Vladimir GligorovZato

Aoka Modi, koji je bio zamenik direktora istraivanja u Meunarodnom monetarnom fondu, a takoe i odseku za Evropu, kae kako bi bilo bolje kada bi Nemaka napustila Evropsku monetarnu uniju, dok bi druge zemlje u njoj ostale. Zato? Jer bi, veruje on, nemaka marka znaajno apresirala u odnosu na evro. Pa bi Nemaka vie uvozila, a manje izvozila, dok bi bilo upravo obratno u sluaju preostalih zemalja koje bi koristile evro. To bi bilo isto kao kada bi ove poslednje zemlje devalvirale, da imaju svoj novac, u odnosu na nemaku marku. to sada ne mogu jer koriste evro.

To bi se moglo postii i tako to bi sve druge zemlje koje koriste evro kao svoj novac napustile tu monetarnu uniju i posle formirale novu. Zato, meutim, one to nee da uine? Zato ne formiraju, recimo, Latinsku novanu uniju i odvoje se od one u kojoj bi verovatno ostale Nemaka i Austrija i moda Holandija? Jer da bismo mogli da ocenimo da li je predlog Aoke Modija od neke praktine koristi, potrebno je da znamo koji su izgledi da bude prihvaen.

Ili, drukije reeno, da bismo znali kolika je praktina vrednost nekog politikog saveta, moramo da razumemo zato postoji, ako postoji, podrka upravo suprotnoj politici. U ovom sluaju, zato se ini da je vea podrka povratka marci u Nemakoj nego to se tome nadaju druge zemlje lanice Evropske monetarne unije?

Jedan razlog jeste to postoji istorijat odnosa izmeu privreda koje sada koriste isti novac. ta je nauk te istorije? Da bi se to videlo, pomae ovo to kae Modi. Naime, on veruje, kao i mnogi drugi, da je evro bio koristan Nemakoj jer joj je omoguio izvoz u druge zemlje lanice monetarne unije po realnom kursu koji joj je naklonjen. Kako je, meutim, dolo do toga da je Nemaka obezbedila tu konkurentnost u okviru monetarne unije, dakle poto se odrekla marke i sopstvene centralne banke?

Ne tako, to ponekad kau oni koji manje razumeju ekonomiju ujedinjene Evrope, od Aoke Modija, to je dola do trita koje joj je u ranijim uslovima bilo manje dostupno. Zapravo, nemake su privredne vlasti ocenile da izvozni sektor ne moe da se odri na tom tritu ako se ne sprovede interna devalvacija u Nemakoj. Neki koji se sada zalau za to da Nemaka napusti evro kako bi druge zemlje lanice mogle da devalviraju ranije su kritikovale odluku te zemlje da uopte pristupi monetarnoj uniji, jer ne moe da devalvira. I zaista, nemaka je privreda prola kroz dug period niskih plata i visoke nezaposlenosti uz stalni napor da se odri fiskalna stabilnost i to je bilo u vreme kada je svima drugima ilo dobro, a nekima bolje nego ikada pre, to e rei u prvoj deceniji ovoga veka. Privredni rast je bio spor, kamatne stope vee nego to je to taj rast opravdavao, a stope nezaposlenosti je uporno bila iznad 10 posto. Devalvacija bi bila najjednostavnije i najbre reenje, ali to u novanoj uniji nije mogue. Odnosno, mogue je interno, smanjenjem plata ili njihovim veoma usporenim rastom i drugih trokova, koji su bar jednim delom znaili smanjenje javne potronje usled smanjenih javnih prihoda. To je bilo vreme kada je nemaki javni dug bio vien kao neodriv i nemake su vlasti trpele kritiku da ne ispunjavaju kriterije iz Mastrihta.

Usled poveane konkurentnosti nemake privrede povean je izvoz, a jednim je delom do toga dolo i ulaganjima u inostranstvo. Naime, zemlja koja ulae u inostranstvo vie nego kod kue, ima dakle suficit na finansijskom i raunu kapitala, ukoliko ne poveava devizne rezerve, to u novanoj uniji nije lako izvodivo, imae i suficit na tekuem raunu bilansa plaanja, ili pojednostavljeno reeno imae suficit u spoljnoj trgovini. Ovo poslednje se moe izraziti i tako to e se rei da je tednja poveana i prevazilazi ulaganja kod kue. Dakle, Nemaka je popravila konkurentnost u odnosu na druge zemlje lanice monetarne unije relativnim smanjenjem plata i izvozom kapitala. To je zato je dolo do znaajnog poveanja suficita u trgovinskoj razmeni sa drugim zemljama evro zone, ali i sa ostatkom sveta.

To ne znai da je dobro da Nemaka ima veliki suficit u spoljnoj trgovini. On, taj suficit, je i mera odricanja Nemaca ne samo u vreme kada se plate nisu poveavale a nezaposlenost jeste, nego i sada. Jer bi svakako blagostanje ili standard nemakih graana bili vei ako bi se dodatno poveale plate i uvoz robe i usluga. Do toga e po prirodi stvari na jedan ili nain doi, samo to nevidljiva ruka ne radi brzo ili bar ne dovoljno brzo da bi se nekako uspostavila izgubljena ravnotea.

Ako je nemaka privreda dovoljno fleksibilna, kao to se iz iskustva ini da jeste, trebalo bi razmisliti i kako bi se ponaala nemaka centralna banka, ako bi se vratila marka. Iz iskustva znamo da je to bila verovatno najsamostalnija centralna banka koliko dopire seanje, to znai da bi cene bile stabilnije nego u ostatku monetarne unije. Upravo zbog toga je u ranijim vremenima mnogo zemalja vezivalo kurseve svoga novca za marku, to bi moglo da se dogodi i ako bi se vratila nemaka marka. Pa bi se trgovaki i finansijski odnosi vratili tamo gde su bili pre nego to je uveden evro. A to nije stanje privredne stabilnosti koje je ostalo u dobrom seanju mnogima u Evropskoj monetarnoj uniji.

Zato dakle nema previe pobornika preporuke Aoke Modija (a slino je pisao i Stglic)? Zato to se ne ceni da bi bilo bolje da se sadanja monetarna unija zameni sistemom fiksnih kurseva vezanih za nemaku marku. 2