Muzika u Evropi s kraja 19. i

poetkom 20. veka

Poetak i kraj 19. veka

Betoven: Gudaki kvartet op. 131, 1826

Stravinski: Posveenje prolea, 1913

Oba premijerna izvoenja su bila praena negodovanjem koje se ispoljilo na razne

naine: aristokratska publika u Beu je napustila dvoranu sa nerazumevanjem, a

graanska publika u Parizu je burno skandirala.

Promene u muzikom jeziku koje su se jasno manifestovale u prvoj deceniji 20. veka, bile su

najavljene u poslednjoj deceniji 19. veka.

Taj period je zapoeo 1890. godine, kada su svetlo dana ugledala dva vana dela: simfonijska poema Don uan Riharda trausa i Prva simfonija Gustava Malera.

Tih godina zapoinju i prodori Kloda Debisija na muzikoj sceni Pariza.

Godine izmeu 1890. i 1914. (moda ak i do 1924) u istoriji se terminoloki mogu opisati na tri naina.

Terminoloka pitanja

1. Ukoliko elimo da opiemo raspoloenje koje se probijalo kroz muziku od 1890. godine, i da

stvorimo predstavu nekog stilski jedinstvenog

doba, upotrebiemo termin modernizam.

2. Termin fin-de-siecle je preteno hronoloki, ali sa sobom nosi elemente dekadencije (Saloma).

3. Termin pozni romantizamsu kao pejorativ

iskovali oko 1920. apologeti savremene

muzike, ovaj termin upotrebljen je da bi se

pomou njega obezbedilo jedinstvo dobu koje je bilo obeleeno kontradikcijama i konfliktima.

Poetak tog novog perioda bio je 1890.

Kraj je otovoren...

Pozni romantizam / modernizam je ustupio mesto modernoj

muzici oko 1908, 1920 ili ak 1924.

1907/1908. jeste godina diskontinuiteta, jer je u tada

komponovanim delima emancipovana disonanca i sproveden prelazak u atonalnost.

Ipak, tek oko 1920. usledila je i transformacija estetikog pogleda (koja se nadovezala na prethodnu revoluciju u

muzikoj/kompozicionoj tehnici)

Prelazak na atonalnost, koji se desio oko 1908, bio je od znaaja i za njegove aktere (Arnolda enberga), i za enbergove savremenike, Riharda trausa i Maksa Regera, koji su oseali da su primorani da donesu odluku koja je dovela

do dezintegracije modernizma.

enberg je napustio modernizam u korist moderne muzike, a traus i Reger su nakon modernizma stupili na poziciju reakcije.

Modernizam se raslojio na modernu muziku (najznaajniji predstavnik enberg) i svojevrsni neoklasicizam.

Zato su ustuknuli traus i Reger?

Njihova reakcionarnost se moe povezati sa okom koji su doiveli u suoavanju sa enbergovom najranijom atonalnom muzikom.

Sve do 1908. enberg je bio trausov tienik. Nakon toga, traus poinje sa nerazumevanjem da govori o trausu.

Reger je posumnjao da li dela enberga uopte mogu da se nazovu muzikom (govorio je da je njegov mozak prestar).

U poetku jo uvek je bila na snazi romantiarska deja stvaranja magnum opusa: to pokazuje interesovanje kompozitora za muzike drame, simfonije, solo-pesme...

enberg je pokuavao da stvori jedno takvo delo, ali neuspeno.

Ideju monumentalnog dela nije bilo mogue uskladiti sa sredstvima atonalne muzike (opera

Mozes i Aron).

Naporedovanje u muzici ilo je, sasvim suprotno, ka malim muzikim formama.

Prelazak s muzikog modernizma na modernu muziku bio je povezan sa

promenama i sistemu muzikih anrova.

Nosioci novina postali su tzv. konzervativni anrovi kamerna muzika...

Gustav Maler, 1860-1911 Klod Debisi, 1862-1918

Rihard raus,1864-1949 Maks Reger, 1873-1916

Arnold enberg, 1874-1951 Igor Stravinski, 1882-1971

Klod Mone, Doruak na travi

Klod Mone, Izlazak sunca - impresija