NASLEĐE DIMITRIJA MITRINOVIĆA: BACK TO THE FUTURE

piše: Miša Vasić

Dimitrije Mitrinović, gotovo nepoznat u našoj javnosti, zapravo je bio jedanod najznačajnijih evropskih mislilaca i vizionara prve polovine XX veka. Nakon“političke” faze svog dejstva, kada je bio spiritus movens “Mlade Bosne” i vizionartada još nepostojećeg jugoslovenstva, prešao je u “spiritualnu” fazu, prešao uEnglesku, gde je živeo sve do do svoje smrti, bio u interakciji sa vodećimduhovima Evrope svoga doba, dok je intenzivno radio na duhovnom razvojupojedinca i čitavog čovečanstva.

Njegova osnovna ideja je bila stvaranje ujedinjenog čovečanstvabaziranog na principima nauke, progresa, humanosti i ravnopravnosti svihpojedinačnih naroda. Vizija je bila re-kreiranje “prvobitnog Adama”, spiritualnogbića, arhetipa iluminiranog čoveka, koji bi rezonirao sa čitavim čovečanstvom,koje bi istovremeno bilo i “univerzalni čovek”, poput holograma u kolektivnojsvesti.

Mitrinović je anticipirao tehnološku revoluciju, a pojava interneta iinformatičke ekspanzije obilja planetarnih informacija i znanja kao da sepodrazumeva u njegovim idejama od pre jednog veka. U današnje doba, kadaglavne značajke globalnog društva predstavljaju visoka tehnologija i neformalnoplanetarno mrežno povezivanje slobodnih duhova putem elektronskog organona,, nameće se potreba za formalizovanjem novonastalih društvenih odnosa u novi,post-demokratski poredak, baziran na kompetenciji, istinskom znanju,univerzalnoj etici, i slobodnoj ali nadasve odgovornoj komunikaciji.

Mitrinović kao da daje odgovarajuće odgovore ne samo anticipirajućiprobleme, već bivajući delom današnjeg trenutka, živeći u njemu, toliko jeaktuelan, i toliko rezonira sa nama ovde i sada, dok vapijemo za novomparadigmom, koju nam je velikodušno već ostavio, odavno odgovorivši na pitanjakoja tek danas postavljamo. Tako kao da prisustvujemo fenomenu Back to theFuture, iz istoimenog filma: čitav vek je protraćen na retrogradno kretanje:histerične kvazi-spiritualne masovne pokrete, krvave ratove, diktature, volju zamoć itd., da bi se tek danas, potpražno, putem tehnologije i masovnih medija,stvorila osnova za kretanje u smeru progresa, o čemu Mitrinović, formalno čovekprošlosti, govori iz sopstvene spiritualne pozicije, koja je oduvek bila budućnost,a to današnji probuđeni duhovi više nego jasno mogu da vide.

I, za kraj, jedna posve subjektivna impresija: sam izgled DimitrijaMitrinovića mi je oduvek odavao utisak kosmičke šale: njegovo lice odaje izrazčoveka današnjeg doba, koje je putem photo-shopa ili karmičkom prečicom nekoprebacio u arhaično okruženje prošlog stoleća.

U tekstu koji sledi, nasleđu “New Atlantis Foundation”, govori sepodrobnije o Dimitriju Mitrinoviću, pomalo zaboravljenom, a nikad aktuelnijemgeniju, i njegovim tako okrepljujućim idejama.

PREDLOZI DIMITRIJA MITRINOVIĆA

"PROMENITI SVET PUTEM PROMENE SAMOG SEBE"

"OD INDIVIDUALNE INICIJATIVE PREKO SAVEZA POJEDINACA DOAPSOLUTNOG KOLEKTIVA”

Nasleđe “New Atlantis Foundation”, prevod: Miša Vasić

Dimitrije Mitrinović emigrirao je u Englesku po Prvog svetskog rata 1914;prethodno je studirao istoriju umetnosti u Nemačkoj, na Minhenskom univerzitetu. Sa drugim vodećim duhovima Evrope, uključujući Wassilyja Kandinskog,Gustava Landauera i Frederika van Eedena, predložio je da Evropa treba dainicira svetsku renesansu kulture. Izbijanje rata je stavilo tačku na te planove.Mitrinović je nastavio sa pisanjem i predavanjima pošto se doselio u Englesku, alije svoje vreme uglavnom koristio za susrete i razgovore sa malom grupom ljudi.Mitrinovićev rad treba sagledavati u kontekstu svteskih događaja koji su seodigravali početkom veka, prevashodno I svetski rat, Ruska Revolucija, usponkomunističkog i fašističkog pokreta, i nacionalistički pokreti u vanevropskomsvetu. Skora mogućnost sagledavanja bilo kakvog ispunjenja njegovih ideja bilaje opet osujećena, ovaj put usled II svetskog rata.

Mnogi savremeni mislioci su takođe bili duboko uznemireni onim što susagledali kao najznačajniju svetsku krizu. Među njima su bili Rudolf Steiner,osnivač Antropozofskog pokreta, i Erich Gutkind, nemačko-jevrejski filozof kogaje Mitrinović sreo u Nemačkoj i smatrao ga je značajnim prorokom modernogdoba. Poput oba pomenuta mislioca, Mitrinović je političke preokrete smatraosimptomima značajne promene, koja je zauzimala mesto u svim oblastimaljudskog života, usled činjenice da je čovečanstvo bilo pred dosezanjem novogstupnja razvitka. Individualna samosvest moderne individue predstavlja konačnistupanj dugod perioda razvoja koji se proteže kroz milenijume, do najdavnijihvremena.

Svesnost u drevnom svetu se uopšteno uzima za znatno drugačiju oddanašnje. Ovaj prvi stupanj ljudskog razvitka je predstavljen kulturama drevneIndije, Bliskog i Dalekog Istoka i Egipta. Plemenska svest postepeno se menjalau nacionalnu svest kako su se ljudi ujedinjavali. Ljudi su na tom stupnju osećalizajednički identitet jedni sa drugima kao i sa svojom grupom, a kolektivno suposedovali intuitivnu, vidovnjačku mudrost, koju smo mi danas izgubili. Uliteraturi drevne Indije, naročito u filozofiji Vedante, može se videti da su ljudi bili

svesni svog identiteta, ne samo međusobno, već i sa celokupnom prirodom okonjih, kao i sa nebeskim svetom iznad njih. Brahman, božanski kreativni principsvemira, treba da je identičan sa Atmanom, centrom lične svesti. Celokupan životse svodi na tri principa: Biće, Svesnost i Blaženstvo; ali u čovečanstvu to trojstvoje ujedinjeno sve dok se samosvesni pojedinac ne izdvoji iz društva. Trojstvobogova pojavljuje se u egipatskoj mitologiji i takođe u drugim drevnim kulturama.Ovo samosaznanje je doživljeno, naročito od strane proroka i propovednika, kaootkrovenje od stane božanskog izvora koji je izvan nas, a Mitrinović je spise iztog perioda ljudskog razvitka smatrao “prvim otkrovenjem”. Prepoznao je radRudolfa Steinera kao pomirenje ovog prvog otkrovenja kako sa hrišćanstvom,tako i sa modernom naukom.

Pojava samosvesnog pojedinca u istorijskom vremenu bila je postepenproces koji je kulminirao u događaju koji je bio otkriće prirode individualnogčoveka. Božanska priroda koju je od sebe zahtevao Hrist, po Mitrinovićupredstavlja “drugo otkrovenje”. Trojedina morfologija pojavljjije se ponovo uhrišćanskoj doktrini Oca, Sina i Svetog Duha a potvrđuje se Hristovim rečima: "Jai Otac moj jedno smo". Vladimir Solovjov, ruski filozof, govorio je o tome kao omuževnom božanskom principu, koji čovečanstvo treba da preuzme. Takođe jeuveo i pojam Sofije kao buduće inkarnacije Svetog Duha u univerzalnomčovečanstvu, ideju koju je Mitrinović dalje razvio u svom predlogu savezapojedinaca.

Tokom proteklih 2000 godina, evropska kultura imala je temelj uhrišćanstvu. Ljudski progres tokom ovog perioda zavisio je liderstva i vođstvaindividualnih ljudi - genija: prvo u Grčkoj od Platona, koji je uveo pojmovnomišljenje, i “ideje” Dobrog, Istinitog i Lepog. Evropa je bila centar procvata kultureu fliozofiji, literaturi, umetnosti i nauci koje je Mitrinović nazvao “trećimotkrovenjem”, ili otkrovenjem pojedinačnog genija. U filozofiji , Hegel je izraziotrojstvo kao tezu, antitezu i sintezu, a njegov koncept sinteze kao daljeg razvitka iispunjenja i teze i antiteze bio je za Mitrinovića posebno značajan. Mora se uočitida svako od tri otkrovenja, Vedanta, Hrišćanstvo i Hegel sadrži izražavanjetrojstva: Vedanta kao Biće, Svesnost i Blaženstvo, hrišćanstvo kao Oca, Sina iSv. Duha, a Hegel kao tezu, antitezu i sintezu. Kritička filozofija ImmanuelaKanta da pojedinci ne mogu spoznati nikakvu realnost izvan sopstvenogiskustva, koje, naravno, može i treba da se deli sa drugima. Tako su ideje kaoego, objektivni svet ili sloboda ustvari bile otkrivene i afirmisane od straneindividualaca, sa ciljem davanja smisla sopstvenom životu. Radovi FriedrichaNietzschea, Ottoa Weiningera i Maxa Stirnera, koji su svi deklarisali suverenitetpojedinca i moć čovečanstva da determiniše sopstvenu budućnost, su zapravosamo komentari na treće otkrovenje.

U ovom veku, svet se može, na neki način, videti kao celina, ali sarasprostrtim konfliktima nacionalnih i verskih grupa, slika celine se pojavljujetotalno fragmentirana i neobuhvatljiva. Pojedinci osećaju malu ili nikakvu vezu sacelinom, i identifikuju sebe kao možda jednim njenim malim delom; Takođe se

često osećaju veoma izolovanim i odsečenim jedni od drugih, odvojenim odkorena koji je u široj zajednici. Ove simptome je istakao Erich Gutkind u svojojknjizi “Siderische Geburt”, izdatoj 1910, i predvideo je da, ako ljudska rasa nijepred izumiranjem, sledeći krucijalni korak u razvitku ljudske svesti mora bitinačinjen. Mitrinović je taj korak video kao odgovor na treće otkrovenje kaostvaranje zajednice pojedinaca, koji bi na sebe preuzeli odgovornost za celočovečanstvo, koje vide kao jedinstveni i božanski entitet. Kao i Vladimir Solovjov,Mitrinović je shvatao da svesno ujedinjenje pojedinaca radi celog sveta iuniverzalnog čovečanstva treba da bude inkarnacija Svetog Duha, ili Sofija. Ovobi takođe bilo i ispunjenje Auguste Comteovog koncepta Velikog Dela. Bilo bi toposvećenje pojedinaca jednog drugome, u spoznaji da je svaki čovek jedinstven,kao što je jedinstvena i svetska celina.

Trojedina morfologija, predmet otkrovenja u hrišćanstvu, je primenljivakako na ceo svet, tako i na pojedinca, i esencijalno je morfologija kao takva.

Ljudsko telo je još od drevnog doba bilo shvatano kao strukturalna formulakosmosa. Ljudsko telo se sastoji od tri glavna sistema: nervnog sistema i mozga,krvnog i respiratornog sistema, i metaboličkog sistema, korespondirajući sapsihološkim funkcijama mišljenja, osećanja i volje. Organsko društvo bi zatotrebalo da demonstrira te tri funkcije u svojim kulturnim, političkim i ekonomskimsferama, od koji svaka mora biti odvojeno organizovana kako je to i u ljudskomtelu. U telu su ove tri funkcije integrisane podsredstvom endokrinog sistema; udruštvu ovaj četvrti ili integrativni faktor treba da reprezentuje grupa ljudi poznatakao Senat. On bi posredovao između tri sfere društva i omogućio njihovo laganomeđusobno funkcionisanje. Gotovo je suvišno istaći kontradiktornost priroda trisfere društva, a funkcija Senata je ona, koju je Mitrinović predložio kaoesencijalnu u današnjem svetu. Zapravo, funkcija Senata, u kontekstu svetskeceline, je ona, koju treba da izvršavaju razni pojedinci, širom sveta. Suština je dase ove ličnosti ne identifikuju ni sa jednom nacijom, klasom, profesijom ili

drugom socijalnom funkcijom i moraju imati mogućnost da budu nepristrasni.Funkcija Senata u svakoj situaciji nije ni pravljenje kompromisa, ni stavljanje najednu stranu, nego iznalaženje kreativnog rešenja "iznad i između suprotnosti",koje ne isključuje samo pojedinačne stavove, nego takođe podiže diskusiju naviši nivo. Pri obavljanju ove funkcije, Senat treba da obezbedi vezu izmeđuapsolutog i pojedinačnih entiteta: pojedinca s jedne strane i sveta kao celine, sadruge.

Konflikt između tri društvene sfere je legitiman i funkcionalan; Mitrinovićga je shvatao kao odgovarajući ventil za agresivnost koja se obično iskazuje uratu. Međutim, i u slučaju pojedinaca, kao i grupa, Mitrinović je podržavao stavpsihologa Alfreda Adlera da je glavna smetnja saglasju i kooperaciji pojedinačnatežnja za moći. Konflikti između pojedinaca na ličnom nivou, kao i izmeđudruštvenih grupa, tražili su psihološko objašnjenje. Formiranje Adlerovog društva,ranih 20-tih godina, dalo je Mitrinoviću bekgraund pomoću koga je mogao daskrene pažnju javnosti na pomenute probleme, i omogući svojim poštovaocima

da povećaju samospoznaju; i to u doba kad je psihologija bila slabo razumljivaširoj publici.

Ljudska porodica, koju čine otac, majka i dete je trojstvo koje se takođepojavljuje u religiji i umetnosti. Kao i psiholog Georg Groddeck, Mitrinović je deteshvatao kao treći pol. Četvrti element trojstvu čoveka, žene i deteta jegenijalnost, a Mitrinović ju je definisao kao jedinstvenu osobinu, nevezanu zatalenat, koja ima univerzalno značenje; poput pisca Otto Weiningera. OdPlatonovog doba, do danas, razvitak Zapadnog sveta zavisio je od liderstvaposebnih genijalnih pojedinaca. Takvi pojedinci su izrazili svoju poruku izpsiholoških nivoa nesvesnog koji nam više nisu dostupni. Karakteristikadanašnjeg vremena, kako je to Erich Gutkind istakao, je da više neće biti velikihgenija i liderstava od kojih će zavisiti upravljanje čovečanstva. Odsada, pojedinciće morati da preuzmu odgovornost za budućnost.

Ranih 20-tih godina, Mitrinović je priložio seriju članaka nazvanu "Svetskiposlovi" za “New Age”, progresivni časopis, izdavan od strane A.R. Oragea.Ovde je podcrtao svoje poglede na svet kao razvijajući organizam sa psihološketačke gledišta u kojoj su istok, zapad, sever i jug predstavljali razlišite aspekteljudske psihe, a svaka razlišita nacija je igrala funkcionalnu ulogu. ove tačkegledišta Mitrinović je smatrao da Evropa, kao kontinent gde se individualnasamosvest prva razvila treba da preuzme inicijativu vođstvu ostatka sveta upravcu integracije.

Svetsko vođstvo će zavisiti od dostupnosti današnjim ljudima našegbogatog nasleđa mudrosti iz prošlosti. Ovo uključuje značajne spise iz svihistorijskih perioda, od velikih svetskih religija do filozofije, sociologije i psihologije,takođe umetnosti i muzike Istoka i Zapada. Mi sada zaista već imamo to znanjedostupnim putem modernog napretka u komunikacijama, ali ono ostajefragmentirano i većinom irelevantno za pojedinca. Mitrinović je predlagao dacelokupno znanje treba sakupiti i prevrednovati u odnosu na čoveka,reprezentativno ljudsko biće, koje je Mitrinović označio kao Anthropos. Ubudućnosti, svaka grana nauke treba da ima prefiks Anthropo-, i tako bude urelaciji sa svakom drugom granom. Psihologija, kao proučavanje ljudske duše, biigrala značajnu ulogu. Svo znanje treba učiniti dostupnim i delitinespecijalizovanim pojedincima koji redom treba veoma da prošire svojehorizonte.

Rasprostranjen evropski pokret ponovnog stvaranja slike jedinstvasvemira, planete Zemlje i čovečanstva je zauzeo mesto u Renesansu u XVI iXVII veku, što je došlo do izražaja u literaturi i umetnosti. Ta koncepcija jevidljiva u ostvarenjima takvih veličina kao što su Shakespeare, Comenius,Giordano Bruno i Francis Bacon. Današnji Renesans će ponovo otkriti i ponovostvoriti iskustvo organskog jedinstva čovečanstva i planete Zemlje. Mitrinović jeskrenuo pažnju na znašajne pisce iz prošlosti koji su doprineli ovoj ideji. Nijetražio da njegovi sopstveni predlozi budu smatrani originalnim, ali je prepoznao

delo tih stvaralaca kao svoje izvore i onda istakao njihov značaj za današnjicu.Njegov lični zahtev za originalnošću leđi u pravcu predlaganja i utemeljenjaosnova za sintezu koja će pokriti sve dimenzije ljudskog života. Bilo jeneophodno prihvatiti da su tri otkrovenja projavljena u tri stupnja razvitka ljudskesvesti, predhrišćansko, hrišćansko i današnje, bila od jednakog značaja, ineophodna za razumevanje današnjeg trenutka. Bez Senata, kao sinteze tridruštvene sfere, različitost i individualna sloboda ne bi bile moguće. Slično,prefiks Antropo- za svaku granu nauke, što kazuje da je pojedinačno ljudsko bićecentralni integrativni faktor, osiguraće njegov potencijal doprinosa ljudskomživotu.

Kreativnost budućnosti uzeće na sebe formu kritike, a osnova za procenuje značaj ili vrednost svakog rada za ljudski život. Celina našeg nasleđa uliteraturi, nauci, religiji i umetnosti zahteva da bude prevrednovana sa današnjetačke gledišta. Zbog potrebe za zajedničkim vrednostima, Mitrinović je predložioda se procenjivanje studira kao nauka aksiologija. Kroz dikusije, pojedinci morajubiti svesni na kojoj osnovi baziraju svoje sudove, imajući u vidu da u budućnostineće više biti vođstva od strane velikih lidera. Težnja za originalnošću će postatiirelevantna, jer više neće biti originalnih genija kao u prošlosti. Umetnostbudućnosti će biti kreativna kritika, gde kritika nanovo izražava i vrednuje remek-delo prošlosti i tako ga oživljava u novoj formi.

Verujemo da je objavljujući svoje ideje, Mitrinović gledao u budućnost, aove ideje su danas aktuelne više nego ikad. Vratimo se Mitrinovićevim rečima, "OD INDIVIDUALNE INICIJATIVE PREKO SAVEZA POJEDINACA DOAPSOLUTNOG KOLEKTIVA ": dok je Gutkind govorio da će sledeća stepenicaza čovečanstvo biti veća od prelaza od životinje ka čoveku, Mitrinović je takođeistakao da polusvesne sile evolucije, koje su dovde dovele ljudski progres, danasviše ne deluju. Koje god se odluke, dobre ili zle, donesu danas, to su svesneodluke, za koje su pojedinci lično odgovorni. U ovom kritičnom trenutku svetskeistorije, organizacija “New Atlantis Foundation” se nada da će pojedinci uvidetipotrebu da razmišljaju na novi način: o samima sebi i o svetu kao organskojcelini. Trostruk društveni poredak može se stvoriti inicijativom ovih pojedinaca dastvore nove međusobne odnose u kontekstu celog ljudskog kolektiva, ali ipak uformi inter-personalne posvećenosti.