KRVARENJE I HEMOSTAZA

Uvod

Zapremina cirkulišućeg volumena krvi kod čoveka iznosi oko 5 litara, što čini oko 1/11 telesne mase. Svaki gubitak krvi iz vaskularnog sistema pokreće niz reakcija koje imaju za cilj zaustavljanje krvarenja. Može nastati hemoragijski šok ako je gubitak veći od 30% krvi. Brzina razvoja šoka zavisi od starosti pacijenta kao i od brzine krvarenja.

FIZIOLOGIJA HEMOSTAZE

Hemostaza je kompleksan biološki proces zaustavljanja krvarenja iz lediranih krvnih sudova, kao i proces uklanjanja koaguluma. Proces hemostaze može se podeliti u četiri faze:

Vaskulara konstrikcija Adhezija i agregacija trombocita Koagulacija i Fibrinoliza

Defekti hemostaze Urođeni defekti hemostaze Klasična hemofilija ( deficijencija faktora VII,

hemofilija A) Kristmasovo oboljenje (nedostatak faktora IX) Von Wilebrandovo oboljenje Stečeni poremećaji hemostaze Trombocitopenija Stečena hipofibrinogenemija Bolesti jetre Antikoagulantna terapija

Krvarenje (hemorragia)

Pod krvarenjem se podrazumeva isticanje krvi iz krvnog suda.

Krvarenja mogu biti: po mestu izlivanja krvi spoljašnja (ovde spadaju i krvarenja u lumen digestivnog, respiratornog i urinarnog trakta) i unutrašnja (telesne duplje, zglobovi, intrakranijalno krvarenje itd.).

Izlivanje krvi u parenhimatozni organ naziva se hematom (potkožno, slezina, jetra).

Izlivanje u torakalnu duplju je haematothorax, a u abdomen haematoperitoneum. Izlivanje krvi u zglob je haemarthros. Krv u perikardu (haemoperikard) može izazvati tamponadu srca. Veći hematomi u ekstremitetima mogu dovesti do ishemije pritiskom na magistralne krvne sudove.

Zavisno od tipa oštećenog krvnog suda, krvarenja mogu biti arterijska, venska, kapilarna i mešovita.

Po vremenu krvarenje može biti primarno i sekundarno. Primarno nastaje odmah nakon povrede, a sekundarno nastaje kod povreda slezine i jetre nakon latentnog perioda (može biti 3-14 dana) u kojem se porastom hematoma kapsula rastegne i onda rupturira dovodeći do dramatičnog krvarenja i šoka (krvarenje u dva vremena).

Pri gruboj manipulaciji fragmentima kostiju može doći do povreda krvnih sudova.

Infekcije ili nekroze u rani pri kojem dolazi do rastapanja tromba na kraju krvnog suda ili spadanja hirurške ligature sa krvnog suda može doći do masivnog krvarenja.

Krvarenje može nastati zbog:

Mehaničke povrede krvnog suda-Haemorrhagio per rexin,

Oštećenja krvnog suda patološkim procesom-tumor i sl.- haemorrhagio per diabrosin,

Povećane permeabilnosti krvnog suda-haemorrhagio per diapesin

Posledica raspadanja izlivene krvi kod unutrašnjih krvarenja su hiperbilirubinemija, anemija i ikterus.

Simptomi krvarenja

Zavisno od količine izgubljene krvi kao i od akutnosti, klinička slika je različita i može kod manjih ponavljanih gubitaka krvi biti prisutna malaksalost, bledilo, zamaranje, a kod akutnih krvarenja dolazi do razvoja hemoragijskog šoka koji može završiti iskrvarenjem i smrću.

Terapija krvarenja (hemostaza)

Terapija zavisi od vrste krvarenja. Ako je krvarenje posledica sistemskog poremećaja hemostaze, potrebno je korigovati te poremećaje davanjem transfuzije. Ako je krvarenje posledica prisustva krvarećeg tumora, terapija je specifična za svaki pojedinačni slučaj.

Kod krvarenja koje je posledica mehaničke povrede krvnog suda, mogu se primeniti:

Postupci lokalne hemostaze Davanje sredstava koja pomažu lokalnu hemostazu i Nadoknada izgubljene krvi davanjem transfuzije Lokalna hemostaza obuhvata postupke kojima s postiže

zaustavljanje isticanja krvi iz krvnog suda. Ove mere mogu biti privremene i trajne.

Privremena hemostaza

Privremena hemostaza se sprovodi u hitnim stanjima i vrši se dok se ne steknu uslovi za postizanje trajne hemostaze.

Mere privremene hemostaze su: Digitalna kompresija (pritisak na magistralne krvne

sudove) Kompresivni zavoj Tamponada rane može biti i trajna hemostaza kod velikih

rascepa parenhimskih organa. Konstrikcija krvnih sudova može se uraditi pneumatskom

poveskom ili gumenom poveskom po Esmarchu (kod amputiranih ekstremiteta).

Definitivna (trajna hemostaza)

Definitivna (trajna hemostaza) postiže se hirurškim metodama koje mogu biti:

Ligatura krvnog suda. Hirurškim koncem se podveže patrljak oštećenog krvnog suda.

Šav krvnog suda. Povrede magistralnih krvnh sudova moraju se zbrinjavati ušivanjem zida krvnog suda ili rekonstrukcijom istog.

Primena termokoagulacije. Tkivo koje krvari može se izgoreti termokauterom

Primena sterilnog voska za krvarenje iz kosti. Primena titanijumskih klipseva za intrakranijalna krvarenja. Odstranjivanjem dela organa ili celog organa (spenektomija). Tokom poslednjih godina sa uspehom se primenjuju fibrinska lepila

za kontrolu krvarenja u prvom redu iz parenhimatoznih organa.

Zaključak

Svakodnevno, na zidovima krvnih sudova, nastaju oštecenja koja mogu uzrokovati isticanje krvi. Pomoću navedenih mehanizama telo "popravlja" oštećenja bez remećenja ostalih funkcija. U slučaju da je neki od mehanizama oštećen, nastaju poremećaji zgrušavanja krvi.

U medicini se često koriste postupci za postizanje hemostaze, tj. zaustavljanje krvarenja (posebno nakon povreda). Postoje različiti postupci zaustavljanja krvarenja odnosno postizanja hemostaze. Kod nastanka krvarenja većih razmera od krucijalne važnosti je pravovremena i pravilna primena mera hemostaze kako bi se sprečile komplikacije koje mogu biti fatalne po bolesnika.