NAROONIH BIBLIOTEKA

U BEOCRADU Osmvna obeleZja Eitalaca

Rezultati istraiivanja identiteta odraslih fita- laca narodnih biblioteka u Beogradu omoguCili su da se utvrde njihove bitne karakteristike, Sto je od znafaja za uspegno koncipiranje rada biblioteke i bibliotekara. Istina, nisu istraiene i precizno utvrdene sve osobenosti odraslog fi- taoca, ali i ustanovljeno omoguCuje donoSenje

dosta tafnih sudova i zakljueaka.

Istraiivanjem*) je utvrdeno da su u 55,58010 slu- fajeva korisnici namdnih biblioteka iene, a u 44,42O/o slufajeva muikarci. Medutim, Sene ne preovladuju u svim grupama Eitalaca: medu Eitaocima s asnovnim obrazovanjem muSkarci su zastupljeni s 56,06°/o, a iene s 43,94O/o, medu eitaocima sa zvanjem magistra muskaraca ima 57,14O/0 a iena 42,86O/o; a medu doktorima nau-

ka 66,67°/o su muikarci, a 33,33O/o su iene.

Strufnjaci Zavoda za prouEavanje kulturnog razvitka takode su, 1971. godine, utvrdili da u strukturi fitalaca narodnih biblioteka u Beo- gradu ima vise iena nego muSkaraca (51,7°/o :

48,3O/o). [I]

Istraiivanja u Francuskoj su ustanovila, medu- tim, da su muikarci brojniji korisnici narodnih biblioteka, nego iene (odnos 45OIo : 37,5OIo) 121. Isto tako, utvrdeno je da u ovoj zemlji u rad- nifkim sredinama muSkarci vise Eitaju nego

*) IstraZivanje je obavljeno l9W. u ,pe t beogradskih narodnih biblioteka na uzorku (sluLajni stratiiikovani)

od 394 Eitaoca.

iene, a u grupi ,,veoma dobrih EitaEa" proce- nat muSkaraca i iena gotovo da je isti (52O/o :

480/0.

ZapadnonemaEki sociolog Hajnc Stajnberg, ta- kode, tvrdi da muikarci Eitaju viSe od iena, a kao razlog navodi da su iene manje Skolovane od muekaraca [3], dok su Svedski istraiivaEi do- Sli do zakljuEka da iene vise Eitaju od muika-

raca. [4]

U pogledu starosne strukture korisnika, istraii- vanje je potvrdilo ved rasprostranjeno miilje- nje (i kod nas i u svetu) da stariji ljudi manje Eitaju od mladih [5]. U strukturi odraslih Eita- laca najbrojniji su oni .stari 18-30 godina (41, 1Z0/o), slede starosne grupe od: 3 1 4 0 godina 22,59/0); od 41-50 godina (18O/o); od 50-60 godina (10,15O/o), a najmalobrojniji su fitaoci

sa preko 60 godina (7,36O/o).

Istraiivanjem je utvrdeno da su iene brojnije u svim starosnim grupama, osim u grupi staroj 18-30 godina (odnos muSkarciliene iznosi 52O/o : 48V0). Prevaga iena naroEito je izraiena u starosnoj grupi od 60 i vice godina (93O/o : 7O/o)

i grupi od 41-50 godina (7g0/o : 21°/0).

Na osnovu ovih Einjenica moie se zakljuEiti da u strukturi odraslih Eitalaca narodnih biblio- teka apsolutno preovladuju oni iz redova aktiv-

nog stanovnigtva - 92O/0!

Kvalifikaciona struktura Eitalaca je veoma hete- rogena: korisnici s osnovnim obrazovanjem i KV i VKV radnici Eine 16,75O/o, oni sa sred- njim obrazovanjem 27,42O/o, s viSim 14,72O/0, s visokim 35,5a0/o, sa zvanjem magistra 3,55O/0 i

sa zvanjern doktora nauka 1,530/0.

PoSto su sve obrazovne grupe Eitalaca zastuplje- ne u ekvivalentnim proporcijama s ukupnom po- pulacijom odraslih korisnika, oEigledno je domi- nacija korisnika s visokim (35,58O/o) i srednjim

obrazovanjem (27,42O/o).

Istraiivanje je, kao i druga sliEna kod nas i u svetu, potvrdilo miSljenje da obramvanje igra veoma vainu ulogu u opredeljenju hveka da koristi usluge biblioteke, jer je utvrdeno da su najbrojniji korisnici s visokim obrazovanjem.

U pogledu braEnog stanja Eitalaca, istraiivanjem- je utvrdeno da ima: 56,35@/0 oienjenih udatih; 36,2g0/o neoienjenihfneudatih; razvedenih 7,36°/~.

Struktura zanimania ~okazuje da Eitalaca s osnovnim obrazovaGjem najv%e ima u oblasti rudarstva. industrije i zanatstva - 57,57O/0. a zatim u ostilm zanimanjima - 13,63Ofo.' Citaoci sa srednjim obrazovanjem najEeSfe rade u eko-

VLADIMIR JOKANOVIC

nomiji i administraciji - 20,9@/o, zatim u osta- lim zanimanjima - 17,27°/o, i u rudarstvu, indu- striji i zanatstvu - 11,82O/o. Citaoci s viSim obrazovanjem najbrojniji su u oblasti nauke, prosvete i kulture - 34,48%, zatim trgovini, ugostiteljstvu i turizmu - 33,7g0/o i ekonomiji i administraciji - 12,02°/o. Citaoci s visokim obrazovanjem u najveCem broju rade u oblasti nauke, prosvete i kulture - 41,43O/o, zatim u ekonomiji i administraciji - 13,57O/o i zdrav- stvu i socijalnim delatnostima - 11,43°/o. Cita- oci sa zvanjem magistra rade u oblasti nauke, ~rosvete i kulture - 35.7Z0/o. zatim u zdravstvu i socifalnoj delatnosti - fi,430/0 i rudarstvu, industriii i zanatstvu 14.2g0/o. Na b k t o r e nauka nailazimo samo u oblas'ti nauke, obrazovanja i

kulture - 100°/o.

PolazeCi od Einjenice da ovakva nomenklatura zanimanja, koja je preuzeta od Saveznog zavoda za statistiku, nije podesna za detaljnije analize, nije bilo moguCe precizno utvrditi zanimanja fitalaca, Sto bi bilo veoma korisno za bibliote- ku i bibliotefke radnike. Medutim, i na osnovu ovakvih podataka moie se zakljuEiti da su fi- taoci narodnih biblioteka zaposleni u svim pri- vrednim i druStvenim delatnostima. Najvedi broj korisnika radi u oblasti nauke, prosvete i kulture (25.890/0). dok je broj korisnika koji su zaposleni ; saobrataj; i vezama (2,2g0/o),- po- ljo~rivredi. Sumarstvu. lovu i ribolovu (0.76O/o). . .

kao i komunalnim delatnostima (0,76%) skoro neznatan.

S obzirom da je istraZivanje obavljeno u grad- skoj i prigradskoj sredini, shvatljivo je Sto meda fitaocima ima malo onih luoji rade u poljo- privredi, iumarstvu i lovu. Pored toga, utvrde- na je Einjenica da prigradsko i seosko stanov- niStvo manje Eita od gradskog, Sto je sluEaj

svuda u svetu. [2,3]

Veliki broj korisnika koji rade u nauci, pro- sveti i kulturi navodi na pretpostavku da je njima knjiga, u najsirem znafenju reei, osnov-

no sredstvo za obavljanje delatnosti.

Istraiivafi i teoretifari bibliotekarstva u svetu smatraju da je materijdni poloiaj korisnika (lifni dohodak i uslovi stanovanja) znafajan

preduslov za koriSCenje knjige. [5]

Utvrdene Einjenice da 35,53O/o korisnika ima me- setna primanja po Lilanu domaeinstva veCa od 4.000 dinara, 21,57°/~ korisnika od 3500-4000 di- nara, 17,270/0 od 2500-3000 dinara, 11,68°/~ od 1500-2000 dinara, 7,36°/o od loo@-1500 dinara, a svega 6,5g0/o korisnika od 500-1000 dinara pokazuje da je materijalni poloiaj korisnika anketiranih narodnih biblioteka vmma solidan,

VLADWIR JOKANOVIC

Sto potvrduje navedenu tvrdnju. (Podaci se od- nose na 1977. - prim. red.)

U drugim zemljama je takode utvrdem da naj- viSe fitaju, pa prema tome i koriste usluge biblioteka, one strukture stanovnietva koje ima- ju zadovoljavajudi materijalni poloiaj. Na pri- mer, u Francuskoj je 1967. godine Institut za istraiivanje javnog mnjenja utvrdio da najvige Eitaju oni Francuzi koji mesefno zaraduju vise od 1500 franaka - 52010, a znatno manje oni koji meseno zaraduju izmedu 300-750 franaka - 40°/o. [2] Do slifnih rezultata dosli su istraii- vafi u Svedskoj, Zapadnoj NemaTkoj, Engleskoj

i drugim zemljama.

Saradnici Zavoda za pmufavanje kulturnog razvitka, utvrdujudi materijalno stanje korisni- ka narodnih biblioteka u Beogradu, takode su doSli do slifnih rezultata. Istraiivafi Zavoda su prepustili korisnicima da procene svoje materi- jalno stanje. Najvise korisnika je izjavilo da im je materijalni poloiaj ,,vrlo dobar" - 64,1°10 a

22,6O/o da je ,,dobarn. [6]

Materijalni poloiaj fitalaca podrazumeva i uslo- ve stanovanja. Istraiivanjem je utvrdeno da: 81,47°/o Eitalaca narodnih biblioteka ima zado- voljavajude uslove stanovanja dok ih 18,53O/o

nema.

A h uslove s h v a n j a pmm&.ramo u odnosu na obrazovne grupe Eitalaca, uoEidemo da naj- bolje uslove limaju 1Sitaooi sa zvanjima magi- stra i doktora nauka (lOOa/o zadovoljavajuCe), a najslabije korisnici s osnovnim obrazovanjem, KV i VKV radnid (34,84% nezadov~ljavajude), zatian xednjim (23,64% nezadovoljavajude) i viSim obrazovanjem (20,69% nezadovolja-

vajude).

Izneti podaci navode na p r e t p t a v k u da po- stojb visoka korelaeija izmedu stepma obbra-

zovanja i rnatenijalnog polokja kpisnika.

Kvantitet slobodnog vremena konbisdka je va- ian, ako ne i najvainiji, u sbv za intenaitet Eitanja. RazliOita isu mi5ljenja Sta se pod poj- mom sl~obodno vrerne poutraaumeva, ali preo- vlaauje mi5ljmje da se pmi ovim plojmom po- drazumeva rno meme kojim h& samostalno moie da r a s~p la i e posle zadovoljavanja pot- reba radnog mesta, druStvenih i porodifnih

obaveza.

Citaoci narodnih biblioteka imaju malo slobod- nog vremena. Ovaj sud je bazism na Einjeni- cama do kojih se doglo u istraiivanju. Naime, slobodnim vrememm od 2 4 Easa dnevno ras- polaie 44,6E0/o Eitalaca; od 1-2 Easa 29,6g0/o, od 4-6 Easova 16,75°/o, a preko 6 Easova 8,88%

&talaca.

Najimanje slabodnog vreanena imajlu daktari nanuka (50010 od 1-2 i?aa i 50% bad 2 4 Easa), zatim ma&W (50% od 2-4 h a , 21,42°/o od 1-2 iasa i 14,29% od 4-43 Easova i isto toliko preko 6 Easova) i Eitaoci s visokim obrazova- njem (48,57°/~ ad 2-4 Easa, 26,43% od 1-2 Easa, 16,43O/o od 4-6 E w v a i 8,57% peke 6 Easova), a n& miSe slobodrmg vuemena innaju Eitaoci s osnownim obramanjern, KV i VKV radnici (21,22% od H Casova, 10,61°/o preko 6 Easo- va) i Eitaoci sa srednjim obramvan~jem (18,18°/o od 4-6 Easova i 9,09°/~ preko 6 &.ova).

Na o s n w ovih 6injmica moie se z&lju&tii da Oitaod n a d d h bibltioteka imaju malo slo- badmg vramena: u p~meluu 3 h a dnevno (vklj~ufuju& u dobodno vreme i obavljanje kuCnih poslova), dok, na primer, u Svedskoj Ei- t a d nedeljno imajru 50 fasova slobodmg vre- mena (ne ra6unajuid tu obavljanje buuCnih po-

slova). [4]

iremena h j u Eitalai posveduje Eitanju. -

NaSim istraiivanjem je utvrdeno da Eitaoci u slobbadno vreme najviSe Maja knjige - 82,99%, zatim: dnevne i nedeljne liskve - 66,24%; gledaju TV program - 57,36%; obvl ja ju kuC- ne poslove - 41,37O/o; slvSaju radio program - 34,01D/o; posehju b-kop 33,25%; odlaze u poza~iSte 30,4€i0/o; eta ju hmpise - 28,68%; poseCuju izloibe - 24,62010; bave se' nekim ho- bijem - 17O/o; bave se sportom i rekreacijom - 15,89/0; dcapmluim r a d m 10,15; odlaze na

razne priredbe - 8,12O/o.

Saradnici Zavoda za prouEavanje kulturnog razvikka su, takode, utvrdili da kod korisnika beomadskih biblioteka Eitanje knji,ga, dnwnih i nedeljnih listova, obavljanje k u ~ h i h pslowa i gledanje TV promama imaju dominantnu

Citaoci u Sved~skoj od ulcupmg fmda slobod- nlog vremena 25-30 Easbva nedeljm posveCuja sluSanju radio-programa, gledanju televizije, Eitanju dnevne i nedeljne Btarnpe, zabavne i ilustrovane Stampe i knjige. Citanju knjiga po-

sveh ju oko 10 Easova nedeljno. 143

Na osnovu naSeg istraiivanja moie se zakljuEiti da postoji Pmka skala akbimosti hr isnika u slobdnom memenu, a da domiridraju: Eitanje knjiga, obavljanje kuCnih poslova, Stanje dne- vnih i nedeljnih listova i gledanje TV pro-

granna.

Kvantitativna analiza dobijenih odgovora (me- todom +) pokazala je da posbje statistiEki

VLADIMIR JOKANOVIC

znafajine n d l k e medu Eitaocima u zavisnosti ad stgpena obrazovanja i to na olba nivoa ( n i ~ 0 0.05 i 0.01) u pogledu aktiivnmti u slobodno

vrerne.

Na asnovu disttnilrudje a d g m a i odnosa ofe-

naj&.Gire bave respondenti iz pojedinih grupa Etalaca:

- reqcmdenti s osnlovnim obmmvanjem naj- v i k gledaju televiziju; zatim slugaju radio; ti- taju knjige; bave se nekim hobijern i abalvlja-

ju k v h e poshwe;

- respondenti sa srednjim obrazovanjem naj- dge ECaju d n m e i nedeljne listove; potom slukjru radio; gledaju televimju; fitajlu knjige

i bave se nekim hobijem;

- respondenti s vigim obrazovanjem fitaju knji- ge i have se spmtam i rekreacijom;

- respondenti sa visokim obramvanjem naj- vige Eitaju fampise; pcmekuju p a m s t e ; biios- kope; izlojbe; razne pzriredbe i have se dopun-

skim radrc3m;

- respondenrhi sa zvanjem maasbra I daktora nauka u prvom redu fitaju fasopise zatim po-

sefuiju izMbe i razne prirdbe.

Prema tome, Eitanju knjiga posvduju najviSe shbodnog memena 6itmci s vi%m obramva- njem, z a h s osnovd~m, kao i KV i VKV rad- niai, i 15italoci sa wednjirn ohazlovanjem, dok fitaoci sa dslokim abramvanjem naive& dm slobad~mg vrmena p v e f u j u &tanju Easopisa.

Motivi za upis u bibltoteku i intenzitet Eftanja

Za dabmg bibliilatekara je od rposebnog znaEaja da utvrdi kakav je odnos &taoca prema biblio- teci, knjid i Citanjru, kako bi mogao i svoj

odnos prilagoditi lifnosti Eitaoca.

IstraZivanjem je utvrdeno da medu motivima za upis u biblioteku dominiraju: a) ielja da se dredena knjiga p M t a (49,18D/o) i b) da se fitmjem kmjiga r a m n d i (34,01°/o). NeSto su slabije zastupljanii motivi: a ) potreba za sarno- obrazwanjem (25,38O/o) i b) d m k a cena knji- ge (20,56%). Mlotivi: a ) s h f n i rad (11,93%). b) blizina Mblioteke (11,73°/o) i c) potreba za

doSkolovavanjem (8,88O/o) retko se javljaju.

Szcadaici Zavoda za prou~evamje kulrturnog razvitka motivisanost upisa Eitalaca u biblioteku determinisali su odnosom Eitaoca prema odre- denoj vrsti literature, tako da rezultati njiho- vog istraiivanja nisu podesni za poredenje s naSim rezultatima. Prema rezultatima istraii- vanja Zavoda, 48010 Eitalaca upisalo se u bi- blioteku zbog potrebe za beletristikom, 32Vo zbog potrebe za struEnom knjigom (ovde je potrebno istaCi da su u istraiivanoj populaciji bili za- stupljeni uEenici i studenti, a pod pojmom struf- ne knjige istraiivaei Zavoda su obuhvatili i lek-

tiru i udibenike). [I]

Istraiivanja u Francuskoj su pokazala da su dominantni motivi Eitanja: a) da se Eitalac obavesbi; b) da se r ~ ~ . Kod nekvalifiko- vanih i kvalifikovhh rahhka najmtupljemiji motiv za Eitanje je zabava, a kod intelektuala-

ca odmor. [?I

Ako remrltate isbaiivmja posmatramo u od- nosu na stepen obrazovanja korelacije izmedu motiva korisnika i obrazovne grupe kojoj Eitalac

pnipalda je sledeCa:

x2 = 76,26

Prema tome, pcstojd staCistiiE.ki maliajna raz- lika medu moti~vima za upis u biblioteku i to

u zavisnosti od stratuma Eitalaca.

DominamDni motid su:

a) kod Eitalaca s osnovnim obrazovanjem: po- treba za smmbramvanjem ;

b) )kod &tala= ia srednjim i viBm obrama- n j m : ielja za rasormdom i potreba za s a m -

obnamvanjan;

C) kod Eitalaca s visokim obrazovanjem: ielja da se odredena knjiga p~'~6it.a~ mteba za stru-

h i m radom i visoka cena knjige;

d) kod Eitalaca sa zvanjem magistra i dokbra nauka: ielja da se &redem kinjiga pmfita i

v i m cena knjige.

Blizima bibliloteke, kao m m v ua upis ne javlja se ni u jednoj grupi 6italaca.

Medutim, blidna biblideke ua iataoce u nekiun zemljarna je veoma znaEajan mtiv Iza donose-

nje &Luke o upisu u biblichteku.

Kad je reE o duZid bibliote&og Elanskog sta- ia, istraiivanjem je u!xrdeno da preovladuje stai od 1-3 godine (43,40°/o), zatim od 3-43 (24,360/0), pa od 6-10 (l7,260/oj i preko 10 €50-

dim (14,98O/o).

VLADWIR JOKANOVIe

Ako posmatramo broj fitalaca koji su flanovi biblioteka duie od 6 godina, utvrdiCemo da fine 56,60°/o, S t o dokamje da kod v&ag dela Ei,tala-

ca v& posbji izvesna tradicija fitanja.

Ako uporedimo duiinu bibliotefkog staia s ahrazovanjem Eitalaca m&Cenu, da medu fla- m w h a s vise ad 10 godina najviSe ima fitalaca s vidcirn (23,58) i visirn obrawvan~jan (18,98/0), a najmaaqje s 06~10vniiion abrawvanjam, KV i VKV radnika (7,57O/0) i fitalaca sa sred- njim obramvanjem (7,27%). Medu 6itaocirna s biblriate6kim staicrm od 1-3 godine najvige je onih sia srednjirn (52,63O/o) i viUm obrauvvanjem (48,280/0), dok je mnogo manje fitalaca sa zva- n j m mag3istra (28,57O/o), Wtma naukia (33,34O/o)

i v h k h obravavanjern (35%).

Zavod za pmuhvmje h l t u m o g ranvitka istra- iivao je ,,sltaWmst Mtala&e publike" na o s n m obnovljenog upisa ilitalaca i utvrdio je da 710/0 fitalaca obnavlia uuis u biblioteku. Isto tako. ut- vrdio je da p&sv&ni radnici i umetnici u '780/0 slufajeva obnavlja ju Elamtwo u biblioteci, u is- tom procentu to Eine i struEnljaci s visakim ob- rawwtanjm iz dnuitvenih nauka, dok stu6njaci s visokim obrammnjem iz @ W i h i tehnifkih nauka to fine u 75O/o slufajeva. Administrativni sluibenici upis obnavljaju u 62O/0, a Pitaoci sa srednjixn obramvanjem u 60% sluEajeva. KV i VKV wdnici upds obnavljaju u 5C/o slufajeva, a polukvaliGkcrvani i nekvalidikwani samo u 29%

slubjeva.

Iz aavedenih podataka se mioie preCpostaviti da poytoji v b k a koseladja izmedu nivoa o b r w - vanja konimbka i d u h e bibliotehkog staia: W je obrazovni nivo viSi, duii je bibliotefki stai i

obrnuto.

Fosedova~ue proddfne bibliiateke vmma je iz- raieno kod fitalaca narodnih biblioteka: u 88,07O/o slufajeva fitaoci imaju sopstvenu biblioteku, a

samo u 11,93O/o nemaju.

Vebla pmadihih biblbteka ilma mall broj pub- likacija: 46,98O/o fitalaca ima u svojoj biblioteci od 20-100 knjiga: 17% 100-200, 11,24°/o od 200-300; 4,8910 od 30-00; 3,46O/o od 400-500; 2,02% ad 500-600; i 14,4l0/o preko 600 knjiga.

Najvide, knjdga u svojdm bibliiotekiama (preko 600) h a j u Eitaocd sa wanjern magistra (42,85%x dokbra na~uka (33,33O/o) i s visokim obrazoynjem (21,97%) a najmanje fitaod s osnovndm obra- zovanjem, KV i VKV radnici (76,74O/o od 20-100 knjiga) i & a c i sa su'ednjdm obrazovanjem

(61,71°/a od 20-100 knjiga).

Bro j knjiga i drugih publikacija u porodie- nim bibliotekama korisnika svake godine se po-

vehva. To potvrduje Cinjenica da 26,6BD/o ko- lisniika g d S n j e kupi 5-10 knjiga; 24,78% od 3--5, 23,63O/o od 1-3; 10,370/0 od 10-15; 15,56°/o

preko 15 h j iga .

NajviSe kn jilga za pomdirulu biblioteku kupu ju konhiai sa zvanjem magiwtra (35,71a/o pre&o 15 knjiga) i sa vi& obrawrvanjem (23,48% prako 15 h j i w ) , a najmmje kmisnici sa osno- vnim obrammjern, KV i VKV radnici (65,12O/o 1-5 knji@a) i srednjim (60,63% od 1-5 knjiga).

I nlaSe isbra5ivanje i istraSiivanje Zavoda za prouEavanje kulturnog razvitka patvrduju da postoji visaka kmelacija izmedu Slrolske spre- me i dohog materijalmg stanja korisnika i

kupovine knjiga.

Istraiivanja u Franousluaj pokazala su da 65% domabinstava ima svoju biblioteku. a viSe od polovine h a preko 25- kn,jiga (24% cd 26-75; 13'/0 cd 7%150; 6O/o od 151-250; 10% od 251-

-500; 910 vise od 500 knjiga). [2]

Uopote uzw, podizanje ijivotnog standarde je vaian predrwlov za koriSCenje literature. ,,Naj- veci procmat kupaca knjiga, &talaca i najob- razovanijih ljudi susrecemo upravo medu onima

Eiji su prihodi najdU. [7]

Jedm istraiiwanje u Francuskoj u 1967. godini pokazalo je da najviSe knjiga kupuju viSi slui- benici (6v0/o), zatim s b b d n e pmfesije (50°/o), srednji sluibenici (39%), dndus~ ja lc i i trgov- ci (31°/o), radnid (22°/0), penzicmeri (16%) i ze- mljlmadnioi (14O/o) [2] Sto takode dokazuje da je h p o h i kwiscenje knjiga u pldtivnoj ko- relaoiji s obramanjem i mate r i j a l~m stanjem

korisnika.

Podaci da 39,85O/o &rtrulaca m & h bi,bliotaka po- zajrnljuje knjige i b drugih WbPoteka, a 65,4S0/o od prijatelja, ipomankka potvrduje tezu o slimmaktvu knj ihih fondova biblioteka i sve naglaSeniju pobrebu veCiae Gtalaca za knjiigom.

Medutim, treba imati na umu i Einjenicu da se Eitaoci interesuju ne samo za beletristiku, nego i za struenu knjigu koja je manje zastupljena u narodnim bibliotekama, pa su primorani da te knjige traie u drugim, struEnim bibliote-

kama i na drugim stranama.

Korisnici vise wzaimljuiu knjige od prijate- lja, rodbine i -sl. -nego- iz dkigih biblioteka Is osnovnim obrazovanjem u 51,52°/o slufajeva; sa srednjim obrazovanjem u 61,27~/0; sa vi~ini u 69,06%; s visokim obrazovanjem u 75O/o; sa zvanjem magistra u 71,43O/o i doktora nauka

u 100°/o slue ajeva).

VLADIMIR JOKANOVIC

StatiEki podaci pokazuju da Eitalac u toku godine u proseku proEita oko 15 knjiga [8]. a

jugoslovenskf prosek je 18,5 knjiga. [9]

Istra5ivan jem je utmdam da 53,55O/o f italaca godihje pro6ita pr& 20 h j i g a ; 15,74% od 15-20; 15,74°/o mi 10-15 i 14,97°/o od 5-10

kn jiga.

Broj proeitanih hnjiga v btku jedme gadine zna- Eajno se razl ihje u zavismti oid abrazovne

grupe kojoj riitaoci pnipadaju.

Ako b i m o prerna broju p d r t a n i h knjiga po- delili 6itaoce na dve grupe: one koji godiboje pnoEitaju od 5-15 knjiga, i one koji pro6Daju viSe od 15 knjiga, p m e n a t po obrazovaim gru-

pama bi bio slede6i: -

Stepen obrazovmja E i t a l a c ~

Eroj pmisi- e o .% tanih knjiga s S

0) .+

G ;i

do 15 knjiga 59 36 22 16 30

Prema tome, kod Eitalaca, osim onih s osnovnim abramvanjem, imamo pojavu da eitaooi gdidnje proEi~taju u proseku viSe od 15 knjiga. 'Ib je zna- fajan pokazatelj intenziteta koriSCenja literature. OV~O narofito vaii za Eitaoce s vi&im (84V0) i viSim obramvanjem (78OIo) i horisnike sa zva-

njem maglstra i doktora nauka (70%).

Kao potvrda ove konstatacije o intenzitetu fitanja &4alaca naSlih n a r d d h MbYoteka moie da posluii i ovo poredenje: 67,5O/o odraslih Francuza je izjavilo da eta manje od 1 knjige meseEn'o. Samo g0/o odraslih Francuza upisano je u neku Mblioteku, ad lcojih 4,9% gozajmljuje viSe od 20 knjiga godi5nje 121. U SSSR-u 6i- taoci u p~oseku g d i h j e pno6itaju plo 20 knji-

ga. ClOl Interesantno je navesti i ovo poredenje: U Pa- rim je u toku 1961. m e 2.850.000 stanovnika pndSitalo 3.071.000 knjiga iz javnih hiiblioteka. U h n d o n u i Njujorku otprilike isti bmj sta- novnika p~oi5itao je annogo die knjiga. U Nju-

VLADIMIR JOKANOVIC

j&u su javne Mbliloteke gmmjlnile 13,186.000 knjiga u delu grada gde Zivi 3,500.000 stamw- nika. [2] U Beogradu je 1977. godine lz namd- nih bibcotaka ~ z a j m l j e n r , 4,025.000 kmjiga, a Beograd je te godine imao 1.371.000 stanovni- ka. [ll] Iako poredenje podataka o broju pozaj- mljenih knjiga iz javnih biblioteka u ova tri grada nije n a j p o d e i j e a b g razlifitih godina iz kojrih pobiiru pmlsci ipak se uslovno mogu sagledati n& odm& i d h e n d j e korriSCenja knjiga. Iz riznebih gadatalka moie se vakljuOiti da je u toku @ine 1 s t a m n i k u Njujorku pozajrnin oko 4, u B w d u ako 3, a u Psrizu

preko 1 knjdge.

Da bi se &to patpmije sagledalo kariSCenje kniige. odnosno intenzitet Eitania, istraiivanjem je -&kdenlo da su u 65,23% sluEaja i Elsnovi p d i c e Eitalaca ELanovi neke biblioteke i to kod svih stratuma Eitalaca. Izuzev kod doktora n a u h (33,33%), u swim straturlnima 6italaca preko 57OIu imaju nekog od porodice koji je Elan neke biblivteke. Namfib je to izraieno kod 6italaca sa viwkim obramvanjem (72.86%).

Cinioci koji utiEu na irbor knjiga za Eitanje

IzuEavanje uticaja pojedinih faktms na plas- man i koriSCenje literature je sasvim razumlji- vo, jer je to MjuEno pitanje za celdshdnu iz- dava&u i bibliot&u (delabost. Istraiivanja u Svedskoj su ustanovilla da n s izbor literature najveCi uticaj imaju prepwuke prijatelja i ro- Uaka (39,31%), mtim prepor- bibliotekara (24,3O/o), napisi u novinama i fampisima (10,2°/o), knjiiarski izlozi (9,5O/o), oglasi (7,5O/o), radio i televizija (4O/o), p~odavnlce n~ovina i kiosci (6,2O/0),

i asbhi oblici (20,6%). 141

U nas se ovom pitanju ozbiljnije posveCuje painja tek poslednjih godina. Tako su istra- iivaEi Zavoda za prouEavanje kulturnog raz- vitka u okviru istraiivanja Eitalaca beogradskih biblioteka, utvrdili znaEaj pojedinih faktora na

izbor literature Eitalaca.

Po mjima, na pwo mesh ddazi pre thdno pro- Mtana knjiga istog autora (33,8%), zatim pre- pcrruka p~ijatel ja i rodaka (28,3O/o), predavanja i knjiievne v e w i (llO/o), dnevna i nedeljna Etampa (9,5O/o), strruEni kn jiievni hslopisS (5%), prepmuka bibliotekara (4O/o), selektivna biblilo- grafija (3"/n), radio i televidja (3%), 1 knjiiar-

ski izlod (3O/o).

NaSe istraEvanje ovog pitanja d a b je donekle drukEije pakazatelje. Prema dobijenim rezul- tatima najveOi uticaj ns izbw knjiga za Eita- nje imaju: 1. liEni ukus Eitalaca (59,39O/o), 2.

preporuka bibYratekara (37,88/o), 3. pedihno delo i&g autora (35,03@/0), 4. prepoauka poma- nika (31,7Wo), 5. lishvi i C a m p i & (24,11%), 6. n~agradeno delo (19,M0/o), 7. knjiiarski izlod (17,51%), 8. zahtevi radnog mesh (16,75O/0), 9. prewruka Elanova pwdice (15,74°/~), 10. tele- vinijijla i radio (12,44%), 11. izloiba publibdja (7,81°/o), 12. powriBte (3,03) i 13. bioskop (2,03%).

Upmedni reziu1Qt.i ova trd iistraiivanja vide se iz sledeCe tabele:

Rezultati naseg istraiivanfa pcvkaaali su da naj- znahjniji uti& na izbor iiterature ritalaca irnaju l i h i ukus &taoca i preponha bibliote- kara (ovaj fiaktm je na dmgom mestu i kod istraiivah a Svedskoj). Drukfiji rezultati Za- voda o uticaiu bibliotekara na izbor literature Zlitalaca moie se tumaEiti finjenicom Sto je Za- vod svoiim istraiivaniem obuhvatio i dake i studente-koji EU P r ~ & t v e n ~ motivisani da pro- Eitajv odredenu obaveznu literaturn, pa im je u tom slufaju malo pobrebna porno6 bibliote- kara. N a b istraiivanje i isbraiivanje u Svedskoj

VLADIbSIR JOKANOVIC

obuhvataju samo odrasle Eitaoce, fija je upuee- nost na bibliotekara znatno veCa.

NaSim istraiivanjem je utvrdeno da, u zavis- nosti od stepena obramvanja Eitaoca, postoji statrisltifki znaEajrna r a z l i h u uticaju pojedinih

Cinilaca na izbor literature:

- na Citaoce s movn i rn obrazovanjem najvile utifu Elanovi porodice, poznanici i bibliotekari;

- na Citaoce sa yrednjim obrazovanjem pre- vashodno utiEu lirsbvi i w i s i , bbkopski

reperbar i liEni wkius;

- na Citaoce, s viSim obrazovanjem najzna- Eajnije utiEu televinija i radio, izloibe publika- cija, zahtevi radnog mesta i nagradeno delo;

- Citaoci s visokim obrazovanjem opredeljuju se pri izbom na cxsnorvu liCnog vkusa, zahteva radnog mesta i pro6itaniog dela istog autoi-a;

- ProEitano delo isQg aukmi opredeljuje pri izbolru Eitaoce sa zvanjem magistra i doktora

nauka.

Interesovanje Citalaca

NaSe lstraiivanje je u tvdi lo da se Citaoci na- rodnih bibliolteka najviSe interesuju za istorij- ske ,mmane (38,32O/o), putopise, memoare, bio- grafije, weje (36,29%), isooijalne (36,04°/o), i ljubavne romane (34,520/0), Sto je sluEaj i u dmgim zemljama, [12, 4, 13, 141 izuzilnajuki socijalai roman, koji tam0 ne muzima t&o

visoko mesto kao kod naSih Eitalaca.

Sledi literatura za koju je interesovanje kosi- snika neSto manje. To su: poezija (22,34%). li- teratura iz umetnosti (20,30°/o), priEe i pripo- vetke (19.54O/o), naufno fantastieni romani (19.04%). detektivski romani (17,7P/o), avan- turistifki romani (16.75°/o), politiEka literatura

(15,99°i~), narodna knjiievnost (15,230/0).

Najrnanje interesovanja korisnici pokazuiu za leteraturu iz primenjenih nauka (13,07V0). za- tirn literaturu iz isbri je i geografije (12,1R0/o). drugu literaturu (literaturu koja niie posebno iskazana u podeli primenjenog u ovom istra- Zivanju) (12,18Q/o), literaturu iz ekonomije i prava (9.39%). iz prirodnih nauka (8,88O/o), kaubojske nomane (7,61°/o), erotske romane (7,36%), stripove (3.80~/0), i religiomu litera-

turu (2,7g0/o).

Postoji statistifki znarajna razlika u vrsti li- terature koju najvise koriste Citaoci u zavisno-

sti od stepena obrazovanja.

a) Eitaocj, s osnwnim i srednjim obrazovanjem pre svega, se opxedeljuju za beletristiku. Uor- ljivo je njihovo malo interesovanje za litera- turu iz oblasti ekonomske, pravne, filozofske. socioloike, pedagoae, palirtiEke literature i li-

tenature iz istonije i geografide;

b) fitaoci s vigim ojbbrazazovanjem preteino se interesuju ha beletristiiku, zatim ekoaomsku, pravnu, filozofsku, sodoloiku, pedagogku, poli- tirku literaturu i literaturu iz istorije i geo-

grafije;

C) Citaoci s visokim obrazovanjem i zvanjem magistra i doktora nauka preteino se oprede- ljuju za ekon~omsku, pravnu, filozo;fsku, soci- oloiku, pedagogku, politieku literaturu kao i literaturu iz istorije, geografije i psirodnih

nauka.

Ako se pasmatra koju vrstu literature i u kom obimu Eibaju odrasli korisnici narodnih biblio- teka, moie se zakljuriti da postoji Slrok dijapa- z m njihwog interesovanja za sve vxste litera- ture, premda je naglagenije intere5ovanje za istorijske nomane, putopise, memoare, biogsa-

fije, eseje, socijalne i ljubavne romane.

Istra5ivaEi Zavoda za pouravanje kulturnog razvibka, istraiujuki interesovanja korisnika za odredenom vrstom literature, utvrdili su osno- vne obllasti interesovanja korisnika beograd- skih biblioteka. Korisnici se najvige interesuju za romane, pripovetke ii poeziju (44,32%), zatim putopise, memoare, biografije i aseje (8,07°/o), filomfsku, socioloau i psiholoiku literaturu (6,45O/o), literaturu iz prirodnih, medicinskih i tehnifkih nauka (5,1g0/o), literaturu iz oblasti umetnasti (5,01°/o), &onomsku i pravnu litera- turu (3,22O/o) politiEku literaturu (2,6g0/o) i knjige

praktirnih saveta (0,35°/o).

Na osnovu dobijenih rezultata ova dva istna- iivanja, moie se zakljutiti da su utvrdena irn- teresovanja ritalaca za pojedine vrste literature podludarna. Oba istraiivanja su utvrdila da se Eitaoci najvige interesuju za romane, putopise, memoare, biagrafije, eseje, a znatno manje za literaturu iz primenjenih i prirodnih nauka, eko-

nomsku, pravnu i politirku literaturu.

IstraZivanja interesovanja kosisnika u Poljskoj pokazala su sledeki redosled; romani (istorij- ski, ratni, avanturistieki, detektivski), zatim naufno-popularna literatura, knjige o drugim zemljama, dok je interesovanje za struEne knjige

znatno manje. [15]

Istraiivanja u Svedskoj su takode utvrdila da se korisnici najviie interesuju za roman (mu-

Skarci za avanturistifke i kriminalistifke, a iene za ostale vrste r o m a , u p r m redu ljubav- ne), nauho-papularne i strul'ne knjige, a naj- manje za lnjige iz clruStvenih nauka, politike

i prirodnih nauka. [4]

Uticaj literature na korisnika je sloien, ali ipak dosta istraiivan problem, kaji izaziva Eak i ideoLoSke rasprave. Dok neki istrai;ivafi, u prvam redu sovjetski, tvrde da je uticaj litera- ture na korisnika mguC do te mere da menja shvatanja i pogled fitaoca, dotle veCina zapa- dnoevropskih i mer i fk ih tvrde da je uticaj literature na izmenu fitaofevog stava skoro ne-

znatam.

Citirana dela

[I ] Publika javnih biblioteka Beog~ada, Beo- grad, Zavod za proufavanje kulturnog razvit-

ka, 1973.

[2] Zofr Dimazdije. Knjiga i permanentno ob- ra-zovanje u Francuskoj, Kul tu~a , br. 20, 1973.

[3] Hajnc Stajnberg, Knjiga i fitaoci, Kultura, b ~ . 20, 1973.

[41 Citalarke navike u Svedskoj, Kul tu~a , br. 20, 1973.

[5] Rober Eskarpi, Revolucija knjige, Zagreb, Prosvjeta,

[ 6 ] Milo5 Nemanjif, Citaoci i kupci knjiga. Kul tu~a , br. 20, 1973. Beograd.

[7] Nikol &bin, Cita'nje, Kultura, br. 20, 1973. Beugrad.

[8] IzveStaj o radu mreie udruienih biblioteka Beograda, Beograd, B'ibliateka grada Beogra-

da, 1978.

[9] VodiE kroz narodne biblioteke Jugoslavi- je, Emgrad, Zajehica jugoslcmvenskih nacio-

nalnih biblioteka. 1979.

[ lo] Cubarjan, 0. S. ObSbeje bibliotekovedenie itogi razvitija i problemy, Mmkva, Kdga, 1973.

[ll] IzveHtaj o radu mrefe Udruienih bibliote- ka Beograda za 1977.

[12] Problemy sociologii litaratury in: Badania czytelnicze w Polsce Warszawa, Biblioteka Na-

rodowa, 1974.

VLADIMIR JOKANOVIC

1131 AlajoG Varga, Izdavaeka delatnost i Eita- nje, Kulturni iivot 9-10, Beograd, 19.

1141 JanuS Ankudovif, Vitold Adomiec, Insti- tut za knjigu i fitalaStvo, GodiSnjak Narodne

biblioteke Stbije, 1979.

1151 Badania czytelnicze w Polsce. Wybor li- teraturzy za lata 19661972, Warszawa, Biblio-

teka Narodowa, 1974.