PRVA LJUBAV Ah, noćas će, dušo, moje vrele usne na tvom divnom vratu sušiti se strasno, a kad moja ljubav tvoju ljubav kusne, koliko te volim biće ti tad jasno. Sudbina mi knjigu o životu piše, u njoj ljubav dosad upisana ne bi, al' noćas dok srce sa tvojim uzdiše, biće upisana, namenjena tebi.

LEDENA KIŠA U ljubavnom žaru na kratko sam bio i u trenu usne poljubio sočne, ode sanak pusti koji sam usnio, sveo sam ko cvetak jesen kada počne. Nosio me život put olujnih voda, a nade i kopna nigde na vidiku, postao sam kapetan potonulog broda što u srcu nosi iz prošlosti sliku. Kada mi je sreća ledja okrenula, ledena je kiša počela da pada, zvao sam je i nije me čula, ostah sam ko grana kad zima zavlada.

DEVOJKA IZ PARKA Na klupi se odmarala, kraj fontane sred parkića, čitala je neke pesme i držala crnog psića. Na susednoj klupi ja sam pravio u sebi skicu o načinu na koji bih upoznao lepoticu. Počeo sam da joj verglam Rakićeve nežne rime, al' uzalud, ne dade mi ni adresu, niti ime. Svraćao sam u park stalno, skoro celo jedno leto, pristala je najzad samo da milujem njeno pseto.

BOŽE,DA LI JE TO LJUBAV Tonem u more, u beskrajnu dubinu tame gde čežnja puzi po mulju,gde se vene, i gde umire zadnja nada. Bože,da li je to ljubav? Lebdim u mehuru sapunice koji leti u visine, u zagrljaj sopstvene smrti. Vraćam se sa njegove sahrane, padam, jecajem milujem rane, rane za koje melema nema. Bože,da li je to ljubav? Vetar me šiba, ponese me kao laticu ruže kroz cvetna polja koja sanjam, a onda me spusti na puteljak zaborava, gde raste korov i trnje i gde niko ne prolazi.

Bože,da li je to ljubav? Ispijam pehar crvenog vina, vino me opije lažnom nadom, nosi me ka usahloj želji, a na kraju ostajem sam i čujem neki zov daleki. Bože,da li je to ljubav?

OPOMENA U zaborav ti si gurnula me lako, i uz tvoju senku moja više nije, pitaćeš se da li moralo je tako, tek kad suza počne lice da ti mije. Znam da za tebe sklopio sam oči, da ti duša svaki trag na mene briše, al' čežnja kad počne suze da ti toči, vraćaće ti prošlost sve više i više. U srcu mi jesen,bolujem i patim, dok tebi maj cveta i lišće kad vene. Borim se sa željom da se opet vratim, i čučim ko pseto pokraj tvoje sene. Al' mogu i tebi u lice da dunu, snegovi zime što će da te slome i Bog da skine sa glave ti krunu i bol da naplati nanet srcu mome.

NAĐI PRAVU LJUBAV Slučajno si mene na svom putu srela, zavolela ludo, oprostila mane, al' ako me i dalje budeš volela, na srcu će tvome da se jave rane. Sve veća je vatra ljubav što ti pali i samo za tebe hor slavuja poje, moli svoje srce neka me prežali, da ne bi žalilo zbog ljubavi svoje. Znam da svoje snove ti poklanjaš meni i da sunce s neba samo tebe greje, al' iz sna se trgni, drugim putem kreni, dok ti sneg puteve sreće ne zaveje. Zajedno do zvezda ne možemo doći, oduvek smo bili dva suprotna bića, ne treba ti čovek koji cele noći na dnu čaše traži zadnje kapi pića.

ŽESTOKO Možeš da me više u žive ne brojiš i drugome nekom da ukrasiš krilo, smelo ko pobednik predamnom da stojiš i da lako zbrišeš ono što je bilo. Možeš da po mome pepelu hodaš, i s drugim u sjaju da letiš visoko, al kad-tad ćeš svoju tajnu da mu odaš da si samo mene volela žestoko!

AKO SE UGASI Tvoja ljubav mi mnogo znači, znaj, i trebaš mi kao stihu rima, kada sam sa tobom, u duši mi raj, cveće mi cveta i kada je zima. Tvoja mi ljubav kao žar svetluca i hrani me tvoj poljubac vreo, o, da l će srce navek za tebe da kuca, il sve će nestati ko od dima veo. Ako naša ljubav počne da se gasi, nastavi da letiš u nebeskom svodu, nemoj da plačeš, nek sve bude tiho, kao kada led prelazi u vodu. Ako naša ljubav ikada sagori, postane pepeo, izgubi moć, nemoj da jecaš, nek sve bude mirno, kao kada dan prelazi u noć.

OŽIVELA DUŠA Mene sada sunce zlatnim sjajem greje, oživele moje posrnule nade, počela sudbina cveće da mi seje: srebrnaste ruže i biserne rade. Iz moga se oka tuga iselila, ja sad imam volje za biti i hteti, kao da odjednom dobio sam krila, osećam, mogao bih ko ptica da letim. Dok posmatram zvezde što plamte za mene i raskošnim sjajem miluju mi lice, duša od radosti htela bi da krene, tamo kuda lete oblaci i ptice.

NEOSTVARENI SAN Htela si da srasteš ti u srcu mom i s usana da mi piješ dah, nudila si ljubav čoveku pogrešnom, ljubav ti postade pepeo i prah. Htela si da živiš u meni, da se sliješ u moje korito rečno, da svoju senu dodaš mojoj seni, kao jedno biće da živimo večno. Htela si u meni molitvu da stvoriš, da reči iz nje sjaje me i zlate, al uzalud čežnjom ljubavnom goriš, nema u meni ljubavi za te.

DOK PADA MRAK U travi, dok pada mrak na zaspaloj livadi, pokušavam da sanjam snove o nama. Dok se zemlja polako hladi, mene sve više obavija tama. Znam da u tudjem zagrljaju dremaš, da ti se usne na tudjima suše, znam da me ni delić u snovima nemaš, i da se ne sećaš ove usahle duše. Ubrao bih cvet najlepših boja i poslao tebi, s molbom da se vratiš i ukrao prah od zvezdanog roja da njime crnu kosu zlatiš. Sada dok pada mrak,a duša svetlost sanja, srce ti po vetru poruku šalje i želi da ti da do znanja da bez tebe ne mogu dalje.

TUŽNA PRIČA Pišem noćas tužnu mog života priču kako sudbina mi večno krila krati. Dok zrikavci horski na livadi zriču, molim boga sreća davna da se vrati. Svuda trnje čeka na korake moje, jer sudbina ljuta svoje čini, eto, svele su mi ruže meni drage boje i nikad cvet lale nije mi procveto. Slomila se grana na kojoj sam bio, na kojoj radjahu svi moji vidici, ostadoše pusti snovi što sam snio, poražen sam ratnik u ljubavnoj bici.

SAMO ZA NJU Njoj za ljubav sam pesme pisao i zbog nje goreo u svitanju sedom, uzalud na nju sva moja misao, duša joj je okovana ledom. Srce htelo s njom da zaroni u more snova sa čarobnom lukom, al tuga započe dušu da mi goni, ostah sam ko slepac s ispruženom rukom. Ruke su mi ličile na krila, jer me ljubav kao vino opi, al ti si u drugom nekom svetu bila i tuga je došla oči da mi sklopi. Hteo sam da budem tvojih pet minuta, da mi tvoja ljubav po venama hodi, al ostadoh sam sred blatnjavog puta, što u jednom pravcu,ka očaju vodi. Dodje mi ponekad da ti se javim, davne uspomene kada me posete, tad tugujem,jecam,suzama se davim ko neko malo nedozrelo dete.

JOŠ UVEK SAM U TEBI Za drugog u srcu stvorila si mesto i od mog se oka zaklonila sjajem, da, tek sad si srećna kažeš vrlo često, mada ja još uvek u tvom srcu trajem. Sad venama tvojim neko drugi hodi, Ka spokoju tvoja duša bi da krene, Al ne može lako da se oslobodi Uspomena prošlih, sećanja na mene. Srce te zaboli i krene da pati, Kao da ga nožić ubode il rezne, S drugim snove sreće htela bi sanjati, Al kako kad duša za mojom ti čezne.

PUSTA ULICA Lutam sam u noći kroz tamninu gustu, hodam kroz ulicu sablasnu i pustu. Ta devojka više ulicom ne šeta, ko da je nestala sa ovoga sveta. Gde li se sad skriva i gde sniva snove, dok je moje srce zaljubljeno zove? Suze mi u oku njen nestanak stvara, plaču i jablani pored trotoara.

UZLET Poletesmo juče zajedno,ko laste, kao jednim dahom sad sve naše diše, putevima našim samo cveće raste i za patnje srca mi ne znamo više. Ne zalazi sunce od kako smo jedno i suzu je davno prebolelo oko, duše nam se grle bezgrešno i čedno, naše more snova mirno je, duboko. Hoću da je vodim ka nebu, do zvezda, jer imenom njenim život mi se zove, da skupljam grančice zajedničkog gnezda i sa njom da delim i javu i snove. Celim srcem svojim ja ću je grejati, jer zbog nje mi ljubav sad sija u zene, zbog nje bih da dišem mogao prestati, jer znam da bi ona to isto za mene.

POMRAČENJE Ljubav u meni presta da gori, a srce za to samo nju krivi i dok se, jadno, za svetlost bori, sunce mu kriju oblaci sivi. Koga da volim, i ko će mene? Kuda sad želje moje da krenu? Zbog tvrdog srca ohole žene Sve se rasprši u belu penu. Život me više nadom ne zrači, u njega samo snegovi veju, korove neki crni sejači na moje polje ljubavno seju.

NEKA DRUGA ŽENA Misliš da ti svakom mojom pesmom kažem da srce mi drhti i pati zbog tebe, eh, kako da priznam da te pesmom lažem i da drugu ženu imam pored sebe. Znam da lako padaš na sve moje rime, veruješ da tebe ja kujem u zvezde, al kako da kažem njeno pravo ime, u čije se biće moje želje gnezde. Da odbacim ljubav što mi nudiš vrelu, kukavica ja sam što se plaši, ne sme istinu u oči da ti kaže celu, i otkrije ženu kojoj piše pesme. Ti ljubavne reči pričaš mi umilno, a ja njen glas slušam kako k njoj me zove, ta muza koja me inspiriše silno, zbog koje sam pesnik i pesmice ove.

SANJAM U noći, dok svi na počinak kreću, meni crne misli u glavi se roje, pišem pesme uz kandilo i sveću, sećam se žene kose plave boje. Pa odem da s mesecom koju reč prozborim, da nadjem negde u prirodi mira, da mu kažem koliko za tom ženom gorim, dok mi srebrnim sjajem lice dira. A kasnije odem kraj reke da sanjam, bolji život i nju pored sebe i kako uz njenu senku se klanjam i kako mi srce ko ptić za njom zebe. U noći, dok svi na počinak kreću, ja razmišljam kao sudbina me kolje, ledenu mi rosu rasula po cveću i s najgorom mukom lišila me volje.

TVOJA SLIKA Tvoja slika kraj čaše na stolu i poneka suza iz oka tu kane, tvoja pisma okolo po podu, sećaju me na presrećne dane. Prezrivo me posmatraš sa slike, tvoj pogled me k'o oštar nož bode, osećam se k'o pustinjski putnik koji vapi za gutljajem vode. Čašu tuge sa stola ispijam, u mislima milujem te krišom i polako nestajem u tami kao svitac ugašen sa kišom.

BUDAN SANJAM Budan sanjam ove noći, šapućem u sebi "Oče naš", da ćeš noćas meni doći, da mi svoje usne daš. Prevari ga makar jednom, ugasi plamen srca mog, a ja ću molitvom čednom moliti da ti oprosti Bog. A sutra, opet, ostaću sam, ti ćeš i dalje da živiš s njim, moje će srce da svija plam dok ne postane pepeo, dim.

NA DRUGOJ STRANI SREĆE U moj život niko ne navraća više, jedino sećanja na tebe mi svrate, gasim se polako, sve tiše i tiše, ponori i tama u stopu me prate. Da venčani prsten stavim ti na ruku, u crkvi kraj mene ti da nosiš veo, da u našu bračnu uplovimo luku, eto, to bih, mila, ja najviše hteo. Al znam, tvoje srce ka mome ne hrli, s drugim nekim bračne provodićeš dane i dok on te ljubi, miluje i grli, mene će da teše piće i kafane.

UVELO CVEĆE Dok si cvala u mom zagrljaju, najlepše si cveće meni bila i ko ruža što cveta u maju i ko plavi zumbul iz aprila. Svakog juta kad se zora javi pesmom su se natpevale ptice, pevali su o našoj ljubavi kanarinci, slavuji, senice. Otišla si, slomila mi krila, nema pesme da mi radost pruža, ni zumbula plavih iz aprila, niti majskih mirisavih ruža.

ISPOD HRASTA Na livadi ispod starog hrasta, u predivnoj majskoj noći kasno, poželesmo da nikad ne svane, ja i draga, ljubeći se strasno. Ispod naših sjedinjenih tela polegala nekošena trava, hrastovo je treperilo lišće, nije htelo ni ono da spava. Mesec mladi virio kroz granje, oblak beli i roj zvezda snenih posmatraše odozgo s visine vatru strasti dvoje zaljubljenih. Noćne ptice s usnulog drveća gledale su predstavu na travi, brusile su kandže za lov noćni i pričale basne o ljubavi.

KADA PRODJU MNOGA LETA Kada prodju mnoga leta srozaće ti lice seta. Mušiće ti dušu misao zašto sam te odpisao, pitaćeš se, da l je živ, otišo je a nije kriv. Kad jesenja ruka krene da pravi pustoš, i sve svene, pokušaćeš skriti tugu, mada plakaćeš sa kišom u noći što pada. Kada prodju mnoge zime tiho ćeš izustiti moje ime. Pisaćeš ga na postelji od snega i čekati da se pojavim iza belog brega. A proleće kad pruži za životom volju probaj da nadješ neku ljubav bolju. Kad ožive polja ravna izbriši me srećo davna. Od mene nećeš videti ni traga, jer ne volim te moja draga.

NOVA LJUBAV Kada si me iz srca prognala, da ko pseto bez skloništa kisnem, mislila si da ću se ubiti, il od tuge da ću da presvisnem. Želela si ko list da uvenem, il ko božur u visokoj travi, čekajući pokraj tvojih nogu, da mi baciš parčence ljubavi. Druga žena sad je pored mene, njeni vreli poljupci me teše, nisu ti se ostvarile žene, lepše mi je no što s tobom beše.

ZABORAVI ME Ti si meni ljubav dala i srce mi poklonila, tvoj gospodar ja sam bio, robinja si moja bila. Pred nogam sada klečiš nekom drugom gospodaru, a mene si odbacila kao neku krpu staru. Nemoj nikad, nevernice, da se sećaš naših trena, ostavi me neka trunem na bunjištu uspomena.

VRATI SE Vrati se, opet predji moj prag, iako više nisam ti drag. Nek tvoja senka opet predje preko mojih zidova, iako su sve bledje tvoje slike na njima. Vrati se, sedi sa mnom za stolom, a kasnije ću da milujem nam duše d-molom, osetićeš moju ljubav u zvuku gitare i kvasiti suzom uspomene stare. Vrati se, puna tuge je moja soba, sedi sa mnom do u kasno doba i pokušaj da mi daš utehu. Vrati se bar pokupi uspomene, što me prate ko dosadne sene.

GORDANA Gordana mi pruži dane bez plača, al strah me je da to će kratko trajati, jer sudbina mi dosad poput mača, uvek niti sreće zamrsi, il skrati. Ona je krv što mi teče kroz vene, boginja lepote kojoj se divim, postao bih niko bez ljubavi njene i ko neki klošar počeo da živim. Neka je andjeli što nebom jezde umole da ljubav večno mi daje, neka joj na ramenu spuste zvezde da ljubavnim sjajem za mene sjaje.

LUKA BEZ NADE Sam na obali stojim, oko mene pusto sve je, suzama poraze brojim, dok sneg mi u lice veje. Na toj luci bez nade čekam svoj sudnji čas, snegovi zime mi hlade poslednju želju za spas. U moj brod voda juri kao da ga slupa santa leda, evo, ka dnu tone, žuri večnoj tami da se preda.

LAŽNE STRASTI Htela si u meni lažno srasti, dušu moju da bi ranila, palila si u meni ljubavne strasti i lažima nadu mi hranila. Ko pečurka otrovnica, čija je lepota beraču zov, poklanjaš mi osmeh lica, a u sebi kriješ otrov. Prezirem tvoju ljubav varljivu, u tvoje srce više ne dolazim, a lažnu ako ugledam gljivu, nogom ću da je zgazim.

ŽIVOT MI JE ROMAN Istina je, dušo, da te ludo volim i da si jedina zvezda što za mene sja, ped ikonom klečim i Svevišnjeg molim da željama mojim uslišenje da. Znam da sjajiš čoveku nekom drugom, a sva si lepa, od zlata livena, dok je drugujem samo sa tugom, od mojih si očiju skrivena. Život mi je roman u kome sve piše i u njemu pečat od tebe mi osta, praznih strana ne postoje više, bez tebe ovog života mi dosta.

CRNE RUŽE Jesen u duši, tuga me prati, zato što nisi tu, nikad se mojom nećeš zvati, grlim te samo u snu. Jednom ćeš se setiti mene, čoveka što za tobom pati, tebi će ostati uspomene, a ja ću crne ruže brati. Nećeš me voleti nikada, uzalud moji snovi, umrla je moja zadnja nada, skršen sam brod koji ne plovi.

VIOLETA U mom srcu raste, u mom srcu cveta plavokosa Violeta. U mislima mojim neprestano šeta plavokosa violeta. Ljubavnoj streli uvek mi meta plavokosa Violeta. Drugog zavole, nek je prokleta plavokosa violeta.

NEKROLOG

Živim u iluziji da će i meni jednom sreća da kane, da ću postati neko na ovom svetu, i da će zora i meni da svane. U buket pakujem želje, ko čeda ih na grudi privijam, i počinjem da se nadam da ću navek u veo bola da se svijam, i večito da padam. Al osećam,nestaju moja htenja, umiru moje volje, ostaju puste moje želje, ko posle bitke bojno polje. Boluju moje iluzije, vidim na njima sve veće rane. I evo, već koračam pustinjom, gde uspevaju samo fatamorgane.

A kad sudnji dodje čas, kad u tamu zarone mi oči, kad crna zemlja me pokrije neka piše na mramornoj ploči: „UMRO U ILUZIJI”

MILENA Zbog tebe sam izgubio sve, Ti si mi je odnela sne, Nisi me volela znam, zato sam tužan i sam. Milena, Milena, od zlata livena, godine lude tvoje srušiše nade moje Kraj mene bez reči prodješ ni u san da mi dodješ kad sunce za bregom zadje da mi rasteraš beznadje.

PROŠLOST Bila si mi jarko sunce i kroz život svetlela mi, ugasnuše zraci tvoji, u potpunoj sad sam tami. Bila si mi mesec žuti, što je suncu noćna smena, bila si mi, više nisi, sad si sveća ugašena. Bila si mi sjajna zvezda, sjala si mi ko Danica, bila si mi, al nekada, sad si zvezda padalica.

LEPTIROV LET Kružim oko tebe, moja ružice, ko leptir koji bi na cvetu da sniva, al ti zatvaraš svoje latice, kao školjka koja biser skriva. Polen bih medni da skupljam sa tebe, od silne želje drhtim ko prut, zašto me, ružo, goniš od sebe, ko da sam neki ogavni trut. Polako jenjava snaga mog leta, sve sporije mašem krilima tromim, leteću i dalje oko tvog cveta, sve dokle svoja krila ne slomim.

POKAJANJE Prebrzo si ljubav potrošila moju. Prolaziš kraj mene kao pored stranca, nekad si me svome dodavala broju, bio sam karika tvog ljubavnog lanca. Prolaziš kraj mene,ni reči da kažeš, al usna bi tvoja na moju da sleti. I dok se naprežeš Amora da slažeš, srce te ne sluša,mom bi da doleti. Ko pored neznanca prodješ pored mene, obuzdavaš želje, osećanja truješ, a noću ne spavaš, goniš moje sene, umesto slavuja, kukavice čuješ. Ali kada dodje do sudnjega trena, koliko si grešna biće ti tad jasno, gorećeš u paklu za večna vremena, kajaćeš se možda, ali biće kasno!

NE SKRIVAJ LJUBAV Voliš me, al tajiš i meni i svet, Ko ledena zmija grudima mi gmižeš, Blefiraš ko kockar da si na ruletu, Vešto tvrdiš Pazar, sebi cenu dižeš. Za tebe je ljubav neka tajna stroga, Što je zaključana u srcu duboko, Ne možeš od mene, kamoli od Boga, Da sakriješ ljubav kad ti zasja oko. Osećanja svoja ne možeš da sudiš, Uzalud se mučiš, daj oduška duši, I voli bez stida onog za kim žudiš, I ne daj da ljubav u tebi presuši.

СЕОСКИ РАТНИК Кад задњу бразду заорем, трактор малакса к'о посустали стари ратник, па кући кренем, путем ме прати месечев златник. Кад задњу шљиву оберем, у бисеру јутарње прохладне росе, к'о деверика се по који лист лови у мрежи моје косе. Кад задњи чокот загрнем, одморим руке, умијем знојаво лице и молим Бога да пробам зрно грожђа као са длана Богородице.

Кад задњу ливаду покосим, к'о мртваци на бојном пољу леже откоси, а ветар гуди, к'о пијан сват по свуда ми мирис носи. Кад задњи храст посечем облак кали бес, муња неустрашиво сева, потпаљује страх у мени, и огањ на том гробљу пањева. Кад задњи свитај дана уберем, а ризница раскошног неба проспе бокал драгоцености, идем да одложим оклоп са уморног, измученог тела, ал' онако пуног срца, очи ми сјаје у боји села.

ISPOVEST VLASNIKA SKUPOCENIH IGRAČAKA (Nagradjena pesma na nedjunarodnom festivalu “Zlatna kaciga“) Do igračaka sam, priznajem, stvarno najčešće dolazio na kvarno i o tome ću primere da iznesem, sa sebe teret da stresem pa ako hoće neka me obese. Evo, na Bibliju stavljam tri prsta, ne šišam ja Darvinov "Postanak vrsta", i izjavljujem da mi je tog Betmena kupila lani baba Stamena . Morala je, jadna, da me podmiti, da je ne bih odao deda-Viti što često u podrum kradom trkne da rakiju šljivovu srkne, dok ja pazim da je toga časa deda Vita u podrumu ne nabasa.

Ćale mi je kupio revolver, a ja sam za uzvrat ispao fer i održao časnu reč datu da ne kažem kako je celu platu ostavio u kafani kod Žote i u Živke pevačice dekolte, a onda fino slagao kevi da je lovu pozajmio kumu Stevi. Kalašnjikov iz koga vatra seva kupila mi je lično keva, da usta zaključam katancem što je kupila zlatan broš sa lancem i potrošila kućni budžet celi, pa smo posle celog meseca jeli posan pasulj i mrkvu, kao da ćemo na pričest u crkvu. Primorao sam i sestru Lenu da mi kupi limuzinu crvenu, da ne bih ćalcu odao tajnu njenu. Kad bi znao da mu ćera malboro puši i da često sintelan njuši, da ima jednog dečka i dva keca, ubio bi on u njoj Boga sveca. A onu lutku, igračicu plesnu,

što nema noge i ruku desnu, pa sad leži poput invalida na otpadu igračaka kraj zida, nju sam ja kupio seji, da strogo ćuti i da ne bleji na koje sam sve fore i fazone dobio ove skupocene poklone.

LIK IZ SNOVA Pada hladna kiša na kestenje, vetar vežba kroz polje flautu, tužno gudi molitve jesenje, goni lišće da kaska po putu. Moja draga otišla je s kišom, tamo nekud niz ulicu dugu, rađaju mi suze oči krišom, pokušavam da sakrijem tugu. Život mi u pomračini tinja ko stara cepanka bukova, nebeska je zatvorena škrinja, strah me prati ko čopor vukova. U snovima njen lik meni preti, od pomračine guste gubim dah, a njoj srećna zvezda s neba leti, s dlana da pozoba ljubavni joj prah.