R E P U B L I K A M A K E D O N I J A VLADA NA REPUBLIKA MAKEDONIJA

NACIONALNA STRATEGIJA ZA INTEGRIRANO GRANIČNO UPRAVUVAWE

• Proekt realiziran od strana na Međuministerskata grupa za upravuvawe so proektot Integrirano granično upravuvawe

• Finansiran od E.U., rakovoden od Evropska Agencija za Rekonstrukcija

S k o p j e, oktomvri 2003 godina

1.0. VOVED ----------------------------------------------------------------------------------- 7 2.0. GRANICA – OPIS ------------------------------------------------------------------------------------- 9 • Istorija • Sosedi • Oficijalni granični premini • Geografija i topografija • Granična ekonomija 3.0. STRATEŠKI PREDIZVICI --------------------------------------------------------------------- 11 • Konvencionalen voen napad • Možnost za navleguvawe na neprijatelski nastroeni poedinci i grupi • Vnatrešen konflikt • Kriminal 4.0. PRAVNI RABOTI - INTEGRIRANO GRANIČNO UPRAVUVAWE ------------------ 12 • Šengenski katalog na najdobri praksi • Celi 5.0. DRŽAVEN KOMESAR ZA GRANIČNO UPRAVUVAWE ---------------------------------- 13 • Demokratski nadzor • Zadači i ovlastuvawa 6.0. NACIONALNA GRANIČNA POLICISKA SLUŽBA ----------------------------------- 15 • Pozadina • Operativen koncept • Nacionalen sistem za graničen monitoring • Nacionalen koordinativen centar za granično upravuvawe • Regioni na graničnata policija (osnovna komandna edinica) • Kriminalni istragi • Regrutacija • Selekcija • Obuka na personalot na graničnata policija • Izjava za misijata na graničnata policija 7.0. METODOLOGIJA VO PROCESOT NA PRIMOPREDAVAWE GRANIČNA

BRIGADA - GRANIČNA POLICIJA ----------------------------------------- 20 • Opšto • Razvoj na plan • Celi • Potrebi 8.0. NACIONALEN KOORDINATIVEN CENTAR ZA GRANIČNO UPRAVUVAWE – 21 • Cel • Zadača • Upravuvawe • Komanda, kontrola i komunikacii • Oficeri za vrska od sosednite državi • Planovi i proceduri za itni slučai 9.0. GRANIČNA ZONA I NADLEŽNOSTI NA GRANIČNATA POLICIJA ---------- 23 • Granična zona 10.0. DEFINIRAWE NA NADLEŽNOSTITE – GRANIČNA POLICIJA I CARINSKA UPRAVA ----------------------------------------- 24 • Pozadina • Granična policija • Carinska Uprava

• Aktivnosti 11.0. KOORDINACIJA NA STRATEŠKATA OPERATIVNA POLITIKA -------------- 26 • Cel 12.0. NACIONALEN SISTEM ZA GRANIČEN MONITORING ---------------------------- 26 • Potreba od efikasen protok na informacii • Proceduri za raportirawe • Analiza na rizicite • Nacionalen sistem za graničen monitoring kako informatičko rešenie 13.0. KATEGORIZACIJA NA GRANIČNITE PREMINI -------------------------------------- 29 • Potreba od prioriteti pri alokacijata na resursite • Momentalna sostojba • Koncentrirawe na resursite na odredeni granični premini • Kategorizacija na graničnite premini • Celi • Potrebi 14.0. NADLEŽNOSTI I PROCEDURI NA GRANIČNITE PREMINI ------------------- 31 • Momentalna sostojba • Vospostavuvawe na proceduri • Organizacija na graničnite premini • Kontrola i protok na soobraćajot • Oprema • Celi 15.0. ZATVOREN SISTEM ZA VIDEO NADZOR (ZSVN) ----------------------------------------- 34 • Neprocenliva oprema • Instalacija i povrzuvawe • Vnesuvawe na podatoci i kontrola 16.0. PRETRES NA KOMERCIJALNI I DRUGI VOZILA ------------------------------------- 35 • Potreba od pretres • Izbegnuvawe na uvozni davački • Nelegalni stoki i trgovija so luđe • Potreba od profilirawe, razuznavawe i proaktivna istraga • Akcii 17.0. ILEGALNA IMIGRACIJA I TRGOVIJA SO LUĐE ------------------------------------- 38 • Pozadina • Šverc i trgovija so luđe i potreba od jasna strategija • Ulogata na Graničnata policija • Potreba za otstranuvawe na drugi agencii od procesot 18.0. NEDOZVOLENA TRGOVIJA SO DROGA ------------------------------------------------------- 40 • Pozadina • Primat na Kriminalističkata policija • Uloga na Carinskata uprava • Potreba od sorabotka pomeđu policijata i carinata • Namenski mešoviti timovi • Prekursori - drogi i oružje za masovno uništuvawe • Celi 19.0. RADIOAKTIVNI MATERIJALI --------------------------------------------------------------- 42 • Direkcija za zaštita od radijacija • Regulatorna odgovornost • Zagrozuvawe

• Nacionalna bezbednosna rabotna grupa - radioaktivni materijali • Obuka • Otpaden metal • Memorandum za sorabotka - Direkcija za zaštita od radijacija i carinska uprava • Gama - spektrometri • Celi • Barawa 20.0. REGULIRAWE I KONTROLA NA ŠTETNI I OPASNI MATERII --------------- 44 • Regulirawe • Nacionalna komisija za zdravstvo, bezbednost i životna sredina • Ministerstvoto za životna sredina i prostorno planirawe kako privremena regulatorna vlast • Nasoki za granična kontrola 21.0. KONTROLA NA ZARAZNI BOLESTI ---------------------------------------------------------- 45 • Odgovornosti • Proceduri i planovi za itni slučai 22.0. FITOSANITARNA, VETERINARNA I ŠUMSKA INSPEKCIJA ----------------- 46 • Ministerstvoto za zemjodelstvo, šumarstvo i vodostopanstvo i negovata uloga

vo graničnoto upravuvawe • Fitosanitarna kontrola • Veterinarna kontrola • Šumarstvo • Celi • Potrebi 23.0. INSPEKCIJA ZA KVALITET NA HRANATA ---------------------------------------------- 49 • Direkcija za hrana 24.0. PROCEDURI NA “ZELENATA GRANICA” - CARINSKA UPRAVA I GRANIČNA POLICIJA ----------------------------------------- 49 • Otkrivawe na carinski prekršoci i krivični dela na zelenata granica • Koordinacija pomeđu Graničnata policija i carina • Raportirawe i izvestuvawe • Važečki operativni proceduri • Poddrška na Carinskata uprava od strana na Graničnata policija • Potrebi 25.0. RAZVOJ NA GRANIČNITE OBLASTI -------------------------------------------------------- 50 • Nedovolna komunikaciska povrzanost i razvoj na pograničnite oblasti kako pričina za kriminalni i prekugranični aktivnosti • Povećeagenciski pristap i strategija za razvoj na granicite • Poddrška na ruralnite granični zaednici 26.0. AERODROMI ------------------------------------------------------------------------------------------- 52 • Pozadina • Koordinacija na upravuvaweto • Objekti i sredstva • Imigraciona poddrška • Integracija • Opasnosti od eksplozivni napravi i terorizam • Celi • Potrebi 27.0. EZERSKA PATROLA --------------------------------------------------------------------------------- 53 • Nelegalni ezerski preminuvawa

• Potreba od zgolemuvawe na prisustvoto na ezerskite patroli • Plovni objekti na ezerskata patrola • Kopnena radarska kontrola • Mobilni kopneni patroli • Integrirano operirawe • Sorabotka so vlastite vo Republika Albanija • Obuka • Potrebi 28.0. REGIONALNA SORABOTKA I KOORDINACIJA ---------------------------------------- 55 • Vladina politika • Zajaknuvawe na sorabotkata • Koordinativni sostanoci na graničnite premini • Koordinativni sostanoci (bilateralni) na regionalnite koordinativni centri • Regionalni (multilateralni) koordinativni sostanoci 29.0. ZAEDNIČKI GRANIČNI KOMISII -------------------------------------------------------- 56 • Pozitivna osnova 30.0. SISTEM ZA UPRAVUVAWE SO GRANIČNITE PODATOCI (SUGP) ------------ 57 • Potreba od sistem za upravuvawe so graničnite podatoci • Funkcijata na sistemot za upravuvawe so graničnite podatoci • Potreba za registrirawe na vlez i izlez • Obuka • Regionalna integracija 31.0. PASOŠKI I VIZEN REŽIM ------------------------------------------------------------------- 59 • Pasošite i vizite kako sostaven del na graničnoto upravuvawe • Potrebata za voveduvawe na profilirawe • Izmeni na makedonskiot pasoš • Vizi i sorabotka pomeđu konzularnite službi i Graničnata policija • Obuka • Baza na podatoci za vizi kako korisno sredstvo • Arhiva za dokumenti • Celi 32.0. PROFILIRAWE -------------------------------------------------------------------------------------- 62 • Profiliraweto vo graničnoto upravuvawe • Stoka i razvoj na parametri za profilirawe od strana na carinata • Profilirawe pri kontrola i proverka na lica • Potreba od direktna povrzanost pomeđu konzularniot personal i aplikantite za viza • Barawa 33.0. RAZUZNAVAWE ---------------------------------------------------------------------------------------- 63 • Razuznavawe, analizi i delewe na informacii • Involviranost na lokalno nivo • Zaštitena baza na podatoci • Oficeri za vrski • Centralnoto nivo • Protokot na podatoci kako merka za razmenata na informacii • Celi • Potrebi 34.0. ANALIZA NA RIZICITE ------------------------------------------------------------------------- 65 • Analiza na rizicite - optimizirawe na upravuvaweto so resursite i operaciite • Potreba od obuka

35.0. ZAŠTITA NA PODATOCI ----------------------------------------------------------------------- 66 • Potreba od zaštita na podatocite 36.0. VOENA PODDRŠKA NA CIVILNITE VLASTI ------------------------------------------ 68 • Potrebata za integrirawe na voenite sili vo graničnoto upravuvawe • Potreba od poddrška na civilnite agencii i koordinacija na pomošta • Principot na administrativna poddrška i negovite vrednosti • Barawe poddrška - operativni i administrativni proceduri • Povrzanost • Koristewe na resursi na Graničnata policija vo slučaj na zagrozuvawe na teritorijalniot

integritet • Barawa 37.0. ODNOSI SO JAVNOSTA I INFORMACII ------------------------------------------------ 69 • Transparentnost i odgovornost • Javna svest • Veb stranici • Odnosi so mediumite • Privlekuvawe visoko kvalitetni regruti • Denovi na otvorenost • Otvorenost na organite za granično upravuvawe • Poddržuvawe na konstruktivnoto javno mislewe so cel da se podobrat uslugite i ugledot na

nadležnite organi • Demokratska odgovornost kako klučen element • Celi

V O V E D Vladata na Republika Makedonija, so cel pobrza Evrointegracija, členstvo vo NATO, začuvuvawe na nacionalniot i regionalniot mir i stabilnost, a kako del od reformite vo bezbednosniot sektor i naporite za olesnuvawe na protokot na lica i stoki preku državnata granica, donese odluka za implementirawe na procesot Integrirano granično upravuvawe i vo taa nasoka izrabotka na Nacionalna Strategija za Integrirano granično upravuvawe. Nacionalnata Strategija e izgotvena soglasno specifičnite uslovi, opštestveno – političkoto ureduvawe i pravniot sistem na Republika Makedonija, imajći gi pri toa predvid komparativnite iskustva od drugite zemji koi vo najbliskoto minato ja izvršile ovaa transformacija, korpusot na međunarodni instrumenti i legislativata na zemjite členki i kandidati za členstvo vo Evropskata Unija, kako i preporakite sodržani vo Šengenskiot Katalog na najdobri praksi. So cel integracija i približuvawe kon Evropskite standardi i održuvawe na nacionalniot i regionalniot mir i stabilnost, Nacionalnata Strategija e kreirana vo soglasnost so preporakite i obvrskite koi gi ima prezemeno Republika Makedonija, a koi proizleguvaat od:

potpišuvaweto na Spogodbata za stabilizacija i asocijacija; učestvo vo mehanizmite na EU, kako što se KARDS, Šengenskiot dogovor i Paktot za stabilnost;

pristapuvaweto kon Evropskite i regionalnite dogovori i mehanizmi za unapreduvawe na graničnoto upravuvawe i

potpišuvaweto na međunarodnite konvencii. Vo idnina, graničnoto upravuvawe vo R.Makedonija će bide radikalno porazlično od denešnoto koe, e liniski orientirano. Idnoto granično upravuvawe će bide bazirano na celosno integriran sistem za granično upravuvawe, tesno povrzan so sproveduvawe na zakonot na nacionalno nivo i pogolema kontrola na luđe i stoki koi vleguvaat, tranzitiraat ili izleguvaat od državata. Integriraniot koncept za obezbeduvawe na granicite, preku podobruvawe na metodologijata za sobirawe razuznavački informacii, poefektivni koordinirani aktivnosti, vnatrešna međuagenciska i međunarodna sorabotka, će obezbedi pogolema sigurnost vo nasoka na anulirawe na opasnostite koi proizleguvaat od vnatrešniot i međunarodniot kriminal i terorizam.

Vo isto vreme, idniot sistem za granično upravuvawe će bide orientiran kon postojano podobruvawe na efikasnosta na sistemot na granična kontrola i zgolemuvawe na protokot na luđe i stoki. Za Makedonija dvižeweto kon EU i NATO će znači povlekuvawe na Armijata na RM od dolžnostite za granično upravuvawe i predavawe na istite na civilna granična služba. Toa e ušte eden predizvik za sozdavawe na novata institucija. Procesot na Integrirano granično upravuvawe će se realizira preku:

• Izgotvuvawe na Nacionalna Strategija za Integrirano granično upravuvawe vo Republika Makedonija, vo soglasnost so Šengenskiot Katalog na najdobri praksi, međunarodnite normi, ednakvosta i čovekovite slobodi i prava, so cel da se začuva teritorijalniot integritet, zabrza legitimnoto dvižewe i trgovijata, a vo isto vreme identifikuvawe, otkrivawe, prevencija, sprečuvawe i koga e neophodno spravuvawe so nelegalnite i neprijatelskite prekugranični dvižewa.

• Povlekuvawe na Armijata na RM od odgovornostite za granično upravuvawe do 31 Dekemvri 2005.

• Sozdavawe na nova nacionalna Granična Policiska Služba, vo ramkite na Ministerstvoto za vnatrešni raboti, kako osnovna agencija za granično upravuvawe vo državata, koja će ja prevzeme odgovornosta za nadzor na državnita granica do 31 Dekemvri 2005.

• Sozdavawe na Nacionalen Koordinativen Mehanizam za Granično upravuvawe, so koj će rakovodi Graničnata Policiska Služba vo sorabotka so site ostanati nacionalni agencii za granično upravuvawe so cel da se postigne sorabotka, koordinacija, zaednička poddrška i razmena na informacii pomeđu istite.

Se naođame vo svet kade međunarodniot i prekugraničniot organiziran kriminal postojano e vo podem so upotreba na se posofisticirani tehnički metodi i sredstva, a osovremenuvaweto na komunikaciskite sposobnosti e impresivno. Postojano se iznaođaat posigurni načini za izvršuvawe na kriminalnite aktivnosti. Na 11 Septemvri 2001 bea demonstrirani opasnostite od međunarodniot terorizam. So cel uspešno sprotivstavuvawe na takvite zakani, agenciite odgovorni za sproveduvawe na zakonot, a osobeno onie koi se odgovorni za graničnoto upravuvawe, mora sekogaš da bidat eden čekor ponapred. Neophodno e da se razviva međusebno komunicirawe, koordinirawe na aktivnostite, planirawe i spremnost brzo i efikasno da se odgovori na zakanite. Navedenoto ne bi moželo da se realizira bez dobro obučeni i inventivni profesionalci. Dobro osmislena, efektivna i postojana razmena na informacii i razuznavački proceduri vo korelacija so operativnoto planirawe se od vitalno značewe. Makedonija vo momentot ne e podgotvena adekvatno da odgovori na zakanite i

e ranliva za onie koi sakaat da ja iskoristat nejzinata geografska, politička, socijalna, ekonomska i etnička sostojba za kriminalni celi. So cel uspešno da se spravime so zagrozuvawata so koi vo momentov se soočuva R.Makedonija, neophodno e radikalno da se promeni stavot vo odnos na graničnoto upravuvawe na individualno i institucionalno nivo. Vo sprotivno državata će bide slaba alka vo borbata protiv međunarodniot organiziran kriminal, a voedno i ponatamu će bide podložna na vnatrešna nestabilnost. Bezbednosta i stabilnosta vo idnina zavisat vo golema mera od primenata na efikasno granično upravuvawe, informiraweto, komunikaciite i koordinacijata. Ovie funkcii ne treba da bidat vo racete na individui, odnosno treba da bidat rakovodeni od institucii, a voedno ne treba da bidat odgovorni samo individualni institucii tuku međuagenciski timovi formirani vo ramkite na procesot na Integriranoto granično upravuvawe.

Ovaa strategija znači cvrsta rešenost na Vladata na Republika Makedonija i nejzinite agencii za granično upravuvawe da započnat i da implementiraat intenzivna programa za promeni. Nasokite koi se postaveni se ostvarlivi, no vo isto vreme baraat i mnogu napor. Strateškite nasoki so tek na vreme će se menuvaat i zatoa će postoi potreba od revizija vo redovni intervali so cel da se postigne postojana kompatibilnost so prioritetite i politikata na Vladata.

GRANICA - OPIS ISTORIJA

Segašnite granici na Republika Makedonija se povlečeni od strana na Golemite Sili po Balkanskite vojni vo 1912 i 1913 godina. Do togaš regionot bil pod Otomanskata imperija i bil podelen na čisto administrativni delovi (vilaeti). Po sozdavaweto na Federativna Narodna Republika Jugoslavija i vo nejzini ramki Narodna Republika Makedonija, granicite go izgubile nivnoto značewe i vo golema mera bile zanemaruvani od strana na pograničnoto naselenie, koe moželo slobodno da se dviži niz celata teritorija. Granicite dobija novo značewe koga vo 1991 godina R.Makedonija proglasi nezavisnost. Novata država nasledi del od poranešnite granici na SFRJugoslavija i toa so Republika Grcija, Republika Albanija i Republika Bugarija, no vo isto vreme moraše da vospostavi granična kontrola na prethodno otvorenata granica so Zaednicata na Srbija i Crna Gora. So toa se ograniči dvižeweto na pograničnoto naselenie vo pograničnite podračja i delovi od teritorijata na R.Makedonija. SOSEDI

Republika Makedonija se graniči so: Republika Bugarija na istok, Republika Grcija na jug, Republika Albanija na zapad i Zaednicata na Srbija i Crna Gora na sever, a kako del od ovaa Zaednica e avtonomnata pokraina Kosovo pod aministrativna uprava na OON, spored rezolucijata 1244 OFICIJALNI GRANIČNI PREMINI

Vo Republika Makedonija ima:

• petnaeset oficijalni patni granični premini i toa: 3 so Bugarija, 3 so Grcija, 4 so Albanija i 5 so Zaednicata na Srbija i Crna Gora.

• tri železnički granični premini, od koi 2 so zaednicata na Srbija i Crna Gora i 1 so Grcija.

• dva međunarodni aerodromi i toa: Skopskiot i Ohridskiot Aerodrom. GEOGRAFIJA I TOPOGRAFIJA

Vkupnata dolžina na granicata na R.Makedonija iznesuva 895.1 km (772.7 km na kopno i 122.4 km na voda). Skoro celata granica na R.Makedonija e ruralna, planinska i na mnogu mesta pominuva preku planinski srtovi. Graničnata linija ja dostignuva svojata najvisoka točka na granicata so Albanija (2.764 m nadmorska visočina), a najniskata točka (45 m na graničnata piramida br.58). Najteško dostapen del od granicata e severozapadniot del od Republika Makedonija, odnosno delovite od granicata koi se prostiraat kon Albanija i Zaednicata na Srbija i Crna Gora - delot kon Kosovo. Vo tie predeli granicata pominuva preku Šar planina (kade terenot e strmen i neramen) i Skopska Crna Gora (kade terenot e mešavina od zemjodelski nivi i pasišta). Dvete oblasti se nepristapni, osobeno za vozila, vo period od 4 meseci vo godinata poradi lošite patišta i lošite vremenski uslovi vo zima. GRANIČNA EKONOMIJA

Skoro site žiteli koi živeat vo pograničnite regioni na Makedonija se zanimavaat so zemjodelstvo, vo najgolem del za svoi lični potrebi. Industrijata e mnogu slabo razviena, a možnostite za drug vid na vrabotuvawe se mnogu mali, sostojbata e malku podobra vo jugoistoičniot del. Golem broj od etničkite albanci koi živeat vo severozapadniot del od R.Makedonija rabotat vo Zaednicata na Srbija i Crna Gora (Kosovo), kade što isto taka možnostite se ograničeni poradi faktot što luđe od Albanija, koi najčesto peški ja preminuvaat granicata baraat rabota vo R.Makedonija, a potoa so istata cel patuvaat od R.Makedonija vo Zaednicata na Srbija i Crna Gora (Kosovo). Osobeno e karakteristična pojavata na postoeweto na šverc preku granicata so Zaednicata na Srbija i Crna Gora - vo delot kon Kosovo i Albanija. Najčesto se švercuvaat cigari, droga, nafteni derivati, alkohol, oružje i se vrši trgovija so luđe.

STRATEŠKI PREDIZVICI KONVENCIONALEN VOEN NAPAD

Opasnosta od voen napad na R.Makedonija od strana na sosednite zemji e mala. Vo momentot nema neophodna potreba Službata za granično upravuvawe da se podgotvuva i obučuva za odbrana od agresija, osven da bide podgotvena vo odredeni sostojbi da i pomogne na Armijata na R.Makedonija. MOŽNOST ZA NAVLEGUVAWE NA NEPRIJATELSKI NASTROENI POEDINCI I GRUPI

Vo tekot na 2001 godina, nastanite koi se slučija pokažaa deka Makedonija se soočuva so opasnost od infiltrirawe na radikalni grupi koi dejstvuvaat nadvor od državata. I pokraj toa što vo momentov sostojbata e mirna i prisutni se razni međunarodni organizacii - NATO, EU sili, OBSE i EUMM - takvite grupi se ušte postojat i postoi možnost da izvršat napadi vrz Makedonskite bezbednosni sili i postoečkata infrastruktura. Iako, možnostite za takvo nešto vo momentov se mali, poradi toa što ne postoi poširoka javna poddrška na takvite aktivnosti, ostanuva opasnosta od nepredvidliv razvoj na sostojbite vo državata i vo regionot koi bi možele da imaat negativni implikacii vrz bezbednosnata sostojba. Ne postojat dokazi deka ovie grupi poseduvaat teško vooružuvawe kako što se tenkovi i artilerija, no postojat dokazi deka imaat pristap do moderno i sofisticirano lesno i sredno vooružuvawe. Se ušte egzistiraat kriminalni dvižewa na granicata kon Zaednicata na Srbija i Crna Gora – delot na Kosovo, a povremenata upotreba na ogneno oružje pokažuva deka neopredeleniot broj na luđe koi ja preminuvaat granicata se vooruženi. Zatoa Službata za granično upravuvawe mora da bidat adekvatno podgotveni za spravuvawe so kriminalnite vooruženi grupi. VNATREŠEN KONFLIKT

Golemo količestvo na lesno vooružuvawe koe se naođa vo privatni race i možnosta za pristap do istoto preku dobro organiziranite švercerski kanali ja zgolemuvaat opasnosta od vnatrešen konflikt. Zatoa vo procesot na granično upravuvawe prioritetno treba da se identifikuvaat i kontroliraat tie kanali. KRIMINAL

Makedonija se soočuva so problemi poradi svojata geografska položba. Taa se naođa na raskrsnicata na antičkite trgovski patišta koi vodele od Persija, Istočna Evropa i Kafkaz. Tie patišta se ušte postojat i imajći ja vo predvid ekonomskata razlika pomeđu državite vo regionot i onie od Zapadna Evropa, nelegalnata trgovija so

narkotici, cigari, luđe, oružje i akcizni stoki e seušte aktuelna vo celiot region. Golem del od nelegalnite transporti tranzitiraat i preku teritorijata na RMakedonija. Vo odnos na vlogot potencijalniot profit e ogromen. Stokata na nejziniot pat do krajnata destinacija proađa niz nekolku race, pri što se ostvaruva profit vo sekoja faza. Organizirani grupi na kriminalci so međunarodni vrski se vo možnost da potkupuvaat javni službenici i členovi na Vladi. Tie imaat pristap i do sofisticirano lesno vooružuvawe.

Na sekoe drugo, osven na najnisko nivo, teškite kriminalni dela kako nedozvolena trgovija so cigari i narkotici, organizirawe i pomagawe na nelegalnata imigracija, ne se možni bez odreden stepen na kriminalna sorabotka i povrzanost. Spored toa kriminalnite možnosti ne se zavisni samo od sposobnosta i znaewata na poedincite, tuku poveće zavisat od sorabotkata i kriminalnite kontakti na dobro organizirani grupi, čija zaednička cel e izvršuvawe specifični dobro isplatlivi kriminalni dela, ovozmožuvawe logistička poddrška, prodažba na stoki i perewe na pari.

Može slobodno da se kaže deka postoeweto na organiziran prekugraničen i međunaroden kriminal so visok profit, korupcijata i povrzanosta so vooruženite grupi predstavuva zakana za nacionalnata bezbednost i stabilnost. Borbata za sprečuvawe na ovie zakani mora da bide na vrvot na listata na prioriteti na R.Makedonija.

PRAVNI RABOTI - INTEGRIRANO GRANIČNO UPRAVUVAWE

ŠENGENSKIOT KATALOG NA NAJDOBRI PRAKSI

• Sorabotkata i koordinacijata na odgovornostite na različnite tela bi trebalo da bide regulirana so eden oficijalen Akt. So ova treba da se pokrie celiot spektar na prekugranična sorabotka, razmena na nacionalni oficeri za vrski, analiza na rizici, razmena na iskustva, sorabotka pri obuka i sorabotka pri istragite.

CELI:

• Zakonska osnova za formirawe na Graničnata policija i prezemawe na obezbeduvaweto na državnata granica od strana na MVR, će se sozdade so izmeni i dopolnuvawe na: Zakonot za vnatrešni raboti i Zakonot za preminuvawe na državnata granica i dvižewe vo graničniot pojas. Planirano e zakonite za izmena i dopolnuvawe na ovie zakoni da se donesat do krajot na 2003 godina.

-.

• Izrabotka na Zakon za nadzor na državnata granica

DRŽAVEN KOMESAR ZA GRANIČNO UPRAVUVAWE DEMOKRATSKI NADZOR

Demokratskiot nadzor i nezavisniot monitoring na vospostavuvaweto i sproveduvaweto na Integriranoto granično upravuvawe se klučni dokolku sakame da postigneme visoko nivo na efikasnost, efektivnost, nepristrasnost i počit od strana na građanite. Demokratskiot nadzor ovozmožuva transparentnost, so što onie koi imaat odredeni ovlastuvawa i na koi im e dovereno sproveduvaweto na politikata, stanuvaat odgovorni za svoite postapki i izvedba. Demokratskiot nadzor e isto taka međunarodno prifaten kako merilo za dobro rakovodewe na državata, što e vklučeno vo ovaa strategija so naznačuvawe na Državen Komesar za Granično Upravuvawe, vo soglasnost so člen 76 od Ustavot na R.Makedonija. Državniot Komesar mora da bide nezavisen od bilo koe telo ili agencija involvirani vo graničnoto upravuvawe. ZADAČI I OVLASTUVAWA

Državniot Komesar će gi ima slednite dolžnosti i ovlastuvawa da:

• Dava soveti na Parlamentot i Vladata vo vrska so Integriranoto granično upravuvawe.

• Go nadgleduva sproveduvaweto na zakonite i zakonskite proceduri povrzani so Integriranoto granično upravuvawe.

• Posreduva i dokolku e potrebno arbitrira, vo slučaj na konflikt ili nedorazbirawa pomeđu ministerstvata i agenciite involvirani vo procesot na Integriranoto granično upravuvawe.

• Dava preporaki za podobruvawe na Integriranoto granično upravuvawe

• Podnesuva izveštaj do Premierot i Sobranieto dvapati godišno za implementiraweto na procesot na Integrirano granično upravuvawe.

Osnovni ovlastuvawa na Državniot Komesar će bidat:

• Da se informira za načinot na koj ministerstvata i agenciite go sproveduvaat Integriranoto granično upravuvawe, a osobeno za:

o Soglasnost so Ustavot, zakonite, međunarodnite dogovori i međunarodnite standardi za najdobri praksi.

o Sorabotkata, razmenata na informacii i koordinacijata pomeđu ministerstvata i agenciite koi se involvirani vo graničnoto upravuvawe.

o Rešavaweto na poplakite od strana na javnosta koi se odnesuvaat na agenciite za granično upravuvawe i nivnite proceduri.

o Naporite i dogovorite koi se pravat od strana na ministerstvata i agenciite involvirani vo Integriranoto granično upravuvawe vo pravec na sogleduvawe na stavovite na stopanstvenicite i lokalnata zaednica za graničnoto upravuvawe.

o Strategijata za čovečkite resursi i sostojbata so službite na ministerstvata i agenciite involvirani vo graničnoto upravuvawe, a koi se vrzani so nivnite odgovornosti za granično upravuvawe.

NACIONALNA GRANIČNA POLICISKA SLUŽBA POZADINA

Programata za formirawe na Granična policija e klučen element na Strategijata za Integrirano granično upravuvawe i celosno e vo soglasnost so Šengenskiot Katalog1. Razvivaweto na ovaa programa e odgovornost na Ministerstvoto za vnatrešni raboti. Vo soglasnost so politikata na EU, Vladata nedvosmisleno javno i međunarodno ja izrazi svojata namera da ja povleče Armijata od odgovornostite za zaštita na granicite i istite da gi prevzeme novoformirana civilna služba - Granična policija do 31 Dekemvri 2005. Za da ne se sozdava celosno nova vladina agencija, Graničnata policija će se formira vo ramkite na strukturata na Ministerstvoto za vnatrešni raboti. Novata Granična policija će gi apsorbira nadležnostite i dolžnostite na Sektorot za granični premini od Ministerstvoto za vnatrešni raboti i onie na Graničnata Brigada od Ministerstvoto za odbrana. Spored toa Graničnata policija će bide odgovorna za kontrola na celata granica, vklučuvajći gi i aerodromite i ezerata. Isto taka, će bide odgovorna za sproveduvawe na proverki za otkrivawe i sprečuvawe na

1 “Centraliziran nadzor i nasoki za granična kontrola i nadgleduvawe pod rakovodstvo na ministerstvo koe raboti vo oblasta na Pravda i vnatrešni raboti’’. “Soodvetnata javna vlast e specijalizirana Policiska - Granična edinica”.

“Graničnata kontrola i nadgleduvaweto treba da se sprovedat od strana profesionalni slubenici od istata administrativna edinica koja go organizira graničnoto upravuvawe, dokolku e možno vo ramkite na edno ministerstvo”.

zagrozuvawa na nacionalnata bezbednost i treba da bide podgotvena da ovozmoži administrativna poddrška na drugite agencii za granično upravuvawe. Graničnata policija će ima potreba od infrastruktura za komunikacii, komanda i kontrola za da može da gi izvršuva i koordinira svoite aktivnosti. OPERATIVEN KONCEPT

Kriminalnite aktivnosti, metodi i komunikacii sekojdnevno se posovremeni, pokompleksni i se karakteriziraat so upotreba na sofisticirana tehnika. So upotreba na izviduvači, mobilni telefoni, skrieni - maskirani i drugi aktivnosti za predupreduvawe, izmama i presekuvawe od strana na kriminalcite, postarite dobro postaveni tehniki i metodologija za granično upravuvawe stanuvaat nedovolni i neefikasni. Zgolemenata upotreba na ogneno oružje od strana na kriminalnite elementi za da se spreči sproveduvaweto na zakonot, kako i zakanite za eskalirawe na nasilstvoto kako odgovor na policiskite aktivnosti, go pravi policiskoto rabotewe vo odredeni delovi na granicata teško i opasno. Za da može adekvatno da se odgovori na ovie predizvici potrebno e da se primeni nov operativen koncept. Prv element na noviot koncept e integracijata. Centralna točka na integracijata e toa što Graničnata policija nema da bide integrirana samo vo graničnoto upravuvawe, tuku preku Nacionalniot Sistem za Graničen Monitoring, će se ovozmoži pristap do site delovi na granicata, do site potencijali i resursi, što će obezbedi infrastruktura i pomoš vo ostvaruvaweto na integracija na site agencii za granično upravuvawe. Graničnata policija će koristi kombinacija na prikrieno i otkrieno fizičko i tehničko nabquduvawe, napredni analitički i razuznavački tehniki i razmena na informacii so ostanatite agencii so cel da obezbedi jasni, celosni, precizni i sigurni informacii vrz osnova na koi će može da se planiraat proaktivni poedinečni ili međuagenciski operacii. Će se praktikuva kombinacija na slučajni i odnapred isplanirani, koordinirani patroli koi će bidat zasnovani na sigurni terenski i razuznavački analizi. Koristeweto na statični pozicii, kako što se patrolni bazi i policiski stanici, koi pretstavuvaat optovaruvawe na resursite i dobro im se poznati na kriminalcite će se svede na minimum; će se zadržat samo tamu kade što se potrebni za poddrška na patrolite i kade pristapot e osobeno težok. Će se praktikuva ispraćawe na patroli i vo poodalečeni oblasti i mesta.

Će treba da bide vklučen principot na ‘’svesnost za sostojbite’’, odnosno vlastite koi će rakovodat so graničnoto upravuvawe će treba da go definiraat nedostatokot na vreme i potencijali za izvršuvawe na tri funkcii:

a. Otkrivawe na dvižewa koi se možen obid za nelegalno pominuvawe na granicata. b. Identifikuvawe na otkrienite celi. c. Analiza na prethodnite identifikacii. (sposobnosta za reakcija go diktira

vremenskiot nedostatok koj e potreben za da se postigne kontrola na preminuvaweto na granicata) - Tuka spađaat i nevoobičaenite incidenti kako i onie na aerodromite.

Za da se obezbedat prijatelski i redovni odnosi so lokalnoto naselenie, će se praktikuva ispraćawe na otkrieni patroli. Zadača na ovie patroli sostaveni od specijalisti za komunikacija so lokalnite zaednici će bide da se vklučat potrebite, problemite i interesite na lokalnoto naselenie vo sistemite za analiza i planirawe. Tie isto taka će mu davaat soveti i poddrška na lokalnoto naselenie. NACIONALEN SISTEM ZA GRANIČEN MONITORING

Preku Nacionalniot Sistem za Graničen Monitoring do koj će imaat pristap Carinskata uprava i Ministerstvoto za Odbrana, Graničnata policija će ima sigurni i brzi komunikaciski vrski celosno integrirani vo mehanizmite za operativen odgovor i planirawe. NACIONALEN KOORDINATIVEN CENTAR ZA GRANIČNO UPRAVUVAWE

Graničnata policija će bide odgovorna za osnovawe i rakovodewe na Nacionalniot Koordinativen Centar za Granično Upravuvawe (NKCGU). Preku nego, službata će ima možnost da gi koordinira svoite aktivnosti so aktivnostite na srodnite agencii za granično upravuvawe. Iako Graničnata policija e osnovna agencija za granično upravuvawe, će nema nadležnost nad srodnite agencii za granično upravuvawe. Naprotiv, taa će ja pomaga sorabotkata i koordinacijata preku obezbeduvawe na uslugi i poddrška na tie agencii, bazirano na principot na administrativna pomoš. Graničnata policija nema primat nad Carinskata uprava vo pogled na procesirawe na stoki i vo ovoj del treba da bide podgotvena na barawe od bilo koe nivo, da obezbedi poddrška na Carinskata uprava so cel da se postigne nacionalnata cel - olesnuvawe na protokot na komercijalniot soobraćaj i trgovijata. REGIONI NA GRANIČNATA POLICIJA (OSNOVNA KOMANDNA EDINICA)

Specifičnata sostojba na različni delovi od granicata so sosednite zemji bara seopfaten i soodvetno prilagoden pristap, bidejki sekoj del ima različni

karakteristiki vo odnos na kriminalot, tranzitot, a voedno i kako izvor na nelegalni imigracii. Najgolemiot del od policiskoto rabotewe će se vrši vo ramkite na lokalni policiski oblasti, odnosno regioni koi će bidat grupirani vo Regionalni koordinativni centri. Će se vospostavat četiri regioni i četiri centri, od koi sekoj će bide odgovoren za eden del od granicata koj korespondira so edna od sosednite državi: Grcija, Bugarija, Albanija i Zaednicata na Srbija i Crna Gora. KRIMINALNI ISTRAGI

Istražnite i del od kriminalističko - analitički raboti i odgovornosti na Graničnata policija, će bidat povrzani so Oddelot za kriminalistička policija vo Biroto za javna bezbednost. So toa će se obezbedi najgolema možna integracija na graničnoto upravuvawe so nacionalnite kriminalni istražni aktivnosti (kriminalni aktivnosti povrzani so nelegalna trgovija so narkotici, oružje, trgovija so luđe, brutalen kriminal i terorizam) i sproveduvaweto na zakonite na nacionalno nivo. Preku analitičari i inspektori od ovie oblasti, Graničnata policija će ima pristap do informaciite na nacionalno nivo koi će pomogaat pri operativnoto upravuvawe. REGRUTACIJA

Vladata ima odgovornost da gi začuva rabotnite mesta kade što e možno. Zatoa će mora vnimatelno da se razgleda možnosta personalot na Graničnata brigada od Ministerstvoto za odbrana i Sektorot za granični premini pri Ministerstvoto za vnatrešni raboti, da premine vo Graničnata policija. Stavot na EU e mnogu jasen vo pogled na potrebata od celosno profesionalna granična služba. Toa gi isklučuva voenite regruti i vojnicite po dogovor od Graničnata brigada osven ako ne se priklučat kako civilni regruti. Iskusnite profesionalni členovi na Graničnata brigada imaat lokalno poznavawe i iskustvo koe će možat da go iskoristat. Personalot na Graničnata brigada i Sektorot za granični premini treba da bide informiran za celiot proces vo najskoro možno vreme so cel da se sprečat i razjasnat špekulaciite. SELEKCIJA

Postoi možnost rabotnite mestata vo Graničnata policija da se popolnat so visoko profesionalen i stručen personal. Noviot koncept na granično upravuvawe bara energičen, intelegenten, fizički spremen personal so imaginacija, inicijativa i

odlični interpersonalni sposobnosti. Selekcijata će bide zasnovana na ovie kriteriumi kako dopolnuvawe na onie koi veće važat za členovite na policijata. Dokolku ne se zemat vo predvid ovie faktori, procesot na selekcija će bide polesen, no na toj način bez somnež će se oslabi graničnoto upravuvawe i takvoto odnesuvawe će bide mnogu neodgovorno. Celiot personal koj saka da se prikluči na Graničnata policija će mora da go pomine procesot na selekcija bez ogled na profesionalnoto iskustvo. Regrutacijata i selekcijata treba da bidat transparentni i fer. Členovi na soodvetni predstavništva na međunarodnata zaednica će bidat pokaneti da gi nadgleduvaat dvata procesa i od niv će se bara da go izvestat Nacionalniot Komesar za Integrirano granično upravuvawe. Posebno vnimanie će se obrne na obidite da se napravi diskriminacija na kandidatite, pozitivna ili negativna, na etnička, politička, religiozna ili polova osnova. OBUKA NA PERSONALOT NA GRANIČNATA POLICIJA

Graničnata policija e nova struktura. Site pozicii vo strukturata mora da se popolnat pred taa da počne da funkcionira. Kako što veće beše kažano operativniot koncept e potpolno nov. Toj bara eksperti za imigracija, patni ispravi, profilirawe, analiza na rizici, operativno planirawe, taktičko patrolirawe, nadgleduvawe i mnogu drugi oblasti. Personalot na Graničnata policija će ima policiski ovlastuvawa i zatoa mora site da bidat obučeni kako policajci. Celiot personal na Graničnata policija koj će raboti na granicite će posetuva časovi po stranski jazici. Mora da obezbedime visokokvalitetni regruti i da im ovozmožime obuka na najvisoko nivo. Ne može ednostavno da se doobuči policiskiot i voeniot personal i da se očekuva deka Strategijata za integrirano granično upravuvawe će gi preživee slabostite koi će proizlezat kako rezultat na toa vo nejzinata osnova. Vo procesot na formirawe na Graničnata policija će se primeni pet - fazen pristap za regrutacija i obuka:

Peta Faza dopolnitelena obuka Četvrta obuka na komanden i specijaliziran

Faza personal Treta Faza specijalizirana obuka na Graničnata

policija Vtora Faza Osnovna policiska obuka Prva Faza regrutacija i selekcija

IZJAVA ZA MISIJATA NA GRANIČNATA POLICIJA

“Kako osnovna agencija na državata za granično upravuvawe, Graničnata policija će se razviva so cel da sozdade i održi pozicija na efikasna granična služba. Će sorabotuva i će gi poddržuva drugite agencii involvirani vo graničnoto upravuvawe, će ja olesnuva među-agenciskata sorabotka i koordinacija preku Nacionalniot Koordinativen Centar za Granično Upravuvawe. Službata će sorabotuva so svoite partneri nadvor od zemjata so cel da se olesni i zabrza preminuvaweto preku državnata granica, odnosno legitimniot soobraćaj, a vo isto vreme da gi obeshrabri, spreči, presretne, otkrie i da gi goni bez predrasudi vo soglasnost so zakonot, individuite ili organizaciite koi se vmešani vo nelegalnoto preminuvawe na granicata. Personalot na Graničnata policija će se trudi da stane model za ličen integritet i volonterski da ja demonstrira nivnata počit za ednakvite čovekovi prava i slobodi”

METODOLOGIJA VO PROCESOT NA PRIMOPREDAVAWE GRANIČNA BRIGADA - GRANIČNA POLICIJA

OPŠTO

Ministerstvoto za odbrana i Ministerstvoto za vnatrešni raboti imaat zadača da rakovodat so primopredavaweto na graničnoto obezbeduvawe i odgovornostite, bez da se kompromitira graničnoto upravuvawe i bezbednosta. Treba da se očekuva deka site slabosti koi će se manifestiraat vo procesot na primopredavaweto će bidat iskoristeni od strana na kriminalnite mreži, organizacii ili individui. Treba da se izgotvi jasen, dobro osmislen i detalen plan. Dokolku se izbrza so procesot edinstvenata razlika će bide vo toa što namesto vojnici će ima policija na granicite. So toa, nema da se implementira integriranata strategija, nitu će se podobri graničnoto upravuvawe. RAZVOJ NA PLAN

Ministerstvoto za odbrana i Ministerstvoto za vnatrešni raboti pod rakovodstvo na naznačeniot komandant na Granična policija će formiraat namenski sili za da razvijat detalen plan za primopredavawe. Ministerstvoto za odbrana ima za zadača da ja obezbedi celata neophodna pomoš za ovoj proces kako rabota od nacionalen interes.

Osnovnite elementi na planot će vklučat:

• Zaedničko patrolirawe na vojskata i policijata, kako i zapoznavawe so soodvetnite granični oblasti pred primopredavaweto na nadležnostite2.

• Fazno primopredavawe na nadležnostite po vospostavuvaweto na komandite, kontrolata i komunikaciite na Granična policija, Centralata na Graničnata policija i kontrolnata soba, NKCGU i soodvetnite Regionalni koordinativni centri.

CELI:

• Formirawe na rabotna grupa za primopredavawe do krajot na mesec januari 2004.

• Planot za primopredavawe da bide podgotven do 31 mart 2004.

• Soglasno konkretnite sostojbi, će se utvrdi dinamikata na primopredavawe južnata, istočnata, zapadnata i severnata granica, pri što e planirano primopredavaweto da se odviva po sledniot vremenski raspored:

• južnata granica na nadležnosti zaklučno so juli 2004,

• istočnata granica na nadležnosti zaklučno so dekemvri 2004,

• severnata granica na nadležnosti zaklučno so juli 2005,

• zapadnata granica na nadležnosti zaklučno so dekemvri 2005, POTREBI:

• Da ne se dovede vo prašawe efikasnosta na graničnoto upravuvawe i bezbednosta na državata.

NACIONALEN KOORDINATIVEN CENTAR ZA GRANIČNO UPRAVUVAWE

CEL

So cel da se postigne efikasna koordinacija, zaednička poddrška, izbegnuvawe na duplirawe, olesnuvawe na protokot na informacii i napredok kon pogolema

2 Profesionalniot personal na Graničnata Brigada koj će bide prefrlen vo Graničnata policija, će se rasporedi vo oblastite vo koi prethodno rabotel so cel da se postigne element na prodolženo znaewe.

integracija vo raznite aspekti na graničnoto upravuvawe Graničnata policija kako najpovikana služba vo graničnoto upravuvawe će osnova Nacionalen Koordinativen Centar za Granično Upravuvawe (NKCGU) do 30 Juni 2004, a koj će bide celosno funkcionalen do 31 Dekemvri 2004. Obezbeduvaweto na točni i navremeni operativni informacii e od suštinsko značewe za razvojot na analizata na rizicite i tehnikite za profilirawe. NKCGU će obezbedi, kolku što e možno, operativnite informacii da bidat koordinirani i dostapni za site nadležni organi koi imaat legitimna potreba. NKCGU e centralen element na Nacionalnata Strategija. Toj e centralna točka na operativnata integracija, sorabotka i koordinacija. ZADAČA

NKCGU će ja nadgleduva sostojbata na site državni granici3. Će ima zadača da ja olesni brzata razmena na informacii pomeđu različnite ministerstva involvirani vo graničnoto upravuvawe i će gi koordinira zaedničkite aktivnosti, operacii i spravuvawe so incidenti po potreba na nacionalno nivo. Toj nema da bide Nacionalen Komanden Centar, tuku će postignuva koordinacija preku razmena na informacii i sorabotka. UPRAVUVAWE

NKCGU će bide smesten vo eden objekt. Će bide upravuvan od strana na Operativniot sektor na Graničnata policija i će bide finansiran od strana na Graničnata policija. Vo nego će bidat vklučeni oficeri za vrska od Carinska Uprava, uniformiranata policija, posebnite policiski sili i Ministerstvoto za odbrana i će funkcionira 24 časa na den 365 dena vo godinata. Oficeri za vrska od Ministerstvoto za zdravstvo, Ministerstvoto za zemjodelstvo, šumarstvo i vodostopanstvo i Direkcijata za zaštita od radioaktivno zračewe (koga će se osnova) će bidat prisutni 7 dena vo nedelata od 07.00 do 20.00 časot, a po potreba će se javuvaat na povik i vo ostanatiot del od denot. KOMANDA, KONTROLA I KOMUNIKACII

Nacionalniot Sistem za Graničen Monitoring će ovozmoži NKCGU da dobiva navremeni, precizni i razbirlivi izveštai koi vo istiot moment će bidat dostaveni do kompjuterskite terminali na site operativni oficeri i oficeri za vrska.

3 Site strate{ki postojani ili polupostojani monitoring sistemi; sistemite na Nacionalnata Grani~na Služba za Komanda, Kontrola i Komunikacii (C3), sistem za nadzor so kameri i dr. treba da imaat primarna ili sekundarna vrska so NKCGU. NKCGU treba da dobiva dnevni pismeni izve{tai za sostojbite od site agencii involvirani vo grani~noto upravuvawe.

Drugite sistemi, kako Sistemot za Upravuvawe so Graničnite Podatoci (SUGP) i Sistemot za nadzor so kameri, će ovozmožat NKCGU postojano da može da go sledi protokot na soobraćajot i aktivnostite na site Granični premini i aerodromi. Prepoznavajki go seriozniot rizik za uspehot i bezbednosta kako rezultat na nekoordinirani i nekontrolirani reakcii na incidenti i poteškotiite pri sproveduvawe na kompleksni operacii za sproveduvawe na zakonite bez efikasno raportirawe i komunikacii, radio, telefonski i drugi sistemi će se postavat do vospostavuvaweto na SUGP, kako poddrška na NKCGU. Toa će bide izvršeno kako najvisok nacionalen prioritet so cel da se obezbedat komunikacii preku koi će može da se realizira komandata i kontrolata. OFICERI ZA VRSKA OD SOSEDNITE DRŽAVI

Vodečkite agencii za granično upravuvawe od sosednite zemji će bidat pokaneti da učestvuvaat vo rabotata na NKCGU preku ispraćawe oficeri za vrska vo napor da se postigne regionalna sorabotka i koordinacija. PLANOVI I PROCEDURI ZA ITNI SLUČAI

Direktorot na NKCGU e odgovoren za obezbeduvawe na zaednički planovi i proceduri za itni slučai, istite redovno da se ažuriraat, obnovuvaat i podelat na celiot personal koj e involviran vo razni situacii i sostojbi, vklučuvajki: zdravstvena kontrola, itno zatvorawe na graničnite premini, predupreduvawa za postaveni bombi, istekuvawe na opasni materii, voena poddrška i dr.

GRANIČNA ZONA I NADLEŽNOSTI NA GRANIČNATA POLICIJA

GRANIČNA ZONA

Za razlika od sega, koga nadležnostite i odgovornostite za granično obezbeduvawe na Graničnata brigada se georgafski definirani so “Granični Zoni”, Graničnata policija svoite nadležnosti će gi definira preku konkretni zadači - nema da postoi granična zona vo koja će može da se sproveduvaat zakonite. Graničnata policija će bide odgovorna za kontrola na site lica koi ja preminuvaat granicata. Isto taka će ima zadača da i pruža pomoš na Carinskata uprava vo

presretnuvaweto na stoka koja ja minuva zelenata granica so cel da može da se prevzeme soodvetna akcija. Filozofijata pozadi ovoj pristap e deka ima dva metoda za sprečuvawe na prekugraničnoto nelegalno dvižewe. Prviot metod e da se spreči celoto prekugranično dvižewe na samata granica ili vo nejzina blizina - filozofija na Berlinskiot yid, ili vtoriot metod spored koj site agencii rabotat zaedno za da ja rešat suštinata na problemot preku identifikacija na patištata, mrežite i individuite, kako i so koristewe na razuznavački nasočeno policisko rabotewe so cel da se presretne i onevozmoži prekugraničnata nelegalna aktivnost. Najdobro e dokolku može stokata i luđeto da se sprečat da ja minat “zelenata granica”. No, obiduvajći se da go storime ova, ne treba da ja zaboravime možnosta za nivno presretnuvawe otkako će ja preminat granicata. Za da se postigne ova, potrebno e da postoi možnost za akcija podaleku od granicata na dalečina koja ne može odnapred da se predvidi. Vo minatoto, ova pretstavuvaše problem poradi nedostatokot na koordinacija pomeđu relevantnite agencii. Integriranoto upravuvawe so granicata go definira i nadminuva ovoj problem. Ovoj nov pristap ne bara geografska granična zona, no pretstavuva osnova i e ovozmožen so Strategijata za Integrirano granično upravuvawe, so koja se ukažuva na neophodnosta od bliski rabotni odnosi pomeđu nadležnite organi, a osobeno regionalnite Sektori za vnatrešni raboti i Graničnata policija.

DEFINIRAWE NA NADLEŽNOSTITE - GRANIČNA POLICIJA I CARINSKA UPRAVA

POZADINA

Graničnoto upravuvawe vo Republika Makedonija se karakterizira so slaba sorabotka među različnite nadležni organi. Vakvata situacija nalaga neophodni i brzi promeni. EDINSTVENA ZAKONSKA RAMKA Najprvo, kako što veće beše kažano potrebna e edinstvena zakonska ramka koja što će go pokriva Integriranoto granično upravuvawe. Ovaa zakonska ramka, među drugoto, će gi identifikuva ulogite na različnite organi za granično upravuvawe. Od ovaa zakonska ramka, drugi zakoni i interni regulativi može da bidat sozdadeni.

“Sorabotkata i koordinacijata na nadležnostite na različnite tela će bide regulirana so oficijalen Akt” – Šengenski Katalog

VLADINA POLITIKA - ULOGI I NADLEŽNOSTI Sepak, za da se podgotvi vakva zakonska ramka potrebno e da postoi vladina politika vo odnos na ulogata i odgovornostite na sekoj od organite. Potrebno e što e možno poskoro da se definiraat principite na koi će bidat zasnovani ovie odgovornosti. GRANIČNA POLICIJA

• Nadležnosta za kontrola i proverka na luđeto što ja minuvaat državnata granica ja ima Graničnata policija.

• Nadležnosta za operativna koordinacija na Integriranoto granično upravuvawe ja ima Graničnata policija. Ovaa koordinacija će bide postignata preku olesnuvaweto na razmenata na informacii i međuagenciskata sorabotka vo duhot na kolegijalnost, a ne od pozicija na nametnuvawe na vlast.

• Koordinacijata na reakcija vo itni slučai i vo slučai na nesreća e vo nadležnost na Ministerstvoto za Vnatrešni Raboti.

• Istragite za site krivični dela, osven onie koi se povrzani so carinski prekršoci i krivični dela od oblasta na carinskoto rabotewe, kako što e utvrdeno so zakon će bidat vo nadležnost na policijata. Bilo kakva informacija povrzana so vakov prekršok, ili otkrivawe na vakov prekršok od strana na Carinskata uprava, ili bilo koja drug nadležen organ će bide prenesena na Graničnata policija bez nikakvo odložuvawe. Edinstven isklučok će bidat situaciite predvideni vo Memorandumot za Sorabotka pomeđu nadležnite organi kako na primer vo pogled na drogata.

CARINSKA UPRAVA

Carinskata uprava e vodečki organ za procesirawe na legalnite stoki, otkrivawe na nelegalni stoki i za istragi povrzani so carinski prekršoci i krivični dela od oblasta na carinskoto rabotewe kako što se definirani so zakon. Carinata bi trebalo da bide odgovorna za razvoj na integrirani proceduri među različnite organi vklučeni vo ovaa oblast (pr. Fitosanitarnata i veterinarnata inspekcija)4. Primenlivi principi se:

• Odgovornost za kontrolata i proverkata na stokite koi ja minuvaat državnata granica e vo isklučiva nadležnost na Carinskata uprava, a povremeno bi moželo da ima prenesuvawe na nadležnosti, dokolku istoto e predvideno i regulirano so Memorandum za Sorabotka.

• Site istragi za administrativni i danočni - carinski prekršoci i krivični dela5 od oblasta na carinskoto rabotewe spađaat vo nadležnost na Carinskata uprava. Bilo koja informacija što se odnesuva na vakov prekršok ili krivično

4KARDS Regionalen Strate{ki dokument

delo od oblasta na carinskoto rabotewe, ili nivno otkrivawe od strana na Graničnata policija, ili nekoj drug organ, će bide prenesena na Carinskata uprava, bez nikakvo odložuvawe.

Vrz baza na ovie principi može da se razvijat procedurite za koordinacija među nadležnite organi prisutni na graničnite premini i na “zelenata granica”, po konsultacii pomeđu dvata najinvolvirani nadležni organi (opišano vo delot za proceduri na graničnite premini i proceduri na ’’zelenata granica’’ - Carina i Granična policija): AKTIVNOSTI:

• Da se potpiše Memorandum za Sorabotka među Carinskata uprava i Graničnata policija vo koj će se usoglasat stavovite za principite koi se pogore navedeni.

KOORDINACIJA NA STRATEŠKATA OPERATIVNA POLITIKA

Licata so najvisok rang od sekoj nadležen organ involviran vo graničnoto upravuvawe treba da se srećavaat najmalku ednaš mesečno za da gi koordiniraat svoite stavovi. Državniot Komesar za Integrirano granično upravuvawe će bide odgovoren za svikuvawe i vodewe na ovie sostanoci kako nezavisen olesnuvač. CEL:

• Prviot sostanok će bide svikan otkako će se donesat zakonite za izmena i dopolnuvawe na Zakonot za vnatrešni raboti i Zakonot za preminuvawe na državnata granica i dvižewe vo graničniot pojas.

NACIONALEN SISTEM ZA GRANIČEN MONITORING POTREBA OD EFIKASEN PROTOK NA INFORMACII

Integriranoto granično upravuvawe ima potreba od sistemi za navremeno i precizno prenesuvawe na informacii. Ovie sistemi mora da im gi obezbedat na operativnite planeri i rakovoditeli site informacii koi im se potrebni so cel da možat navremeno da diskutiraat i da postignat efikasna koordinacija.

5 Kako što se utvrdeni so zakon

Integriranoto granično upravuvawe isto taka znači deka odredeni informacii mora da se prenesat do site involvirani organi, a ne da ostanat vo sopstvenost samo na poedini strukturi. Toa ni ja nametnuva potrebata da se osigurame deka samite sistemi za komanda i kontrola se integrirani ili vo najmala raka povrzani. So osnovaweto na Nacionalniot Koordinativen Centar za Granično Upravuvawe imame možnost da go postigneme navremeniot protok na informacii na site na koi tie im se potrebni i da se postigne integracija i povrzanost na sistemite. PROCEDURI ZA RAPORTIRAWE

Nie mora da se osigurame deka nastanite koi se slučuvaat na teren vednaš se prijavuvaat vo format koj e ednostaven za razbirawe i ne ostava mesto za nedorazbirawa, a vo isto vreme da gi sodrži site neophodni informacii na koi će se zasnovaat operativnite analitički odluki. ANALIZA NA RIZICITE

Isto taka, mora da se osigurame deka informaciite koi se relevantni za analizite na rizikot i upravuvaweto so resursite, kako što se protokot na soobraćajot na graničnite premini, isto taka precizno da se zabeležat, vnesat i povrzat so operativnite informacii i za istite da se sostavi izveštaj so cel da se dobie celosna slika za sostojbite. Informaciite za imigracijata i informaciite koi se relevantni za analiza i istragi, kako što se podatocite za vreme i mesto na vlez i izlez na lica i vozila, može i treba da bidat inkorporirani. NACIONALEN SISTEM ZA GRANIČEN MONITORING KAKO INFORMATIČKO REŠENIE

Će se etablira Nacionalen Sistem za Graničen Monitoring (NSGM), zasnovan na informatička tehnologija i koj će treba da obezbedi sistemi za komanda, kontrola i komunikacii na Graničnata policija. Treba da se prevzemat slednive čekori:

• Personalot koj raboti na teren, osobeno od Graničnata policija mora da ima radio komunikacija so nivnata baza. Tie isto taka treba da bidat obučeni za procedurite za radio izvestuvawe za da se obezbedi prenesuvawe na vistinskite informacii na pravilen način.

• Site bazi na Graničnata policija (na koi terenskite timovi, patroli i statični stanici raportiraat po radio, ili koi se del na postojaniot, statičen komunikaciski sistem na Graničnata policija) mora da bidat opremeni so

mrežen kompjuter, povrzan preku HF radio vrska za prenos na podatoci6 ili telefon so NSGM. Toj kompjuter koj e integralen del od sistemot, treba da ima instalirano softver za komanda i kontrola, preku koj direktno će se raportira vo Nacionalen Koordinativen Centar za Granično Upravuvawe i Nacionalniot Kontrolen Centar na Graničnata policija.

• Vo Nacionalen Koordinativen Centar za Granično Upravuvawe site vraboteni oficeri i oficeri za vrska od Carinskata uprava, Ministerstvoto za odbrana, uniformirana policija i onie od sosednite zemji, će gi primaat site izveštai preneseni preku nacionalniot sistem od strana na bazite na Graničnata policija vo istiot moment koga tie će bidat prateni. Monitoring rabotni stanici će ima i vo Carinskata uprava i vo Ministerstvoto za Odbrana. Informacijata isto taka će bide grafički prikažana na plazma ekran vo Nacionalen Koordinativen Centar za Granično Upravuvawe i Kontrolniot Centar na Graničnata policija.

• Site informacii koi će se dobijat na vakov način vo istiot moment će stignat i do rabotnite stanici na Oddelot za tekovni operacii vo Regionalnite Centri.

• Softverot za imigracii na NSGM treba da bide povrzan so softverot za komanda i kontrola.

Site informacii će se čuvaat vo baza na podatoci koja će se koristi za Instaliraweto na NSGM će igra ogromna uloga vo rešavaweto na problemite na operativnoto granično upravuvawe i će obezbedi kritična masa okolu koja će može da se razviva Integriranoto granično upravuvawe.

KATEGORIZACIJA NA GRANIČNITE PREMINI

POTREBA OD PRIORITETI PRI ALOKACIJATA NA RESURSITE

obezbeduvawe na finansiski i drugi sredstva vo Makedonija e dosta teško. Tokmu poradi toa e neophodno da se napravi prioritet pri nivnata alokacija, a vo isto vreme da se podobri poddrškata na zakonskata trgovija i prekugraničnoto dvižewe7. Potrebno e prisustvo na soodvetna kontrola i inspekciski merki na graničnite premini. Prašaweto što se postavuva e kako ova da se postigne koga postojat nedovolni resursi, osobeno onie povrzani so zdravstvoto i zemjodelstvoto.8

6 Rezervi mora da bidat vklu~eni na primer, telefonskite sistemi treba da imaat možnost da koristat visokofrekfentna radio vrska za prenos na podatoci kako rezervna opcija, a energetskite sistemi osobeno onie na oddale~eni mesta mora da imaat možnost da se prefrlat na sistemi za generirawe struja koi rabotat na veter ili voda. 7 Od osobeno značewe e da se obezbedi 24 časovno prisustvo na nekoi od inspekciskite službi kako što e fitosanitarnata, zdrastvoto i veterinarstvoto poradi faktot što najmnogu vozila što prenesuvaat dobra se ohrabruvaat da preminat noćno vreme so cel da gi izbegnat gužvite na graničnite premini. 8 Na primer postojat pomalku fitosanitarni inspektori od granični premini i e nevozmožno da se pokrijat site graničii premini i da se obezbedi 24 časovno prisustvo.

MOMENTALNA SOSTOJBA

Republika Makedonija vo momentov gi deli granicite so Republika Grcija, Republika Albanija, Republika Bugarija i Zaednicata na Srbija i Crna Gora. Site tie se značajni trgovski partneri za izvoz - uvoz i kako rezultat na trgovskata razmena postoi značitelno međugranično dvižewe na stoki preku site četiri granični oblasti. Vakvoto dvižewe ima potreba od inspekciski objekti. Najgolem del od ovie stoki se dvižat niz odreden broj na granični premini, onie koi imaat najdobra patna infrastruktura.

Isto taka, nekoi od graničnite premini počesto se koristat za privatno, domašno ili socijalno dvižewe, otkolku za trgovska razmena. Drugi pak imaat regionalno značewe i imaat pogolem protok na soobraćaj otkolku onie koi se koristat samo za socijalno dvižewe. Vakvite premini baraat pomali inspekciski objekti vo sporedba so strateškite premini. KONCENTRIRAWE NA RESURSITE NA ODREDENI GRANIČNI PREMINI

Sosema razbirlivo e da se koncentriraat limitiranite inspekciski možnosti i personalot na onie granični premini koi se najpovolni za komercijalno dvižewe i so najgolem protok na soobraćaj, so što bi se ovozmožil brz i neprečen premin preku graničnite premini i trgovska razmena.9 KATEGORIZACIJA NA GRANIČNITE PREMINI

So cel da se postigne vakvo nešto, Makedonskite granični premini treba da bidat klasificirani vo zavisnost od nivnoto strateško značewe otkako će se konsultirame so soodvetnite vlasti vo okolnite državi. Za da se proceni nivnoto značewe treba da se zemat vo predvid faktori kako komercijalniot, socijalniot i domašniot protok na soobraćaj, strateškite i trgovskite dvižewa i olesnuvaweto na trgovijata. Bidejći na site granici postoi trgovska razmena, potrebno e da ima po eden graničen premin so celokupnata potrebna infrastruktura i vakviot graničen premin da bide vednaš klasificiran kako graničen premini od “Kategorija I”. Konsultacijata među nadležnite organi za granično upravuvawe i komercijalno - trgovskite organizacii, treba da gi odredi prioritetite za ponatamošnata nadgradba na graničnite premini koišto će bidat potrebni za unapreduvawe na trgovskata razmena. Site prevoznici će treba da bidat izvesteni za politikata na prioritizacija i će treba da bidat instruirani deka pravilna inspekcija na stokite edinstveno se vrši na graničnite premini od prva kategorija dodeka ostanatite granični premini ne bidat nadgradeni.

9 Kako rezultat na toa će se olesni sobiraweto na uvozni taksi i carini.

CELI:

• Sozdavawe na vladina politika za kategorizacija na graničnite premini koja treba da bide kompletirana do 31 Dekemvri 2003. Graničnite premini treba da bidat kategorizirani spored nivnata strateška trgovska mestopoložba, trgovska funkcija i komercijalniot protok na stoka. Treba da bidat sozdadeni tri kategorii; Strateški (Kat. I), Regionalni (Kat. II) i Socijalni - Domašni ili Lokalni (Kat. III).

POTREBI:

• Strateškite granični premini: ‘’Dolno Blace’’, ‘’Tabanovce – paten’’, ‘’Deve Bair’’, ‘’Bogorodica’’ i ‘’Ćafasan’’ treba da bidat kategorizirani vo Kat. I i da imaat prioritet pri dobivaweto na potrebnata materijalno – tehnička oprema, razvoj na infrastrukturata, nabavka i upotreba na skeneri za komercijalnite vozila.

• Organite za granično upravuvawe da alociraat svoj personal na graničnite premini vo zavisnost od kategorizacijata.

• Navremena najava od strana na Vladata do sosednite državi i agencii donatori, za namerata da se napravi i implementira nacionalnata politika za kategorizacija na graničnite premini.

• Najava od strana na Vladata i konsultacija so transportnite subjekti za namerata da se napravi i implementira nacionalnata politika za kategorizacija na graničnite premini.

• Sozdavawe na mehanizmi za konsultacija koi gi vklučuvaat site organi za granično upravuvawe, so cel da se kategoriziraat, prioritiziraat i nadgradat ostanatite granični premini koi ne se klasificirani vo prvata kategorija.

• Da se napravat zaednički planovi za postapuvawe vo itni slučai od strana na nadležnite organi za granično upravuvawe, vo slučaevi koga treba od bilo kakva pričina da se zatvori graničen premin od prva kategorija i da se prenasočat sredstvata na graničnoto upravuvawe ili da se prenasoči komercijalniot i drugiot soobraćaj preku alternativen graničen premin. So takvite zaednički planovi će se olesni trgovskata razmena i će prodolži preku graničniot soobraćaj.

se spreči neovlasteno nabquduvawe (osobeno na kompjuterskite ekrani). KONTROLA I PROTOK NA SOOBRAĆAJOT

Namerata e vo celosna soglasnost so Evropskite normi da se pomogne brziot tranzit na komercijalniot soobraćaj preku graničnite premini. Često pati vo minatoto

postoeše poteškotija vo sproveduvaweto na taa namera poradi konfuzijata koj organ e nadležna. Toa doveduvaše do golemi zastoi vo komercijalniot soobraćaj. Carinskata Uprava e vodečka služba za procesirawe na komercijalniot soobraćaj. Graničnata policija treba da ja obezbedi neophodnata poddrška. Zatoa Graničnata policija mora da obezbedi dovolen broj na personal i resursi za da se opremat site kontrolni linii na graničnite premini so cel da se ovozmoži što e možno pobrz protok na soobraćajot. OPREMA

Vo zavisnost od kategorijata Graničnite Premini će bidat opremeni so dovolen broj na:

a. Pečati za dokumenti, b. Kompjuterski terminali povrzani so nacionalniot sistem, c. Oprema za proverka, skenirawe i čitawe na dokumenti so ultravioletovo

svetlo, ultravioletovi lampi i dr. d. Lupi x 8/10, e. Retro - reflektivni lampi, f. Pečati – štembili za vlez i izlez, g. Sistem za registrirawe na registerskite tablički povrzan so mrežniot

sistem za video monitoring, h. Objekt za skenirawe na kamioni, i. Senzori za radijacija, j. Mobilni i stacionarni rendgeni.

Eksperti za detekcija na falsifikuvani dokumenti da ima na raspolagawe na site granični premini vo sekoe vreme. CELI:

• Sozdavawe i primena na Standardni Operativni Proceduri zasnovani na opredelenite nadležnosti na Graničnata policija i Carinskata Uprava do 31 Dekemvri 2003

ZATVOREN SISTEM ZA VIDEO NADZOR (ZSVN) NEPROCENLIVA OPREMA

Zatvoreniot sistem za video nadzor e od neprocenliva vrednost za monitoring na sostojbite na graničnite premini. Toj će im ovozmožuva na operativnite rakovoditeli, da dobivaat informacii vo živo, što će im pomaga vo procesot na donesuvawe odluki. Toj može da obezbedi dokazi, da im ovozmoži na rakovoditelite da go kontroliraat odnesuvaweto i raboteweto na personalot i može da obezbedi kontrola na odredeni informacii preku implementirawe na odredeni sofisticirani sistemi kako na primer sistem za čitawe na registerski tablički. Nakratko kažano, zatvoreniot sistem za video nadzor pretstavuva mnogu korisen sistem koj pomaga vo upravuvaweto so granicite. INSTALACIJA I POVRZUVAWE

Za da gi iskoristime beneficiite na ovoj sistem takvata oprema koja veće e instalirana na povećeto granični premini će bide instalirana i obnovena na site granični premini i će bide mrežno povrzana so cel da:

• Se obezbedi vizuelen monitoring na aktivnostite na graničnite premini i aerodromite vo živo.

• Ovozmoži proces na monitoring na personalot od strana na upravata.

• Ovozmoži avtomatsko registrirawe na registerskite tablički vo nacionalnata baza na podatoci.

VNESUVAWE NA PODATOCI I KONTROLA

Prvičnoto primawe na podatocite i kontrolata na kamerite će bide vo Nacionalniot Kontrolen Centar na Graničnata policija i može da bide vgraden vo Sistemot za Granično Upravuvawe na Graničnata policija. Sekundarnoto primawe na podatoci će bide do Carinskata Uprava i NKCGU. Tie će imaat možnosti da ja prevzemat kontrolata nad kamerite od Graničnata Policija so cel da pomognat dokolku e potrebno vo koordinacija na rešavawe na incidenti.

PRETRES NA KOMERCIJALNI I DRUGI VOZILA POTREBA OD PRETRES

Potrebata da se kontroliraat, proveruvaat i pretresuvaat komercijalnite i drugite vozila koi preminuvaat preku graničnite premini proizleguva najmnogu od dve pričini. Najprvo - poradi potrebata da se otkrivaat nelegalni stoki i da se sobiraat uvozni davački od legalnite stoki, kako izvor na državen prihod i vtoro - poradi potrebata da se spreči švercot i trgovijata so luđe koi vleguvaat vo državata. Prvata od ovie dve e funkcija na Carinskata Uprava, a vtorata funkcija na Graničnata

policija, no dvete može da bidat povrzani so brojni faktori, na primer načinot na transport, mrežata i individuite. Zatoa e od vitalno značewe naporite na dvete službi da bidat koordinirani i zaemno poddržani. IZBEGNUVAWE NA UVOZNI DAVAČKI

Se čini deka izbegnuvaweto na uvoznite davački e široko rasprostraneto, no poradi nepostoewe na detalna procenka i analiza na rizikot nevozmožno e da se kaže kolkav prihod gubi državata kako rezultat na izbegnuvaweto na uvoznite davački. Vo momentov, procedurite za pretres na komercijalnite vozila i carinewe na stokata ovozmožuvaat golem procent na izbegnuvawe na plaćaweto na uvoznite davački. Segašnata praksa e voziloto koe vleguva vo državata i nosi stoka da bide registrirano na graničniot premin. Potoa istoto se praća vo vnatrešnosta vo carinska ispostava za stokovo carinewe. Tamu stokata e carineta i plateni se soodvetnite uvozni davački. Otkako ova će se završi terminalot za carinewe na stokata ja izvestuva carinskata ispostava na graničniot premin. Dokolku se pojavi razlika, mobilna carinska ekipa se praća na samoto mesto kade što se naođa voziloto za da izvrši proverka. Vakvata praksa e mnogu česta vo svetot. Sepak, za taa pravilno da funkcionira, potrebno e sistemot da bide sposoben za brzi i soodvetni reakcii - kontroli i balansi za da se osigura deka celokupnata stoka e carineta. Duri i so vakvi proverki vozmožno e izbegnuvawe na uvoznite davački. Bez vakvi proverki relativno e lesno za komercijalnoto vozilo da go izbegne terminalot za carinewe, da ja izbegne proverkata na stokata i plaćaweto na uvoznite davački. Dokolku podocna se vrši istraga vrz vozačite, tie može da tvrdat deka neznaat ništo, ili ne bile zapoznaeni so procedurata, a za toa vreme stokite se razneseni i malku može da se stori bez podlaboka istraga na slučajot. NELEGALNI STOKI10 I TRGOVIJA SO LUĐE

Na ist način na kojšto švercerite se obiduvaat da izbegnat plaćawe na danok, olesnuvačite i prenesuvačite na nelegalna stoka preku regionot koristat sofisticirani načini za prenos na migranti i šverc na stoka. Na primer, kriewe na roba vo pratki so hrana ili drugi isparlivi stoki, vo cisterni ili so živa stoka, kade e teško da se otkrijat. Visoko tehnološkata detekciona oprema, kako što se rengenskite skeneri, koi iako ne se napraveni da otkrivaat luđe može da se koristat i za taa namena, pokraj proverka na tovar, pretstavuvaat pogolem problem za kriminalcite i najčesto gi teraat da razmislat da vlezat na pomalku zaštiteni vlezni točki11.

10 Za nelegalni se smetaat stokite ~ie poseduvawe samo po sebe predstavuva krivi~no delo. 11 Profiliraweto tuka može da ni pomogne so postavuvawe na pra{aweto zo{to kamionot odi po podolgiot pat i koristi grani~en premin bez skener.

POTREBA OD PROFILIRAWE, RAZUZNAVAWE I PROAKTIVNA ISTRAGA

Proverkata i pretresot na vozila, duri i so skeneri e proces koj odzema dosta vreme. Dokolku site komercijalni vozila se proveruvaat i pretresuvaat temelno, će nastane golema gužva. Ova će bide sprotivno na interesite na državata i protiv najdobrite praksi na EU, čija što cel e da ja olesni trgovijata, a ne da ja iskomplicira. Zatoa, potrebno e da postoi sistem na pravewe profili, baziran vrz serija na parametri i indikatori koi ovozmožuvaat selektivno i podobro nasočeno pretresuvawe. So ogled na faktot deka najgolem del od soobraćajot e od malo ili nikakvo značewe za organite koi go sproveduvaat zakonot, razumno e da razvijat tehniki na profilirawe, poddržani so razuznavawe i analiza na šabloni na patuvawe, so cel da se ovozmožat najefikasni proverki so momentalno raspoloživata tehnologija. Od vitalno značewe se proaktivnite istragi i razuznavaweto koi gi vršat i policijata i carinata. Za razuznavačkata slika da bide što e možno pokompletna, profiliraweto što e možno podobro i istragata što e možno potemelna, carinskiot i policiskiot sistem treba da imaat elementi na integracija. Mora da postoi proces na razmena na informacii i sporedba na razuznavački podatoci. Analitičkite sistemi bi trebalo da bidat kompatabilni. So cel pretresot i proverkata na vozilata da se odviva brzo i efikasno bez kasnewe i zabuni, potrebni se jasni proceduri na samite granični premini, bazirani na nadležnostite na organite. AKCII:

• Segašnata ASYCUDA baza na podatoci koja se primenuva od strana na Carinskata Uprava treba prioritetno da počne da se koristi kako nacionalen sistem, integrirajći gi site granični premini i terminali za osloboduvawe, so što će se ovozmoži pobrz metod za identifikacija na komercijalnite vozila koi isčeznale.

• Zaednička edinica na Graničnata policija, Carinska Uprava i Ministerstvoto za transport i vrski treba da bide formirana so cel da ja ispita možnosta za sozdavawe zoni za osloboduvawe na stokata vo ili do soodvetnite12 granični premini, so što bi se izbegnalo komercijalnite vozila koi prenesuvaat stoki da se dvižat nezavisno i bez pridružba vo državata pred da se ispitaat i da se plati danok na istite.

• Poefikasno profilirawe će se vovede kako metoda za podobro nasočen pretres i proverka.

12Grani~ni premini na koi mora da pominat komercijalnite stoki (vidi kategorizacija na GP).

• Nabavka na skeneri za komercijalni vozila za graničnite premini od prva kategorija.

• Zaednička namenska edinica na policijata i carinata za identifikacija na zaednički analitički informatički sistem so baza na podatoci, koj će odgovori na barawata na dvete službi i koj ovozmožuva razmena na korisni informacii.

• Institucionalno formirawe na Granična Razuznavačka Grupa, sočineta od viši razuznavački analitičari od Oddelot za kriminalistička policija13, Graničnata policija i Carinskata Uprava. Ovaa grupa da se srećava redovno ednaš nedelno a po potreba i počesto (vidi del Razuznavawe).

13 Razuznava~ki analiti~ari vo oddelot za kriminalna policija se predvideni so reformata na policijata.