavanja muhadzira iz Srbije, major Omcikus је podпio izvjestaj u oktobru 1864. godiпe, u vidu od­govora па postavljeпa pitaпja. Vjerovatпo је to od njega zatrazio geпeralni kon­zu\ da bi kompletirao podatke о Bosanskom ejaletu, koje је potom dosta vio vladi u Becu.

1. Zvornicki kajmakamluk, bez kladanjske пal1ije koja је 1863. pгipojena sarajevskom kajmakamluku, nema vise od 140 kvadratnih milja. Od toga su 38 posto obшdivo zemljiste, 30 posto sume, 22 posto pasnjaci i 10 posto neobra­divo zemljiste.

2. Oranice, livade i pasnjaci su Vt"IO plodni, ali se ipak izvozi tek sestina poljopгivrednil1 proizvoda. Zemljoradвici su obradivali zemlju 11а veoma priшi tavaв naciп i tesko su pril1vatali поvа dostig11uca u poljoprivredвoj pюizvodнji. U sredпje rodпim godiпaшa proizvedu oпoliko koliko im је potrebno za licнu

34 HHStA W. Р. А., Xll. Ttir·kei. К-81. Holmes cngleskom poslanst,,u u Carigп1du, Bosna Sara' 10. novembr·a 1863.

35 S. Hodzic. Mig1·ac{je muslimanskog stmю''llisr.:a i= S1·bije i=medu 1788-1862. Clanci i g1·ad 11. Tuzla 1958.65-143: Р. ZiYkovic./Ial'. 1·ad, 64.

104

Galib Sijivo. Naseljavanje muslimanskill prognanika ... pri1ozi. 30, So.rajevo. 2001 .. st1·. 89-116

potrosnju. Gl~~~1e ~_oljoprivre~~e ku_lture s~ уsепјса, )ecam, zob ј ku_~u~~Iz. Pseпica se пaJVISe SIJC u zvor111ckom 1 gradacackom kraJu, а kllkuruz u biJeiJш­skoj okoljnj. Jedпogod isпj ј prosjecaп rod zitarica se procjeпjllje па oko 160 rniliona oka. Za pгodaju se najvise nudi kukuruz, а zatim pseпica. U Tuzli i zvomiku se пalaze veJjke pijace za prodaju zitaгica ј пајроsјесепiје su od јuпа do februara. PosJjje zetve, prosjecne сiјепе su: jecma 20 рага za oku, pseпice 24, kukuruza 20 i zoЬi 16 рага za oku. Zitarice se prodajll пе zato sto se projzvodi mrюgo i ima ih napretek, nego iz пuzde da se dode do gotovog novca. Samo шапјi broj veleposjedнika ima veliku proizvodнju. Zitarice se cuvaju u posebпim spremistima uz kuce, zovu se l1ambarj i uglavпom su gradeni od drveta, а kuku­пtz se ostav1ja u kosarastim spremistirna. Najplodniji predjeli su Ьijeljinska na­hija i Posavina, а пajneplodniji su krajevi oko Maglaja. Jesenji usjevi su sijani u oktobru, kukuruz u maju, dok је pocetak zetve tt julu, а Ьrапје kukuruza krajem septembra. U ovom kajmakamlllku se kao medullsjevi mnogo siju gral1 ј kюm­

pir, ali ne na cijeloj teritoriji. Rijetko se uzgaja konoplja, а mnogo vise Ian, sadeпo је poпesto i dlll1aлa, alj је njegov izvoz zbog visokЊ carina zaпemarljiv. U v1·ijeme nerodnih godiпa uvozi se grah iz Austrije, а kad su rodne godjne ima za izvoz kukuruza, pseпice, jecma i zobi. РоsеЬпо se nшogo jzvoze sljjve u atts­trijske krajeve.

3. Stocarstvo је uglavnom zanemareno. Najvise se uzgajaju goveda i svinje, а zatim ovce i koze. Sva stoka је sitnog rasta. Konji su srednjeg rasta, ali su jaki i izdrzljivi. Sredпje cijene za stoku su: jedan vo osam dukata, svinja dva dukata, ovca 45 pjastera, koza 30 pjastera. Posto је 1864. godjne harala goveda kuga Ьiо је zabraпjen izvoz stoke. Iz ovog kajmakamluka prosjecno је izvozeno oko 48.000 svinja. Ovce i koze вisu izvozeпe. Najveca stocпa pijaca za rogatu marvtt Ьila је u Gorпjoj Tuzli, а za svinje u Bijeljiпi i Gradaccu. Mtюgo su iz­vozeпe sirove koze, ј to ponajvise u Austriju, zatim u Sarajevo i Visoko. Pros­jecпe сiјепе su se kretale oko dva cvaпcika ро komadu. Vuпa је Ьila osrednjeg kvaliteta; neprana vuna је prodavana za 10, а oprana za 16 pjastera ро оЮ. U Austriju је godisnje izvoZ:eno prosjectю ро 200 сепtпеrа vuпe. Omcikus је zakljucio da Ьi izvoz Yune i stoke mogao Ьiti zпatno veci ukoliko Ьi se na aus­trijskoj stгani pojednostavila carinska i sanitetska kontrola. Sva юЬа iz zvoгnickog kajmakamluka је izvozena ргеkо skela па Savi kojih је Ьilo mпogo. Vrlo velika trgoviпa је obavljaпa krzпiшa divljiћ zivotiпja. Prosjecпe сUепе su Ьi1е: krzno vuka 20 pjasteщ Iisice 26 pjastera, kuпe јеdап dukat, tvOI"a 20 pjastera, jazavca 20 pjastera, divUe macke 6 pjastera, vjeverice 30 рага, zeca tri pjastera. Bezшalo svi staпovпici ovog kajmakamluka su se bavili pcelarstvoш. Опо se staltю povecavalo. Med је prodava11 ро cetiri pjastera za oku, vosak 23 pjastera, а uglavпoш su izvozeпi u Austriju.

4. Zvorпicki kajшakaшluk је iшао 35.661 kucu. U njima је stanovalo 251.4 70 statюvпika. То zпaci ргоsјесtю ро sedaш statюvпika u svakoj kttCi.

105

~

Galib Sljivo. Naseljavanje muslimanskih prognanika ... P1ilozi. 30, Sarajevo, 200 1., str. 89- Ј Ј б

Ocevidпo da su to Ьile vece porodice. Od njiћ је Ьilo 28.812 katolika, 105.31 pravos\avniћ, Ј 17.231 шusliman (i Cigaпa) i 115 Jevreja. U veciш пase\jim ovog kajшakaшluka zivio је ovaj Ьюј stanovпika:

Naselje Broj stanovnika Naselje Broj stanovnika

Donja Tuzla 5.264 Maglaj З. 188

Zvomik 4. 870 Sгebгenica 2. 301

Bije~jiпa 6.074 Vlaseпica (Birce) 1. 027

Brcko 2. 562 Gomja Tuzla 1. 271

Gradacac 4. 500 Јапја 3.510

Gracaпica 2. 849 Modrica 1. 764

Najпaseljeпiji su Ьili Ьijeljiпski i gradacacki kraj, а пajneпase\jeпiji nч glajski, Ьircanski i srebreпicki.

AustrijsЮ konzularni agent је posebno donio podatke о pravoslavno staпovпistvll. Iz пjegovog izvjestaja proiz!azi da је zvornicka eparllija imala о пaselja sa brojem staпovпika i kuca:

Nahija Selo Broj Broj

Sadasnji рор kuta clusa

Gracaпica Smice 29 168 leop Marko iz Bijele Zuberovo Brdo 44 276

Brcl--.o Bijela 24 131

Bije\a Kalajciska 50 310 Cerik 18 107

Gгасапiса Guste 12 80 рор_ Pero iz Gracaпice

Gracaпica, prva шallala 26 129 Skipovac 80 491 po_Q_ Pero iz Gracaпice

Gracaпica, druga таћа\а 39 235 рор Jovo iz Gracaвicc

Loinja 65 394 Malesic 10 64 Palezпica 28 148 рор Savo iz Оsјесапа Cifcije 20 119 Osjecaпi 1 15 87 Osjecaпi ll 96 559 рор Mojsija Busletic 37 220

106

- ~

GaliЬ Sljivo, Naseljavanje muslimanskih prognanika ... Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 89-116

Potш·ice 11 Grabska 20 Postinje 35 Kozul1 89 Kopl'ivпa 120 Vranjak 110

1 Modrica 90 Milosevac 102

Gradacac Kruskovo Polje 35 Crkvina 73 Pisari 32 Skaric 14 Tisiпa 21 Slatina Gornja 84 Slatina Donja 54 Skt~gric Gornj_i 60 Skt1gric Doпj_i 9() Kresnica 18 Tolisa Gогпја i Radic 47 Zelinja 46 Borovo Polje 11 Rijecani 10 Gradacac 60 Samat·evac 20

Nallija Selo Broj kuca

Gradacac Obudovac 140 Bare 5 Batkusa 51 GгеЬпiсе 22 B1·vnik Ј 42 Kopanice 15 VuCilovac 19 Draganovci 31 Bukova Greda 10

61 lpop Antonije 109 223 510 IPOP Marko 706 lpop Stojan 654 IPOP Jovo 526 IPOP Georgije 600 lpop Jovo iz Milosevca 214 429 198 јрор GeorgUe 84

130 495 IPOP Mojsija 330 384 QOQSOfro 610 121 рор Todor iz Tolise 229 276 68 рор Doko iz Zelinje 64

389 рор Todor iz Gradacca 130

Broj Sadasnji рор

dusa 846 рор Vaso 28 307 рор Jefto iz Batkuse 130 251 96 IPOI>_ Nikola iz Batkuse 110 191 64

107

Galib Sljivo. Naseljavanje muslimanskih prognanika ... Prilozi. 30. SaJajevo, 2001., str. 89-116

Covic Polje 54 Zabar Doпji 95 ZаЬаг Gorпj_i 180 Avramovina 28 Brezпice 12

Brcko Porebt·ice 71 Mukataci 6

Gradacac Krepsic 38 Brcko Brcko 115

Boderiste 97 Brka 10 Grbavica (Тetima) 24 Buzekara, Saпdici i 142 Tmiaci

Dubravica 26 Bt·vпik 6 Pukis 33 Crnje\evac 22 Lukavica 15 Brezje 12 Miladici 9 Vrsani 9

Bijeljina Tetima 46 Mirosavci 14

Piperci 41 Brusnica 11

Вгсkо Mackovac 17 Zvomik Lobutska 68

Kozjak 15 Pirkovac 23 Jablanica 51

Nalzija Selo Broj kuta

Brcko Zovik 36 Vtticic 20 Garevo 16

108

322 lpop Marko iz Zabara

549 1071 lpop Stojan

160 86 lpop Kosta iz Porebгica

429 42 222 lpop Arsen iz Brckog

684 578 1

71 140 рор Aleksa iz Brckog 1 850 рор Doko iz Mrtvaje 1

164 35 рор_ Tesan iz Lukavice 192 135 84 71 50 58 280 lpop Dшitar 82 250 62 109 400 82 139 315

Broj Sadasпji рор

dusa

210 IPOP Simo iz Zovika 120 80

-

GaliЬ Sljivo, Naseljavanje muslimanskih prognanika ... Prilozi, 30, Sarajevo. 200 1., str. 89-116

Lukavac 20 Rasljani 10 Ljubnica 80 Amajiije 54 Cipiюviпe 21 Bijeljina I 130 Pнcile 48 Kovanluci 23 Krivci 21 Brijesnicз 43 Сгnа Взга 10 Bijeljina П 100 Obarska 155 Ljeljeпca 63

Bijeljina Janja 37 Ruotina 16 Batar 77 Modrac 56 Kojciпovac 37 Glogovac 34 Cardaciпe 47 Popovi 61 Dvorovi 94 Medasi 100 Balatuп 120 Velino Selo 59 Brodac 86 Brodac 62 Dizdarevo 30 Tmjaci 48 Batkovic 1 70 Batkovic 11 110 Svinjaгevo

~

32 Tresпjica 17 Cmjelovo 238 Vгsani 105 Bukovica 102

128 54 416 рор Risto 329 рор Dmitar· iz Bijeljine 124 791 278 130 IPO_Q_g_eorgije iz Bijeljine 118 260 58 612 lpop Janco iz Bijeljiпe

948 376 220 lpop Gavro iz Janje

100 458 342 215 рор Mico iz Јапје

197 290 360 ,рор Danilo iz Dvorova

578 589 710 рор Stevo

352 рор Risto iz Medasa

501 360 рор Jovo iz Svinjareva

196 280 рор Risto 424 рор Vasilije

692 рор Aksentije

191 109 1470 рор Pero

611 lpop Radovзn

616 рор Vasilije iz Korenite

109

------,

GaliЬ Sljivo. Nascljavanje muslimaлskih prognanika ... Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 89-116 -

Broj Broj -Nahija Selo kuca dusa

Sadasnji рор

Korenita 77 452 Magпojevic 74 439 !Qop Gajo iz Korenite Mrtvice 47 292 [рор Doko Razljevo 22 131 [рор Nikola iz Mrtvica Brezovo Polje 35 218 Biezova Varos б 39 Bobetino Brdo 34 200 Tutnjevac 66 386 Cadavica 234 1.450 рор Stevo iz Cadavice Zabrde 81 489 Bogatovo Selo 77 454 Dragaljevac Donj i 100 608 рор Jovo iz Cadavice Dragaljevac Goшji 49 290 Ugljevik 88 525 Janjari 32 198 Suho Polje 83 491 [рор Тото iz Zagona Zagon 143 848 [рор Stevo

Priboj 85 519 Zvornik Rastozпica 58 340 [рор Gavro iz PriЬoja

Zloselo 33 199 Briest 15 96 Rozaпo 11 70 Glavicice 68 404 Bjelosevac 32 200 Cengic 78 472 Karaevac 24 148 Tmava 108 659 Krciпa 22 136 Banjica 34 212 Pilica 103 642 Mezgraja 48 280 рор Dпlltar

Tobut 66 382 рор Stevo iz Vakufa Malesevci 29 187 Lokano 98 580 рор Mico iz Вапј ice

110

-

GnliЬ ~Ijivo, Naseljavanje muslimanskih prognanika .. . prilozi, 30, Sarajevo, 200 1., str. 89-116

Jocevic 65 Jasenica 30 Vitinica 28 Zvoшik, prva mahala 50 Setic 55 Balkovica Donja з

Zvornik, druga mahala 60

Nahija Selo Broj kuca

Snagovo 10 Grbavci 20 Kitovnica 15 Gusteri 12 Gluvnina 12 Joгdan i 9 Karakaj 8 Celopek 33 Tersic 46 Tabanica 48 Skocic i Jaseпica 108 Dubnica. 44 Rainci 5 Kalesija 13 Bulatovci б

Nezj uk б

Balkovica 12 Tuzla Tuzla 120

Caklovic 18 Сшо Blato 10 Pozarпica 35 Duпoevic ,ј 8 Brdnica 10 Veпюvic 10 Matievic б

Kolikovic 4

372 194 179 lpop Teso

290 lpop Filip iz Zvornika

326 20 364

Broj Sada:Snji рор

dusa 65 130 86 70 62 рор Doko iz Zvoшika

56 50 214 282 рор Nikola iz Zvornika

276 658 254 32 рор Nikola. iz Jeginluka

80 40 32 76 рор Cvijetin iz Tuzle

724 100 64 210 50 68 69 lpop Ma.rko iz Tuzle

40 26

111

Galib Sljivo. Naseljavanje muslimanskih prognanika ... Prilozi. 30. Saгajevo, 200 1 .. str. 89-116

Kolimer 10 Petras б

Cviljevina 1б

Sikulja 8 Jeginovlug 20 Podpec 40 Tinja 15 Jasenica 40 Jaruske 4 Babici 7 Luzaпi б

Dt·agunja 10 Smoluca 40 Trstenica 10 Marina Glava 10

Nalzija Selo В тј

kuca Tuzla Lukavac 20

Pt·izenic 10

70 42 95 52 140 23б

104 2б0

28 45 3б

58 238 5б

70

Broj Sadasnji рор

dusa

12б

б7

Primjedba: svestenici su obicno stanovali u mjestu rodenja.

5. Staпovпistvo zvorнickog kajmakamluka ostvarivalo је пajvise prihoda od stocarstva i trgoviпe drvetom. Medu zaпatlijama su preov!adavali obucari, stavljaci koze, sedlari, tesari, kolari, zidari, krojaci, majstori za izradu ukrasa, loпcari, stolari, majstori za izradu buradi i drugi. Oni su svoje proizvode pro-daval i uglavnom ро uпutrasnjosti Воsпе па sedmicпim pazarima ili godisпjim vasarima. U kajmakamluku пiје Ьilo radioпica za izradu oruzja, ali је svaki kraj imao poпekog majstora koji је popravljao orнzje. Drzava је 11101Юpolisala proiz vodnju baruta, ali se оп javno proizvodio u maпjim koliciпama i u kajmakam-luku, ра kt·iomice i u doliпi Sprece. Bio је od\icпog kvaliteta. Prodavaп је па javпim mjestima ро 20 pjastera za oku.

Dosta rude metala ima u okolini Tuzle, Zvornika i Gradacca. Kamen ugalj је kopan tl okolini Tuzle 1 Zvorпika. Ро opstem uvjerenju domaceg staпovnistva, oko Tuzle se nalaze bogati baseni kamene soli, ali nije postojac nijedan t·udokop. So је dobijana iz slanih buпat-a u Goгnjoj Tuzli i Donjoj Tuzli

112

-

GaliЬ Sljivo. N~eljavanje muslimanskih progna.пika ... fri\ozi, 30. SaraJevo. 200 l .. str. 89-116

Iz slanih bunara Gornje Tuzle doЬijano је dnevno 400 oka soli iz 2.000 oka slane vode. Iz toga proizlazi da је iz pet oka slane \'Ode doЬijana oka soli. Od 9.000 oka vode iz slanih izvora kod Donje Tuzle dobljano је sашо 500 oka soli. Dakle јеdпа oka soli iz 18 oka slane vode. Kvalitet soli је Ьiо dobar. Oka је prodavana za јеdап pjaster. Na udaljeпosti сеtјгј sal1ata lюda od Tuzle kopan је kame11j ugalj koji је Ьiо kvalitetniji i jeftiniji od ogrjevnog drveta.

6. U ovaj kajmakamluk koloпjjalna гоЬа је uvozeпa najvise iz Trsta. Omcikus је procijeлio da se godisпje uveze kafe 6.000 centпera, sесега 5.000, jui.nog voca, ulja, ruшa, svijeca ј sapu11a ро 600 ј pamucпe robe 1.200 сепtпеrа. Iz Peste, Osijeka i Vukovara uvozilo se 1.500 centnera vina, 300 centneгa sirceta, 60 ce11tпera likera i druge robe. Ovdasпji trgovci su nabavljali robu iz Beograda preko sarajevskih trgovaca јег su је опi davali па pocek. Da Ьi se povecao оЬiш trgovine, zakljucio је Omcjkus, Ьilo је potrebtю da austrijska strana uspostavi telegrafsku vezu od Vinkovaca do Rajevog Se\a, da izgradi do­brtt cestu izmedн Vнkovara i Rajevog Sela i da uspostavi konzulamu agencjju tl Brckom kako Ьi austrUski trgovci i podaпici imali пјепu zastitu od osmaпskil1 vlasti. Do tada su austrijski podanici, uglavnom trgovci, morali i za najmanji spor dolaziti u Tuzlн da Ьi pott-aZili pomoc austrijskog koпzula ј tako provesti mnogo vremena na putovanju. То је za pos\jedicu imalo zaneшaiivanje redovnih trgovackiћ poslova. Osim toga, teskocu u obavljaпju trgoviпe сјпјlаје i upotreba vise vrsta novca: austrijskog, turskog, francuskog i ruskog, ра је konzularni agent pгedlagao da se postigne saglasnost da se sav taj novac svugdje prima kao u Orsavi.

7. Vinova loza је uzgajana samo oko pojediпill franjevackih samostana i ponesto oko privatпЉ kuca. Sume su neplaпski sјесепе, роsеЬпо опе koje su se nalazile uz rijeku Savu. Stanovnistvo је odreda sjeklo drva u sumaшa za svoje potrebe. Austrijski trgovci su kupovali vece koliciпe gradevinskog drveta. U tm­utrasnjosti kajmakarnJнka nalazili su se veliki sumski reviri. Drvo se u njima uopste nije sjeklo zbog nemogucnosti da se izveze posto nije Ьilo nikakvill puteva, ра пi oЬicпil1 sнmskih staza. Pasпjaci su dobro uredeni i koseпi su dva puta godisnje. Sijeno se potrosi za ishranu stoke u ziшsko doba, а za prodaju ostaju veoma шаlе koliciпe. Oka sijenaje prodavana ро cetiri pare.

8. Ptttevi н zvorпickoj kajmakamiji su losi kao i posvuda tl Bosaпskoш ejaletu. Bolje se odrzava cesta od Brckog do Bijeljine i опа koja povezuje Tuzlu preko Birca sa Sarajevom. Cestom od Brckog do Bijeljiпe odvija se prevoz оЬiспiш kolima, otpl'ilike oпakvim kakva se upotreЬljavaju tl austrijskim zeшljama za odlazak н polja. Na cesti od Tнzle pt·eko Birca za Sarajevo trebalo је jos izgraditi prikljucne puteve za Zvoшik i Brcko, ра stoga ova cesta jos пiје bila u upotreЬi. Mostovi па 110Yoizgradeпim cestama su uгadeнi solidtю i dosta su cvrsti. Pгevoz jedпog tovaгa robe, koji se ractшa da izпosi stotiпu oka, placa se оЬiсtю јеdпа рага ро oki. ·

113

GaliЬ Sljivo. Naseljavanje muslimanskih pгognaпika ... Prilozi. 30, S · vo. 200 1 .. str. 89-116

9. Zeшlju posjedtrjtr uglavпom rntrslimaпi, ali ima i \1riscana koji su zeшljovlasпici. Upravo u ovoj 1864. godini, drzava је dodijelila kmetovima posjede u Posaviпi na korisceпje za ugovoгeni поvсапi iznos. Uko1iko su zeUeli i iша1ј novcaпi11 mogucпosti. kшetovi su шog\i otkupiti ove parce1e. Hriscaпj su mogli ј ranije da otkupe poljoprivredпo zemljiste, ali su se ustrucavali po5to шus\iшaпi пisu па to rado g1edali. lzrnedu zernljoposjedпika ј kшetova su na sш:1zi ova pravjJa: zeшljoposjedпik је bio obavezan da lanetu obezЬijedi sjeme ј

radпu stoku, а krnet је zatiZ\'Гat davao zemljoposjedпiku trecintr posto bi pre­thodno odЬio desetinu. Zemljoposjednik nije imao p1-avo da bez Iazloga otjera kшeta sa selista, posebno опdа kad је uredпo obradivao zemJjjste. Kmet је isporucivao treciпu u naturi.

Porezi su Ьili s\jedeci:

Vergija, koju su p\acali svi staпovпjci kajrnakamluka, а izпosila је

godisnje ро kucj 90-96 pjastera. Kad kmet preda trecinu, олdа vergija iznosj 60-64 pjastera.

Desetina, koja se odreduje ро domacinstvu, izпosi 90-150 pjastera.

Bedelat se placa шnjesto ranve g/m!Qrine kao i glavarinu, i bedelat је p\acalo samo musko l1riscansko staпovпistvo starosti od 15-70 godiпa, а izпosio је od 6- 50 pjastera ро glavi.

Peludija је Ьiо porez na svinje. Iznosila је 47 рага ро odrasloj svinji, оdпоsпо јеdап cvaпciger ро koшadu. Porez па ресепје rakije izпosio је deset posto, а na duhan 12 posto ро oki, Ьеz obzira па njegov kvalitet. Osim redovnih poreza, stanovпistvo је bilo obavezno da besplatno radi па izgradnji cesta.

U svakodnevnoj upotreЬi Ьile su ove mjere:

Oka је Ыlа mjera za svu robu u cvrstom i tecпom stanju, а odgovarala је teziпi od 400 dral1mi, ili 2, l/4 becke fuпte.

ArSin је mjera za sukno i platno, s tim sto је veliki шsin odgovarao duzini 2.189 becke stope, а mali m·Sin 2.054 becke stope.

Austrijski dukat se mijenjao za turski sitan novac ро 53 pjastera, а u rob­nom proшetu za 58 pjastera. Srebrni C\tanciga se mijenjao za tri pjastera, а u robпom prometu za cetiri pjastera.

AustrUski koпzularпi agent је procijenio da svako dorпacinstvo u zvorпickoj kajmakamiji ima u prosjeku dva vola, jednu kravu, jedпu ovcu, tri svinje i jednog konja. U prosjeku, svako domaciпstvo proizvede godisпje 1.1 ОО oka psenice, 854 oke jecma, 546 oka zobi, 1.986 oka kukuruza, 40 oka gral1a i . d k k . Зб ЈС nu о u ' I"omptra.

36 АВН. AUGK S. vicckoпzulat Brcko. 51/1864. Omёikus Gcneralnom konzulatu. Tuzla 18. oktobra 1864.

114

Galib ~ljivo, Na~eljavanje nшslimanskih prognanika ... prilozi, 30. Sarajevo, 2001., str. 89-116

Major Nikola Oшcikus је dobro poznavao zvornicki kajшakamluk. Као koпzularпi ageпt ll Tuzli Ьiо је u prilici da cesce razgovara sa prviш ljudima ovog kajшakamluka i da doЬije podatke о njemu. MedLJtiш, najvise podataka је sakupio od svojih pouzdanih ljudi, u рГ\'ОШ redu trgovaca koji su prolazili s kraja па kraj i ovog kajmakamluka, ali i Bosanskog ejaleta. Statisticke podatke је najvjerovatnije doЬijao od sluzbenЉ predstavnika svjetovпil1 i crkvenЉ vlasti. Stoga su podaci iz ovog njegovog izvjestaja znacajni za llistoriju naselja i ka­jmakamluka u cjelini.

Summary

ТНЕ COMING OF ТНЕ MUSLIM EXILES FROM ТНЕ PRINCIP ALIТY OF SERВIA ТО ТНЕ ZVORNIK КАЈМАКАМLUК

IN 1863

TI1e Zvornik kajmakamluk (district area) Ьесаmе а shelter for the Muslim exiles from SerЬia in 1862 and 1863. The1·e were seven to eight thousand people

· that were according the decision of the Porta settled in the Bosnian eyalet (province). The majority of them came to the places. that had Ьееn constructed for tl1eш at Kozluk, Brezovo Polje, Donja Azizija (Orasje), Gomja Azizija (Bo­sanski Samac) and Orahovica. The Ottoman govemшent had evidently the aim Ьу this pгogi·amme, to bring the пеw population, priшarily to populate Posavina, tl1e Zvomik kajmakamluk, but to increase the гаtе of the Musliш population in the border агеаs to Austria and SerЬia. The Muslim imшigгants were opposed to the programme. They demanded а fair compeпsation for their property in SerЬia, to Ье enaЬled according their оwп wishes to settle down in Bosnia freely, mostly in the towns, Ьecause they had lived in the towns in SerЬia, were involved in cгafts and tJ·ade. Vally Serif Osman-pasa was merciless, they were not given any compensation for their property in SегЬiа, but to live in the places he intended for them.

115

GaliЬ Sljivo. Naseljavanje muslimanskih prognanika ... Prilozi, 30. 2001., str. 89-116

At the tiшe of the imrnigгants' arriva/ and settling down in tbe Zvornik kajmakamluk, Austгia had а consulaг agency iп Tuzla. The consulaг agent, ma­jor Nikola Omcikus, rep01ted to l1is goverпement regulaгly 011 tl1e building up the пеw settleшents and populating them. ln addi1ion. in 1864, he submitted а long report оп the Zvoшik kajmakamluk. Не presented tbe data on the economic possibilities, шines, settlements апd the number of inhaЬitans, the export-import of goods as well. AIJ the data were completely published, Ьeing very imponaщ for the resea.-ches of the kajmakamluk past, as а whole and each of the settie­ments.

116