KOSA

Фризуре урок стилу

DETAQI

Накит инспирисанкраљевима

GASTRONOMIJA

Сочна јунетина споврћем

METROPOLE

Лисабонскаприча

Broj 21530. mart 2008.

TIJANA KRSTI]

VRTLARSTVO

Новиукрасибаште

MU[KARCI

Хормониодређујукарактер

NOVOSTI • Nedeqa, 30. mart 2008.II @ENE

SAJAM FRIZURA

Коса у рок стилуNajpoznatije frizerske ku}e u svetu i

kod nas, pro{log vikenda u hali "Ekspo" uokviru Sajma frizura "Hair stylesexibition", predstavile su najnovijetrendove u {i{awu i farbawu kose. Sviposetioci imali su priliku da u`ivaju umajstorijama vrhunskih frizera. Oni su udva dana na centralnoj bini prikazali sveono {to je u nekim svetskim metropolamave} hit, od novih oblika frizura doraznih kombinacija boja.

Gost ove manifestacije bio je izme|u

ostalih i Tim Hartli, koji je 22 godineradio za presti`nu ku}u "Vidal Sasun".On je demonstrirao frizure sa nagla{enomasimetrijom, diskonekcijom, o{trimlinijama sa blagim lukom. Od boja sunajvi{e dominirale plave nijanse iliupadqivi tonovi.

Veliku pa`wu publike privukli sugosti iz Francuske @an-Pjer Re i KoletFri{men iz pariske ku}e "LaboratorijaDukastel". Oni su sa svojim timompredstavili vi{e stilova koji se

savr{eno uklapaju sa novim modnimtrendovima.

- Svake sezone dolaze nam novi trendovi,kako u odevawu tako i u odabiru frizura iboja - ka`e Kolet Fri{men. - Sada smopredstavili sve ono {to }e biti aktuelnoza sezonu prole}e/leto - {est modela{i{awa i pun|i. Trenutno su moderne ikratka i duga kosa. U trendu je ravno{i{awe i kratke {i{ke {ireg oblika da{to vi{e otvaraju lice. Veoma su moderne ifrizure u rok stilu, blaga asimetrija, kao

i dijagonalno {i{awe. Vi{e se ne noseistawene frizure, sada je naglasak navolumenu.

Koje boje su u trendu?- Moderne su skoro sve nijanse, ali vi{e

dominiraju plavi hladni tonovi - odplatinaste do sivosrebrne. Ovog leta bi}eaktuelno kombinovawe vi{e boja - braon,plava, crvena, pa i roze, `uta... Najva`nijeje da i frizuru i boju uskladite sa stilomodevawa, samo tako va{ izgled mo`e da budekompletan. S. Kosti}

Pravo ili kovrxavo?- Jednako su moderne i prava i kovrxava kosa, ali

najboqe je kada se kombinuju - savetuje Kolet Fri{men.- Na primer, gore je ravna, a dole kovrxava. Tako kosadobija prirodan i romanti~an izgled.

KOZMETIKA

Противбора

Tragove starewa na licu mo`eteda spre~ite samo ako ko`u redovnonegujete i hranite. Pri tom je va`-no da koristite preparate sa koji-ma mo`ete da postignete `eqeniefekat. Nova formulacija "niveaviza` Q10" preparata sada sadr`iduplo ve}u koncentraciju koenzimaQ10, {to omogu}ava efikasne re-zultate za kratki vremenski peri-od.¸ Dnevna krema dubinski prodi-

re u ko`u i efikasno spre~ava na-stanak bora, wihovo produbqivawei neguje ko`u lica. Ovaj proizvodima novu prijatnu parfemsku notu.¸ No}na krema sa intenzivnom

osve`avaju}om formulacijom rege-neri{e ko`u tokom no}i i spre~avapojavu novih bora.¸ Krema protiv bora oko o~iju

sadr`i UVA i UVB za{titu. Efi-kasno smawuje bore i podo~wake.Nanosi se lako i ko`a je brzo upija.¸Mleko za skidawe {minke efi-

kasno ~isti lice. Posle skidawa{minke ko`a ostaje glatka i sprem-na za ostale preparate za negu.¸ Lagana krema protiv bora za

me{ovitu i masnu ko`u specijalnoje prilago|ena `enama starijim od30 godina. Ubla`ava bore nakontronedeqnog kori{}ewa.

NOKTI

Lakovi uru`i~astim tonovimaove sezone suapsolutni hit. Osimtoga {to daju lepizgled noktima, ovenijanse su veomazahvalne, jer mogu dase nose u svimprilikama. Tako|e sei veoma lako i brzonanose. Nekolikosaveta pomo}i }e vamda ih nama`ete urekordnom roku.¸ Za pet minutaKada `urite,

najboqe je daizaberete {to svetliju

nijansu. Zato u dva poteza nanesite providni roze lak.Prvo jedan sloj, sa~ekajte minut da se osu{i, pa ondanama`ite jo{ jedan.¸ Za 10 minutaPrvo nanesite za{titni lak i sa~ekajte minut da se

osu{i. Potom nama`ite dva sloja laka po izboru (prvojedan sloj, sa~ekajte tri minuta, pa drugi). Na krajunanesite jo{ jedan sloj za{titnog laka, koji }e dati sjajnoktima.¸ Za 15 minutaSada mo`ete da uradite i francuski manikir. Beli

lak nanesite na vrh nokta prate}i prirodan luk.Sa~ekajte da se dobro osu{i. Zatim nama`ite dva sloja

laka u nekoj roze nijansi. Na krajunanesite za{titni lak za sjaj.

Savet. Ako nemate ba{toliko vremena, a

`elite fren~manikir, mo`etebelom olovkom daizbelite deoispod nokta.Preko toga samonanesite roze

lak u dva slojai jednom

nama`iteza{titni

za sjaj.

У тренду сурозе нијансе

DEZODORANS NEGA

Штити и негује

Ako `elite da seose}ate sve`e tokomcelog dana neophodanvam je dobar dezodor-ans. Me|utim,osetqivoj ko`i pazuhanije dovoqna samoefikasna za{tita, ve}i dezodorans koji ujed-no i neguje. "Nivea deodabl efekat" omogu}i}e vam da izgledatelepo i da se ose}atedobro, a da vam ko`apazuha ne bude iriti-rana usled ~estoguklawawa dla~ica.Zahvaquju}i inova-tivnoj formulaciji saekstraktom avokada,antiperspirantskomza{titom i bez alko-hola, ovaj dezodoransima dvostruki efekat- pouzdanu za{titu imekanu ko`u beziritacija. Mo`e sena}u u spreju, rolonu istiku.

Бананапилинг

Stru~waci ka`u da jebanana odli~anantioksidans i da delujeblagotvorno na ko`u.Zbog toga se ova vo}kave} du`e vreme koristiu pravqewu mnogihkozmeti~kih proizvoda.Ako `elite da isprobateweno dejstvo mo`ete danapravite sami pilingod banane. U jednu posuduizgwe~ite tri banane,zatim dodajte 1 dlmleka, dve ka{ikekukuruznog bra{na inekoliko kapi eteri~noguqa od limuna. Svesastojke pome{ajte dok sene sjedine. Zatim seistu{irajte, nanesitepiling na celo telo,lagano ga utrqavajtenekoliko minuta. Potomdobro isperite telomlakom vodom, obri{itepe{kirom i nama`itehidrantno mleko.

@ENENOVOSTI • Nedeqa, 30. mart 2008. III

Inspirisana harizmom i vanvremenskom energijomErnesta ^e Gevare, Verica Rako~evi} je uradila kolekcijuza slede}u jesen i zimu, koja je prikazana na revijiodr`anoj u beogradskom hotelu "Ma`estik". Po~etak ovogi humanitarnog doga|aja obele`ili modeli u militaristilu, dok su u drugom delu prikazane romanti~ne,sofisticirane, {arene haqine. Ovog puta je autorkauradila i detaqe, poput beretki, obu}e, ta{ne i {irokihkai{a. Lajt motiv na mnogimmodelima su zvezde, koje }e slede}emodne sezone biti, ka`e Verica,trend. Sve kreacije su ura|ene odsvile, vune i ka{mira. Vericaka`e da se odlu~ila za boje sunca,zemqe i {ume kao asocijaciju nasvetlost, koja ga je inspirisala uborbi za slobodu. [uma je simbolgerilske borbe.¸ Za{to ste se odlu~ili za

legendarnog revolucionara?- Kad sam pro{le godine

gostovala na Kubi s kolekcijom"Tajna sobe 312", fascinarali sume nasmejani i uvek raspolo`eniKubanci, ali i veliki panoi slikom revolucionarne ikone ^eGevare, kojeg bi po`elela skorosvaka `ena. Zato pojedini modeliasociraju na militari stil, koji setransformi{e u lepr{avuromanti~nost koja je toliko bilaizra`ena u wegovoj li~nosti, koja je malo poznata.¸ Pored modela i detaqa, uradili ste i stajling, za{to?- Posle revija sam uvek bila nezavodoqna kako su to

drugi "upakovali" moje modele, i da se to ne dogodiodlu~ila sam da sve sama uradim. ^ak sam izabrala i`enski orkestar "Son damas", s originalnom kubanskommuzikom.¸ Koji trend preporu~ujete za slede}u sezonu?- To je militari stil i du`ina do pola listova, koja }e

biti glavni trend.¸ Koje beogradske dame }e najboqe prezentovati va{e

romanti~ne haqine?- Mislim da }e ih najboqe nositi glumice Sloboda

Mi}alovi} i Katarina Radivojevi}, jer dolazi doizra`aja wihova rasko{na li~nost.¸ Da li }ete s kolekcijom gostovati u inostranstvu?- Upravo }e biti prikazana u Be~u, pod

pokroviteqstvom Unicefa i na{e ambasade. Humanitarnideo ovog doga|aja je aukcija haqine koju je Ana Ivanovi}nosila letos na partiju u Barseloni. Kolekciju }e imatiprilike da vide i Kubanci, sredinom maja. M. K.

MODA

Романтичнои лепршаво

Fot

o S.

Sar

i}

TREND SPORTSKO I ZAVODQIVO @ENSKO RUBQE

Свила и чипка у ретро стилу

MaterijaliOve sezone favoriti su ~ipka, koja je ne{to svetlijih tonova odosnovne boje ve{a ili u potpunom kontrastu, i - svila. Mnogimodeli su providni, ali tako da deluju rafinirano.Najklasi~niji modeli su inspirisani pedesetim i {ezdesetimgodinama, Grejs Keli i @aklinom Kenedi. Mali slipovi i tangezameweni su obi~nim slipom i zatvorenijim korsetima.Dominiraju zelena i qubi~asta, ali i roze, tirkizna, be` inijansa breskve. Posledwih godina, granica izme|u toga {ta odve{a treba sakriti, a {ta ne, sve je tawa. U dana{wim kolek-cijama se, pored brushaltera, korseta, ga}ica, bodija i ~arapa,mogu na}i i haqinice, topovi i {ortsevi.

Pokloni"@ivot plus" i kompanija "Bn bos" dvema~itateqkama poklawaju po komplet ve{aitalijanskog proizvo|a~a "Belisima".Potrebno je da kovertu sa ovim tekstom,va{im imenom i adresom po{aqete na:Ve~erwe novosti, redakcija "@ivot plus", TrgNikole Pa{i}a 7, 11000 Beograd. Imenadobitnica }emo objaviti u narednom dodatku.^itateqke koje budu izvu~ene treba da se javeu "Bn bos" radwe na Batajni~kom drumu iliBulevaru oslobo|ewa 47 u Novom Sadu

Ma koliko dobru ode}u na sebiimali, to ne}e biti ono pravo ukolikonedostaje ose}aj da "ispod povr{ine"postoji ne{to specijalno, zavodqivo,seksi. Prilikom odabira modelaintimnog rubqa moraju se po{tovatineka pravila.

Ako ste u sportskoj garderobi, nafitnesu, u trenerci i patikama, va{izbor }e biti sportski ve{ odkvalitetnih, prirodnih, likromoboga}enih materijala, koji prijawa uztelo, prati muskulaturu, pokrete,blago u~vr{}uje mi{i}e i timedoprinosi ose}aju udobnosti.

Va`na karakteristika sportskihmodela ve{a je da upijaju znoj iomogu}avaju ko`i da di{e. Kompanija"Bn bos", kao uvoznik italijanskogdoweg ve{a, predstavila je za sezonuprole}e-leto 2008. sportski ve{

poznatih italijanskih ku}a"Dijadora", "Slajt", "Enriko Koveri","Kapa" i "Kotonela".

Dizajneri ovih modnih ku}a `enuvide u rubqu sive, lila i bele boje.Poja~ani {tepovi, porubi i paspuli ublagom kontrastu sa materijalima sukarakteristika krojeva modelasportskog ve{a za aktuelnu sezonu.

Iako pojedini modni stru~wacismatraju da su sportski modeliimperativ ove sezone, te{ko da }e sene`niji pol odre}i zavodqivog i`enstvenog intimnog rubqa, naro~itokada su sve statistike pokazale kakavuticaj na mu{karce ima romanti~nibeli, ~ipkani dowi ve{.

Svesni i ~iwenice da nijedna dama,ukoliko imalo dr`i do sebe, ne}eispod sve~ane toalete za ve~erwiizlazak obu}i sportski komad doweg

rubqa, dizajneri "Sioelei", "Lormar"i "Roso Porpora" ku}e kreiralisu osim klasi~nog, sportsko-elegantnog ve{a i modele zaspecijalne trenutke.

Ovi modeli obiluju~ipkanim rubovima,karnerima, detaqima od{trasa. Kompleti sudopuweni naj~e{}ecvetnim motivima.Potko{uqe se nenose samo ispodko{uqa i bluza,ve} i kaosamostalnidelovigarderobe.Vode}i trendovisu afri~ki iretro. M. Va.

@ENE NOVOSTI • Nedeqa, 30. mart 2008.IV

Тајна лепотеМаје Николић

Osvanulo je divno prole}-no jutro, a Maja Nikoli} ija smo odlu~ile da to isko-ristimo i provedemo opu-{taju}e trenutke razgovorau zanimqivoj ba{ti jednogkafi}a. Kao {to znate, Majaje poznato lice na{e televi-zije, voditeq i autor mnogihpopularnih emisija. Zato inije ~udno {to smo dugo po-ku{avali da zaka`emo ovajrazgovor, mno{tvo obavezaimalo je prioritet.

Hteli smo da otkrijemoeliksir Majine lepote iprefiwenog izgleda. [ta jeto {to Maja koristi poslenapornog dana, kada zavr{isve poslovne i privatne oba-veze? I dobili smo odgovor.Maja je veliki qubiteqOriflejm kozmetike. Kompa-nija Oriflejm je anga`ovalada vodi jedan wihov doga|aj.Poklonili su joj proizvodeiz Skindividual kolekcijei to je bio pravi pogodak.Kako navodi, ni{ta nijelep{e nego kad se umornivratite ku}i i pred spavawenanesete Skindividual no}-nu kremu da bi Vam se ko`alica odmorila od dnevnihnapora. Naravno, za jutropostoji dnevna krema, poja-~ana Skindividual fluidomi ekstra serumom, kako bipredupredila pojavu prvihznakova starewa. Postoje idruge kolekcije koje rado ko-

risti, ali kako ka`e, ova jojnajvi{e prija. Ima sve {totreba jednoj modernoj `enikoja u`urbano `ivi i radi.

Po{to mnogo vremenaprovodi potpuno na{min-kana, morala je da prona|e iadekvatnu {minku koja ne}eizazivati iritacije, a opet}e sadr`ati sve {to je po-trebno. Naravno, `elelismo da saznamo koja je to{minka. Maja nam otkrivada je ve} imalaprijatno isku-stvo saOriflejmproizvodimaza negu telai lica i daje zbog toganaru~ila icelu\ordaniGold kolek-ciju dekora-tivne kozme-tike. Tada jojje postalo jasnozbog ~ega ceo gradgovori o \ordaniGold kuglicama zanijansirawe. Kori-sti ih i umesto pude-ra i kao rumenilo, alice ceo dan izgleda sve-`e i odmorno. Kuglice ukombinaciji sa \ordaniGold sjajem i maskarompredstavqaju jednostavno ielegantno re{ewe za dan, a

za ve~e tu su i \ordani Goldsenke za o~i, karmini i la-kovi za nokte. I sve sti`ena ku}nu adresu. Uostalom,dovoqno je da pogledate ak-tuelni Oriflejm katalog, au wemu Vam na{a sagovorni-ca preporu~uje svojeomiqene proizvode.

Oriflejm proizvodi supravi na~in da budete nego-vani i da u`ivate u sebi,tvrdi Maja.

Bez obzira na to koliko novca tro{ite nakozmeti~ke preparate, zdrav i blistav ten

ima}ete samo ako se zdravo hranite. Dabiste usporili proces starewa i vratiliko`i sjaj, neophodno je da redovno konzu-

mirate namirnice bogate vitaminimaA, C i E.Vitamin A reguli{e rad hormona,podsti~e lu~ewe kolagena iu~vr{}uje ko`u, a najvi{e ga ima u{argarepi, mleku i mle~nimproizvodima, ribi, kajsijama.Vitamin C spre~ava pojavu kapila-ra i fleka na licu, a wime obilujukivi, limun, kupus, paradajz.Vitamin E je neophodan saveznik uborbi protiv starewa, a ima ga u

`itaricama, jabukama, soji...

KO@A

Витаминима против бора

SAVET

За савршене ногеDa biste ovog prole}a

izmamili uzdahe u kratkojsukwi ili haqini,posvetite malo pa`weva{im nogama.¸ Nega posle depilacijeKada pa`qivo

odstranite dla~ice, nogenama`ite losionom na bazialoje, koji }edezinfikovati ko`u,u~initi je glatkom isjajnom.¸ Bronzana nijansa ko`eNoge deluju tawe, a

mi{i}i zategnuti kadanabacite bronzanu nijansu,a tako mo`ete da prikrijetei mnoge nedostatke(kapilare, fleke). Po{tosunce nije dovoqno jako,idite u solarijum ilistavite kremu zasamopotamwivawe.¸ Ve`be na stoliciAko mnogo vremena

provodite na posluprikovani za stolicu, to nezna~i da ne mo`ete dapoboq{ate tonus mi{i}a.Ovom jednostavnomve`bicom na stolicizategnu}etekvadricepse:sedite, ispravitele|a inaslonite se,pa ispru`itenoge kolikomo`ete izategnitemi{i}e.Ostanite u tompolo`ajunekolikosekundi, pa seopustite.Ponavqajteve`bu 10 puta nasvaka dva sata.¸ Borba sa

celulitomMnogo puta ste

se uverili da je vrlote{ko iza}i na kraj uborbi sa celulitom, alinemojte da posustajete. Dokona~ne pobede mo`ete dado|ete samo ako agresivnodelujete na svimfrontovima: vodite ra~una

da se zdravo hranite iunosite dovoqno te~nosti,koristite preparate zau~vr{}ivawe ko`e imasirajte delove telazahva}ete celulitom.¸[tikle su seksiBez obzira na to koliko

ste visoki, uz kratku sukwuili pantalone obaveznonosite obu}u sa visokimpotpeticama, jer noge uwima izgledaju vitkije.¸ Redovan treningSportovi koji najbr`e i

najlep{e oblikuju mi{i}ena nogama su: odbojka,plivawe, {etawa, vo`wabicikla i rolera. Zato ihupra`wavajte kad god ste uprilici. M. D. P.

Ako niste pristalicarekreacije na otvorenom, tone zna~i da ste osu|eni na

neaktivnost. Uz razneorganizovanepojedina~ne i grupnefizi~ke aktivnosti kao{to su aerobik,

teretana i sli~no, jednood efektnih re{ewa za

odr`avawe kondicije je isobni bicikl. Pre nego {to

kupite ovu spravu, re}i }emovam koje su prednosti iu~inci ovog "sobnog" sporta.Prednosti - Dobraaktivnost i za osobe oboleleod bolesti srca i krvnihsudova (pre ve`bawaposavetujte se sa svojimlekarom). - Jedina prikladnaaerobna aktivnost kojumo`ete praktikovati ustanu. - Nije potrebno mnogopriprema - ustanete iz

foteqe, sednete i okre}etepedale. - Siguran je i zastarije osobe: stabilan je ine postoji opasnost odsaobra}aja. Mane - Jedinamana je {to morate izdvojitimalo ve}u sumu novcaodjednom za kupovinubicikla. Mada, polovni semogu na}i po povoqnijimcenama. 12-nedeqni programtreninga na sobnom bicikluza po~etnike: 1. nedeqa:Svakog dana vozite 20minuta. Otpor podesite nanizak stupaw tako da gaskoro i ne ose}ate nego samovrtite pedale. 2. nedeqa 30min. svakog dana. 3. nedeqa40 min. svakog dana. 4.nedeqa 50 min. svakog dana.5. nedeqa 60 min. svakogdana. 6. nedeqa 15 min.laganim intenzitetom, 30minuta sa jednim stupwem

otpora vi{e, 15 minutalaganim intenzitetom. 7.nedeqa 10 min. laganimintenzitetom, 10 min. zastupaw ja~i otpor, 10 min.stupaw otpora za jedan vi{iod prethodnog, 10 min.najvi{i otpor, 10 min.stupaw otpora za jedan ni`iod prethodnog, 10 min.laganim intenzitetom. 8.nedeqa 10 min. laganimintenzitetom, 40 minutavrtite tako da svakih 5minuta poja~ate otpor, pa 5minuta smawite, 10 min.laganim intenzitetom. 9.nedeqa 15 min. drugi stupawintenziteta, 30 minuta sajednim stupwem otpora vi{e,15 minuta drugi stupawintenziteta. 10. nedeqa:Svakog dana lagano "voziti"75 minuta. M. Va.

REKREACIJA - SOBNI BICIKL

Ефектно и практично

Voditera~una dase zdravohranite iunositedovoqnote~nosti,izbegavajte{tikle...

××

Qubiteqi mode imali supriliku da pro{log petka uhotelu "Hajat", u`ivaju uprefiwenim modelima novekolekcije modne ku}e"Zekstra" za sezonuprole}e/leto 2008. Nareviji su prikazani modelikroz tri linije.

@ensku osnovnu linijukreirao je jedan od na{ihnajboqih kreatora ZoranStani}, koji je inspiracijuprona{ao u, kako ka`e,sofisticiranosti{ezdesetih, opu{tenosti idrskosti sedamdesetih,voluminiziranosti idisko-sjaju osamdesetihgodina. Modeli imajutako|e veoma jak retroprizvuk, koji je u trenduposledwih sezona.

- Ovu kolekciju kreiraosam po{tuju}i eklekti~kiprincip, {to zna~i da seforme i detaqi iznavedenih periodame|usobno kombinuju. Naprimer, detaqi iz

{ezdesetih se pojavquju nahaqini koja ima formu izosamdesetih - obja{wavaZoran Stani}. - Od bojadominira bela, preko be`do sme|e, vi{e su prisutnisvetliji tonovi, koji su iprimereniji prole}u iletu. Kao u svakoj mojojkolekciji i ovde jeprisutna mala crnahaqina. Tako|e ima i

tkanina sa zlatnimefektima {to je modernoove sezone. Modeli sunameweni svim damama, bezobzira na godine, koje `eleda izgledaju moderno, aline i napadno, odnosnoonima koje ne tr~e zatrendom po svaku cenu.

Linija "Red karpet"kreatora Sa{e Vidi}anamewena je ne{to mla|imkupcima i prati sveaktuelne svetske trendove.Modeli su inspirisani{ezdesetim godinama. Odboja se isti~u bela,qubi~asta, `uta,tirkizna... Materijali suprirodni - lan, pamuk,svila, a zastupqeno je idosta ~ipke. S. Kosti}

MODANOVOSTI • Nedeqa, 30. mart 2008. V

Da su dijamanti`enini najboqiprijateqi, potvrdi}e

skora svaka pripadnicalep{eg pola. Ali,dijamanti nisu jedini"o~aravaju}e ble{tavikamen~i}i" koji pru`ajuposeban ose}aj mo}i iizazivaju divqewe. Biserii kristali tako|e mogu dau~ine da se ose}ateelegantno, bogato i mo}no.Sa biserima nikada ne}etepogre{iti. Kao idijamanti, i oni nikad neizlaze iz mode i uvekpredstavqaju za{titni znak`enske elegancije. A verniobo`avateqi kristalaporu~uju da za wih ne treba`aliti novac. Time se ve}godinama vodi DijanaFrajdman, poznata svetskakreatorka nakita, koja je zakanadski brend "Beladona"kreirala dve specijalnekolekcije. Odnedavno se ovavrsta luksuzne bi`uterijemo`e kupiti i kod nas, u"Delta sitiju". Svaki komadnakita je jedinstven, imasvoju pri~u i ime..."Viktorijanska kolekcija",inspirisana Marijom

Antoanetom i Romanovimaza kojom trenutno vladaprava pomama u svetu, nudiposebno, ru~no pravqeneogrlice, prstewe, min|u{e,

od "svarovski" kristala ujedinstvenom na~inuobrade. Da bi dobiopatiniran, old fe{nizgled, kamen je obra|en uposebnoj te~nosti. Profilikraqice poznate povelikom rasipni{tvu,takozvane kameje, ra|ene su

od isto~noafri~kih{koqki. Zanimqivo je da se{koqke pre obrade dr`e 12dana u maslinovom uqukako bi na dodir podse}ale

na vosak. Kasnije seobra|uju u "svarovski"kristalu i kultivisanimbiserima. "Gift set" ovekolekcije inspirisan jedinastijom Romanov, a tu senalaze kutije, ramovi zaslike, olovke, lupe...Idealan poklon za

mu{karce sa stilom."Drama kolekcija" iz"Beladone" namewena jeekscentri~nim damama, aodlikuju je prenagla{eni

krupni komadi kamena,neskladno pore|ani uneobi~nom nizu, sa jakimrefleksijama kristala isjajem sedefa. Brend"Beladona" sadr`i ispecijalnu kolekciju nakitaza ven~awa, u beloj i{ampaw boji. M. Vasiqevi}

REVIJA

Софистициранои младалачки

DETAQI

Za elegantnei modernemu{karceJedna od glavnih predstavnicana{e nove modne scene SlavicaPetrovi} kreirala je mu{kubejzik liniju. Ove modele karak-teri{u proporcije, harmonija ijednostavnost.- Kada kreiram uvek serukovodim svetskim trendovi-ma, koje sam iskoristila i za ovukolekciju. Inspiracija su mibile sedamdesete godine, ali senisam usko vezala za wih. Ja samuvek generalno inspirisanamu{karcima u `eqi da izgleda-ju {to boqe - ka`e Slavica. -Kada su u pitawu odela, siluetase zadr`ala iz prethodnesezone, forma je u`a i kra}a.Boje su razigranije, svetlije, odbele, be`, svi tonovi sive, svet-loplava, braon do tamnih tono-va teget i crne.

fot

o S.

Sar

i}

POKLON"Beladona" i "@ivot

plus" poklawaju jednoj~itateqki vise}e

min|u{e od "svarovski"kristala i bisera.

Potrebno je da va{epodatke, najkasnije do

srede 2. aprila,po{aqete na adresu:Ve~erwe novosti, TrgNikole Pa{i}a 7, za

redakciju "@ivot plus".

Раскошан накитинспирисанкраљевима

ModeliZorana Stani}a

ModeliSlavice

Petrovi}

ModelSa{e

Vidi}a

SVET POZNATIH NOVOSTI • Nedeqa, 30. mart 2008.VI

Ma koliko organizovawe koncertajedne velike muzi~ke zvezde biote`ak posao, najuspe{niji u tom

poslu najvi{e strahuju od tzv. liste`eqa, koju im svaka zvezda po{aqeneposredno pre dolaska na koncert.Naime, sav vi{emese~ni i mukotrpni radorganizatora i `eqa da sve bude spremnoza uspe{an nastup umetnika zavisi odtoga da li }e uspeti da udovoqi wegovim~esto krajwe "uvrnutim" `eqama.

¸ O tome bi mnogo toga mogao daispri~a organizator turneje"Mjuzikoloxi", ameri~kog peva~aPrinca, odr`ane pre nekoliko godina.Naime, samo nekoliko minuta pre po~etkakoncerta u Va{ingtonu, slavni peva~ jezapretio da ne}e iza}i na scenu ukolikomu odmah ne donesu, ni mawe ni vi{e,nego 16 kesica posebnog ~aja od kokosa ine promene ukrasne sve}e u prostoriji.Zaboga, zar na wegovom "spisku `eqa"nije jasno pisalo da zahteva sve}e samirisom jasmina i lavande!

¸ Sli~no bi se ponela i XeniferLopez ukoliko joj organizator ne biomogu}io da pre nastupa provede neko-liko sati u svom mle~no belom svetu, tj. usobi u kojoj je svaki detaq bele boje:zidovi, name{taj, vaze i cve}e u wima,ukrasni jastu~i}i na foteqama i, nar-avno, sve}e. Ali, u wenom slu~aju, onenikako ne smeju biti miri{qave. Nalisti `eqa slavne Xej Lo crvenim slovi-ma pi{e da ne podnosi sok od paradajza iukoliko u svojoj blizini oseti makar iblag miris ovog soka, koncert }e bitiotkazan!

¸ U pore|ewu sa ~udnim zahtevimaXenifer Lopez, lista `eqa mlade AlisjaKiz je prili~no umerena. Ona `eli da jesa~eka ~ist toalet, osam litara vodemarke "evijan" i tri sendvi~a sa tuwevi-nom i majonezom.

¸ I kontroverzna Britni Spirs ta~nozna {ta `eli: crveni fiksni (nikakobe`i~ni) telefon! Ukoliko ga nezatekne u svojoj garderobi, organi-zator koncerta je du`an da joj zakaznu isplati dodatnih 5.000dolara.

¸ Ukoliko `eli da ugrozikoncert u ~iju realizaciju jeulo`io mnogo truda i novcai dovede do belog usijawaslavnog Eltona Xona, orga-nizator treba samo dasmetne s uma {ta se nalazina prvom mestu na listi`eqa ove britanske rokzvezde: 12 staklenih fla{agazirane vode marke "sanpelegrino".

¸ [to se ti~e izbora vode za pi}e,Kristina Agilera i nije toliko izbirqi-va. Woj su potrebne 24 fla{e bilo kojemineralne vode, samo da nije "evijan"!Tako|e, ona zahteva da garderoba budeodli~no zvu~no izolovana, jer ne podnosizvuke gradske vreve.

¸ Italijanski peva~ Eros Ramacotiopu{ta se pre svakog nastupa u zen atmos-feri. Stoga je organizator du`an da muobezbedi dva stru~waka za {ijacu masa`u(masera i maserku).

¸ Nova zvezda muzi~ke scene EjmiVajnhaus nije probirqiva kada je hrana upitawu, ali `eli da je u garderobi uveksa~ekaju dve fla{e crnog vina, litarvotke, fla{a {ampawca i osam ~a{a, kaoi gajba piva. Nikako ne treba zaboravitini tri otvorene paklice cigareta, ~etiriupaqa~a, od kojih dva treba da buducrvene boje, ~etiri limuna i teglu meda.

¸ Po{to su javno priznali da su u mla-

dosti bili veliki u`ivaoci kokaina,ostareli ~lanovi grupe "Aerosmit"odlu~ili su da okrenu novi list inapokon povedu ra~una o svom zdravqu.Zato od organizatora tra`e da pre i zavreme wihovog koncerta pored binede`uraju dva kardiologa.

¸ Te{ko organizatoru koncerta koji neispuni sve Eminemove `eqe. Kada su gapred koncert u Tokiju obavestili da nemogu da nabave porciju pohovane piletine~uvenog ameri~kog lanca brze hrane"Kentaki frajd ~iken", beli reper izDetroita je naizgled mirno sa~ekao daostane sam u garderobi, a onda celu pros-toriju umazao ke~apom i majonezom.

¸ Organizator koncerta hevi metalgrupe "Gans end rozis" u Atlanti dugo }epamtiti saradwu sa ovim muzi~arima.Iako je ispunio gotovo sve wihovekaprice, ukqu~uju}i i pice sa qutim pre-livom, pre~nika 70 sm, oni su, gnevni {toim nije obezbedio 15 razli~itih

pornografskih ~asopisa na engleskomjeziku, sa iskqu~ivo plavokosim lepoti-cama, potpuno uni{tili sav name{taj ugarderobi i za plafon zalepili tri sto-lice i sto. U ovom gradu }e ih pamtiti ipo tome {to su sa 34. sprata hotela sa petzvezdica, u kojem su boravili, kroz pro-zore izbacili tri TV prijemnika.

¸ I lista `eqa BrusaSpringstina i ~lanova wegove

grupe "I-strit" je zanimqi-va. Brus `ivi u strahu da}e mu neko ukrastidragocene gitare izahteva da se telohran-

iteq ne odvaja odwih.Saksofonista

Klarens Klemons usredsvakog koncerta

napu{ta binu i `urnoodlazi u garderobu, gde

ga ~eka celo pe~eno pile koje on za tili~as pojede.

¸ Mnoge obo`avaoce rok grupe "Kis",{okantnog izgleda na sceni, verovatno }eza~uditi podatak da su oni pobornicizdrave hrane. Ne piju alkohol i ne pu{e, apred svaki koncert jedu barenu piletinui sve`e povr}e i vo}e, naro~ito crvenejabuke. Jedini ustupak koji tra`e od orga-nizatora je da za`muri pred burnimzabavama sa grupi devojkama koje ih svudaprate u stopu. Na pitawe novinara da lije zaista spavao sa 4.600 `ena, basista ovegrupe Xin Simons je odgovorio: "Spavawenema nikakve veze sa onim {to sam jaradio."¸ Da li su ~lanovi grupe "Red hot ~ili

pepers" i od organizatorapro{logodi{weg koncerta u In|ijitra`ili da im pre nastupa obaveznonabavi {est litara soka od aloje, trilitra ~aja od nane, kg mlakog kozjeg krem-

sira, pet oqu{tenih kivija, pet mle~nih~okolada, ~etiri pice sa qutim "tabasko"prelivom, ali bez mocarele, gajbu beza-lkoholnog piva i pet kotura `ute lep-qive trake? @. D.

Дуга листа жеља хировитих звезда

Uvrnute`eqe zvezdaprava suno}na morazaorganizatoreturneja

××

MU[KARCINOVOSTI • Nedeqa, 30. mart 2008. VII

PARFEM

Освежавајућии сензуалан

Po~etak prole}a je idealan period za novi parfem. Dabiste izabrali pravi, ne zaboravite da ga uskladite sava{im stilom odevawa. Zato dobro pogledajte sastojke odkojih je napravqen i odaberite najboqu kombinaciju za sebe.U ovo doba godine uvek su aktuelni parfemi oboga}eniegzoti~nim za~inima i osve`avaju}im vo}nim notama. Evonekoliko predloga...¸ "Akva di |o" ("\or|o Armani") - idealan je za pris-

talice ke`ual stila. Predstavqa savr{enu kombinacijumirisnih nota - mandarine, jasmina, limuna i ruzmarina.¸ "Kul Voter" ("Davidov") - ovaj parfem je omiqen

pripadnicima ja~eg pola, zato {to se odli~no uklapa uzskoro svaki stil odevawa. Uz to je dobar i za dan i za ve~e. Uwemu dominiraju note lavande i jantara.¸ "Fler di mal" ("@an-Pol Gotje") - za mu{karce koji

imaju specifi~an stil i pri tom izgledaju provokativno iveoma seksi. Napravqen je od osve`avaju}ih i senzualnihmirisnih nota - vanile, pomoranxinog cveta, |ur|evka,mo{usa.¸ "Hugo" ("Hugo Bos") - osve`avaju}i i neodoqiv, za

mu{karce slobodnog duha, koji su veoma moderni i pravizavodnici. Od svih mirisnih nota u wemu se najvi{e isti~uzelena jabuka, nana, grejpfrut i bergamot.¸ "Silver Blek" ("Azaro") - za pristalice sportskog

stila. Namewen je dinami~nim, energi~nim i sna`nimmu{karcima. Napravqen je na bazi bergamota, zelene jabuke,kedra i limuna. S. \. K.

KOSA

Спречите опадањеSve je vi{e mu{karaca koji imaju problem sa opadawem

kose. Mnogo je faktora koji mogu uticati na to - genetika,stres, kori{}ewe jakih {ampona, ali jedan od najva`nijihje ishrana. Da biste spre~ili gubitak kose neophodno je dajelovnik obogatite namirnicama koje }e poboq{ati wenkvalitet.

¸ Najva`nije je daunosite dostaminerala. U tu grupuspadaju cink, gvo`|e,bakar (riba, meso,spana}, maslina,lisnato povr}e,`umance, integralne`itarice...)¸ Tako|e je bitno da

ishranu obogatitebelan~evinama, kojihnajvi{e ima u mleku imle~nim proizvodima,pile}em mesu,ko{tuwavimplodovima...¸ U jelovnik ubacite

namirnice koje sadr`evitamine A, C, E i Bgrupe (brokoli, kupus,

karfiol, {argarepa, pomoranxa, kivi, grejpfrut, paradajz,limun, paprika...).¸ Veoma je va`no da unosite dosta te~nosti, vodu i

~ajeve. Smawite unos kafe, gaziranih sokova i energetskihpi}a. S. \. K.

MODA ZA TOPLIJE DANE

Црно2бело навише начина

1. Osim ako se ne nosi naven~awu najboqegprijateqa, bela ko{uqa nemora da bude u{tirkana.Izgleda}e vrlo efektnopodvrnutih rukava, sacrno-belom kravatom ijednostavnim crnimpamu~nim pantalonama.Ako ste dovoqno smeli,nabavite i slamnati{e{ir.

2. Crne farmerke iobi~na bela majica moguizgledati prefiweno uz

sivkasti prsluk. Uz tomo`ete bez problemanositi bele patike.Obavezan detaq - sat sacrnim ko`nim kai{em.

3. Bela od glave do petenije ni prakti~na, ali nizanimqiva odevnakombinacija, jedino akoho}ete da podse}ate na

mornara koji je upravosi{ao s broda. Ako ba{`elite da budete skroz ubelom, kombinaciju mo`ete"razbiti" crnim detaqimana neo~ekivanim mestima:nali~je ko{uqe, crnikai{, sat...

4. I bele pantalonemo`ete nositi za ve~erweizlaske: osim wih, sve

ostalo na vama nek budecrno! Izbegavajte samopatike i lakirane crnecipele.

5. Za prilike kojezahtevaju elegancijuiskoristite sivo odelo, sabelom ko{uqom i crnomkravatom. U xepu sakoa jeobavezna ukrasna belamaramica. M. Va.

ZANIMQIVOST

Burma na ruci mu{karcaveliki je plus u osvajawu`ena - zakqu~ila je grupafrancuskih seksologaposle vi{emese~nogistra`ivawa.

Dame vi{e verujuo`ewenim mu{karcima ismatraju ih ozbiqnijim,pouzdanijim i

odgovornijim. Me|utim,seksolozi tvrde da to nijejedini razlog, ve} jepresudna ~iwenica daizme|u pripadnicane`nijeg pola postojive~iti rivalitet koji"zabraweno vo}e" ~ini jo{ukusnijim.

Tako|e je utvr|eno da

`ena koja je uspela drugojda preotme partnera, imavi{e samopouzdawa iose}a se mo}nije.

Ipak, stru~waci nepreporu~uju damama da seupu{taju u avanture sao`ewenima, jer su ve}e{anse da iz veze iza|uemocionalno slomqene.

Istra`ivawa pokazuju dasu vlasnici burmeskloniji la`ima negoslobodni mu{karci, aprema qubavnici suznatno bezose}aniji negoprema supruzi i u stawu suda je ostave bez gri`esavesti.

M. D. P.

STUDIJA

Даме "падају" на бурму

Nivo hormona direktno uti~e nakarakter mu{karca, tvrdeitalijanski seksolozi.Pripadnici ja~eg pola kojiimaju vi{i nivotestosterona, retko pristajuna kompromise, boqi suqubavnici, trude se da budumoralni i `ive u skladu sapravim vrednostima, alimogu i da budu agresivni akoim neko stane na put.S druge strane,osobe kodkojih jenivoovog

"mu{koghormona"ni`i, na prvipogled ostavqajuutisak prijatneosobe, qubazni su ukomunikaciji sadrugima, ali ilicemerni,nepo{teni i ~e{}e kr{e zakon!

Seksolozi smatraju da je ovo

otkri}e naro~ito zna~ajno zadame, jer }e testirawem

mo}i unapred da saznajukoliko je neki

mu{karac pouzdanpartner. Ovainformacija bi,tako|e, mogla dapomogne i {efovimau izboru osoba za

odgovornefunkcije u

preduze}u.

Zanimqivoje da je tokom

istra`ivawa odmu{karaca, izme|u

ostalog, tra`eno i dase stave u ulogu

prodavca automobila, daprocene vrednost svog qubimcana ~etiri to~ka i da svojemi{qewe obrazlo`e.Ispostavilo se da su osobe sa

vi{im nivoom testosterona dalepo{teniju cenu i iskreno navele svemane svog ~etvoroto~ka{a.

M. D. P.

Ниво тестостеронаодређује карактер!

1

23

4

MEDICINA NOVOSTI • Nedeqa, 30. mart 2008.VIII

SAVET STRU^WAKA

Шта открива тест оптерећења?

Prilikom kardiolo{kogpregleda, preporu~eno mi jeda uradim test fizi~kimoptere}ewem. Molim vas dami detaqnije objasnite okakvoj se metodi radi?Sne`ana, Beograd.

Test fizi~kimoptere}ewem jedijagnosti~ka metoda kojase koristi u kardiolo{kojpraksi ve} decenijama.Naj~e{}e indikacije za testfizi~kim optere}ewem supostavqawe dijagnozekoronarne bolesti, procenafunkcionalnog kapacitetapacijenta, kao i procenaprognoze. Iako testfizi~kim otere}ewempredstavqa generalnobezbednu proceduru,opisani su slu~ajeviinfarkta miokarda ilinaprasne sr~ane smrti sau~estalo{}u 1:2.500. Zbogtoga je potrebna dobraklini~ka procena da lipacijenta treba uputiti na

test fizi~kim optere}ewem.Apsolutnekontraindikacije za testfizi~kim optere}ewem suakutni infarkt miokarda,nestabilna angina koja nijeprethodno stabilizovanamedikamentnom terapijom,poreme}aji ritma koji dajusimptome ili hemodinamskunestabilnost, simptomatskaaortna stenoza,simptomatska sr~anainsuficijencija, plu}naembolija, akutni

miokarditis iliperikarditis, akutnaaortna disekcija. Testfizi~kim optere}ewemnadgleda adekvatnoedukovan doktor. Za vremetesta se kontinuiranoprati EKG, pri ~emu seregistruje da li postojeporeme}aji ritma, promenena ST segmentu i drugipokazateqi ishemijemiokarda. EKG, sr~anafrekvenca i arterijskipritisak se bele`e za vremesvakog stepena optere}ewa iu toku promena na STsegmentu ili u toku bola ugrudima. Mo`e se izvestina bicikl-ergometru ili napokretnoj traci. Iako setest optere}ewem naj~e{}eprekida kada pacijentpostigne odre|eni procenatod predvi|ene maksimalnesr~ane frekvence, trebaimati na umu i druge

indikacije za prekidawetesta optere}ewem.Apsolutne indikacije supad u sistolnom krvnompritisku za 10 mmHg odbazalne vrednosti, kada jeudru`en sa drugim znacimaishemije miokarda, umerendo intenzivan bol ugrudima, simptomi odstrane CNS-a, znaci lo{eperiferne perfuzije,tehni~ke pote{ko}e uinterpretaciji EKG-a,pacijentova `eqa daprekine test optere}ewa,odr`ana komorskatahikardija i zna~ajnepromene na EKG-u.Interpretacija testafizi~kim optere}ewemtreba da ukqu~ifunkcionalni kapacitetpacijenta, kao i klini~ki,hemodinamski ielektrokardiografskirezultat.

ISHRANA U TRUDNO]I

Утиче на раст и развој дететаS lano, slatko,

kiselo, gorko,trudnicama se

nikada ne odbija.Naprotiv, u narodu jeuvre`eno mi{qewe da, oneimaju pravo da jedu koliko`ele i {ta `ele, ma o ~emuda je re~. O prekobrojnimkilogramima, od kojih sekasnije ve}ina te{koosloba|a, malo wih vodira~una. A zaradsopstvenog, i zdravqasvoje bebe, nedovoqno vodera~una i o namirnicamakojima se hrane, {to jepotpuno pogre{no.

Koliko je za pravilanrast i razvoj deteta,neophodno da se majkapravilno hrani u tokutrudno}e, obja{wavanutricionista JasminaStojanovi}:

- Ishrana trudnicepodrazumeva period do{est meseci, i od {estmeseci do poro|aja. Ovo jeva`no da se zna, jer se plodu prvoj polovini trudno}eusporeno razvija, pa uishrani nisu potrebneneke ve}e izmene. Sobzirom na to da su prvimeseci trudno}e pra}enivrlo ~estim mu~ninama ipovra}awem, obrocikoli~inski treba da budu{to mawi, a u kra}imvremenskim razmacima. Iobavezno, da buduzadovoqene energetskepotrebe ploda i majke. A sobzirom na to da plod za

svoj razvoj uzima rezervnehranqive materije majke,ona mora da unese sve {toje neophodno. U suprotnom,beba za svoj razvoj, ono{to joj treba, uzima izmaj~inih tkiva, kostiju izuba.¸ Kako trudnica ove

potrebe da zadovoqi?- Pre svega, treba da

unosi gradivne materije,

odnosno belan~evine -proteine. Iz razloga {tose u prvim mesecimatrudno}e u tkivimastvaraju rezerve

belan~evina, koje suneophodne za brz rastfetusa. Belan~evine suosnovne gradivne materije,koje se usled nedostatkaugqenih hidrata i masti,koriste i kao izvorenergije. Zbog tolikewihove va`nosti, one uobroku treba da obezbe|ujuod deset do petnaest odstoukupne vrednosti.

¸ Kolika je va`nostugqenih hidrata?

- Udeo ugqenih hidrata,odnosno {e}era, u dnevnomobroku trudnica, kao i

dojiqa, treba da budeoptimalan. To zna~i daoni treba da obezbe|uju 50-60 odsto ukupne vrednostiobroka. I to, pre svega iz

reda vo}a i povr}a. Ako jeunos nedovoqan, organizamglikozu stvara izbelan~evina, {to je utrudno}i veoma

nepovoqno, jer rezerveglikogena nisu beskrajne.¸ Gde je u ishrani

trudnica mesto mastima?- Masti su tako|e va`ne,

jer treba da zadovoqeenergetske potrebe. One sunosioci vrednih vitaminai nezasi}enih masnihkiselina, neophodnih zarast i razvoj. Imaju}i sveto na umu, treba znati da jepo`eqno da masti obezbede25-30 odsto ukupnevrednosti obroka. S tim{to se prevashodno mislina dovoqan unos biqnihmasti!¸ [ta to konkretno

zna~i?- Unos dovoqnih

koli~ina polinezasi}enihmasnih kiselina iz redaomega-6 i omega-3 serije,neophodan je za normalanrast i razvoj fetusa ucelini, a presudan za rasti razvoj mozga. Podse}awaradi, mo`dana masa se utre}em tromese~jupove}ava za ~etiri-petputa. Ove masne kiselinesu presudne i za rast irazvoj kognitivnihfunkcija (funkcijepam}ewa), funkcijamre`wa~e oka, kao ikardiovaskularnogsistema. A nalaze se unamirnicama biqnogporekla, ukqu~uju}i isojino, kukuruzno isuncokretovo uqe. Inaravno - u ribi!

Z. O. Joksovi}

Belan~evinePrilikom odabira namirnica sa dosta belan~evina, treba

voditi ra~una da one ne sadr`e previ{e masti. U tom smislu,najboqe je jesti posna mesa i ribu, mleko i mle~ne proizvode sani`im procentom masti, od jajeta belance. Ali, i sve`e isu{eno mahunasto povr}e, koje obuhvata pasuq, gra{ak, soju,so~ivo. @itarice i ko{tuwavi plodovi, tako|e, treba da sena|u na meniju trudnice, uz napomenu da su sve ove namirnice,istovremeno, riznica gvo`|a, fosfora, joda i vitamina B grupe.

Ugqeni hidratiDobri izvori ugqenih hidrata su `itarice i proizvodi od

kukuruznog, je~menog, pirin~anog bra{na... Kao i mahunarke, ineke vrste povr}a, poput krompira.

Po`eqnoU ishrani trudnice u ranom graviditetu, savetuju se ~e{}i

obroci, i to po mogu}stvu na svaka dva sata. Po`eqno je da budui mawi i "suvi", bez jakih mirisa i za~ina.

U sebi treba da sadr`e mle~ne napitke i mle~ni puding,vo}ne sokove, pahuqice poput kornfleksa, krekere, kekse bezkrema. Ali i tost, sendvi~e, krompir pe~en u qusci, su{enovo}e.

mr sc. med. dr Gordana

Vojinovi}-Magli}

MEDICINANOVOSTI • Nedeqa, 30. mart 2008. IX

Sa gotovo 170miliona pacijenataobolelih od {e}erne

bolesti i to uglavnom uzemqama u razvoju,dijabetes je, poslekarcinoma, globalnizdravstveni problemdana{wice. Predvi|awastru~waka da }e se brojnovoobolelih 2025. gotovoudvostru~iti, i te kakonavodi na uvo|ewe novihsavremenijih metodale~ewa ove bolesti.

[e}erna bolestpredstavqa poreme}ajmetabolizma masti,proteina i ugqenihhidrata, {to pre ilikasnije dovodi do razvojaateroskleroze i promena ustrukturi i funkcijikrvnih sudova.

- Povi{enekoncentracije mastipospe{uju aterosklerozu,pri ~emu je najopasnijiholesterol, koji se u krvi

nalazi u vi{e oblika -obja{wava dr RadmilaNikoli} iz Doma zdravqa"Novi Beograd". -Poreme}aji nivoa mastiimaju i svoje posledice, jersvako pove}awe ukupnogholesterola, nosi rizik od

nastanka sr~anoginfarkta. Kako je {e}ernabolest oboqewe kod kojegproces ateroskleroze idebr`im tokom oduobi~ajenog, pokazalo se dapacijenti koji boluju oddijabetesa, od dva do~etiri puta vi{e umiru od

sr~anog infarkta, odosoba koje nemaju {e}ernubolest.

Prema re~ima na{esagovornice, dobromregulacijom {e}era ukrvi, korekcijompovi{enog krvnog

pritiska i nivoa masti ukrvi, smawuje se rizik odnastanka sr~anog infarktakod pacijenata obolelihod dijabetesa.

- Danas imamo efikasnelekove koji zna~ajnosmawuju masno}e u krvi,me|u kojima su

najdelotvorniji statini -nagla{ava dr Nikoli}. -Jedan od najjefikasnijihstatina svakako je"atoris", ~ijom seprimenom smawuje {tetni,a pove}ava nivo za{titnogholesterola. Stoga je za

na{e gra|ane veoma va`noda znaju da mo`emo daspre~imo i usporimorazvoj ateroskleroze.

Ohrabruje i podatak daje u praksi dokazano dastatini imaju neuporedivoboqi efekat na regulacijunivoa masti u krvi, uodnosu na druge lekove, jersmawuju u~estalostinfarkta srca, {loga ismrtnosti kod pacijenatakoji se le~e upravostatinima koji su kaolekovi izbora obavezni uterapiji le~ewa {e}ernebolesti - zakqu~uje drNikoli}.

S. Mirosavqevi}

ENDOKRINOLOGIJA

Шећерна болест угрожава срце

Svakopove}aweukupnognivoaholesterolanosi rizikod infarkta

××

TerapijaStatini smawuju nivo

ukupnog holesterola i LDLholesterola do 40 odsto, aza{titni HDL holesterolpove}avaju za 20 procenata -obja{wava dr RadmilaNikoli}. - Lekovi zasmawewe sadr`aja masno}a iholesterola efikasni su samoako se redovno uzimaju.Efikasnost terapije bi}e jo{ve}a ukoliko se po{tujesavet lekara o zdravomna~inu `ivota i propisanojishrani.

ISTRA@IVAWE

Dobro poznataza~inska biqkaruzmarin,

ne daje samoizvanredanukus ribqimspeci-jalitetima, ve}{titi i mozak,isti~u nau~niciistra`iva~kihcentara u LosAn|elesu i Japanu.Aktivna supstancakornozik acid izruzmarina, {titi mozakod {loga ineurodegeneracija,nastalih usled o{te}ewa,koje su izazvali slobodniradikali. Alchajmerova

bolest je jedno od najpozantijih neurodegenerativnihoboqewa uslovqeno {tetnim delovawem slobodnihradikala.

U eksperimentima, koje su izvodili dr Takumi Satoh, sasaradnicima u Japanu, i dr Stjuart Lipton, sasaradnicima u Los An|elesu, pokazalo se da kornozikacid postaje aktivan pod uticajem slobodnih radikala,napadaju}i ih umesto neurona, tako da neuroni ostajuo~uvani. Na taj na~in on preuzima ulogu aktivnog leka, ada ne izazivaju nikakve ne`eqene efekte.

Ovaj novi tip lekova deluje kroz mehanizam, nazvanredoks hemija, gde se elektroni prebacuju sa jednogmolekula na drugi da bi aktivirali imuni odgovororganizma. U ovoj istra`iva~koj pri~i je mo`danajva`nije da bi novi neurolo{ki lekovi sa lekovitimsastojcima iz ruzmarina, bili apsolutno ne{kodqivi zaqude, poru~uju nau~nici.

Ina~e, u narodnoj medicini se list ruzmarina odavnokoristi u lekovite svrhe. Uqe ruzmarina predstavqasastavni deo mnogih kolowskih voda i drugih kozmeti~kihsredstava - balzama, tinktura, krema... Z. O. J.

Састојци рузмарина уновим неуролошким

лековима?

ONA I ON NOVOSTI • Nedeqa, 30. mart 2008.X

WENE GRE[KE 1. Qubomorna je i

kontroli{e svaki wegovkorak. Svaki wegovtelefonski razgovor jesumwiv, a kad izlazi,obuzimaju je strah i briga.[to ako je sastanak izgovor,izmi{qen da bi se sastao snekom `enom? Besmislen jepoku{aj da bolesnuqubomoru objasnimorazumnim argumentima.Kontrolisawe i pra}eweizra`avaju bolesnu vezanosti simptom su sna`nogose}aja mawe vrednosti.

2. I kod ku}e neprestanorazmi{qa o poslu. Stalnopri~a o poslu i `ali se:naporno radno vreme,neprestani sastanci,nesuglasice s kolegama.Preterano isticawesopstvene aktivnostiotkriva strah da mo`danismo dovoqno va`ni i`equ za neprestanimpriznawima, a govori i ote{ko}ama u ostvarivawu~vrstih odnosa s drugimqudima i osloba|awunakupqene napetosti.Obasipawe partneraproblemima nije dobrastrategija. Idealno bi bilopostaviti granicu izme|uprivatnog `ivota i onogizvan ku}e, i u svakome

nastojati prona}ipozitivne strane.

3. Pa`wu poklawa samodetetu. Otkad se rodilo, onane vidi nikoga osim deteta.Za mnoge `ene dete postajejedini predmet veze spartnerom. Kad smo utroje,qubav treba ravnomernorasporediti, kako semu{karac ne bi ose}aoiskqu~enim.

4. O svemu odlu~uje sama.Odlu~na je i stroga. O svemuima svoje mi{qewe i uvekzna {ta ho}e. Ne podnosinametawe, a na sebepreuzima sve organizacijskezadatke, vodi ra~una obuxetu i dominira u odnosu.

Ali, odricawe dela vlastine zna~i gubitak uloge uodnosu. To }e samo olak{atiobaveze i pru`iti poverewei prostor onom drugom.

5. Sve `eli da raditezajedno. Zajedni~ko deqewesvake stvari gasi `equ da idaqe tra`imo jedno drugo i{teti na{em erotskom`ivotu. Neposredno je i{tetno optere}ivati senesigurnostima drugog -

treba se dogovoriti okopravila igre i organizovatizajedni~ki `ivot po~ev{iod malih stvari i podelitiobaveze.

6. Opsednuta je ~isto}omi redom. Strast za ~isto}omi uredno{}u po svaku cenuskriva duboku nesigurnost.To je nastojawe da se "svedr`i pod kontrolom".Preterivawe i frustracijepobedi}e se tra`ewem novihinteresa i prijateqstavavan ku}e.

7. Bez dlake je na jeziku.Ona se nikad ne libi da mu,kad joj ne{to smeta, nebiraju}i re~i, odmah to ika`e. Ali, veza dvoje qude

nije kutija za odlagawesme}a. U afektu se {to{tamo`e re}i, i ne misle}itako. Ako razgovarate swim smireno, mnogo su ve}e{anse da se problem re{ina obostrano zadovoqstvo.Napadne li ga istogtrenutka, on }e odgovoritikontranapadom ili jojokrenuti le|a idemonstrativno zalupitivrata za sobom.

WEGOVE GRE[KE 1. Ve} du`e vreme ne

misli na ne`nost. Ona bihtela da je ne`an, qubazan,nepogre{iv u svimsitnicama i da udovoqavawenim `eqama, a on na tosve mawe misli. Boqe jeodmah pobuniti se iizraziti `equ za pa`wom,jer potisnute napetostimogu eksplodirati. ^ak i"provokativno" pona{awemo`e za "rastresenog"partnera da bude uspe{anpodsticaj. Obucite seksispava}icu i ~ekajte...

2. On je uveknajpametniji. Mnogimu{karci taj "epitet"

shvataju bukvalno. Onizaista misle da su u svemunaj, naj. Nije im dovoqno{to intelektualno popuju,{to `enama stalno nabijajuna nos da su u svemupametniji i da sve boqeznaju, nego se petqaju usvaku sitnicu. Bilo daprigovaraju `eni za{to jepotro{ila novac na ne{to{to im ne treba, bilo danije dovoqno brinula odetetu pa se ono razbolelo.S takvim je mu{karcimavrlo te{ko, ali ipak imana~ina da im se uka`e nawihovo pona{awe. Uopu{tenim zajedni~kimtrenucima porazgovarajte otom problemu, recite mu dasvako ima pravo na gre{ku,ali da to nije razlog zabeskrajne pridike.

3. Prema drugim `enamapona{a se kao Don @uan.Na ulici se okre}e zasvakom devojkom. @eli daprivu~e pa`wu, suvi{egovori. Ukratko, wegovopona{awe je neprijatno.Treba otkriti za{to toradi. Svi|aju li mu se druge`ene? Gleda li ih kaoizazov ili kao da {aqeporuku sopstvenojpartnerki? Treba mu datido znawa da preterivaweima suprotan efekat. I

mo`da, ponekad mu vratitimilo za drago kako bi samosetio koliko je to ru`no.

4. Nikad ne poma`e uku}nim poslovima. O~ekujese da o doma}instvu uvekona vodi brigu. [tau~initi? Jasno izraziti`equ da i on treba dau~estvuje u obavezama: "Ja }upripremiti ru~ak, tipripremi sto", "Ja }uoka~iti ve{, ti platira~une". Sve dok pomo} nepreraste u naviku.

5. Ne `eli da se bavidecom. Deca se igraju, idu u{kolu, prehlade se. Wega,me|utim, to ne brine mnogo.Jer on puno radi i jer je

"dovoqna mama". Da bismoizbegli takvu situaciju, odsamog po~etka treba gaukqu~iti u brigu oko dece.Mu{karac mora da se osetiodgovornim, razgovaraju}is u~iteqem, vode}i dete napojedine aktivnost ili kodprijateqa. Roditeqimoraju da budu slo`ni una~inu vaspitawazadr`avaju}i svako svojuulogu.

6. Ve~eri provodi predtelevizorom. Ranije je svakunedequ provodio s wom,sada odlazi na stadion sprijateqima. A uve~e, kodku}e neprestano gledateleviziju. Treba mu re}i:"Dragi moj, to tako ne ide.Ja se dosa|ujem." Praviti seda se ni{ta nije dogodilo,nadaju}i se da }e se onpromeniti i da }e svremenom sve do}i na svojemesto, besmisleno je. Samorazgovorom mo`e se odnosuvratiti `ivost.

7. Wegova majka jesavr{ena i nedodirqiva.Mama je uvek je na prvommestu. Savr{ena u svakoj

prilici, puna qubavi ibrige i razume ga boqe odbilo koga. Vrlo opasnatema koja ~esto dovodi dosva|e i svakosuprotstavqawe jebesmisleno. Treba gaodlu~no podsetiti da u`eni nikad ne}e na}iosobine neke druge osobe,najmawe svoje majke.

8. Nikad je ne izvodi uprovod. @enu nikad ne

izvodi u bioskop, posetuprijateqima, na ve~eru.Potpuno se opustiosmatraju}i da wihovu vezuvi{e ne treba graditi, da`eni ne treba posve}ivatipa`wu kao u danimazabavqawa. To je jedna odwegovih najve}ih gre{aka.Svaku vezu, zvala se onazabavqawe ili brak, trebanegovati. Zajedni~ka {etwagradom ve} }e razbitimonotoniju svakodnevice.Sitni znaci pa`we iponeki zajedni~ki izlazakbez dece oja~a}e vezu, dati ijednom i drugom snage da senose sa svakodnevnimproblemima.

VEZA [TA SVE UDAQAVA PARTNERE?

Љубомора, без довољно нежностиZa dugu sre}nu vezu qubav nije dovoqna, a stalno jadikovawe i nerazumevawe

`ivot udvoje mo`e da pretvori u pravu no}nu moru. [ta sve udaqava partnere i kakoprevazi}i nesuglasice? Prvo {ta treba u~initi je iskreno razgovarati s partnerom,savetuju psiholozi. A jo{ boqe je na vreme prepoznati i izbegavati pogre{nopona{awe, koje postepeno uni{tava qubav.

KU]ANOVOSTI • Nedeqa, 30. mart 2008. XI

URE\EWE

Kucnuo je ~as da "pro-budite" va{ dom izzimskog sna i unesete

u svoj `ivotni prostorenergiju i sve`inu prole}a.Mali dekorativni zahvatimogu mnogo da doprinesuveseloj atmosferi i probu-de optimizam, zbog ~ega }evam i `ivot biti lep{i...¸ Zimsku melanholiju iz

doma }ete najbr`e da otera-te ako jedan zid u dnevnojsobi okre~ite zelenom ili`utom nijansom. Psiholozitvrde da ove boje bude dobroraspolo`ewe. Sjajan efekatu domu mo`ete da postigne-te i ako zalepite tapete sacvetnim dezenom.

¸ Umesto belih anemi~-nih zavesa, ukrasite prozo-re prozra~nim tkaninamaveselih tonova.¸ Sede}u garnituru ili

stari trosed osve`ite {a-renom presvlakom ili jejednostavno zatrpajte ukra-snim jastu~i}ima.¸ Na klub sto u dnevnoj

sobi stavite `utu ili zele-

nu vazu sa sve`im prole}-nim cve}em, a trpezarijskisto ukrasite stolwakom safloralnim motivom.¸ U staklenim vitrina-

ma u prvi plan istakniteposu|e ili ukrasne figuri-ce intenzivnih nijansi.¸ Ako imate prostora,

unesite u dnevnu sobu pal-mino drvo ili benxamina u

velikoj, dekorativnoj sak-siji.¸ Osve`ite dotrajali na-

me{taj od drveta. Vratitemu sjaj pomo}u laka ili gaobojite belom bojom, a mo-`ete i da ga oblepite ukra-snim tapetama.¸ Na zidove oka~ite sli-

ke sa prole}nim motivima.M. D. P.

Дах пролећа

у ентеријеру

VRTLARSTVO

Нови украси баште

Ove godine uzgajiva~icve}a su nas obradovali samno{tvom novih sorti. Zasvakog pone{to. Ovom pri-likom, prikaza}emo vam ne-ke od najlep{ih.

1. Klematis - nama pozna-ta pewa~ica, sada u novomizdawu. Kona~no postojiklematis kojeg }emo mo}i dasmestimo u na{e vise}e sak-sije ili, `ardiwere. Sortabijou visine od samo 20-30cm gustog je i kompaktnograsta. Qubi~astoplavi cve-tovi pojavquju se sukcesiv-no od maja do septembra.Klematisu odgovara sun~a-no ili, polusenovito stani-{te. Neophodno je redovnozalivawe. Nije ga potrebno

orezivati. Pogodan je zaozelewavawe malih ba{ta,terasa ili, kao cvetna pro-stirka u ba{tama.

2. Primula - prole}e jenezamislivo bez ove vi{e-godi{we trajnice. Krupno-cvetne primule u `utoj, jar-kocrvenoj i qubi~astoj bo-ji, upravo su pravi izborposle sumornih zimskih da-na. Miri{qave su i dugocvetaju. Po~iwu da cvetaju

sredinom prole}a. Dobrouspevaju u polusenci, ali semogu uzgajati i na sun~anommestu uz redovno zalivawe.Primula se mo`e gajiti i usaksijama, u kamenim ba-

{tama ili, kao bordura ulejama. Preporu~ujemo sor-tu elizabeth killelay saduplim karmincrvenim la-ticama oivi~enim zlatnombordurom.

U sredi{wem delu cvetanalazi se `uto oko.

3. Digitalis candymountain jedinstvena sorta

sa svojim pink cvetovimai sa pegavim grlom. Izgle-da bo`anstveno. Cveta odjuna do septembra. Visine jeod 90 cm do 140 cm. Odgova-ra joj polusenovito, ili se-novito mesto i rastresitohumusno zemqi{te.

4. Bo`ur gay paree - veli-ki dupli vi{elati~ni cve-tovi, sa tr{avim laticamacrvenkastorozikaste boje i

belim sredi{tem u cen-tralnom delu cveta. Cvetpodse}a na cvet ru`e. Veo-ma popularna, dugove~na iizdr`qiva perena. Odgova-ra mu sun~ani, ili poluse-

noviti polo`aj i dobrodrenirano humusno zemqi-{te.Redovno ga treba zali-vati. Cveta u rano prole}e.

5. Gailardia sunbursttangerine - perena. Cvetovisa mekim laticama `ute bo-je i zelenkasto`utim sredi-{tem, oivi~enim prstenomboje pomoranxe. Cveta to-kom celog leta. Uspeva nasun~anom polo`aju i u do-bro dreniranom zemqi{tu.Lako podnosi su{u.

6. Ehinacea tiki torch - ne-verovatno lepa nova sortasa blistavim naranxasto-`utim cvetovima sa ogrom-

nim jezi~astim naranxasto-crvenim konusom. Cveta odsredine leta do jeseni. Ri-zom se sadi u aprilu, ilimaju, na 7 cm dubine. Gaji sena svetlim lokacijama, nadobro dreniranom glinovi-to-peskovitom zemqi{tu.Tra`i obilno zalivawe to-kom rasta, ali koren ne bitrebalo da se na|e u prete-rano vla`nom zemqi{tu,jer }e po~eti da truli. Le-

po izgleda u kombinacijisa qubi~astom `alfijom.

7. Hrizocefalum desertflame - raste kompaktno,nisko. Ima miris ananasa.Garntovano cveta celo le-to, uz minimalnu negu

8. Heuhera georgia peach- karakteri{e se ogromnimlistovima boje breskve, ko-ji tokom jeseni poprimajuru`i~astopurpurnu boju.Beli cvetovi se pojavqujusredinom leta. Najboqe us-

peva na rastresitijem, ume-reno vla`nom zemqi{tu, upolusenci.

9. Suncokret black magic -tamnocrvene boje cveta.Zbog svoje visine 180 cmmami poglede u ba{ti. Le-po se kombinuje sa cvetovi-ma u svetlijim bojama.

10. Geranium sweet heidy- favorit mnogih ba{ta.Cvetovi su upadqivi, pla-

vi~asto purpurni sa pinkprstenom i belim sredi-{tem. Cveta u pozno prole-}e. Dobro uspeva na svetlommestu, u polusenci. Cvetaod maja do septembra.

dipl. in`. Ivana ^olovi}

1

2

5

8

9

10

6

7

3

4

GASTRONOMIJA NOVOSTI • Nedeqa, 30. mart 2008. XIIIXII NOVOSTI • Nedeqa, 30. mart 2008.

Na ovim stranama objavqujemo i va{eodabrane recepte.

Tri najzanimqivija predloga svakogmeseca nagradi}emo

vrednim poklonima.Pi{ite nam i {aqite svoje

recepte na adresu:“Ve~erwe novosti” (za “@ivot plus”)

Trg Nikole Pa{i}a 7, 11.000 Beograd

Салата од копривеPotrebno je: 100 g mlade koprive, 4-5 krompira, glavica

crnog luka, 2-3 ~ena belog luka, so, uqe, sir}e.Dobro opranu i oce|enu mladu koprivu isecite, a sitno

iseckajte crni i beli luk. Krompir s quskom obarite, ocedite,oqu{tite i isecite na kocke. Sva sastojke za salatu pome{ajte,posolite, prelijte uqem i zakiselite, po ukusu, sir}etom.

Подварак с димљеном рибомPotrebno je: 2 kg kiselog kupusa, 1 kg dimqene, ispr`ene

ribe, 3 dl uqa, 3 glavice crnog luka, pola kesice bibera,lovorov list, malo aleve paprike.

Iseckan crni luk stavite u sud sa zagrejanim uqem,pr`ite i kad je upola pr`en, dodajte iseckan kiseli kupus,dobro prome{ajte i dinstajte da kupus omek{a i blagoporumeni. Tokom dinstawa dolivajte vodu, da kupus boqeomek{a. Kad je kupus omek{ao, dodajte alevu papriku ibiber. Sve to preru~ite u zemqani ili vatrostalni sud,stavite na dno red kupusa, preko rasporedite pripremqenuribu, pa stavite preostali kupus. Stavite u vrelu rernu dase malo zape~e i servirajte vrelo. Najboqe je da koristitemasnije vrste ribe, poput {arana, soma, ke~ige, kara{a.

Чорба од копривеPotrebno je: 200-400 g

koprive, ka{ika kukuruznogbra{na, uqe, ka{ika bra{na,aleva paprika, 3-4 ~ena belogluka, malo {e}era, so.

Opranu koprivu kuvajte 10-15 minuta, ocedite, sitnoiseckajte, pospite kukuruznimbra{nom i dobro izgwe~ite.Bra{no kratko propr`ite nazagrajenom uqu, dodajte malo

aleve parike, prelijte sa 0,5 lvode u kojoj se kuvala koprivai 0,5 l vode. Zatim dodajteiseckanu koprivu, iseckanbeli luk, malo {e}era i so,pa kuvajte jo{ 10 minuta.^orbu mo`ete da servirate spavlakom, jogurtom, renomili senfom.

Dragana Ili}, T. divizije 16/5, Bor

Посна сармаPotrebno je: 1 kg crnog

luka, 0,5 l uqa, 150 gquspica soje poparenevrelom vodom, 2 {argarepe,200 g pirin~a, kiseli kupusu glavicama, biber, glavicabelog luka, lovorov list, 2-3qute i slatka crvenapaprika, 150 g mlevenogsuncokretovog semena.

Odaberite sredwe glavicekupusa, okruglih, zbijenih itankih listova. Iseckancrni luk propr`ite nazagrejanom uqu da porumeni,pa dodajte opran i oce|enpirina~ i alevu papriku.Skinite s vatre i dodajte

ostale sastojke za fil. Svedobro izme{ajte i zavijajtesarmu. Na svaki list kupusastavite po ka{iku fila, pare|ajte u podmazan sud. Dnosuda prekrijte rezancima odkupusa. Slo`ene sarmeprekrijte listovima kupusa,stavite celu glavicu belogluka i nekoliko lovorovihlistova, pa nalijte vodom dasarme ogreznu. Kad provri,zapr`ite s malo alevepaprike i uqa, a zatimostavite da se kr~ka na tihojvatri, da kupus omek{a.

Verica Jankovi}, Prvomajska 10/31, Leskovac

^ITAOCI KUVAJU

[KOLA KUVAWA

Potrebno je: 250 g bra{na,malo soli, 65 g {e}era, 125 gbutera, jaje. Za fil i ukra-{avawe: 10 listova belog`elatina, 250 g posnog srem-skog sira, 250 g sremskog si-ra, 200 g {e}era, limun, ka-{i~ica uqa, 8 o~i{}enihkivija, 0,5 l slatke pavlake,5 ka{ika marmelade od ki-vija ili kajsija.

1. Bra{no, malo soli, {e-}er, jaje i margarin umutiteda dobijete glatko testo. Odtesta ispecite tri tanke ko-re. Testo podelite na tridela i svaki razvijte premakalupu pre~nika 24 cm. Pe-cite 12 minuta, u rerni za-grejanoj na 200 stepeni. Pe-~ene kore ostavite da seohlade.

2. @elatin potopite u vo-du i ostavite da nabubri, paga ocedite. Obe vrste srem-

skog sira umutite s {e}e-rom, pa dodajte sok i struga-nu koru, dobro opranog, li-

muna. Zatim sastavite sa `e-latinom, stavite sud na pa-ru i me{ajte da dobijetekremastu smesu.

3. Kalup oblo`ite foli-jom, stavite prvu koru i pre-ma`ite je marmeladom, pastavite drugu koru. ^etirikivija presecite po du`ini,a slatku pavlaku umutite u~vrst {lag i sastavite sumu}enim i prohla|enimkremom od sira.

4. Polovinu krema raspo-redite po drugoj kori, pa ra-sporedite polutke kivija.Odozgo stavite tre}u koru,prema`ite je preostalimkremom i ukrasite koluto-vima kivija. Tortu pre ser-virawa ostavite da se hladi3-4 sata u fri`ideru.

POSNO

Бела супаZa 4 osobe: veza rotkvica, veza

per{una, glavica crnog luka, ka{ikauqa, 600 ml supe od povr}a, 150 mlbiqne pavlake, 3 ka{ike krompira,so, biber, muskatni ora{~i}.

1. O~i{}ene i oprane rotkviceisecite na kolutove, per{un sitnoiseckajte, a crni luk na kocke. 2. Dvetre}ine iseckanih rotkvicapropr`ite na zagrejanom uqu, paprelijte supom i kuvajte 5 minuta naumerenoj vatri. 3. Iseckan per{un iposnu pavlaku dodajte supi pa kratkoprokuvajte. Krompir-pire ume{ajte u~orbu pa posolite, pobiberite idodajte muskatni ora{~i}. Preservirawa supi dodajte preostalekolutove rotkvica i pospiteper{unom.

Мешана салатаZa 2 osobe: 100 g mladog spana}a,

veza rotkvica, 6 ka{ika soka odpomoranxe, 5 ka{ika biqne pavlake,ka{ika uqa, ka{ika sir}etabalzamiko, so, biber.

1. Spana} dobro operite i ocedite.O~i{}ene i oprane rotkvice isecitena tanke kolutove. 2. Sok odpomoranxe, pavlaku, uqe i sir}e, so ibiber izme{ajte. 3. Spana} irotkvice pome{ajte i prelijtepripremqenim prelivom.

Пастрмка на поврћуZa 2 osobe: 250 g krompira, 250 g

tikvica, 1-2 glavice crnog luka, 1-2~ena belog luka, 2 ka{ike uqa, so,biber, 600 g pastrmke, per{un, 2-3limunova koluta, 150 ml supe odpovr}a.

1. Oqu{ten i opran krompir isecitena kolutove, kao i tikvice. 2. O~i{}eni opran crni luk isecite tako|e nakolutove, a beli luk izgwe~ite. 3.Krompir, tikvice, uqe, crni i beliluk posolite i pobiberite i stavite utigaw. 4. O~i{}ene, oprane i oce|enepastrmke posolite i pobiberite. Uunutra{wost svake pastrmke stavite pokolut limuna i iseckanog per{una. 5.Ovako pripremqene pastrmke stavitena povr}e, sipajte supu i sud pokrijtefolijom, stavite u rernu zagrejanu na200 stepeni i pecite 25 minuta. Preservirawa pospite per{unom.

SPECIJALITETI

Сочна јунетина с поврћем

Шницле с вишњамаZa 4 osobe: 100 g crnog luka, ~en belog luka, 3 ka{ike uqa,

ka{ika xema od vi{awa, 250 ml june}e supe, 2 ka{ike sir}e-ta balzamiko, 150 g zamrznutih vi{awa, 4 june}e {nicle po150 g, 4 ka{ike bra{na, ka{ika butera, so, biber, nana.

1. Crni luk isecite na rezance a beli luk izgwe~ite. Cr-ni i beli luk pr`ite na zagrejanom uqu. 2. U to dodajte xem,june}u supu, sir}e, pa kuvajte 5 minuta na laganoj vatri. Za-tim, dodajte vi{we bez ko{tica i nastavite kuvawe sosa jo{3 minuta, posolite i pobiberite. 3. June}e {nicle uvaqajteu bra{no i pr`ite ih na zagrejanom buteru i preostalomuqu. Pr`ene {nicle posolite i pobiberite. [nicle servi-rajte sa sosom i pospite nanom.

Стек на спанаћуZa 2 osobe: 200 g zamrznutog spana}a, so, biber, muskatni

ora{~i}, 100 g testenine, 2 june}a steka po 100 g, ka{ikauqa, 4 ~eri paradajza, 100 g mocarele, ka{ika seckanogvla{ca.

1. Odle|en spana} posolite, pobiberite i narendajte malomuskatnog ora{~i}a, pa izme{ajte. 2. Testeninu obarite uposoqenoj vodi i procedite. 3. Meso posolite, pobiberite ipr`ite na zagrejanom uqu. Paradajz prepolovite, posolite ipobiberite i rasporedite na propr`enom mesu. 4. Mocareluisecite na kolutove i stavite preko paradajza, a zatim sta-vite u rernu da se zape~e. Tako pripremqene {nicle servi-rajte sa spana}em i testeninom, i pospite seckanim vla{-cem.

Пуњене ролницеZa 4 osobe: 6 tankih june}ih {nicli po 120 g, 2 glavice cr-

nog luka, 50 g tikvica, 50 g pra{ke {unke, od 2 do 3 ka{ikesenfa, so, biber, 2 ka{ike uqa, 400 ml june}e supe, 100 mlslatke pavlake, od 3 do 4 ka{ike be{amel sosa.

1. [nicle malo izlupajte. Crni luk, tikvice i {unku ise-cite na kockice, a zatim izme{ajte sa senfom u glatku smesu.2.[nicle posolite, pobiberite, prema`ite pripremqenomsmesom i uvijte u rolnice i pri~vrstite ~a~kalicom. 3. Rol-nice propr`ite na zagrejanom uqu da porumene, zatim pre-lijte supom i kuvajte 45 minuta na umerenoj vatri. 4. Rolni-ce izvadite, a u sud dodajte pavlaku i malo prokuvajte, ume-{ajte be{amel sos, i kraju posolite i pobiberite. Rolniceservirajte sa sosom, a kao garnirung mo`ete dodati boranijuili obareni krompir.

МедаљониZa 2 osobe: 300 g krompira, 300 g kelerabe, glavica crnog

luka, 30 g butera, so, beli biber, 250 ml supe od povr}a, 100 gkrem sira, 2 ka{ike uqa, 4 june}a medaqona po 60 g, rukola.

1. Oqu{ten i opran krompir isecite na kri{ke. O~i{}e-nu i opranu kelerabu isecite na kolutove. 2. Sitno seckancrni luk dinstajte na zagrejanom buteru, zatim dodajte krom-pir i kelerabu i nastavite s dinstawem. Kad je povr}e maloomek{alo posolite i pobiberite. 3. Zatim, prelijte supom ikuvajte 20 minuta na umerenoj temperaturi. Na kraju ume{aj-te krem sir. 4.Meso posolite i pobiberite, pa propr`ite najako zagrejanom uqu sa svake strane po 3 minuta. Na kraju do-dajte povr}e, posolite i pobiberite. Pre servirawa pospiterukolom.

Месо у винуZa 4 osobe: 800 g june}eg mesa, so, biber, 2 ka{i~ice aleve

paprike, ka{ika bra{na, 180 g crnog luka, 50 g butera, 200ml belog vina, 250 ml supe, 200 ml slatke pavlake za kuvawe,vla{ac, 125 g krem sira.

1. Ise~eno meso na kocke posolite, pobiberite, pospitealevom paprikom i bra{nom, pa izme{ajte. 2. Seckan crniluk izdinstajte na umerenoj temperaturi, pa dodajte pri-premqeno meso i dinstajte, uz povremeno me{awe. 3. Zatim,prelijte belim vinom, prome{ajte, dodajte supu i otklopqe-no kuvajte 25 minuta. 4. Sipajte pavlaku i nastavite s kuva-wem jo{ 25 minuta. Pre servirawa ume{ajte krem sir, poso-lite i pobiberite.

MAJSTORI KULINARSTVA QIQANA URO[EVI]

U prvom restoranu, ne sa-mo kod nas, ve} i na Balkan-skom poluostvru, s tajland-skom kuhiwom "Bangkok"pripremaju se lagana jela,visoke hranqive vrednostii niskog procenta masno}e.Za ovu egzoti~nu kuhiwu jekarakteristi~no da se jedno-stavno priprema, uz dobropoznavawe me{awa sastoja-ka i kombinovawa ukusa.

- Glavni sastojci jela surazne vrste povr}a, a meso jevi{e kao mawi dodatak -ka`e Qiqana Uro{evi},

glavna kuvarica restoranakoji se nalazi na po~etkuZemunskog keja. - Pored svihvrsta mesa, poput sviwskog,june}eg, piletine, ipak, ak-cenat je na {kampima imorskim plodovima. A po-{to se sastojci kratko ter-mi~ki obra|uju, oko sedamminuta, svaka namirnicazadr`i svoja svojstva. Ori-jentalni ukus posti`em do-davawem za~ina. Vode}i za-~in je beli luk, a zatim tusu nana, specijalni, taj, bo-siqak, crveni i `uti kari,korijander, anis, |umbir.

U kombinaciji povr}a vo-di se ra~una da se spajajuona koja ne pu{taju mnogosoka, poput {argarepe, pa-prike, tikvica i praziluka.Ukoliko bi se dodali crniluk i kupus, jelo bi, ka`emlada kuvarica, bilo ra-skuvano i ne bi li~ilo ni

na {ta. Zato se crni luk ko-risti samo za pr`ene speci-jalitete.

U tajlandskoj kuhiwi ma-lo se koristi uqe, to su jelanisko kalori~na, a umestoobi~ne soli, soli se speci-

jalnim fi{-sosom. Na me-niju su i slatki{i, poputkran~ banane, ananasa isli~nog vo}a, a tapioka, ko-ji li~i na na{ puding, jebezukusan i Tajla|ani ga je-du posle dobro zaqu}enogobroka, da im ubla`i quti-nu.

- Umesto hleba, uz svakojelo se servira specijalnibareni jasmin-pirina~ - ka-`e Qiqana. - Tajlan|eniimaju jo{ jedan manir dauvek ostave malo hrane natawiru.

Qiqana daje i recept ka-ko da barite pirina~: 2 {o-qe pirin~a i 4 {oqe vodestavite da se kuvaju, uz do-datak malo sir}eta i soli.Kad voda uvri, pirina~ jekuvan.

Foto D. Mi{i}

Јела с маломеса

Торта с кивијем

NOVOSTI • Nedeqa, 30. mart 2008.XIV

VASPITAWE I KRITIKA

Критикујте понашање,а не особине

Kada kritikujete deteva`no je da to ~inite napravi na~in. Samo tako }eva{e re~i imati efekta iuticati na to da se wegovopona{awe promeni. Dabiste znali kako da sepostavite u nekimsituacijama, pomo}i }evam saveti psihoterapeutadr Zorana Milivojevi}a.¸ Napravite razliku

izme|u pona{awa iosobina. Uvek kritikujtesamo pona{awe, a ne dete iwegove osobine koje nemo`e da promeni. Naprimer umesto "kakva si tilen{tina", recite "nisiraspremio sto za sobom".¸ Budite uvek

konkretni. Reciteprecizno koje je topona{awe koje vam smeta ikada vam je i u kojojsituaciji zasmetalo. Naprimer, umesto "nikad neuradi{ ono {to od tebetra`im", recite "jutrosposle tu{irawa nisiobrisao pod koji siispolivao".¸ Recite jasno i

razumqivo. Najboqe jedirektno, bez zaobila`ewa,da ka`ete {ta vam smeta i{ta o~ekujete, jer takonajmawe rizikujete da vasdete ne}e razumeti. Naprimer, umesto "joj, samospremam za tobom", recite"molim te da slede}eg putaotrese{ blato sa cipela

ispred ku}e, a ne upredsobqu".¸ Stepenujte kritiku.

Ako dete uradi ne{topogre{no, i vi mu toka`ete uobi~ajeno, mirnimglasom, ono }e vas jednakodobro ~uti, ako ne i boqenego kada biste vri{talina sav glas. Emocija qutweu va{em glasu ne doprinosida vas drugi ~uju boqe.Kada detetu mirnosaop{tite kritiku, time

sebi ostavqate mogu}nostda slede}eg puta, ako setakvo pona{awe nastavi,povisite glas i o{trijezahtevate promenupona{awa. Ako ve} prviput urlate doiznemoglosti, ne preostajevam ba{ mnogo za slede}iput, a ni dete vas ne}erazumeti za{to se tolikouzbu|ujete kada radi ne{to{to mu prija. Kada ga vi{eputa opomenete za istustvar i pri tom poka`eteda ste svakog puta sve qu}i,detetu }e postati jasno da

ne{to sa wegovimpona{awem nije u redu.¸ Recite {to pre. Kada

vam neko pona{awe smeta,ispravno je da to detetusaop{tite {to je premogu}e. Ako se dete pona{ana ne`eqeni na~in, a vitome prisustvujete bezre~i, ono to shvata kao damu dozvoqavate da se takopona{a. Kada odmahreagujete, izbegavatemogu}nost da na tozaboravite ili da se poslene se}ate o ~emu je uodre|enom slu~aju bila re~.Izbegavate i to da se va{enezadovoqstvo pona{awemdeteta gomila i da kadavam se nakupi i drugihstvari, u nekoj maloj netako bitnoj situaciji,eksplodirate i izvi~ete zasve gre{ke unazad. Dete nebi razumelo ~emu takosilovita reakcija.¸ Nikad ne ignori{ite.

Ponekad vas detetovopona{awe toliko uvrediili razo~ara da ne znatevi{e {ta biste mu rekli.Zbog toga prestajete sa wimda govorite i pretvrate seda ga ne prime}ujete. Iakoje i prekid razgovoraoblik poru~ivawa, dete }ega pogre{no protuma~iti.Vi treba da mu poka`ete daje prekora~ilo granicedopustqivog i da jeu~inilo ne{to pogre{no,da su vas wegovi postupci

Odmahrecitedetetu {tavam smeta

××

NEGA ZANIMQIVOSTI

О пчелама иделфинима

- Proporcija mozgadelfina sa telom jepribli`na ~ovekovojproporciji, pa se zatodelfini smatraju jednimod najinteligentnijih`ivih bi}a posle~oveka.

- Delfini se koriste uAmerici za le~ewehendikepirane dece, aliisto tako ih koriste zavojne potrebe(postavqaweeksploziva).

- Mogu da dostignubrzinu oko 50kilometara na ~as.

- Jezik kameleonadvostruko je du`i odwegovog tela.

- Sve svetske p~eledolete svakoga dana naoko tri trilionacvetova, proizvode}itako oko 3.000 tona meda!

Невеном против осипа

Pelenski osip je ~estproblem kod beba, ali ganije te{ko re{iti. Vi{e od75 odsto novoro|en~adipati od pelenskog osipa uprvim mesecima `ivota.Uzroci pojave osipa mogubiti mnogobrojni:gqivi~na infekcija,infekcija urinarnog traktaili alergija na sapune ilosione ili jednokratnepelene. No{ewe pelenazna~ajno pove}ava vlaguko`e i wen pH. Pojaviosipa pogodujevlaga.Ukoliko je bebinako`a du`e mokra, to mo`edovesti do omek{avawaza{titnog sloja ko`e kojipostaje podlo`niji trewu sapovr{inskim slojem pelenei lokalnim iritansima.

Pelenski osip se naje{}ejavqa kod dece starosti 8-12

meseci (mo`da kaoposledica uzimawa ~vrstehrane). Obi~no se pelenskiosip mo`e izle~iti ~e{}immewawem pelena kao ikori{}ewem krema sacinkovim oksidom ilimasti za smirewe ko`e iza{titu od vlage.

Nega. Za negu de~je ko`ebilo bi dobro koristitiproizvode bez ve{ta~kih

boja isinteti~kih mirisa.Potra`ite proizvode kojisu pH uravnote`eni saprirodnim biqnimekstraktima i esencijalnimuqima, poput nevena, aloje ikamilice.

Neven ima protivupalnai antimikrobska svojstva istimuli{e obnovu ko`e.Aloja vera poma`e uvra}awu integriteta tkiva,i ima ubla`uju}aprotivupalna iantioksidantska svojstva.

Kamilica spre~avaosloba|awe histamina iubla`ava upalnu reakciju.

[ipak sadr`i mnogovitamina C ibioflavonoide koji ja~ajukrvne sudove, pove}avaju}iotpornost i ~vrsto}usudova poboq{avaju}icirkulaciju.

Uqe no}urka,suncokretovo uqe hladnoce|ena osiguravajuesencijalne omega-3 iomega-6 kiseline, kao iGLA masne kiseline -va`ne modulatore kodupalnog procesa. Poma`u uregulaciji qu{tewapovr{inskih delova ko`e.

M. Va.

Savet plusDa biste spre~ili pelenski

osip, va`no je da ~esto mewatepelene, povremeno toplomvodom operete de~ju guzu iostavite da se ko`a dobroosu{i pre nego {to stavitedrugu pelenu. Kad god mo`ete,dajte de~joj ko`i priliku dadi{e i koristite prirodneproizvode za negu.

SAVET STRU^WAKA

PsihologMajda Jane`i}

Supruga i ja se ~esto nesla`emo oko vaspitawadece. Kako da toprevazi|emo?

Petar, Beograd

Како помирити разликеу васпитним ставовима?

^ak ni blizanci ne misleisto pa stoga nije ~udno{to vi kao dve razli~iteli~nosti imate razli~itestavove u vezi savaspitawem dece. Kako }eneko podizati svoju decu,zavisi prvenstveno od togakako su wega gajili wegoviroditeqi, a tu se "ume{aju"i razni drugi uticaji. Zatoje va`no da budete svesnipotrebe da me|usobnouskla|ujete postoje}erazlike i gradite svoj(zajedni~ki) stil uvaspitawu, koji }e va{adeca poneti u `ivot kaone{to {to je obele`ilowihovo odrastawe. U tomsmislu, od koristi vammogu biti slede}esmernice:

1. Prihvatite da serazlikujete. To je mnogoboqe od me|usobnih napadai optu`ivawa druge straneda "ne misli ispravno" .

2. Prona|ite stav okokoga se sla`ete. ^im steizabrali jedno drugo za`ivotnog partnera, mora dapostoji bar nekolicinastvari oko kojih se sla`ete.Po|ite od toga i kada seradi o vaspitawu dece.

3. Poku{ajte da seuskladite oko najva`nijihpitawa, a to su bezbednosti zdravqe va{e dece.Uglavnom qudi ispravnoprocewuju {ta mo`e bitiopasno ili nezdravo zadecu, tako da }ete i vi,nejverovatnije, uspeti da seslo`ite oko ovih stavova.To }e predstavqatipo~etni uspeh u va{emuskla|ivawu i pomo}i }e daizgradite (i odr`ite) barelementarni autoritet ude~jim o~ima.

4. Ne sva|ajte se preddecom oko wihovogvaspitawa. Time zbuwujetedecu i stvarate im zgodan"teren" za manipulaciju.Ako ne mo`ete da na|ete

zajedni~ki stav oko ne~ega,recite deci da }ete se prvovi dogovoriti pa }ete imnaknadno zajedni~kisaop{titi {ta steodlu~ili.

5. Nau~ite da pravitekompromise. Dobro je da

jednom jedan od vasprihvati stav onog drugogiako se sa wim ne sla`e, adrugog puta obrnite uloge.Bitno je samo da sedosledno dr`ite onog {toste odlu~ili i da deci budejasno {ta od wih tra`ite.

Vremenom }ete videti {ta"u praksi" daje dobrerezultate, a {ta trebamewati.

6. U nedostatku drugihre{ewa, boqe je na "du`estaze" negovati i malostro`i pristup u

vaspitawu, nego biti ~asstrog a ~as popustqiv.

7. Ako i pored ovihsaveta ne budete imaliuspeha, konsultujte se sapsihologom ili obojepro~itajte neki odpriru~nika o roditeqstvu.

TESTNOVOSTI • Nedeqa, 30. mart 2008. XV

Najvi{e romboida

Re~i nisu va{a ja~a strana

Na svako wegovo "volim te, draga", vi se naje-`ite. Jo{ gore se ose}ate kada se od vas o~ekujeda izgovorite ove re~i! Promrmqate ih samopovremeno, kada primetite da va{ partner `u-di za qubavqu. Psiholozi bi rado istra`ilizbog ~ega se blokirate svakog puta kada nekometreba da izjavite qubav. Da li je to zato {tovam roditeqi nikada nisu govorili da vas vo-le? Ili vam se neko grubo narugao kada ste prviput izgovorili ove re~i? Ukoliko izraz "volimte" za vas ima posebnu, vremensku dimenziju iozna~ava ve~nu qubav, va{ srah od tako ozbiq-nih re~i je donekle opravdan. Ali, treba daznate da je svaki dan stvoren za qubav!

Najvi{e kru`i}a

U qubavi vi{e uzimate nego {to dajete

Vi ste od onih koji u qubavi uvek vi{e pri-maju nego {to daju. Mu{karci vas obo`avaju. ibrzo "padaju" pred va{im {armom. Va{a ne`-nost i izgled devoj~ice bude u wima instinktza{titnika. Vi u wima budite `equ za trajnomvezom, pa ~ak i porodicom, {to je i va{ krajwiciq. Do sada ste se naslu{ali mu{kih izjavaqubavi, ali vi ih gotovo nikad ne izgovaratejer se pla{ite dubqeg vezivawa i strahujete da}ete izgubiti slobodu. [to vam se mu{karacvi{e nudi, vi se dubqe povla~ite u sebe. Treba,me|utim, da znate da i wemu, kao i vama, veomaprija da s vremena na vreme ~uje "volim te".

Najvi{e trouglova

Umete da izaberete pravi trenutak

Kada osetite da je trenutak magi~an, vi radoizgovarate re~enicu: "Ovoga trenutka te zaistavolim." Ove re~i su, po va{em mi{qewu, suvi-{e dragocene i ~uvate ih samo za osobe do kojihvam je istinski stalo. Kada ste sa takvom oso-bom, rado joj izjavqujete qubav i s odu{evqe-wem prihvatate wene qubavne izjave. Takve re-~i za vas imaju samo jedno zna~ewe: "Volim tetakvog kakav si, iako znam da mi ne pripada{."Vi ne "dr`ite partnera za re~" i pra{tate muako ovim re~ima ne pridaje isti zna~aj kao vi,jer vrlo dobro znate da je iskrena qubav mogu-}a i kada se o woj ne govori, kao i da re~i nezna~ee mnogo bez iskrenih ose}awa.

Najvi{e kvadrata

Olako izjavqujete qubav

Vi rado i ~esto govorite "volim te" i veomase radujete kada i vama neko upu}uje iste re~i.Uostalom, pomalo ste razo~arani jer ih, po va-{em mi{qewu, va{ partner ne izgovara do-voqno ~esto. Mo`da bi trebalo da se zapitatekakvo zna~ewe pridajete tim re~ima. Mogu}e jeda na taj na~in pitate osobu kojoj izjavqujetequbav da li i koliko ona voli vas? Mo`da `e-lite da joj date do znawa da vam pripada? Ili,jednostavno, `elite da se uverite da vas ne}eostaviti? Krajwe je vreme da i vi postanete{tedqiviji na re~ima, kao i da dokaze qubavitra`ite u partnerovom pona{awu prena vama, ane u onome {ta vam govori.

1"Volim te" izgovarate sdozom ...

A. ...pro`drqivosti.B. ...diskrecije.V. ...ose}awa krivice.G. ...ozbiqnosti

2 U qubavi ste...

A. ...dosledni.B. ...qubomorni.V. ...nezasiti.G. ...slobodni.

3 Dosada{wi partneri suvam izjavqivaliqubav...

A. ...prerano.B. ...retko.V. ...u pravom trenutku.G. ...neiskreno.

4 [ta, po va{emmi{qewu, zna~i kada se"volim te" izgovarasuvi{e ~esto?

A. Sklonost ka feti{izmu.B. Potrebu da vam bude

uzvra}eno istom merom.V. Glad za qubavqu.G. Seksualnu `equ.

5 Ove re~i izgovaratesamo kada...

A. ... vas sateraju u }o{ak.B. ... izgubite razum od

qubavi.V. ... o~ekujete da }ete

dobiti istovetanodgovor.

G. ... osetite sna`nuinspiraciju.

6 Rekli ste mu da gavolite i sada seose}ate...

A. ...kao glupa guska.B. ...frustrirano.V. ...zadovoqno.G. ...voqeno.

7 Nekoliko meseci `ivitezajedno, ali on vam jo{nije rekao da vas voli?

A. Preuzimate inicijativui prvi mu izjavqujetequbav, ali on ne reagujeonako kako steo~ekivali. Zato gaotvoreno pitate: "Da lii ti mene voli{?"

B. Upu{tate se u bezazleniflert sa prvimkom{ijom, kako bistepartnera u~iniliqubomornim.

V. Ne pridajete tomenikakav zna~aj. Najzad, nisuva`ne re~i, nego dela!

G. Odgovara vam takvasituacija.

8 Kada ste bili dete,roditeqi su vamgovorili da vas vole...

A. ...kada su ose}alikrivicu zato {to neprovode dovoqno vremenasa vama.B. ...svake ve~eri pred

spavawe, posle obaveznepri~e za laku no}.

V. ...svakog puta kada bi vaszagrlili.

G. ...svake prestupne godine!

9 Da ne mo`ete dagovorite, kako biste mustavili do znawa da gavolite?

A. Pogledom.B. Zagrqajima.V. SMS-porukama.G. Buketom cve}a.

10Kada vam je partnerprvi put otvorenoizjavio qubav, viste wegovo "volimte" shvatili kao:

A. Moja si.B. Ti mi mnogo zna~i{.V. I ja tebe volim!G. Obo`avam tvoje telo.

11Zato ste mu odmahodgovorili:

A. I ja tebe volim.B. Hm... da li je danas tako

toplo ili se to samomeni ~ini?

V. Da li to prvi put nekomeka`e{?

G. Stvarno me voli{?Zauvek?!

12Da ne postoji izraz"volim te", vi bis-te ga zamenili sa:

A. Ostali zajedno ili ne,`elim ti svu sre}u nasvetu!

B. Ti me ~ini{ neizmernosre}nom.

V. Stvoreni smo jedno zadrugo.

G. Sada i ovde divno seose}am sa tobom.

13Kada stezaqubqeni, najvi{ese pla{ite...

A. ...da }ete izgubitislobodu.

B. ...da }e vas partnerostaviti.

V. ...da mu ne pru`atedovoqno qubavi.

G. ...da }e vam biti dosadno.

Umete li da na pravi na~in izjavitequbav i da li od partnera o~ekujete da vam stalno govori da

vas voli? Odgovorite na ponu|enapitawa i otkri}ete da li ste od onihkoji olako izgovaraju "volim te" ili stevrlo "{tedqivi" na tim re~ima?

RE[EWE

Како кажете"волим те"?

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

A B V G

STILNOVOSTI • Nedeqa, 30. mart 2008. XVII

Ralf Loren,{ezdesetdevetogodi{wimodni dizajner iz Wujorka,ve} gotovo {est decenijabudan sawa. Po~eo je dagradi temeqe svoje budu}emodne imperije jo{ kaodesetogodi{wi siroma{nide~ko iz Bronksa,skupqaju}i novac zanajlep{e cipele koje su se utom wujor{kom kvartumogle kupiti. Wegov ukusbio je vi{e nego neobi~an,jer ono kako je `eleo daizgleda nije mogao da vidi u

svojoj siroma{nojporodici, ve} samo ukwi`evnosti i sawarijama.Da li je bilo ne{tospecijalno u prole}u nadBronksom ili ne, alislikovitu biografemupredstavqa i podatak da su

kao de~aci Ralf (Loren) iKelvin (Klajn) sawalisli~an modni san,posmatraju}i ne ba{plemenite uli~ne pejza`eBronksa. Ipak, nijedokazano da su se ikada udetiwstvu sreli. Kaogimnazijalac Loren je {ioi prodavao kravate u {koliu koju je i{ao zajedno saBertom Lankasterom kojimu je verovatno bio i prvimaneken.

Za kvalitetnu modnuartikulaciju potrebna je ikvalitetna inspiracija imodna emocija. Loren jena{ao zlatni izvor ineprolazne vrednosti kao{to je tipi~an izgled

britanskog xentlmena iliengleskog aristokrate ikao {to su imperativnetkanine jedne od vode}ihtekstilnih industrija,britanske. Kada sespomenuti elementi pove`uu celinu i prokrve veoma`ivim ameri~kim snom ozaradi prvog miliona, umodnoj industriji nastajepojava koja nosi ime RalfaLorena. Navedena modnakonstrukcija ne bi uameri~kom svetuopstajavala ve} ~etiridecenije da joj nisu dodatii autenti~ni elementifolklora - strogi izglednarednika, kauboja i{erifa iz gradova Divqegzapada sa {irokimkravatama u be` boji,ko`nim sarama ipra{wavim ~izmama, kao irazbaru{eni romanti~niizgled ameri~kih radnikau svilenim ko{uqama sanaborima i zgu`vanimkapama od tvida,predstavqeni u likovimafilma "Bande Wujorka".Tome treba dodati i izgledlikova ameri~kogromansijera SkotaFicxeralda - rasko{netoalete ameri~kih~arlston-dama irazma`enih prete~a damasa "sponzorima", kao iprvih milijardera,malverzanata sa berze,nafta{a, bankara istudenata presti`nihuniverziteta. A da bi svivoleli Lorena, trebadodati i za~in kojimiri{e na rok - izgled rok

ikona - Boba Dilana i~etiri najpoznatija"kotrqaju}a kamena" nasvetu.

U malo kojoj radionici,spoj navedenih slikatvorio bi logi~nu celinu.Ipak, Loren u svojuretortu dodaje posebnisastojak, zrno modne vizije,prstohvat uverewa dastvara novi svet, sastojakza magnetsku privla~nostsvojih kolekcija - tajne kojenijedan alhemi~ar nikadane otkriva. A taj kreator upravom smislu i pripada

svetu modnih alhemi~arakoji snove, vizije, iluzije ikrpice, pretvaraju u ~istozlato, a tip odevawa

engleskog gospodinaoli~enog metaforom"engleskog pauna"osavremewuje i prodajepakuju}i ga u novo, modernopakovawe.

Ralf Loren, kaonajosetqiviji tuma~ameri~ke pro{losti naameri~koj modnoj sceni,kreirao je kostime zakultni film "VelikiGetsbi". Film je po mnogo

~emu postao istorija, ali usvesti gledalaca ostajeprekrsani izgled glumacakoji ~ine za~etnikeameri~kog visokogdru{tva. Rafinirani skladotmenih boja (be`, golubijaplava, svetlo`uta isvetlozelena), perja ikrzna, prekrasnih kapa i{e{ira i otmenih,zavodqivih, mekanihlinija haqina, kostima,odela, bluza i ko{uqa,u~inio je Ficxeraldovroman, i posle osamdesetgodina od nastanka,neprolaznim. Lorenovave{tina da konstrui{e,dekonstrui{e irekonstrui{e, u tom filmu,

u potpunosti je do{la doizra`aja.

Urednici vode}ihwujor{kih ~asopisa voleda posve}uju svoje modneeditorijale Ralfu Lorenu,i wegovim romanti~nimpredstavama nacionalnepro{losti, ulep{avaju}i jei kite}i je atributimabritanske aristokratije.^italac se ne mo`e otetiutisku da pisci tekstova o

Lorenu veoma nadahnutoslikaju gospodu sa Isto~neobale predstavqaju}i je kaodendije ultimativnog stilai "uli~ne lordove"("Wujork tajms") sa{irokim svilenimkravatama, kama{nama icipelama toliko sjajnim dawihovi vlasniciogledaju}i se u wima mogu

da poprave ve} savr{enenabore na ka{mirskojmaramici koja viri iz xepakod elegantnog revera.

Od re~enice da "nikonije verovao da }esiroma{ni jevrejski de~akiz Bronksa stvorti svojmodni svet", do kreda da "tonema veze sa dru{tvenimstatusom ve} sa snovima",pa do stava da "wegoveprodavnice i modeli sa

wegovih revija treba dabudu nalik atmosferi iprotagonistima iz filmovai romana" i jo{ va`nijeg da"on ne prodaje ode}u ve}stil `ivota", Ralf Lorense pona{ao kao noviTvorac veruju}i da imapravo da stvori svojureligiju i da poku{a doprivu~e svoje vernike.

Pi{eBiqana

\or|evi}

Ja ne dizajniram ode}u, ja stvaram svet.

Ralf Loren

MAGOVI MODE RALF LOREN

Велики Гетсби америчке модне сценеMe|u {e{irima i grivamaWegova modna diva dobro se ose}a i u xinsu uvu~enom u

visoke xokejske ~izme i oko sebe donosi atmosferu opu{tenog{ika engleske ledi koja odi{e sportskom elegancijom, jedinommogu}om dok na vrancu jezdi ravnicama ili timari svogqubimca. Ona nosi kratke sakoe i `akete sa motivima izangloameri~kog folklora, ali joj to nimalo ne daje izgled `enekoja ne bi mogla da se u istom "izdawu" pojavi na ulicamaMenhetna.

Wen za{titni znak i statusni simbol je {e{ir -najrazli~itije oblikovan. Ipak, on je uvek "ralflorenovski" -veliki i voluminozan, skupocen i glamurozan. Wegova diva,kontemporarna verzija lepotice sa Divqeg zapada, nikada neprolazi neprime}ena. Naprotiv, u oblacima parfema RalfaLorena, koji je uvek jednostavan, samosvojan, ~ist i probojan, onaplasira svoju siluetu dame neprolazne i nezaobilazne lepote.

Tvorac urbanog {ikaLorenove kolekcije za dame inspiri{u modna razmi{qawa,

iniciraju potrebu za stvarawem sopstvenog stila i kupovinu. Wegovedame ogrnute su najfinijim tkaninama - te{kom, voluminoznomsvilom ili {ifonom, najfinijim vrstama pamuka, ka{mira, mohera,kamlihara i tvida. Ona `eli da deluje strogo, samouvereno i dabudi strahopo{tovawe. Ujedno, ona `eli da se ose}a potpuno udobnou rolkama, bluzama, puloverima i xemperi}ima od najsuptilnijegprediva. Wene ko{uqe nikada nisu romanti~ne, ve} ih odlikujupro~i{}ene o{tre linije fine arhitektonike. Wena haqina nastalaje kao kombinacija ultimativnog seksepila i folklora Divqegzapada. Ona kora~a oholo dok oko wenih nogu vibriraju i poskakajuvolani, karneri ili {lepovi i podse}a na damu koja je bila jedinazajedni~ka ta~ka "dobrog" i "lo{eg", zbog koje su izlazili narevolvera{ke dvoboje.

"Polo sport" - Lorenovo sredwe imeTaj brend, zasigurno, ve} decenijama zavodi sportskim duhom i

okrenuto{}u prirodi. Neguju}i paletu boja zastupqenih u prirodi- smaragdnu zelenu engleske trave, plavu vedrog neba, boju ve~neelegancije, teget, svojstvenu uniformama de~aka sa Itona, toplusme|u, boju u{tavqene ko`e i kowa, ona privla~i prirodno{}u,sve`inom i klasi~nim stilom.

IZUMI NOVOSTI • Nedeqa, 30. mart 2008.XVIII

KO JE I KADA IZMISLIO PREDMETE KOJE GOTOVO SVAKODNEVNO KORISTIMO

Једноставни, а савршени

1. GRAFITNA OLOVKAPronalaza~: Kaspar Faber - 1761.

Iako je jo{ 1565. u Engleskoj otkrivenoveliko nalazi{te grafita, on je nerado ko-ri{}en za pisawe, jer je prqao prste. Tekje stolaru Kasparu Faberu iz Nirnberga1761. palo na pamet da tanak {tapi} gra-fita utisne izme|u dva komada drveta i na-pravi prvu olovku. Dana{wi osmougaonioblik grafitna olovka je dobila 1905. awena {irom sveta prepoznatqiva `uta bo-ja izabrana je zato {to se najve}e nalazi-{te grafita, izuzetnog kvaliteta, nalazi uKini.

2. ZIHERNADLA (sigurnosna kop~a)Pronalaza~: Volter Hant - 1849.

Smatra se da je ovaj mehani~ar iz Wujor-ka prvi izmislio ma{inu za {ivewe, alitaj pronalazak nije patentirao iz strahada }e mnogobrojne {vaqe ostati bez posla.

Izgleda da se kasnije ipak opametio. Sa-svim slu~ajno je, vrte}i komad `ice me|uprstima, izmislio zihernadlu, i taj izum jeodmah patentirao. Naravno, veoma brzo seoslobodio svih dugova.

3. GUMICAPronalaza~: Stiven Peri - 1845.

Po{to je 1839. ^arls Gudjier izmisliovulkaniziranu gumu, Stiven Peri je taj no-vi materijal iskoristio i napravio prvugumicu. Danas se ona proizvodi od sinte-ti~ke gume.

4. KORNET ZA SLADOLEDPronalaza~: Italo Markoni - 1903.

Da ovom uli~nom prodavcu sladoleda izWujorka nije dosadilo da stalno pere ka-{i~ice i ~a{e u kojima je mu{terijamaslu`io sladoled, ova omiqena letwa po-slastica bi se i danas jela ka{i~icom. Pr-vi kornet za sladoled Markioni je napra-vio od testa za kola~e.

5. KLIKERPronalaza~: Martin Kristijansen - 1905.

Amerikanac danskog porekla MartinKristijansen izmislio je ma{inu za prav-qewe raznobojnih staklenih kuglica - kli-kera, i preko no}i se obogatio. Ve} slede}egodine proizvodio je i prodavao vi{e odmilion klikera mese~no.

6. PATENT ZATVARA^ (rajsfer{lus)

Pronalaza~:Oto Frederik Gideon Sandbak - 1913.

Kana|anin {vedskog porekla GideonSandbak prvi je patentirao ovaj izum, madaje on samo usavr{io prvobitnu, prili~noslo`enu i neprakti~nu ideju VitkombaXadsona.

7. ZVEZDASTI ILI FILIPSOV ZAVRTAW

Pronalaza~: Henri F. Filips - 1936.

Tridesetih godina pro{log veka ameri~-koj automobilskoj industriji bile su po-trebne preciznije alatke od onih koje su dotada kori{}ene. Taj problem je re{io Hen-ri Filips, izmisliv{i zvezdasti zavrtawi odgovaraju}i odvija~.

8. ALKALNA BATERIJAPronalaza~ Semjuel Ruben - 1944.On je prvi proizveo baterije sa merku-

rom za baterijske lampe koje su koristiliameri~ki vojnici u Drugom svetskom ratui alkalne fle{-miwonke za "kodak" fotoa-parate.

9. RU^KA ZA OTVARAWE ALUMINI-JUMSKIH LIMENKI

Pronalaza~: Danijel Kuxik - 1975.Od 1965. kada je po~ela masovna proi-

zvodwa aluminijumskih limenki, pla`e{irom sveta su bile pune odba~eniho{trih aluminijumskih poklopaca. Naime,one su se u po~etku otvarale povla~ewemru~ke nagore, izvla~ewem i odbacivawemdela poklopca. Ali, Kuxik je smislioprakti~niji i bezbedniji na~in wihovogotvarawa.

10. SAMOLEPQIVI PAPIRI]I ZA PISAWE PORUKA (post-it)

Pronalaza~i:Spenser Silver i Art Fraj - 1977.Gotovo da na svetu nema kancelarije bez

malog `utog blok~i}a sa samolepqivim li-stovima koji je umnogome pojednostavio `i-vot zaboravnima. Prvi put se pojavio naameri~kom tr`i{tu 1980. i plod je zajedni~-kog truda dva velika prijateqa, hemi~araSpensera Silvera, koji je otkrio posebnuvrstu lepka i in`ewera Arta Fraja, velikogzaqubqenika u muziku i aktivnog peva~a ucrkvenom horu. Naime, Fraju su iz notnihsvezaka stalno ispadali papiri}i kojima jeobele`avao strane, pa je do{ao na ideju daih prema`e Silverovim lepkom, {to mu jeomogu}ilo da ih vi{e puta koristi.

@eqka Duli}

Baterije, samolepqivi papiri}i za pisawe poruka, gumice za tegle ilikosu, hemijske olovke, zihernadle, zvezdasti zavrtwi i odvija~i, patent-zatvara~i, ru~ke za otvarawe konzervi... Vi{e i ne obra}amo pa`wu namnogobrojne predmete koje svakodnevno koristimo, a koji nam {tede vremei `ivot ~ine lak{im.

Da li ste se ikada zapitali ko je i kada izmislio ove tako jednostavne, atako savr{ene predmete?

MIKROSKOPNOVOSTI • Nedeqa, 30. mart 2008. XIX

KACIGE SA SENZORIMAAmeri~ka vojska i privatni sektor zajedno konstrui{u za{titnuopremu kojom bi se smawio broj povreda mozga. Novi izum prven-stveno je namewen vojnicima, ali kasnije i upotrebi u drugimzanimawima, u kojima postoji rizik odpadova i povre|ivawa. Istra`ivawa supo~ela na fudbalerima, na ~ije kacigesu stavqeni specijalni senzori koji ot-krivaju i bele`e podatke o udarcima.Memori{u se ja~ine i smer udaraca, itako otkrivaju najugro`enije zone naglavi. Eksperimenti sa udarcima radese i u vojsci, ali na lutkama. A na voj-nicima mere pokrete glave, senzorima sme{tenim na {lemovi-ma. Po povratku sa terena svi podaci unose se u kompjuter i daqeobra|uju. U civilne svrhe, senzori }e mo}i da pomognu kako bilekari otkrili najboqi na~in le~ewa `rtava povreda na radu,ili, recimo, na fudbalskom terenu i bokserskom ringu.

NAUKA NEMO]NAVakcina protiv side mo`da nikada ne}e biti prona|ena, najno-vija je pesimisti~na prognoza „nobelovca“ Dejvida Baltimora.Danas nismo nimalo bli`i vakcini nego kad je virus tek otkri-ven, smatra ovaj nau~nik. Baltimor,biolog kalifornijskog Instituta zatehnologiju, odlikovan je Nobelovomnagradom jo{ 1975. godine za otkri}eenzima koji je kasnije prepoznat kaokqu~ reproduktivnog mehanizma viru-sa HIV. Kada je godine 1980. otkrivenapovezanost virusa HIV i side, nau~ni-ci su mislili da je vakcina odmah„iza }o{ka“. Istra`iva~i su se 1986. godine slo`ili da }e imbiti potrebno desetak godina da naprave vakcinu protiv HIV-a.Pro{lo je, me|utim, mnogo vi{e, ka`e ovaj „nobelovac“, a nau-ka jo{ tapka u mestu. Jo{ nije otkriven na~in kako bi se sa~u-vao imuni sistem, koji je virus u stawu potpuno da uni{ti.

SPAS ZA ZAMORCE@ivotiwe na kojima se ispituju novi lekovi i medicinske metodemogle bi uskoro, u mnogim eksperimentima, da zamene hemikalije.Ameri~ki nau~nici toksi~nost hemikalija ispituju na novi na~in,brzim automatskim testovima na }elijama. Tako dobijaju pouzdani-je i jeftinije rezultate i ne izla`u `ivotiwe opasnim materija-ma. Projekat su pokrenuli Nacionalni institut i Ameri~ka agenci-ja za za{titu `ivotne sredine. Ovi hemi~ari poku{avaju da otkri-ju specifi~ne strukture molekula koje bi predvi|ale tok-si~nost za qude, onako kako to sada otkrivaju testovina `ivotiwama. Sada{wi na~in eksperimentisa-wa je skup, spor i nije sasvim pouzdan. Na`ivotiwama je za posledwih30 godina testirano 2.500 he-mikalija. Na automatskimtestovima to bi moglo dabude ura|eno za jednoposlepodne.

Priredila Ivana Mi}evi}

Kraj Zemqe sasvim je izvestan, ali ne}e skoro. Da se oprostimo od planete imamo jo{ 7,59 mi-lijardi godina. Ali, tada od na{e planete ne}e ostati ni{ta. Bi}e zbrisana kao da nikada nijeni postojala. Ako ni{ta ne u~inimo u me|uvremenu, Zemqa }e tada biti izba~ena iz svoje orbi-te, a ogromno u`areno Sunce uvu}i }e je u brzu i maglovitu smrt. Ovo je najnovije predvi|awedvojice astronoma, Klausa Pitera [redera sa Univerziteta u Guanahuatu u Meksiku i Roberta Ko-nona Smita sa engleskog univerziteta Suseks.Najve}i problem Zemqe je to {to Sunce, stare}i, po-staje sve glomaznije i emituje sve ve}e koli~ine to-plote. Tokom svojih 4,5 milijardi godina `ivota, pre-ma teoriji o evoluciji zvezda, Sunce je ve} postalo za40 odsto usijanije. @ivot na zemqi, u narednim mi-lionima godina postaja}e sve vreliji i na kraju sa-svim nesno{qiv.^ak i ako uspe da izbegne da je Sunce proguta, Zemqa}e biti spr`ena, a sve `ivo na woj uni{teno.Za milijardu godina Sunce }e biti za desetinu sjajni-je. Okeani na Zemqi prokqu~a}e. Sunce }e za 5,5 mi-lijardi godina po~eti da emituje ogromne koli~inehidrogenskog goriva u svoje slojeve. Vremenom, oni }epopustiti, i ova energija brzo }e se emitovati u oko-linu, a Sunce }e se pretvoriti u xinovsku buktiwu.Ovolika vrelina umiru}eg Sunca skroz }e poremetitisolarni sistem. Crveni xin proguta}e Merkur i Vene-ru. Sudbina Zemqe malo je komplikovanija... Za po~etak,pomeri}e se na mesto koje sada zauzima Mars, mesto na kome }e imati {anse i da bude zauvekprogutana, ali i malu nadu da pre`ivi. U ranijim istra`ivawima nau~nici su procewivali daima nade da se Zemqa otrgne Sun~evom zagrqaju. Prema nalazima dr Smita i dr [redera, me|u-tim, {anse da Zemqa pre`ivi gotovo su jednake nuli. Wihovi prora~uni zasnovani su na mere-wima mase koju }e Sunce gubiti tokom svog kataklizmi~nog kraja. Ka`u paradoksalno, ali {tovi{e mase bude gubilo, to }e wegova pomerawa da budu ve}a. Rezultati wihovih prora~una ka-`u da }e crveni xin biti 256 puta ve}eg obima i 2.730 puta sjaniji. Odvoji}e se plameni bi~e-vi, stvoriti izbo~ine na Suncu. Promene na wemu uspori}e i gravitaciju Zemqe i uvu}i je uspiralnu putawu ka Suncu... Posle perioda sagorevawa helijuma, skupqawa, {irewa, pa ponov-nog skupqawa, Sunce }e se hladiti i bledeti ostatak vremena.

ASTRONOMI ODREDILI KADA BI NA[A PLANETA MOGLA

DA NESTANE IZ UNIVERZUMA

Zemqa u naru~ju Sunca

Planeta}e izgubiti svoju putawu i zavr{iti u utrobi Sunca koje }e biti 256 puta ve}egobimai 2.730 puta sjajnije

Planeta}e izgubiti svoju putawu i zavr{iti u utrobi Sunca koje }e biti 256 puta ve}egobimai 2.730 puta sjajnije

NadaPostoje samo dve opcije za spas

~ove~anstva, pesimisti~ne su prognozeovog tima. Jedna je pronala`ewe koloni-

ja u drugim zvezdanim sistemima. A druga opcija, kako je dr

Smit izneo u nau~nom radu u ~asopisuKraqevskog astronomskog dru{tva,

jeste usavr{avawe robotike i astroin`eweringa, kojima bi mo`da

ne{to moglo da se uradi.

Prevremeno ro|ene bebe imaju mnogobrojne posledice ukasnijem `ivotu, pokazala je najnovija studija objavqenau @urnalu Ameri~kog medicinskog udru`ewa. Ispituju}iosobine i `ivotne navike vi{e od miliona dece i odra-slih, zakqu~ili su da se `ivot prevremeno ro|enih um-nogome razlikuje od `ivota qudi koji su u maj~inom sto-maku proveli punih devet meseci. Stepen wihove smrt-nosti znatno je ve}i, mawe ih zavr{i sredwu {kolu imnogo mawe odlu~i da i sami postanu roditeqi. Ipak,majke koje su i same bile nedono{~ad, ukoliko se odlu~eda zatrudne, ~ine to {to je ranije mogu}e.Statistika ka`e da se, u Engleskoj, na primer, svaka osmabeba rodi pre no {to sasvim sazri za spoqni svet.Nau~ni tim ispitivao je `ivote nedono{~adi ro|enih uNorve{koj izme|u 1967. i 1976. godine. Me|u 1.167.506slu~ajeva bilo je 60.354 prevremeno ro|enih, i to pre 37nedeqe trudno}e. Me|u bebama koje su svet ugledale ve}posle 22-27 nedeqa u maminom stomaku, smrtnost u ra-nom detiwstvu bila je od 5,3 do 9,7 puta vi{a nego kodostale dece.Veoma rano ro|ene devoj~ice i de~aci kasnije ~esto ne-maju svoju decu. Samo 14 odsto mu{karaca i 25 odsto ovih`ena se odlu~e da postanu roditeqi, {to je u odnosu naprosek od 50 mu{karaca i 68 `ena ro|enih na vreme -veoma malo. Ipak, profesora Rolva Skjervena, jednog od~lanova nau~ne ekipe, najvi{e je iznenadio broj dugo-ve~nih me|u prevremeno ro|enima, s obzirom na velikustopu smrtnosti u ranijem `ivotnom dobu.Ipak, ovi stru~waci poru~uju da, iako su nedono{~adizlo`ena ve}im rizicima, najve}i broj wih, ~ak 99 od-sto, ima sasvim normalan `ivot, kao i bebe koje su nasvet do{le posle trudno}e od devet meseci.

TINEJXERI POKRE]U RAZLI^ITE MO@DANE ZONE PRILIKOM GOVORA

PRI^A KAO DEVOJ^ICAMu{ki i `enski mozak, bar u tinejxerskom uzra-stu, aktiviraju razli~ite delove prilikom go-vora. Ovo je pokazalo najnovije istra`ivaweme|u ameri~kim adolescentima, objavqeno u~asopisu „Neuropsihologija“. Rezultati ovogistra`ivawa, koje pokazuje da de~aci i devoj~i-ce, kada govore, „ukqu~uju“ razli~ite mo`danezone, moglo bi da pomogne i u obja{wavawu

procesa u~ewa. Ve} je dokazano da su devoj~iceu tinejxerskom uzrastu mnogo uspe{nije na je-zi~kim testovima, imaju boqe verbalne sposob-nosti i lak{e pamte tekstove. Zato se DaglasBurman sa Nortvest univerziteta u Ilinoisu,koji se bavi kognitivnim procesima u mozgu, za-

interesovao i zapo~eo istra`ivawa kojima }eotkriti postoje li razlike i u drugim mo`da-nim aktivnostima, koje su uslovqene polnim ra-zlikama.Istra`ivawe je ra|eno na 50 devoj~ica i de~akastarosti od devet do 15 godina. Radili su razli-~ite testove, re~i su im prikazivane na monito-rima ili izgovarane, a deca su, kasnije, odgova-

rala na razli~ite zahteve. Magnetnom rezonan-com bele`ene su slike mo`danih aktivnosti i ka-snije upore|ivani rezultati de~aka i devoj~ica.Kod devoj~ica je bila mnogo ve}a aktivnost go-vornih zona, a kod de~aka slu{nih i vizuelnihoblasti.

BEBE RO\ENE PRE VREMENA IMAJU VI[E PROBLEMA

U KASNIJEM @IVOTU

Rizik iz maminog stomaka

ASTROLOGIJANOVOSTI • Nedeqa, 30. mart 2008. XXI

NEDEQNI HOROSKOP ZA PERIOD OD 30. 3. DO 6. 4. 2008. GODINEOVAN (21. 3. - 20. 4)

Posao - Ulazak Merkura u va{ znak omogu}a-va vam da jasnije sagledate situaciju u kojoj senalazite, ali i da uspostavite neke noveposlovne kontakte od kojih }ete imati koristi.

Novac - Poku{ajte da smawite prohteve, jer }ete ina~eimati neke vanredne izdatke. Ro|aci vam mogu zatra`itinovac na zajam, razmislite kome }ete ga dati.

Qubav - Jedni misle da ste stidqivi, a drugi da stetajanstveni. U stvari niste na~isto kako da se postavite usituaciji koja vam pomalo izmi~e kontroli. Pred krajperioda, osoba koja vam se svi|a bi}e mnogo aktivnija iotvorenija prema vama.

Porodica - Budite mawe osetqivi na kritike starijih~lanova porodice, ili onih koji su za vas autoritet i do~ijeg mi{qewa dr`ite, nezavisno od uzrasta.

Zdravqe - Mogu} mawi nazeb.

BIK (21. 4. - 21. 5)Posao - U ovoj sedmici postavqate osnove neke

nove saradwe, ili finalizujete ono {to ste ve}zapo~eli, ili o ~emu razmi{qate du`e vreme.

Bilo bi dobro da imate strpqewa za one koji nisu takoefikasni kao vi.

Novac - O~ekujete vanredni honorar, ili po~etak novogposla koji bi trebalo da vam donese lepe prihode.

Qubav - Trebalo bi da se oslonite na svoju intuiciju,naro~ito ako imate dve simpatije. Mogu}e je da vam se svi|aneko u koga nemate mnogo poverewa, ali vas neodoqivoprivla~i. Ako se radi o Vagi ili Devici, ne buditepreterano zatvoreni u sebe.

Porodica - Izbegavajte rasprave ako ste ro|eni krajem{ezdesetih godina. Preosetqivi ste i ne shvatate dobrenamere va{ih bli`wih.

Zdravqe - Mogu}a glavoboqa.

BLIZANCI (22. 5. - 21. 6)Posao - Nastavqa se povoqan uticaj planeta,

{to se sjajno odra`ava na va{u karijeru. Mo`eteo~ekivati ponude od prijateqa u vezi sa ulaskomu privatan biznis, ili u neki zajedni~ki

poduhvat, koji }e vam se u svakom slu~aju isplatiti.Novac - Mogu}i su dobici sa vi{e strana ili uve}awe

prihoda.Zna}ete kako da to unov~ite.Qubav - Mlada, vesela i razdragana osoba privla~i va{u

pa`wu, jer uspevate da na|ete zajedni~ki jezik sa wom.Mo`ete o~ekivati interesantne susrete i sadr`ajandru{tveni `ivot. Ako ste mladi, o~ekujete susrete navelikim skupovima.

Porodica - ^lanovi va{e porodice se trude da vaspodr`e u svemu {to `elite, ~ak i kada sumwaju da li ste upravu.

Zdravqe - Dobro se ose}ate.

RAK (22. 6. - 22. 7)Posao - Prolazite kao i svi kroz fazu

posledwih dana pre pojave mladog Meseca, {tona va{ znak deluje prili~no obeshrabruju}e, jervam se mo`e ~initi da treba da budete

energi~niji, ali vam to nikako ne polazi za rukom.Novac - O~ekujete isplatu nekog iznosa koji vam neko

duguje. Planirate da ga ulo`ite u neki privatan posaoili u umetni~ke predmete.

Qubav - Privla~i vas osoba koja vas u velikoj meriiritira, ali vas i ~ini nespokojnim. Ako se radi osportisti ili nekom ko ~esto putuje, na|ite dovoqnovremena da bistte ostvarili blizak kontakt.

Porodica - O~ekujete da vas va{i najbli`i podr`e uvezi sa va{im planovima, posebno ako se odnose nainostranstvo ili stru~no usavr{avawe.

Zdravqe - Glavoboqa.

LAV (23. 7. - 22. 8)Posao - Nastupa povoqan period u kome

mo`ete o~ekivati dobre kontakte sa strancimaili, ako ste mladi, uspeh na fakultetu, u {koli.Planovi u vezi sa inostranstvom mogu da se

ostvare uz pomo} prijateqa br`e nego {to o~ekujete.Novac - Period je povoqan za ulagawa u poslove sa

strancima, bez obzira na to da li idete preko posrednikaili u direktnoj saradwi.

Qubav - Mnogi predstavnici va{eg znaka razmi{qaju oulasku u brak, naro~ito ako su u drugoj zna~ajnoj vezi.Ukoliko ste slobodni, mo`ete o~ekivati interesantnapoznanstva preko ro|aka koji `ive u inostranstvu.

Porodica - O~ekuju vas prijatni momenti u dru{tvumla|ih ~lanova porodice. Mogu}a su familijarnaokupqawa u domu ili neka vrsta proslave.

Zdravqe - Mogu}a povreda noge.

DEVICA (23. 8. - 22. 9)Posao - Ovo je period godine u kome uglavnom

imate dosta posla, poprili~no neizvesnosti ipomalo ose}aj nezadovoqstva.Ipak, podr`a}evas oni prema kojima ste qubazni, a vi to umete

da budete.Novac - Predstoje pove}i tro{kovi kako na va{a li~na

zadovoqstva, tako i na prohteve va{ih bli`wih kojima}ete vrlo rado izlaziti u susret.

Qubav - Mogu}a je tajna veza u koju }ete se radoupustiti. Ako ste du`e u vezi, nemojte podlegatisugestijama okoline ili verovati u pri~e koje se odnose navernost va{eg partnera. Budite ve}i diplomata.

Porodica - Ne odgovara vam pozicija Marsa u Raku koji"napada" Jupitera u Jarcu. Imate utisak da vam neko ne daono {to vam pripada ili da vam osporava neka va{a prava.

Zdravqe - Mawa nervoza.

VAGA (23. 9. - 22. 10)Posao - Vagama uvek bude sjajno u ovom

periodu, posebno septembarskim, ili se barne{to uzbudqivo de{ava na poqu partnerskihodnosa. Mogu} je po~etak posla o kome ste vi{e

puta ve} razgovarali, ali nikako da se realizuje.Novac - Neko vam stalno tra`i novac i vi ga dajate jer

to ~inite s qubavqu. Ako se radi o ~lanovima porodice,nije vam krivo.

Qubav - U fazi ste o~ekivawa nekih va`nih doga|aja,ili mogu}e poziva od nekoga ko vam se dugo nije javqao.Mnoge slobodne Vage mogu po`eleti da stupe u brak.Godina je dobra za tako ne{to, a period tako|e, posebno zapravqewe konkretnih planova.

Porodica - Neko od va{ih bli`wih name}e svoj tempo,svoje potrebe i svoje teme koje vas sve vi{e iscrpquju.

Zdravqe - Relativno dobro.

[KORPIJA (23. 10. - 22. 11)Posao - Napeti ste, jer imate mnogo ideja,

mnogo obaveza i mnogo planova. Dobra saradwa sa`enama, ma kog pola da ste, donosi vam satis-

fakciju svake vrste, posebno ako posao koji radite ima vezesa medijima ili umetno{}u. U sportu mo`ete da zablistate.

Novac - Imate vi{e ideja nego mogu}nost da ihrealizujete. Trebalo bi da se ipak usredsredite na onaj kojije trenutno najaktuelniji.

Qubav - Ako ste mladi, nesigurni ste u sebe i mislite daosoba koja vam se svi|a ne obra}a pa`wu na vas. To je samotaktika. Nemojte pothrawivati svoje strahove ako se radi oRibama, Vodoliji, Vagi ili Biku, na putu ste da se zaqubite.

Porodica - ^inite za wih {to mo`ete i {to tra`e od vas,ali im nerado dajete svoje slobodno vreme, jer vam hroni~nonedostaje.

Zdravqe - Mogu}a glavoboqa.

STRELAC (23. 11. - 21. 12)Posao - Period je sjajan za takmi~arske

delatnosti, za putovawa i svaki oblikkreativnog izra`avawa. Va{e inicijative bi}eprihva}ene i mnogi }e vam nuditi posao, `eleti

saradwu sa vama. Dobro se sla`ete sa Ovnom i Lavom.Novac - Sve {to eventualno pri{tedite, potro{ite.

Osoba ro|ena u znaku Blizanaca predla`e zajedni~kufinansijsku transakciju.

Qubav - Ako se do sada niste zaqubili, to bi se moglodogoditi u ovom periodu, posebno ako slobodno vremeprovodite u ve}em krugu qudi koje redovno vi|ate, bilo dase bavite sportom, rekreacijom ili umetno{}u.

Porodica - Ako ne pobegnete od wih, stalno }e vamne{to tra`iti, uslugu ili pa`wu. Idite u prirodu idru`ite se sa mla|ima od sebe, ma kojeg da ste godi{ta.

Zdravqe - Dobro.

JARAC (22. 12. - 20. 1)Posao - Nastupa naporan period u kome se

isplati biti aktivan i veoma dinami~an. Dobrobi bilo da vi{e pa`we posvetite ponudama kojedolaze iz privatnih firmi, ~ak i ako planirate

rad u velikoj dr`avnoj instituciji.Novac - Imate potrebu da ula`ete novac u stvari od

vrednosti. Bilo bi dobro da, ipak, ograni~ite kupovinusamo na ono neophodno.

Qubav - Napeti ste i premoreni zbog mnogobrojnihobaveza, {to se odra`ava i na va{ qubavni `ivot. Nemojtemisliti da }e partner imati u nedogled strpqewa za vas.Dobro se sla`ete sa Devicom, Ribama ili Vodolijom.

Porodica - ^lanovi porodice smatraju da ste previ{enaporni, zahtevni i dominantni, ali vi ste uvereni da bezvas ni{ta ne bi funkcionisalo kako treba.

Zdravqe - Malaksalost.

VODOLIJA (21. 1. - 19. 2)Posao - U centru ste pa`we zbog nekih

finansijskih aran`mana ili polemika u koje stese upustili sa onima koji vam nisu dorasli.Poku{ajte da sredite svoje odnose sa onima koji

vas ne vole, da ne biste imali posla sa wima preko suda.Dobijate poziv za put u inostranstvo.

Novac - Predstoje dobici preko medija, sporta, pisawaili predava{tva. Spremni ste da ulo`ite novac u nov posao.

Qubav - Saturn u va{oj astrolo{koj ku}i tajni izabrawenih qubavi, tera vas na razmi{qawe o nekome kovam se nekada svi|ao, a s kim nikada niste ispri~alipri~u do kraja. Ne biste ni sada.

Porodica - Vrlo ste osetqivi na sve wihove potrebe,ali nemate mnogo nerava da budete mnogo u ku}i.Podr`avate ideju ~lana porodice u vezi sa novim poslom.

Zdravqe - Proverite vid.

RIBE (20. 2. - 20. 3)Posao - Vrlo aktivan period u kome jo{ vi{e

ma{tate nego {to radite, sve dok ne u|e Merkuru znak Ovna, kada se mo`e dogoditi da do`iviteuspeh kako u sportu tako i u medijima. Postajete

direktniji u svojim zahtevima i mnogi vam izlaze u susret.Novac - Preko privatnog biznisa o~ekuju vas razni

dobici, mogu}nost ulaska u nove aran`mane, koji }e sevrlo brzo isplatiti.

Qubav - Posta}ete smeliji i mnogo direktniji uodnosima sa mogu}e mnogo mla|om osobom, ukoliko stemu{karac, ili sa veoma duhovitom, ako ste `ena. Ovoprole}e }ete pamtiti po romansi koja se ne zaboravqa.

Porodica - Mnogi }e svra}ati u va{u ku}u, ima}etegoste, naro~ito ako ste u sredwem `ivotnom dobu. Ako stemladi, ne dr`i vas mesto.

Zdravqe - Mogu}i mawi bolovi u grlu.

[ifra: "Kasno Marko naKosovo sti`e"

Bilo bi dobro da sezapitate da li imateskladan brak, kako pi{ete,jer tako|e napomiwete dave} du`e vremena vas pratiose}aj da nije to ba{ onakokako ste `eqeli, da vamne{to nedostaje. Ose}ate sekao predmet. [ta je tuskladno, koja osoba mo`e dabude sre}na ako se ose}akao predmet? Va{ipoku{aji da u erotskomsmislu osve`ite brak, aiskreno nemotivisani, {toBiku nikako ne mo`e daprija, ne donosiuspeh.Va{em suprugu jemnogo boqe nego vama, jernema va{e emotivnepotrebe. Pojavila se qubavkao iz romana, posle 20godina, iz inostranstva, ipitate da li je mogu}a taqubav, a ona se ve}dogodila. Ako je on tajMarko, o~igledno nikadanije kasno sti}i na Kosovo.Ne znam za{to mu neverujete, va{a ose}awaprema wemu su dokaz da senekada{wa qubav ne moratako lako zaboraviti,nezavisno od vremena koje jeproteklo. Pitate da liOvan i Bik mogu zajedno,upravo ste vi i va{anekada{wa qubav dokaz dasu ~esto idealnakombinacija. On nijetipi~an Ovan i bez obzirana to koliko je opsednutvama, prili~no jenesiguran i potrebni stemu vi{e nego {to mislite.Teoretski mogli biste bitiu braku za oko dve godine.

[ifra: "O~ajna - 1972"Po{to sti`e dosta

pisama sa ovom {ifrom,dodato je godi{te.Sigurnoda nije prijatno izgubitiposao, ali zar vam je ipored problema okotra`ewa novog poslapotrebno ose}awe "sramoteod neuspeha", a pi{ete da suu pitawu zakulisne igreva{ih menaxera? U{li steu vode u kojima ne znate daplivate. Pozicija va{egMarsa u Ovnu nije dobrakao ni aspekti koje obrazujesa Uranom, tako da steizabrali potpuno pogre{nuprofesiju tj. posao. Za vasje neki mirankancelarijski posao, bezvelike odgovornosti udr`avnoj firmi i na}i}ete ga, najvi{e za okogodinu dana. Sve dotle {tobudete radili bi}e "nacrno". ^uvajte nerve zabrak, jer je mogu}e danemate podr{ku suprugaili da on doprinosi,mogu}e, nesvesno va{emose}awu mawe vrednosti.

[ifra: "Vrte{ka"Vi imate dvadeset dve, a

on ima trideset jednugodinu. U tim godinama tarazlika je mnogo zna~ajnija,nego u nekom drugom dobu.Kod vas dvoje je to utolikoizra`enije, jer on imakonjunkciju Sunca i

Saturna, {to zna~i da seosamostalio, rano sazreo,ali je ovo potencijalniaspekt mogu}eg zatvora.Ako je to ono {to pitate,jer se "nakon divne qubavi"on ne javqa osam meseci,osim ponekom SMSporukom, odgovor je -mogu}e je. Ima mnogonapetosti u aspektimaplaneta unutar wegovoghoroskopa, tako da sumwamda }ete vi izdra`ati sveono {to vas ~eka s wim. Neverujem i da bi se mogaopromeniti, ~ak ni zbog vas.Ali vas upravo privla~etakvi tipovi qudi. Mogu}je brak sa wim, negde uinostranstvu.

[ifra: "Delirijum"@iveli ste u "predivnom

braku", dok pre mesec dananiste saznali da je va{suprug ve} tri godine uvezi sa razvedenom `enomkoja ima dete iz prvogbraka. Od tada `ivite upaklu. Pitate {ta daradite. Iz va{eg pisma iva{eg horoskopa proisti~ecrta osvetoqubivosti kojavas tera naautodestruktivnopona{awe. Ako va{ suprugne `eli razvod, a vi`elite da se "woj"osvetite, onda nastavite da`ivite u sre}nom braku,jer je o~igledno va{emsuprugu i tokom protekletri godine do toga bilo ite kako stalo. Najsla|aosveta woj je da ostane ubraku sa vama. Na`alost,Saturn vas ~ini do te meredepresivnom da sumwam da}ete uspeti da nastavite dase pona{ate kao da seni{ta nije dogodilo i kaoda ni{ta niste saznali.

[ifra: "[ok - Suzi"Prijateqstvo dugo

dvadeset godina jedovedeno u pitawe, jer vamje prijateqica, "rekla svei sva{ta" i shvatili steda je pakosna i zla. Izpisma se zakqu~uje da stetoga uvek bili pomalosvesni, ali vas je{okirala ~iwenica da tonije uspela da sakrije.Uporedni horoskopi nisudobri, ona je sve ono {to owoj mislite, a obe steimale neku ra~unicu uzajedni~kom dru`ewu. Viste udata `ena sauspe{nim suprugom,decom, karijerom, a onaosim karijere i"fantazirawa o nekakvimudvara~ima" nema ni{ta.Dok ste pristajali daslu{ate wene pri~e biloje sve prividno OK. Kadaste joj rekli istinu,razbesnela se. Pitate dali se va{ suprug wojsvi|a. Naravno, to je jasnokao dan. ^ak postojetendencije da bi bila ustawu da zgazi le{ tj. vasda bi on bio wen. A on je ine prime}uje. Buditemirni, takvo vam"prijateqstvo" nijepotrebno.

Astrolog Jasminka Holclajtner

Napomena: Pitawa za na{eg astrologa mo`etepostavqati preko Interneta na adresu:

jasminhol@hotmail.comUz pitawe navedite datum, mesto i ta~no vremero|ewa kao i bra~no stawe

Шта кажу звезде?

PRI^A NOVOSTI • Nedeqa, 30. mart 2008.XXII

МостMirjana Anti}Mirjana Anti}

Ilu

str

aci

ja:

Bec

a Ta

nur

xi

}-B

eli

}

Da li mostovi spajaju ili razdvajaju qude iqubavi?

U jednom gradu jedne godine posle svakod-nevnog susretawa na mostu, koji ih je vodio do{kole, upoznali su se Tawa i Adam. Ni{ta ne-obi~no, zar ne! Na tom mostu su se godinamakasnije povremeno sastajali, kada bi tokomstudija do{li u svoj grad. Godine su ve} odma-kle, bili su ozbiqniji, Tawa apsolvent ger-manistike, a Adam gra|evine. Imali su nekezajedni~ke misli i kako je vreme proticalo,naslu}ivala se velika qubav.

Bila je to neobi~na qubav Tawe, devojke sve-tle kose i zelenih o~iju, nalik na `ene sever-nog podnebqa. Stalno joj je lebdeo osmeh nalicu, kao da je i probleme re{avala osmehom.Ma{tala je o svom budu}em pozivu i pri`eq-kivala zaposlewe u diplomatiji u nekoj od su-sednih zemaqa. Tamo bi upotpunila svoje zna-we o ozbiqnoj muzici, koju je ~esto svirala naklaviru.

Adam je bio kr{an momak sa neobi~no tam-nom kosom i o~ima boje dubokog mora. Tomsklopu ba{ nije od-govarala gra|evina,ali je on sebe videokao konstruktoramostova {irom sve-ta. Stavio je sebi uzadatak da }e prvorekonstruisatimost u wegovom gra-du, most Tawine iwegove qubavi. Do-bijao je i nagrade zaidejna re{ewa. Bioje darovit za to, alije jo{ rasko{nijedelovao dubokiglas, kada bi pevao"O sole mio". Naprvi pogled na{lisu se. Da li?!

... Bio je Prvimaj. Unapred su sedogovorili za su-sret na mostu, a po-sle }e odlu~iti ku-da }e.

Tih dana Tawa jebila ne{to neraspo-lo`enija. Namah jepo~eo da se gubi wen{iroki osmeh, ko-jim je do tada umelada prevazi|e sve `i-votne situacije. Ne,ni{ta nije bilo~udno, ali Tawa ni-je bila sigurna dali }e dobiti bebuili ne. Ne{to o to-me napomenula je te-lefonom Adamu, aon je nehajno odgovo-rio: "Draga, ne bri-ni, bi}e sve u redu!"

Misli o tome Tawa nije mogla da odagna.Ose}ala je da, dok ne razre{i tu dilemu, nemo`e daqe ni u qubavi ni u karijeri. Popri-~a}e prvo o tome sa Adamom, kada se sretnu.

Adam je, bez izuzetka, bio ta~an kao i ona.Zapravo, na iskrenosti, ta~nosti i velikomrazumevawu `ivela je wihova duga qubav.

Minuti su prolazili, Tawa je ~ekala, Ada-ma na mostu nije bilo. Bila je sama, sa poko-jim prolaznikom. Razmi{qala je da ode, ili,jo{ malo da sa~eka. Bila je ovo nova situaci-ja, a tek nepoznanica, koja ju je mu~ila! AkoAdam ne do|e, sa kim }e je podeliti, kome }e sepoveriti. Uzdahnu duboko i stavi svoje veliketamne nao~ari za sunce, kako bi sakrila i o~ii deo lica.

Vozila je bilo malo, tek poneko. Odjednomoblak pra{ine zakloni jedno vozilo, broj nijeni videla, model nije ni zapamtila, ali joj se,zaista, u~inilo da ima vi{e putnika i da jeAdam me|u wima. Da li je mogu}e, da je nekudapo{ao, a da joj se nije javio?! @urnim kora-kom je napustila most, bez `eqe da ikada vi{etuda pro|e.

Za kratko vreme je stigla do ku}e i sa olak-{awem videla da nikoga nema, pa }e mo}i da

razmi{qa, pla~e, ili, ili... Ni sama ne zna{ta bi. Nervozno je sela za klavir i sviralakako bi zvuk dirki prekrio wene misli i nes-pokoj. Nije razmi{qala ni da }e je mo`daAdam pozvati, da }e do}i po wu. Tog trenutkamuzika je bila deli} spasa i beg u jo{ ve}u ne-izvesnost. Znala je da nema mnogo vremena i da}e se ve} sutra vratiti u Beograd, jer mora nakra}e studijsko putovawe u Be~, a zatim je ~e-ka diplomski ispit.

[to se ti~e bebe, ~eka}e jo{ dva, tri dana,pa }e posle toga doneti odluku. O tome }e raz-mi{qati usput. Mogu}e je, da je Adam to i za-boravio. Uostalom, odlu~i}e sama. Uz sva we-na teorijska znawa o jednakosti polova, po~e-la je da shvata da to u stvarnosti, po prirodistvari, nije tako. @ena je ta u kojoj qubav ilislu~ajnost ostaje uvek u raznim oblicima - kaotuga, razo~arawe, a najubedqivije kao beba.Da, wu je stvorio mu{karac, ali je i oti{ao,misle}i ili ne misle}i na to. @ena je ta kojuto poga|a kao radost ra|awa ili kao prepreka,ili pratilac karijere. Zacelo je shvatila da

polo`aj `ene i mu{karca nikada nije bio, ni-ti }e biti jednak, a da je to priroda odredilaodvajkada i zauvek.

[ta ako se Adam naqutio i oti{ao, {ta }esa bebom? Ako se odlu~i na ra|awe, bez wega,nosi}e ve~iti teret de~jeg pitawa o tati. Sve-sno }e ga dovesti u traume `ivota od po~etka.Ako se to dogodi, izgubi}e korak stru~nog za-majca, niko vi{e ne}e ni znati za wu. Sa ko{-marom u glavi utonula je u san. Mo`da je tele-fon zvonio, {to je i o~ekivala, ali ni{ta ni-je ~ula.

Svako novo svitawe donosi ne{to, boqe iligore, zavisi od toga ko je i koliko sre}an.

Jutro je Tawi razre{ilo dileme. Sve je u re-du, ne ~eka bebu. Pobedila je prvu veliku te{-ko}u `ivota. Bila je spremna za put i odlepr-{ala slobodna kao golubica. Usput je u sebipevu{ila ariju iz opere "Nabuko" i razmi{-qala koje }e plo~e ozbiqne muzike kupiti to-kom studijskog putovawa.

Sa puta se vratila posle nekoliko dana. Po-`urila je svojoj ku}i, jer je vikend, a za`elelase i klavira.

U kasnim ve~erwim satima odlaze}eg maj-skog dana kretala se ka ku}i, koja je tu blizu,

~im pre|e most. Umor nije ose}ala, iako je no-sila te{ku torbu. Nenadano, na mostu se poja-vi Adam. Bio je to susret bez re~i. Svojim du-gim sna`nim rukama i {irokim ramenimaAdam je potpuno obgrlio izazovno Tawino te-lo, da se nije ni videla. Ispustila je torbu ipomilovala ga po jamicama na obrazima, aline sa treptajem u srcu kao do tada.

Ne{to se u woj dogodilo. Strah od ve~ne mu-{ke slobode i prirodnog polo`aja `ene da uwoj ostaje trag qubavi, izmenio je wene misli.

Adam je mrsio wenu valovitu sjajnu kosu iqubio je, mo`da ~ak i grubo, da je ostala bezdaha, ne`no maze}i wen mali nos, a zatim bidugo ostajao zagledan u wene smaragdne o~i udivnoj no}i.

Tawa u ovom trenutku to nije do`ivqavalatako kao pre Adamovog nedolaska na most. Sa-da je `elela da se ovaj susret {to pre zavr{ii sredi utiske sa puta. Adam je primetio da muTawa ve{to izmi~e, pa upita: "Da li ti je do-bro, ili si umorna?", pa ne ~ekaju}i odgovornastavi: "Tawa, izvini, nisam mogao da ti se

javim, a tokom no}i se kod tebe niko nije jav-qao, da sam se zabrinuo. Morao sam da pomog-nem oko organizovawa prevoza automobila ko-legi, kome se kvar desio blizu na{eg mesta, abio je praznik. Po{to nije mogao daqe, odve-zao sam ga i vratio se, kad si ti ve} otputova-la!"

Tawa je progovorila kroz zube, tiho: "Pa,dobro."

O bebi mu ni{ta nije pri~ala, ostala je tosamo wena pri~a `ivota, svakodnevna i ne sa-mo wena, ve} pri~a svih `ena...

Qubav se na mostu dogodila, mo`da i ugasi-la. O tome }e odlu~iti Tawa u ostatku no}iposle ovog susreta na mostu.

Nekoliko dana kasnije Tawu je iznenadiotelegram da su wene diskusije tokom studij-skog putovawa zapa`ene i da je izabrana uistra`iva~ki tim koji }e raditi naredna trimeseca u Be~u, pa ako prihvati ponudu, da seodmah javi.

Ushi}ewu nije bilo kraja. Oti{la je bez do-govora bilo sa kim.

Javila se Adamu kratkim pismom iz Be~a,pa, ako se sretnu na nekom mostu, wih ima svu-da ...

Nekoliko dana borav-ka u Lisabonu nijedovoqno da se otkri-

je sva lepota jedne od najsta-rijih evropskih metropola.Ali, i ono {to posetilacuspe da vidi i do`ivi za ta-ko kratko vreme, ostaje traj-no urezano u se}awima.

Pa, odakle po~eti, kadase na svakom koraku suo~a-vate sa bogatom pro{lo{}uuspona Portugala, koja jeostavila trajan pe~at na ci-vilizaciju planete. Mo`da,za po~etak na tvr|avu Sveti\or|e, staru osam i po veko-va, sa koje se pru`a veli~an-stven pogled na ceo grad,koji, nalik Rimu, le`i nasedam brda. Odatle, oku po-smatra~a ne mo`e da ostaneni{ta sakriveno.

Stare gradske ~etvrti sa-mo su nekim ~udom pre`ive-le razorni zemqotres Lisa-bona u 18. veku. Naravno,ostala je netaknuta i tvr|a-va Sveti \or|e. Gotovo svedrugo moralo je da se gradiiz temeqa, kao da grada tunikada nije ni bilo. Hroni-~ari vremena ostavili suzapis da je te 1.755. godineLisabon imao oko 250.000stanovnika, od kojih je zem-qotres pre`ivelo tek ne-{to vi{e od {ezdesetak hi-qada.

Zemqotres se dogodio 1.novembra, na dan Svih sve-tih, kada je ve}ina stanov-nika Lisabona bila na mi-si u crkvama. Ka`u da je ju-tro bilo lepo i vedro, i dani{ta nije slutilo na poto-wu tragediju. A onda je sna-`an potres, ja~ine devetstepeni Rihterove skale,sravnio sa zemqom vi{e od20 crkava, bolnice, palate...Od potresa popadale su sve-}e u crkvama, buknuo je po-`ar, koji je nemilosrdno svepro`dirao.

Reka Te`o, koja je oduvekdavala poseban {mek Lisa-bonu, pretvorila se u ~udo-vi{te. Prvo se skroz povu-kla, a onda vratila u vidutalasa visokog 20 metara,prodrla duboko na obalu, ipri povratku sve povukla zasobom. To je bio prvi vi|e-ni cunami, koji vra}aju}ise u Atlantik, nije mogao dase smiri sve do obale Kari-ba i Amerike, gde je tako|eostavio pusto{.

Kada se, posle svega,oblak dima i pra{ine sle-gao, prizor je bio zastra{u-ju}i, jer je 75 odsto grada -nestalo! Lisabon je bioprinu|en da zapo~ne novuepohu gradwe, vode}i ovogputa ra~una o ~vrstini gra-|evina, koje }e odoleti inajve}im zemqotresima,ukoliko se dogode.

Zahvaquju}i tada{wempremijeru Markizu de Pom-balu, koji je bio veliki re-formator i vizionar, gradje po~eo pa`qivo da se ob-navqa. On je ponovo izgra-

dio grad, kao primer reda iharmonije. Lisabon danasima {iroke i duga~ke ave-nije, upravo zahvaquju}iovom ~oveku. Tada su ga kri-tikovali zbog "pre{iro-kih" ulica, a on je odgova-rao: "Jednoga dana, bi}e mizahvalni!"

I bio je u pravu. [irokesaobra}ajnice, sa po vi{etraka u jednom pravcu, omo-gu}avaju neometan saobra}aju bilo kom smeru. Trg slo-bode, na kome stoji impre-sivan spomenik Markizu dePombalu, predstavqa srcegrada, odakle se ra~vaju svipravci i odigravaju svi va-`ni doga|aji.

Te subote, kada smo bora-vili u Lisabonu, oko Trgaslobode nije bilo saobra}a-ja. Na trgu, koji je s visineposmatrao Markiz de Pom-

bal, sjatilo se hiqade por-tugalskih prosvetara gim-nazija, sredwih i svihosnovnih {kola. Nastavni-ci i profesori sa pi{taq-kama i drugim prate}im re-kvizitima, protestovali suprotiv vlade, koja insisti-ra na licencirawu wihovogznawa. Ka`u da je za wihponi`avaju}e da im svakegodine proveravaju znawe, ida, ukoliko ne zadovoqe uodgovorima, gube licencu zarad.

No, bez obzira na oveproteste, izgleda da wihovavlada i nije tako lo{a, i dabrine o obi~nim qudima.Neko }e re}i, otkud mi toznamo? Pa, na osnovu toga{to Portugal spada u redsiroma{nijih zemaqaEvropske unije, sa prose~-nih 450 evra po glavi sta-novnika. Sa toliko novca,stanovni{tvo nije u stawuda sebi priu{ti sve egzi-stencijalne stvari. U tomsmislu, vlada je propisima

omogu}ila svim svojim gra-|anima da imaju kvalitetnoi pristupa~no {kolstvo,zdravstvo, da mogu da pla-}aju komunalije, i sve drugepotrep{tine, neophodne u`ivotu obi~nog ~oveka.

U su{tini, Portugalcinisu nezadovoqan narod.Otvoreni su, srda~ni, komu-nikativni i spremni davam pomognu i kada pomo}direktno ne tra`ite.Strance lako prepoznaju ikada ne govore, jer su mnogovi{i u odnosu na wih, a isvetlije puti. U na{em slu-~aju, to su pokazali u me-trou, koji se zrakasto {irina sve strane, ove dvoipo-milionske metropole. Nat-pisi su na portugalskom,{to nam je ote`avalo sna-la`ewe. Ina~e, metroi sufascinantni, na po nekoli-

ko nivoa, do kojih se sti`epokretnim strmim stepeni-cama. Karte za prevoz su do-stupne svima. Primera ra-di, povratna karta s krajana kraj grada, uz dva prese-dawa, ko{ta 1,25 evra. Me-tro je besprekorno ~ist i -bez opu{aka!

Zato {to u Portugalu ne-ma pu{ewa na javnim mesti-ma, u restoranima, hoteli-ma... Ta~nije, gotovo nigde.U prvom momentu, to zaistaizgleda tako. Ali, kada senaviknete na okru`ewe, po-stajete svesni da ipak svipu{e. Mladi, pred svojimklubovima, zaposleni predposlovnim zgradama, a u ma-lobrojnim restoranima ikafeima, gde se to mo`e, go-tovo da nema osobe bez ciga-rete. Svaka druga ili tre}aosoba, koju sretnete na uli-ci, dr`i upaqenu cigaretu.I, naravno, trotoari su pu-ni opu{aka, diskretno sa-krivenih u kockicama finekolorne kaldrme, napravqe-ne od fasada poru{enih ku-}a u katastrofalnom zemqo-tresu.

Takve ku}e danas se mogujo{ videti u kvartu Alfa-ma, najstarijoj ~etvrti Li-sabona, u kojoj vlada atmos-fera mavarske epohe ranogsredweg veka. U `ivopi-snim ku}ama ove, i drugih~etvrti, stanovale su ari-stokrate i obi~ni qudi.

U jednom od sli~nih kvar-tova, Bairi Alto, ro|ena jefado muzika, istovremenonostalgi~na i protestna,koja peva o sudbinama qudi.Pre dva veka, ova karakte-risti~na lisabonska pesma,odjekivala je hrapavo{}u pokaldrmi wegovih ulica, za-jedno sa no}nim damama iboemima. Danas se ova muzi-ka slu{a u mnogobrojnimfado klubovima, sme{tenimu kvartovima, koji vas vra-}aju u neko drugo, davnoprohujalo vreme. Uz dobroportugalsko vino i baka-lar, sve postaje jo{ upe~at-qivije.

U stvari, bez fada, vina ikola~a, pri~a o Lisabonu, inije do kraja potpuna.

A pogotovo ako se izosta-vi najstarija poslasti~ar-nica "Pasteis de Belem",otvorena jo{ 1841. godine.Vo}ne i kremaste kola~e, saposebnim ukusom i miri-som, koji ostaju zauvekupam}eni, ova poslasti~ar-nica pravi po sopstvenojrecepturi, do dana{weg da-na. Iako istih slatki{aima u celom Portugalu, oveje zbog kombinacije sastoja-ka ({e}era, krema i vo}a) -nemogu}e kopirati.

Zorica Ostoji}-Joksovi}

PUTOVAWENOVOSTI • Nedeqa, 30. mart 2008. XXIII

Urednik dodatka: Jasmina Jovanovi} Redakcija: Marijana Vasiqevi}, Zorica Ostoji} - Joksovi}, @eqka Duli}, Sawa Kosti}, Marija Pavkovi} Tehni~ki urednik: Nenad @ivkov Kompjuterska priprema: Ivan @ilovi}

Telefon redakcije: 3028-137, faks: 3398-285; e-mail: zivotplus@novosti.co.yu

PORTUGAL REPORTER "NOVOSTI" U JEDNOJ OD NAJSTARIJIH EVROPSKIH METROPOLA

Прича из Лисабона

Vasko de GamaManastir @eronimo predstavqa jedno od najmonumentalnijih

dela arhitekture iz doba manuelizma. Gra|evinu duga~ku 315 me-tara, ukra{enu u`adima i drugim pomorskim motivima, po~etkom16. veka po~eo je da gradi u slavu Portugala Manuel Prvi. Pod we-nim svodovima, sahrawen je i Manuel Prvi i veliki moreplovacVasko de Gama.

Tramvaj - 28Kru`e}i zavojitim {inama,

s brda na brdo, pored tvr|ave,kroz stari grad i druge delove,svakog ~asa, pred o~i iskrsavatramvaj broj 28 - sinonim Lisa-bona. Ovaj restaurirani tram-vaj specifi~nog izgleda i kom-fora, vra}a vas na po~etak 20.veka, kada je ro|en, a sa wim jedo`ivqaj grada, apsolutno ne-ponovqiv.

Dokovi[etwa rekom Te`o je do`iv-

qaj sam za sebe. Dokovi Alkan-tra, koji su nekada slu`ili kaomagacini, danas su pretvoreniu veliku marinu sa mnogobroj-nim no}nim klubovima i re-storanima, koji su zadr`ali au-tenti~nost nekada{wih vreme-na. Tu je prose~no dobro vino,tipa "porta" 10 evra, taqatelasa lososom 8,5 evra, dobar stejk12,5 evra, a start taksija, kojivas vozi - 2,5 evra. U svakomslu~aju, pod okriqem mraka ikarakteristi~nog osvetqewa,gubite pojam o vremenu u kojem`ivite.