Osnovne gradivne i funkcionalne jedinice nervnog sistema su nervne ćelije (neuroni).

Nervne ćelije možemo podeliti na:

Dendrite koji su kratki, razgranati nastavci, koji nadražaj dovode do tela

neurona.

Akson ili neurit (nervno vlakno) je neparan

nastavak koji se samo na kraju grana. Akson

nadražaj odvodi od tela neurona ka sledećem

neuronu.

Prema pravcu prenošenja nadražaja razlikujemo tri vrste neurona:

Senzitivni Motorni

Asocijativni

Akcioni potencijal je fenomen velikih, brzih i reverzibilnih promena ransmembranskog potencijala, koji se javlja kao odgovor na dovoljan nivo depolarizacije(depolarizacija je nagla promena mirovnog potencijala).  Akcioni potencijal je pojava koja se u svkodnevnom govoru naziva nervni impuls, razdraženje ili nadražaj.

Membranski potencijal postoji na ćelijskoj membrani gotovo svih ćelija. Nastaje usled različite koncentracije jona sa obe strane ćelijske membrane, kao i različite propustljivosti ove membrane za jone. Membranski potencijal je bitan za nastanak i prenošenje nervnih impulsa.

Efektor o kojem ovde govorimo pripada grupi skeletnih mišića, koji su pričvršćeni za skelet i odgovorni za voljene

pokrete kostiju.Osim skeletnih mišića, u organizmu postoje još dva tipa

mišića: Glatki mišići

Srčani mišići

Skeletni mišići se sastoje od snopova paralelno postavljenih mišićnih ćelija. Mišićne ćelije ili mišićna vlakna su ćelije

cilindričnog oblika i znatnih su dimenzija. Tipičan mišić sadrži stotine hiljada ovakvih paralelno postavljenih mišićnih vlakana.

Mišićna vlakna skeletnih mišića su pod kontrolom motornih nervnih ćelija koji se nalaze u kičmenoj moždini, pri čemu jedna motorna ćelija može kontrolisati veći broj mišićnih vlakana. Sva

mišićna vlakna koja su pod kontrolom jedne motorne nervne ćelije grče se istovremeno i zajedo sa tom motornom nervnom

ćelijom čine motornu jedinicu.Pod mišićnim grčenjem ili kontrakcijom podrazumeva se proces aktivnog nastanka sile kojom mišić deluje na neki predmet. Kada se mišić grči, on ispoljava silu koju nazivamo mišićna napetost.

Centralni nervni sistem kičmenjaka sastoji se od mozga i kičmene

moždine.

Mozak odraslih kičmenjaka predstavlja proširenje prednjeg dela nervne cevi i sačinjava šest jasno

uočljivih delova:Prednji mozakMeđumozak Mali mozakSrednji mozakMoždani most (Verpolijev most)Produžena moždina

Kanal nervne cevi u nivou mozga obrazuje proširenja – moždane komore, koje su međusobno

povezane i nastavljaju se u kanal kičmene moždine. Postoji IV

moždanih komora i to: I i II moždana komora se nalaze u

velikom mozgu III moždana komora se nalazi u

međumozgu IV moždana komora u zadnjem

mozgu (koga sačinjavaju mali mozak, produžena moždaina i moždani most)

IV moždana komora se nastavlja na kanal kičmene moždine

Centralni nervni sistem je obavijen vezivnim opnama (moždanicama), kojih kod sisara ima tri:

Tvrda – spoljašnja, ka lobanji; Paučinasta – rastresita i bogata limfom; Meka – unutrašnja, naleže na mozak i sadrži krvne sudove koji

prodiru u unutrašnjost mozga;

Likvor je tečnost koja ispunjuje prostor između vezivnih opna, tako da ceo CNS pliva u tečnosti i tako se štiti od udara o tvrdu

površinu lobanje i kišmenih pršljenova.

Veliki mozak

Mali mozak

Međumozak Srednji mozak

Moždani most

(Varpolijev most)

Produžena moždina

Zadnji deo nervne cevi, kičmena moždina, prostire se celom dužinom tela. Idući ka zadnjem kraju tela ona se sužava. Cilindričnog je oblika i ima centralni kanal u

sredini. Sa obe strane kičmene moždine polaze nervi koji su segmentalno raspoređeni- ima ih onoliko koliko i kičmenih pršljenova.

Raspored sive i bele mase je obrnut u odnosu na veliki mozak – bela masa je spolja, a siva se nalazi unutra. Siva masa na poprečnom preseku daje oblik slova N, naime, ona obrazuje jedan par leđnih i jedan par trbušnih rogova. Sa leđnih rogova polaze

senzitivna, a sa trbušnih motorna nervna vlakna pa se po izlasku iz kičmene moždine sjedinjuju u zajednički nerv. Belu masu čine uzlazna i silazna nervna vlakna kojima se provode nadražaji ka mozgu kao i impulsi od mozga ka raznim organima. Kičmena moždina je prema tome sprovodnik nadražaja u pravcu mozga (uzlazna

nervna vlakna) kao i impulsa koji se šalju od mozga (silazna vlakna). Osim toga, ona je centar za mnoge proste reflekse.

Periferni nervni sistem obuhvata sprovodne puteve između čula i nervnih centara s jedne strane i između centara i efektornih

organa s druge strane.U njegov sastav ulaze:

Nervi – snopovi nervnih vlakana; nervi mogu biti senzitivni ili motorni, mada je većina nerava mešovita (sadrže oba tipa

vlakana); Ganglije – skupovi nervnog sistema koji leže van centralnog

nervnog sistema.

Periferni nervni sistem se sastoji od: Cerebrospinalnog

Vegetativnog (autonomnog) nervnog sistema

Cerobrospinalnim nervnim sistemom se obezbeđuje povezanost organizma sa spoljašnjom sredinom i nalazi se pod uticajem naše

volje. Ovaj deo nervnog sistema sačinjavaju:

glaveni ili moždani nervi (polaze sa mozga i ima ih 12 pari kod čoveka)

spinalni nervi (polaze sa kičmene moždine; kod čoveka ih ima 31 par; ovi nervi sa kičmene moždine izlaze sa dva korena, leđnim – senzitivna vlakna, i trbušnim – motorna vlakna, koji se spajaju gradeći mešovite nerve

Vidi sliku

Autonomni nervni sistem (vegetativni sistem) je deo nervnog sistema koji reguliše funkcije unutrašnjih organa. Autonomni nervni sistem obuhvata centre u kičmenoj

moždini, moždanom stablu, i hipotalamusu. Senzorni signali ulaze u pomenute centre sa periferije, a iz centara se šalju refleksni odgovori nazad u viscelarne

organe, čime se reguliše njihova aktivnost. Zahvaljujući ovom sistemu organizam je u stanju da za kratko vreme odgovori na razne uticaje iz spoljašnje i unutrašnje

sredine npr. da za par sekundi udvostruči srčanu frekvenciju ili krvni pritisak. Eferentni signali se prenose do organa putem dva sistema sa suprotnim funkcijama: simpatičkog i parasimpatičkog. Ovom sistemu pripada još i enterički nervni sistem,

koji se nalazi u crevu.

Simpatički i parasimpatički sistem su dve komponente autonomnog nervnog sistema sa pretežno suprotnim funkcijama. Njihov rad je

van uticaja volje. Simpatička stimulacija stimuliše rad nekih organa, dok deluje inhibitorno na druge. Parasimpatička

stimulacija takođe može delovati stimulativno i inhibitorno na različite organe. Kada simpatički sistem neke organe stimuliše, tada ih parasimpatički sistemuglavnom (ali ne uvek) inhibiše i

obratno, kada simpatikus inhibiše, tada parasimpatikus stimuliše. Simpatikus se glavnom aktivira kada postoji neka opasnost, neka

nagla promena, on priprema organizam "za borbu ili beg“. Parasimpatikus je aktivniji u stanju mirovanja.

Vidi sliku ovde

organ simpatikus parasimpatikus

zenica oka proširuje sužava

pluća i bronhije proširenje suženje

mentalna aktivnost povećana nema

bubrezismanjeno izlučivanje

mokraćenema

srce ubrzano kucanje usporeno kucanje

žučna kesa i kanali relaksacija konstrikcija

skeletni mišići pojačana snaga nema

masno tkivo razgradnja masti nema

krvni sudovi suženjeslabo dejstvo ili nema

efekata

Smešten je u zidu organa za varenje. Prostire se celom dužinom ovog sistema počev od jednjaka do kraja debelog creva. Prevashodna uloga mu je u peristaltici (pokretima

crevnih kanala) ovih organa. Enterički sistem izaziva spontane kontrakcije organa za varenje u vidu talasa kojima se hrana transportuje, usitnjava i resorbuje.

Udžbenik iz biologije za III razred gimnazije, Radomir Konjević, gordana Cvijić, Jelena Đorđević, Nadežda Nedeljković, ZZUV,

Beograd 2006. vikipedija