NAJVAŽNIJI

ŠVEDSKI IZUMI

1. Uvod .................................................................................................................................... 3

2. Pejsmejker (pacemaker; pulsgenerator; hjärtsimulator) ...................................................... 3

3. Francuski ključ (skiftnyckel)................................................................................................ 4

4. Rajsferšlus (blixtlås; dragkedja) .......................................................................................... 4

5. Šibica (tändsticka) ............................................................................................................... 5

6. Tetrapak (TetraPak) ............................................................................................................. 5

7. Frižider (kylskåp) ................................................................................................................ 6

8. Trostruko učvršćeni sigurnosni pojas (säkerhetsbälte; bälte; bilbälte) .............................. 6

9. Termometar (termometer) ................................................................................................... 7

10. Propeler za brod (propeller) ............................................................................................... 7

11. Skajp (skype.com) ............................................................................................................. 8

12. Rezime ............................................................................................................................... 9

1. Uvod2

U ovom radu dat je samo kratak pregled najvažnijih švedskih izumitelja iz različitih oblasti, i njihovih najvažnijih izuma kroz različite periode u toku istorije. Neki od njih su svetski priznati autoriteti, neki su nešto manje poznati široj javnosti. Najvažnije je da je svako od njih svojim radom doprineo poboljšanju kvaliteta života velikom broju ljudi širom sveta, i da je svaki od njihovih izuma postao važan kako istorijski, tako i u svakodnevnom životu.

Kako bismo se hranili da nema frižidera? Šta bismo nosili da nije rajsferšlusa? Koliko bi nam trebalo da stignemo morem od Francuske do Engleske da nema propelera za brod? Kako bismo znali koliko je stepeni napolju da nema termometra? Svi ovi izumi su delo švedskih naučnika koji su svoja najveća dostignuća podelili sa celim svetom.

2. Pejsmejker (pacemaker; pulsgenerator; hjärtsimulator)

Pejsmejker je elektronski stimulator srca koji pokreću baterije. Ugrađuje se operativnim putem u svrhu stimulacije srčanog mišića. Za nastanak pejsmejkera možemo zahvaliti Šveđaninu Runeu Elmkvistu (Rune Elmqvist). Prva operacija ugradnje Elmkvistovog pejsmejkera izvedena je 1958. godine, ali uređaj je izdržao samo nekoliko sati, pa su izvršene određene izmene kako bi se pejsmejker usavršio. Pacijent Arne Larson (Arne Larsson) je preživeo operaciju i živeo je do 2001. godine. Jedina mana Elmkvistovog pejsmejkera jeste ta što je imao ograničeno napajanje (jedna vrsta radio antene omogućavala je baterijama da se dopune svake nedelje).

Rune Elmkvist (1906–1996.) rođen je u Lundu, u južnoj Švedskoj. Doktorirao je medicinu 1939. godine. Dok je još bio student, započeo je rad na razvoju elektrokardiografske opreme i drugih medicinskih instrumenata. On je napravio prvi ugradivi pejsmejker , radeći pod vođstvom Okea Seninga (Åke Senning), primarijusa i kardiološkog hirurga u Univerzitskoj bolnici u Solni. Elmkvist je prvo radio kao lekar (stažirao je u Lundu), ali je kasnije gradio ime kao inženjer i pronalazač. Godine 1976, Rune Elmkvist dobija zlatnu medalju Švedske kraljevske akademije za tehnološke nauke. Umro je 1996. Godine u svojoj devedesetoj godini.

Slika 1 - Prvi ugradivi pejsmejker iz 1958. godine.

3. Francuski ključ (skiftnyckel)

3

Johan Peter Johanson (Johan Peter Johansson) je švedski izumitelj čijoj kreativnosti i domišljatosti dugujemo postojanje današnjeg francuskog ključa. Rad na ovom izumu koji će mu kasnije doneti svetsku slavu, Johanson je započeo u svojoj radionici koja se zvala Enköpings Mekaniska Verkstad (Mehanička radionica u Enćopingu). Nakon preseljenja u Enćoping, on odlučuje da započne svoj posao, što će mu kasnije doneti jako mnogo uspeha.

Ideju za francuski ključ Johanson je dobio iz želje da ljudima olakša korišćenje ovog alata, i da ga učini efikasnijim. Hteo je da zameni već postojeće fiksne alate, koji su bili veoma nezgodni i teški za korišćenje. On je došao na ideju da kombinacijom navrtanja i zavrtanja napravi novi alat koji je zapravo imitirao pokrete same ljudske šake prilikom obavljanja istog posla, što je uz dodatak pokretne vilice značajno olakšalo njegovu upotrebu. Alat počinje da se prodaje 1980. godine pod imenom Bahco, što je naziv kompanije koja je otkupila prava i prva otpočela proizvodnju ovog izuma. Kompanija još uvek radi, a do sada je proizvela preko 100 miliona primeraka ovog alata. Godine 1981. Johan i zvanično patentira svoj izum sa nešto poboljšanim dizajnom.

U različitim delovima Evrope mogu se čuti različiti nazivi za ovaj alat, pa je tako u nekim delovima engleski ključ, u drugima francuski ključ, ali u Švedskoj, zemlji gde je nastao, zove se jednostavno prilagodljiv ključ (skiftnyckel).

4. Rajsferšlus (blixtlås; dragkedja)

Gideon Sundbek (Gideon Sundbäck) je rođen 24. aprila 1880. godine u Jenćepingu u Švedskoj. Nakon studija u Švedskoj, Sundbak se preselio u Nemačku, gde je studirao na Politehničkoj školi u Bingenu na Rajni. Godine 1905. emigrirao je u Ameriku, gde je počeo da radi u kompaniji Vestinghaus Elektrik u Pitsburgu, u Pensilvaniji. Svega 4 godine po dolasku u Ameriku, godine 1909, Sundbek se oženio Elvirom Aronson. Kako bi joj olakšao muke koje je imala sa svojom obućom i aksesoarima, Sundbek je radi svoje žene počeo da radi na stvaranju rajsferšlusa.

Njegov rajsferšlus nije bio prvi koji je ikada izumljen, ali je bio najfunkcionalniji i po izgledu i upotrebi najjednostavniji od svih dotadašnjih. U početku se rajsferšlus zvao zatvarač bez kukica, i kasnije je redizajniran kako bi bio pouzdaniji. Amerikanac Elias Hou (Elias Howe) je prvi patentirao izum koji je preteča rajsferšlusa 1851. godine. U ovom prvom rajsferšlusu, kukice su ušivane direktno na materijal, jedna po jedna, i to ručno. Ovu konstrukciju je kasnije usavršavalo nekoliko ljudi, između ostalih Vitkomb Džadson (Whitcomb Judson) 1893. godine, Piter A. Aronson (Peter A. Aronsson) 1906. godine i Gideon Sundbek (Gideon Sundbäck) 1913. godine. Sundbekova ideja je bila da kukice pričvrsti za dva trake od tkanine koje bi se kasnije pomoću mašine za šivenje zašile za odelo ili neki drugi odevni predmet. Sundbekov izum je u američkom zavodu registrovan 1917. godine. U početku su se ovi rajsferšlusi koristili na čizmama i torbicama za duvan, a na odevnim predmetima postali su učestali u periodu Drugog svetskog rata.

5. Šibica (tändsticka)

4

Šibica je naprava za paljenje vatre pod kontrolisanim uslovima. Tipična savremena šibica se sastoji od drvenog štapića ili čvrstog papira čiji je jedan kraj omotan materijom koja se može zapaliti pomoću toplote izazvane trenjem, koja se postiže trljanjem šibice o odgovarajuću površinu.

Gustaf Erik Paš (Gustaf Erik Pasch) bio je švedski pronalazač i profesor hemije rođen 1788. godine. On je izumeo šibicu kakva se danas koristi u svetu još 1844. godine. Pašova šibica nije lakozapaljiva za razliku od fosforne šibice (sa belim fosforom na jednom kraju) koja se do tada koristila. Materija koja izaziva paljenje na Pašovoj šibici (crveni fosfor), sa šibice je premeštena na posebnu površinu na kojoj se izaziva trenje što je u mnogome pojednostavilo i ubrzalo upotrebu šibice.

6. Tetrapak (TetraPak)

Izum blisko povezan sa ishranom i podjednako prisutan u svakodnevnoj upotrebi je tetrapak. Za dizajn prvog tetrapaka zaslužan je Erik Valenberg (Erik Wallenberg), izumitelj koji je svoju naučnu karijeru započeo čekajući da bude primljen na fakultet, kada mu je ponuđen posao asistenta u laboratoriji. Poslovna ponuda stigla je od strane Okerlunda i Rausinga, lokalne firme za pakovanje hrane. Isto tako nenadano, postaje šef laboratorije, sa svega 28 godina, nakon što njegov menadžer odlazi sa te pozicije. Njegov tim potom dobija naređenje od vlasnika kompanije, Rubena Rausinga (Ruben Rausing), da osmisli i napravi pakovanje za mleko koje je efikasno, a opet dovoljno jeftino da se može takmičiti sa postojećim sistemom distribucije mleka (u to vreme mleko se raznosilo u staklenim flašama).

Valenberg je rešenje problema video u tome da se koristi što manje raspoloživog materijala pri pakovanju mleka, i nakon niza neuspešnih ideja, navodno bolestan od groznice, on dobija ideju da koristi samo jedan list papira u obliku cilindra, presavijenog sa dve različite strane, formirajući tako matematički tetraedar. Na taj način omogućeno je da pakovanja budu proizvedena od samo jedne rolne papira, sa minimalnim gubicima. Rausing na samom početku nije bio ubeđen, ali kako vreme odmiče, on uviđa potencijal ove ideje i prihvata je.

Treba napomenuti i veliki praktični doprinos Harija Jerunda koji je osmislio mašinu za proizvodnju prvih tetrapaka, omogućivši na taj način realizaciju ove ideje. Rausing patentira tetrapak marta 1944. godine, otvarajući istoimeni ogranak u svojoj kompaniji, nakon čega je usledio veliki komercijalni uspeh.

7. Frižider (kylskåp)

5

Baltazar von Platen, Jon Tandberg i Karl Munters (Baltzar von Platen, John Tandberg, Carl Munters) je švedski trojac kome treba zahvaliti za razvoj frižidera kakav danas poznajemo. Za vreme svojih studija na Kraljevskom institutu za tehnologiju, oni odlučuju da iznajme sobu u kojoj će moći da rade neometano, sa idejom da naprave frižider koji će biti jednostavan za upotrebu, i bez dodatnih delova. Naučnici u zanosu imali su običaj da rade po celu noć, potom izostajući ponekad i sa predavanja na fakultetu. Na tom putu su imali dosta tehničkih problema, ali su ih uspešno prevazišli genijalnom idejom da proces absorpcije iskoriste tako da transformišu toplotu u hladnoću, i sve to na bazi gasa.

Da bi dalje razvijali i reklamirali svoj proizvod, osnovali su kompaniju AB Artic 1923. godine u kojoj je otpočeta proizvodnja prvog takvog frižidera. Frižider je dalje naišao na interesovanje kompanije Waren-Green, ali su, umesto brzog pristanka, pronalazači ponudili svoj proizvod još jednoj kompaniji što je za ono vreme bio jako hrabar potez. Kompanija se zvala Electrolux, i upravo ona je otkupila njihovu fabriku, kao i sam proizvod, i 1925. godine predstavila tržištu prve frižidere.

8. Trostruko učvršćeni sigurnosni pojas (säkerhetsbälte;bälte; bilbälte)

Trostruko učvršćeni sigurnosni pojas je švedski izum koji je promenio svet sprečavajući ozbiljnije povrede tokom saobraćajnih udesa. Izumeo ga je Nils Bulin (Nils Bohlin) 1959. godine, tada zaposlen u kompaniji Volvo. Bulin je dokazao učinkovitost pojasa sprovodeći studiju koja je obuhvatala preko 28 hiljada saobraćajnih udesa u Švedskoj (nijedan učesnik saobraćajnog udesa koji se vezao pojasom nije bio ozbiljno povređen pri brzini manjoj od 95 km/h ako bi putnički prostor ostao netaknut). Prvi automobil u koji su ugrađeni trostruko učvršćeni pojasevi bio je Volvo PV 544 predstavljen 13. avgusta 1959. godine. Međutim, prvi auto u koji su počeli fabrički da se ugrađuju trostruko učvršćeni pojasevi kao standardna oprema bio je Volvo 122 iz 1959. godine, iako je u svojoj prvoj verziji iz 1958. godine kao standardni deo sadržavao dvostruko učvršćeni pojas. Pre nego što je izumeo trostruko učvršćeni pojas, Bulin je radio na usavršavanju izbacivog sedišta u kompaniji Saab.

Pre Bulinovog izuma, u automobilima su se koristili samo dvostruko učvršćeni pojasevi, a jedino su se vozači vezivali. Prednost novog, Bulinovog pojasa u odnosu na stari, dvostruko učvršćeni, bila je to što su novi pojasevi osiguravali i gornji i donji deo tela, dok su dvostruko učvršćeni osiguravali samo donji deo.

Kompanija Volvo je izum svog inženjera učinila dostupnim i drugim proizvođačima automobila kako bi se povećala bezbednost svih učesnika u saobraćaju i smanjio broj povređenih i poginulih u saobraćajnim udesima. Otkako je zvanično predstavljen, pa sve do danas, procenjuje se da je trostruko učvršćeni pojas spasio preko milion života.

9.Termometar (termometer)

6

Na prvi pogled, može nam se činiti da uz ovaj pojam neizostavno ide i ime Celzijus, ali to nije oduvek bilo tako. Stepen celzijusa kao naziv za osnovnu jedinicu temperature formalno je usvojen 1948. na sastanku Generalne konvencije za tegove i mere, sa simbolom °C. To je učinjeno u čast Andersa Celzijusa (Anders Celsius), švedskog izumitelja koji je značajno doprineo ustanovljenju jedinstvene temperaturne skale.

Svoje interesovanje za problematiku merenja, naročito temperaturnih merenja, Celzijus je iskazao jako rano. Još za vreme studiranja asistirao je profesoru astronomije u meteorolškim posmatranjima, i nije mu promakla činjenica da je postojalo mnogo različitih varijanti termometara. Celzijus je stoga krenuo da radi na vlastitoj skali kojoj je dodelio sledeće dve ključne tačke: 100 °C za ključanje vode, i 0 °C za zamrzavanje vode. On je bio prvi koji je sproveo sistematsko istraživanje obe od ovih tačaka, koje je objavio u svojim novinama pod nazivom ”Observationer om tvänne beständiga grader på en thermometer” ili u prevodu “Zapažanja o dve konstantne tačke na termometru” . Pritom je utvrdio nezavisnost tačke zamrzavanja od geografske širine na kojoj se nalazi, kao i od atmosferskog pritiska, a takođe i povezanost tačke ključanja sa pritiskom, do te mere precizno da se poklapa sa savremenim podacima. Uz kasnije okretanje ovih vrednosti od strane Karla Lineusa, zbog praktičnih merenja, ova skala ostala je u upotrebi do dana današnjeg.

10. Propeler za brod (propeller)

Svi izumi i njihovi iyumitelji koje smo do sada pominjali, naišli su na dobar odziv, pre svega u svojoj zemlji, a potom i šire. Medjutim, sledeći izumitelj je naišao na neodobrovanje svog izuma, koji je prvobitno videlo Ministarstvo ratne mornarice, i odbilo ga. Reč je o propeleru za brod švedskog izumitelja Jona Eriksona (John Eriksson).

Za razliku od svojih prethodnika, Eriksonov propeler sastojao od ukupno dva takva dela koja su se okretala u različitim pravcima (raniji modeli propelara su se sastojali od samo jednog dela koji se okretao). Ovaj izum prvobitno je patentiran maja 1836. godine, i nakon neuspešne saradnje za Ministarstvom ratne mornarice, Erikson stupa u kontakt sa američkim kapetanom Robertom Stoktonom, što će kasnije doprineti tome da ovaj izumitelj odluči da se preseli u Ameriku. Stokton ohrabruje Eriksona da svoj izum donese u Sjedinjene Američke Države, a takođe ga podstiče dalje u njegovom radu, zaduživši ga da mu dizajnira propeler za porobrod.

Rad na brodu trajao je tri godine, i uprkos neslaganjima koja su nastupila u odnosu ove dvojice, brod je uspešno završen, i Eriksonov propeler ovde doživljava svoju punu primenu. U to doba su se prilikom upravljanja broda još uvek koristila i vesla, osim propelera. Vremenom, primat nad ovim načinom upravljanja preuzima novi propeler, pre svega zahvaljujući svojoj efikasnosti, kompaktnosti i manje složenom prenosu električne energije u sistemu, kao i smanjenju osetljivosti na oštećenja (posebno tokom borbe), što je za Eriksona predstavljalo veliki uspeh.

11. Skajp (skype.com)

7

Skajp (skype) je mreža i istoimeni program koji pruža uslugu internet-telefonije. Korisnici programa mogu besplatno međusobno da pričaju preko mreže, a program pruža i uslugu pozivanja i primanja poziva sa standardnih telefonskih brojeva koja se dodatno naplaćuje.

Za nastanak i razvoj skajpa možemo zahvaliti Šveđaninu Niklasu Zenstremu (Niklas Zennström) koji je 2003. godine zajedno sa Dancem Janusom Frisom (Janus Friis) osmislio čitav sistem i način funkcionisanja programa, ali softver nisu razvili oni već trojica Estonaca (Ahti Heinla, Prit Kasesalu i Jan Talin) koja su zajedno sa njima dvojicom radila ne drugom projektu. Prva javna verzija skajpa, predstavljena je javnosti u avgustu 2003. godine.

Slika 2 – Prve švedske šibice.

12. Rezime

8

Slika 5 – Rajsferšlus Gideona Sundbeka iz 1913. godine

Slika 4 – Rajsferšlus Vitkomba Džadsona iz 1893. Godine.

Slika 3 – Erik Valenberg sa prvim tetrapakom (svojim izumom).

Svi ovde navedeni izumi nisu jedini izumi Šveđana koji su uticali na ceo svet. Zbog naše ograničenosti u broju strana, morale smo da se da se ograničimo na samo neke od njih, ali valja spomenuti da su švedski izumi i:

1. Usisivač (dammsugare)2. Micro IP - koristi se u kreditnim karticama, ključevima za automobile...3. Kuglučni ležaj (kullager) – u mehanizmima mašina4. Dinamit (dynamit)5. Monitor sa ravnim ekranom (plattskärm)6. Štedljiva sijalica (lysrörslampa; lågenergilampa)7. Globalni pozicioni sistem (GPS)8. Visokonaponski sistem za prenos jednosmernom strujom (högspänd likström ;

HVDC)

Zanimljivo je da ni u jednom navedenom švedskom izumu koji je spomenut ovde, nisu učestvovale žene. Ta činjenica se može objasniti time što je ženama u Švedskoj omogućeno da pohađaju tehničke fakultete tek od 1921. godine. Žene postaju aktivni i bitni izumitelji uporedo sa muškarcima od sredine XX veka, ali sa ne tako značajnim izumima kakvi su već ovde navedeni. Sve u svemu, bili muškarci ili žene, Šveđani su ti kojima treba zahvaliti za sve ove izume bez kojih veliki broj ljudi danas ne bi mogao da zamisli svoj život.

9