Panevropski univerzitet Apeiron

Banja Luka

Nastavni predmet:Atletika

SEMINARSKI RADTema:

Nastanak i razvoj atletike- Razvoj skakačkih discplina -

Student : Boris Žižak Profesor :

April, 2012 god.

3

Uvod

Atletika je jedna od najraspostranjenijih sportskih grana, a koja obuhvata: trkačke, bacačke i skakačke discipline. Pa se i zbog toga danas zove, kraljica sportova. Atleskim vežbama stiče se fizička snaga, izdržljiviost, brzina i okretnost a učvršćuju se svojstva volje, kao što su hrabrost, odlučnost i upornost. Discipline atletike se odlikuju motoričkim kretanjima, koja se uspešno mogu primenjivati u toku obrazovnog procesa ili kroz druge oblike vežbanja. Atletika je temelj i polazište za sve druge sportove. Od 1896 godine je uključena u redovni program Olimpijskih igara. Atletika je započela kao sport na otvorenom, pa su se takmičenja odvijala u skladu s vremenskim prilikama. Danas je uobičajeno da se atletičari tokom zimskog perioda pripremaju i takmiče u zatvorenim prostorima - atletskim dvoranama..

4

1. ISTORIJA ATLETIKEAtletika je jedan od najstarijih oblika sportskih takmičenja, još od vremena orginalnih

Olimpijskih igara iz vremena stare Grčke pa do modernih Olimpijskih igara današnjih dana. Kako se radi o osnovnim disciplinama trčanja, skokova i bacanja tradicija takvih takmičenja je stara koliko i tradicija sporta, te je istorija atletike u stvari i istorija sporta uopšte.

Slika 1. Atletika na otvorenom

Atletika je započela kao sport na otvorenom, te su se takmičenja odvijala u skladu s vremenskim uslovima. Danas je uobičajeno da se atletičari tokom zimskog perioda pripremaju i takmiče i u zatvorenim prostorima - atletskim dvoranama.

Standardno borilište za atletska takmičenja je atletski stadion. Često integriran s fudbalskim stadionom, ovo se igralište sastoji od tipično 8 kružnih eliptičnih staza, od kojih je dužina unutarašnje staze, koja se označava kao staza 1.400 metara. Na obe dužine staza elipse nalazi se ravan deo od 100 m. Staze su označane crtama koje odvajaju staze 1 do 8. Uz samu stazu tipično se nalaze i zaletište i doskočište za skok u dalj, skok u vis te skok s motkom, bazen s preponom za trku na 3.000 m s preponama, te bacališta, kugle, koplja i kladiva. Atletski stadion je opremljen i brojnom pomoćnom opremom koja se koristi zavisno od discipline: prepone za preponske trke, zaštitne mreže za bacačke disicpline, nosači i letvice za skok u vis i skok s motkom, itd.

Atletski stadion je poprište svih atletskih takmičenja osim maratona, za koji se zbog dužine staze ne koristi kružna staza na stadionu, osim kao početno i završno mesto trke.

Atletska dvorana ima gotovo sve elemente kao i atletski stadion, osim što je zbog jednostavnosti konstrukcije dvorane najčešća dužina kružne staze 200 m te je borilište bitno manje nego stadion na otvorenom. Neke discipline koje su na otvorenom standardne zbog manje raspoloživog prostora se ne izvode u dvorani, tu spadaju bacanje kladiva i koplja, trka na 3000 m prepone, maraton. Takođe, neke su discipline prilagođene dvorani, te se tako trka na 100 m u dvorani najčešće smanjuje na 60 m, slično kao i 100/110 metara prepone na 60 m, te neke discipline dugih staza.

5

2. ATLETSKE DISCIPLINEBrojne su atletske discipline, koje uobičajeno delimo na trkačke, bacačke, skakačke i

višeboj. Iako se najčešće koristi metrički sastav za meru udaljenosti ili ostvarene dužine/visine skoka ili dužine bacanja, ponekad se javljaju i drugačije mere, pa je recimo uobičajena trka na jednu milju.

2.1 Trkačke discipline• Kratke staze ili sprint: trke na deonicama do 400 m. Uobičajene deonice su: 60 m

(uglavnom u dvorani), 100m, 200m i 400 m.• Srednje staze: trkačke disicpline na udaljenosti od 800 do 3000 m. Uobičajene

dionice: 800m, 1500m, 3000m.• Duge pruge: trkačke disicpline na udaljenosti veće od 5000 m. Uobičajene dionice:

5000m, 10000m, te maraton.• Štafete: ove trke uključuju nastup po 4 takmičara iz jedne ekipe, koji naizmenično

trče pojedine deonice izmenjujući štafetnu palicu. Uobičajene štafete: 4x100m, 4x400m.• Preponske trke: uključuju tzv. visoke prepone (60m prepone u dvorani, 100m

prepone žene, 110m prepone muškarci), zatim tzv niske prepone (400m prepone) te stipl (3000m prepone).

• Brzo hodanje uključuje deonice 10km, 20km i 50 km.

2.2 Bacačke discpline• Koplje• Disk• Kugla• Kladivo.

2.3 Skakačke discpline• Skok u dalj• Skok u vis• Skok s motkom• Troskok2.4 Višeboj• Sedmoboj (žene)• Desetoboj (muškarci)

2.5 Takmičenja u atleticiAtletika je sigurno najrašireniji sport na svetu. Vrste i nivoi takmičenja su brojni.

Prema dobi takmičenja razlikujemo predškolska i školska takmičenja, srednjoškolska i studentska, pa sve do takmičenja veterana u različitim kategorijama. Prema nivou takmičenja postoje amaterska takmičenja za građane i rekreativce, pa sve do profesionalnih takmičenja. Kvalitativni vrhunac atletike su Olimpijske igre, koje su uvek do sada u istoriji imale u programu neko od atletskih takmičenja. Prema kvalitetu se ističu sledeća atletska takmičenja:

• Atletika na Olimpijskim igrama• Svetska prvenstva u atletici

6

• Evropska prvenstva u atletici• Atletska prvenstva SAD• Dijamantna liga.

3. SKOKOVI

3.1 Skok u daljU dalj se skače iz zaleta dugog 24-40 m. Zalet je ubrzanje za koje treba postići

maksimalnu brzinu u nekoliko poslednjih metara pred odraz. Odrazna noga postavlja se celim stopalom na odrazno mesto, a odraz se izvodi napred i gore brzim opružanjem odrazne noge istovremenim izmahom napred-gore savijene zamašne noge. Posle odraza, odrazna noga se donosi do zamašne, obe se privuku zgrčene u kolenima na grudi ili se zamašna noga opušta dole prema odraznoj, pa se obe savijaju u kolenima i odvode nazad uz uvinuće u krstima. Pri kraju leta mnogi se energično izbacuju napred, a ruke nazad. U trenutku doskoka ruke se snažno izbacuju napred.

Slika 2. Tehnika izvođenja skoka u dalj

3.1.1 Metodika obučavanja tehnike skoka u daljOsnovno za skok u dalj jeste povezivanje zaleta sa odrazom, a da se pri tom ne izgubi

stečena brzina u toku zaleta. Stoga u procesu obučavanja i kasnije u toku usavršavanja tehnike tome treba posvetiti odgovarajuću pažnju.

3.1.2 Redosled obučavanja1. Stvaranje jasne predstave o tehnici skoka u dalj pomoću demonstriranja, filma,

kinograma i objašnjavanjem. Ukoliko nemamo dobrog demonstratora, bolje je koristiti se filmom, fotografijom i objašnjavanjem.

2. Skok u dalj sa zaletom 10-12 m radi proveravanje znanja stečenog na osnovu prethodnih objašnjavanja. Povećava se brzina zaleta i snaga odraza. Posle nekoliko skokova zahtevati da se odraz izvrši u zoni širine 20 cm, uz manje popravke početka zaleta, dok njegova dužina ostaje ista. Dalje obučavanje treba nastaviti učenjem odraza. On je isti za sve skokove u dalj. U početku treba obratiti pažnju na izvođenje poslednjih koraka i „ulaženje u odraz“.

7

3. Imitacija odraza u mestu i u hodu podizanjem na prste odrazne noge i zamašne noge na oko 40 cm pazadi: gurnuti se napred u odraz i doskočiti na zamašnu nogu.

4. Stati na savijenu zamašnu nogu, a zatim se gurnuti napred i odraznu nogu postaviti, odraziti se sa doskokom na zamašnu nogu.

5. Sa zaletom od 4 -8 trčećih koraka izvoditi skokove sa dodirivanjem obešenog predmeta glavom ili rukom, doskokom na zamašnu nogu i trčanjem još nekoliko koraka. Trup treba da bude uspravan, a glava uz liniju trupa.

6. Isto kao i za vežbu 5, samo sa naglašavanjem ubrzanja zadnja dva koraka zaleta i „ulaženjem“ u odraz ( snažno guranje sa zamašne noge u odraz).

7. Isto kao za vežbu 6, samo na skakalištu. Obratiti pažnju na rad-podizanje natkolenice zamašne noge pri odrazu i njeno dalje kretanje bez zaustavljanja.

8. Isto kao za vežbu 7, samo preko prepona viskokih 50-70 cm.

3.1.3 Obučavanje „zgrčne “ tehnikeZgrčna tehnika je najprirodniji, pa time i najjednostavniji način skakanja u dalj.

Prisetimo li se da se pojedine tehnike skoka u dalj razlikuju jedino po načinu izvođenja faze leta, a zalet, odraz i doskok su isti za sve tehnike, nameće se prirodan zaključak da prilikom obučavanja zgrčne tehnike pažnju moramo usmeriti jedino na pažnju leta. Dakle, zalet i odraz obučavamo na način objašnjen u prethodnom poglavlju:

• -odraz iz mesta sa naglašenim zamahom zamašne noge doskok na zamašnu nogu;• -izvesti istu vežbu 3-4 trčeća koraka i doskokom opet na zamašnu nogu;• -sa ¾ zaleta izvesti odraz , izbaciti zamašnu nogu , a odraznu zadržati pozadi.

Nastojati da faza leta bude izvođena što duže u toj iskoračnoj poziciji, a neposredno pred doskok privući i odraznu nogu do zamašne i doskočiti na obe noge.

3.1.4 Obučavanje tehnike „uvinuće“• -U hodanju podizanje noge napred – gore uz prateći pokret suprotne ruke, a zatim

kružni pokret ove ruke nazad – gore, zajedno sa pokretnom druge nazad – gore. Za to vreme zamašna noga spušta se dole – nazad. 25

• -Zalet od nekoliko koraka, odraz i zamah rukama gore – nazad, spuštanje zamašne noge – izvođenje „uvinuća“ – a zatim spuštanje ruku napred – nadole i podizanje nogu sa doskokom na obe noge.

• -Zalet 4-8 trčećih koraka sa akcentom na pravilno izvođenje tehnike odraza i kasnije „uvinuće “. Obično se kod početnika javlja težnja da, tako reći, već u odrazu izvode “uvinuće“. Zbog toga se ne izvodi pravilan odraz i nema dobrog podizanja u fazi leta. Najčešće se to manifestuje zabacivanjem glave u odrazu.

• -Isto kao i gore, samo sa akcentom na izvođenje pravilnog doskoka. Radi boljeg savlađivanja tehnike doskoka, mogu se koristiti i skokovi iz mesta energičnim zamasima ruku i izbacivanjem nogu. To treba kasnije učiniti sa zaletom i doskokom preko uzvišenja od peska.

Bob Bimon sa svojim rekordom iz 1968. godine doneo je skoku u dalj iznenadnu i neprolaznu slavu. U jednoj od najvećih sportskih poduhvata u modernoj istoriji, dodao je, tada, neverovatnih 55.24 cm na rekord. Razređeni vazduh Meksiko Sitija, usled nadmorske visine od 2240 m, ponekad se pominje kao odlučujući faktor, ali nema sumnje da su odlična forma Bimona i fantastični napor doprineli njegovom veličanstvenom nastupu (8.83 m).

Cilj je horizontalnu brzinu pretvoriti u jedan skok na gore; telo, svojom akcijom, povecava rastojanje pre doskoka u prostor sa peskom.

3.1.5 Četiri faze skoka u dalj

8

1) Zalet: počinje nagnutim, opuštenim držanjem tela i postepenim ubrzanjem duž staze prekrivene sintetičkim materijalom do mesta za odskok. Od velikog značaja je kontrola tačnosti dolaska na mesto odskoka da se ne napravi greška.

2) Odskok: u poslednja 3-4 duga koraka, skakač spušta težište tela, tako što skraćuje poslednji korak. Odskočna noga se postavlja punim stopalom na dasku za odskok. Kontakt sa daskom je kratak, druga odnosno zamašna noga zamahuje natkolenicom do horizontale. Ugao odskoka je oko 25 stepeni.

Slika 3. Odskok3) Let: mogu se zapaziti razni stilovi u vazduhu, ali je najčešća kombinacija tehnike

grčenja, uvinuća i koračaja. Posle odskoka, skakač nastavlja da "trči" u vazduhu, uz izvijanje i

grčenje u sedeci položaj na kraju leta.Слика 4. Лет

4) Доскок: код скока у даљ и троскока ово је важна фаза. Скакачи се труде да "изнесу" ноге сто више напред. У моменту додира са песком неки скакачи се бацају у страну на бок или нагињу труп даље напред, а други савијају колена, док се карлица креце према петама. Начин доскока зависи од индивидуалног избора скакача.

9

Слика 5. Доскок

Литература

- Лексикон 40 спортова, Дарко Шаренац, Београд 1986.

- Методика спортских активности, Недељко Родић, 1999.

- Теорија и методика атлетике, Др Ђорђе Стефановић – Др Раде Стефановић, 2002.

- Википедија. орг

10