5/15/2018 Na e starine V 1958

1/81

N A S E STARINEGODISNJAK ZEMALJSKOG ZAVODA ZA ZASTlTU SPOMENIKAKULTVRE I PRIRODNIH RlJETKOSTI N. R. BOSNE I HERCEGOVINEANNUAIRE DE L'INSTITUT POUR LA PROTECTION DES MONUMENTSHISTORIQUES ET DE LA NATURE DE LA R. P. DE BOSNIE ET HERCCOVINE

vGLAVNI J ODGOVORNI UREDNIK

SEFIK BESLAGIC

SARAJEVO1 9 5 8

r U E P " JI II lP f C A f I. ~ . . b l Jf P A .l tGf1GJl~TEl(AGp. +- _

5/15/2018 Na e starine V 1958

2/81

SADRZA:J SOMMAJREP o M E N c K u L T u R E

Dr. Milonlio F ii ipouic : Nekoliko miali 0 aastiti spomenika etnulcskog karaktera _ Quelquesi dee s sur La pr ot ect ion de mon umen ts du ca ra ct ere e th nol cg ique L j. Kr al je -o ic: Koz j a cup r- ij a n a Mil ja ck i Kozja cupr-ija sur Ia r-iviere de Mlljacka 13 [ elena Uarui roosha: Prilog problemimacprakticne restauracije Con tr ib ut io n aux p ro bl emesde la restauration pratique 31 B ako M azaliC : Tri s ta re ikone i n ji hova k cn ze rv ac ij a Tr oi s a nc ie nn es i cone s e t l eu rsconservation 35 Duro Bas le r: rBazilike na Mogorjelu - Les basiliques de Mogorjelo 45 Bojana Radojkovi i: : Tri zlatara iz Cajnica _ Trois orfevres de 'Cajnice 63 S e/ ik Be ll ag ic : .Spomenici Narodnooslobodilacke borbe u jajcu injihova zas ti ta - Les monu-men ts d e l a Gue rr e de Ia liberation nationale a Jajce et leurs protection 69 Mehmed Mujez inov ic : Ka li gra fs ki za pi si u Si na nov oj t eki j iu Sarajevu injihova konzervacija- Les epigraphes cal ig raphiques du monas te re musulman dite de Sinan a Sarajevo, et leursNASE STARINE v conservation 95

REDAKCIONI ODBOR RI]ETKOSTI L]EPOTE PRIRODEI -IAMDI JA KRESEVL JAKOVIC,DOKO MAZALI C, SEFl1Z BESLAGIC,

ALIJA BEJTIe

l ng . Vik tor Rz ehak: Manje poznate prirodne r-ijetkosti i njihova zas ti ta - Les rar -i tesna tu-re lle s moi ns co nnue s et l eurs protection 105

TEHNICKA REDAKCIJA K R A c P R L o zDURO BASLER

K d R E K T U R E 1& Smail Tihic: jedua barokna s lika u Docu kod Travnikapres de Travnik Unc peinturc baroque a Dclac )25OBAVILI AUTORI Doho Mazalic - Na da Miletic: Rad na c iscenju jedne ikone u crkvi sv. Klimcnta u Mosca-

Lima Le ne tt ci eme nt d' uoe l eo ne a I 'eg lise de St . Clemens a Mostaci 127N A K LAD N KZEMAL JSKI ZAVOD ZA ZASTITU S POME -N IK A KUL TURE I PR IRODN IH RI JE TKO -sTI N. R. BOSN E I HE RCEGOV IN E, S ARA~JEVO, ULICA VOJVODE PUTN IKA 7, POST.pRETINAC BR. 112., TELEFON BR. 30-38

L u B A z A T T E

N A K L A D AII Izvjestaj 0 r ad u Za vad a u 1956 god iai: Opstt-pcslovi. Zas fi ta a rh it ek tc nski h spomeni ka , Za-stita predmeta Iikovne nmjetnosti, ZaStita spome nika Narodnooslobodilackog rata, Arbeoloskispomenici ispomenici scpulkralne arhitekture, Orijentalna epigrafika, Zastita prirodc, BibliotekaZavoda iZastita knjiskog materijala, Evideucija i statistikaII Izvjegtaj 0 radu Zavada u 1957 godini: Opsti. pos lovi, Arhitek tonsko-konaer vatorsk i pos lovi,Li ko vn i s ek to r sa R ad io nic om, Za stit a p ri ro de, Za s ti ta s pomen ik a Narodnoslobodilacke bcrbe.Arheoloski sektor i zastita nadgrobnih spcmenika, Orijcntalna epigrafika, Fotoslufba, Strucnabiblioteka i zastita knjiga, Evidencija i dokumenracija spomenika iprirodnih rijetkosti

129OS AM STOTrNA PRIMJERAKA

T A M p AGRAFIL:KI ZAVOD HRVATSKE, ZAGREB,FRANKOPAN SKA 26 , TEL EFON 3 4-3 41 137

5/15/2018 Na e starine V 1958

3/81

B E K EII Odbor zasti te spomenika kulture FNRJ (S. Tihic) Sav jcto van je ar heolo ga N,RBiH (S.T ih ic ) - Drugo savjctovanje 0 zastiti prircde i prirod.~ih rijctk~sti odrZ~n,o u Sarajevu (Ing.V . R zehak ) - Izlofbe l ikovnih umjetnost i u nasoj zemlj i: Kameni spomemCl NR_ Hrvats~e ~S.T ih ic ] - Srednjevjekovno a idno s lika rs tvo I st re (S. T ih ic ) - I alosba kopij a s rpskih s rednJevJe~kovni h f res ak a ( S. Ti hi c) ~ - Covj ek , p ri rcd a 1 predmef na Izlcfbi kopij a f re saka u Beogradu. 1druaim nasim centrima (S. Ti hi c) - Sopoc ansk i k ri st al i (S. Tihic) - lzlofba konzervatorski hrad ~v a n a crkvi sv. Scfije iz Ohrida u Sarajevu (S. Tihic) - Umjet~ic~a obr~,d~,metala ~a-roda ]ugoslavije kroz vijekove (.S . 'Tihic) - Ialofba inkunabul a u Ljubljani (S, T ih ic ) - lzlozbai sla ms ki h r uk opi sa u B eo gr ad u {M. Muje z.i no vi c} . 145

K N E o pG AJ Saopstcn ja Zavod a za zastitu i naucno p~oucavanje spomenika. kulture Narodne republikeS rb~j e knj . I ( Lj . Kr al jev ic) - Zbor ni k za st it e spcmenika kulture, .k~!. IV-V,,(Z. Kaj~a~ovic)_ Spomeni ci u Hrvatsko j (195 6) (S. Tihic) Muzcji br. 10 (S . T ihic) - Dvije n ove knjig e 0arhitektonskom nasljedu Makedonije (Ing. arh. Dz. Celie) Il.es stelles discoidales s~nt ~l1escathar-es Arts et 'Traditionis populaires, IV Pariz 195'6 (Dr. M. Filipovic] Ikonen. KirchlicheKunst des Ostcns (D. Mazulic). 155

R A Z M E N A PUB L K A C A LIS

D-T MILENKO S. FILIPOVIC

NEKOLIKO MISLI 0 ZASTITI SPOMENIKAETNOLOSKOG KARAKTERAQUELQUES IDEES SUR LA PROTECTION DE MONUMENTS

DU CARACTERE ETHNOLOGIQUE

Danas vise niko ne surnnja u to da bi trebalocuvati i one etnoloske objekte koji se ne mogusmestiti u muzeje, ali je na tom -polju uradenoveoma malo, jer jos nisu rasCiseena nekol ika p i-tar ija, a osobi to koje ikalkve spomeniko narodnckul t' ll re t reba s tavi ti pod vzakonsku zastitu i k akoobezbedit i n jihovu t ra jnos t. Zakonom 0 zastiti spo-menika kulture predvidena je zastita objekata izs av remene na rodn e kul tu re , n ar odnog z ivot a, k oj et reba cuvat i kao dokumente 0 nasem narodnom zi-votu koji ce onda sluzit! u naucne, vaspitne i tu-r is ti 6ke s vrhe . Ne s amo da s trucnj ac i etnolozi imuzej sk i ra dn ic i na s vo jim sa st anc ima i u s truc-nim spisima isticu potrebu zastite i objekata tevr st e, n eg o s e t ak vi z ah tev i c uju s ve c e s c e iU siro]javnosti.

Zavodi za zas ti tu snomenika kulture, koj i p o-stoje irade tek od pre desetak godina, uradili suvee srazmerno mnogo na zasticavanju iproucava-nju arheoloskih rialazista i umetniekih spomenik aiz r az ni h v remena . I zuz rn emo I i spomeni ke g rad e-vinarstva, koji '&U stavljeni pod zastit'u uglavnomsa glediSta gradevinske umetnosti, veoma malo -j euradeno na zas ti fi spomenika iliobjekatanarodnekultur e (u uzem smisiu). Ka o sto s e vi di iz pre-gleda koje je dao B. Orel, do 1953 na teritorijiFNRJ pod zastitu su stavljeni gotovo jedinoobjekti gradske i s eo sk e a rhi te kt nr re. ! S tan je s en ij e, k ol ik o s am obaves te n, z na tno i zmen il o n i po-sle toga. Ne samo da je mali broj takvilh objekatakoji je stavljen pod zakonsku zastitu i time une-koliko sacuvan od skoro propast i, nego los nisuut vr den e n i k ate go ri je e tno lo sk ih obje ka ta koj e bitrebalo staviti pod zastitu kao ni pr-incipi 'kojihSe treba drzati u tom radu. To je sve zbog naro-c iti h t eSkoea s to ih sl uzbi z as ti te s ta vJj aj 'l l n a pu tetnoloski 'objektisvojom prirodom i svojom 'lllo-

1 B. Orel: Problematika etno:grafsko-spomeniskegavarstva. iZ.oornik izastite lSI_POffienikaulture IV-V,19S3-1954 (Be"gra rl 1955) 85.

gam u z iv at u is to mnogima izg leda ju suvise b li sk iipoznati.Cuvanje etnoloskih i ii e tnografskih predrne ta

nije nikakav sasvirn nov zahtev i potreba. Togaje bile i ranije, ali samo delimicno. Etnoloski Hie tnografski muzej irade na tom zadatku kod nasvee decenijarna, ali se njihov rad svodi - i kadje shvacen na siroj osnovi - na prikupJjanje i cu-vanje pod rnuzejskim krovom sarno takvih pred-meta koj i s e mogu p ren et i ismestiti u muzejskimprostorijama.Radi se uglavnom 0 raznim izrade-viriarna, osobito '0 orudirna, narodno j odeci i ria-kitu i 81 . Retko je da je u koji muzej preneta 6-t av a zg ra da i li kakav drug; objekat tak:ve velicine.Posto to za sa da n ij e mogucno a posto muzej i ka ou sta nove ko je t re ba cia p ri kupl ja ju s ve st ra nu do-kumentaciju 0 narodnorn z ivotu i da proucavaju iprikazuju sve gran" narodnog zivota ne mogu bitii bez takvih objekata, oni se ispomazu raznimnac in ima: d onos o s e i izlazu crtezi ili fotografskisnimci, prave mOOeH ili rnake te , udesava ju ente -rrjeri is l. Ti nacini, medut im, ne zadovol javajupotpuno, jer ne mogu da daju punu pretstavu 0t ak vim p redmet ima. Naj ve ci , p ak , n edos tat ak e tn o-Ioskih Hi etnografskih muzeja je da oni priku-pljaju i prikazuju predmete iz narodnog zivota, ane isam z ivot u n jegovo j potpunost i islozenosti.Neupucenorn posetiocu muzeja treba mnago rna-ste da shvati kakva je uloga rala ili pluga: kakose nj ime ra di , cernu sluze pojedini d elov i, i td ., anarocito je tesko posetiocu da shvat i znacaj ra-zli ke na pr edmetima i st e vrste koj e moze da vi diu muze js kim zbi rk ar na , na pr . ra zl iei te t ipove ralaili plugs koji se upotrebljavaju u jednoj manjojzernlji Hi oblasti.

Da hi se izbegli Hi uhlazili takvi nedostaci uradu etnografskih iii etnoloiikih mu'Zoja, pribeglos-e ,u novije vreme, osn ivan ju tzv . p le in-a ir muzeja1mUZe ja pod vedr im nebom, et nopa rkov a i li s ka n-zena, kako se takode zovu po imenu prvo~g~i--,-~~

5/15/2018 Na e starine V 1958

4/81

zn ae ajni jeg t ak vog muze ja u Sv ed skoj . P ok re t zaosnivanjem taikvih muzeja razvio Be osobito u ma-lim skandinavskim zemljama, za ci jim su prime-rom pos le Nemaeka, Holand ija idr., dok ih u ve-likim zemljama ima veoma malo (napr, samo je-dan 'll SAD). Takv i muze ji pr et st avl ja ju ve omaslozenu problernatiku, osobito u z em lj ama s a viseoblasns raznovrsnosti u narodnorn zivotu, Svakapojedina zemlja resavala je ta pitanja na svoj na-e m , prema svo jirn prilikama ipot rebama , pa sutako nastali razni tipovi muzej a pod vedrim ne-bom. Osnovno je ked t fh muzeja da se karakteri-stieni veliki objek t! prenose zajedno ' sa s vim stoide uz nj ih na podesno mest o gde ce bit i lako pr i-st upaen i p ub li ci i gd e ce se n a n aj efi kasn ij i n acinosigurati n jihovo odrzavanje. Skanzen u Stokhol-mu je nacionalni pones Svedana: on je u nepo-s rednoj b lizini cen tra tog vel ikog grada iu njemune samo da s u zastup lj eni t ipo vi gr ade vina (k uc a,p rivredne zgrade, c rkve i td .) i n jihova unu traSnjeguredenj a, nego i posluga nosi na rodne nosnje, ur estor anu se spremaj u na rodna jel a it d. Zna tnoj e dr ukCiji danski muzej pod vedri rn nebom; onj e p ri li cno i zvan grad a Kopenhage na , a u nj eg ovusklopu prikazani su karak te rist icni t ipov i nasel ja,ok uc ni ca i i ku ea i z s vih pok ra ji na Dansk e, na jv er -nt je st o j e mogu6no, a li su tu samo mrtvi predmeti.U drZavi Nju Jork sprema se taikav muzej u me-stu Kupersta unu (Cooper stown, N. Y., U. S. A .),u kom treba da bude pretstavljeno selo kakvo jebilo u severnom del u te drzave ugl avnom sredi-nom 19 veka, pa se u radioni cama tog sel a izra-duj u u sta rim i ehni kama neki pr oizvodi, ci ju iz-r ad u pos et ioc i po smai ra ju i mogu

5/15/2018 Na e starine V 1958

5/81

i kompleksa imaju da odlucuju a ko ne j edino aone u pr vom redu etnolozi.

Nas i zavodi za zast it u s po rn en ik a kul tu re s ta -vili su vee pod zastitu izvestan broj predmeta et-noloskog k arakt er a. Kao sto je vee pornenuto, radise go to vo j e dino 0 karakteristicnim spomenicimagrad ev in ar st va , u p rv om redu 0 z grad ama z a st a-novanj e i 0 crkvama brvna rama; sa svim j e mal ibroj drugih objekata iz oblas ti g radevinars tva kojisu s tavl jeni pod zastitu: dye suvace i jedan ham-bar u Vojvodini, po jedan samokov u Sloveniji iBosni, ltd. Zast it a t ih objekata proglasavana je ii zvoden a go to vo red ovnopo pred lo gu i st ar anj emarhitekata, i s to ga , p o mom rni sl jen ju , p ri li cnojednostrano. Nije se svugde islo za tim da -seu tv rde najpre !karak te rist ii 'n i obl ic i kuca i zgrada,kao i c itav ih okucnica i nasel ja , za pojedine obla-st i pa da se onda izvr Si i zbor medu nj ima nego sus e ugl av nom stavl ja li po d zast it u s ta ri ji p rime re ia rh it ek tur e, i t o pogl av it o po va ro sima , s a r ez ul -ta tom da je sta vl jen pod za st itu u Makedoniji , Sr-biji iBosni iCit av ni z grad ev in a i st oga t ipa , &0- po mome misljenju - nije trebalo ciniti u to-l ik oj mer i. G lavni mot ivi ko d dono se nj a t ih o dlukasu bil i monumentalnost i s ta rina gradevine pai o ri gina lna i i nd iv id ua ln a re.s en ja . Stog a imamoda j e v eoma mal i b ro j t ip ova se osk e ku ce s tavl jenpod zas ti tu , tako da naSa s lu l' :ba zaWte spomenikaetnolookog karaktera Cak i na p ol ju g rade vina r-s tva s to ji p red mnogim zadae ima.

Mi ug lavnom znamo ko ji s u t ip ovi k uce zastu-pljeni na nailem driavnom podrucju i kakvo imje geografsko raspros tran jenje. Nacelno , potrehnoje da se zastiti har po jedan pretstavnik svakogod tih tipova, sarnO'izuzetno iviSe primeraka, dase bez narocite potr ebe ne opt er ecuje sluzba za -s ti te i ne ometa r az vi tak po je dinih n as el ja iiido-mwCi nstava . Koj i ce pr imer ci bit i sta vlj eni podzaSti tu i pod koju vrs tu zaSti te (prenoSen je u obien imuzej iIi u muzej pod vedrim nebom ili ee daost anu na SVOm mest u), t reba da bude preelmets ve st ranog prou cavanj a i s av etov anj a. Po je dininaSi zavodi za zaSti tu spomenika kul ture su pot -puno samos ta ln i. Menu n jima t reba bas na OVOIDpolju da postaji bliza saradnja. Tako napr. ka-mena ikuta ist oga tipa j e rasprostr anjena na teri -torijama NRCrne Gore, Bosne i Hercegovine iHrvatske i mol:da je dovolj no da samo j edan pr i-merak iii od svakog varijeteta po jedan budustavljeni pod zastitu a ne i da svaki zavod na te-rit or iji svoje repuhlike st avlja pod za&t itu pr i-merke istoga tipa, koji cak mogu prostorno dabudu v eoma b li2lu. (To n amcCe pot re bu bl iz e s a-rac in je izmedu pojed in ih repub lick ih zavoda) . Kodobj ek at a e tno lo sk og k arak te ra ni je dovo lj no samost avi ti i h _pod zaSi it u, o so bi to k od kuca i drugihzgrada koje se koriste, i stoga treha hiti veomaobazr iv i d al ek ov id kod dono se nj a t ak vih odluka .Ako se jedna oku6nica st avi pod zastit u, onda sestavlja Tadi toga da se sacuva onakva kakva je.

A da Ii je to mogueno aka se ona ostavi na UZl'vanje dotadasnjem vlasniku? Mogu li se stanarii uzivaoci osuditi da im se okueni ca normalnone r az vi ja i da oni ne unose nikakve novine, pre-pravke iusavrsavanja? A sta ce biti ako se obje-kat -otkupi i nj egov i uz iva oc i i sel e? On postajemrtav preelmet i ' trw propada. Tu ce biti po-t reb no t razi ti po de sn a s re dn ja r ese nj a, ko ri st ecise i t ud im i sk ustvima , Tako n ap r. ducandzija ustarinskom seoskorn dueanu, koji je predmet umuzeju pod vedrim nebom u Kuperstaunu, u vre -me kad je muzej otvoren za publiku , nasi odeloi u svemu radi onaka kako je to bilo u vremenuiz kog -je ducan, a on inace stanuje izvan muzejaiz iv i na savremen nacin: u ducanu se posetiocimaprodaju neki proizvodi u obliku u kom su izra-divani i troseni u vremenu iz kog je ducan. Topitanje je na slican riacin reseno i u kuci iz 17veka u okolini Bostona, u kojoj j e sacuva no ur e-denje iz t og vr emena i u kojoj sadasnj i sopstve-n ic i poset iocirna prikazu ju i onovremenu tehno lo -giju: boj enje prede, predenj e, tka nje i dr. Ka d seradi 0zas ti t! objekata e tnoloskog karak te ra, retkoce kada bi ti do vol jno da se sam [edan objekatjednostavno stavi pod zastitu, jer on obicno imasvoj u punu vrednost samo u sa st avu j ednog ma -t er ij al nog kompleks a i u s vo jo j f un kci ji u l 'i vo tu .

Od gradevina koje ne sluze stanovanju sta-vljen j e dosada pod za sti tu izvesta n broj crkavabrvnara. Njih nemarnnogo i nije ih potrebno nist avlja ti sve pod zastit u nego ka ra kt eri st icnepr imer ke ka o pretst avni ke t ipova. Al i, ne dol azeU obzir sarno drvene crkvice : treb a, isto tako,obratiti pafuju i na seoske hramove od drugogmaterijala, od kamena i dr., koji su takode pro-i zv od domaeeg g rade vina rs tv a a kod koj ih t ak od eima istarine ioblasnih razlika.

Od drug ih v rst a grad ev in a etno lo sk og k arak -tera koje su stavljene pod zai,titu, a kojih jeu os ta lom veoma mal i broj , st av lj en j e p od zaSt it upo jedan samO'kov u Bosni i Sl oveniji . Izbor sa-mokova u Booni nije bi o n ima lo s re tan : zasticenje jedan samokov u Vare.su koji nema uopsteuslova da se oddi. Mnogo bi bolje bilo da je za-sti een neki samokov u sel u Ooeviji kod Var esa,gde su ti samokovi i tipieniji nego u Varesu, igde bi taj objekat mogao lakse da se i pod zasli-tom odriava 11 radu i gde on, za sti een, Ole b i ni -uk ol ik o smelao n i r azv it ku n as el ja n i e konomskeaktivnosti.

Ci tav j e !liz drugi h gra devina ci je tipicne pri -mer ke t reba oda brat i i saeuvat i u original u. Do-l aze u ohz ir s ta je , h ambari , k ose vi , v aj at i ( bask a-Iuci, tremovi , kuceri) , mlekari , pastirske idrugekol ibe (dubi rozi i li savar da ci osobit o, pa bUnje ikucarice) , ograde i kap ije, pa mos tovi , akvaduk ti ,insta laci je za navodnjavanje , vodenice, val javiCB,st ru ga re , r az ne v rs te s tu pa (z a a ri z, Ttlj i sisarkuitd.), pa i ci tava po stT

5/15/2018 Na e starine V 1958

6/81

iIi da budu u nacionalnom parku. Pr ikuplj anjece se vrsiti oko nekog objekta lli:oji s e nikako nemoze p remes ti ti i li ne treba da se prernesta stogasto na svom mestu ima narocit znacaj (napr. daje u isto vreme znacajan istoriski spornenik). Do-bra resenjs bilo hi iizbor karakterlstienih naseljai Ii delova nasel ja koji bi se stavili pod zastitu ipretvor ih u muzej pod vedrim nebom .a u zaj ed-nici s nacionalnim ;parkom. Manje-viso u svirnnasim zemljama ima uslova za to. U s rednjo j Bo-sni n apr . mog lo b i za to posluzi ti selo Oc evi ja kodVaresa, koje [e u divnom surnskom pejsazu, kojeje karakteristieno po svom tipu i gradevinama, ukojem ima isamokova (rnajdana), vodenica idrUkoliko budu medusobno mnogo udaljeni odabranipredmeti, oni bi se lako i bez stete po svoj izgledi funkciju, kao i bez stete po izgled celine, mocl iprernesti ti da budu blizi. 'I'a mesta su izvan sa-dasnj ih vaZni ji h komunikaci ja i da lj e od gradova,ali mogu da budu lako pristupacna masovnoj po-s et i, je r s tvar no n isu daleko od Sarajeva ivazni-jih komunikacija.

Na sl iean naein ne bi b il o t eSko odabrat i j ed nutakvu taeku u Sumadiji, napr. u kraju u korn jeizbio Prvi ustanak - oko Topole i Orasca pau tim mestima od istoriskog znacaja iaka ocu-vanih i st or iskih spomenika p rikupi ti ob jekt e koj ico pr ikaziva ti nas na rodni zivot u 19 i 20 veku:kuCu osacanku, karak te rist ienu savremenu suma-d isku okuerricu , i td .

U Makedon ij i bi t reba lo s tavi ti ' st o p re pod za -&titu ostatke e if lika, kol iko ih j{)Sima, pa ih even-tua lno prenet i i r ekon st rui sa ti ' ei fl ik uz Harn zi -paSin konak u Bardovcima kod Skoplja (koji jestradao u proslom raiu ali bi trebao i mogao dase obnovi). Sve to uraditi sto pr e dok su joS Ziveuspomene i tragovi zivota s",lja ka u feudalnojpotcinjenos ti . U nepos rednoj b lizini takvog e if likast av iI i bi se pod zast it u ka rakt er ist ie ni pr ime rcikuee i okuCnice slobodnih sel j aka , za s to u nepo-sr edn{)j bl izi ni ima dovol jno us lova , uko li ko ni jepred viden razvi tak grada na tu st ranu .

Na takav nacin mod {,e se jOOino uspeilno ie fikasno izvrs it i lzast ita karak te rist iCniih spome-nika na ro dnog g radev ina rst va , t>pova okueni ca inasel ja , a uj ed no od t ih srpomenika naeini ti srOO-stva za vaspi tanj e Sko lske omladine i z adovo lj a-vanje interesa s ir ih narodnih slojeva, domacih istra nih turist a, k{)ji ce svi m{)ei da vide i upo-znaju na lako pristupacnommiestu ina srazn1-ernomalom prostoru, pa, s toga, liZ male napore i tro-sak, narodni zivot u blizoj .pr oslost i i mnoge ka-rak te rist ike savremen{)g narodnog z ivota. Razumese, iakvi Slpemenici ne bi smelida budu samogole graaevine nego da budu oprem1jeni i svimonim &tDse norma lno susr ece u nj ima ioko n jihi da se u njima zadrzi sto viSe od ,Ziveta, od ak-tiVl!losti njihovih stanovnika Hi korisnika. Negdebi takvi muzeji pod vedrim nebom mozda pot-[0

puno zameni li l oka ln e I li dbl asne etnoloSk e mu-zej e. a li ni u kom sl ucaju ne i sve: etnoloski mu-zeji 'bi postojali uporedo ida lje kao centri koji ceprikazivati Sve pojave u narodnom Zivotu ina si-rim podrucjima.

Irna jedna grupa predmeta etnoloskog karak-ter a koji su od veli kog i nteresa za na uku, j er go-tovo redovno vode poreklo iz davne starine io drazava ju a rh ai cne pogl ede. To su napr . o bjok tikoji sluze kultu imadij i, kao s to su napr. kultnastaola, kultni izvori, narociti kultni ga-obovi, kultnestene itd. U nekim nasirn zemljama ima toga uizobilj u, napr. kultnih stab ala i gaj eva u Make-doniji, kul tnih izvora u Vojvodini, grobova nakojima se obavlja narocit kult po Bosni i Make-doni ji, i td. Ponegde se na takvim mestima j ta-kvim predmetima obavlja veoma slozen ritua l,napr. na Govedarovu Kamenu na Oveem Polju(Makedonija), koji vuce svoje poreklo iz praisto-riskih vremena. Te pojave iSCezavaju, ali net reba, ipak, dopustr ti da isceznu sasvim bez traga.Slozeno je pitanje c ia I i ih uopste t reba stavl ja tipod zastitu, i kako. Da Ii stavlja ti pod za stitu ione objekte kod kojih se viSe ne obavlja ju nika-kvi obicaji iliobredi ilikod kojih ce to prestati usk{)T{)jbuduerrosti?

Naud i sl uz bi zast it e n ij e j edini i nt er es o brat it ipaznju sa rno na pozi ti vne i l epe t ekovine i p oj aveu narodnom zivotu: ona treba isto tako da vodiraeuna i0 on{)me sto je negativno pa da sacuvakao dokument e pr os1osti i ta kve obj ekte koji ceprikazivati s tanje negdaSnje zRo!.Stalosti , izrazenekadaSnjih 'poglOOa na sve t. Trebace vel ika oba-zr ivos t k od i zbora t akvih spDmen ika i d{)nooen jaodluka 0 njima. Nairne, interesovanje muzeja zast ar in u, a na roci tQ int er esovanj e etno lookih mu-zeja za Ipredmete i pojave iz starijeg narodnogZiv{)!a, sivara eosto kod posetilaca ikod ljudi naterenu veoma po,gresno uverenje da Sil to svedobre stvari koje treba i ellvat i i ceni ti. Kad bise na jednosta van nacin stavilo pod zastitu, nekokultno stabl o, Sio moze da bude interes nauke,moglo bi se desiti da 5e t im aktom pomogne odr -zavanju madi je i zaosta lih pogleda na svet, doksvi treba da radim{) na tome da takvih stvari stopre nesta ne iz narodnog Zivota . Treba , dakle, naneki nac1n i zm ir it i t e suprotnost i. To j e moguer ro .Oda brati ra di stavljanja pod zaStit u sar no takveku lt ne o bj ekt e i mest a, kol a su uj ed no iprirodnelepote iii istor iske znamenitost i, s acuvat i n jihovr itualni inventar, a li snabdet i sve shodnirn pisa-nim ob ja snj enj ima . Take napr . t reb alo b i s tavi tipod za stitu jedan kultni gaj sa kapolom u Make-doniji (napr. "Lati nski dobje sv. Nikola" u seluNerezima izmedu Debra i Struge), tzv. turbeMuse Kes edzi je kod Kacanika , neki os obH kuhniizvor i s1. Ako bi se stavio pod zastitu izvor ilistablo, kod njega bi se ostavili votivni darovi idrugi predmeti, a sve dobro ogradilo tako da sespree i odnosenj e, prop adanj e a uj edno i da lj e o ba -

vl janj e r it ua la , kaobi se i zb eg ao nz el jeni efeka tda se zadrzi i obavljanje ritua la. To ne bi bilo caknika kvo nasi lje: svuda su takvi kultovi i r ituali unaglom sl abl jen ju i izumiranju.

Potpunost i rad i, treba pomenuti i zbirke po-kr etnih etnogr afskih predmeta, kao i pojedi nepredmete, koji nisu u muzejima nego $U U poseduprivatnih Iica, hramov.a,skala, idrugih ustanovaa od takvog su znacaj a da treba da se registruj u,st ave pod zastitu kao spomenici kulture i He ineprtstupacnim bar naucnim r-adnbcima. Ima, riairne,pojed inaca koji poseduju vel ike zbirke e tnoloskihpredmeta razliCitih vrsta (nar odno nosnje i dr.),Taka isto pojedini hramovi i ustanove imaju usvojim riznicama Hi u upotrebnom inventaru dra-gocenih spomenika nase ili st rane nar odne kul-ture. Taka riapr. poj edine dzarnije imaju cestodrag ocene zb irko ci lima . I t ak ve zbi rks i p oj edin=predmete treba s tavi ti pod zas ti tu , uko liko n jihovisop stveni ci n e budu s klonl da ih u stupe, pod rnakojim uslovima (prodaja, davanje na cuvanje isl.), nekom muzeju gde im je pravo mest{) i gdeee bi ti na jb {)l je e uvani i na jb ol je posluZi ti s vojojsvrsi. Treba ih staviti pod zastitu da se ne desida fi.e rasture ili propadnu, a da s-e ine sazna zanjih, i pre hego sto budu naucno obradeni. TeSko

La loi de 1947 a do ",r ", a la protection des monu-ments cul ture ls yougoslaves une base legit ime et ilfut .organise un service special pour la protection desmonuments culturels et des rarites naturelles. n y futplanee aus si la pro tec ti on des obj et s du caracte ree thnographique. Sur ce probleme 108 Im.st ituts de laprotection oot tres peut travaille. II Q1'ysont encoreextraite les categories des objets ethnologiques quido ivent et re mis sous la protectioo, ni les prilIlcipesde ce travail . La cose pri l! lc ipale en est la nature desobjets ethnologiques et leurs role doos la v ie quoti -dierune.La protectiO!l1des objets ethnographiques mo-biles s'execute avec une facilite deja longtemps en lesconservant dans les musees ethnographiques. Quandmeme il y a des objets, comme par exemple: les typescaracteri&tiques des maisons, les diverses laboratoiresetc .; qui ne peuvent etre placees dall1sun musee. Xlexiste aujourd'hui dans quelques pays etrangers desmusees en plail ll a ir , ou on expose- ces groods, objets.La necesslte de la protection des objets pareils devienttres actuelle en Yugoslavie a cause de grands chan-gements de la vie populaire et surtout a cause de l 'urbarnisatiO!I1u village.

je proriaci takve predmete i zbirke, ina tometreba da pornazu zavodirna u prvorn redu s arad -nici etnoloskih muzeja izbi raka kao isvi d rugir adni ci i pr ij at el ji et noloske nauke i zaintereso-vana I ic a z a zaStitu spomenika kulture. Podesnirnobavestavanjem i sarni vlasni ci takvih dobaraprij avice ih sarni, kad uvide korist od te zastitepo zajednicu ipo njih same, jer ce te zbirke ipredmeti b it i pod s taln im s trucnim nadzorom radiosiguranja od propast i, b ice s trucno iobjektivnoprocenjeni itd. Stavljanje i odr-zavanje pod zasti-tom takvih predmeta i zbi raka vbice mnogo Iaksenego onih nepokre tn ih pod vedrim nebom, jer suunekoliko zasticeni vee tim sto se nal a ze podkrovom i pod zas ti tom svojih v lasn ika, koj i ihdrze icuvaju kao dragocenosti.

Nedovol jan uspeh n asih zavoda za z ast it u k ul -turnih spomenika u radu na iznalazen ju izasti-cavan ju oni h spomeni ka etnoloskog karakterakoj e t reb a zast it it i posl edi ca j e i toga sto svi za-vodi nisu obezbed il i st al nu saradnju struenib iIskusnih etnologa i s to rnedu samirn e tnoloz imanij.e bile dovoljno interesovanja i_ s-premnasti zapornoI' u tom radu. To ie, medutim, nOOostatakkoj i se moze na jl akse u kl tm.i ti , i t reba ga uklonitis to pre .

RESUME

Le problE-me comprend la protect ion des objetsethnographiques en Yougoslavie, qui ne peuvent etretransportes) lUi exposes dams les :musees, con1me desobjets archeologiques, e t d'objets d'art etc .: Us SO[1tpresque tous d'usage jusqu' aujourd'hui ainsi qu'il estdif fici le de les extraire et i sol er de l a viE~, puisqueUs perderoot alors leur valeur et leur sigmification etserOl!ltlentement demolis. 11 existe chez les objetsethnologiques eneore U!!ledifficulte: ces objets sontrarement ulIliques;c'est .pour cela qu'il est difficile dechois ir ceux qui representent un type. L'auteur pre-sente les categories des objets ethnologiques qui doi-vent etre mis sous la protect ion ( les maisons , les di-vers batlments, leE objets llydrotechniques', les c~e-tieres typiques ou les pierres tombalcs etc.) . L'auteurexamine aussi la colaborat iomdes insti tutions de laprotection, des musees ethnogl'sphiques et des institu-ticms touristiques.Un probleme a part represente la protection desobjets qui servent au cul te e t a la magie, au butdu progres ., doive .."l tdis ,parai tre, mais au de vuescientifique o rn t u m_ e grande valeur. L'auteur croit qu'ilest possible de reconcilier ces deux exigences s i con-trastes.

II

5/15/2018 Na e starine V 1958

7/81

LJILJANA KRAL.JEVIC

K OZJA CUPRI]A N A M ILJA CK IKOZJA CUPRIJA SUR LA RIVIERE DE MILJACKA

ISWRlJAT, ARHITEKTURA I KONZERVAClJA OBJEKTAU Bosni i Hercegovini za vreme tur ske uprave

bio j e p odignu t z na tan broj kamen ih mos tov a, koj izauzimaju vazno mesto u gr adit eljstvu toga vr e-mena. Od sacuvamh treba izdvojiti one, koji posv ojoj vazno st i, ko nst rukt ivn im odl ikama i l epo-torn i zgl eda s toj e n a prvome mestu, a rne du t akvesvakako spada i Kozja cuprija na Miljacki kodSa rajeva, 3 km istocno ad gra da.

Mali je broj starih mostova kod nas koji susvo jom gradevinskom koncepc ijom pos tali cuven iie ij i su gradi te lj i s tekl i zas luzeno priznan je . Medute objekte koji su stekli izvesnu slavu prekost ruc nih pub li kaci j a , druge vr st e l it er atur e i sl ika ,svakako najzavidnije mesto zauzima Stari most uMostaru prek o Noretve i Soko lov ica mast n a Dr in iu ViSegradu. I Mostar u i Visegra du glavnu spo-menieku v red nos t da li s u bas t i vanred ni mos tov iu nj ima . Mada po konst rukc ij i i l epo ti i zg led a Ko -zj a cupr ij a ne zaosta je mnogo za njima, ona zbogsvoje udaljenosti od grada nije uspela da mu dasvoj peeat kao gornja dva .Putopisci ga ni su opi-si va li , s li ka ri ga ni su sl ika li , n pe sni ci o pe va Ii utolikoj meri kao sto je bio slucaj sa napred spo-menut im mos tov ima . I ako ni je nada leko poz na t i

Da bi smo osvetl ili ba r donekl e va znost Kozj ecuprije u proslosti, potrebno bi bilo r azmotr itiz naca j pr il az nih put eva Saraj evu , n aroci to p ri lazgrad u s i st ocno st rane , gd je j e podignut o va j most .Put koji je vodio preko Kozje euprije bio je je-dan krak poznatog Carigradskog druma, t. zv.St ambo lsk e dz ade . Neko li ko vekova j e on spajaoSarajevo i citavu Bosnu preko Prace, Gorazda iNovog Paza ra sa Car igr ad om i o st aI im P rednj imIstokom . To je b il a j edna od gl avn ih s aob raca jniha rt er ij a i zmedu Ve like Po rt e i nasih kraj ev a. Nj i-me se donosila' sva trgovaeka roba s Istoka, a to[e bi o i zva nicni put kojim su dolazile ca rske voj-

cuven, njegov znacaj za gra d i okoJinu bio je iostao nesumnjivo vel ik .

Jos pre se damde set g odina , i zgradnjom dana -snjeg puta Sarajevo-Mokra, postao je stari putkoji vodi pr eko Kozje cuprije, a sa njim za jednoi sami most , od sporednog promet nog znacaj a.Nj ime se ot ad a odv ij a s arno loka lni , pes ack i i ko l-ski promet kojinije bio neophodan za gra d, pa seusl ed t oga posvecivala mala pa znj a odr zavanj utoga mosta kao saobracajnog objekta.Nimalo vecapaznja se nije prida val a tome objektu ni kao spo-meniku. Iz tih razloga most j e bio prepusten samsebi i iz godine u godinu sve je vise propadao, ana rocito velika ostecenj a zadobio j e u zadnjemratu. Uv ida juc i t esk o s tanj e nj egovo, Zemalj sk izavod za za sti tu spomenika kulture i pr irodnihrijetkost i NRBiH pristup io je potrebn im priprern-nim radovima, iuz pornoc narodnih vlast i osigu-rao sredstva, organizovao izveo potrebne opravkona mostu u toku 1956 i 1957 god.

Prati la sam te radove i u ovome clanku dajemrezult ate nj ihove, a povodom toga jos ist orij at,gr adev ins ke ka rakt er ist ike i st anj e mo st a p re kon-zervaci j e kako b i se s to potpunij e oceni la v rednos rtoga obj ekta i nuznost zahvat a na njemu.

ISTORIJATske i s luzben ic i. On je s luzio i pos lanicima mnogihevr opskih dvorova koji su sluzbeno isl i u Cari -gra d. Dr ugi kra k toga druma isa o je iz Sa raj evapreko Vratnika i Mokrog na Drinu preko Vise-grada i spajao se s prvim kod Novog Pazara. Onse, ist ina, spominje ran ije od onog preko Kozjecup rr je ( nj ime putuj e Kur ipes ic 1530 god .), a li j ekasnije bio mnogo J!rekventnij i i pozna tiji onajk rak uz Mil jacku.

Mal i j e broj i st or isk ih poda taka , IU koj ima sespomi nje Kozja cupr ija, a na osnovu kojih bismomogl i da r ek ons trui semo prosi est ov og spomeni -ka . Tu prazninu na rocito osecamo u onom stari-

I3

5/15/2018 Na e starine V 1958

8/81

j em delu ko ji bi nam eventualno mogao da pruzigodinu gradnje i ime osnivaca, jer se ime maj-stora, kao sto znamo, veoma r etko spominja lo utim prilikama,

Naj sta ri ji poda tak koji bi se mogao odnosit in a Kozju cupriju j e ona j sto nam ga je ostavioKatarin Zeno u svome putopisu iz 1550 godine".Ovo je prvi p oz na ti putopi sac ko ji i z Sa ra je va da -lje na Istok ide uz Miljacku i preko brda na nje-noj obali izlazi na Pale. Zeno tom prilikom usvom putop isu pomin je uopsteno mos tove na Mi-I jacki , pr ek o koj ih j e morae da pred e i konk re tn otvrdavu Hodidj ed , k oju j e n epos re dno t ad a v id eo .Pr i povr atku iz Ca rigra da Zeno j e opet uda ri o is-t im drumom preko Pr ace idolinom Miljacke, aliovoga puta ne spominje uopste u tom kraju mo-stove.

U ovome putop is u n e s pominj e se i zr ic it o o bj e-kat za nas interesantan, vee Zeno istice sarno dapr el azi m 0 s t 0 vena spomenutoj reci na tomeputu. Iz toga se moze zakljueiti da su na ovomputu vee bili podignuti objekti ove vrste koji suobezbedivali Iaksi saobracaj, ali kakvi su toobjekti ida Iije medu njima i Kozja euprija, tos e n e moz e raz ab ra ti n it i s ig urno zakl ju ci ti . So b-zirom na Cinjenicu, da je vee u to doba taj putbio znacajan i da je taj isti put spajao dvije obli-fuje tvrdave, Hodidjed i onu u Sarajevu mozese pomiSljati da je vee u to doba, dakle u prvojpolov in i XVI veka pos to j ala Koz jacuprij a. Inace,s ig urnih d ru gih dokaza n emamo 0 n jezinom da-tiranju.

1 P. Matkovic: Dva talijanska putopisa po balkan-skom poluotoku iz XVI vieka. Starine X, strana 206 .Isti, Putovarnja po Balkanskom poluotoku XVI vijeka,Rad JA b XII!1882, str. 95-96 i 124.

I4

1. Kozja cuprija pre konzervacije,slika iz vremena oko godime 1930

kon dov rse tk a rno st a, a saeu van] na tp is g ovo ri daje bio pos tavl jen 1577/78 godines .

Ostal i istor ijsk i podac i koj i govore 0Kozjoj cu-priji poticu iz XVIII iXIX veka i ugl avnom seodnose na popr avke koje su bil e izvedene na nj oji li na dogradn je ipoprav ke u nj en oj o kol ini , Ta -kode imamo opise istorij skih i drugih dogada jakoji su se u staro doba odi gravaIi na ovome me-s tu . I zn os im p rvo pod atke 0 popravkama, i tohronoloski, onako kako su se desavale i kako subile zabelezene.

Godine 1771 Mula Musta fa Baseskij a belezi us vo jo j Kroni ci : Iz i st e zadu zb in s (Hadz i OsmanaHadzi Bektasagica) sagraden je kameni zid odstrane Miljacke sve od Kozje cuprije pa do Ali-fakovca-. Ova] p od at ak , ko ji j e u je dno dos ad a po-znati najstar ij i p is an i spomen ovoga mos ta, u to likose odnosi na njega, sto je gradnjom toga zidaujedno osigur a va n i put do most a.

Prvi podatak 0 opravci mos ta nalaz imo utak-si tu (po re z z a i zdrzavanj e b os an sk og vezi ra) k oj ije raspisan na sel a sa raj evskog kadil uka za po-t rebe bosanskog vez ira Husamudin-pass, sa datu-mom od 1 rebi-ul -ahara 1209 godine (26. X. 1794).Medu osta lim i zdacima na vode se i sledeci zaopravak Koz je euprije'':

1. Za kamen za opra va k Kozje cupr i jeklesaru Ahmed bas i 87 grosa

2. Dunderima na spomenutommostu 290 35 para

Pored arhitektonskih odlika ovoga objekta, ko-jim se moze opravdati dat iran je n jegovo u XVIvek inarodno predanje, vezano za most, ide upri log toj tvrdnj i. Pr ica se da su dva bra ta , Si na ni Mehmed, c uv ajuc i k oz e u .J ar ce do lama , j ed nogdana na sl ! u necini vecu koli ei nu novea . Od togab laga, koje su podel il i, Mehmed je pod ig ao mos tn a Mi lj acki i st ocno od grad a, a b ra t mu Sina ri po-d iz e d zami ju , t ak od e . u i st oc ncm delu Saraj eva".Po tumacenju Sejfudina 'Kemure Kecedzi Sina-nova dzamija je podignuta 1544 godine. Po najno-v ijem tumacen ju naseg istorieara Harndijev lj akovi ca ov a godina pod iz an ja dz am ij e ni jesvim tacna, vee je treba prebaciti za cetrnaestgodina ranije, dakle u vreme oko 1530 godine",Kao sto se iz ovog a v id i, Kec ed zi Sinanova dz a-mi ja j e si gurno podignuta u prvoj polovini XVIveka, pa aka je verovati narodnom predanju, tooi bila jos jedna potvrda za datiranje mosta una vedeno vr eme. Tako bi on vee post oj ao kad jeKata ri n Zeno isa o ovim put er n, pa bi se sporne-nuti mostovi, pr eko kojih j e prel azio, odnosi li ina nasu cupriju. Ovaj podatak iz marodnog pre--danja nam u tom slucaju ctkriva i ime osnivaeames ta, Mehmeda, ibrata Jusufa Sinana KeeedZije ,za koga u nas .oj istor ij i n ij e nis ta v ise vezann.

Ima jos jedna Cinjenica koja moze biti indi-rekta n dokaz da je most sa gra den naj ka snij e po-lovinom XVI v. To je sacuvani tekst natpisa saki oska , koj i se na la zi o kra j samoga mosta . Ovajk iook je ibio Iepo zdanje , s ag radeno verovatno na-

3. Radnieima na spomenutommostu 117 14 "4. Za drvenu gradu ii zeljezo 115

5. Za pr enos grade na rukemuteselim agi 15

6. Poslovod i Hasan agi z ara dove na most u < to

7 . Za riadzor na spomenutornmostu butmir skom imamu 40

Radovi na opr avci most a te godine su bili , ka osto vi dimo, ozbi ljni. To nam govor i nar ocito ce-tvrt a st avka , gde j e surna od 115 grosa bil a utro-sena za drvenu gradu i zeljezo. Znajuci da sedr vena gra da i zelj ezo mogI o upotr ebit i kod ka-

4 Mehmed Mujezinovic, Turski natpisi u Sarajevuiz XVI veka, Prilozi za orijentalnu filologiju i istorijujugoslovemskih naroda pod turskom vladavinom, SV.W1951, stI. 110-111.Autor U ovom clanku navodi da je kiosk sa natpi -Som stajao l11aravni Abi Hajatu (sto znaci vrelo zivota,PT. autora) ,. kraj .Kozje cupri je . Kako ie u KromeiMuhameda Elnveri ef, Kadica (sveska II, str. 289) kon-statovano daje Abu Hajat mesto koje je s imi lo sve do1295za ispracaj hadZija, t o je sigul1I1o onda isti lokali-t et , koj i s e kasni je kod J. Radii Besarovica nazivaHadzIDska ravan.

5 Kronika Mula Mustafe Baseski je u prevodu R.Mudezirovica, Gl. Zem. muzeja, god. 1918, SIT, 14.6 Podatak uzet iz sidZila sarajevskog suda br. 35,s tr . 40, u Gazi Husrevbegovoj bibliotec i u Sarajevu.

2 Sejfudln Kemura: Sarajevske dzamije i drugejayne zgrade turske dobe, strooa 733 Ovaj podatak rni je pomenuti autor usmeno pru-zio, a plod je U1jegovihlI1ajnovijih istrazivwnja.

menog rnosta sarno za skeiu, ocigledno je da jeve e t ad a doslo do nek ih ostecenj a, ver ova tno nasvodu , rad i cega su mor al e bi ti podignute skeJeda bi se doslo do ostecenih mesta.

Zbog cega j e sv odna kon st ru kc ij a t ak o b rz o po-pusti la , tesko je da na s obj asnit i. Na buja la reka,ovom, ver ti ka lnom razvi jenom mos tu ni je mogl ada naskodi",Interesantna je cinjenica, da je sarno pet go-

dina kasnije, 1799, verova tno u prol ece, most op elbio ostecen. To nam govore dva pod a tka , od kojihjedan direktno, a drugi indirektno spomenjeo prav ku . Mula Mus ta fa Beseskija u spomenutojKronici belezi: ,,18 muharema 1214 godine (22 VI1799) srusi s e sv od Kozj e cuprije u bl izi ni g radaSaraj eva n a 5-6 majstora, koji su hili odredenida je grade , iod njih jedan zaglavi, a ostal i seozlijedise." Da li se tom prilikorn srusio bas svodili sa rno deo njegov, koj i je bio ostecen ina ko-me su maj stori ra di li, riije dovoljno objasnjeno,ali ce po svoj pril ici bit i ovo drugo. Popr avke nasvodu, koje su i da nas lako uocljive, jasno sve-doce 0 tome. Mada ovaj podat ak ne pruza t acnavel ic inu ostecen ja, mos t je s igurno ovorn pri likompre tr pi o vecu s te tu i nj ime je pr omet b io obu-stavljen. To svjedoci idrugi dokumenat od 6 zi l-kade 1213 godine (11. IV. 1799) u kome se iridi-rektno govori 0 tome". To je popis grade, raspisanena opstinu Pale za izgradnju cuprije koja ce sei z temelj a sa gradit i od drvenog mat eri j al a, krajKozj e cupr i je, koja j e ovog puta , navodi se izri-cito, bila porusena. Pregledom je utvrdena po-t reb a sl ed ec eg mater ij al a z a n ovu d rv enu cupr ij u:

1. Velike daske potosnice 40 komada2 . Jednostruki jarmovi 20 komada3. Dvostruki jarmovi 10 komada4 . Baski je (vece tesane letve ) 30 komada 45. Savkovi od hrastov ine 50 kamada 2

40 para2020

Kako nam gornji dokumenat dokazuje, most j eiovom pr il iko rn s tr ad ao , v erov atno poc etkom go-dine, i radi nor rnalnog odvij anja pr ometa ovimpu tem do njeg ov e poprav ke (tokom l je ta ) moral ase podi ci nova dr vena cupr ija u njegovoj blizini.Gd e j e bio smest en ov aj pr iv remeni drve ni prel az,danas se ne moze lako ustanoviti, jer nema visenikakvih tragova.J ed an da lj i d ok lumen .a t gavo ri 0 opravc:i pu-la do mosta, a datiran je s 1. redzepom 1254 go-dine (20. IX. 1838). To je spisak i zvrsenih i zda-

Uporis te mos ta kao i poeetak svoda, dovoljno Siluzdigrrluti lUad ll1ormalnorn povrsinom vode, cca 4 me-tara, koja sa te strane nije :rnoglada ugrozi sedrenisvod, pogotovu ne sarno teme 'Svoda,kOje je Iilad vo-dom dig nuto z a pr eko 10 metara.

8 Kronika Mula Mustafa }3as.eskije, u prevodu, R.Muderizovica, str. 69.9 SidZil sarajevs.kog suda, 3 8 . , str . 278, na istomemestu.

I S

5/15/2018 Na e starine V 1958

9/81

taka za opravak puta za :Kozju cupriju i razru-senog zida oko grob!ja na Alifakovcu, koji su is-placeni iz t recine imetka umrlog Hadzi-Mustataag e Beg ica i z Kucuk Kat ibov e mahal e u Sa ra je vu ,sto ga je on oporukom i odredio za tu svrhu. ,0

Zadnji podatak 0 popravci mosta iz doba tur -ske uprave imarn o iz 1866 godi ne . To j e b ila je dn amal a pop ra vk a, a i zvj es taj 0 njoj donio je onda-snj i sarajevski l is t Bosna ovako: Na taka zva-noj Kozjoj cupriji, pola sata hoda od .Sarajevapr eko re ke Mi lj ac ke vodeco j, bi lo s e ne st o pokva-r ilo, cega radi bila je potrebna opravka. Taopravka svrsena je, kao sto su i neke cesme poCarevoj mahali, kao i ona pred Hucumetskirnzdanjem, oprav ljene. Ovim cesmama dolaz i vodaiz Arvat ina p a se morade i do tog izvora uredititok vode. Te cesme i vodovodi opravljeni su 0trosku Vakufskom. ,,11

Kao s to se iz p ri lozenog v id i, n ije jasno recenoda je popravak vrsen bas na samome mostu. Postose tom prilikom radilo na opravci i drugih eesamau gradu, mozda se tada opravljala 'i cesma kodKozje cuprije, koja je u ono vrijeme tamo posto-jala.

Za vreme austro-ugarske uprave ovim kra je -vima, prilikom trasiranja novog puta od Sarajevaprema Pal am a, na mostu je izvrsena zadnja veli-ka opravka, zapravo prepravka, kako bi se uskla-cila niveleta mosta i n je govih pri la za s novo ~prosecenim drumom. Radovi su se vrsili od 1880- 1888, kako cemo kasnije vid je ti i z opisa samogaobjekta, i tada je izvedena najveca izmena u dota-dasnjem njegovom izgledul",

Za Kozju cupriju vezan je niz dogadaja i obi-caja koji se spominju u starijim spisima, a svi suio SidZil sarajevskog suda br. 76, str, 2M.-n Bosna, hr. 14od 15'i 27avgusta 1866godine, str,brojl.12 Izvestari broj dokumenata koji govore i0 opravcimosta u to vrerne, opravci koja je usledila kao nasta-yak radova na novo probijenoj trasi puta, nalaz i seu Drzavnom arhivu u Sarajevu. Sledeci brojevi akataiz protokola zernaljske vlade govore direktno 0 tome:6098 od 6. XI. 1883g, 4999 od 23. II. 1883. god. i 1791.iz januara 1883. godine.

opet U vezi sa d ocekom bo sansk ih vez ira, koj ise upravo tu priredivao, te za ispracaj hadzija,koji su se pratili do te cuprije na putu za Meku.Najstariji jedan takav opis imamo u vee spome-nu to j Ba se ski ji nio j Kr on ic i i z 1799 god in e. Au torje tom pri likom zapisao: Godine 1193 imenovanje prvi put bosanskim valijom Mehrnedpasa Ni-sandzija iklanjao je bajram u NOVOlli P azaru, te[e stigao u Sarajevo u utorak. Gledao sam naKozjoj cupriji gde sk oc i 40 Ijudi u vodu, kojimapasa darova 5 grosa a cehaj a 50 para. Oni to po-vrate cehaji, a on prirni.eP

Dalje podatke

5/15/2018 Na e starine V 1958

10/81

Mes to tog obj ekt a, koj i j e t okom kasn ij ih godinasrusen, bile su podignute dve kafane u blizinimosta.

Od poznat ih gradi te lj a mos tova , c ij a imenamogu da se vezu za delatnost u nasim krajevima,na jcu veni ji j e j edan od gl avnih tur sk ih a rh it ekt aXVI veka Kodza Mimar Sinan, t vorac most a u Vi -sogradu, i n jegov poznati ucenik Hajrudin, tvoracmost a u Most aru. Ost al i st rani gr adi teI ji obj e ka taave vrste ostali su dosada nepoznati, a a d dorna-cih majstora, sem nekolicine, vecina je takodeanonimna. 'Takav je slucaj i sa g radi te Ij em Kozjecuprije, Negde, verovatno zabelezeno irne njenoggraditelja do danas jos nije pronadeno.

Kad je nastalo i zbog cega je dato danasnjeime ovome mostu? Ono malo pisanih izvora ispo-

mena sto ih ima 0 Ovom objektu ugiavnom je izmlad eg doba , t e nam oni n e mogu posluziti u odre"divanju nj egove st arost i. To se i rne moglo dati 1Zvise razloga: po kozama, kojih je u Sarajevu ustaro doba bil o mnago i koje su preko ave cupr ijegon jene na pasu, Hi po uskom putu oko nje (a unarodu znamo da se uski put zove kozjom sta-zom). Ovaj naziv je mozda bio vezan jo s za st ar idrveni pr elaz preko reke, pa se ka snije prot egaai na novi kameni most. Ako se pak drzimo nave-dene narodne predaje 0 gradenju mosta, onda jeon mogao dobiti ime i po zanirnanju njegovognavodnog osni vaca (bra e a su imala nadimak Ke-cedzi je , a kec na turskom znaci koza).

GRADEVINSKE KARAKTERISTIKE

Mostovi boljeg kval it eta, a samim tim i vecet ra jno st i di zani su n a vazni jim t rgovackim pute-virna kojima se, uglavnol111 odvijao celokupru sao-braeaj onoga doba i koji su imali ne lokalni ,. veesiri, opsti znacaj. Naravno, U prvo vreme P?d.lzahsu se, uglavnom, drveni, ali u XVI veku vee ima-mo velik i b ro j ovih objekat a od kamena, mada setradici ja d rven ih mos tova i dal je odrzavala.

Konfiguracij a tla i sirina reke u znatnoj meriuticu n a i zbor mest a gde ce se podici most , a t akoisto ina njegov oblik. Sire reke koje su mogle dase prebrode u pocetku su dobi ja le skel e za p rel azpreko n jih, a uze r~ke, naTo~~:o one sa strmlIr~obalama i promanljivom kollcmom vode, medukoj e s pada i Mil jack a, do bi ja le su mosto:,e . Id oksu obale Miljacke u samom Sara jevu bile niske,k or it o r eke (p re r eg ul aci je 1880-1897) prilicnosiroko, dizali su se tu horizontalno rasclanjeni mo-stovi, tj. mostovi na stubovirna sa vise lukova, nakoji se nacin pos tizavalo presvodnjavan je na ve-coj duzini.

Na odabranom mes tu , danasnjoj Kozjoj cuprijigde je Carigradski drum prelazio reku, teren jebio sasvim drugaciji. Ostaci z ive stene kroz kojuMihacka tokom vekova p rokr ci s eb i put, pret-stavlja la su dva kamena bloka, priblizno iste vi-sine i ne mnogo udaljena jedan od drugog (17,45metara). Mora se naglasiti da je ovo bilo a i da-nas je u Citavoj okolini jedino pogodno mesto zapremoscavanje reke na ovaj naein. Ocigledno jeda je pri odr edivanju naj pogodnijeg mesta ne sa-rno za prelaz preko reke, nego i za postavljanjetrase starog puta ovo uzeto kao faktor od prvo-razrednog znacaj a.

Kao sto smo rekli, konfiguracija terena je umnogome n ametal a i s am obl ik most a. G radi tel jj e, dakl e, na ovome mes tu bi o suocen sa potr ebomkonst ruk ci je j ednoluenog mo st a, j er bi se most na

drugi nacin itesko mogao na ovome mestu. sagra-di ti ad ka rne na . Nep rakt icn ost , p ak, d rvemh mo -stova. narocito na vaznijim putevima je iu starovreme bi la p ozna ta . Zasad anoniman maj stor , ko jije bi o pozvan da sagradi ovde most, imao j e spo-soonest idobrih kvaliteta, te je ulozio Eve strucnoznanje kako b i objek t sto ga je pod izao delovao ireprezentativno i estetski i bio u skladu sa samomokolinom. On je to nesumnjivo postigao jer jecuprija odli cno ukl opljena u okolni ambijent i san jime pos tize vanredno jed instvo i sklad . Tacnoje da se nepozna ti maj st or sa ovom g radnjom nemoze merit i sa stranirn majstor ima koj i su podiglimostove u Mostaru i ViSegradu, jer ovaj nema nitol iko spscificnos ti n i tol iko doteranos ti kao drugadva, ali on deluje na svoj nacin, koji mu j e d al akcnfiguracij a neposrednag tla i okoline i osta vlj adojarn kornpoz ic ijsk i s recno resenog arh itek ton-skog dela.

Kozja cupri ja je kameni, jednolucni mos t koj iIepo deluje kao cel ina n a ko jo j su sklad no pov e-zani svi arhitektonski detalji. Lakocu njegovu na-gl asava pored finoga luka i dva s kl adno ukompo-nov ana kruz na o laksava juca otvora. Upor lst e mo-sta i na jednoj i na drugoj obali pociva na zivojs teni koja je klesanjem nesto prilagodena potre-bama zidanja. Sarno dok je na levoj obali stenakoja Ci ni uporist e vidljiva na desnoj obal i je onapod vodom i v idl ji vo j e se dam sloj eva kamenihkvade ra koji v re ts tavl jaju z idano upo:r iS te za gor-nju kon st rukc ij u most a. Na des noj ob al i d al ji 03-lona c most a, tj., njegovo desno kril o lezi na ras-t re si tom zemlj is tu i ves taekom kamenom podzidu ,dok na levoj oba li krilna konstrukcija lezi u pot-puno st i na s teni k oj a o vde zahva ta ve cu povr sinu.

Mada ova j most nema dimenzi je St arog Most au Mostaru, sa kojim se jedino moze porediti po

4. Uzvodni dec Ieve strane svoda !pre konzervacije

jednoluonom obliku'", pripada on ipak vecimobjekt ima ove vr st e. Raspon luka i zno si 17,60 m.a visina njegova 10,30 m.Na n izu dal je naveden ib primera videcemo dana ovom obj ek tu ni je sp roved ena matemat skatacnost u postizavanju simetrije i da u tome imadost a v ar ir anj a, manj ih i v ecih.18

Precnik olaksavajueih otvora krecs se od 3,01do 3,15 m. Sir ina mosta takode nije na svakomdelu ist a. Ona se krecs od 4,71 do 4,79 m na ko-lovozu, eije bocne strane izgledaju paralelne, dokna mestirna, gde je t o skretanje iviea most a oci-g ledno, rnaks imalna "i tina kolovoza zauzima i 7,54m. Duzina mosta, racunajuci ad kraja ograde nalijevoj obali do kraja ograde na desnoj obali uravno j Iin ij i iznos i 42,1,8 m. Medut im, stva rna du -z ina mosta , rnereci je po nivelet i kolovoza, iznosiizrnedu ove dve naznacene tacks 49,00 m.

Gl avni materijal od koga je most sazidan jestekamen va pnena c, To je, bel i, cvr sti va pnena c,17 Nekol lko autora je ramije uporediva lo Kozju cu-priju sa Starim mostom u Mostaru, govoreCi, da jeprv i napravl jen po ugJedu na ovaj d rugi . Medutim tase pretpostavka ne moze usvojiti jer je mostarski Starimost podignut tek 1567, u ipo ikonstruktiV1nim odllka;rnanemaju nista slieno. Kozja cupri ja se jed ino moze po-r edl ti s a st arim kamenim mos tom na Bre gav i u K lep-cima kod Capljil11e, sa kojim ipo svom asimetriooomobUku i po tehniei g radenja i po drugim nek im deta-1jima ima izvanredno mnogo slicnosti.18 To je, uostalom, normama pojava za QfiQ doba ukame ni mujrncmumentalnije gradevine lI1epokazujumatematsku taCinost U pOItlavljanju istih detalja.

5. Nlzvodnl dec leve strane svoda pre konzer-vacije

koga ima u vel ikim kolicinama u citavoj okcliniSaraj eva) a narocito na istocnoj strani grada, tenije lako ustanoviti iz koga je majdana vaden ka-men koji je ovdj e upotrebljavan, U njemu se na-laze manja gnj ezda t . zv . crvenog Han-buloskogvapnenca, eij i se komadi najbolj e oCituju u riovoi skl es anim blokovima post avl jenim danas n a onimdelovima ograde mosta koji su bili ranije uni-steni19

Interesantno je primjetiti da je kod mnogihmostova iz turskog perioda za izradu cit a ve kon-strukcije upotreblja vana sedra koj a se mogla ilakse obradivati. Sedre ovde u okolini ima i onaj e mnogo dovoz~na sa Pula za potrebe zidanjagradevinskih objekata u Sarajevu i okolini. Odsedre su izgradeni i do danas sacuvani kamenimostovi u Sarajevu, sem njihovih donjih upori-sta. Sto se tiee upotrebe gradevinskog materijala,posebna karak te rist ika ovog mos ta je u tome, stoj e sedra na njemu sarno delirnicno upotrebljavana,i t o za na jnuZni je konst rukt iv ne delov e, za . g lavn iluk iol aksava juce o tvore. Dok je u kru',n im olak-s avajucim otvorima ad sedre i zraaena ci tava kon-strukci ja valjkastog otvor a, na glavnom luku se-dra nije u citavoj duzini. Ona pocinje tek od tri-naeste slojnice tvrdeg kamena na levol, naimeeetrnaeste slojniee na desnoj obali, koji idu izuporista sto pretstavlja visinu od 2,75 metra od

19 0 ovome kamenu pisao je ing. Ivan Turina- Novoll1alaziste HaJtl-Buloskog Ptichiimog vapnenca kod Sa-rajeva~, GZM XXIII/1911, str. 225-252.

19

5/15/2018 Na e starine V 1958

11/81

iste tacke na obe strane. Kamen krecnjak je za-menio sedru u donjim delovima luka, kao i nama lom ver tikal nom delu konst rukci je koj a nosiluk a koja stoji na uporistu. Kako se tim delomz cl elo po st ici i zj ed nace nj e n iv oa u t emel jima ko jinose most, postavljena su na desnoj obali dvasloja kamena visine 52 em, a na levoj 3 sloja ka-mena Sa str ane, a si rinom konstr ukeij e dva sl oja(cime se u ist o vreme por avna la gor nja povrsinastene) u vi sini od 70 em. Tek od ovih s lo jni ea po -Cin je , dak le , k rivu lja svoda. Pocetak svoda, intra-dos, nagl asen je malim uvlaeenjern ivienih kame-nova Sa obe strane (uvlacenje iznosi 5 - 6 em).Krecnj ak j e zamenio sedru i u samom t emenuIuka, gde je svod najtanji i gde su ugradena tris loj a vapn en ea kamen a po eeloj n je govo j d uz ini ,Koliko je lakse odgovoriti na pitanje zasto lukod se dre ne po cinj e o d samog upo ri st a i ne zavr-s av a se u t emenu, t ol ik o j e t ez e d at i o dgovor zastoje ma jstor bas kod lukova vrsi o izmenu kamenai t ime post izavao upadnu raznol ik os t mat er ij al a,mad a ona s kl ad no i sk oro d ekorat ivn o d eluj e.

Donji delovi luka pri uporistu nisu izra-deni od sedre jer je poznato da je ona meksi ma-teri jal , manje otpora n od ovoga drugog kamena.Gradi tel j j e, dakl e, vo dio raeu na 0 rnehanickimudar ima vode nabuj al e Milj aeke pa j e st oga mek-si kamen dao sarno u gornjim partijama, Poredudarne snage veli ke kolicine vode mehanickaostecenja mogla je izazvati i drvena grada kojaje spustana rekom. (Poznata je 'cinjeniea da sud rv o SaPa la u dob a pove canog vodos ta ja s pl av lj i-vali mnogi vlasniei niz Miljaeku do Sarajeva, auno je morale da prode i spo d ov e c up ri je.) Ra-zumlj ivo j e, dakle, sto je dole st avljen tvrdi i ot-p orni ji mat er ij al . l z i st og razlog a s tavl jen j e tvrdikamen i u t emenu, mesta sedre radi veceg st abi-l it et a i l aks eg sv ladavanj a h or izo nt alnih s il a k oj esu se t u st iea le, si le gnjecenj a. Popr ecni poias odt ri ploce vapnenca u temenu za liven je ol ovom.Ali zasto onda citav most nije napravljen odn jega? Da Iij e maj stor upotr ebio sedru za povr-si nu IUka i k ruZn ih o tv ora r ad i n je nog l akog obl i-kovanja a samim t im i la kseg dobi ja nja fine kri veli ni je koja mu je t u bila potr ebna , ili je, pak, izestetsk ih raz loga vdio ovo mjesanje materijala?Ma koliko gradn j a mos ta baz irala na prakt icnost i,ne moze se prenebegnuti moguenost n jegovog lep-seg izgleda. A da je majstDr poklanjaD i tomep az nju, s igu rn o j e. Umetanj e se dre k oj a toplo d e-luje u h ladnu povrsinu ~ve druge vrste kamenanije jedi ni primer na stoja nja u t ome pra veu. Ze-l ja d a stvor i n e s arno komunikaeioni ob je ka t veei j ed no p rikl adno de lo , bi la j e ruk ovode ca t ez nj amaj stor a, t e s e o bl ik ovna vred no st most a i st ak lai u nekim drugim detaljima (na primjer: olak-sava ju eim otvo ri ;ma, ve ne u pod og radom i dr .)

Kamen od koga se gradilo bio je dobro obra-den. Pravougaoni kvaderi , c ije su ivice povrs inskjdot er ani je od sr ed nj ega d el a, po lagani s u u pravo -

Iinijskim horizontalnim slojevima, sa veoma rna-l im fugama, koje su gotovo neprimj etne. Ta pri-gusena rustika, ako je smemo tako nazvati, jersu element i koji hi joj da li to ime t ek naglaseni,ima doter aniju ivi cu u sirini eea 3 em. Veli ei nakvadera je razlicita a krecs se od 1,25X 0;70 do0 ,35 X 0,15 ern.

Po tehnickoj obradi kamena vidi se da su turadili ljudi vosti svome poslu. Zasada nisu na-deni istoriski podaci, a li na osnovu analogija sak amenim g radn jama u mnogim me st ima po Bo sn ii Hereegovini i na osnovu zanatskih kvaliteta ui zr adi o vog mo st a moze se sa ve li kom verova tn o-com reci da su taj monument zidali domaci gra-ditelji sa Ja dr ana i li kra jeva bl iskih jadra nskojob al i, dakl e maj stor i k oj i su b il i po zn at i po v es tojobrad i kamena i n jegovo j g radn ji .

Dok na levoj oba li r eke stena sluzi kao osnovna kome se pocinje na dozi di va ti dalj i vest ackitemelj koji nosi konstrukcij u, na desnoj oba li te-melj mosta je uklopljen izmedu dve stene kaodva krtla, izmedu kojih Se nalazi nesto veci raz-mak od sirine samoga kolovoza mosta, pa su uupor ist u i zvedena prosi renja koj a zaokr eeu poduglom od 450 od poprecne li ni je mosta i spa ja juse sa zivim kar nenom. To je sl ika osnove u na jni-zoj zoni. Ta bocna pr osi renja - kri la imaju vi sinuod sedam s lo in ica kamenih kvade ra a 2 16 metara.Da lj e p ri lag,;aav an je kons truk ci je most a t er enuna ovoj oba li izvrseno je stepenasto. Navedenop ros ir enj e u temenu most a ni je v od eno i dalje uver t ikalnom smeru iz tehnick ih i e stetsk ih raz loga,Iz tehni i'ki h, j er pra kti cno nij e imalo sta da nosiHi oj aca, a iz est etski h, sto bi ta pr osirenj a del o-vala suvise tesko i gloma zno prema vitkoj Hnij iostalih delova konstrukcije.

Poveziva nj e konstr ukci je mosta sa stenom sast ra ne na desnoj obal i posti gnut o j e podzidom,okomitim na konstruke iju mos ta, a dos ta uvucenimod prednj e st rane upo ri st a (1 ,75 metar a uvuceno).To st epenovanje podzida sprovedeno je samo nan izvodnom delu. Na uzvodnom delu konstrukc ijamost a se odmah ukla pa u zivu stenu.

Na delu luka koji je izra den od sedr e upot re-bl jen i su kvade ri man ji h d imen zi ja od on ih u v ap -neneu. To je i r azumlji vo jer j e majstor t ime ste-de o mater ij al , gl eda ju ci d a i sko ri st i man je koma-de, a upravo tim manjim komadima mogao jepra vi lnije da izvede kr ivu l ini ju svoda. Taj deosv od a od s ad re imao j e u spojni cama sloj mal ter a,dok ga je onaj deo od vapnenea (kao i citavo celood i stog ma terij ala ) imao u veoma t ankom, skoroneprimetnom sloju.

Pravilno 0bradeni kvade ri vapnenca ugraden isu u g lavn inu objek ta, do iza o laksavajuCih o tvora.K ri la mo st a danas s u i zv ed en a od drugaci je ob ra -denog kamena. Vr sta kamena je ist a, jer je kor i-seen kamen iz oko li ne, ali su komadi raz l' ci ti hdimen zi ja kao sto j e i k va1i tet ob rade loii :i ,madase pri ugra dnji tezi lo za postizavanjem ist e hor i-

z~n tale vee pos to jecih s lo jn ica pravi ln -js obrade-nih kvadera. Ima se utisak da je prvobitna kon-stru~eija ?pa sva izvedena u onoj prvoj, boljojvrsti tehmeke obrade, ali su kasnije Ova mestastradala, pa su zamjenjivana novim rnaterijalom.Nar oeito j e na l evoj oba li sa uzvodne str ane upa-dl jiva ta kasnij a izmena , gde se pored losij e ob-ra de kamena nala zi i druga st ruktura zidanja, ne-dosl ednost sloj ni ea, pa cak i mesanje sa s'edrom(deo sa pr omenlj ivim materi jal om obuhvat a eo,"20 m-).. . Iz toga se moze izvuc i vazan zak ljucak , da ra -

TI1Jepopravke na mostu , z a koje saznajemo iz i sto ~r ij skih dokumen at a, n isu o st avi le t raga u razl ici toobradenorn kamenu na g lavnoj konstrukc ij i (madaje, sudeci po Baseskijinirn beleskama i na njojradeno), vee samo na krilnim stranama, gde supop ravk e s ig urno i n ov ij eg da tuma (XIX vek) .

P rv ob it na kons truk ci ja mos ta n ij e bi la s imet -dena . Konfigur acija t la bil a j e ver ovatno odl u-c ujue i momenat s to j e grad it el j p ro jek to vao i iz-veo nesimetrtcan objekat akomodirajuci ga tere-nu. Kao sto je r eceno, desna obal a j e bil a vee iprigradnji dost a niza od I eve, te je i pa d kol ovoza naovoj strani u uzduznom smeru mnogo jaci, Priodr ediva nj u asimet rienog oblika mosta i gr ala ies igu rn o g lavnu u logu v is in a o ba le. Danas ov ak avoblik gradnje deluje sasvim prijatno i mozemoreci da s e nas poj am lepoga poduda ra s a e st et skimsudom starog graditelja. Da je graditelj hteo daizra vna ni vo oba la a samim t im i da ujednai 'i pa dkolovoza, on [e to mogao pos tici pov isen jem kon-st ru ke ij e na d esn oj ob al i, Verov atno to ni je srna -tra o potr ebnim i a simetri ea n obli k mosta nije rnukvario spo ljni u tisak koHko bi to uCini lo pov isen jekonstr ukci je na j ednoj str ani, koja bi obaveznomoral a d a n arus i l ak oe u kon st ruk ei je s voda i h ar -mon ic nu pov ez anos t ob eju s tr ana j edn ak ih masa ,Ova asimetricnost pada kolovoza je narusena us pomenutoj aust ri jsk oj adapt aei ji . N ivo mos ta nadesnoj oba li je ta da u pri licnoj mer i podignut. Tose posti glo podizanjem zida na oba cela desnogkr ila mosta , koji je bio visi st o se i sla od temenaka samome kra ju, i koji je na njegovoj ivi ci dosti -g ao v isi nu od 2, 7

5/15/2018 Na e starine V 1958

12/81

kod drugih vecih mostova koji su dizani na na-soj t eritori ji, a pod utieaj em istocnjaeke grade-v inske kon eepei je, gdj e su ost av lj ena prosi renj aza sofu ili kapi-kulu na sr edini mosta. Ovde seta prosirenja nalaze na kraju ..Na nizvodnoj str-anileve obale iznosi samo I m, pocinje tek od pre-l ornne t ack e kod krai a mos ta ic in i ustvari p re lazka postojecem putu: a kod prosirenja na desnojoba li j e sa svim d rug; s luca j. Na ni zvodnoj st ranivee na uda lj enost i od 9 ,7-0m od temena most a onopocinje iu pravo j Iin ij i iznos i 7 ,30m, a duz ograde7,8D m. P oc inj e , dakl e, t acna u -s re dini k r u zn o golaksavajuceg otvora i ide sve do kra ja zidanogdela cupr ije. Ovaj izgled prosi renja j e da t i kodop isa upor ist a most a na l evoj oba li . Vecina p ros i-r enj a na t om kr ajnj em delu i znos i 2 ',75 m, sto uodnosu na p rosecnu si rmu most a (ee a 4,7 5 m) Ciniprilicno otstupanje.

I z ko ji h r azloga j e o vako vel iko p rosi re nj e na -st al o? Mi danas ne mozemo sa sigurnos cu tvrdi tida j e ob li k neposred nog t la dikt ir ao ovo sk ret anj ekolovoza (mada je na ovaj nacin postignuto dag lavna konst ruk ci ja most a l ezi n a sigurno j kame-no] podlozi ), jar su mozda sasvim drugi ra zlozi,nekonstrukt ivne prirode uslov ile ovaj obl ik .

Gornji dec konstrukci je mosta sasta vljen jeod nekoli ko elemenata. Preglednu sliku kako suon i bi li sl oze ni moze da pruz i poprecni iuzduznipresek mosta u temenu. Podaci 0 tome su s e dobi1 it ek p ri li kom izvod enj a konz erva ta rskih r adova ,kada je dizan gornji sloj kolovaza da bi sa doslodo temena odozgo.

6. Injektiranje svada odozdo

22

Preko gl av nog konst ruk ti vnog el ementa, sed -renog l uka, cija debljina iznosi 70 em, st avljen j eduz ivi ca j edan sloj kvadera od vapnenea , d ebl ji -ne 35 em, koj i c ini ustvari gornju povrsinu fasada.Preka spomenuti h lepo obr adenih kva dera, na dsedrenim lukom ivicom mos ta b ile su pos tavl jenekamene ploce vecih dimenzija , pribhzno 75 em.sirine. One SU, ustvari, sacinjavale i profilisanivenae na kome je staja la kamena ograda iiikor-ka luk. Sir i nom kolovoza preko sedrenog svodanasut je tanji sloj peska, a preko njega su post a-v ljene kamene p loce nepravi lnog oblika. Velic inakao i debljina tih ploca bila je razhcita. One suizrnedu sebe, bile povezane zeljeznim spojnicama,a za li ve ne ma lt erom , koj i j e vee pet ri fi ci rao, Timkamenim zalivenim plocarna htela se, po svojprilici, dobiti bolja izolacija temena od vode.Sl icne zel jezne spone spa ja le su poj edine kame-nove i na konstrukciji svoda odozgo. Nemamotacnog pr egleda kol iko ih je ina kojim mes timabilo upotr ebljeno, j er su se one mestimicno pri-metile prilikom izvoden ja radova na injektira-nju svoda s donje strane. Zeljezo se tada jasnouk aziva lo kroz i .spr ane reske i zmedu po jedinihkv adera. Du zina ov e kamene obloge zas.i tnog slo-ja isla je duz sedrenog luka od temena i na jednui na drugu stranu u ukupnoj dusini od oko 5 m.U prosirenirn delov ima konstrukc ije, iza te oblogea i spod kolovo za j e nasip o d kamena lom lj enika ik recnog malt er a, koj i s e dobro odrzao, j er se pre-t vo rio u cv rstu gromadu, pet ri fi ci rao j e.Kamene place koje su ciriile venae sa spoljne

s tr ane su profi li sane. Ta p rofi laci ja , n ar avno , ni jeb oga ta , a li j e sa svo je cet ir ! sl ob odne povr slne (o dkojih svaka ima duzinu cea 8 em) veoma skl adnozavr sava donju ravnu kon st ruke ij n. Te pioc e ni suizmedu sebe nicim povezane.za razliku ad, na promos ta na Bregavi .

Na gor njoj povrsi ni ove profilisa ne kameneploce ima ju na odrede nim razmacima utore u kOjesu stavl jani zel jezni trnovi izali van i o lovom, akoji s luze veeoj s tabi lnos ti kamenih p loea na ogra-d i mo st a i r avnom po st avl janju nj ihovom .

Ograda j e n aprav lj ena od i st og ma ter ij al a, ka -mena vapnene a, r ezanog u ploc ama deb lj ine 18-19,50 cm. Poj e dini delovi, bloko'li, spaj a ni suodozgo u ti snut im zel je zn im pi jav icama , koje suzali vane olovom. Na donj oj povdini t e su ploceimale takode utore za zeljezne trnove, cija jedruga po lovina bi la sm jeBtena u odgova ra ju cimmes tima kamenog venea . St abi lnos t t ih ploo a bi la)e povecana jos i bocnom ugradnj om zeljeznih iolovom zali venih tr nova. Duz bocnih povrsinasvakog kamenog bloka st avljen je j edan a negde!dva trna . Graditelj se, dakle, pobrinuo da ose-tljivu kamenu ogradu dobro prievrsti sa svihst rana . Int er esant an j e nacin za li vanj a o lovom t ihbocnih veza , koji Se mogao sprovesti jedi no ko-pa njem uskih kanal a u kamenu vi se toga ,:::sta ,dok je prostor ispod uvucenog trna oblep1llvan

zemljom, kako bi se tecno olovo, si pano odozgo,zadrza lo t amo gde t reb a. Vi s in a ograd e i zn osi eea90 em, a duzina kamenih ploca, iskor isceni h u tv.svrhu, krece se od O,55~2,l1 cm.

Upotreba zeljezriih spojniea i trnova nije seograni ci la samo na spa janj e dva kamena b loka bil-u donjoj konstr ukciji bilo na ogradi. GraditeJ.jmos ta j e n a t ri me st a po st avio ijake poprecne ze-

l jezne za tege. Njihova uklest enja su dobro ocu-vana i vidljiva i na jednoj i na drugoj fasadi. Nalevoj obali postavl jene su dve takv e zateg e, a n adesnoj samo jedna. Njihova asirnetr'icnost se mozeobj as ni ti i st om odl ik om cupr ij e, a moz e se p retpo-st avi ti , mada ne i dokaza ti , da se one usl ed puko-tine na svodu nastale i kasnije, pr.ilikorn nekepopravke.

STANJE SPOMENIKA PRE KONZERV ACIJEPolozaj u kome se Kozja cuprija nalazila u

zadnje vreme bio je vise nego zabr injavajuci.Mnoge pr omene koje su na njoj iza zvali ljudi ia tmosferske prili ke tokom vr emena ostavile sune zel jenih posl jed iea . Zbog razl ike u rna ter ij al uka o i zbog posebnib mesta ugradenost i toga rna -terijala u samu konstrukciju, prirodno je sto suraz lici ti delov i p re trpe li nejednaka ostecen ja.

Donj i de lovi mos ta , i zve deni od vapn enea , k oj ipr et st avl ja ju nos ivu konst ru kci ju na evr stoj , st e-nov itoj pod lozi , v rlo dobro su sacuvan i. Mala oste-cenj a ove vrst e kamenih kvadera koja se nal azena ivi ci poce tne konst ru kei je l uka , a koj a se odra-zavaju na pukotinama, povrsinskisu tol iko mala(u pitanju je svega 4 - 5 komada) da nisu pret-s tavl .j al a probl em . Za n as j e danas veoma s recnaokolnost ta sto je objekat ter neljen na lOa 0/0 rna-sivnom t lu , aivoj s teni , isto na donjoj konstruk-ciji mosta nije bilo nikakvih veci h ostecenja, pasu time izbjegnuti iradov i na nj ima. Al i se vaaankonst ruk ti vni el emena t most a, svc d, koj i j e i zve-den iz sedre, nalazio u dosl a Iosem stanju. Usleddugo tr ajno g delovanj a a tmosfer il ij a, ugl avnomvode, koja se sa kolovoza ced ila k roz konstrukc ijuiposle sl ivala niz svod, sedr a se na mnogim me-st ima po cel a r asp ada ti t ako da su n ast al e i zr azi teneravnine n a ci tavo j p ovrBini s voda . Mnogi kva -cieri BU popucal i, spojnice maltera su isprane., ve-zivna snaga njegova je presta la, te su komadi po-s ta li n es tabi ln i u svo jim lezistima i poceli su is-padatL Na svodu su se pojavile i pukotine u uz-dliZnom smeru, koje su stvarale utisak da je kon-st rukc ij a sa svim i spuca la . Te pukot ine s u se j asnoopaza le na l evoj a manje na desnoj obali. Duzinanjihova bila je razlicita. Najvece su bi le i do 7m.To pucanje svoda nastalo j e jos ranii e i pril ikomkasni jih opravki na stojalo se da se zaustavi daljir ad t ih r ascj epa manj im zel je znim spojni eama ko-jima su n a vi se m esta povezivani sedreni komadina povrsini.

Raspadanj e sedre do slo j e na roci to do i zr aza najecinOln delu uzvodne i vic e g lavnog svoda sa le vestrane. Stradali su i potpuno otpali uglovi sa 7sloj eva kamena . JOB veca ost eee nj a i r asp adanj adogodila su se na uzvodnom veneu levog olaksa -vajueeg otvora, gde je citav venae na duzini odpreko 3 m i debljini od 30-50 em potpuno ne-

s tao. N izvodna s trana ovog olaksavajucsg otvora,kao i olaksavajuci otvor na desnoj obali nesto sumanje stradali.

Ma lt er i z fu ga s edrenog v al jka u unut ra sn jo-sti i jednog i drugog kruznog otvora takode jei sp ao. Komadi sed re su poc el i i sp ada ti i z l e:g ta ipoj avile su s e v elike ner avnin e. U njima se poceoda razvij a neki korov, cak ivece zbunje.

Razlozi su veoma jasni zbog eega je ovaj deokonstrukc ije mos ta, svod tako popus tio. Prvob itnin ivo gornj e pov rsine kolovoza kasni jim preprav -kama je bio i zmenjen. Vel ik i pad nj egov, prvob it -no izveden, zamenjen je sasvim neznatnim. Dokse na l evoj oba li ocituje neznatno povisenjs nivoa,na desnoj obali ono je sasvirn upadno (2,76 m).Preko tog, od stra ne ljudi podignutog nivoa i bu-jiea je nanela sa padi na okolnog terena veliku ko-Iicinu zemlje, cime, je prvobitnog pada, od temenamosta ka oba lama, sasvim nestalo. I dok je ranijesam 0blik mosta sa bocnirn padovima regul isao iodvod vode sa njega, dovodenjem kolovoza u ho-r iz on talni ni vo .bilo je to sasvirn onernoguceno.Voda nije vise mogla d a ot ice nast ranu, v ee s e za -drzavala na kolovozu, p rodirala k roz konstrukc iju,a samim tim ikroz sedreni svod, i s te tne pos ledieetoga su danas postale sasvim ocigledne. Ovo ra-zorno de lovanj e p oj aca la j e ivoda ko ja se sl iva lasa ;P8dine brda i znad l ev: og kri la. Na donjoj po-mini luka jasno se vide tragovi vode koja jeprcdj .r3lao dozgo sa ko lovoz a, a n aroC ito na te-;"enu svoda gde je konst"ukeija na jtanja . Ti tra-govi vode, koja se od t emena sEvala na obe stra nesvooa, vide se danas u obliku belih slivnih tra-gova na sedri i ernih rna vapnencu.

Komadi karnena vapnenea, od koga je bila sa-gra dena gornja konstr ukdja mosta, ocuva li su sedobro, s em to su im rubov i mes timi cno h il i ma lookrnjeni.

Venae, na kome stoji ograda, na citavoj du-zini je saCllvan. Karakterist icno je jedno mesto nanj emu izvan sr edn je z el jezn e za te ge na l evoj ob al i.Sa uzvodne strane po neravnoj liniji venca i ka-meni h slojniea ispod njega oseea se izvesno sle-ganje konstrukcije na tome mestu. Medutim, tosleganje se ne oseca na ivici sedrenog luka podnjim niti na dal jim slojnicama boenih redo va ka -mena . Mozda je ova j poremeeaj nastao vec prili-kom skidanja skele po zavrsetku gradnje, a mo-

23

5/15/2018 Na e starine V 1958

13/81

zda je rezulta t neke kasnije popravke. Pr e ce bitida j e one prvo, jer bi popravak konstruktivnogdela na tome mestu morao da se ocituj e j os u ne-kim izmenama , pogl avi to na sv odu, koj ih, medu-tim nema.Veliko ostecenje je na mos tu pre trpela i ka-

mena ograda. Do zadnjeg rata ona je bila dobroocuvana mad a nij e iskljuceno da je :bilo ranijlhpopravaka ii zmena dot ra ja li h delova na njoj . Tomprilikom je mogIo da dode do nek ih izmena, biloda su sarno pJombirana ostecenja (to je ucinjenona 5-6 mesta, koja i danas dobro drze), bilo dasu izmjenjen i nek i komadi, sto medutim, ni je da -nas lako uociti. Tokom IIsvetskog rata ona j e do -sta strada la ta ko da je osta la sacuvana sarno po-lovina potrebne duzine. Od ograde na uzvodnojstrani ostalo j e 20 kamenih ploca u ukupnoj du-z in i od 23,05 m. Sacuvane su u n izu sarno sa ispu-

stom jednoga komada . Na ni zvodnoj st rani mos tas ituaci ja je mnogo gora. Tu je ostalo sarno 13 ka-menih ploca u j ednome nizu, sto iznosi 13,20 m,Kao sto se vim, saeuvani delovi su oko temena najednoj i drugoj st rani, dok su delovi prema kra-jevima stradali.

Kolovoz most a bio je say nasut zemljom ta koda se kaldrma na njemu nije videla (cak ni gornjisloj kaldrme na desnoj obali).

Na levoj st rani nivel et a most a j e bi la potpunohorizontalna , a kod prelomne tacke levoga krilabila je cak uzd ignu ti ja od temena. Na desno j obalije postojao pad od 2,1/0, koji u poredenju sa ra-nij im padom prets tavl ia sasvim neznatnu kosinu.Ba s zbog dugog nedostatka ove upadno kose ni-velete dosla j e osnovna konst ruk ci ja most a u da-nasnji nezavidan polozaj.

PROGRAM KONZERVATORSKO-RESTAURATORSKOG ZAHVATAKao sto se iz predn jeg v id i, pomenuti objekat

se nalazio u veoma losem st anju, a narocito glavnakonstrukcija svoda, te su organizovani radovi nanjegovom spasavanju. Da bi se ovaj zadatak us-pesno obavio ida bi se pored dovodenja u isprav-no stanje obez bedi la i si gurnost ovog obj ekt a naduzi period, nuzno se nametalo resenje nekolikoglavnih problema koji su imali za cilj zastltu oddaljeg propadanja idavanj a i zgIeda mostu kakavje on ranije imao. Planovi zahvata sveli su se nanekoliko najvaznijih tacaka:

1. Zast ita konstrukc ije mos ta od dal jeg s te tnogprodiranja i zadrzavanja vode u njoj, koja bi seosigurala postavijanjem propisne iekonomiena izo-lac ije na svodu .

2. Konzervacija svoda koj a bi se sproveia in-j ekt ir anj em s donj e i gornj e s tr ane.

3. Rusen je kasni jeg doz it ka na desn oj oba li , dabi se objektu vratio prvobitni izgled, a cims bi ui st o vreme bic zadovol jen probl em bol jeg i si gur -nijeg njegovog odri';avanja u buducnosti.

4. U vezi sa prethodnom tackom, potrebno j ebilo i nivelisa nje prila za od desnog kraja mostado g lavnog druma;

5. Post avl janj e o dvodn ih kana la koj i bi spro-vodili povrsinsku i procednu vodu s uzvisenog ze-mljista na levoj obali kao i daljeg prilaza na de-snoj, i time Onemogueil i dalje prodiranje u kon-strukciji;6. Uredenje fasade;

7. Radi efektnog uoblieavanja spoljnje slikeobj ek ta pr ist up il o bi se, same u jednoj t aek i, pr in -cipu restauratorskog zahvata, a taj je postavlja-nje kamenih blokova u ogra di i na onim mestimana kojirna je ona bila ostecena.

Da bi se utvrdila stabilnost konstrukcije, kaoi da bi se opr-avdao predv iden i nac in izvoden japl ani ranih r adova , nuz no j e b il o pre poc etka izvr-s it i s taticko isp it ivan je naponskog s tanja u svodu .StatiCk i p ro racun pre pristupan ja izvoden ja rna ka-kvih promjena n a mostu pokazao j e da s e predvi -deni zahvati mogu izvrsiti, ali uz veli ku predo-st roz nost , na roc it o pr i skidanju nasipa i nadozi-daka . Za to s e prvo moral e pos ti ci sani ranj e se dre-nih komada kamena na c it avoj povr sini svod a, j ernjihova trosnost i ispr anost resaka nije nista do-bro obeeavala pri likom iznenadnih vec ih udara Hiporemeeenos ti ravno teze na n jima. Ta konso lida-ci ja povr sine svoda odozdo pret st avl ja la j e poce -t ak rada na konze rvaci ji most a.

IZVODENJE KONZERVATORSKO RESTAURATORSKOG ZAHVATAPredv ideno o jacanje svoda pos tiglo se ubrizga-

vanj em cementnog malt er a u s pojni ce i p ukot inena c itavoj povrs in i intradosa. Ubrizgavan je ceme-mentnog malt er a t reba lo j e i zvr si ti pneumat skimputem pomoeu torkret aparata. Medutim, kakoizvodac nije moga o za ovaj posao da naba vi spo-menuti aparat, to se punjenje otvora vrsilo pa-

zljivim rucnim radom, sto je, mada ne u potpu-nos ti , ipak dobro zamenilo pneumatsko pun jenje.

Pre injektiranja svoda malter om izvrSilo Sepre thodno c iseenje spo jn ica i obi lno kvasenje kva-dera, kako bi se po st igl a st o veea pr ionl ji vost mal -tera za zidove kamena i kako bi se osiguralo do-voljno vlage za vreme vezivanja cementa. To

7. Karner dozidak, zemljani nasip inova kaldrma nadesnoj strani

injek ti ranje svoda pocelo se od t emena i vodilose s imetricno pre rna krajevima u citavoj sirini.

Rani je predvideno eventua lno skidanj e zel je-zn ih spo jni ca , koj e su od rani je drza le r aspadnut ei r askl imane komade kamena , z bog vel ikog oste-cenja navedenih komada, n ije mogio da dode uobzir. Da s u ovom pr il ikom skid ani ti vezovi, vee;deo tih, sada oslobodenih komada, bilo bi nuznoizmeni ti. Da ne bi do toga doslo, spo jn ice su osta-vljene i pored njih kao i preko njih vrseno j e in-jektiranj e.

Do izmene nek ih kornada kamena ipak je mo-ralo doci, i to na levoj obali. Izmenjeni su sarnoivicn i komadi koj i su od atmos fe ri li ja ivode kojase eed ila odozgo tol iko s tradal i i r aspada li se, dap rakt ien o v ise ni su pret st avl ja li j ednu homogenucel inu , vee t rosnu , n eravnu povr sinu, koj a kao t a-kva na OVOmvaznomo mes tu svodne konstrukc ijenije mogla da ostane. Ne samo iz estetskih vee ;i z p rakt icn ih r azloga moral a se p ost ici r avna ivi caluka , Ovom pr il ikom izmeni lo se sa rno 7 komadasedrenih kvadera na uzvodnom delu levog krajasvoda. Posle injektiranja svih otvora na svoduost al e su mest im icno si rok e, a uopst e vr lo nej ed-nake fuge koje su posle susenja, kao i preostal apovr sina kamena i zmedu nj ih, bi le 1' iseene zel je-znim cetkama.

Ovakav princip rada pri injektiranju bio jepr imenj en i na kruznim o laksava jueim o tvor ima,Ci ja j e ugro:i :enost b il a i st e pr irode kao i kod gl av -nog svoda, stavi iie sedreni Iuk u spomenutomotvoru pri l evoj oba li , s razmerno nj egovoj v el i-cini, ugrozeniji je bio od svega osta log. Posle in-j ekt ir anj a sv ih slojni ea i zamen e ovde uni st enihi vi cn ih komada s edre b ila j e zavrsena ova nu.zuapredradnj a i omoguee n prel az na druge konzerva -t or sk e rad ove na gornjoj povr sini most a.

D' tim radovima na kolovozu, a da bi se doslodo konst rukcije svoda s gornje strane. pocelo seprvo sa uklanjanjem kasnijih zemljanih na nosa.

Radovi su pocelt na t emenu mo st a iodvijali su sesimetr'icno po du:i:ini ka levom i desnom krilu.St ara originalna ka ldrma uka zal a se kod temenavee na dubini od 15 em. Kako se dal je o tkopavaoovaj nasip, otkrivao se i nastavakte kaldrme is jedne i s druge strane. Na desnom delu mostaukazala su se dva s loj a k aldrme: go rnj i sl oj , koj ije s tavl jen pos le onog nadoz iOivanja, koj i jer:o re .metio i sam izgl ed mosta, idonji sloj originalnekaldrme , pos tavl jene pri likom zavrsetka gradnje.Kasni ji zemljani nas ip, bez nadzitka, koji je u

temelju pokazao debljinu od 15 ern, povccavao sesto se islo krajevima mosta. Tako je on na levojobali na mestu prelaska sputa na konstrukcijumosta iznosio 52 em, a na desnoj obali na tom is-tom mestu 43 cm. I dok se na Ievoj obali sa snize-njem nivoa kolovoza na ovoj kot i st al a, j er se do-slo do stare kaldrme, na desnoj oba li t o niie bilomoguce provesti, jer se pod kasnijom kaldrmomna lazio vel iki sl oj zeml je d onesene i z vee poznatihrazloga. Kako bi se doslo do prvob itne n iveJetemosta ist ar e k aldrme n a d esnoj strani, mora'o jebiti uklonjeno sve iznad nje. Taj donji nasip nadesnom krilu mosta , gde je bi o najvisi , i znosio [e2',76 m, sto j e u v er ti ka ln om smislu pokaziva loukupno povecanje od 3,19 m u izmeni nivoa na-v ise. Uklanjan jem tog ran ijeg i kasni 'eg nasipa samosta skinuto je u prvom slucaju 71,80 m", a udrugom slucaju 27,20 m3 zemlj e, sto ukupno iz-nosi 99,00 m3. Proracunato u tone, iznos i 178,20 tnsto je u velikoj mjeri smanjilo prlt isak, bolje reeluklonilo nepotreban visak tereta, pojacan jos itezinom kamenih z idova sa strane, koji su pritiski-val i konstrukc iju mas ta.

St ara kaldrma do koje se ovom pri likom doslopokazala je tek sada svoje odlike. Ra dena je svaod k amena t esanc a, r azl tci ti h nepravi lnih dimen-zi ja , a li , s vi komadi odozgo ima ju ravno g azi st e21.21 Za gomji sloj, moviju kaldrmu, hili su upotrebljeniobluci 'vecih dimenzija i neravnije gornje povrsine. Taj

noviji s lo] kaldrme kasni je je koristen za uredenicgormje povrsme prilaza ka mostu ca ovoj obali.

8. Izgled desnog cela mos ta u toku skidanja Illas ipa

25

5/15/2018 Na e starine V 1958

14/81

9. Presek konstrukcije u temenu mosta

Kad su se tako rascistil ikasn ij i nanos i sa ko-lovoza, pos tavi lo se kao g lavno p itan je donosenjaresen ja da lida se objek tu vrati n jegov prvob itnlizgled Hi da se zadrzi k asni ji nadozidak. Po prvojalter nativi, kad bi se nadozidak skinuo, jer on usvakom slucaju nije nastao kad i ost ali deo rno-st a, ve e kasni je, t re ba lo j e tacno odrediti moguc-nos t dal jeg koriscenja objek ta u saobracajne svrheza zaprezna kola i motorna vozila po novonastalojniveleti puta. Druga alternativa , da se zadr zi na-dozi dak, dosla bi u obzir samo u sluca ju kad bi seut vrdilo da j e ova dogradnja nastala samo nestokasni je o d post ank a mo st a, a li sv akako jos za vre-me turske uprave u ovim kra jevima. Time bl seobjasnila nemogucnost koriscenja mosta u prvo-bi tnoj verzi ji i i zi skivanj e po tr ebe jos u tom dobuza izmenom njegovorn, a ta hi izmena irnala veeistoriski karakter ine bi se smela dirati. Ova pi-.tanje je ostalo otvoreno u predvidenorn planurada na ovome mestu kako bi ga za j edno Hi drugoresenje potkrepile i cinjeniee do koj ih bi se doslotokom otkopavan ja na samome doz itku .Kako je vee ra nije objasnjeno, takva izmena

ni je b il a pot reb na u tur sko doba ; otkop avanj emna lieu mesta dokazano je da je nastala tek zavreme austro-ugarske uprave. To dokazuje nacingradenja, tehnicka obrada kamena, obl ik kaldrmei crtez, raden pre 1873 godine, sto je islo u pri-l og skidanja dozitka. Pronalazak dokumenata usarajevskom Dri..avnonl arhivu sarno je potkre-piogomje tvrdenje. Ostalo je samo ispitiva nje mo-gucnosti nOTmalnog odvijanja sao.bracaja po novo

nas talo j n ivelet i. P remeravanjem kolovoza na mo-stu iokolnog terena utvrdilo se s ledece :

1. da maksimalni proeenat pada puta na levojobali Miljacke do mosta iznosi 17,40/0;

2. da s tara n iveleta kaldrme na desnoj stranimosta, kaja h i se ost .varila rusenjern dozitka, imamaksima lni pad od 15%;3. da nova niveleta puta na desnoj obali Mi-Ijacke, koja bi u torn slucaju cimla prelaz od rno-sta do glavnoga druma, iznosi cca 10% Na osnovu gornjih podataka doslo se do za-klj ueka da povracaj nivelete mosta u njen prvo-hitni polozaj idavanje nove nivelele prilazu dogl av noga d ruma n e hi hi li smctnja normalnom od-vij anju saobra caja preko mosta. Tako je bilo re-seno to p itan je 0 ukl anj anju kasni jeg nado zi tka uprilog prve alternative, te se pr istupil o r usenj unjegovom.

Kada je zemljani nanos na kolovozu vee bioskinut prislo se rusenju ovih bocnih z idova. Dahi se do nji h doslo, rnoral a se ski nuti postojscaograda na tim mesti rna kao i venc i pod njom . Tastara kaldrma ivenci su pafljivo s kidani i cuvani,a kasn ij e ponovo ugrade ni n a s voj a mest a. Zidanidozidak je sa obe str ane na desnoj obal i srusen, inivo most a na ovom de lu j e dob io sv oj predasnj i,skoro zaboravljeni oblik. Slika mosta u celini jedelovala sasvim drugaci je , Iepse i v itki je .

Posle uklanjanja svih t ragova kasnije nado-gradn je pos tavl jene su odgovarajucs kamene plocevenca na svoja mesta.

Na levom delu mosta sem uklanjanja kasnijegzemljanog nanosa, koji se nalazi preko kaldrme uiznosu od 36,80 m3, n ije v rseno n ikakvo snizenjenivoa most a. Ostavlj en je nivo kolovoza u nade-nom polozaju, jer do tacnoga stanja se ne bi mo-g lo doc ; zbog izmene bocnih kvadera vapnen ca n aIasadi koji su izvrseni prilikom jedne ~an ije po-pravke i cime j e u klonj en a vidl ji va gran ica tog po-visenja, koja je, srecom, bila sacuvana na desnojobali, Na l ev om delu to povisenje n ivoa n ij e mo -

glo da bud e v el iko, na jv ise ne kol iko deset ina c en-timetara, sto u biti ne bi izmenilo njegov izgJed.

Da hi sprovel i p lanirano ucvrscenje svoda odo-zgo i postavljanje propisne izo laci je po celoj nje-govoj duzini pr ist upi lo se ukl anj anju st ar e kaldr-me; it aj se po sao opet poceo od temena. Pod kal-drmom i malim slojem peska, u koji je ona po-stavljena, nade ne s u one vel ike ploce od .pritesa-nog kamena razlicitog obl ik a koj e ne pr ij anj ajusasvim jedna uz drugu, ali koje su mestimicno po-vezane zel jeznim sponama. Ovaj sloj kameni hploca , koj i ci ni gl avnu kon st rukt ivnu ce li nu v ises voda , ve oma je dobro ocuvan. Kad su se te plocedigle, ispod n ji h se ukaza la gornja p ovr sina se-d renog sloj a, p okr ive na t anj im sloj ern pesk a, Gor -n ja vidl ji va povr sina svoda pokaza la se no sto bo-ljom no sto je bila sa donie strane. Ovde su se,kao sto je ranije receno, ukazale zeljezne spojnicekoje su dr-zale kvadere u sv odu sa gornj e st rane.Malt er , koj im su bi le za li ve ne fug e svoda odoz go,petri ficirao je i sasvim cvrsto drzao povrsinu naovoj strani. Zbog takve s ituaci je o tpala je potrebainj ekt ir an ja svoda odoz go, kako se pr i pl ani ranjuzahv at a mi sl il o d a ce biti potrebno, Predvidalo eei sa ove strane zalivanj e fuga retkim cementnimmalt erom da bi se postiglo prodiranje kroz otvo-rene reske u sedr i do donj e povrsine, cime bi sedob ila puna cementna penetraci ja eks tradosa. Pri-likom otkopavanja ustanovljeno je da je ovajp redv iden i zahvat sasvim suvisan, iprobno izva-deni karneni blokovi nad svodom vraceni su na -trag na svoja mesta i povez ani na s voj r an ij e opi-sani nacin.

Tako je rascisceno ovo osetljivo pitanje stanjagornje povrsine svoda, ko ji se pokazao sasv im s j-gu ran za da lj e i zvodenj e r adova na nj emu .

Uklanj anj e ka ld rme, ko je j e pocelo na t emenu,nastavljeno je u celoj duzini kolovaza do samihpo cet aka mos ta na j edno j id rugoj st rani . Pr ekote granice se u isto vreme nije isl a, jer se zuriloda se za poceti radovi izvedu pr e eventual nog po-gor sanj a vremena . Na ov ako o tvoren u kons truk-ci ju mosta ni je bilo pozeljno da padne vodeni ta -log, pa ni u maloj kolicini, jer zbog zacepljenjaizlaznih ot vora na donjoj strani, say bi se mor aez adrza ti u konst rukci ji , st o hi bi lo ve oma st etno.Zato se brzim tempom radilo na uklanja nju ka l-drme ipripremanju materijala za postavljanje izo-l aci je p reko ci tavog kolovoza .Po st avl janj e i zol a-ci je n a rnostu, st o j e n esumn jivo bio gl avni zada -tak u spasavalackim r adovima na ovorne objektui nj egovom spasavanju za buduca poko lenj a, vr -seno je ovim redom:

Velike i povezane kamene ploce, koje su c in ileglavni hod mosta, bile su ociScene od zemlje idrugih nepotrebnih stvarL Za tim je preko njih, ipopunjavajuci izvesne praznine medu njima, pre-Vlieen prv i s lo j zas ti tne obloge, deb lj ine ;}-10 emgus tog cementnog mal ter a. Po n jemu je i zv ucena10. Velilre ploce u konstrukciji mosta pod staromkaldrmom

11. Postavljanje cemerrtne kosuljtce

12, Postavljanje Izolaclonc kosuljice

13. Postavljanje ograde

27

5/15/2018 Na e starine V 1958

15/81

g lazura, a nakon s tv rdnjavan ja natop ljena je resi-tolom.

Preko ovog s lo ja izveden je vruci premaz bitu-mena s istov remenim polagan jem jute (sa preklo-p ima od 20 em). Po ovame je pos tavl jen jos j ed an,isto tako tanak premaz b itumena, pa sloj krovneI jep enk e (sa preklopima u i st oj sir'ini, ali pomere-nim iu odnosu na donji r ed). Preko ovoga posta-vl je na j e t an ka eementna kosuljica, debljine cca1-2 cm22

Pos le pos tavl janja ovih zas ti tn ih s lo jeva ostaloje bilo jos sarno postaviti kaldrmu i radi svakesigurnosti inj e, i no ve z ast it no pod log e pod n jomzal iti je bit umenom. Time je gla vni zada tak okos pasava lackih r adova na mo stu bio zavrsen,

Trebalo je, medutim, okoncat i i sve radovs, koj isu u meduvremenu vee bili zapoceti na drugimdelovima. Da bi se sprecilo dalj e ost ecenj e veemalo nacet ih ivi ca k arnenih kvadera n a fasadamamos ta, sprovedeno je Ciscenje i f iguran je nas talihr esaka i zmedu k amencvas' . .Slojni ce su po zavr -setku jos i cet kane zeljeznim cetkama , tako da sed anas s ko ro i ne p rimec uj e ovo i spunj enj e, s ern nar nestima gde su otvori bil i nesto siri, Ovim na ei-nom j e bila ocetkana cit ava fasada mosta da bi sesa kamena skinuo sloj prasine i povratila mu se

22 U ovome radu velika pazrija se obratila kvalitetubitumen a injegovorn nanosenju. Tezilo se postizavarijus to tan jag premaza, s toga [e topal nanosen itanjenspecijalnim ravnjacarna. Pri ovome poslu je vaZinobilopodesiti krajeve izclacije u odmosuna bocne kamenove,koj i c in e v en ae duz ograde mosta, kako se me bi desiloda na ovtrn mestirna ostanu mali propustt, koji b i d o-zvol.il i ponovmi ulazak, rna imimimalrrlh kolicina vadeu konstrukciju pod izolacijom.23 Slojnice su Ispunjavane, u nedostatku belog ce-menta, obicntm cementorn, kome je dodavana belaboja, kako se ne bi -uocavala razlika u boji fuga saostalom bojorn kamene fasade.

14.CDlei moota iz pre 1873 godine

pr vobitna cistoca i boja. Na bocnim fa sadama jepostignut na ova j nai 'in zeljeni efeka t, ali na do-njim slojevima ovoga kamena, ispod svoda, to senije moglo postici, Preko ovoga d el a ug radenihkamenova dugo vremena je klizila voda, koja ieprodirala kroz povrsinu i cedee i se kroz konstruk-ciju i gornj