FAKULTET ZA MENADMENTSremski KarlovciNjegoeva 1

MUZIKA KAO DEO MULTIMEDIJE

Predmetni nastavnik:

Student:

Marinko Vukmanovi, MA

Nenad Rakoevi

Asistent:Broj Indeksa:

/3-2/12-1

Novi Sad, Septembar 2014.

SADRAJ

SADRAJ2UVOD41. MUZIKA U TV REKLAMI52. POP I ROK MUZIKA U TV REKLAMI73. KLASINA MUZIKA U TV REKLAMI93.1 HP Touch Smart PC93.2 Hyundai Blue Drive Sonata103.3 Microsoft Windows Phone 7 Funny Smartphone Addicts104. MUZIKA U PRODAVNICAMA115. KOMERCIJALIZACIJA MUZIKE U REKLAMI136. MUZIKA U MEDICINI166.1 Muzika i rehabilitacija176.2 Muzika i starenje176.3 Muzika i umiranje186.4 Muzika i mentalno zdravlje187. MUZIKOTERAPIJA198. AUDIO REKLAMA208.1. Vrste audio reklame208.2. Duina trajanja audio reklame208.3. Optimalna brzina audio reklame:208.4. Pravilo prvih pet sekundi218.5. Forma audio reklame218.6. O emu govoriti218.7. Kako govoriti229. ZAKLJUAK22

UVOD

Multimedija se pojavljuje u raznim formatima. Ona je apsolutno skoro sve to se moe videti ili uti kao to su: animacije, tekst, video, snimljeni materijali slike, muzika, filmovi itd. Na internetu se mogu nai elementi multimedije u sklopu web stranica, a moderni pretraivai podravaju brojne multimedijalne formate. Multimedija se nalazi u raznim oblastima kao to su: umetnost, reklamna industrija, zabava, inenjering, obrazovanje, medicina, kao i u poslovanju... Ukratko reeno, multimedija je bilo koja kombinacija digitalno manipulisanog zvuka, teksta, grafike, animacije i videa.Ovo je prva tv reklama na svetu. Emitovana je u Americi, podrhtavala je i trajala je deset sekundi, tokom kojih je izgovorena jedna reenica. Bulova, kompanija za proizvodnju satova i nakita 1. jula 1941. platila je emitovanje prve legalne (po pitanju svih prava) reklame u Americi i svetu.Reklama je trajala deset sekundi, vidno je podrhtavala i nije bila animirana. Za deset sekundi izgovoreno je samo "Amerika ide po Bulova vremenu". Kompaniju je emitovanje reklame kotalo devet dolara, etiri za emitovanje, a pet za trokove TV kue. Prema podacima nekih strunjaka u to vreme u Americi je postojalo 4.000 TV aparata, a reklamu je videlo svega par stotina gledalaca, u najboljem sluaju.

1. MUZIKA U TV REKLAMI

Za muziku se predpostavlja da je postojala i pre nastanka govora i pod tom predpostavkom moemo rei da je muzika jedan od osnovnih oblika komunikacije meu ljudima. Manipulacija muzikom javlja se sa dve namere. Jedna je da pojaamo emocionalni doivljaj pri gledanju filma, serije, predstave,... a druga je da se kod pojedinca izazove potreba i elja za odreenim proizvodom, uslugom ili ideologijom. Muzika je moda najmonija tehnika manipulacije, ili jedna od najmonijih, jer veoma lako dopire do podsvesti. Kad se kombinuje sa intelektualnom porukom postaje veoma mono sredstvo manipulacije jer poruci dodaje novu i jaku emocionalnu dimenziju. Ova forma manipulacije prisutna je, svakodnevo, u reklamama i raznim vrstama propagande. Osnovni elementi muzike su ritam, visina tona i boja tona. [footnoteRef:1]Melodiju ine zvuci, odnosno uzastopni tonovi tano odreene frekfrencije (visine). Kada je kombinacija tih tonova prijatna, za nju kaemo da je harmonina (skladna), odnosno disharmonina kada je ta kombinacija neprijatna. U jednom istraivanju Melnikova iz 1970. godine uporeivan je uticaj harmonine i disharmonine muzike na krvni pritisak. Kao primer neskladne muzike putana je Bruknerova IX Simfonija i pokazalo se da je kompozicija znatno povisila krvni pritisak slualaca. Kada je putan Bahov Trei branderbuki koncert, kao primer skladne muzike, pokazalo se da ona ima pozitivan efekat na sluaoca, da nema poveanja krvnog pritiska, ali i da moe da smanji povien pritisak. Naunici rekenberg i Bird (1988) proverili su uticaj muzike na mievima. Podelili su mieve u tri grupe: harmoninu, disharmoninu i kontrolnu grupu. Prve dve grupe su izloene odgovarajuoj muzici jaine 80-85 decibela, dok se trea, kontrolna grupa nalazila u relativno tihoj okolini (maksimum 75 decibela). Po zavretku eksperimenta mievi su ubijeni i vrena su ispitivanja na njihovim mozgovima. Harmonina i kontrolna grupa nisu pokazivale razlike u ponaanju, niti je bilo fiziolokih promena. Kod disharmonine grupe, takva vrsta muzike, izazvala je oteenje modanih elija, preterano grananje dendrita i znaajno poveanje informacione RNK. Dolo je do znaajnih promena i u ponaanju. Mievi su bili hiperaktivni, agresivni (ak su pristupali i kanibalizmu),pospani, nepaljivi, tee su uili i pamtili. [1: www. http://balkanrock.com/ Autor Milo Najdanovi]

Kada sestvara tv reklama zvuk i muzika igraju veoma vanu ulogu.Muzikae omoguiti da gledaoci reklamu doive na neki odreeni nain. Ona ima zadatak da zajedno sa slikom pokrene i produbi sve oseaje onoga ko gleda reklamu. Ima sposobnost da ih veoma lako nasmeje ili rastui. Jednostavno kao mono oruje prilikom promocije proizvoda, muzika u tv reklami gledaoce odvlai u eljenom pravcu i pokrenue njihov senzibilitet.Spoj izmeu muzike i slike je neraskidiv u procesu kreiranja, a potom i prenoenja odreene reklamne poruke na pravi nain. Kada posmatramo muziku u kombinaciji sa zvunim efektima, bojom glasa spikera koji se u televizijskoj reklami obraa potencijalnom potroau, vizuelnim elementima, moemo odrediti stil televizijske reklame. Na taj nain moemo da utiemo na sam karakter televizijskog reklamnog spota. Tako reklama moe dobiti veseo ton, nekada svean, a nekada izazvati veoma jaku emociju kada se gledaoci saoseaju, pa ak mogu i da pate zajedno sa akterima reklame.Muziku za reklamuse moemo i namenski komponovati kada se podrazumeva angaman vrhunskih kompozitora koji imaju iskustva pri kreiranju muzike za reklamu. Komponovanje je vrlo delikatan process tako da je isto i kad se komponuje muzika za reklamu. Kad elimo da odredimo pravac u kome se elimo kretati moramo znati kakvu emociju koju ellimo da izazovemo, kakav ton dajemo odreenoj poruci u reklami u trenutku kada je saopatava spiker. Zavisi i od konkretne slike, koju tonski treba ispratiti to pojaava doivljaj kod gledaoca. to i jeste svrhamuzike u tv reklamiDa tv reklama nema smisla bez muzike nije tano. zavisi od konkretnog scenarija, ali je u veem broju sluajeva zvuk prisutan i koji je vaan, bilo da su u pitanju zvuni efekti ili paljivo nameski skrojenamuzika za odreenu reklamu. to se tie namenski skrojene muzike, postoje ve gotove numere za ije emitovanje je mogue dobiti licencu uz odreenu novanu naknadu autorima. Postoje arhive takve muzike do kojih se moe doi iskljuivo legalnim putem. Dobija specijalna licenca za korienje odreene melodije u tv reklami. U svetu postoji kompanije koje se bave prodajom ovakve muzike, naravno pod odgovarajuim uslovima koji stoje u samoj licenci.

2. POP I ROK MUZIKA U TV REKLAMI

Reklamna industrija za muziku godinje izdvaja milijarde dolara. U 90% reklama muzika je dominantni element. Istraivanja koja su sprovedena 80ih godina pokazala su da ljudi ne kupuju proizvode zbog njihovog kvaliteta, ve zbog kvaliteta oglasa. Televizijske reklame uglavnom se sastoje iz dinglova i slogana koji se lako pamte. Sredinom osamdesetih godina su u reklamama poele da se upotrebljavaju pop pesme. Prva firma koja je u reklamu ubacila pop pesmu je Burger King, sa numerom Arete Frenklin Freeway Of Love. Sluajui ovu numeru u vie navrata svaki put kad bi poela ista, slian oseaj bi se javljao Disko zvuk koji pokree, veseo ritam koji ne dozvoljava da prestane sa uskom. Zavodljiv, pozitivan groove sa primesama jazz sax-a koji ima zadatak da te natera da se parkira ispred drive in-a , porui svoj omiljeni hamburger i zadovoljan odjezdi vraajui se svaki put uz isti ritam. Verujem da da su slian doivljaj imali i ljudi iz Burger King marketinga tima.

Popularana muzika se koristi da bi ilustrovala poentu ili neku osobinu proizvoda koji se reklamira. Na primer, Bob Segerova pesma Like a Rock (kao kamen) reklamirala je evi (Chevrolet) kamione. U reklami moemo primetiti da se skoro svaki kadar vezuje za tekst pesme i naglaavala da su ta vozila izdrljiva, otporna i superiornija. U intervijuu za New York Times Bob Seger je rekao da je pesma delimino inspirisana zavretkom veze koja je trajala 11 godina. Ova pesma prikazuje i govori kako su najbolje godine u ivotu, upravo godine kada si tinejder kada nema neke obaveze i karijeru. Predstavlja najbolju urku koju e ikada imati pre nego to pristupi u svet odraslih, u svet okrutnosti!Pesma i slogan Like a Rock je koritena u reklamama za Chevrolet kamione i pick up-e vie od deset godina. Ova kampanja je najdua kampanja koja je zabeleena u istoriji reklamiranja. S obzirom da je toliko trajala, zakljui u da je sam Chevrolet odlino zaraivao te da su slogan, reklama i muzika koja je koritena u njoj dopinela velikom profitu.

3. KLASINA MUZIKA U TV REKLAMI

Muzika je neto bez eka se ne moe iveti, ako mene pitate. Dijapazon muzike koji ljudi danas sluaju je enorman. Verujem da je danas veoma mali procenat mladih koji sluaju i prate klasinu muziku, a jo manji procenat i (pre)poznaje je. Tvrdim da ukoliko bi uli bilo koju klasinu kompoziciju da bi nam ista bila poznata, ali verovatno ne bismo znali kad i gde smo je uli. Verovali ili ne mnoge smo uli na reklamama.Imajui u vidu da je danas klasina muzika jako slabo sluana, prilikom kreiranja reklama, posebno za proizvode nove tehnologije, mnogi je upravo koriste kako bi skrenuli panju na sam proizvod. Time ine izgled proizvoda mnogo pristupanijim, iako muzika kojom stvaraju nije toliko poznata meu ljudima.3.1 HP Touch Smart PC

Pravi primer predstavlja proizvod HP Touch Smart PC. Ova reklama je puna svetleih efekata, vatrometa i njena sutina nije u muzici, ve u kontroli koju korisnik ima upotrebom ovog proizvoda. Snani tonovi violine su uspeli da doaraju efekat moi, koju korisnik treba da ima nad proizvodom. Konkretno, ovu numeru izvodi Nigel Kennedy sa English Chamer Orchestra, a kompozicija je Concerto No. 2 in G Minor, Op. 8, No. 2 rv 315 Lestate III. Presto.

3.2 Hyundai Blue Drive SonataU 2008. godini na sajmu automobila u Las Vegasu kompanija Hyundai je predstavila Hyundai Blue Drive koja je predstavnik generacije Sonata. U 2011. je izala i reklama za Hyundai ove generacije. Poto je naziv ove generacije Sonata, kreatori ove reklame su to iskoristili i povezali je se najpoznatijom Mocartovom sonataom. To je Turski mar.

Smatram da je ovo jedna umetnika reklama. Gledaoc ako se malo vise udubi moze da primeti pokrete koje prave automobile koji izgledaju kao da pleu uz muziku u pozadini. 3.3 Microsoft Windows Phone 7 Funny Smartphone Addicts

Muzika koja se koristi u ovoj reklami slui da podigne tenziju, ona je haotina kao to su i nai ivoti, zbog toga to su okupirani tehnologijom. Meutim, kako kako kae ova reklama, nova tehnologija treba da na ivot uini manje haotinim tako, to e ga ona sama organizovati. Podloga u ove reklame je kompozivija Edvarda Griga , In the Hall of the Mountain King.

Osnovni elemenati muzike su melodija, ritam i harmonija. Ritam najvie deluje na sluaoca. Nae telo ima niz unutranjih ritmova, koji se menjaju muzikom koju trenutno sluamo. Sam muziki ritam moe da utie na na krvni pritisak, modanu aktivnost, puls, disanje i elektrine impulse koe, pa ak i varenje, irenje zenica, stvaranje hormonaU toku jednog minuta nae srce otkuca izmeu 60 i 90 puta, a u veini kompozicija rok muzike ritam je oko 3 puta bri, izmeu 180 i 250 otkucaja. Kad sluamo takvu muziku i nae srce poinje da radi ubrzano.Problem moe da nastane kada se takav ritam neprekidno ponavlja, jer on tada ima hipnotiki efekat. [footnoteRef:2]A. E. Monsarrat u lankuMusic-Soothing, Sedative or Savagepie: "Sinkopirani visoki tonovi, iznova i iznova svirani levom rukom, pri emu brzina raste sve do take ludila, mogu razorno da deluju na organizam i dovedu do stanja slinog histeriji". [2: http://www.znakoviporedputa.com/pogledi/4-muzika-mocan-uticaj]

4. MUZIKA U PRODAVNICAMA

Kupovina moe da se pretvori u porodini bankrot ako to inite uz muziku. Brojna istraivanja su pokazala da prijatne melodije u radnjama ine da potroai vie kupuju. Opasnost posebno "vreba" u ovom periodu godine, kada malo ko ostaje ravnoduan na velike praznine popuste.U Srbiji, pesmice koje simboliu novogodinje praznike nisu tako popularne, osim u radnjama sa dejim igrakama. Ipak, to ne znai da smo bezbedni, jer i druge melodije mogu da promene potroake navike. Na primer, romantina muzika nas navodi da vie kupujemo cvee, uz Vivaldija emo se verovatno odluiti za skuplje vino. Ako je u restoranu sporija melodija, gosti e vie jesti i piti, a i due e boraviti u njemu. Kada nam se muzika u prodavnici dopada, tada se oseamo prijatno, pa due razgledamo proizvode i najee neto i kupimo, iako nam to nije bilo u planu. [footnoteRef:3]Dejms Kelaris, profesor marketinga na Univerzitetu Sinsinati, istraivao je ovu temu i uoio da ivahna muzika moe da "skrati" vreme. Uz nju potroai misle da su u radnji proveli manje vremena, a logino je da, to vie vremena borave, to e vie stvari da kupe. Bri ritmovi deluju stimulativno i ubrzavaju srani ritam. [3: http://www.novosti.rs/vesti/zivot_%2B.303.html:470606-Uz-muziku-vise-trosimo]

Ako osoba uri ili razmilja o tome da uzme neto veoma skupo, podsvesno ima utisak da je radnja puna ljudi. Takoe, nekoliko kupaca u kombinaciji sa preglasnom muzikom odaje utisak velike guve - naglaava profesor marketinga Karen Mahlajt.

Ljudi koji najee kupuju neplanirano, oseaju se slobodno da potroe vie kada u radnji kupovinu prati muzika. Meutim to nije sluaj sa onima koji oprezno posmatraju svaki komad odee pre nego to se odlue da ga kupe. Naprotiv, oni tada troe manje. Sa druge strane, kada se prijatan miris citrusa proiri prodavnicom, tu nastupaju oprezni, dok impulsivni jednostavno ne nasedaju na ovaj trik. Bilo kako bilo, jedno je sigurno. Kombinacija mirisa i muzike utie kontraproduktivno. I jedni i drugi kupovae manje.[footnoteRef:4]Psiholozi sa Univerziteta Rutgers rekli su: Ovo bi moglo da bude upozorenje za menadere - Ne bacajte pod noge kupcima sve to imate. [4: http://www.kudaukupovinu.rs/kupoholicarske-vesti/6286-muzika-na-kupovinu-motivise-impulsivne-kupce-ali-ne-i-oprezne--]

[footnoteRef:5]Istraivanje koje su sproveli profesor Morin i njegovi saradnici, dalo je zanjimljive rezultate. U eksperimentu, tokom jednog meseca, posmatrana su dva trna centra u Kanadi. Jednog dana oni bi putali laganu popularnu muziku, drugog ispunjavali prostoriju mirisom citrusa, treeg putali muziku i miris u isto vreme, a etvrtog nita od navedenog. Svakog dana, ispitivali su kupce da li su nainili neku neplaniranu kupovinu, koliko su novca potroili, koliko su uivali u kupovini i koliko im je bilo teko da pronau stvari u radnji. [5: http://www.kudaukupovinu.rs/kupoholicarske-vesti/6286-muzika-na-kupovinu-motivise-impulsivne-kupce-ali-ne-i-oprezne--]

Dok prijatan miris i muzika nisu imali nikakvog uticaja na raspoloenje, na koliinu potroenog novca svakako jesu. Impulsivni su troili u proseku $32.89 vie kada je muzika bila ukljuena. Dok se miris citrusa irio prodavnicom, troili bi $8.66 manje. Obazrivi bi troili oko $1.00 manje nego obino dok je muzika svirala, a u prisustvu mirisa $5.71 vie, dok su stvari za kojima su tragali, lake pronalazili.Ovo istraivanje pokazalo je da prijatni mirisi utiu na ljude da bolje pamte detalje proizvoda, kao i na bolju orijentaciju u prodavnici, to utie na njih da vie potroe. Sa druge strane, muzika generalno najvie utie na raspoloenje, to impulsivne kupace stimulie na kupovinu.Glavni cilj velikih lanaca prodavnica jeste da odrede kakve kupce privlae, pa u skladu sa tim primene jednu od ove dve metode muziku ili mirise.

5. KOMERCIJALIZACIJA MUZIKE U REKLAMI

Muziari sve vie svoje pesme prodaju za reklame. Da li je to pametan potez u dananje vreme ili to predstavlja poigravanje s ugledom? Mislim da slobodno moemo postaviti pitanje da li su se bendovi dananjice olako prodali!

Na Super Bowl-u koji je odran 2010. godine, pesma Two Weeks njujorkkog indie benda Grizzly Bear vrtela se pred milijonskom publikom, ali ne u sklopu predstave na poluvremenu nego kao deo reklame za Volkswagen. Svetska muzika industrija sve vie prihvata nova ekonomska pravila. Nekada se smatralo da bendovi reklamama prodaju svoju reputaciju dok je danas to sasvim logian korak, pogotovo za mlade muziare koji se nekako i na taj nain, da kaemo, lake probijaju u svojoj karijeri. Pun pogodak je napravila Selah Sue, belgijska muziarka koja je sa svojom numerom This World uspela da utaba staz ka svojoj popularnosti.[footnoteRef:6]"Danas je sve dostupno u trenu. Ljudi naokolo hodaju sa svojim laptopovima i pametnimtelefonima, a kada u reklami uju dobru pesmu odmah mogu saznati vie o muziaru ili bendu puteminternetai kupiti pesme koje im se sviaju", kae Peter Shane, potpredsednik kreativnih usluga Spirit Music grupe, preduzea specijalizovanog za plasman pesama u medije. [6: www. http://metro-portal.hr/ autor teksta Pat Healy, Metro World News]

Moe se uti i videti na youtube-u kako Edward Sharpe i bend Magnetic Zero promoviu Ford, a bend Vampire Weekend je pevao o tome kako je praznik najbolje vreme zakupnju HondaCivic-a. Kada je Honda elela da predstavi svoj sportski hibridni automobil kao "potpunu suprotnost u potpunom skladu" odabrala je pesmu "Riot Rhythm" Sleigh Bells-a, dua ije su elektrine gitare u usklaenoj suprotnosti sa slatkim vokalima u maniri cheerleadersica. "Nismo uopte raspravljali o tome prodajemo li se za reklamu ili ne. Sretni smo to se naa muzika koristi u reklamama i filmovima, bili bi blesavi da ne iskoristimo takvu priliku, pogotovo u dananje vrieme", objanjava Derek Miller, gitarist i autor pesama Sleigh Bellsa.Lisa Milberg iz vedskog benda The Concretes tvrdi da amerika publika shvata i prepoznaje njen pesmu "Say Something New" upravo zbog reklame za maloprodajni lanac Target: "Pre toga nismo radili muziku za reklame pa smo projektu pristupili s izmeanim emocijama. I sami se pomalo udimo to je cela pria tako dobro ispala i to ljudikupujumuziku koju uju u reklami. To je dobro, iako bi mi moda bilo drae da kupuju nau muziku bez te reklame."Veteran muzike industrije Randy Jackson, ujedno lan irija popularnog show-a koji se prokazuje i kod nas "American Idol", smatra da je saradnja s velikim kompanijama za mnoge muziare danas nunost: "Muzika industrija je trenutno verovatno u najgorem poloaju u svojoj istoriji, ali mislim da se iz toga rodilo i dosta novih prilika. Muziari su kreativniji, otkrivaju nove naine kako da promoviu svoj rad."Lloyd Simon s MTV-a zasluan je za pojavljivanje pesme "Days Go By" benda Dirty Vegas u reklami za Mitsubishi, a 1999. jeStinga spojio s Jaguarom. Ljudi su miljenja da je ba ta reklama promenila pravila igre na sceni i otvorila put komercijalizaciji muzike. Simon tvrdi da su muziari nekada vie zaraivali od reklama, jer se negativno gledalo na prodaju licence za neku pesmu. Danas se od prodaje po pesmi moe zaraditi izmeu 10.000 i 50.000 dolara."Sve je vie bendova spremno saraivati s velikim kompanijama pa se u skladu s poveanom ponudom smanjila cena", objanjava Simon i dodaje: "Svet se promenio. Kada govorimo o prihodima bendova, najvee zarade dolaze od turneja i prodaja licenci."

Vane godine u komercijalizaciji muzike:

1950-te i 60-te - u prvim godinamatelevizijeproizvode su poeli promovirati Chubby Checker i Rolling Stonesi.1967. - bend The Who izdao je "The Who Sell Out", parodiju na pojavljivanje muziara u reklamama1989. - video Neila Younga za "This Note's For You" i poruku da nee dopustiti da se njegova muzika vrti u reklamama, nagraen je na MTV-jevoj dodeli1999. - Play od Moby-ja postaje prvi album u kojem sve pesme imaju licencu za izvoenje u filmovima, reklamama i na televiziji1999. - singl Pink Moon Nicka Drake-a prodat je u vie primeraka nego dok je bio ivot jer je koriten u reklami za Volkswagen2002. - skupina The White Stripes odbila je unosnuponuduGap-a2008. - korisnici iPhonea mogu s aplikacijom Shazam otkriti ime izvoaa neke pesme koja svira u pozadini, a korisnici andrid mobilnih ureaja uz aplikaciju Sound hound.

6. MUZIKA U MEDICINI

[footnoteRef:7]Ispitivanja su dokazala da se rei i instrukcije mnogo lake pamte ako ih prati muzika. Dokazalo se da je prezentacija programa o HIV/AIDS-u mladim ljudima daje vie efekta kada se koristila rep muzika s kojom su se uesnici mogli identifikovati. U Japanu je muziki program koji pomae deci uenje tehnika abdominalnog disanja pomogao u leenju astme. Ne samo da je deci bilo lako i ugodno uiti nego se smanjila i potreba za lekovima. Smanjenje tegobe, oputanje i izazivanje oseaja lagodnosti. [7: http://www.defektologija.net/index.php?topic=219.0]

Ve je dugo poznato da odreeni tipovi muzike deluju umirujue. Takva muzika moe izazvati oputanje, mada postoje izuzeci. Ovo je dovelo do bolje primene muzike u smanjenju tegobe u ekaonicama pre operacija, oputanju pre zahvata na odeljenju za opekotine i umirivanju pacijenata kad su im se objanjavale pojedinosti operativnih zahvata. Muzika se pokazala kao vrlo delotvorna kod odravanja motivacije, fizioloke oputenosti, fizikog dobrog stanja i izdrljivosti kod pacijenata kojima je transplatovana kotana sr. Pacijentima koji su imali infarkt, koji su primali hemoterapiju, pacijentima s tumorima i onima koji su bili na leenju od zavisnosti, muzika je smanjila tegobu i nemir. Uopteno, a i kod kiropraktikih intervencija, mogla se primetiti vea oputenost miia. Muzika se takoe pokazala korisnom u smanjivanju straha kod dece i veeg broja pacijenata pri zubarskim zahvatima. Veliki je broj bolnica pokrenuo umetnike projekte u svrhu nalaenja naina breg oporavka pacijenata. Smanjivanje tegobe i straha usko je povezano sa smanjenjem oseaja bola. Pregled literature s tog podruija ukazuje da muzika moe imati blagotvorno delovanje u medicini i zubarstvu. ini se da povoljni utiecaj ene oseaju jae nego mukarci, a deca i adolescenti jae nego odrasli i bebe. Najpovoljniji je efekat je na pacijentima kod zubara i kod osoba koje pate od hroninih bolova. Tehnike koje se koriste ukljuuju: pasivno sluanje muzike, aktivno uestvovanje u stvaranju muzike, tehnike savetovanja o muzici, muzika i razvojni ili obrazovni ciljevi, muzika i stimulacija, muzika i bioloke povratne informacije, i muzika i grupna terapija. Ispitivanje sprovedeno u Nemakoj na 90 000 pacijenata u period od 20 godina, pokazalo je da muzika ima pozitivan uinak. Bilo da je leenje bilo kratkotrajno, npr. punktiranje kimene modine, ili dugotrajno, npr. produeni rad tokom vie od 24 sata, pokazale su se znaajne razlike u smanjenju stresa i tegoba izmeu grupa koje su sluale muziku i onih koje nisu. Muziki program je imao praktian uinak smanjena koliine lekova i do 50%. U nekim sluajevima muzika je ak smanjila period oporavka. Druga su ispitivanja pokazala efekat muzike u smanjenju bola u fizioterapiji pacijenata s bolovima u kimi, osobama s reumatoidnim artritisom i kod dece koja su bila podvrgnuta bolnim zahvatima.

Slika 1 Muzila lei Inovativne tehnike ukljuuju sinhronizaciju otkucaja srca i muzikog ritma u terapiji oputanja pacijenata koji boluju od raka da bi im se pomoglo zaspati i opustiti se, te vibro-akustiku terapiju kod koje muzika svira na niskoj frekvenciji koja pulsira putem posebno prilagoene stolice ili kreveta s ugraenim zvunicima. Deluje da ovo vrlo povoljno deluje na ljude s velikim fizikim oteenjima, plunim oboljenjima i reumatskim poremeajima. 2007. godine je sproveden niz istraivanja koji se bavio biohemijskim reakcijama na muziku, posebno, na reakcije vezane uz imuni sistem. Obino, pacijenti sluaju muziku i istovremeno stvaraju slike za koje veruju da pospeuju oporavak. Iako je ovo relativno novo podruije ispitivanja a rezultate treba predstaviti sa dozom opreznosti, veina je pozitivna. ini se da sluanje muzike moe podstai biohemijske promene u telu, koje se tiu endorfina, kortizola, ACTH-a (adrenokortikotropski hormon)... Postoji mogunost da su uinci snaniji kada se muzika slua uivo, kada je improvizovana i koriena zajedno s tehnikama zamiljanja, ali i korienje uobiajne neutralne muzike koja se esto puta na javnim mestima takoe je dalo pozitivne rezultate. 6.1 Muzika i rehabilitacijaTerapija muzikom se upeno primenjuje uz fiziku terapiju kako bi se pomoglo deci s progresivnim ivano-miinim poremeajima, za oslobaanje pokreta pacijenata s Parkinsovom boleu i u programima koji se bave potekoama u hodanju, a koji se obavljaju kod kue. 6.2 Muzika i starenje S produenjem ivotnog veka kod ljudi nastaje sve vea potreba za nalaenjem novih naina pomoi za starije, te zakljuujemo da muzika moe biti vrlo korisna u ublaavanju nekih simptoma Alcajmerove bolesti. Muzika moe smanjiti nemir tokom obroka, ublaiti uznemireno ponaanje, pomoi pri orijentaciji u stvarnosti i prepoznavanju lica. Muzika koju izvode veliki orkestri tipa Glenn Miller-ovog, koja je putana za vreme rekreacije i oputanja proizvela je kod ispitanika poveanu budnost i zadovoljstvo. Tada su se bolje seali linih iskustava iz prolosti. Kod pacijenata koji su bolovali od demencije, putanje tihe umirujue muzike u trpezariji rezultiralo je manjim brojem incidentnih situacija, isto kao i u vreme kupanja pacijenata. Muzike intervencije su uspeno pomagale pacijentima koji nisu mogli sami sedeti da to postignu. Interaktivno leenje muzikom poveava drutvenost kod starijih mentalno obolelih pacijenata i poboljava vetine aktivnog uestvovanja, dranja predmeta i oputanja delova tela kod odraslih osoba s velikim potekoama u uenju. Muzikom se moe poboljati autobiografsko i opte pamenje, npr, korienjem poznatih pesama iz prolosti. Uticaj muzike zavisi i od toga koliko je muzika bila znaajna u pacijentovom ivotu. Zbog ovoga je ponekad potrebno razviti individualne muzike programe za sluanje. Muzika takoe moe imati pozitivan uticaj na osobe koji se brinu o starijim ljudima. Ovo se posebno istraivalo u vezi s muzikom terapijom koja je ukljuivala ples.6.3 Muzika i umiranje Muzika tanatologija ili priprema za umiranje je novo polje koje koristi muziku za zadovoljavanje sloenih fizikih i duhovnih potreba onih koji umiru. Sve je vei interes za ovaj tip rada. Muzika se takoe moe koristiti terapeutski za pomaganje ljudima u alosti.6.4 Muzika i mentalno zdravlje Muzika se koristi za ublaavanje simptoma kod ljudi u psihijatarskim bolnicama. Putanje razliitih anrova muzike u sobi za rekreaciju jedne dravne psihijatarske bolnice u SAD-u pokazalo je da je kantri muzika izazivala prikladnije ponaanje. Muzika se takoe uspeno koristila kao deo programa da bi se smanjilo nasilje za vreme ruka. Neke od negativnih pojava izofrenije bile su ublaene muzikom terapijom, a deca s psihotikim simptomima uivala su u povoljnom delovanju muzike koja je svirala u pozadini dok su uili. Postoje ideje o mogunosti leenja muzikom za ublaavanje simptoma poremeaja u jelu, ukljuujui anoreksiju i bulimiju. Muzika se uz tehnike oputanja takoe koristila za ublaavanje depresije kod starijih pacijenata koji ive

7. MUZIKOTERAPIJA[footnoteRef:8]Zvuci koji se koriste u muzikoterapiji mogu i ne moraju da bude muzika, a tehnike muzikoterapije mogu univerzalno da se primenjuju kod svih ljudi, bez obzira na pol, dob ili zdravstveno stanje. Metode u muzikoterapiji mogu da se koriste u svim granama medicine, pa ak i u vanbolnikim i bolnikim uslovima. Skup metoda kod kojih je zvuk osnovno sredstvo uspostavljanja komunikacije s klijentima jeste muzikoterapija. Moe da koristi se u preventivne, terapijske i dijagnostike svrhe, kao i za stimulaciju psihofizikog i duhovnog razvoja.Cilj muzikoterapije je utvrditi i primeniti same pristupe muzikoterapije koji uspeno pomau u objavljanju, odravanju i poboljanju psihikog i fizikog zdravlja. Postoje predrasude da bi muzikoterapija bila uspena, osoba koja se lei mora da ima muzike sposobnosti. Nije tano! Muzike sposobnosti nisu neophodne kako bi lice uestvovalo u muzikoterapijii kroz tretman razvijala svoje vetine. Postoji odreena vrsta muzike koja ima vei terapijski uinak nego druga. [8: http://pharmanetwork.rs/teme/istrazujemo/542-muzikoterapija]

Slika 2 Muzika lei srce

Dokazano je da muzikotreapija ima povoljnosti kod buduih mama. [footnoteRef:9]Ono to majka radi, osea i misli ima uticaja na bebu koja se nosi u stomaku. Isto ovo vai i za zvuk, ije vibracije deluju na sve procese u mozgu. Naunici su utvrdili da zvuk utie na elije i organe, stanje svesti, harmonizaciju leve i desne strane mozga, krvni pritisak, cirkulaciju, disanje i druge procese koji se odvijaju u telu. Zato je muzika - delotvorno terapijsko sredstvo! Dobro izabrana muzika kod trudnice moe da odblokira kako fizike, tako i psihike tenzije, strah za zdravlje bebe, neizvesnost oko poroaja... Terapija muzikom takoe pomae u zbliavanju sa bebom. I gotovo da nema majke koja instinktivno nije poelela da neto otpevui bebi dok mazi svoj stomak. A naunici su utvrdili da to pevanje umirujue deluje na bebu bez obzira na mamine glasovne sposobnosti. Muzikolozi posebno preporuuju da se bebama puta klasina muzika, naroitoMocart. Dokazano je, takoe, da deca pamte zvuke koje su sluala dok su bila u maminom stomaku, te da ih nakon roenja prepoznaju i rado sluaju! Moe se rei da je na roditeljima odgovornost za muziki ukus dece od najranijeg perioda, pa ak i pre nego to se beba rodi. Moj zakljuak posle proitanih tekstova na temu muzikoterapije je da je potrebno promovisati korienje muzike u terapiji, a takoe i uspostaviti i odravati visoke standarde u klinikom radu. [9: http://shop.aksa.rs/pages/muzikoterapija-korisna-i-za-bebe-i-za-buduce-mame.html]

Slika 38. AUDIO REKLAMA

Neogranieno mnogo naina postoji za reklamiranje proizvoda i usluga. itajui lanke na internet naiao sam na jedan vrlo interesantan. Naime, u apotekama u Rusiji sve ee se mogu uti audio reklame, koje promoviu neke lekove ili akcije nan eke farmaceutske proizvode u apoteci. [footnoteRef:10]Strunjaci kompanije Pharmexpert iz Moskve otkrivaju da li i koliko je ovakav nain reklamiranja efikasan i ta treba znati pre nego to snimite i pustite ovakvu reklamu. [10: http://farmaceuti.com/tekstovi/unc/audio-reklama-u-apoteci/]

8.1. Vrste audio reklameinjenica je da je radio jedan ako ne i najefikasniji nain reklamiranja za informacionu reklamu zato to je psiholoka karakteristika oveka da mnogo bolje usvaja informaciju koju uje o tome ta je novo, o otvaranju nove radnje, pojavljivanju novog proizvoda ili usluge, popustima, specijalnim akcijama i sl. Na osnovu podataka psiholokih istraivanja, reklame za lekove koje se emituju na radiju postaju najpopularnije i najprihvaenije.8.2. Duina trajanja audio reklameIdealno trajanje audio reklame je od 30 sekundi do 1 minuta. Ako je reklama kraa od 30 sekundi onda je pitanje da li e se preneti potpuna informacija i da li e je kupac razumeti. Postoji ansa da e reklama koja traje due od minuta jednostavno udaviti kupca. Moemo rei da je to karakteristika ovekovog usvajanja informacija. U idealni minut reklame treba uklopiti i muziku pratnju. Odabir iste je vrlo bitna stavka.8.3. Optimalna brzina audio reklame:

za 10 sekundi treba izgovoriti priblino 20 25 rei; za 30 sekundi 60 70 rei; za 1 minut 130 140 rei.Vea brzina teksta moe zakomplikovati usvajanje reklame, sporija reklama e se usvojiti kao dosadna, a to e se povezati sa reklamiranim proizvodom ili uslugom na njihovu tetu. U najkraoj audio reklami treba dvaput ponoviti vane informacije kao to su kontakt telefon, adresa i web adresa i sada facebook profil i sl, jer se esto deava da sluaoci shvate da im je audio reklama potrebna tek kada se ona zavri, zbog inertnosti usvajanja informacija.8.4. Pravilo prvih pet sekundiAko tokom prvih 3 5 sekundi audio reklama nije zainteresovala kupca, onda se njegova panja gubi najverovatnije kupac nee usvojiti ostatak informacija iz reklame i automatski e nesvesno iskljuiti zainteresovanost za proizvod. Postaavlja se pitanje zato. Odgovor bi mogao biti da je zvuk stalni pratilac oveka: buka na ulici, radio u automobilu, informacije u prevozu, razgovori prolaznika, muzika u prodavnicama itd. Taj postojani zvuni tok moe da zaokupi panju slualaca samo u onom sluaju kada ga neim neuobiajenim zaintrigira, tada e on obratiti panju i primiti informaciju. Na prve zvuke reklame ovek odluuje da li e je sluati dalje i zato u prvih pet sekundi on treba da shvati o emu se radi i zbog toga su te prve sekunde najbitnije.8.5. Forma audio reklameinjenica je audio reklamu sluaoci prihvataju kao iskreniju. Zato to audio forma omoguava da se reklamni spot napravi u veseloj i poznatoj formi, u maniru drugarskog i prirodnog razgovora. Na primer, reklame u novinama imaju dosta formalni i suzdrani karakter, dok je audio reklama u poreenju sa njima oputenija i nosi veu dozu improvizacije.8.6. O emu govoritiU audio reklami treba usmeriti panju slualaca na korist koju im moe doneti proizvod koji se reklamira zato to je proizvod nemogue pokazati preko radija, pa je vizuelno opisivanje i uopte informacije o spoljanjem izgledu proizvoda (tipa: tako je lepo i specijalno pakovanje, sa prelepom manom i sl) sasvim suvini. Takoe treba ukazati na funkcionalnost i pogodnosti koje daje proizvod.8.7. Kako govoritiKod audio reklame ne treba koristiti leksiki sloene argumente iz prostog razloga to se audio reklama usvaja na prvu loptu kada ovek svrati u apoteku, i kada je zauzet traenjem leka koji mu je potreban na polici pa njemu nije do sluanja sloenih konstatacija i zakljuaka. Zato saoptenje treba da bude maksimalno jednostavno (sa kratkim frazama) i emocionalno, jer su emocije u reklamiranju veoma vane. Ako slualac ima pozitivne emocije prema naratoru one se automatski prenose na proizvod koji on reklamira.9. ZAKLJUAK

Muzika lako moe da utie na emocionalno stanje gledaoca, sluaoca, potroaa, pacijenta. Kao nezaobilazan element da li radio ili tv reklame ili muzike koja se koristi u medicini, muzika doprinosi da se lake zapamti i obezbeuje jedinstvenost sa svim ostalim elementima. U potreba instrumentalno- voklanih oblika i ispravno usmereno korienje muzikih hitova, kao podloge za radio ili tv reklamu, osim to se lako i due pamti, muzika utie i na samu dopadljivost kod gledaoca, sluaoca, potroaa ili pacijenta.Ne treba zanemariti injenicu da [footnoteRef:11]muzika ne sme da se odrekne sebe i svojih vrednosti kad poinje da prati sliku. Ona mora slobodno da komentarie, a ne da parafrazira, ona mora suptilno da evocira, a ne da podvlai [11: Marten, Marsel. 1966. Filmski jezik. Beograd: Institutza film.]

I na kraju, iako je, prema reima kompozitora Igora Stravinskog, muzika suvie uzviena i plemenita umetnost da bi se samo stavila u slubu druge umetnosti, moe se rei i da je muzika umetnost koja je fleksibilna, prilagodljiva, i koja kao ravnopravni elemenat u televizijskoj reklami, medicini i svim drugim granama u kojima se ona upotrebljava. Reklama pokazuje nove dimenzije svoje primene, znaaja i uloge u svakodnevnom ivotu svih nas.

Literaturawww. http://balkanrock.com/ Autor Milo NajdanoviMarten, Marsel. 1966. Filmski jezik. Beograd: Institutza film.

http://farmaceuti.com/tekstovi/unc/audio-reklama-u-apoteci/http://shop.aksa.rs/pages/muzikoterapija-korisna-i-za-bebe-i-za-buduce-mame.htmlhttp://pharmanetwork.rs/teme/istrazujemo/542-muzikoterapijahttp://pharmanetwork.rs/teme/istrazujemo/542-muzikoterapijawww. http://metro-portal.hr/ autor teksta Pat Healy, Metro World Newshttp://www.kudaukupovinu.rs/kupoholicarske-vesti/6286-muzika-na-kupovinu-motivise-impulsivne-kupce-ali-ne-i-oprezne--http://www.znakoviporedputa.com/pogledi/4-muzika-mocan-uticaj

http://www.novosti.rs/vesti/zivot_%2B.303.html:470606-Uz-muziku-vise-trosimowww. http://balkanrock.com/ Autor Milo Najdanoviwww.youtube.com