nast avni plan oms

PRAVILNIK

PRAVILNIK

O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU OSNOVNOG MUZIKOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2010)

lan 1

Ovim pravilnikom utvruje se nastavni plan i program osnovnog muzikog obrazovanja i vaspitanja koje traje est godina, etiri godine i dve godine i ostvaruje se u dva obrazovna ciklusa.

lan 2

kola moe da organizuje nastavu pripremnog razreda za uenike mlaeg uzrasta.

Nastavni plan i program osnovnog muzikog obrazovanja i vaspitanja i pripremnog razreda odtampan je uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

Uenik koji se istie sposobnostima i znanjem moe da stekne osnovno muziko obrazovanje i vaspitanje u roku kraem od propisanog u nastavnom planu i programu.

lan 3

U I razred osnovne muzike kole u trajanju od est godina moe da se upie uenik - mlai od devet, u trajanju od etiri godine - mlai od jedanaest i u trajanju od dve godine - stariji od etrnaest godina.

U I razred za instrumente kontrabas i udaraljke moe da se upie uenik mlai od petnaest godina.

U I razred osnovne muzike kole moe da se upie i uenik stariji nego to je propisano stavom 1. ovog lana, ukoliko na prijemnom ispitu ispolji izuzetne muzike sposobnosti.

U I razred osnovne muzike kole moe da se upie i dete predkolskog uzrasta, ukoliko na prijemnom ispitu ispolji izuzetne muzike sposobnosti.

lan 4

Nastava u osnovnoj muzikoj koli izvodi se individualno (nastava instrumenta i pevanja) i grupno (nastava solfea, teorije muzike, orkestra, hora, kamerne muzike i grupnog sviranja).

Grupa u nastavi solfea i teorije muzike moe da ima najvie deset uenika, orkestar trideset, hor pedeset, a kamerni ansambl i grupno sviranje (odsek za tradicionalno srpsko pevanje i sviranje) najvie tri uenika.

lan 5

as individualne nastave u I ciklusu estogodinjeg, etvorogodinjeg i dvogodinjeg osnovnog muzikog obrazovanja i vaspitanja traje 30 minuta.

as uporednog klavira za uenike solo pevanja i srpskog tradicionalnog pevanja traje 45 minuta.

asovi grupne nastave i svi ostali asovi individualne nastave traju po 45 minuta.

lan 6

Nakon savladanog programa osnovnog muzikog obrazovanja i vaspitanja, ueniku se izdaje svedoanstvo o steenom osnovnom muzikom obrazovanju i vaspitanju.

lan 7

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o nastavnom planu i programu osnovnog muzikog obrazovanja i vaspitanja ("Prosvetni glasnik", broj 6/94).

lan 8

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

NASTAVNI PLAN ZA OSNOVNO MUZIKO OBRAZOVANJE I VASPITANJE

NASTAVNI ODSECI

A - OBAVEZNI

1. Odsek za klasinu muziku

2. Odsek za srpsko tradicionalno pevanje i sviranje

B - IZBORNI

1. Odsek za ranu muziku

2. Odsek za narodnu muziku

3. Odsek za dez muziku

A - OBAVEZNI ODSECI

ODSEK ZA KLASINU MUZIKU - ESTOGODINJE OBRAZOVANJE I VASPITANJE

NAZIV PREDMETAPrvi ciklusDrugi ciklus

I razredII razredIII razredIV razredV razredVI razred

Fond asova

ned.god.ned.god.ned.god.ned.god.ned.god.ned.god.

Instrument270270270270270270

Solfeo270270270270270270

Teorija muzike----------135

Orkestar, hor, kamerna muzika------270270270

SVEGA414041404140621062107245

ODSEK ZA KLASINU MUZIKU - ETVOROGODINJE OBRAZOVANJE I VASPITANJE


I razredII razredIII razredIV razred

Fond asova

ned.god.ned.god.ned.god.ned.god.

Instrument270270270270

Solfeo270270270270

Teorija muzike------135

Orkestar, hor, kamerna muzika----270270

SVEGA4140414062107245

ODSEK ZA KLASINU MUZIKU - DVOGODINJE OBRAZOVANJE I VASPITANJE


I razredII razred

Fond asova

nedeljnogodinjenedeljno

Solo pevanje270270

Solfeo3105270

Teorija muzike--135

Uporedni klavir135135

SVEGA62106210

ODSEK ZA KLASINU MUZIKU - PROGRAM ZA UENIKE OTEENOG VIDA

razred

I pripremniII pripremniIIIIIIIVVVI

fond asova

ned.god.ned.god.ned.god.ned.god.ned.god.ned.god.ned.god.ned.god.

Instrument270270270270270270270270

Solfeo270270270270270270270270

Teorija muzike--------------135

Orkestar, hor, kam. muzika----------270270270

SVEGA41404140414041404140621062107245

SRPSKO TRADICIONALNO SVIRANJE - ETVOROGODINJE OBRAZOVANJE I VASPITANJE


I razredII razredIII razredIV razred

Fond asova

ned.god.ned.god.ned.god.ned.god.

Instrument270270270270

Solfeo270270270270

Teorija muzike------135

Grupno sviranje ili izborni instrument----135135

SVEGA4140414051756210

SRPSKO TRADICIONALNO PEVANJE - DVOGODINJE OBRAZOVANJE I VASPITANJE


I razredII razred

Fond asova

nedeljnogodinjenedeljnogodinje

Srpsko tradicionalno pevanje270270

Solfeo3105270

Teorija muzike--135

Uporedni klavir135135

SVEGA62106210

PREGLED ODSEKA SA INSTRUMENTIMA I PEVANJEM

INSTRUMENT PEVANJE ODSEK

Obavezni Izborni

Odsek za klasinu muziku Odsek za srpsko tradicionalno sviranje i pevanje Odsek za ranu muziku Odsek za narodnu muziku Odsek za dez muziku

Violina * - * * -

Viola * - * - -

Violonelo * - * - -

Kontrabas * - - * *

iani narodni instrumenti - * - - -

Gitara * - * * *

Bas gitara - - - - *

Tambura * - - - -

Mandolina * - - - -

Harfa * - * - -

Renesansna (mala) harfa * - * - *

Klavir * - * - *

Harmonika * - - * -

Orgulje - - * - -

embalo - - * - -

Flauta * - * * -

Oboa * - * - -

Klarinet * - * * -

Saksofon * - - - *

Fagot * - * - -

Horna * - * - -

Truba * - - - *

Trombon * - * - *

Tuba * - - - -

Duvaki narodni instrumenti - * - - -

Udaraljke * - - - -

Bubnjevi - - - - *

Gudaki instrumenti za ranu muziku - - * - -

iani instrumenti za ranu muziku - - * - -

Duvaki instrumenti za ranu muziku - - * - -

Solo pevanje * - - - -

Srpsko tradicionalno pevanje - * - - -

Renesansno pevanje - - * - -

Pevanje narodne muzike - - - *

Dez pevanje - - - - *

ORGANIZACIJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA

A - OBAVEZNI ODSECI

1. ODSEK ZA KLASINU MUZIKU

U okviru estogodinjeg osnovnog muzikog obrazovanja i vaspitanja izuavaju se sledei instrumenti: violina, viola, violonelo, gitara, tambura E-prim, tambura A-bas prim, mandolina, harfa, klavir, harmonika i flauta.

U okviru etvorogodinjeg osnovnog muzikog obrazovanja i vaspitanja izuavaju se sledei instrumenti: kontrabas, renesansna (mala) harfa, oboa, klarinet, saksofon, fagot, horna, truba, trombon, tuba i udaraljke.

U okviru dvogodinjeg osnovnog muzikog obrazovanja i vaspitanja izuava se program solo pevanja.

Pored nastave instrumenta, odnosno pevanja, na Odseku za klasinu muziku izuavaju se: solfeo, teorija muzike, orkestar, hor, kamerna muzika i uporedni klavir.

PROGRAM ZA UENIKE OTEENOG VIDA

U okviru Odseka za klasinu muziku izuava se Program za uenike oteenog vida koji obuhvata sledee predmete: klavir, harmoniku, flautu, klarinet, trubu, solfeo, teoriju muzike, hor i kamernu muziku. Ostale instrumente uenici oteenog vida pohaaju prema redovnom planu i programu Odseka za klasinu muziku.

Nastava klavira, harmonike i solfea ostvaruje se u I i II pripremnom razredu i od I do VI razreda osnovnog muzikog obrazovanja i vaspitanja.

Program za uenike oteenog vida isti je kao program uenika Odseka za klasinu odseka, osim u I i II pripremnom razredu i u I razredu osnovnog muzikog obrazovanja i vaspitanja.

Nastavni plan i program klavira, harmonike i solfea za II, III, IV, V i VI razred, isti je kao i redovan plan i program na Odseku za klasinu muziku.

Nastavni plan i program flaute, klarineta i trube, isti je kao i redovan plan i program za ove instrumente na Odseku za klasinu muziku.

Nastava klavira i harmonike u pripremnom razredu je individualna.

asovi u pripremnom razredu za instrument traju 30 minuta, a u svim ostalim razredima (od I do VI) 45 minuta.

asovi teoretskih predmeta traju 45 minuta.

2. ODSEK ZA SRPSKO TRADICIONALNO PEVANJE I SVIRANJE

Srpsko tradicionalno sviranje na narodnim instrumentima izuava se u okviru etvorogodinjeg, a srpsko tradicionalno pevanje u okviru dvogodinjeg osnovnog muzikog obrazovanja i vaspitanja.

Izuavaju se iani (gusle, razliite vrste tambura i dr.) i duvaki instrumenti (frula, dvojnice, okarina, upeljka, duduk, kaval, diple, gajde i dr.).

Nastava na Odseku za srpsko tradicionalno pevanje i sviranje organizuje se tako da uenici III i IV razreda ianih i duvakih instrumenata u okviru nastave izuavaju izradu i popravku instrumenata.

B - IZBORNI ODSECI

Uenici izbornih odseka imaju dva asa nastave glavnog predmeta na Odseku za klasinu muziku i jedan as nastave na izbornom odseku za koji se opredele.

1. ODSEK ZA RANU MUZIKU

Na Odseku za ranu muziku izuavaju se sledei instrumenti: rebeka, fidel, viela, viola da gamba, lauta, renesansna (mala) harfa, embalo, orgulje, blok flauta, traverzo flauta, almaj, krumhorn, kornamuza, dulcijan, cink, kornet, segbat i renesansno pevanje.

Na ovaj odsek upisuju se uenici koji pohaaju Odsek za klasinu muziku i to sledee predmete:

rebeka, fidel i viela - uenici V i VI razreda violine i viole;

viola da gamba - uenici V i VI razreda violonela;

lauta - uenici V i VI razreda gitare;

renesansna (mala) harfa - uenici III i IV razreda etvorogodinjeg i uenici V i VI razreda estogodinjeg osnovnog muzikog obrazovanja i vaspitanja svih instrumenata;

embalo i orgulje - uenici V i VI razreda klavira;

blok flauta i traverzo flauta - uenici VI razreda flaute;

almaj - uenici IV razreda oboe;

krumhorn i kornamuza - uenici IV razreda klarineta;

dulcijan - uenici IV razreda fagota;

cink i kornet - uenici IV razreda trube i horne;

segbat - uenici IV razreda trombona;

renesansno pevanje - uenici II razreda solo pevanja, kao i uenici zavrnog razreda dvogodinjeg, etvorogodinjeg ili estogodinjeg osnovnog muzikog obrazovanja i vaspitanja svih instrumenata.

2. ODSEK ZA NARODNU MUZIKU

Na Odseku za narodnu muziku izuavaju se sledei instrumenti: violina, kontrabas, gitara, harmonika, flauta, klarinet i pevanje narodne muzike.


violina - uenici V i VI razreda violine;

kontrabas - uenici III i IV razreda kontrabasa;

gitara - uenici V i VI razreda gitare;

harmonika - uenici IV, V i VI razreda harmonike;

flauta - uenici V i VI razreda flaute;

klarinet - uenici III i IV razreda klarineta;

pevanje narodne muzike - uenici II razreda solo pevanja, kao i uenici zavrnog razreda dvogodinjeg, etvorogodinjeg ili estogodinjeg osnovnog muzikog obrazovanja i vaspitanja svih instrumenata.

3. ODSEK ZA DEZ MUZIKU Na Odseku za dez muziku izuavaju se sledei instrumenti: kontrabas, bas gitara, gitara, klavir, saksofon, truba, trombon, bubnjevi i dez pevanje.


kontrabas - uenici III i IV razreda kontrabasa;

bas gitara - uenici III i IV razreda kontrabasa;

gitara - uenici V i VI razreda gitare;

klavir - uenici V i VI razreda klavira;

saksofon - uenici III i IV razreda saksofona, flaute, oboe, klarineta ili fagota;

truba - uenici III i IV razreda trube;

trombon - uenici III i IV razreda trombona;

bubnjevi - uenici III i IV razreda udaraljki;

dez pevanje - uenici II razreda solo pevanja, kao i uenici zavrnog razreda dvogodinjeg, etvorogodinjeg ili estogodinjeg osnovnog muzikog obrazovanja i vaspitanja svih instrumenata.

ISPITI

U osnovnoj muzikoj koli polau se sledei ispiti:

- prijemni;

- godinji;

- razredni;

- popravni.

Prijemni ispit polae se pre upisa u I razred, po pravilu u junskom ili avgustovskom roku. Na prijemnom ispitu proverava se sluh, ritam, muzika memorija. Uenici koji su pohaali program pripremnog razreda, polau prijemni ispit.

Godinji ispit iz glavnog predmeta polau uenici III, IV, V i VI razreda estogodinjeg - II, III i IV razreda etvorogodinjeg - kao i II razreda dvogodinjeg osnovnog muzikog obrazovanja i vaspitanja.

Godinji ispit iz solfea polau uenici III i VI razreda estogodinjeg - II i IV razreda etvorogodinjeg, kao i II razreda dvogodinjeg osnovnog muzikog obrazovanja i vaspitanja.

Godinji ispit iz teorije muzike polau uenici VI razreda estogodinjeg, IV razreda etvorogodinjeg i II razreda dvogodinjeg osnovnog muzikog obrazovanja i vaspitanja.

Godinji ispit iz uporednog klavira, polau uenici II razreda dvogodinjeg osnovnog muzikog obrazovanja i vaspitanja.

Uenici koji ubrzano napreduju polau godinji ispit u tri ispitna roka, u januarskom, junskom i septembarskom ispitnom roku.

Uenici koji na godinjem ispitu u IV i V razredu estogodinjeg osnovnog muzikog obrazovanja i vaspitanja dobiju negativnu ocenu iz glavnog predmeta ponavljaju razred. Uenici koji na godinjem ispitu dobiju negativnu ocenu iz nekog od ostalih predmeta polau popravni ispit u avgustovskom roku.

Uenici razreda u kojima nema godinjeg ispita ocenjuju se godinjom ocenom. Vanredni uenici polau godinji ispit iz svih predmeta, u svim razredima.

Razredni ispit polau uenici koji, u toku kolske godine, nisu pohaali vie od treine ukupnog broja asova, a utvrdi se da nisu savladali sadraj nastavnog programa za taj razred. Uenici takoe polau razredni ispit iz predmeta iz kojeg nije odrano vie od treine asova utvrenih nastavnim planom. Uenici koji dobiju negativnu ocenu na razrednom ispitu polau popravni ispit u avgustovskom roku, a uenici zavrnog razreda u junskom i avgustovskom roku.

Uenici koji ne poloe razredni ispit ponavljaju razred.

Popravni ispit polau uenici sa nedovoljnom ocenom iz predmeta iz kojeg se ne polae godinji ispit i uenici sa nedovoljnom ocenom na godinjem ispitu iz solfea, teorije muzike i uporednog klavira.

Uenici sa nedovoljnom ocenom na godinjem ispitu iz glavnog predmeta ne mogu da polau popravni ispit. Uenik koji ima do dve nedovoljne zakljuene ocene polae popravni ispit u avgustovskom roku, a uenik zavrnog razreda u junskom i avgustovskom roku.

SMOTRE

Smotre se organizuju u cilju provere znanja i napredovanja uenika u toku i na kraju kolske godine prema nastavnom planu i programu odgovarajueg odseka i predmeta i ostvaruju se na osnovu kolskog programa.

ORGANIZACIJA NASTAVE

a) Nastava glavnog predmeta - instrumenta, odnosno pevanja

Tokom estogodinjeg (u I, II i III razredu), etvorogodinjeg (u I i II razredu) i dvogodinjeg (u I razredu) osnovnog muzikog obrazovanja i vaspitanja, as traje 30 minuta, a u svim ostalim razredima 45 minuta.

Nastava glavnog predmeta i uporednog klavira je individualna u svim razredima.

as uporednog klavira u I i II razredu za solo pevanje i srpsko tradicionalno pevanje traje 45 minuta.

b) Nastava solfea i teorije muzike

Nastava solfea i teorije muzike odvija se u grupama od najvie 10 uenika. asovi solfea i teorije muzike traju po 45 minuta.

v) Nastava orkestra, hora i kamerne muzike

Nastava orkestra je obavezna za uenike IV, V i VI razreda violine, viole, violonela, tambure, mandoline, harmonike i flaute, kao i za uenike III i IV razreda kontrabasa, oboe, klarineta, saksofona, fagota, horne, trube, trombona, tube i udaraljki.

Uenici instrumentalisti koji ne sviraju u orkestru obavezni su da pohaaju nastavu hora ili kamerne muzike.

Ukoliko kola ima mogunosti, moe za uenike IV, V i VI razreda gitare, tambure i flaute da organizuje nastavu orkestara gitara, odnosno tambura i flauta.

Nastava kamerne muzike organizuje se za uenike IV, V i VI razreda estogodinjeg, kao i za uenike III i IV razreda etvorogodinjeg osnovnog muzikog obrazovanja i vaspitanja. Kamerni ansambli se formiraju prema brojnom stanju uenika i predviaju se godinjim kolskim programom.

asovi orkestra, hora i kamerne muzike traju po 45 minuta. Za potrebe javne i kulturne delatnosti mogue je poveati fond asova iz ovih predmeta.

g) Klavirska saradnja - korepeticija

asove korepeticije imaju uenici gudakih instrumenata, tambure, mandoline, duvakih instrumenata, udaraljki i solo pevanja.

Za uenike prva tri razreda gudakih instrumenata, tambure, mandoline i flaute i prva dva razreda ostalih duvakih instrumenata, kontrabasa i udaraljki, nastava korepeticije je 15 minuta nedeljno po ueniku.

Za uenike IV, V i VI razreda gudakih instrumenata, tambure, mandoline i flaute i III i IV razreda ostalih duvakih instrumenata, kontrabasa i udaraljki nastava korepeticije je 30 minuta nedeljno po ueniku.

Uenici I razreda solo pevanja nastavu korepeticije imaju 30 minuta, a II razreda 45 minuta nedeljno po ueniku.

Klavirski saradnik - korepetitor dri ueniku nastavu u prisustvu njegovog nastavnika glavnog predmeta.

DOPUNSKA NASTAVA

Za uenike koji u uenju imaju tekoe zbog kojih ne postiu zadovoljavajui uspeh, organizuje se dopunska nastava. Organizovanje dopunske nastave predlau struna vea predmeta.

DODATNA NASTAVA

Za uenike koji se istiu svojim talentom, znanjem i napredovanjem, organizuje se dodatna nastava. Organizovanje dodatne nastave predlau struna vea predmeta.

KULTURNA I JAVNA DELATNOST

Kulturna i javna delatnost osnovne muzike kole najue je povezana sa njenom obrazovno-vaspitnom ulogom i ine je:

- organizovanje kolskih i vankolskih uenikih javnih nastupa i koncerata (solisti, ansambli, orkestri i horovi);

- organizovanje koncerata nastavnika kole;

- organizovanje koncerata gostujuih muzikih umetnika;

- aktivnosti vezane za organizovanje uea uenika na domaim i meunarodnim muzikim takmienjima (za soliste, kamerne ansamble, orkestre i horove); smotrama, festivalima i slinim manifestacijama, kao i za samostalno organizovanje ovakvih manifestacija;

- organizovanje raznih vrsta proslava, memorijala, razmena, gostovanja i slinih manifestacija;

- organizovanje majstorskih kurseva istaknutih muzikih pedagoga i izvoaa;

- organizovanje predavanja, seminara, tribina, savetovanja i slinih skupova, vezanih za muziku pedagoko-izvoaku problematiku;

- organizovanje uenikih ekskurzija;

- organizovanje medijskih promocija razne vrste;

- uspostavljanje raznih oblika saradnje sa domaim i inostranim obrazovnim i kulturnim institucijama.

NASTAVNI PROGRAM ZA OSNOVNO MUZIKO OBRAZOVANJE I VASPITANJE

CILJ

Osposobljavanje uenika za bavljenje muzikom na nivou osnovnokolskog znanja i za nastavak kolovanja u srednjoj muzikoj koli.

ZADACI

- Intenzivan i kontinuiran rad na razvoju uenikovih muzikih sposobnosti - spoljanjeg (kontrolnog) i unutranjeg (mentalnog) sluha, oseaja za ritam, muzike memorije i muzike fantazije.

- Upoznavanje uenika sa graom, akustikim svojstvima i izraajnim mogunostima odabranog instrumenta (uenika koji su odabrali pevanje - sa svojstvima ljudskog glasovnog aparata).

- Ovladavanje osnovnom tehnikom sviranja na odabranom instrumentu (za uenike pevanja - vokalnom tehnikom).

- Postizanje razumevanja znaenja i vanosti univerzalnih muzikih izraajnih sredstava (tempa, ritma, metra, dinamike, agogike, artikulacije).

- Osnovno muziko opismenjavanje (postizanje vetine tenog itanja i pisanja nota u raznim kljuevima, brzog prepoznavanja i razumevanja najvanijih tempovskih, karakternih, metrikih, dinamikih, akcentnih, agogikih i artikulacionih oznaka u notnom tekstu i kontinuiran rad na razvoju vetine spretnog sviranja ili pevanja Prima vista).

- Usvajanje osnovnih znanja iz oblasti muzike teorije i istorije.

- Osposobljavanje za samostalno uenje i vebanje.

- Sticanje iskustva javnog nastupanja - samostalnog i u ansamblu.

- Izgradnja navike redovnog sluanja umetniki vredne muzike.

- Razvijanje estetskih muzikih kriterijuma.

A) OBAVEZNI ODSECI

1. ODSEK ZA KLASINU MUZIKU

1.1. ESTOGODINJE MUZIKO OBRAZOVANJE I VASPITANJE

GUDAKI INSTRUMENTI

(violina, viola, violonelo)

CILJ


ZADACI

- Formiranje psihomotornih izvoakih relacija u kojima vodeu ulogu treba da ima asocijativni doivljaj zvune materije (unutranji sluh). Razvoj pojedinca zavisi od profesionalnog kolovanja muzikog sluha koji mora da vodi i organizuje izvoake pokrete po principu "od predstave ka njenoj realizaciji", odnosno "od doivljaja zvuka prema pokretu".

- Ovladavanje osnovnom tehnikom sviranja u skladu sa individualnim, anatomskim, psihofizikim i umetnikim mogunostima uenika.

- Razvijanje kritikog odnosa prema osnovnim elementima muzikog izvoenja i izvoenje kompozicija kvalitetnim tonom intonativno tano, ritmiki tano

- Postizanje razumevanja znaenja i vanosti univerzalnih muzikih izraajnih sredstava (tempa, ritma, metra, dinamike, agogike, artikulacije, akcentuacije i instrumentacije) i izgradnja sposobnosti njihove adekvatne stilske upotrebe u procesu izvoenja muzikog dela.

- Muziko opismenjavanje - postizanje vetine tenog itanja i pisanja nota u i razumevanje znaenja najuestalijih (numerikih, grafikih i verbalnih) tempovskih, karakternih, metrikih, dinamikih, agogikih, akcentnih i artikulacionih oznaka u notnom tekstu.

- Razvijanje stvaralako-izvoakih sposobnosti. Razvijanje kreativnosti u skladu sa muzikim, emocionalnim i intelektualnim sposobnostima pojedinca.

- Usmeravanje uenika za samostalno bavljenje instrumentom (formiranje radnih navika).

- Izvoenje programa u celini, napamet.

- Samostalno uvebavanje zadate kompozicije.

- Samostalno itanje nepoznatog notnog teksta.

- Uestvovanje uenika u radu orkestra, kamernih sastava i ostalih oblika grupnog muziciranja.

- Aktivno uee u muzikom ivotu sredine u kojoj ivi.

VIOLINA

I ciklus (I, II i III razred)

I razred

(2 asa nedeljno, 70 asova godinje)

OPERATIVNI ZADACI

- Formiranje muziko-slunih predstava izraajnim pevanjem pesmica po sluhu.

- Poetni rad na razvijanju muzike fantazije, putem igre i prie.

- Upoznavanje sa instrumentom (usvajanje naziva delova instrumenta).

- Notno opismenjavanje.

- Postavka leve ruke i njeno prilagoavanje instrumentu sviranjem jednostavnih pesmica po sluhu (picikato).

- Postavka desne ruke i prilagoavanje voenjem gudala na praznim icama, promenom gudala i prelazima sa ice na icu.

- Usvajanje osnovne podele gudala.

- Upoznavanje sa potezima detae i legato.

- Rad na razvijanju muzikog sluha.

- Rad na dobijanju zvuka, intonaciji, i ritmu.

- Usvajanje prve pozicije.

- Sviranje pesmica razliitog karaktera.

KOLE

- Lj. Stepanovi: Violinska poetnica

- D. Markovi: Poetna kola za violinu, I sveska

- Dene, Reger i Nemet: Violina A Be Ce

- Lanji i Dene: kola za violinu I sveska

- Suzuki: kola za violinu I

- Geza Silvai: kola za violinu A, Be, Ce, De

KOMADI

- D. Markovi: Mali komadi za violinu i klavir. I sveska

- Garlicki, Rodionov, Utkin i Fortunatov: Hrestomatija za I i II razred

- Fortunatov: Mladi violinista, I sveska

- Laslo Roa: Vragolan 1,2

- Laslo Roa: Dueti 1

OBAVEZNI MINIMUM PROGRAMA

- tri durske lestvice sa trozvucima;

- dvadeset vebica;

- deset malih komada pesmica.

JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom kolske godine.

SMOTRA (na kraju kolske godine)

1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida (ili kompozicija virtuoznih izvoakih zahteva);

3. Dve kompozicije, po slobodnom izboru.

NAPOMENE

Smotre i obavezni javni nastupi ne podleu konvencionalnom, numerikom nainu ocenjivanja. Njihova svrha je da omogue javni uvid u proces uenikovog razvoja i napretka, kao i da budu neophodan poligon za uenikovo rano sticanje izvoakog iskustva.

kolama se ostavlja mogunost da u okvirima svojih kolskih programa, propiu neki drugi vid ocenjivanja (usmeni ili pismeni komentar nastavnika ili grupe nastavnika, lanova odgovarajue komisije).

Ueniku je na smotri u toku kolske godine doputeno da svira iz nota, ali na obaveznim javnim nastupima i na smotri na kraju kolske godine mora da svira napamet, jednako kao na svim ostalim javnim nastupima, smotrama i godinjim ispitima, do kraja kolovanja u osnovnoj muzikoj koli.

II razred


OPERATIVNI ZADACI

- Dalji rad na razvoju muziko-slunih predstava putem izraajnog pevanja, sviranja po sluhu.

- Nastavak rada na razvijanju muzike fantazije putem igre i prie.

- Upoznavanje sa znaenjem najeih oznaka za tempo (andante, moderato, allegro, presto...).

- Upoznavanje sa relativnim trajanjem nota (celih, polovina, etvrtina, osmina i njima odgovarajuih pauza i triola) i znaenjem punktiranja.

- Upoznavanje sa znaenjem osnovnih dinamikih oznaka (piano, mezoforte, forte, diminuendo, crescendo...).

- Usavravanje vetine itanja nota sa ciljem uspostavljanja trajne navike upranjavanja ove aktivnosti tokom itavog kolovanja.

- Upoznavanje sa pojmom misaone celine (fraza).

KOLE

- D. Markovi: Poetna kola za violinu I i II sveska

- Lanji i Dene: kola za violinu II sveska

- Suzuki: kola za violinu I

- Gregorijan: Skale

- Geza Silvai: kola za violinu De, E

- Geza Silvai: ute stranice za violinu - III sveska "Osnove razliitih poteza"

- Geza Silvai: ute stranice za violinu - I sveska "Osnove razliitih ritmova"

KOMADI

- D. Markovi: Mali komadi za violinu i klavir, II sveska


- Fortunatov: Mladi violinista. I sveska

- Laslo Roa: Vragolani II, IV, V, VI sveska


KONERTINA

- S. Mah: Laki konertino

- P. Nikoli: Konertino Ge-dur

- Kihler: Konertino Ge-dur


- etiri jednooktavne lestvice;

- est etida sa razliitom problematikom;

- etiri komada razliitog karaktera.

JAVNI NASTUPI



1. Jedna lestvica;

2. Jedna etida (ili kompozicija virtuoznih izvoakih tekoa);


III razred


OPERATIVNI ZADACI

- Nastavak rada na razvoju muziko-slunih predstava uslonjavanjem tekoa savladanih u prethodnom razredu.

- Poetak rada na postupku svesnog memorisanja muzikog dela.

- Nastavak rada na razvijanju muzike fantazije asocijativno podsticajnim razgovorima i buenjem interesovanja za kreativno muziko izraavanje.

- Poetak formiranja predstave o umetniki lepom zvuku, tonsko objanjenje "pevanja" na instrumentu.

- Dalje usavravanje mogunosti izvoakog aparata.

- Proirivanje znanja o oznakama tempa, karaktera, dinamike i agogike.

- Poetni rad na formiranju navike samostalnog vebanja i principa jedinstva sluhovne od mehanike komponente.

KOLE

- D. Markovi: Poetna kola za violinu, II, III sveska

- Lanji i Dene: kola za violinu, III sveska

- Suzuki: kola za violinu II

- Volfart: 60 etida za violinu, op. 45

- Garlicki, Rodionov i Fortunatov: Izabrane etide, I sveska - izbor

- Gregorijan: Skale

- Geza Silvai: kola E, eF

- Geza Silvai: ute stranice za violinu - III sveska "Osnove razliitih poteza"

- Geza Silvai: ute stranice za violinu - I sveska "Osnove razliitih ritmova"

- Geza Silvai: ute stranice za violinu - II sveska "Osnove razliitih ritmova i ukrasa"

KOMADI

- D. Markovi: Mali komadi za violinu i klavir, II sveska


- Fortunatov: Mladi violinista, II sveska

- Laslo Roa: Vragolani VI, VII, III sveska


KONERTINA

- Komarovski: Konertino Ge-dur

- Kihler: Konertino Ge-dur, II, III stav

- Riding: Konertino Ge-dur, De-dur, ha-mol

- Vivaldi (Felinski): Konertino Ge-dur


- etiri lestvice kroz dve oktave i razlaganja po Gregorijanu;

- est etida sa razliitom problematikom;

- etiri komada razliitog karaktera.

JAVNI NASTUPI


ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica kroz dve oktave sa razlaganjima po Gregorijanu;

2. Jedna etida odgovarajue teine;

3. Dva komada razliitog karaktera, varijacije ili konertino.

II ciklus (IV, V i VI razred)

IV razred


OPERATIVNI ZADACI

- Nastavak rada na razvoju muziko-slunih predstava daljim uslonjavanjem tekoa savladanih u prethodnom razredu.

- Nastavak rada na postupku svesnog memorisanja muzikog dela.

- Nastavak rada na razvijanju muzike fantazije podsticajnim razgovorima pojednostavljenog sadraja, primerenog uenikovom uzrastu kao i ukazivanjem na analogije meu umetnikim vrednostima dela iz raznih oblasti umetnikog izraavanja (knjievnosti, slikarstva, vajarstva, arhitekture...).

- Dalje usavravanje efikasnosti izvoakog aparata radom na kompozicijama sloenijih tehnikih zahteva.

- Navikavanje na povremenu upotrebu metronoma u procesu vebanja s insistiranjem na uvianju sutinske razlike izmeu muzikih izraajnih sredstava metra i ritma, odnosno metrinog i ritminog sviranja.

- Upotpunjavanje znanja o oznakama tempa, karaktera, dinamike i agogike, u zavisnosti od oznaka na koje uenik nailazi tokom izuavanja propisanog godinjeg repertoara.

- Kontinuiran rad na razvoju navike samostalnog vebanja.

KOLE

- D. Markovi: kola za violinu III

- Garlicki, Rodionov i Fortunatov: Izabrane etide III

- Volfart: 60 etida, op. 45

- Kajzer: 36 etida, op. 20, I sveska

- Gregorijan: Skale

- Geza Silvai: kola za violinu F

- Geza Silvai: ute stranice za violinu II, III

KOMADI

- D. Markovi: Mali komadi za violinu i klavir, III sveska

- Baklanova: Sonatina Be-dur


- Hrestomatija za III-IV razred

KONERTINA

- A. Janinov: Konertino op. 35

- Kihler: Konertino u stilu Vivaldija De-dur

- L. Portnof: Konertino a-mol

- Huber: Konertino Ef-dur

- Baklanova: Konertino de-mol

- Riding: Konertino Ge-dur


- etiri durske dvooktavne lestvice u poziciji sa razlaganjima po Gregorijanu;

- osam etida sa razliitom problematikom;

- etiri komada razliitog karaktera;

- jedna velika forma: stav iz koncerta, konertina, sonate ili tema s varijacijama.

JAVNI NASTUPI


ISPITNI PROGRAM

1. Jedna dvooktavna lestvica u poziciji sa razlaganjima po Gregorijanu;

2. Dve etide sa razliitom problematikom;

3. Jedna velika forma: stav iz koncerta ili tema s varijacijama.

V razred


OPERATIVNI ZADACI

- Kontinuirani rad na razvoju muzike fantazije.

- Intenzivan rad na daljem razvoju mogunosti izvoakog aparata, putem savlaivanja svih vrsta tehnikih tekoa (u varijantama prilagoenim individualnim mogunostima uenika).

- Kontinuirano upotpunjavanje znanja o oznakama tempa i karaktera, u zavisnosti od oznaka na koje uenik nailazi tokom izuavanja kompozicija iz zadatog godinjeg repertoara.

- Stalno usvajanje novih znanja iz oblasti muzike teorije (povezano sa kompozicijama koje uenik izuava u toku godine).


KOLE

- Garlicki, Rodionov i Fortunatov: Izbor etida, III sveska

- Volfart: 60 etida op. 45

- Kajzer: 36 etida op. 20, II sveska

- Mazas: Etide op. 36, I sveska

- Dont: Etide op. 37 - izbor

- Gregorijan: Skale

KOMADI


- Garlicki, Rodionov i Fortunatov: Hrestomatija II

- Hrestomatija IV i V razred

VELIKE FORME

- A. Vivaldi: Koncert De-dur, I stav

- A. Vivaldi: Koncert Ge-dur, I stav

- A. Vivaldi: Koncert a-mol, I stav

- O. Riding: Koncert De-dur, op. 25

- O. Riding: Koncert Ge-dur, op. 24

- Komarovski: Koncert A-dur

- Dankla: Varijacije

- Baklanova: Varijacije

- A. Komarovski: Varijacije


- dve dvooktavne durske i molske lestvice sa razlaganjima sa promenom pozicija po Gregorijanu;

- osam etida razliite problematike;

- dva komada razliitog karaktera;

- jedna velika forma: stav iz koncerta ili varijacije.

JAVNI NASTUPI


ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica kroz dve oktave sa promenom pozicija i razlaganjima po Gregorijanu;


3. Jedan stav koncerta.

VI razred


OPERATIVNI ZADACI

- Nastavak rada na tehnici svesnog memorisanja.

- Osposobljavanje uenika za samostalno razvijanje muzike fantazije.

- Intenzivan rad na daljem usavravanju efikasnosti izvoakog aparata.



KOLA

- Kajzer: 36 etida za violinu op. 20, III sveska

- Mazas: Etide op. 36, I sveska

- Garlicki, Rodionov i Fortunatov: Izbor etida, III sveska

- Krojcer i Jampolski: Etide (poetne etide)

KOMADI

- G. F. Teleman: Sarabanda i Gavota

- L. Bokerini: Menuet

- J. H. Fioko: Allegro- A. Koreli: Allegro De-dur

- N. Rubintajn: Preslica

- Hrestomatija za V i VI razred

- Mladi violinista III sveska

- Dankla: Varijacije

VELIKE FORME

- G. F. Teleman: Sonatine Ge-dur, E-dur, Ef-dur

- A. Koreli: Sonate A-dur, e-mol

- Z. Fibih: Sonatina de-mol

- A. Vivaldi: Koncert a-mol, II i III stav

- J. S: Bah: Koncert a-mol, I stav

- J. B. Akolaj: Koncert a-mol

- G. B. Vioti: Koncert op. 23, Ge-dur, I stav


- dve trooktavne durske i molske lestvice sa razlaganjima po Gregorijanu;

- est etida razliite problematike;

- dva komada razliitog karaktera;

- dve velike forme: stav iz koncerta i dva stava iz barokne sonate.

JAVNI NASTUPI


ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica kroz tri oktave sa razlaganjima po Gregorijanu;


3. Jedan komad;

4. Jedan stav koncerta.

PREPORUENA LITERATURA ZA PRVI CIKLUS

Preporuena literatura nije obavezujua niti je iscrpna i predlae se kao podsetnik u kojem se mogu pronai uporita za samostalnu kreaciju u svakodnevnoj kolskoj praksi i kao podsticaj za dalji razvoj profesionalnih ideja i postupaka.

- N. Baklanova: Prvi asovi, Moskva, 1977.

- Dene, Reger i Nemet: Violina A Be Ce, Budimpeta, 1997.

- D. Markovi: Neka uvek bude pesma, poetna kola za violinu, Beograd 1975.

- D. Markovi: Neka uvek bude pesma, 2. deo Beograd, 1975.

- D. Markovi: Kolo oko sveta, 3. deo, Beograd, 1982.

- K. Rodionov: Poetna kola za violinu, Moskva, 1972.

- Lanji i Dene: kola za violinu, I i II deo, Budimpeta, 1997.

- Fortunatov: Mladi violinista, I i II deo, Rostov, 1997.

- S. M. aljman: Postau violinista, Lenjingrad, 1984.

- M. Garlickij: Korak po korak, Moskva, 1985.

- V. Jakubovskaja: Na vrh postupno, Sent-Petersburg, 1974.

- Stanko, Starjuk: Prvi koraci mladog violiniste, Kijev, 1984.

- Lj. Stepanovi: Violinska poetnica

- Stecenka i Tugovi: Violina, I razred, Kijev, 1980.

- V. Stecenka: Prve melodije, Kijev, 1960.

- K. I. Tahtadiev: Violina 1, Kijev, 1991.

- Parhomenko i Zeljdis: Violina, Kijev, 1974.

- A. Grigorijan: Poetna kola sviranja na violini, Moskva, 1991.

- Garlickij, Rodionov, Utkin i Fortunatov: Hrestomatija, I i II deo, Moskva, 1963.

- D. Markovi: Mali komadi za violinu i klavir, I i II deo, Beograd, 1977.

- M. Ivanovi: Od klasike do moderne, I i II deo, Beograd, 1972.

- Garlickij, Rodionov, Utkin i Fortunatov: Izbor etida za violinu za uenike I-III razreda

- Volfart: 60 etida za violinu, op. 45, Beograd, 1975.

- Kajzer: Etide za violinu op. 20, Beograd, 1975.

- Suzuki: kola za violinu, Tokio, 1978.

- P. Nikoli: Konertino br. 1, Ge-dur


- O. Riding: Konertino ha-mol, Ge-dur

- A. Komarovski: Konertino Ge-dur

- G. F. Hendl: Varijacije A-dur

- A. Vivaldi: Koncert Ge-dur, I stav

- F. Kihler: Koncert Ge-dur, I stav

- N. Baklanova: Konertino, de-mol

PREPORUENA LITERATURA ZA DRUGI CIKLUS

Preporuena literatura nije obavezujua niti je iscrpna i predlae se kao podsetnik u kojem se mogu pronai uporita za samostalnu kreaciju u svakodnevnoj kolskoj praksi i kao podsticaj za dalji razvoj profesionalnih ideja i postupaka.

- Garlickij, Rodionov, Utkin i Fortunatov: Izbor etida za violinu za uenike III - V razreda

- Gregorijan Skale, Moskva 1973.

- Dont: Etide op. 37

- Krojcer: 42 etide Moskva, 1973.

- Mazas Etide op. 36 sv. 1,2

- radek: Vebe sv. 1

- Garlickij, Rodionov, Utkin i Fortunatov: Hrestomatija, za 3, 4, 5, 6 razred, Moskva, 1963.

- Suzuki: kola za violinu4-8sv., Tokio, 1978.

- Fortunatov: Mladi violinista, II, III deo, Rostov, 1997.

- Baklanova: Varijacije G dur

- . Dankla: Varijacije 1 (na temu Painija)

Varijacije 3 (na temu Belinija)

Varijacije 5 (na temu Vejglja)

Varijacije 6 (na temu Merkadantea)

Koncertni solo

- A. Koreli: Sonata e mol

Sonata de mol

Sonata A dur

- Martinu: Sonatina

- . Akolaj: Koncert a mol

- A. Vivaldi: Koncert a mol

Koncert e mol

Koncert Ge dur

Koncert ge mol

- F. Zajc: Koncert 1

- A. Komarovski: Varijacije na rusku temu

Koncert 2

Koncert 1

- J. S. Bah: Koncert a mol

- . Berio: Baletske scene

Koncert a mol

- V. Stojanov: Konertino

- P. Hristoskov: Konertino

- V. Markovi: Zbirka najzastupljenijih violinskih koncerata

VIOLA


Od I do III razreda uenici viole rade po planu i programu za violinu, a od IV razreda poinje diferencijacija i uenici koji se opredele za violu rade po ovom programu.


IV razred


OPERATIVNI ZADACI



- Nastavak rada na razvijanju muzike fantazije podsticajnim razgovorima pojednostavljenog sadraja, primerenog uenikovom uzrastu kao i ukazivanjem na analogije meu umetnikim vrednostima dela iz raznih oblasti umetnikog izraavanja (knjievnosti, slikarstva, vajarstva, arhitekture...)





KOLE

- Gregorijan: Skale

- Hans Sit: kola za violu (Peters)

- Volfart: Etide za violu (Peters)

- Marko Frank: kola za violu

- A. B. Bruni: kola za violu i etide

- H. radik: I sveska

- O. evik: Op. 1, I sveska

KOMADI

- S. Grgi: Album za mlade violiniste

- Hrestomatija za violu (zbirka komada za violu, izdanje Moskva)

VELIKE FORME

- Vivaldi: Koncert Ce-dur

- Teleman: Koncert De-dur

- Odgovarajua konertina i koncerti za violinu napisani u alt kljuu (transkripcije)


- etiri dvooktavne lestvice sa trozvucima i tehnike vebe;

- osam etida;

- etiri komada;

- jedan koncert ili konertino odgovarajue tehnike teine.

JAVNI NASTUPI


ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica sa potezima i trozvucima;

2. Jedna etida;

3. Jedan komad;

4. Velika forma: koncert ili konertino (I ili II i III stav).

Ispitni program se izvodi napamet.

V razred


OPERATIVNI ZADACI






KOLE

- Frank Marko: kola za violu

- Hans Sit: kola za violu (Peters)

- M. Garlicki, K. Fortunatov i K. Rodionov: Izabrane etide, II sveska

- F. Henrik: kola za violu (ot)

- H. E. Kaizer: kola za violu

- Dejan Markovi: IV sveska


- O. evik: Op. 1, I sveska - izbor

- H. radik: I sveska - izbor

KOMADI

- M. Ivanovi: Od pretklasike do moderne

- M. Garlicki, K. Fortunatov i K. Rodionov: Hrestomatija, II sveska


- Minijature za violu (PVM Krakov)

- Zbornik komada za violu (FMU)

- Odgovarajua literatura za violinu napisana u alt kljuu

VELIKE FORME

- G. F. Teleman: Sonata De-dur, A-dur, a-mol, de-mol, Ce-mol

- G. F. Teleman: Sonatina A-dur i De-dur

- A. Vivaldi: 6 sonata za violonelo

- A. Vivaldi: Koncert u De-duru, Ge-duru i a-molu - transkripcije za violu

- Treksler: Sonata

- C. F. Zelter: Koncert


- etiri dvooktavne lestvice sa trozvucima i septakordima od I do VI pozicije;

- osam etida;

- etiri komada;

- dve velike forme: konertino, koncert I ili II i III stav, sonate, pretklasine sonate, varijacije.

JAVNI NASTUPI


ISPITNI PROGRAM

1. Jedna lestvica sa potezima i trozvucima;

2. Jedna etida;

3. Jedan komad;

4. Jedna velika forma - koncert I ili II i III stav ili varijacije, ili dva stava pretklasine sonate.


VI razred


OPERATIVNI ZADACI






LESTVICE

- A. Mac, K. Fle, Galimijan

KOLE

- F. Herman: kola (Peters)






- H. Sit: Etide u dohvatima op. 32

- H. radik: I sveska - izbor

- R. Krojcer: Etide, op. 1-5

- F. Mazas: I sveska

KOMADI

- Zbirka pedagokih repertoara za violinu i klavir (Moskva)

- Komadi za violinu (Sofija)

- Minijature za violu (Krakov)


- Klasini komadi I i II (Peters)

- M. Ivanovi: Od pretklasike do moderne

- Teleman: Tema sa varijacijama

- Bokerini: Menuet

- B. Marelo: Grave i allegro- Mocart: Sanje, iga

- F. ubert: Balada

- B. Bartok: Balada

- B. Bartok: Vee na selu

- K. M. Veber: Serenada

- F. List: Romansa

- J. Hajdn: Menuet

VELIKE FORME

- Koreli: Sonata A-dur i e-mol

- G. F. Teleman: Sonata Ge-dur, E-dur i Ef-dur

- A. Vitalov: Koncert u E-duru, a-molu i ge-molu

- G. F. Teleman: Koncert u Ge-duru

- G. F. Teleman: Koncert za dve viole

- J. Handokin: Koncert

- O. Gerster: Koncert

- V. Flekton: Sonata

- Lokateli: Sonata


- pet lestvica kroz tri oktave sa trozvucima, etvorozvucima i dvohvatima

- terce, sekste, oktave;

- est etida;

- etiri komada;- dve velike forme.

JAVNI NASTUPI


ISPITNI PROGRAM

1. Trooktavna lestvica sa potezima trozvucima, etvorozvucima i dvozvucima - do V pozicije;

2. Dve etide;

3. Jedan komad;

4. Jedna velika forma: koncert I ili II i III stav ili sonata u celini.


PREPORUENA LITERATURA

Preporuena literatura nije obavezujua, niti je iscrpna i predlae se kao podsetnik u kojem se mogu pronai uporita za samostalnu kreaciju u svakodnevnoj kolskoj praksi i kao podsticaj za dalji razvoj profesionalnih ideja i postupaka.

- A. Nienski: kola za violu, I i II deo

- M. Frank: Etide za poetnike

- Volfart: 60 etida za violu

- A. B. Bruni: Poetna kola za violu

- S. Grgi: Izbor komada za poetnike

- N. Baklanova: Prvi asovi, Moskva, 1977.

- Dene, Reger i Nemet: Violina A Be Ce, Budimpeta, 1997.

- D. Markovi: kola za violinu, I, II i III deo, Beograd, 1975.

- K. Radionov: Poetna kola za violinu, Moskva, 1972.

- Lanji i Dene: kola za violinu, I, II deo, Budimpeta, 1997.

- Fortunatov: Mladi violinista, I, II deo, Rostov, 1997.

- S. M. aljman: Postau violinista, Lenjingrad, 1984.

- A. Grigorijan: Poetna kola sviranja na violini, Moskva, 1991.

- Garlickij, Rodionov, Utkin i Fortunatov: Hrestomatija, I i II deo, Moskva, 1963.

- D. Markovi: Mali komadi za violinu i klavir, I i II deo, Beograd, 1977.

- M. Ivanovi: Od klasike do moderne, I i II deo, Beograd, 1972.

- Garlickij, Rodionov, Utkin i Fortunatov: Izabrane etide, Moskva 1963.

- Volfart: 60 etida za violinu, op. 45, Beograd, 1975.

- Kajzer: Etide za violinu, op. 20, Beograd, 1975.

- Suzuki: kola za violinu, Tokio, 1978.

- P. Nikoli: Konertino br. 1, Ge-dur


- O. Riding: Konertino ha-mol i Ge-dur

- A. Komarovski: Konertino Ge-dur

- G. F. Hendl: Varijacije A-dur

VIOLONELO


I razred


OPERATIVNI ZADACI

- Formiranje muziko-slunih predstava izraajnim pevanjem pesmica po sluhu.

- Poetni rad na razvijanju muzike fantazije, putem igre i prie.

- Upoznavanje sa instrumentom (usvajanje naziva delova instrumenta).

- Notno opismenjavanje.

- Postavljanje desne ruke i upoznavanje osnovnih poteza.

- Postavljanje leve ruke.

- Usvajanje osnovne podele gudala.

- Upoznavanje sa potezima detae i legato.

- Rad na razvijanju muzikog sluha.

- Rad na dobijanju zvuka, intonaciji, i ritmu.

TEHNIKA

- Skale i trozvuci: Ce, Ge, De i Ef-dur u jednoj oktavi.

- Ce-dur kroz dve oktave.

- Vebe za razvoj motorike prstiju leve ruke.


- deset kratkih etida sa primenom osnovnih poteza i ritmikih figura;

- deset kratkih pesmica uz pratnju klavira.

JAVNI NASTUPI



1. Jedna lestvica i trozvuk;



NAPOMENE

Smotre i obavezni javni nastupi ne podleu konvencionalnom, numerikom nainu ocenjivanja. Njihova svrha je da omogue javni uvid u kvalitet nastavnikovog rada i proces uenikovog razvoja i napretka, kao i da budu neophodan poligon za uenikovo rano sticanje izvoakog iskustva.

kolama se ostavlja mogunost da, u okvirima svojih kolskih programa, propiu neki drugi vid ocenjivanja (usmeni ili pismeni komentar nastavnika ili grupe nastavnika, lanova odgovarajue komisije).


LITERATURA

- M. Simi: Izbor etida za I godinu

- I. Marderovski: Prvi asovi violonela

- Sato: elo kola, I sveska

- F. Antal: Prva sveska

- Gardijan: kola za violonelo, I sveska

- Pejik: Abeceda violonela

- Hrestomatija I-IV razreda

II razred


OPERATIVNI ZADACI

- Dalji rad na razvoju muziko-slunih predstava putem izraajnog pevanja, sviranja po sluhu.

- Nastavak rada na razvijanju muzike fantazije putem igre i prie.

- Upoznavanje sa znaenjem najeih oznaka za tempo (andante, moderato, allegro, presto...).

- Upoznavanje sa relativnim trajanjem nota (celih, polovina, etvrtina, osmina i njima odgovarajuih pauza i triola) i znaenjem punktiranja.

- Upoznavanje sa znaenjem osnovnih dinamikih oznaka (piano, mezoforte, forte, diminuendo, crescendo...).

- Usavravanje vetine itanja nota sa ciljem uspostavljanja trajne navike upranjavanja ove aktivnosti tokom itavog kolovanja.

- Upoznavanje sa pojmom misaone celine (fraza).

TEHNIKA

- Otvoreni stav I pozicije nanie i navie.

- Zatvoreni stav IV pozicije.

- Skale, trozvuci i potezi (Be-dur, Es-dur, A-dur, ge-mol): De-dur, Ge-dur, dve oktave.


- deset etida razliitog karaktera tehnike;

- deset komada razliitog muzikog sadraja sa klavirom;

- laka konertina, koncerti, sonate, sonatine, varijacije.

JAVNI NASTUPI


Smotra (na kraju kolske godine)

1. Jedna lestvica sa trozvukom;



LITERATURA

- Simi: Izbor etida, II sveska

- I. Marderovski: Izbor etida

- Sato: elo kola, II sveska

- R. Mac: 25 etida

- F. Antal: II sveska

- Gardijan: II sveska

- Pejik: Abeceda violonela, II sveska

- Hrestomatija

- S. Li: 40 lakih etida

- A. Vivaldi: Konertino Ce-dur

- Volkov: Varijacije

III razred


OPERATIVNI ZADACI

- Nastavak rada na razvoju muziko-slunih predstava uslonjavanjem tekoa savladanih u prethodnom razredu.

- Poetak rada na postupku svesnog memorisanja muzikog dela.

- Nastavak rada na razvijanju muzike fantazije asocijativno podsticajnim razgovorima i buenjem interesovanja za kreativno muziko izraavanje.

- Poetak formiranja predstave o umetniki lepom zvuku, tonsko objanjenje "pevanja" na instrumentu.

- Dalje usavravanje mogunosti izvoakog aparata.

- Proirivanje znanja o oznakama tempa, karaktera, dinamike i agogike.

- Poetni rad na formiranju navike samostalnog vebanja i principa jedinstva sluhovne od mehanike komponente.

TEHNIKA

- Skale, trozvuci, potezi, razloene terce u obimu dve oktave.

- II i III pozicija, zatvoreni i otvoreni poloaj, polupozicija.

- Vebe za motoriku prstiju, primenjivati vibrato.

- Kosman triler vebe, Fejar vebe za motoriku.


- osam etida razliitog karaktera;

- tri komada uz pratnju klavira;

- konertino ili koncert, sonata ili sonatina, varijacije.

LITERATURA

- Simi: III sveska

- S. Li: 40 lakih etida

- F. Antal: Hrestomatija, III sveska

- Docauer: 113 etida

- oma: Izbor etida

VELIKE FORME

- Konertina i koncerti: Vivaldi: Ce-dur; Breval: Ce-dur ili De-dur

- Sonate: Romberg: e-mol ili Ef-dur; Huk: Ge-dur; Breval: Ce-dur.

JAVNI NASTUPI


ISPITNI PROGRAM

1. Skala sa trozvukom i potezima (minimum 3 poteza);

2. Dve etide razliitog karaktera;

3. Komad sa klavirom ili II i III stav konertina, koncerta, sonate, sonatine, varijacije.


IV razred


OPERATIVNI ZADACI



- Nastavak rada na razvijanju muzike fantazije podsticajnim razgovorima pojednostavljenog sadraja, primerenog uenikovom uzrastu kao i ukazivanjem na analogije meu umetnikim vrednostima dela iz raznih oblasti umetnikog izraavanja (knjievnosti, slikarstva, vajarstva, arhitekture...).





VEBE

Skale, trozvuci, potezi, razloene terce u obimu do 3 oktave.

Kosman triler vebe.


- osam etida razliitog karaktera;

- tri komada uz pratnju klavira;

- Konertino ili koncert, sonata ili sonatina, varijacije.

JAVNI NASTUPI


ISPITNI PROGRAM

1. Skala sa trozvukom i potezima (minimum 5 poteza).

2. Dve etide razliitog karaktera.

3. Komad sa klavirom ili II i III stav konertina, koncerta, sonate, sonatine, varijacije, ili dva stava barokne sonate (izvodi se napamet).

LITERATURA

- Simi: IV sveska

- F. Antal: IV sveska



- oma: Izbor etida

- Hrestomatija

- S. Li: Melodijske etide

- Konertina, koncerti: Breval: Ef-dur ili Ge-dur ili A-dur; Bodio: Ce-dur

- Sonate: Vivaldi: e-mol ili a-mol; Jordan: Varijacije a-mol

V razred


OPERATIVNI ZADACI






VEBE

- Skale, trozvuci, potezi, razloene terce u obimu do tri oktave.

- Kosman triler vebe.

- Terce, sekste u obimu dve oktave.

- tarker: Vebe za levu ruku.

- evik: 40 varijacija za desnu ruku.


- est etida razliitog karaktera;

- dva komada uz pratnju klavira;

- konertino ili koncert, sonata ili sonatina, varijacije.

JAVNI NASTUPI


ISPITNI PROGRAM

1. Skala - durska ili molska kroz tri oktave, trozvuci, potezi;

2. Dve etide razliitog tipa tehnike;

3. Komad uz pratnju klavira;

4. Dva stava baroknea sonate;

5. Konertino, koncert I ili II i III stav, ili varijacije ili sonata ili sonatina. (izvodi se napamet)

LITERATURA

- Simi: V sveska

- F. Antal: V sveska



- Merk: Hrestomatija, etide


- Konertina, koncerti: Breval: Ef-dur ili A-dur: Bodio: Ce-dur; Zokarini: De-dur ili

A- dur; Vivaldi: a-mol.

- Sonate: Vivaldi: e-mol ili a-mol; Marelo: Ef-dur ili e-mol; Romberg: Be-dur; Jordan: Varijacije a-mol.

VI razred


OPERATIVNI ZADACI






VEBE

- Skale, trozvuci, potezi, razloene terce u obimu do tri oktave.

- Kosman: triler vebe, dvoglasi.

- Fejar: Vebe za palac poziciju, br. 24, 25 i 26.

- Terce, sekste u obimu tri oktave.

- tarker: Vebe za levu ruku.

- evik: 40 varijacija za desnu ruku.

- R. Mac: Osnovi palanika


- est etida razliitog karaktera;

- dva komada uz pratnju klavira razliitog karaktera;

- Konertino ili koncert, sonata ili sonatina, varijacije;

- Bah: I svita za solo violonelo (3 stava, Menuet I i II, Kuranta, iga).

JAVNI NASTUPI


ISPITNI PROGRAM

1. Skala - durska ili molska kroz tri oktave, trozvuci, potezi;

2. Terce i sekste kroz dve oktave;

3. Jedna etida;

4. Bah: jedan stav;

5. Komad uz pratnju klavira;

6. Barokna sonata, dva stava;

7. Konertino ili koncert - I ili II i III stav, ili varijacije, ili sonata, ili sonatina. (izvodi se napamet)

LITERATURA

- Simi: VI sveska

- F. Antal: VI sveska



- Merk: Hrestomatija, etide


- Gricmaher: I sveska etida

- Franom: 12 etida

- Bah: Solo svita, br. 1 Ge-dur

- Konertina, koncerti: Breval: De-dur ili Ge-dur; Bodio: Ce-dur; Zokarini: de-mol; Vivaldi: De-dur; Klengel: Ce-dur, Ge-dur ili a-mol; tamic: Ce-dur; Nelk: De-dur, - Golterman: Ge-dur.

- Sonate: Vivaldi: Ef-dur ili De-dur; Marelo: Ge-dur; Samartini: Ge-dur; Dipor: Ge-dur; Vanhal: Varijacije Ce-dur.

PREPORUENA LITERATURA ZA PRVI CIKLUS

Preporuena literatura nije obavezujua, niti je iscrpna i predlae se kao podsetnik u kojem se mogu pronai uporita za samostalnu kreaciju u svakodnevnoj kolskoj praksi i kao podsticaj za dalji razvoj profesionalnih ideja i postupaka.

- L. Marderovski: asovi sviranja na violonelu, Moskva 1970.

- Fri Antal: kola za violonelo I, II, III Budimpeta, 1971.

- Saponjikov: kola za violonelo, Moskva, 1965.

- Gabor Gardijan: kola za violonelo, Budimpeta, 1993.

- A. Pejtik: Violonelo A Be Ce, Budimpeta, 1996.

- Suzuki: kola za violonelo, Tokio, 1978.

- M. Simi: Izbor etida I, II, III Beograd, 1967.

- Sebastijan Li: 40 etida, op. 70, Moskva, 1966.

- Hrestomatija za violonelo I, II, III

- A. Pejtik: Muzika za violonelo, I, II, III Budimpeta, 1994.

- R. Mac: Prve godine violonela, Zagreb, 1970.

- R. Mac: Za mlade ruke (54 kratke etide), Zagreb, 1972.

- N. Baklanova: Metodske vebe za promenu pozicija

- R. Mac: Mladi elist, Zagreb, 1978.

- R. Mac: 25 etida za violonelo

PREPORUENA LITERATURA ZA DRUGI CIKLUS

- Gricmoler: Etide za violonelo, prva sveska

- S. Li: Etide za violonelo, op. 70, Moskva, 1966.

- R. Mac: 30 etida za solo violonelo

- Docauer: 113 etida za violonelo Zagreb, 1950.

- R. Mac: 21 etida na palaniku, Zagreb, 1954.

- O. evik: Kompozicije za violonelo

- R. Mac: 54 kratke etida, Zagreb, 1975.

- Z. Jordanov: Violonelova tehnika za levu ruku 1. i 2, Sofija 1977.

- F. Antal: kola za violonelo, Budimpeta 1971.

- Suzuki: kola za violonelo, Tokio, 1978.

- N. Baklanova: Metodske vebe za promenu pozicije

- Hrestomatija IV, V, VI

- A. Pejtik: A, Be, Ce, Budimpeta, 1996.

- G. Gardijan: kola za violonelo, Budimpeta, 1971.

- L. Marderovski: kola za violonelo, Moskva, 1990.

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA GUDAKIH INSTRUMENATA

(violina, viola, violonelo)

Obrazovanje i vaspitanje uenika muzike je izrazito zahtevan i odgovoran posao. Podrazumeva se da onaj koji se njime bavi, pored odgovarajueg profesionalnog znanja i iskustva treba da, svakako, poseduje jo i dosta irok uvid u osnovne principe i zakonitosti razvojne psihologije.

Budui da je, naroito u okvirima individualne nastave, nastavni proces snano obeleen fenomenom transfera, nastavnik, u funkciji "treeg roditelja", predstavlja vanu identifikacionu figuru, u presudnoj meri odgovornu za muziku, a znatnim delom i linu sudbinu svog uenika. Ovakva odgovornost obavezuje nastavnika na osnovno upoznavanje uenikovog porodinog okruenja (pre svega, intenziteta i karaktera roditeljske podrke uenikovom muzikom kolovanju i nivoa njihovih oekivanja), jednako kao i uslova u kojima uenik ivi (naroito kvaliteta instrumenta na kojem veba ili mogunosti nabavke instrumenta, ukoliko ga uenik ne poseduje). Opskrbljen podacima ove vrste, nastavnik e biti u stanju da preciznije proceni uenikovu linost, posebno njegovu muziku motivaciju i njegove razvojne kapacitete te da, na osnovu takve procene, kreira nastavno-vaspitni tretman, kojim e uenika dovesti do optimalnog ostvarenja njegovog individualnog potencijala.

Nije potrebno naglaavati u kojoj meri nastavnikov stav prema ueniku valja da bude obeleen naklonou, toplinom, saoseanjem, razumevanjem, podrkom, ohrabrenjem i potovanjem.

Poto je primarna nastavnikova uloga da neguje uenikov talenat, to neizbeno ograniava njegov kriticizam na veoma usko podruje krajnje neophodnosti - jedino u kojem se on moe smatrati konstruktivnim.

Od nastavnika se oekuje da se redovno, savesno priprema za asove i paljivo prati i planira razvoj svakog svog pojedinog uenika. Ova priprema obuhvata itav spektar aktivnosti - od detaljnog prouavanja kompozicija sa uenikovog repertoara (analitikim prosviravanjem ili, eventualno, pripremanjem za izvoenje na podijumu), preko uporeivanja razliitih izdanja i dopunjavanja odabranih redakcija, do kontinuiranog voenja obimne evidencije o uenikovom radu i napretku.

Pretpostavka je da e dobar nastavnik uvek imati na umu kompleksnost i sveobuhvatnost procesa muzike nastave i da ove njene vane strane nikad nee zapostavljati radi pukog usavravanja iskljuivo zanatske komponente uenikovog sviranja. To znai da e se on, tokom itavog perioda uenikovog rada na odabranom delu, truditi da mu prenese, ne samo svoje znanje o prstoredu, tehnikim postupcima i izvoakim izraajnim sredstvima neophodnim za primereno izvoenje dela, nego i odreen broj sutinski vanih informacija o autoru dela, istorijskoj epohi kojoj pripada i specifinim osobinama samog dela (obliku u kojem je napisano, melodijskim, ritmikim, harmonskim i kontrapunktskim pojedinostima koje ga karakteriu, emotivnoj, poetskoj, psiholokoj ili filozofskoj pozadini njegove umetnike predstave i njegovoj estetskoj vrednosti).

Kvalitet prvog i nekolicine narednih asova (pedagoka praksa ovo potvruje) najee presudno utie na dalji razvoj uenikovog interesovanja za muziku. Nastavniku se, iz tog razloga, preporuuje da posveti povienu panju ovoj problematici, iznalaenjem i praktinom primenom najpodsticajnijih i najinspirativnijih moguih nastavnih metoda.Preporuuju se velika umerenost i oprez u organizovanju uenikovih takmiarskih aktivnosti. Obazriv nastavnik nee dopustiti da uenikova motivacija vremenom postane iskljuivo takmiarski obojena, jednako kao to nee upasti u opasnu zamku vrednovanja rezultata sopstvenog rada brojem nagrada i priznanja koje njegovi uenici osvajaju.

Ravnopravan tretman svih uenika u klasi nastavnik ne sme, ni na kakav nain i ni pod kakvim uslovima, da dovede u pitanje. Bilo kakav diskriminatorski stav u odnosu na stepen muzike obdarenosti ili neko drugo uenikovo individualno svojstvo smatra se pedagoki i moralno nedopustivim.

Savestan nastavnik e, razume se, obazrivim, introspektivno-analitikim pristupom problematici individualnog nastavnog procesa paljivo tititi uenika od razvojno pogubnog projektovanja sopstvenih ambicija.

Jedna od najvanijih potvrda njegove ispravne pedagoke pozicije bie uporan rad na sopstvenom usavravanju - povremenim uenjem novih dela, sticanjem dodatnih uvida u oblast gudake literature, estim odlascima na koncerte, praenjem aktuelnih zbivanja u svetskoj diskografiji, javnim nastupanjem, periodinim obnavljanjem teorijskog znanja, itanjem metodoloke, pedagoke i psiholoke literature, stalnim dopunjavanjem linog obrazovanja i proirivanjem svog kulturnog i duhovnog horizonta.

IANI INSTRUMENTI

(gitara, tambura E-prim, tambura A-bas prim, mandolina, harfa)

GITARA

CILJ


ZADACI

- Uspostavljanje meusobnog poverenja izmeu nastavnika i uenika.

- Formiranje unutranjih sluhovnih muzikih predstava i usvajanje osnovnih elemenata muzike pismenosti.

- Ovladavanje osnovnom tehnikom sviranja u skladu sa individualnim, anatomskim, psiho-fizikim i umetnikim mogunostima uenika.

- Razvijanje kritikog odnosa prema osnovnim elementima muzikog izvoenja.

- Usmeravanje uenika za samostalno bavljenje instrumentom (formiranje radnih navika).

- Osposobljavanje uenika za nastavak kolovanja.

- Razvijanje muzike pismenosti.

- Ovladavanje osnovnim akordima i njihova primena kroz pozicije na instrumentu.

- Ovladavanje specifinim oznakama vezanim za instrument.

- Sviranje lestvica zakljuno sa devetom pozicijom koristei osnovne tehnike, kao i osnovne prstorede (i m, a m i, p i).

- Izvoenje kombinacija arpea (p i m a, p a m i...).

- Korienje velikog i malog barea.

- Korienje jednostrukog i viestrukog legato.

- Izvoenje svih ukrasa (od predudara do trilera).

- Razvijanje sposobnosti uoavanja harmonskih promena u toku sviranja.

- Prepoznavanje: motiva, fraze, reenice, dvodelne i trodelne pesme, varijacija, sonatnog oblika.


I razred


OPERATIVNI ZADACI

- Pevanje pesama za decu uz profesorovu pratnju na gitari radi to prirodnijeg uvoenja aka u muziku i uvrivanja muzike memorije, ritma i melodike.

- Upoznavanje aka sa osnovnim delovima instrumenta, pravilnim sedenjem i pravilnim poloajem obe ruke.

- Poetak kontinuiranog rada na muzikom opismenjavanju deteta koje mora da obuhvati osnovne ritmike vrednosti (poev od cele note, pa sve do esnaestina, triola, sinkopa i punktiranih nota) jer se sve one sreu ve u kompozicijama za I razred, zatim abecedna imena nota, sistem povisilica, snizilica i razreilica kao pojam takta i mere ukljuujui i dvo, tro i estoosminski takt.

- Jednostavno objanjenje pojma muzike fraze.

- Sviranje tonova apojando tehnikom (prvo na praznim icama, potom u kraim lestvinim kretanjima) i tirando tehnikom (simultani akordi i arpea).

- Savladavanje najmanje jedne lestvice u okviru prve pozicije.

- Uvod u polifoniju preko vrlo jednostavnih kanona i imitacija.

- Zahtevi za najjednostavnijim dinamikim kontrastima (forte - piano) i najjednostavnijim promenama boje, a sve u pokuaju da se ostvari jednostavan muziki izraz na kome treba insistirati od poetka.

LITERATURA

- J. Jovii: kola za gitaru, I deo

- J. Jovii: Poetnica za gitaru

- J. Jovii: Izbor lakih etida za gitaru - dodatak prvom delu kole

- M. Dujmovi: arobni svet gitare

- V. Andre: Zbirka kompozicija za gitaru

- S. Prek: Poetnica za gitaru i kola za gitaru, I deo

- ira literatura po izboru nastavnika, a u skladu sa programom


- etiri lestvice u prvoj poziciji;

- etiri etide;

- tri komada.

JAVNI NASTUPI



1. Jedna lestvica;



NAPOMENE




II razred


OPERATIVNI ZADACI

- Dalje uvrivanje tehnikih elemenata nauenih i I razredu kroz komade, etide i vebe koje moraju biti neto sloenije i due od onih iz I razreda.

- Kompletno upoznavanje svih nota na svim icama, zakljuno sa petom pozicijom.

- Savladavanje osnovnih durskih i molskih akorada u prvim pozicijama.

- Rad na durskim i molskim lestvicama do petog polja, uz objanjenje promene pozicije.

- Postavka malog barea.

- Nastavak tenje za postizanjem muzikog izraza uz upotrebu dinamike (forte, fortisimo, piano, pianisimo), boja (ordinare, tasto, pontielo).

- Jednostavno objanjenje najosnovnijih elemenata muzike forme - dvotakt, trotakt, motiv.

LITERATURA

1. J. Jovii: kola za gitaru, I i II deo

2. J. Jovii: Izbor lakih etida za gitaru

3. V. Andre: Zbirka kompozicija za klasinu gitaru

4. H. Sagreras: Lekcije za gitaru

5. ira literatura po izboru nastavnika


- etiri lestvice;

- etiri etide;

- tri komada.

JAVNI NASTUPI



1. Jedna lestvica;



III razred


OPERATIVNI ZADACI

- Upoznavanje hvataljke zakljuno sa sedmom pozicijom kroz vebanje pozicionih vebi za etvrtu, petu i sedmu poziciju.

- Uvoenje tipskih dvooktavnih lestvica u novim pozicijama sa detaljnim obrazloenjem promene pozicije i poetkom rada na ritmikim varijantama.

- Sviranje lestvinih intervala u sporom tempu.

- Postavljanje tehnike vibrata.

- Rad na postavci velikog bare hvata.

- Rad na odvajanju melodije i pratnje pomou razliite dinamike i razliitih vrsta udara.

- Jednostavna analiza kompozicija koje se rade uz obrazloenje karaktera.

LITERATURA

- J. Jovii: kola za gitaru, II deo

- H. Sagreras: Lekcije za gitaru


- D. Bogdanovi: est dejih komada

- ira literatura po izboru nastavnika


- etiri lestvice;

- etiri etide;

- tri komada.

JAVNI NASTUPI


ISPITNI PROGRAM

1. Lestvica sa kadencom i intervalima;

2. Etida;

3. Dva komada.


IV razred


OPERATIVNI ZADACI

- Dalje upotpunjavanje i razvijanje sposobnosti uenika u okviru sadraja programa.

- Postavka legato tehnike za levu ruku.

- Dalji rad i usavravanje dvooktavnih lestvica i intervala.

- Dalje usavravanje arpea desne ruke.

- Upoznavanje devete pozicije kroz pozicione vebe.

- Upoznavanje sa jednostavnim ukrasima - gornji i donji predudar.

- Uvoenje oznaka karaktera.

- Insistiranje na potpunoj kontroli ritma i tempa.

- Insistiranje na muzikom izrazu.

- Objanjenje i upotreba agogike.

- Osposobljavanje uenika za samostalan rad analiziranjem problema koji se jave i iznalaenjem naina na koji se oni mogu reiti.

- itanje s lista vrlo jednostavnih kompozicija.

LITERATURA

- J. Jovii: kola za gitaru II i III deo


- H. Sagreras: Lekcije za gitaru

- M. ulijani: 120 arpea, op. 1

- F. Sor: Etide, op. 31/I i II

- J. A. Logi: Partita

- J. Daulend: Laki komadi

- D. Bogdanovi: est dejih komada



- dve lestvice kroz tri oktave;

- etiri etide;

- tri komada.

JAVNI NASTUPI


ISPITNI PROGRAM

1. Lestvica sa kadencom i intervalima - samo jedna vrsta;

2. Etida;

3. Dva komada - jedan polifoni.

V razred


OPERATIVNI ZADACI

- Dalji rad na upotpunjavanju steenog znanja.

- Rad na legatima za levu ruku.

- Rad na promeni pozicije i skokovima za levu ruku.

- Dalji rad na ukrasima - dvostruki predudar, mordent, pratriler.

- Rad na artikulaciji i detaljna kontrola trajanja tonova.

- Vebe za bare i vebe za istezanje.

- Dalji rad na itanju s lista u jednostavnijim primerima.

- Proirivanje repertoara renesansnim, baroknim ili modernim kompozicijama uz upoznavanje karakteristika stila.

LITERATURA

- J. Jovii: kola za gitaru, II i III deo.

- V. Andre: Zbirka kompozicija za gitaru.

- H. Sagreras: Lekcije za gitaru.

- ira literatura po izboru nastavnika.



- etiri etide;

- tri komada.

JAVNI NASTUPI


ISPITNI PROGRAM

1. Lestvica sa kadencom i intervalima - samo jedna vrsta;

2. Etida;

3. Dva komada - jedan polifoni.

VI razred


OPERATIVNI ZADACI

- Dalji rad na kompletnom muzikom usavravanju koji podrazumeva zahteve u tempu, kvalitetu tona, dinamici, boji, agogici, odnosno u celokupnom muzikom izrazu.

- Rad na tremolo tehnici.

- Usavravanje ukrasa - triler.

- Rad na oktavnim flaoletima i na raznim vrstama efekata (tambora, picikata, efekat doboa i dr.).

- Rad na timovanju instrumenta.

LITERATURA

- J. Jovii: kola za gitaru, III, IV i V deo - samo delovi predvieni programom i prilagoeni sposobnostima uenika

- J. Jovii: Kompozicije na folklorne teme Balkana i panije


- F. Karuli: Sonate

- M. ulijani: Sonatine

- F. Sor i Segovija: 20 etida




- dve etide;

- dva komada.

JAVNI NASTUPI


ISPITNI PROGRAM

1. Jedna trooktavna lestvica;

2. Jedna etida;

3. Jedan stav sonatine ili sonate, svite ili varijacije;

4. Jedan komad.

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Primarni zadatak kome profesori, primenjujui ovaj program, treba da streme je razvoj ljubavi ka muzici i stvaranje potrebe za muziciranjem. Ovako steeno muziko obrazovanje mora postati vaan deo opte kulture svakog uenika.

Sledei zadatak je da se talentovanim i ambicioznijim uenicima postavi zdrava i vrsta osnova za nastavak kolovanja i to ne samo tehnika (rad prstiju), ve prava muzika, koja podrazumeva muziki izraz.

Temelj programa ini kola za gitaru Jovana Joviia, ija prva tri dela obrauju kompletnu problematiku kole za osnovno muziko obrazovanje. Muziki materijal koji se obrauje obuhvata razliite kompozicije, poev od najjednostavnijih vebi (prazne ice), pa sve do razvijenijih ciklinih i polifonih formi. Skale, vebe ili etide moraju biti sastavni deo svakoga asa. Najveu vanost u sviranju tehnikih vebi treba dati razgovetnosti i pravilnoj ritmizaciji, pa tek potom lepoti tona i brzini. Polifonija ima zadatak da razvija muziku inteligenciju, memoriju, da pobolja slune sposobnosti i razvije oseaj za stil. Raznovrstan izbor komada podstai e matu, oseajnost i temperament.

Do dobrog zvuanja kompozicija mora se doi ne samo konkretnim izraajnim zahtevima (dinamikom boja, artikulacija), ve i neprekidnom animacijom koja mora prvo oiveti, a potom odrati uenikovu elju za muziciranjem. Program dozvoljava veliku slobodu izbora za sve vrste kompozicija. Ideja je da se program prirodnije predstavi svakom ueniku, a u zavisnosti od njegovih sposobnosti i elja. Sloboda izbora mora obezbediti kvalitet sviranja (ritminost, tonska jasnoa, pravilan izbor tempa), a ne broj ili teinu preenih kompozicija.

Budui da je, naroito u okvirima individualne nastave, nastavni proces snano obeleen fenomenom transfera, nastavnik, u funkciji "treeg roditelja", predstavlja vanu identifikacionu figuru, u presudnoj meri odgovornu za muziku, a znatnim delom i linu sudbinu svog uenika. Ovakva odgovornost obavezuje nastavnika na osnovno upoznavanje uenikovog porodinog okruenja (pre svega, intenziteta i karaktera roditeljske podrke uenikovom muzikom kolovanju i nivoa njihovih oekivanja), jednako kao i uslova u kojima uenik ivi (naroito kvaliteta instrumenta na kojem veba ili mogunosti nabavke instrumenta, ukoliko ga uenik ne poseduje). Opskrbljen podacima ove vrste, nastavnik e biti u stanju da preciznije proceni uenikovu linost, posebno njegovu muziku motivaciju i njegove razvojne kapacitete te da, na osnovu takve procene, kreira nastavno-vaspitni tretman, kojim e uenika dovesti do optimalnog ostvarenja njegovog individualnog potencijala.

Nije potrebno naglaavati u kojoj meri nastavnikov stav prema ueniku valja da bude obeleen naklonou, toplinom, saoseanjem, razumevanjem, podrkom, ohrabrenjem i potovanjem.

Poto je primarna nastavnikova uloga da neguje uenikov talenat, to neizbeno ograniava njegov kriticizam na veoma usko podruje krajnje neophodnosti - jedino u kojem se on moe smatrati konstruktivnim.

Od nastavnika se oekuje da se redovno, savesno priprema za asove i paljivo prati i planira razvoj svakog svog pojedinog uenika. Ova priprema obuhvata itav spektar aktivnosti - od detaljnog prouavanja kompozicija sa uenikovog repertoara (analitikim prosviravanjem ili, eventualno, pripremanjem za izvoenje na podijumu), preko uporeivanja razliitih izdanja i dopunjavanja odabranih redakcija, do kontinuiranog voenja obimne evidencije o uenikovom radu i napretku.

Pretpostavka je da e dobar nastavnik uvek imati na umu kompleksnost i sveobuhvatnost procesa muzike nastave i da ove njene vane strane nikad nee zapostavljati radi pukog usavravanja iskljuivo zanatske komponente uenikovog sviranja. To znai da e se on, tokom itavog perioda uenikovog rada na odabranom delu, truditi da mu prenese ne samo svoje znanje o prstoredu, tehnikim postupcima i izvoakim izraajnim sredstvima neophodnim za primereno izvoenje dela, nego i odreen broj sutinski vanih informacija o autoru dela, istorijskoj epohi kojoj pripada i specifinim osobinama samog dela (obliku u kojem je napisano, melodijskim, ritmikim, harmonskim i kontrapunktskim pojedinostima koje ga karakteriu, emotivnoj, poetskoj, psiholokoj ili filozofskoj pozadini njegove umetnike predstave i njegovoj estetskoj vrednosti).

Kvalitet prvog i nekolicine narednih asova (pedagoka praksa ovo potvruje) najee presudno utie na dalji razvoj uenikovog interesovanja za muziku. Nastavniku se, iz tog razloga, preporuuje da posveti povienu panju ovoj problematici, iznalaenjem i praktinom primenom najpodsticajnijih i najinspirativnijih moguih nastavnih metoda.

Preporuuju se velika umerenost i oprez u organizovanju uenikovih takmiarskih aktivnosti. Obazriv nastavnik nee dopustiti da uenikova motivacija vremenom postane iskljuivo takmiarski obojena, jednako kao to nee upasti u opasnu zamku vrednovanja rezultata sopstvenog rada brojem nagrada i priznanja koje njegovi uenici osvajaju.

Ravnopravan tretman svih uenika u klasi nastavnik ne sme, ni na kakav nain i ni pod kakvim uslovima, da dovede u pitanje. Bilo kakav diskriminatorski stav u odnosu na stepen muzike obdarenosti ili neko drugo uenikovo individualno svojstvo smatra se pedagoki i moralno nedopustivim.

Savestan nastavnik e, razume se, obazrivim, introspektivno-analitikim pristupom problematici individualnog nastavnog procesa paljivo tititi uenika od razvojno pogubnog projektovanja sopstvenih ambicija.

Jedna od najvanijih potvrda njegove ispravne pedagoke pozicije bie uporan rad na sopstvenom usavravanju - povremenim uenjem novih dela, sticanjem dodatnih uvida u oblast gitarske literature, estim odlascima na koncerte, praenjem aktuelnih zbivanja u svetskoj diskografiji, javnim nastupanjem, periodinim obnavljanjem teorijskog znanja, itanjem metodoloke, pedagoke i psiholoke literature, stalnim dopunjavanjem linog obrazovanja i proirivanjem svog kulturnog i duhovnog horizonta.

TAMBURA E-PRIM

CILJ


ZADACI

- Razvijanje osnovnih i elementarnih znanja na instrumentu kao ravnopravnom instrumentu u umetnikoj i narodnoj muzici.

- Razvijanje bazinih tehnika.

- Upoznavanje delova instrumenta.

- Koordinacija leve i desne ruke.

- Odravanje instrumenta i trzalice.

- Izvoenje durske i molske lestvice i trozvuka osnovnim elementima sviranja na tamburi: udarci dole, gore, legato, tremolo, picikato, velikim palcem i srednjim prstom desne ruke, prirodni flaolet.

- Izvoenje tehnikih vebi za kordinaciju desne i leve ruke.

- Korienje prve, druge, tree i etvrte pozicije.

- Sviranje dvohvata i trohvata.

- Samostalno uvebavavanje zadatih kompozicija.

- Ovladavanje nepoznatim notnim tekstom odgovarajue teine.

- Upoznavanje notnog pisma klasine i tamburake literature.

- Ovladavanje osnovnim muzikim elementima.

- Razvijanje muzike memorije.

- Aktivno uee u javnim nastupima.

- Razvijanje kreativnosti u skladu sa svojim muzikim, emocionalnim i intelektualnim sposobnostima.

- Osposobljavanje za samostalnost u radu.


I razred


OPERATIVNI ZADACI

- Upoznavanje uenika sa poreklom instrumenta i njegovim delovima.

- Pravilno sedenje i dranje instrumenta.

- Pravilno postavljanje leve i desne ruke.

- Pravilno dranje trzalice.

- Opismenjavanje uenika, koje obuhvata osnovne ritmike vrednosti (cela, polovina, etvrtina i osmina) i odgovarajue pauze, vrste takta (dvo, tro, etvoroetvrtinski i estoosminski takt).

- Upoznavanje osnovnih dinamikih oznaka (f, p, mf) i oznaka za tempo (andante, adagio, moderato).

- Objanjenje osnovne tehnike sviranja na tamburi: udarci na dole, naizmenino sviranje, picikato i tremolo.

LESTVICE

- Sviranje lestvica kroz jednu oktavu u prvoj poziciji sa trozvucima i obrtajima, do tri predznaka.

LITERATURA

- A. Aleksandrov: kola sviranja na domri

- V. unin: kola sviranja na domri

- B. Stojanovi: Tamburaki bukvar

- B. Stojanovi: 20 igara za solo tamburu

- D. Markovi: Mali komadi, I i II sveska

- A. Aleksandrov: Pedagoki repertoar domrista, I i II razred

- Fortunatov: Hrestomatija za violinu, I i II razred

- Fortunatov: Izbor etida za violinu, I i II sveska

- radik: Vebe za levu ruku, I sveska


- dve durske lestvice kroz jednu oktavu sa trozvucima;

- etiri etide;

- pet komada razliitog karaktera.

JAVNI NASTUPI



1. Jedna lestvica;



NAPOMENE



Ueniku je na smotri u toku kolske godine doputeno da svira iz nota, ali na obaveznim javnim nastupima i na drugoj smotri na kraju kolske godine mora da svira napamet, jednako kao na svim ostalim javnim nastupima, smotrama i godinjim ispitima, do kraja kolovanja u osnovnoj muzikoj koli.

II razred


OPERATIVNI ZADACI

- Dalji rad na levoj i desnoj ruci i njihovom koordinacijom.

- Usavravanje tehnike tremola i naizmeninih udaraca.

- Upoznavanje uenika sa esnaestinama, triolama i punktiranim ritmom.

- Obrada novih vrsta taktova: 3/8, 2/2, 3/2.

- Objanjenje novih dinamikih nijansi: meco piano, kreendo i dekreendo.

LESTVICE

- Rad na durskim lestvicama kroz jednu oktavu pri korienju II i III pozicije.

LITERATURA



- B. Stojanovi: Tamburaki bukvar



- A. Aleksandrov: Pedagogki repertoar domrista, I i II razred




- Rodionov: Poetna kola za violinu

- Grupa autora: Narodne igre


- dve durske lestvice kroz jednu oktavu u II i III poziciji sa trozvucima i potezima;

- etiri etide;


JAVNI NASTUPI


Smotra (na kraju kolske godine)

1. Jedna lestvica;



III razred


OPERATIVNI ZADACI

- Analiza jednostavnih muzikih oblika.

- Dalje usavravanje tehnike sviranja tremola.

- Rad na ukrasima (predudar).

- Upoznavanje prirodnih flaoleta i izvoenje picikato palcem i srednjim prstom.

- Izrada dinamikih nijansi: kreendo, dekreendo.

- Obrada jednostavnih dvohvata i trohvata.

LESTVICE

- Upoznavanje molskih lestvica.

- Sviranje lestvica kroz dve oktave.

Literatura








- Rodionov: Poetna kola za violinu

- Grupa autora: Narodne igre

- D. Markovi: kola za violinu, II sveska

- Volfart: Etide za violinu, op. 45

- Ivanovi: Od pretklasika do moderne, II sveska


- dve durske i dve molske lestvice kroz dve oktave sa trozvucima i potezima;

- etiri etide;


JAVNI NASTUPI

- obavezna dva javna nastupa tokom kolske g

nast avni plan oms

Documents