NERVNI SISTEM

• Nervni sistem kičmenjaka je morfološki organizovan u obliku tri celine:

1. Centralni nervni sistem- mozak i kičmena moždina

2. Periferni nervni sistem- sistem nervnih vlakana koja povezuju CNS sa periferno postavljenim receptorima i efektorima

3. Autonomni nervni sistem- nervi i ganglije koji inervišu unutrašnje (visceralne) organe

Osnovna strukturna jedinica NS je nervna ćelija-NEURON, ali i potporne ćelije

CENTRALNI NERVNI SISTEM

KIČMENA MOŽDINA- MEDULLA SPINALIS

• smeštena u kanalu kičmenice

• U njenoj sredini je centralni kanal oko koga su tela neurona kompaktno raspoređeni i grade sivu masu

• Siva masa je organizovana u vidu gornjih i donjih stubova

• Gornji (dorzalni) stubovi - grde ih interneuroni i motoneuroni

• Donji (ventralni) stubovi - grade ih samo motoneuroni

• Oko sive mase je bela masa kičmene moždine izgrađena od nervnih vlakana - neurita

MOZAK ( ENCEPHALON)

• Mzak svih kičmenjaka je petodelan i čine ga:

1. Završni mozak, produžena moždina (myelencephalon)

2. Zadnji mozak, mali mozak (metencephalon, cerebellum)

3. Srednji mozak (mesencephalon)

4. Međumozak (diencephalon)5. Prednji mozak (telencephalon)• Unutar mozga se nalaze i moždane

komore I i II u levoj i desnoj hemisferi prednjeg mozga, III u međumozgu i IV između moždanog mosta i malog mozga

• III i IV komora su povezane Silvi-jevim kanalom koji prolazi kroz srednji

mozak

Završni mozak, produžena moždina (myelencephalon)

• Bela masa spolja, siva unutra

• Svi moždani nervi, osim prva četiri polaze iz ovog dela mozga

• Kod sisara sa donje ovog dela mozga se formiraju uzdužna zadebljanja- piramide

• U ovom delu mozga su centri za: disanje, gutanje, rad srca, kijanje kašljanje, lučenje pljuvačke, povraćanje

Zadnji mozak (metencephalon), mali mozak (cerebellum)

• Mali mozak je najupadljiviji deo zadnjeg mozga kod sisara (zadebljali krov)

• Čine ga crvoliko središnje ispupčenje i dve hemisfere

• Siva masa je spolja• Centri u vom delu mozga su: za koordina- ciju i regulaciju motoričkih aktivnosti

tela uključujući i održavanje položaja tela u prostoru

Srednji mozak (mesencephalon)

• Na krovu srdnjeg mozga su optički režnjevi kod svih kičmenjaka izuzev sisara do kojih bez prekida stiže najveći broj optičkih vlakana iz parnih očiju

• Sa ovog dela mozga polaze III i IV par moždanih nerava koji inervišu mišiće oka

• Centri u ovom delu mozga su: za održavanje mišićnog tonusa, primarni centri vida i sluha

Međumozak (diencephalon)

• Morfološki se razlikuju tri celine:

1. Dorzalno- epitalamus (žlezdani organ koji kod ptica i sisara ima endokrinu ulogu)

2. Bočno postavljeni talamus u kome su relejni centri preko kojih se svi dolazni impulsi upućuju dalje upućuju ka cerebralnim hemisferama

3. Ventralni- hipotalamus u kome su mnogobrojna jedra u kojima se vrši inte-

gracija i kontrola visceralnih aktivnosti (centri za glad i sitost, žeđ,temperaturu, održa- vanje krvnog pritiska, disajnog ritma) i sekretna jezgra koja luče hormone

Prednji mozak (telencephalon)

• Čine ga dve hemisfere ispred kojih su delovi za koje se vezuju nastavci čulnih ćelija mirisnih organa- mirisni bulbusi

• Koluste, ribe i vodozemci - siva masa u unutrašnjosti hemisfera

• Gmizavci i ptice - siva masa se pomera spolja

• Sisari - gradi koru hemisfera na kojoj se uočavaju brazde i vijuge

• Najveći deo kore hamisfera vezan je za asocijativne funkcije (mišljenje, pamćenje, učenje)

• Senzornim i motornim aktivnostima pripada manji deo

Mozak i kičmena moždina su zaštićeni trima opnama:

1. Tvrda - naleže na delove skeleta

2. Meka - naleže na nervno tkivo

3. Paučinasta – između tvrde i meke