nevesinjci na službi u dubrovniku

UDK 94œ14/15Œ

RADMILO PEKI]

NEVESIWCI NA SLU@BI U DUBROVNIKU U HÇç I Hç VIJEKU

Apstrakt. Autor obra|uje samo jedan segment iz mnogo {ireg procesa u koji

je bio ukqu~en veliki dio dubrova~kog zale|a. U izlagawu se ograni~io na samo

jednu oblast dana{we Hercegovine. Na osnovu neobjavqenih i objavqenih dubro-

va~kih izvora utvr|uje koji je dio nevesiwskog stanovni{tva odlazio u Dubrovnik

i pod kojim uslovima su ti Nevesiwci sluìli i u~ili zanate.

Kqu~ne re~i. Nevesiwe, Dubrovnik, zanati, posluga, nov~ani iznos, period

sluèwa, miraz.

Istorijskim vezama Dubrovnika i wegovog zale|a tokom sredwovjekovnog pe-

rioda bile su proète sve sfere ìvota. Prevashodno iz ekonomskih potreba sta-

novnici Dubrovnika i dubrova~kog zale|a bili su upu}eni jedni na druge i skoro

su svakodnevno odràvali komunikaciju. Jedno od podru~ja koje je sa Dubrov~ani-

ma odràvalo dinami~nu poslovnu aktivnost bilo je Nevesiwe.1 Pored razmjene

trgovinskih dobara, stanovni{tvo sredwovjekovnog Nevesiwa, kao i wemu susjed-

nih oblasti, gledalo je na Dubrovnik kao na obe}ani grad. Na teritoriju Dubrov-

nika i wegove okoline odlazio je veliki broj mladih qudi i tamo nalazio zaposle-

we. Na slu`bu su stupali i kod Dubrov~ana i kod stranaca koji su djelovali kako u

gradu, tako i van wega. O ovoj vrsti radne snage koja je dolazila u Dubrovnik pisa-

no je uop{teno, u djelima sinteti~kog karaktera.2 Neki istraìva~i, poput akade-

mika Cvita Fiskovi}a i profesorice \ur|ice Petrovi}, istraìvali su pojedi-

1 F. [i{i}, Qetopis popa Dukqanina, Beograd–Zagreb 1928, 327.

2 K. Jiri~ek, Istorija Srba II, Beograd 1952, 149–150; D. Roller, Dubrova~ki zanati u XV i XVI

stolje}u, Gra|a za gospodarsku povijest Hrvatske, knj. 2, Zagreb 1951; J. Lu~i}, Obrti i usluge u Dubrovniku

do po~etka XIV stolje}a, Zagreb 1979.

na zanatska zanimawa.3 O ovom problemu, odnosno o momcima iz Hercegovine i Bo-

sne, pisao je i profesor Bogumil Hrabak; wegov rad doneo je nekoliko stotina sig-

natura.4 Tako|e je ovaj problem, ali u mnogo {irem kontekstu, istraìvala i upo-

kojena profesorica Du{anka Dini}-Kneèvi}.5 Me|utim, u ovom radu posveti}e-

mo pa`wu stanovni{tvu samo jedne oblasti zale|a — sredwovjekovnom Nevesiwu,

odakle su mladi qudi dolazili u Dubrovnik s ciqem da izu~e zanat, sluè svoje

poslodavce i da na taj na~in obezbjede sopstvenu egzistenciju.

I. Zanati

Te{ke ìvotne prilike u sredwovjekovnom Nevesiwu, kao i u wegovom okru-

èwu, a sa druge strane nedostatak radne snage na podru~ju Dubrovnika, uticale su

na to da veliki broj mladih qudi sa podru~ja Nevesiwa migrira u Dubrovnik i

obaveè se ugovorom da }e sluìti svoje poslodavce koji }e ih ujedno u~iti odre-

|enim zanatskim vje{tinama.

Koliko nam je poznato, Nevesiwci su otpo~eli sa naukovawem zanatskih vje-

{tina u Dubrovniku po~etkom XIV vijeka.6 Broj mladi}a koji odlaze u Dubrovnik

kontinuirano raste, znatno se pove}av{i u drugoj polovini XIV vijeka, da bi se-

damdesetih godina XV wihov broj bio umnogostru~en.

Na izu~avawe jednog od najva`nijih zanata — zlatarskog u Dubrovnik je 4.

aprila 1395. godine do{ao Radisav Tolislavi} iz Nevesiwa. Ovaj Nevesiwac bio

je maloqetan, a kako je bio i bez oca, u wegovo ime ugovor je sa Kranislavom \ivoje-

vi}em7 sklopila wegova majka Dea (…Dea uxor quondam Brayani Tollislauich de Neu-

essigne…). Pored pomenutog Tolislavi}a, za izu~avawe zlatarskog zanata, koji ne-

ki istraìva~i svrstavaju u red umjetni~kih vje{tina, 18. novembra 1404. godine

ugovor, kojim se obavezao da }e sluìti i u~iti zanat u periodu od sedam godina, sa

zlatarom Sredanom Mil{i}em zakqu~io je Milan Radosaqi} (…Millan Radosa-

glich de Neuessignua…). Zlatar Mil{i} je Nevesiwcu obe}ao izdràvawe tokom na-

ukovawa, a na kraju slu`be i diplomu svog zanata.8

90 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

3 C. Fiskovi}, Dubrova~ki zlatari od XIII do XVII stolje}a, Hrvatska prosvjeta III, serija 1, Muzej hrvat-

skih starina JAZU, Zagreb 1947, 143–248; C. Fiskovi}, Dalmatinski majstori u srednjovjekovnoj Bosni i Her-

cegovini, Radovi sa simpozijuma œSrednjovjekovna Bosna i evropska kulturaŒ, Radovi III, Zenica 1973,

147–199; \. Petrovi}, Uloga Dubrovnika u snabdevanju srednjovekovne Bosne oru`jem, XIV–XV vek, Sred-

njovjekovna Bosna i evropska kultura, Radovi III, Zenica 1973, 68–77.

4 B. Hrabak, Momci iz Hercegovine i Bosne u dubrova~kom zanatstvu, trgovini i pomorstvu u

XIV, XV i XVI vijeku, Iz istorije Bosne i Hercegovine, kw. I, Beograd 2003, 144–180.

5 D. Dini}-Kneèvi}, Migracije stanovni{tva iz ju`noslovenskih zemaqa u Dubrovnik to-

kom sredweg veka, SANU, Novi Sad 1995; D. Dini}-Kneèvi}, Prilog prou~avawu migracija na{eg

stanovni{tva u Italiju tokom XIII i XIV veka, Godi{wak Filozofskog fakulteta XVI/1, Novi Sad

1973, 39–62.

6 Me|u prvim {egrtima bio je Medo{ Stawevi}. DAD, Div. Not. & I, f. 77' (8. II 1312).

7 DAD, Div. Canc. & XXXI, f. 60 (4. IV 1395); C. Fiskovi}, Dubrova~ki zlatari od XIII do XVII

stoqe}a, 164–166; M. Sivri}, Hercegovci — dubrova~ki zlatari u doba Republike, Hercegovina, Go-

di{wak za kulturno i povijesno naslije|e, br. 3 (11), Mostar 1999, 43.

8 DAD, Div. Not. & XI, f. 94' (18. XI 1404).

Pored zlatarstva, svojevrsni vid umije}a predstavqalo je i slikarstvo. U izu-

~avawe ove zanatske vje{tine, prema dubrova~kim izvorima, bio je ukqu~en, bar je ta-

ko evidentirano, jedan Nevesiwac, koji je u~io zanat i sluìo majstora. Wemu je na

kraju slu`be, pored diplome, poslodavac obe}ao i naknadu u iznosu od {est perpera.9

Zabiqeèna su i tri ugovora u kojima se Nevesiwci pomiwu u vezi sa izu~a-

vawem obu}arskog zanata. U sva tri ugovora sluìli su i izu~avali bez ikakve na-

knade, samo zarad izdràvawa i alata koji su dobili na kraju slu`be, uz napomenu

da je vrijeme naukovawa u dva slu~aja iznosilo po {est, a u tre}em osam godina.10

Mladi Nevesiwci su se u najve}em broju opredjeqivali za izu~avawe zanata

koji je u vezi sa tekstilnom strukom. Svakako najprimamqiviji zanat za wih bio je

kroja~ki. Sa zavr{enim pomenutim zanatom mogli su na}i uposlewe i u svom rod-

nom mjestu, {to nije bio slu~aj sa nekim drugim zanatima. Jedan od takvih zanatli-

ja bio je i Stojak Ratkovi}, koji je trebalo da sluì i naukuje kod majstora Bogoja

Dra{kovi}a u periodu od 12 godina.11 Na izu~avawu kroja~kog zanata bio je i Radi-

brat Dobrenovi}, koji je trebalo da izu~ava zanat {est godina kod kroja~a (sartor)

Radovinovi}a. Uz izdràvawe, poslodavac se obavezao da }e mu dati jedan mantil,

jednu kapu i cipele.12

Mladi}i koji su izu~avali zanate naj~e{}e su bili maloqetni, pa je umjesto

wih ugovor sa poslodavcem sklapala najblià rodbina. U nekim ugovorima do-

slovno se navode godine starosti mladi}a koji je izu~avao zanat. Tako je 22. decem-

bra 1416. godine Budisav Vergo~evi} iz Nevesiwa najmio sina Vukosava, koji ima

deset godina, da sluì i u~i zanat kod kroja~a Bogoja. Tokom slu`be od sedam i po

godina dobit }e izdràvawe od strane majstora, a po isteku slu`be dodijelit }e mu

diplomu svoga zanata.13 Istog dana kad i prethodni, na zanat je stupio jedanaesto-

godi{wi Rada{in Bogunovi}.14

Pored kroja~kog zanata Nevesiwci se pomiwu i u drugim specijalizovanim

profilima koji se odnose na tekstilnu struku.

Godine 1453. Radowa Radovni} se, uz saglasnost majke Stanislave, ugovorom

obavezao da }e sluìti tri godine tka~a Radosava Radojevi}a. Nevesiwac je imao

zadatak da tka i prodaje poslodav~evu robu. Za nazna~eni period Nevesiwac je u

razli~itim vremenskim intervalima trebalo da dobije naknadu u ukupnom iznosu

od 16,5 gro{eva.15

Radmilo Peki}: Nevesiwci na slu`bi u Dubrovniku u HÇç i Hç vijeku 91

9 Yuan Gruboeuich de Neuessigna confiteor… ad standum cum Radoe filus de Bisse pictore usque ad

sex anos… DAD, Div. Not. & VII, f. 154' (17. VII 1357).

10 Radovaü filus qondam Goyca de Neuesigna… DAD, Div. Not. & IX, f. 124' (26. X 1374); Dobras-

sin Radossaglich de Slatto sluìo je i u~io kod Radoslava Pribilovi}a. DAD, Div. Canc. & XLI, f. 89 (9.

III 1417); Vukosav Jovanovi} sluìo je i u~io kod Boìtka Bogutinovi}a. DAD, Div. Not. & XXXVIII,

f. 117' (8. IX 1453);

11 DAD, Div. Not. & IX, f. 97' (6. XII 1373).

12 DAD, Div. Not. & XLIX, f. 2' (25. V 1465).

13 DAD, Div. Can. & XLI, f. 59 (22. XII 1416).

14 DAD, Div. Can. & XLI, f. 59 (22. XII 1416).

15 DAD, Div. Not. & XXXVIII, f. 37' (31. III 1453).

Mlade zanatlije sluìle su majstore koji su im obezbje|ivali hranu i stano-

vawe, eventualno i odre|enu nov~anu nagradu. Me|utim, ugovor koji je 25. maja

1425. sa Qubi{om Petkovi}em zvanim Jagodi} sklopio Boroje Milov~i} iz Neve-

siwa razlikovao se od ostalih. Nevesiwac je trebalo da stanuje u ku}i svoga maj-

stora, koji ga je istovremeno u~io tkawu, s tim da mu da tre}inu dobiti od sukna

koje izatka. Tako|e je imao obavezu da, prije nego {to ode od poslodavca, na ime iz-

u~avawa zanata isplati sedamnaest perpera, {to }e se odbiti od wegove zarade.16

Dvadestih godina XV vijeka u Dubrovniku je \enovqanin Teramo Galeti

otvorio radionicu za proizvodwu sukna. Kod \enovqanina Galetija je 16. februa-

ra 1422. godine na slu`bu stupio maloqetni Nevesiwac Milorad Radosali}. Kako

je vjerovatno bio bez roditeqa, saglasnost za ~etvorogodi{wu slu`bu i izu~avawe

zanata dala je wegova sestra Vladna. Suknar Galeti obavezao se da uz stanovawe i

hranu na kraju slu`be Nevesiwcu isplati deset perpera.17

Pored pomenutih zanata Nevesiwci su izu~avali i zanate koji su u vezi sa

obradom koè. Tako je Radi{a Bogdanovi} (Radissa Bogdanouich de Neuesigne…)

1404. godine sklopio ugovor sa majstorom œAntunus Dobrovoyevich peliparioŒ da ga

sluì i da u~i zanat u periodu od {est godina.18 Na izu~avawe koàrskog zanata je

7. marta 1418. godine stupio i Radowa Stojkovi}. Kako je bio u pitawu desetogodi-

{wi dje~ak, ugovor je sa Stjepanom œpelipariomŒ sklopio wegov otac Prib, na pe-

riod od osam godina.19 Neki koji su ranije oti{li i izu~ili zanate javqaju se kao

jamci u ugovorima. Tako je Vukosav œpelizariusŒ u ime ro|aka Radina Dobrenovi}a

iz Nevesiwa u novembru 1444. godine sklopio ugovor sa Radojem Rada{inovi}em

œcalafatorŒ. Pomenuti Radin Dobrenovi}, koji je imao ~etrnaest godina, trebalo je

da sluì i u~i zanat u vremenskom trajawu od sedam godina. Uz izdràvawe, poslo-

davac se obavezao da mu na kraju slu`be da diplomu svog zanata.20

Nevesiwski mladi}i pomiwu se i kod izu~avawa drvodjeqskog zanata. I u

ovom zanatu bilo je specijalizovanih profila. Oktobra 1376. godine Radovac

Milkovi} iz Nevesiwa sklopio je ugovor sa ba~varom œOsserchoŒ Stanojevi}em da

sluì i u~i zanat sedam godina. Uz izdràvawe na kraju slu`be dobija alat pome-

nutog zanata.21

Godine 1379. Mil{a Prip~i} iz Nevesiwa sluìo je i u~io zanat kod tesara

Radoja Klapovi}a {est godina, za izdràvawe i diplomu.22

Pored pomenutih, Nevesiwci su izu~avali i zanate koji su u vezi sa gradi-

teqstvom. Radovac Dobrosali} iz Nevesiwa je kod œJohanaŒ sluìo i u~io za gra-


16 D. Dini}-Kneèvi}, Tkanine u privredi sredwovekovnog Dubrovnika, SANU, Posebna izda-

wa, kw. DXL, Odeqewe istorijskih nauka kw. 8, Beograd 1982, 169.

17 DAD, Div. Canc. & XLII, f. 10' (16. II 1422); Upor. D. Dini}-Kneèvi}, Tkanine u privredi

sredwovekovnog Dubrovnika, 124, nap. 47.

18 DAD, Div. Not. & XI, f. 95' (23. XI 1404).

19 DAD, Div. Canc. & XLI, f. 239 (7. III 1418).

20 DAD, Div. Not. & XXIX, f. 31 (31. XI 1444).

21 DAD, Div. Not. & IX, f. 165 (19. X 1376).

22 DAD, Div. Not. & IX, f. 210' (22. V 1378).

diteqa u periodu od osam godina, i to samo za izdràvawe i diplomu.23 Kao i pret-

hodni, uz identi~nu cijenu rada, Radilo Stoj{i} iz Nevesiwa je, u ime sina Stan-

ca, 1436. godine sklopio ugovor sa Ratkom Brajkovi}em, klesarom, da ga de~ak slu-

ì i u~i zanat u periodu od deset godina, za izdràvawe i diplomu.24 Sedamdese-

tih godina XIV vijeka evidentiran je Nevesiwac Ratko Klapenovi}, koji je izu~a-

vao kova~ki zanat kod majstora Pribila Obradovi}a. Za petogodi{wu slu`bu tre-

balo je da dobije izdràvawe i na kraju diplomu naukovanog zanata.25 Na izu~ava-

wu pomenutog zanata u prvoj polovini XV vijeka bila su jo{ trojica Nevesiwaca,

i to: Dobra{in Velikovi}, Bogmil Pribi{i}-Kova~i} i Mioman Ra~i}. Period

izu~avawa zanata pomenutih Nevesiwaca razli~ito je trajao. Majstorima je bilo u

interesu da izu~avawe zanata traje {to duè, jer su {egrti ujedno bili i sluge svo-

jih poslodavaca. Tako je kova~ Ostoja od Bogmila zahtijevao da zanat u~i ~etiri go-

dine,26 dok je Mioman Ra~i} morao kod nekog Nenkovi}a (…Michne Nenchouich…)

izu~avati kova~ki zanat {est godina.27 Godine 1404. Dobra{in Velikovi} iz Ne-

vesiwa ugovorom se obavezao da }e sluìti i u~iti zanat kod Petka Radon~i}a u pe-

riodu od {est godina.28

Nevesiwci su, tako|e, izu~avali zanate koji se ti~u naoruàwa. Na primer,

Pribil Kranojevi} iz Nevesiwa stupio je na slu`bu kod @ivka oruàra da ga slu-

ì i u~i zanat u periodu od osam godina. Uz izdràvawe, na kraju slu`be dobija

diplomu nazna~enog zanata.29

Decembra 1416. godine Radovac Bogunovi} iz Nevesiwa dao je na slu`bu jeda-

naestogodi{weg sina Rada{ina da kod majstora Jakoba sluì i izu~ava berberski

zanat u periodu od pet i po godina. Uz izdràvawe, na kraju slu`be dobit }e diplo-

mu nazna~enog zanata.30

Nevesiwci se u izvorima pomiwu i kao u~enici apotekarskog zanata. Zbog nau-

kovawa pomenutog zanata 20. jula 1453. godine ugovor o slu`bi u trajawu od tri go-

dine sa apotekarom Markom Novakovi}em zakqu~io je Stislav Radi{i}. Za trogodi-

{wu slu`bu poslodavac se obavezao da mu isplati œypp. vigintaŒ i jedan mantil.31

II. Posluga

Jedan od oblika zanimawa na podru~ju Dubrovnika koji je bio u {irokoj pri-

mjeni bila je ku}na posluga. Posluga je angaòvana u ku}ama dubrova~ke vlastele,

bogatih i sredwe imu}nih gra|ana, kao i na mjestima gdje je bilo potrebe za tom vr-


23 DAD, Div. Not. & IX, f. 198 (4. IV 1378).

24 C. Fiskovi}, Dalmatinski majstori, 159.

25 DAD, Div. Not. & IX, f. 163 (6. X 1376).

26 DAD, Div. Canc. & XXXVI, f. 94 (7. IX 1406).

27 DAD, Div. Canc. & XLI, f. 293 (4. IX 1418).

28 DAD, Div. Not. & XI, f. 116 (16. V 1404).

29 DAD, Div. Not. & IX, f. 40' (25.VII 1371).

30 DAD, Div. Canc. & XLI, f. 59 (22. XII 1416).

31 DAD, Div. Not. & XXXVIII, f. 88' (20. VII 1453).

stom radne snage. Me|utim, unajmqene osobe nisu sluìle svoje gospodare samo u

ku}ama, vrtovima i wihovim drugim dobrima, ve} su se obavezivale da prate svoje

poslodavce u bilo koje mjesto gdje budu odlazili. Tako se osobe ovoga zanimawa po-

javquju pod razli~itim nazivima. Pomiwu se kao sluge (servientes), sluge pratioci

(serviens), sluge pod ugovorom (ad standum ad serviendum), sluàvke (servitales), dje-

~aci (pueri), djevoj~ice (puellae).32 Ovom poslu pristupale su kako maloqetne, tako

i odrasle osobe koje su mogle dati garanciju za svoje djelovawe, a pristizale su i sa

podru~ja Nevesiwa. Zastupqena je bila i mu{ka i ènska populacija. Na osnovu

ugovora koje su sklapali sa svojim poslodavcima nije te{ko primijetiti da su se

prihvatali svih zadatih poslova samo da bi obezbijedili hranu i stanovawe. Oni

sretniji uspijevali su da naplate svoj dugogodi{wi rad dobijaju}i odre|ene na-

knade kako u odjevnom materijalu, tako i u novcu.

Prije nego {to je stupila na snagu zabrana o trgovini qudima, u prvoj dece-

niji XIV vijeka u dubrova~kim spisima nailazimo na evidentirane Nevesiwce ko-

ji su sklopili ugovore kao sluìn~ad.33 Godine 1327. Wegosava, èna pokojnog Bo-

rosava iz Nevesiwa, najmila je sina Radoslava u Dubrovnik na dvanaest godina.34

Detaqnijim konsultovawem notarskih kwiga od broja sedam do broja devet

(1352–1379), zakqu~ujemo da je u ovom poslu evidentiran ve}i broj Nevesiwaca.

Godine 1352. u ovaj posao ukqu~ile su se dvije Nevesiwke. Jedna je sluìla u

Dubrovniku, u vremenskom intervalu od dvadeset godina, samo za hranu i stanova-

we, a druga na ostrvu Kolo~epu u periodu od sedam godina, s tim {to je trebalo da

dobije naknadu za slu`bu od pet perpera.35

Godine 1353. u najam je stupilo jo{ pet osoba, i to ~etiri ène i jedan mu-

{karac. Dvije osobe su sluìle samo za izdràvawe, dok je visina nov~ane naknade

kod preostale tri bila razli~ita i iznosila je ~etiri, {est i osam perpera.36

Sqede}e godine, 1354, tri Nevesiwke su stupile u najam. Tako je P(ri)bna,

}erka Radoslavova, iz Nevesiwa sluìla tri godine samo za izdràvawe.37 Deset


32 J. Lu~i}, Obrti i usluge u Dubrovniku do po~etka XIV stolje}a, 136.

33 Nevesiwske sluàvke su bile: }erka pokojnog Radi{e Pozop~i}a, Milosava Neqe{kova i

Bijahna, k}i pokojnog Draìhne. N. Mandi}, Srpske porodice vojvodstva Svetog Save, Gacko 2000,

211, 216, 242.

34 N. Mandi}, Srpske porodice vojvodstva Svetog Save, 226; pedesetih i {ezdesetih godina

XIV vijeka na slu`bu su stupili Stojana Bogdanovi} i Radoslav Radoslavi} iz Nevesiwa, S. Mi{i},

Humska zemaqa u sredwem veku, Beograd 1996, 35.

35 Radaüa de Neuesigna… cum Goyco usqe ad XX annos px. futuris…DAD, Div. Not. & VII, f. 19' (1.

VI 1353); Brajko Milogosti} najmio je sestru Milku. DAD, Div. Not. & VII, f. 40 (4. II 1352).

36 Rada Vel~ini} sluìla je kod Xiva Gunduli}a {est godina, uz naknadu od {est perpera.

DAD, Div. Not. & VII, f. 42 (17. II 1353); Priboe je sluìo kod nekog Krusi}a, i to {est godina, uz na-

knadu od ~etiri perpera. DAD, Div. Not. & VII, f. 43' (23. II 1353); Radoslava je sluìla nekog Jak{u

sedam godina uz naknadu od osam perpera. DAD, Div. Not. & VII, f. 44' (25. II 1353); u martu mjesecu na

~etvorogodi{wu slu`bu stupila je ponovo neka Radoslava, samo za hranu i smje{taj. DAD, Div. Not. &

VII, f. 46' (28. III 1353); jula mjeseca Stanislava je najmila }erku Qubicu na {estogodi{wu slu`bu.

DAD, Div. Not. & VII, f. 54' (8. VII 1353).

37 DAD, Div. Not. & VII, f. 66 (10. II 1354).

dana kasnije od pomenute Nevesiwke, povoqniji ugovor sklopila je Milica, }erka

Radoste iz Nevesiwa. Milica je trebalo da sluì kod neke Nikolete u periodu od

{est godina, s tim {to je imala nov~anu naknadu u iznosu od osam perpera.38 Tako-

|e je za identi~an nov~ani iznos sluìla i Nevesiwka Boleslava, koja je aprila

mjeseca pomenute godine sklopila ugovor obavezuju}i se da sluì u periodu od

osam godina.39

Od sedamdesetih godina XIV vijeka ponovo je evidentiran znatan broj sluga

sa podru~ja Nevesiwa. Pored maloqetne djece, u ~ije ime ugovore sklapaju wihovi

najbliì, u najam su stupale i ène koje su ostale bez svojih muèva. Tako je èna

pokojnog Pribila iz Nevesiwa stupila u najam kod Nala Markovi}a u vremenskom

trajawu od deset godina, samo za hranu i stanovawe.40 Ne{to kasnije povoqniji

ugovor sklopila je Prip~a, èna pokojnog Petka iz Nevesiwa. Pored izdràvawa

tokom dvanaestogodi{we slu`be, od Rade, ène pokojnog Nikole Sorko~evi}a,

trebalo je da dobije nov~anu naknadu u iznosu od dvanaest perpera.41

I tokom 1373. godine iz Nevesiwa je u Dubrovnik pristizala radna snaga koja

je pod razli~itim uslovima sklapala ugovore o najmu. Nevesiwac Radanovi} je sklo-

pio ugovor sa Krvatinom Tvrtkovi}em da ga sluì u periodu od pet godina. Posloda-

vac se obavezao da }e mu po isteku nazna~enog roka isplatiti deset perpera.42

Decembra 1373. godine Gojna, }erka Ratka Milenovi}a iz Nevesiwa, ugovo-

rom se obavezala da }e sluìti Radovana Stani{i}a u periodu od dvanaest godi-

na bez ikakve nov~ane nagrade. Za Gojnine postupke jam~io je wen otac Ratko.43

êtiri dana nakon pomenute Gojne, ugovor o slu`bi sklopila je i Bogoslava, }er-

ka Pribega Slav~i}a iz Nevesiwa. Ona se obavezala da sluì Iliju (Helia) Rado-

vanovog u periodu od sedam godina. Sa druge strane, poslodavac je imao obavezu

da joj za slu`bu isplati sedam perpera. Bogoslava je bila maloqetna, pa je za wene

postupke jam~io wen otac.44 I u ovom slu~aju, kao i u nizu drugih, za maloqetne

osobe jam~ili su wihovi starateqi. Poslodavci su prilikom sklapawa ugovora

traìli jamstvo sluga ili slu{kiwa da se obaveù da }e tokom stanovawa u wi-

hovom domu paziti stvari i wihova dobra, da ne}e krasti, lutati, ni svojevoqno

se udaqavati, te da od wih ne}e potajno oti}i. Svakako da su na ovakav stav poslo-

davci bili prinu|eni, jer su se nepunoqetne osobe œetatis non legitimeŒ neprimje-

reno i nedozrelo pona{ale, pa su znale i pokrasti svoje poslodavce, a potom se

vratiti u rodni kraj.

U martu odnosno aprilu 1374. godine najmile su se dvije Nevesiwke. Dok je

Stojna (…filia Stoyca de Neuesigna…) za {estogodi{wu slu`bu trebalo da dobije


38 DAD, Div. Not. & VII, f. 67 (18. II 1354).

39 DAD, Div. Not. & VII, f. 71 (14. IV 1354).

40 DAD, Div. Not. & IX, f. 26 (13. I 1371).

41 DAD, Div. Not. & IX, f, 100' (28. XII 1372).

42 DAD, Div. Not. & IX, f. 80' (25. VII 1373).

43 DAD, Div. Not. & IX, f. 96 (1. XII 1373).

44 DAD, Div. Not. & IX, f. 97 (5. XII 1373).

nov~anu naknadu od Marina Krusi}a u iznosu od {est perpera,45 wena zemqakiwa

(œBolleslaua filia P(ri)baca Juanouicha de NeuessignaŒ) nije bila takve sre}e, pa je

sluìla samo za hranu i stanovawe.46

Novembra 1377. godine Ratko Priboevi} obavezao se na osmogodi{wu slu-

`bu,47 a dvije godine kasnije Gojak Radosali} trebalo je da sluì kod nekog Palka

~etiri godine, uz izdràvawe i petnaest perpera.48

Godine 1396. Radoslav Radmilovi} iz Biograda kod Nevesiwa (Radoslaus

Radmillouich de Bielgrad de Neuessigna) obavezao se da sluì mornara Jurka Petro-

vi}a u periodu od dvije godine. Uz odjevne predmete poput tunika, cipela, ko{uqa

i drugog, za slu`bu }e mu poslodavac isplatiti deset perpera, i to prve godine ~e-

tiri, a druge {est perpera. Za Nevesiwca je jam~io mornar Ostoja Markovi}.49

Iz navedenih podataka moè se primjetiti da je ve}inu slugu u ugovorima

sklopqenim u XIV vijeku ~inila ènska populacija. Me|utim, u XV vijeku stawe

se promijenilo.

Prema nekim istraìvawima, od 1405. do 1406. godine najmilo se petnaest

nevesiwskih mladi}a.50 U avgustu mjesecu 1405. godine Boqa{in Milo~i} obave-

zao se da }e sluìti kod nekog Nikole u periodu od tri godine, za naknadu od deset

perpera.51 Slede}e godine novembra mjeseca na slu`bu su stupila dvojica Nevesi-

waca, i to: Jurko Budislavi}, koji je sluìo kod Vlada Damjanovi}a u trajawu od

dvije godine za naknadu od devet perpera,52 i neki Boqa{in, koji je sluìo kod Ja-

koba Krusi}a tri godine, za naknadu od sedam perpera.53

Godine 1408. Nevesiwku Radoslavu kupio je kova~ Petko od Pokrajca, ~ovjeka

Grgura Radivojevi}a, za ~etrnaest dukata, a zatim je nakon pet mjeseci ustupio Ma-

rinu Kabuì}u.54

Godine 1417. evidentirano je petoro Nevesiwaca. U svih pet ugovora u pita-

wu su osobe mu{kog pola. Januara mjeseca na slu`bu je stupio Radovac Milojevi}

kod œ…ser Johana de Goze…Œ na period od jedne godine, samo za hranu i stanova-

we.55 Na isti vremenski period kao i prethodni, Rado{ Radosaqi} iz Nevesiwa je,

uz saglasnost brata Radete, trebalo da sluì Pavla Ivkovi}a, ali uz naknadu od

pet perpera.56 Tako|e je iste godine Pribil Milkovi} najmio brata Dobra{ina na


45 DAD, Div. Not. & IX, f. 106 (4. III 1374).

46 DAD, Div. Not. & IX, f. 108 (15. IV 1374).

47 DAD, Div. Not. & IX, f. 188' (11. XI 1377).

48 DAD, Div. Not. & IX, f. 222' (9. I 1379).

49 DAD, Div. Canc. & XXXII, f. 26 (20. II 1396).

50 D. Dini}-Kneèvi}, Stanovni{tvo sa poseda Kosa~a u serdwovekovnom Dubrovniku, ]oro-

vi}evi susreti pisaca u Bile}i i nau~ni skup istori~ara u Gacku, 20–22. septembar 2000, Bile-

}a–Gacko–Beograd 2002, 484, 492.

51 DAD, Div. Canc. XXXV, f. 213' (14. VIII 1405).

52 Za Budisali}a jam~io je Pribigna Marojevi}. Div. Canc. XXXV, f. 237' (7. XI 1406).

53 Boqa{inov jamac bio je Radoslav Obradovi}. Div. Canc. XXXV, f. 242 (16. XI 1406).

54 D. Dini}-Kneèvi}, Stanovni{tvo sa poseda Kosa~a u sredwovekovnom Dubrovniku, 484.

55 DAD, Div. Canc. & XLI, f. 76' (27. I 1417).

56 DAD, Div. Canc. & XLI, f. 103' (7. IV 1417).

period od pet godina,57 dok je Mil{a Ra~i} trebalo da sluì kod œser AntoniaŒ tri

godine.58 Novembra mjeseca 1417. godine œ…Radovaü Bogissich de Neuesigna…Œ oba-

vezao se da }e sluìti dve i po godine kod Stojka Naleti}a. Kao naknadu za slu`bu

trebalo je da dobije: unam mantelum, unam gonella de rassa, caligarius, opanches i ~e-

tiri perpera.59

Godine 1418. u najam je stupila Tvrdislava iz Nevesiwa kod kova~a …Nenchi

Putisich hitator Ragusini… na period od tri godine. Za trogodi{wu slu`bu trebalo

je da dobije nov~anu naknadu i ne{to odjevnih predmeta.60

Godine 1419. Obrad Milov~i} ugovorom se obavezao da kod nekog Ilije u Du-

brovniku sluì tri godine, samo za hranu i stanovawe.61

Tridesetih godina XV vijeka Radoslav Milo{evi} iz Nevesiwa obavezao se

da }e sluìti u periodu od tri godine kod œser Paulo i ser Johanis de GozeŒ. Za wega

je jam~io Milovac Bogosali}.62 Radovan Radosali} iz Nevesiwa je 1445. godine

sklopio ugovor prema kome treba da sluì kod Dukoja Pribisali}a na period od

~etiri godine, za nov~anu naknadu od ~etiri perpera.63 Iste godine, u oktobru i

novembru, na slu`bu su stupila jo{ dvojica Nevesiwaca. Tako je Radoslav Ve-

selkovi} sluìo dvije godine, uz materijalnu naknadu u haqinama i novcu u izno-

su od deset perpera,64 a neki Ratko, bez navedenog prezimena, trebalo je da sluì

tri godine, s tim da dobije œIII para caligaria, III camisias, III gonellas de rassaŒ i

petnaest perpera.65

U periodu od 1453. do 1454. u slu`bu je stupilo {est Nevesiwaca. Aprila

1453. Milut Radujevi} se ugovorom obavezao da }e sluìti kod nekog Mata u Du-

brovniku na period od dvije godine. Nakon isteka nazna~enog roka za slu`bu }e do-

biti {est perpera. Za Miluta je jam~io Radi~ Vukosali}.66

Radoje Radosali} œmarangonŒ sklopio je ugovor sa Vu~i}em iz Nevesiwa uz

saglasnost wegove bra}e œ…Vucassin et Miligla…Œ na period od osam godina. Za slu-

`bu }e mu, uz izdràvawe, dati jedan mantil, jednu xubu i jedne cipele. Me|utim, u

slede}em ugovoru, koji se nalazio na istom listu, navedeni su identi~ni podaci

kao u pomenutom, s tim {to prema ovom Nevesiwac treba da sluì sedam godina.67

Marta mjeseca pomenute godine Radoslav Radojevi}, tka~, unajmio je Radowu Rado-

vawi}a iz Nevesiwa, uz pristanak wegove majke Stanislave, na period od tri godi-

ne. Za prvu godinu slu`be dobit }e tri gro{a, druge godine {est gro{eva i tre}e


57 DAD, Div. Canc. & XLI, f. 77 (4. II 1417).

58 DAD, Div. Canc. & XLI, f. 89 (9. III 1417).

59 DAD, Div. Canc. & XLI, f. 188 (9. XI 1417).

60 DAD, Div. Canc. & XLI, f. 243 (3. VI 1418).

61 DAD, Div. Not. & XIII, f. 23' (20. X 1419).

62 DAD, Div. Canc. & XLVI, f. 216 (16. IX 1430).

63 DAD, Div. Not. & XXIX, f. 49' (13. I 1445).

64 DAD, Div. Not. & XXIX, f. 169 (31. XI 1445).

65 DAD, Div. Not. & XXIX, f. 153 (25. X 1445).

66 DAD, Div. Not. & XXXVIII, f. 40 (9. IV 1453).


sedam gro{eva.68 Vukac Tverkovi} iz Nevesiwa jula mjeseca pomenute godine oba-

vezao se da }e sluìti Mata Pripkovi}a u Dubrovniku u trajawu od dvije godine.

Za wega je jam~io tka~ Rada{inovi}.69

Iz istorijske literature poznato je da su sluge sa prostora dubrova~kog zale-

|a, osim u Dubrovnik, odlazile i na podru~je dana{we Italije i tamo sluìle svo-

je poslodavce. Wihovi ugovori evidentirani su u dubrova~koj kancelariji i nota-

rijatu. Tako se maja mjeseca 1372. godine Quban Dobroslavi} iz Nevesiwa ugovo-

rom obavezao da }e sluìti nekoga Johanisa iz Ankonitanske Marke samo za izdr-

àvawe.70 Me|utim, pomenuti Quban je dvadesetak dana kasnije evidentiran u no-

tarijatu, sklopiv{i novi ugovor.71

Na osmogodi{wu slu`bu 5. novembra 1393. godine stupila je Stana, }erka Ra-

da{ina iz Nevesiwa. Ona se obavezala da sluì Margaritu, udovicu Mle~anina

Alojza Kornara, za platu od deset dukata i uobi~ajeno izdràvawe.72

Ugovore o sluèwu u Italiji sa dvojicom Italijana sklopile su 1395. godi-

ne tri Nevesiwke. Jedna od wih trebalo je da sluì ~etiri godine kod Gau~a iz

Trana za hranu i stanovawe, dok su se sestre Stanislava i Stanica obavezale Anto-

niju Pavlu{kovom iz Ankone da }e u vremenskom intervalu od pet godina sluìti

kako wega, tako i wegove sinove i ro|ake, ukoliko Antonije tako odlu~i. Uz godi-

{we izdràvawe trebalo je da dobiju i po jednu tuniku, jedan fustan, po dvije ma-

rame za glavu, dvije ko{uqe i tri para obu}e, a nakon slu`be po jedan dukat.73

Pored Trana i Ankone, Nevesiwci su sluìli i u Padovi. Aprila mjeseca

1399. godine kod apotekara Albertina iz Padove u slu`bu je stupila Mila iz Neve-

siwa. Ona je trebalo da sluì Albertina {est godina, za izdràvawe i deset per-

pera.74

Tokom prve polovine XV vijeka Nevesiwci nastavqaju sa ranijom praksom,

pa odlaze na slu`bu u Dubrovnik. Aprila mjeseca 1404. Radeqa Brajkovi} trebalo

je da sluì nekog Italijana u periodu od devet godina uz prili~nu nov~anu nakna-

du, koja je iznosila ~etrdeset perpera.75

Godine 1414. evidentirano je troje Nevesiwaca koji su stupili u slu`bu kod

Italijana. Aprila mjeseca navedene godine pomiwe se Radoslava, }erka Radoja Ra-

~i}a iz kraqevstva Bosne. Ona se obavezala da }e sluìti kod Tonka iz Manfredo-

nije u vremenskom trajawu od pet godina.76 Pored pomenute Radoslave, jo{ jedna


68 DAD, Div. Not. & XXXVIII, f. 38' (31. III 1453).


70 DAD, Div. Not. & IX, f. 50 (30.V 1372).

71 Liuban Dobroslauich de Neuessigna confiteor … ad standum cum ser Jacobo de Sorgo usque ad tres

annos px. futuris. DAD, Div. Not. & IX, f. 51' (24. VI 1372).

72 K. Jire~ek, Istorija Srba, kw. II, Beograd 1981, 150.

73 D. Dini}-Kneèvi}, Prilog prou~avawu migracija na{eg stanovni{tva u Italiju tokom

XIII i XIV veka, Godi{wak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, kw. XVI/1, Novi Sad 1973, 59.

74 D. Dini}-Kneèvi}, Prilog prou~avawu migracija …, 60.

75 DAD, Div. Not. & XI, f. 114' (4. IV 1404).

76 DAD, Div. Not. & XII, f. 20 (4. IV 1414).

Nevesiwka sa identi~nim imenom se u junu mjesecu obavezala da }e sluìti osam

godina. Da se ne radi o istoj osobi potvr|uje nam sam izvor, jer je evidentirana kao

œ…filia de Guzana de Neuesigna…Œ.77 Godine 1417. i Nevesiwac Brajan iz Bosan-

skog kraqevstva stupio je na {estogodi{wu slu`bu. Bio je maloqetan, pa je umje-

sto wega ugovor sklopila wegova majka.78 Nevesiwci su svoje poslodavce sluìli

i na plovilima. Godine 1437. Vuka{in Jukovi} iz Nevesiwa, iz oblasti vojvode

Stefana, obavezao se da }e sluìti ~etiri godine Mle~anina Andriju (…Andree

Luce de Venete patrona unis marciliane…).79

Nevesiwci su sluìli i kod ~uvenog Italijana iz Pja}ence Petra Pantele,

za ~ije ime je vezan procvat dubrova~kog suknarstva. Oktobra 1453. godine Petar

Pantela unajmio je Nevesiwca Vita Vojni}a da ga sluì ~etiri godine. Vito }e

stanovati kod Pantele, paze}i mu stvari i dobra kao svaki dobri sluga. Po isteku

slu`be Pantela se obavezao da mu isplati dvadeset perpera.80

O sudbini ove najamne radne snage nakon okon~awa slu`be te{ko je re}i bilo

{ta; sve ostaje u domenu hipoteti~kog. Ipak, izvornom gra|om moè se potkrijepiti

tvrdwa da je jedan dio uspijevao da se sna|e i ostane na podru~ju Dubrovnika. Slu-

{kiwe su se udavale sa skromnim mirazom koji su im obezbje|ivali wihovi poslo-

davci. U prilog pomenutoj teoriji govori podatak da je Rada, }erka Stanca iz Neve-

siwa, u Dubrovniku imala drvenu ku}u, pa je testamentom od 15. januara 1363. godine

polovinu ostavila svom muù Prip~u.81 Kao slu{kiwa na podru~ju Dubrovnika ra-

dila je i Nevesiwka Radoslava. Prilikom sklapawa ugovora 8. maja 1368. godine wen

poslodavac Marin Bene{i} obe}ao je da }e joj nakon okon~awa slu`be u svrhu miraza

isplatiti pedeset perpera.82 I Nevesiwki Stani (…Stanua de Neuesigne soror Bosi-

dara Radacouich…), koja je 12. marta 1454. godine stupila na desetogodi{wu slu-

`bu, poslodavac je obe}ao da }e od wega dobiti izdràvawe i mjese~no ~etiri dina-

ra, a kada se bude udala, na ime miraza da}e joj ~etrdeset perpera.83

I mu{ka populacija je, tako|e, uspijevala da se kako-tako sna|e, pa su i oni

ulazili u bra~ne odnose ostaju}i na podru~ju Dubrovnika. Jedan od wih bio je

Stoj{a Obradovi} (Stoysa Obradouich olim de Neuesigna), koji se oènio 25. jula

1381. godine. Nevesiwac je, sklopiv{i brak sa Dobroslavom, }erkom pokojnog Ob-

rada Klapovi}a, dobio u miraz, œpo dubrova~kom obi~ajuŒ, œsexsagintaŒ perpera.84

Boqeslav Prvojevi} iz Nevesiwa, koji je postao stanovnik Dubrovnika,

(…Boglieslaus P(r)uoeuich de Nevesigna nec habitator Ragusiis) stupio je u bra~ne od-

nose 8. maja 1393. godine. Za pomenutog Nevesiwca udala se Katarina, sluàvka

œser Pasque de RestiŒ, donijev{i mu u miraz ne{to srebrnine, odjevnog materijala


77 DAD, Div. Not. & XII, f. 40 (25. VI 1414).

78 DAD, Div. Not. & XII, f. 54 (21. X 1414).

79 DAD, Div. Not. & XXI, f. 105 (25. II 1437).

80 DAD, Div. Not. & XXXVIII, f. 146 (30. X 1453).

81 D. Dini}-Kneèvi}, Migracije iz ju`noslovenskih zemaqa, 147, nap. 2.

82 D. Dini}-Kneèvi}, Migracije iz ju`noslovenskih zemaqa, 149.

83 DAD, Div. Not. & XXXIX, f. 120' (12. III 1454).

84 DAD, Liber Dotium Notariae (Lib. Dot.), & II, f. 93 (25. VII 1381).

i trideset perpera, po dubrova~kom obi~aju. Me|utim, u slu~aju da Katarina nema

naslednika iz legitimnog braka, du`na je bila vratiti miraz Pasku ili wegovim

nasqednicima.85

I u XV vijeku su u kwigama koje se odnose na miraz evidentirani Nevesiwci.

Tako se 3. maja 1407. godine o`enio Radoslav Slav~i} iz Nevesiwa. U dokumentu je

naveden kao gra|anin dubrova~ki. O`enio se Radoslavom, }erkom Ratka, koja je bi-

la nutrica (dojiqa) sina œser Laurentii de SorgoŒ. Po dubrova~kom obi~aju u miraz

mu je donijela œYpperperos qudragintaŒ.86

I Nikola Stojkovi} iz Nevesiwa, koji je imao status dubrova~kog stanovni-

ka (…Nicola Stoichouich de Neuesigna habitator Ragusiis… pro dote et perchivio Stanize


85 DAD, Lib. dot. & II, f. 145' (8. V 1393).

86 DAD, Lib. dot. & III, f. 87 (3. V 1407).

DAD, Lib. Dot. & II, f. 93 (25. VII 1381)

DAD, Lib. dot. & II, f. 145' (8. V 1393)

filie condam…), tako|e je evidentiran u kwigama miraza. On se oènio Stanom, }er-

kom pokojnog Petra, koja mu je, prema ugovoru od 3. januara 1420. donijela u miraz

ku}u nedaleko od crkve Sv. Nikole kod Pila.87

Nevesiwci su u Dubrovniku naj~e{}e bili stranci (forenses). Me|utim, na-

vedeni Nevesiwci, koji su stupili u bra~ne odnose, imali su status œhabitatoresŒ,

{to je ozna~avalo dubrova~kog stanovnika. Biti stanovnik Dubrovnika nije zna~i-

lo biti civis Ragusinus. Bilo je i takvih koji su dobijali status dubrova~kog gra|a-

nina. Uz uobi~ajene po~asti, u decembru 1367. godine za dubrova~kog gra|anina

primqen je i Utje{en Radoslavi} iz Biograda; me|utim, ne znamo koji je Biograd u

pitawu, da li na podru~ju Nevesiwa ili Trebiwa.88 Godine 1391. na zasjedawu Ma-

log vije}a, dubrova~ko gra|anstvo dobio je Nevesiwac Mihoje Ratkovi}. On je bio

duàn da u Malom vije}u poloì zakletvu vjernosti op{tini dubrova~koj, a potom

bi knez s gradskim zvani~nicima izvr{io sve~anu inauguraciju.89

* * *

Proces iseqavawa sa podru~ja koje obuhvata dana{wa Hercegovina prisutan

je bio vjekovima. U sredwovjekovnom periodu usmjeren je bio ka Dubrovniku. Uzro-

ci tome bili su razli~iti. U na~elu, stanovni{tvo je bilo motivisano materijal-

nim potrebama i tragawem za boqom i prosperitetnijom egzistencijom. Svestran i

raznolik trgova~ki promet omogu}io je Dubrovniku privredni napredak, a naro~i-

to uspon trgovine i zanatstva. Uz druge privredne aktivnosti, to je uticalo na

stalni priliv qudi sa podru~ja van teritorije Dubrovnika, koji su bili potrebni

sve dinami~nijoj privredi. Radna snaga bila je potrebna dubrova~koj vlasteli, do-

ma}im i stranim trgovcima i zanatlijama. Ona je bila neophodna naro~ito poslije

zaraznih bolesti i ve}ih pomora, a ~inila ju je ènska i mu{ka ku}na i druga po-

sluga, zapravo nekvalifikovana radna snaga. Nevesiwe je bilo jedna od oblasti

odakle je regrutovana jeftina radna snaga koja je sluìla svoje poslodavce u veli-

kom broju samo za izdràvawe. Za dugogodi{wu slu`bu neki su dobijali i simbo-

li~ne nov~ane svote. Na ovakvo opredeqewe Nevesiwci su bili primorani zbog

te{kih ìvotnih prilika u svom kraju. Nevesiwski dje~aci, naj~e{}e nepunoqet-

ni, odlazili su izu~avati razne zanate. Naukovali su zanate poput zlatara, slika-

ra, obu}ara, suknara, koàra, oruàra, berbera, apotekara i dr. Neki od wih uspije-

vali su da se sna|u i ostanu u gradu, ène}i se tamo{wim sluàvkama koje su im

donosile skromne miraze. Wihov pravni poloàj, pitawe dràvqanstva i gra|an-

stva rje{avalo se na temeqima zakonskih odredaba dubrova~kog pravnog sistema.

Wihovim dolaskom obnavqalo se stanovni{tvo grada, a istovremeno smawivao

broj u wihovom rodnom kraju, koji nije mogao da prehrani sve svoje ìteqe.


87 DAD, Lib. dot., & V, f. 1 (3. I 1420).

88 I. Manken, Dubrova~ki patricijat u XIV veku, SANU, Posebna izdawa, kw. CCCXL, Odeqe-

we dru{tvenih nauka, kw. 36, Beograd 1960, 94.

89 M. Sivri}, Dodjela Dubrova~kog gra|anstva osobama iz Huma i Bosne do 1410. godine, Herce-

govina, Godi{wak za kulturno i povijesno naslije|e, br. 18 (10), Mostar 2004, 17, 32.

RADMILO PEKI]

LES NEVESINJCI AU SERVICE A DUBROVNIK

AUX XIVe ET XVe SIECLES

R e s u m e

L’auteur traite un segment d’un processus beaucoup plus large, dans lequel a ete

incluse une grande partie du contrefort de Dubrovnik. Notre interet se limite a la region

de l’Herzegovine actuelle.

En se referant aux sources publiees et non-publiees, l’auteur determine le pourcen-

tage des habitants de Nevesinje qui se rendaient a Dubrovnik et les conditions sous

lesquelles ces Nevesinjci faisaient leur service et apprenaient le metier.

Mots-cles. Dubrovnik, metiers, Service, montant, periode de service, dot.


nevesinjci na službi u dubrovniku

Documents