NERVNI SISTEM NERVNI SISTEM 

Funkcija nervnog sistema je Funkcija nervnog sistema je usaglašavanje organizma usaglašavanje organizma sa njegovom okolinom i sa njegovom okolinom i usaglašeno delovanje usaglašeno delovanje organizma kao celine. organizma kao celine.

Cevastog je tipa i anatomski se sastoji od:Cevastog je tipa i anatomski se sastoji od:1.1. centralnog nervnog sistema (CNS)centralnog nervnog sistema (CNS) – čine – čine

ga  nervne ćelije koncentrisane u nervnim ga  nervne ćelije koncentrisane u nervnim centrima koje čine centrima koje čine mozakmozak i i kičmena kičmena moždinamoždina;;

2.2. perifernog nervnog sistema perifernog nervnog sistema – čine ga – čine ga nastavci nervnih ćelija koji povezuju nastavci nervnih ćelija koji povezuju nervne centre sa periferijom (čulima i nervne centre sa periferijom (čulima i organima koji reaguju na primljene draži – organima koji reaguju na primljene draži – efektorima); efektorima);

ČČine dva dela: ine dva dela: cerebrospinalni cerebrospinalni simpatički (autonomni) nervni sistem.simpatički (autonomni) nervni sistem.

CENTALNI NERVNI CENTALNI NERVNI SISTEMSISTEM

CNSCNS

MOZAKMOZAK

Mozak predstavlja proširenje prednjeg Mozak predstavlja proširenje prednjeg dela nervne cevi i sastoji se iz: dela nervne cevi i sastoji se iz:

1.1. prednjeg (velikog) mozga, prednjeg (velikog) mozga,

2.2. međumozga, međumozga,

3.3. srednjeg mozga, srednjeg mozga,

4.4. malog mozga i malog mozga i

5.5. produžene moždine.produžene moždine.

prednji (veliki) prednji (veliki) mozakmozak međumozakmeđumozak

malimali mozakmozak

produžena moždinaprodužena moždina

kičmena kičmena moždinamoždina

srednji mozaksrednji mozak

Osnovni plan mozga kičmenjakaOsnovni plan mozga kičmenjaka

Moždane komoreMoždane komore Kanal nervne cevi u nivou mozga obrazuje proširenja – Kanal nervne cevi u nivou mozga obrazuje proširenja –

moždane komore, koje su međusobno povezane i moždane komore, koje su međusobno povezane i nastavljaju se u kanal kičmene moždine.nastavljaju se u kanal kičmene moždine.

U velikom mozgu se nalaze I i II moždana komora (u svakoj U velikom mozgu se nalaze I i II moždana komora (u svakoj hemisferi po jedna), osim kod riba kod kojih veliki mozak hemisferi po jedna), osim kod riba kod kojih veliki mozak nije izdeljen na hemisfere pa je i komora neparna. nije izdeljen na hemisfere pa je i komora neparna.

III moždana komora nalazi se u međumozgu, a III moždana komora nalazi se u međumozgu, a IV je smeštene u zadnjem mozgu (zadnji mozak sačinjavaju IV je smeštene u zadnjem mozgu (zadnji mozak sačinjavaju

mali mozak, produžena moždina i kod čoveka i moždani mali mozak, produžena moždina i kod čoveka i moždani most). most).

III i IV komora povezane su Silvijusovim kanalom (u III i IV komora povezane su Silvijusovim kanalom (u srednjem mozgu), a III je preko otvora u vezi sa I i II srednjem mozgu), a III je preko otvora u vezi sa I i II komorom.komorom.

IV komora se nastavlja na kanal kičmene moždine.IV komora se nastavlja na kanal kičmene moždine.

Moždanice i likvorMoždanice i likvor CNS je obavijen vezivnim opnama CNS je obavijen vezivnim opnama

(moždanicama) kojih kod sisara ima tri:(moždanicama) kojih kod sisara ima tri:

1.1. tvrdatvrda – spoljašnja, ka lobanji; – spoljašnja, ka lobanji;

2.2. paučinasta paučinasta – srednja, nežna, rastresita i bogata – srednja, nežna, rastresita i bogata limfom;limfom;

3.3. meka meka – unutrašnja, naleže na mozak i – unutrašnja, naleže na mozak i sadrži  krvne sudove koji prodiru u unutrašnjost sadrži  krvne sudove koji prodiru u unutrašnjost mozga.mozga.

Prostor između moždanica je ispunjen likvorom Prostor između moždanica je ispunjen likvorom (cerebrospinalna tečnost) tako da  ceo CNS pliva (cerebrospinalna tečnost) tako da  ceo CNS pliva u tečnosti i na tej način se štiti od udara o tvrdu u tečnosti i na tej način se štiti od udara o tvrdu površinu lobanje i kičmenih pršljenova.      površinu lobanje i kičmenih pršljenova.      

KIČMENA MOŽDINA (medulla KIČMENA MOŽDINA (medulla spinalis)spinalis)

Zadnji deo nervne cevi, kičmena moždina, Zadnji deo nervne cevi, kičmena moždina, prostire se celom dužinom tela. prostire se celom dužinom tela.

Cilindričnog je oblika i ima centralni kanal u Cilindričnog je oblika i ima centralni kanal u sredini. sredini.

Sa obe stane kičmene moždine polaze Sa obe stane kičmene moždine polaze nervi koji su segmentalno raspoređeni – nervi koji su segmentalno raspoređeni – ima ih onoliko koliko i kičmenih pršljenova. ima ih onoliko koliko i kičmenih pršljenova.

Raspored sive i bele mase je obrnut u odnosu na Raspored sive i bele mase je obrnut u odnosu na mozak – bela masa je spolja, a siva se nalazi mozak – bela masa je spolja, a siva se nalazi unutra. unutra.

Siva masaSiva masa na poprečnom preseku daje oblik na poprečnom preseku daje oblik slova Hslova H - - obrazuje obrazuje jedan par leđnih i jedan par jedan par leđnih i jedan par trbušnih rogova.trbušnih rogova.

Sa leđnih rogova polaze senzitivna, a sa trbušnih Sa leđnih rogova polaze senzitivna, a sa trbušnih motorna nervna vlakna pa se po izlasku iz motorna nervna vlakna pa se po izlasku iz kičmene moždine sjedinjuju u zajednički nerv. kičmene moždine sjedinjuju u zajednički nerv.

Belu masuBelu masu čine čine uzlaznauzlazna i i silaznasilazna nervna vlakna nervna vlakna kojima se provode nadražaji ka mozgu kao i kojima se provode nadražaji ka mozgu kao i impulsi od mozga ka raznim organima.impulsi od mozga ka raznim organima.

Kičmena moždina je prema tome Kičmena moždina je prema tome sprovodnik nadražaja u pravcu mozga sprovodnik nadražaja u pravcu mozga (uzlazna nervna vlakna) kao i impulsa koji (uzlazna nervna vlakna) kao i impulsa koji se šalju od mozga (silazna vlakna). Osim se šalju od mozga (silazna vlakna). Osim toga, ona je centar za mnoge proste toga, ona je centar za mnoge proste reflekse.reflekse.

Produžena moždina (medulla Produžena moždina (medulla oblongata)oblongata)

To je zadnji deo mozga koji se nastavlja na To je zadnji deo mozga koji se nastavlja na kičmenu moždinu. U njoj se nalazi IV kičmenu moždinu. U njoj se nalazi IV komora čiji je krov jako tanak, ali su krov i komora čiji je krov jako tanak, ali su krov i bokovi zadebljali i u njima se nalaze:bokovi zadebljali i u njima se nalaze:

1.1. nervna vlaknanervna vlakna koja povezuju produženu koja povezuju produženu moždinu sa prednjim delovima mozga;moždinu sa prednjim delovima mozga;

2.2. nervni centri za: disanje, rad srca, širenje i nervni centri za: disanje, rad srca, širenje i skupljanje krvnih sudova, gutanje, skupljanje krvnih sudova, gutanje, povraćanje.povraćanje.

Mali mozak (cerebellum)Mali mozak (cerebellum)

Kod sisara je podeljen na dve hemisfere i Kod sisara je podeljen na dve hemisfere i srednji deo.srednji deo.

Mali mozak je Mali mozak je centar ravnoteže i mišićne centar ravnoteže i mišićne koordinacijekoordinacije pa je njegova veličina pa je njegova veličina proporcionalna pokretljivosti životinje. proporcionalna pokretljivosti životinje.

Naročito jako je razvijen kod životinja koje se Naročito jako je razvijen kod životinja koje se brzo i okretno kreću (kod riba su to npr. brzo i okretno kreću (kod riba su to npr. ajkule, kod ptica su to dobri letači, a kod ajkule, kod ptica su to dobri letači, a kod sisara trkači). sisara trkači).

Kod vodozemaca i gmizavaca je slabo Kod vodozemaca i gmizavaca je slabo razvijen.razvijen.

Srednji mozak (mesencephalon)Srednji mozak (mesencephalon)

Naročito jako je razvijen kod nižih kičmenjaka. Naročito jako je razvijen kod nižih kičmenjaka. Jednom uzdužnom brazdom podeljen je na dva Jednom uzdužnom brazdom podeljen je na dva

deladela Kod sisara postoji i poprečna brazda koja ga deli Kod sisara postoji i poprečna brazda koja ga deli

na 4 režnja. na 4 režnja. U srednjem mozgu nema komora već se nalazi U srednjem mozgu nema komora već se nalazi

Silvijusov kanal koji povezuje III i IV komoru. Silvijusov kanal koji povezuje III i IV komoru. Duž njegove osnove teku snopovi vlakana koji Duž njegove osnove teku snopovi vlakana koji

povezuju prednji mozak sa produženom povezuju prednji mozak sa produženom moždinom i malim mozgom.moždinom i malim mozgom.

Međumozak (diencephalon)Međumozak (diencephalon) Pokriven je ostalim delovima mozga tako da se Pokriven je ostalim delovima mozga tako da se

vidi samo sa donje strane. vidi samo sa donje strane. U njemu leži U njemu leži III moždana komoraIII moždana komora. . Na njegovom krovu je razvijena Na njegovom krovu je razvijena epifizaepifiza, žlezda sa , žlezda sa

unutrašnjim lučenjem. unutrašnjim lučenjem. Na donjoj strani, podu komore, označenoj kao Na donjoj strani, podu komore, označenoj kao

hipotalamushipotalamus, javlja se levkasto ispupčenje , javlja se levkasto ispupčenje (infundibulum) koje je u vezi sa (infundibulum) koje je u vezi sa hipofizomhipofizom..

Hipotalamus je vrlo značajan refleksni centar koji Hipotalamus je vrlo značajan refleksni centar koji kontroliše temperaturu tela, rad unutrašnjih kontroliše temperaturu tela, rad unutrašnjih organa, krvni pritisak, san, osećaj gladi, žeđi, organa, krvni pritisak, san, osećaj gladi, žeđi, straha, besa.straha, besa.

    Prednji mozak ( telensephalon)Prednji mozak ( telensephalon)

U toku evolucije je ovaj deo CNS-a U toku evolucije je ovaj deo CNS-a najviše najviše progresivno evoluirao. progresivno evoluirao.

Njegova primarna funkcija je centar čula Njegova primarna funkcija je centar čula mirisa i to on obavlja kod nižih kičmenjaka. mirisa i to on obavlja kod nižih kičmenjaka.

Kod viših kičmenjaka je, osim mirisne, Kod viših kičmenjaka je, osim mirisne, dobio ulogu glavnog koordinacionog dobio ulogu glavnog koordinacionog centra i centra više nervne delatnosti.centra i centra više nervne delatnosti.

Nervne ćelije se kod viših kičmenjaka Nervne ćelije se kod viših kičmenjaka nalaze u površinskom sloju nalaze u površinskom sloju sive masesive mase – – moždanoj kori,moždanoj kori, dok nastavci nervnih ćelija dok nastavci nervnih ćelija grade unutrašnjost mozga – grade unutrašnjost mozga – belu masubelu masu. .

Moždana kora je centar celokupne nervne Moždana kora je centar celokupne nervne delatnosi i umne aktivnosti. delatnosi i umne aktivnosti.

Kod većine kičmenjaka površina Kod većine kičmenjaka površina velikog mozga je glatkavelikog mozga je glatka

Kod viših sisara, posebno čoveka, Kod viših sisara, posebno čoveka, ona je uvećana pojavom ona je uvećana pojavom brazda i brazda i naboranabora. .

Raspored i izgled brazda je isti Raspored i izgled brazda je isti kod svih ljudi bez obzira na njihove kod svih ljudi bez obzira na njihove umne sposobnosti.umne sposobnosti.

Nervni centri su lokalizovaniNervni centri su lokalizovani, , zone sa različitim, tačno zone sa različitim, tačno određenim funkcijama. određenim funkcijama.

Tako se u potiljačnoj oblasti Tako se u potiljačnoj oblasti nalazi centar za vid, u slepoočnoj nalazi centar za vid, u slepoočnoj je centar za sluh idr. je centar za sluh idr.

Pošto se nervna vlakna ukrštaju na svom Pošto se nervna vlakna ukrštaju na svom putu, bilo u mozgu bilo u kičmenoj moždini, putu, bilo u mozgu bilo u kičmenoj moždini, to desna polovina mozga kontroliše levu to desna polovina mozga kontroliše levu stranu tela i obrnuto. stranu tela i obrnuto.

Najveću površinu kore zauzimaju tzv. Najveću površinu kore zauzimaju tzv. asocijativne zoneasocijativne zone. U njima su smešteni . U njima su smešteni neuroni koji ostvaruju vezu između drugih neuroni koji ostvaruju vezu između drugih oblasti, objedinjuju sve impulse; to su zone oblasti, objedinjuju sve impulse; to su zone psihičkih funkcija, učenja, logičkog psihičkih funkcija, učenja, logičkog mišljenja.mišljenja.

PERIFERNI NERVNI PERIFERNI NERVNI SISTEMSISTEM

Ovaj sistem obuhvata sprovodne puteve Ovaj sistem obuhvata sprovodne puteve između čula i nervnih centara s jedne između čula i nervnih centara s jedne strane i između centara i raznih organa s strane i između centara i raznih organa s druge strane. druge strane.

U njegov sastav ulaze:U njegov sastav ulaze:

1.1. nervinervi (snopovi nervnih vlakana); nervi (snopovi nervnih vlakana); nervi mogu biti čisto senzitivni, čisto motorni ali mogu biti čisto senzitivni, čisto motorni ali većina nerava su mešoviti (sadrže oba tipa većina nerava su mešoviti (sadrže oba tipa vlakana); vlakana);

2.2. ganglijeganglije (skupovi nervnih ćelija koji leže (skupovi nervnih ćelija koji leže van CNS)van CNS)

Cerebrospinalni nervni sistemCerebrospinalni nervni sistem

Sačinjavaju ga :Sačinjavaju ga :1.1. glaveni nervi glaveni nervi – polaze sa mozga i ima ih – polaze sa mozga i ima ih

12 pari12 pari kod čoveka; kod čoveka;2.2. spinalni nervispinalni nervi – polaze sa kičmene – polaze sa kičmene

moždine; kod čoveka ih ima 31 par; ovi moždine; kod čoveka ih ima 31 par; ovi nervi sa kičmene moždine izlaze sa dva nervi sa kičmene moždine izlaze sa dva korena, leđnim (senzitivna vlakna) i korena, leđnim (senzitivna vlakna) i trbušnim (motorna vlakna) koji se spajaju trbušnim (motorna vlakna) koji se spajaju gradeći mešovite nervegradeći mešovite nerve

II par – par – mirisni nervmirisni nervIIII par – par – očni nervočni nervIII, IVIII, IV i i VIVI par su nervi par su nervi pokretači pokretači

mišića očne jabučicemišića očne jabučiceVV par – par – trograni nervtrograni nerv (inerviše (inerviše

oko, gornju vilicu i donju oko, gornju vilicu i donju vilicu)vilicu)

VIIVII par –nerv lica – inerviše par –nerv lica – inerviše mišiće lica;mišiće lica;

VIIIVIII par – par – slušni nervslušni nervIXIX par – par – jezičnoždrelni nervjezičnoždrelni nervXX par – nerv lutal par – nerv lutalicaica ( (n. vagusn. vagus) – ) –

inerviše unutrašnje organe:inerviše unutrašnje organe: ždrelo, pluća, srce, želudac, ždrelo, pluća, srce, želudac, crevo, bubregecrevo, bubrege

XIXI par – par – pomoćni nervpomoćni nerv (akcesorijus) inervira mišiće (akcesorijus) inervira mišiće vrata i ramena;vrata i ramena;

XIIXII par – par – podjezičnipodjezični nerv. nerv.

Glaveni (kranijalni) Glaveni (kranijalni) nervinervi

Čisto senzitivni nervi su: prvi, Čisto senzitivni nervi su: prvi, drugi i osmi par; drugi i osmi par;

ČČisto motorni su: treći, četvrti, isto motorni su: treći, četvrti, šesti, jedanaesti i dvanaesti par, šesti, jedanaesti i dvanaesti par,

dok su ostali mešoviti. dok su ostali mešoviti.

Autonomni nervni sistemAutonomni nervni sistem dedeoo perifernog nervnog sistema koji inerviše perifernog nervnog sistema koji inerviše

unutrašnje organe: unutrašnje organe: crevni, crevni, respiratorni, respiratorni, krvni, krvni, urogenitalni sistem kao i urogenitalni sistem kao i žlezde sa spoljašnjim i unutrašnjim lučenjem. žlezde sa spoljašnjim i unutrašnjim lučenjem.

Obuhvata dva lanca ganglija koji leže duž Obuhvata dva lanca ganglija koji leže duž aorte i obrzuju levo i desno aorte i obrzuju levo i desno simpatičko stablosimpatičko stablo. .

Svaka ganglija je spojnom granom povezana Svaka ganglija je spojnom granom povezana sa odgovarajućim spinalnim nervom. sa odgovarajućim spinalnim nervom.

Rad ovog sistema je van uticaja volje.  Rad ovog sistema je van uticaja volje. 

Većinu unutrašnjih organa inervišu dvojaka Većinu unutrašnjih organa inervišu dvojaka vlakna ovog sistema: vlakna ovog sistema: simpatičkasimpatička i i parasimpatičkaparasimpatička koja su međusobno koja su međusobno antagonistiantagonisti. .

Tako npr. simpatički sistem ubrzava rad Tako npr. simpatički sistem ubrzava rad srca, a parasimpatički ga usporava. srca, a parasimpatički ga usporava. Antagonističko delovanje doprinosi Antagonističko delovanje doprinosi održavanju ravnoteže u organizmu tako što, održavanju ravnoteže u organizmu tako što, prema potrebama organizma, se menja rad prema potrebama organizma, se menja rad unutrašnjih organa.unutrašnjih organa.