НИКОЛА ТЕСЛА ПОД ПРИСМОТРОМ ФБИ

Тајна у досијеу "Тесла" НИКОЛА Тесла је један од најблиставијих умова човечанства, уз сва своја призната достигнућа

(електрификацију, радио и многа друга), у наслеђе је оставио много непознаница. За целокупну јавност

најзанимљивије су три тајне. Да ли је његов неостварени концепт бежичног преношења енергије кроз

Земљу ипак могућ? Шта је, у ствари, радио када је експериментисао са својим, разорним зрацима смрти?

И, на крају, шта се заправо догодило са његовим непатентираним радовима и забелешкама после његове

смрти?

Одговори на ова питања налазе се у књизи "Тесла - досије ФБИ", у издању Беокњиге. Аутор овог штива

Александар Милинковић, новинар истраживач, приредио је документе којима се доказује да је

Федерални истражни биро САД помно и у стопу пратио Николу Теслу до његове смрти 1943. године,

али и много година касније сваки папирић из његове заоставштине морао је да заврши на столу шефа

ФБИ Едгара Џона Хувера.

Ко је Хуверу наложио да Теслу држи под присмотром, до данас је остала тајна. Он то никада није

признавао. Али, после Хуверове смрти, када је под притиском Амандмана о слободи информисања

обелодањен и део досијеа "Тесла", јасно је да у ФБИ нису смели да дозволе да Теслини генијални

проналасци случајно доспеју у руке њихових непријатеља.

ЦЕНЗУРА АГЕНАТА

ДА све буде још запетљаније, Тесла је за собом оставио тоне папира, али никакву опоруку о томе кога

овлашћује да их преузме и чува. Његов нећак Сава Косановић на крају је сакупио све до чега је могао да

дође и допремио у Теслин музеј. Али, као што све није запечаћено после Теслине смрти, тако ни много

тога што је спаковано није стигло у Београд, Како славни научник није много марио ако му неко узима

папире, а двапут су му обијали хотелске собе у којима је живео, Постоји сумња да у неким тајним

депоима још стоје његове генијалне замисли и чекају да их неко искористи. Појављивање нових

докумената, као што је 256 ФБИ извештаја, само подгрева наду да ће и оно остало - ускоро бити

обелодањено.

ФБИ истина о Тесли изгледа да ће још бити тајна, јер велики део документа које су јавности стављене на

увид је прилично "цензурисан" црним дебелим фломастером. Пажљивим ишчитавањем и анализом

докумената аутор књиге о Тесли је дошао до веома занимљивих садржаја.

Развојем свемирских истраживања поново је нарасло интересовање за Теслино дело, посебно за

подручје микроталаса и "таласа смрти". У Канади, САД, Совјетском Савезу и другим земљама света

почела су истраживања ослоњена на Теслине пионирске радове, од контроле временских прилика до

нуклеарне фузије. Нека истраживања обављају усамљени појединци, али друга су означена као строго

поверљива и налазе се под контролом државних институција. Истраживачи чувене "Зоне 51", у којој

Пентагон наводно обавља истраживања од највеће тајности (НЛО, случај Роузвел, "летеће крило" и

слично), без двоумљења тврде да је тамо развој Теслиних радова централна област интересовања. Један

од научника из чувене тајне базе Немаца у Другом светском рату, у Пенеминдеу, Ернст Штулингер,

такође је у једном интервју потврдио да су у то време посебно истраживали Теслина остварења у

подручју бежичног управљања и преноса енергије.

Деценијама од тада непрекидно се долива и ново уље на старо ватрено уверење да би негде морало

постојати још нешто, неки други документи у којима је Тесла, евентуално, довршио започете мисли.

Повремено појављивање нових докумената, наравно, још више подупире такву наду.

ДЕМАНТИ ХУВЕРА

ТЕСЛА је за собом оставио тоне папира, али никакву опоруку о томе кога овлашћује да их преузме и

чува. Као први потенцијални наследници могли су бити његових пет нећакиња и нећака, од којих је

двоје тада живело у Америци.

Необично је, међутим, да је ФБИ дозволио да његову оставштину запечати и прими на чување Биро за

имовину странаца (ОАП). С обзиром да је Тесла имао америчко држављанство, такав потез се тешко

могао објаснити.

Свизи, који се припремао да напише Теслину биографију (смрт га је у томе омела, а многи данас верују

да аутомобилска несрећа у којој је страдао није била случајна), примио је 1963. писмо од некадашњег

Косановићевог сарадника:

"Те 1943... када је Тесла умро, Косановић је за врло кратко време од АОП-а добио потврду којом му се

ставља на располагање сва Теслина имовина која се тамо налазила. Он је све то упаковао и послао у

једно складиште (Манхаттан стораге анд варехоусе цо) на Менхетну, где је имовина и остала све до

отпреме за Југославију 1952. године. Косановић је сносио трошкове надокнаде за чување. Све то време

потврда ОАП-а налазила се код мене, за сваки случај".

"Ви се вероватно сећате да је Косановић често помињао да је чуо од чувара складишта да су људи из

америчке владе долазили да направе микрофилмове неких докумената... Када смо отворили сеф, у

садашњој згради музеја (у Београду), свежањ кључева, последње што је Косановић оставио у сефу

'Њујоркер' хотела, а пре него што је измењао комбинације за отварање, није био у сефу, већ у сасвим

другом сандуку. Такође је недостајала медаља (Едисонова медаља)... У сваком случају, Косановић је

годинама страховао да су неки Теслини радови нестали, и непосредно пре одласка из Вашингтона 1950.

одлучио је да на мој предлог позове Едгара Хувера, и распита се о томе. Господин Хувер је категорички

одговорио да ФБИ не зна ништа о Теслиној документацији..."

ДУГОВИ ХОТЕЛУ

САРАДНИК је подсетио и на Теслину опоруку свом нећаку Косановићу: "Тесла је изразио жељу да се

сви његови радови и имовина пренесу у домовину".

На вест о Теслиној смрти (умро је у хотелској соби, званично од срчане тромбозе) размењено је

неколико телеграма између агената ФБИ-а, Фоксворта, и директора њујоршког бироа. Следећег дана

пошто је утврђена Теслина смрт, Фоксворт је извештавао:

"Никола Тесла, истакнути научник у области електротехнике, умро је седмог јануара 1943. у хотелу

'Њујоркер' у Њујорку. Током живота обавио је многе експерименте у вези са бежичним преносом

електричне енергије и... са тзв. зрацима смрти. Према извештају који је сачинио из Њујорка, белешке и

објашњења Теслиних експеримената и формула, заједно са нацртима уређаја, налазе се са осталом

Теслином својином и до сада није ништа учињено да се склоне и сачувају од људи - који су

непријатељски расположени према ратним напорима Уједињених народа..."(ФБИ је у то време примио

поруку потпредседника САД Хенрија Валаса, у којој се каже да је влада "витално заинтересована за

Теслине радове.

ФБИ је тада располагао информацијама да је Тесла већ био сасвим завршио све експерименте са

бежичним преносом електричне енергије и једном "револуционарно новом врстом торпеда". Сматрало

се да је успео да направи и неке функционалне моделе "чија израда га је коштала десет хиљада долара",

који се чувају у хотелу "Гувернер Клинтон" и имају везе са "зрацима смрти" или бежичним преносом

електричне енергије. О томе је у архивама Агенције сачувана и следећа белешка:

"...Према нашем сараднику Фитцџералду, у сефу хотела 'Гувернер Клинтон', у Њујорку, налази се радни

модел једног Теслиног проналаска. Модел је заложио Тесла као гаранцију хотела да ће измирити

дуговање у висини од 400 долара. Управа хотела је вољна да уступи модел свакоме ко је спреман да

измири Теслино дуговање. Уколико неко покуша да откупи модел, бићете благовремено обавештени..."

После тога, не постоји ниједан траг шта се догодило са овим моделом и другим материјалима.

Медаља без трага ВЕЛИКА јагма за Теслином заоставштином настала је одмах након његове смрти. О томе је сведочио и

нећак Николе Тесле, Сава Косановић, који је у Бироу за имовину странаца, где је касније чувано "брдо"

документације славног научника, испричао тамошњем службенику Волтеру Госачу, шта је учинио кад је

сазнао за Теслину смрт.

Према његовом сведочењу, у Теслину собу је дошао са Г. Кларком, Кенетом Свизијем и представником

"Шо Волкер ко", надајући се да ће пронаћи Теслину опоруку. Претраживању су присуствовала и три

помоћника директора хотела "Њујоркер". Међу присутнима био је и представник ФБИ-а, па се већ

сутрадан на Хуверовом столу налазио детаљан извештај о свему што се те вечери догађало у Теслиној

соби.

Пошто је сеф отворен, Кенет Свизи је узео књигу са посветом коју је послао Тесли на његов седамдесет

пети рођендан. Косановић је понео из собе три Теслине фотографије, од којих су две биле увећане

фотографије из новина. Према представницима хотела и Косановићевој изјави, ништа друго није однето.

Сеф је затворен, а Косановић је поставио нову комбинацију за коју је само он знао.

СЕФ - ОТВАРАН

Деветог јануара, Горсач и Бојс Фицџералд, електроинжењер и Теслин близак пријатељ, запечатили су

сву његову имовину и у два камиона превезли је у складиште на Менхетну, где се већ налазило, од 1934.

тридесет пакета са Теслиним стварима. И они су, тада, запечаћени по наређењу суда.

Ради потпуније слике о тих кључних неколико дана по Теслиној смрти, наводимо и сведочење Шарлоте

Мјузар, још једног значајног учесника овог догађаја.

"Када сам стигла, у соби сам затекла Косановића, Кенета Свизија, бравара (за кога ће касније утврдити

да не зна ко га је позвао) и једну другу особу, мислим да је то био Џорџ Кларк, али он није остао дуже.

Сазнала сам да су представници полиције и разни "владини чиновници" били ту раније... Бравар је

поново намештао прекидаче за нову комбинацију коју је написао и предао Николи Косановићу. Ова

комбинација ми је дата касније на чување и није била коришћена до 12. јула 1952. године, када је

Косановић поново отворио сеф у згради, у Београду, која ће постати Теслин музеј..."

Сеф је први пут отворен комбинацијом коју сам сада предала комитету преко Саве Косановића, будући

да се претпостављало да садржи кључеве који би били потребни за отварање разних других кутија,

сандука итд. Међутим, свежањ кључева није био у фиоци у коју је одложен 8. јануара 1943. Кључеви

нису нађени нигде у сефу. Након претраживања, нађени су у једном од бројних сандука са документима.

Едисонове златне медаље, која је додељена Тесли 1917. год., такође, није било у одељку. Медаља је

нестала и никада није нађена, о чему сведочи и ФБИ документ 168. и 169.

Према Мјузаровој, пре него што је напустио САД, 25. јула 1945, Косановић је још једном желео да се

увери да је све у реду са Теслином имовином која се налазила у Менхетн складишту. Исто је учинио и

са Теслином урном, која је најпре сачињена од оникса, а касније у Београду замењена лоптастом,

сребрно-металном урном, у крематоријуму у Фернклифу.

ФБИ - СНИМА

ДОК је био у складишту, каже Шарлота Мјузар, Косановић је затражио да види Теслину имовину. Тада

је од радника први пут сазнао:"Неколико људи из ФБИ је дошло ноћу и направили су много снимака".

Касније у Вашингтону, 1950. Косановић је од Едгара Хувера, тадашњег директора ФБИ, тражио

објашњење за овај поступак. Али, као што смо већ навели, добио је одговор да се тако нешто није

догодило.

Тих јануарских дана 1943. вашингтонски биро ФБИ-а ишао је чак тако далеко да је њујоршком бироу

саветовао да дискретно предузме кораке са јавним тужиоцем да се Косановић притвори због наводне

провале и да се дође до различитих докумената које је, претпостављали су, Косановић узео из Теслиног

сефа.

Међутим, у централи у Вашингтону ускоро је донета необична одлука. Едвард Там из ФБИ-а у

Вашингтону, јавио је Д. М. Леду из њујоршког бироа да је читав предмет предат у надлештво ОАП-а, и

због тога, писао је Там, "нема више разлога да се петља око тога".

Ускоро је познати амерички инжењер др Џон Трамп, који је тада радио у истраживачком комитету

Бироа за научна истраживања и развој при Министарству за националну одбрану, позван да учествује у

испитивању Теслиних научних радова. Заједно с њим испитивању су присуствовали и други стручњаци:

Вилис Џорџ, Едвард Палмер и Џон Корбет.

"НИШТА ВАЖНО..."

ДР Џ.Трамп је испричао да су тада прегледали само оне материјале који су се затекли код Тесле у

тренутку смрти. Сви су они били заузети задацима које је налагало ратно стање, па су веровали да ће

увидом у последње Теслине радове моћи да донесу ваљану процену за евентуалне друге мере.

"После помног испитивања", писао је Трамп, "моје је мишљење да у научној заоставштини др Николе

Тесле не постоји ништа вредно за даља истраживања или што би могло да се употреби против нас ако

би допало у руке непријатеља..."

Веома опширном досијеу др Џ.Трампа приложене су и фотографије и микрофилмови испитиваног

материјала. Оригинални документи које је Трамп тада прегледао данас се налазе у Музеју Николе Тесле,

у Београду. После тога, остатак Теслине заоставштине, фебруара 1943. године, стављен је на

располагање Сави Косановићу, о чему сведочи и документ ФБИ бр. 174. и 181.

ТЕСЛИНО ТОРПЕДО

У ЈЕДНОМ од докумената ФБИ пише: "Фицџералд (мисли се на Бројса Д. Фицџералда,

електроинжењера, који је био близак Тесли) је, такође, знао да је Тесла замислио и пројектовао

револуционарни тип торпеда, који тренутно не користи ниједна нација. Фицџералд верује да до сада до

овог пројекта није дошла ниједна држава и да су комплетни планови, спецификације и објашњења у

вези с тим међу Теслиним личним стварима. Тесла је раније,такође, рекао Фицџералду да има неких

осамдесет ковчега, на различитим местима који садрже нацрте и планове у вези с експериментима које

је изводио. Од ФБИ се тражи да сместа каже какве акције, ако су уопште потребне, треба да предузме

њујоршко одељење ФБИ, у вези с овим предметом".

Свизијева изненадна смрт Кенет Свизи, Теслин велики пријатељ и можда један од најбољих познавалаца његове личности и дела,

никада није написао Теслину биографију, иако је то силно желео.

Након његове смрти, упорно је сакупљао све што би ишло у прилог историјским документима о Тесли,

али, то није стигао да учини. Под врло сумњивим околностима спречила га је изненадна смрт под

точковима непознатог аутомобила. Међу Теслиним и Свизијевим пријатељима, његова смрт је тумачена

као "затварање уста". Очито да је Кенет Свизи о Тесли највише знао.

У једном од сведочења Свизи каже:

"Тесла је био изузетно продуктиван десетак година пре краја прошлог и исто толико после почетка

новог века. Оно што је касније радио можда је носио клице раног стваралаштва, али никада није

доведено до практичног остварења..."

Можда је то донекле тачно. Наиме, Тесла је заиста 1928. поднео последњу патентну пријаву, 112. у

САД, од укупно око 800 патената на Теслино име. Међутим, између 1945. и 1947. Команда Ваздушно-

техничке службе (АТСЦ) у Рајт Филду, у Охају, у којој су обављана нека најстроже чувана испитивања,

Војна обавештајна служба (МИ) у Вашингтону и Биро за имовину странаца (ОАП) разменили су

неколико занимљивих писама и телеграма из којих је јасно да нису делили Свизијево мишљење.

ДОКУМЕНТА НА РЕВЕРС

Августа 21. 1945, АТСЦ је и затражила дозволу од команде у Вашингтону да на седам дана упути у

Вашингтон Блојса Фицџералда "да обезбеди нека документа за које стране силе показују интересовање".

Петог септембра 1945., пуковник Холидеј из АТСЦ-а писао је Лојду Шаулису из ОАП-а да потврђује

договор са Фицџералдом и моли за фотографије из Трамповог досијеа, "јер су потребне у једном

пројекту за националну одбрану, и обећава да ће их вратити у догледно време. Према наводима из

досијеа ФБИ-а о Телси, био је то последњи пут да ОАП или било која друга савезна агенција САД

признаје да поседује Теслине документе о "зрацима смрти".

Шаулис је одговорио Холидеју 11. септембра 1945: "Материјал који сте тражили упућен је пуковнику

Роберту Хоулију из АТСЦ-а. Ова документа стављена су на располагање Војним ваздушним снагама

ради одређених експеримената; молимо да их вратите". Нису никада враћена, пише у документима

ФБИ.

Необично је, међутим, да четири месеца пошто су фотографије докумената послате у Рајт Филд, Ралф

Доти, шеф Војне обавештајне службе у Вашингтону, обавештава Џејмса Маркама из ОАП-а, да никада

нису стигле у одредиште и због "изузетног значаја за ову службу молимо да се пошаљу и захтевамо да

нас обавестите уколико се било која друга служба буде интересовала за ове материјале".

И Биро за имовину странаца је касније имао доста муке да објасни своју улогу у вези са овом

документацијом. У њиховим објашњењима види се велика контрадикторност:

ВАН НАДЛЕЖНОСТИ

"Док је ова служба учествовала у испитивању одређених докумената покојног др Тесле, обавештавамо

вас да овде ништа од тог материјала није у нашој надлежности..."

"Овај биро никада није имао могућност увида у било шта од својине Николе Тесле..."

"... Док смо ми имали увид у Теслина документа..."

Слично се догодило и када је Управа одељења за аеронаутичке системе затражила од ФБИ Теслине

радове. Они су обавестили "да, с обзиром да у наслеђеној документацији није пронађен ниједан од

Теслиних радова, претпостављамо да су уништени у време затварања лабораторије у Рајт Филду", пише

у документу бр. 108 Федералног истражног бироа.

Ни ранија ни новија истраживања нису помогла да се дефинитивно уђе у траг свим Теслиним

документима и његовим уређајима које за живота није показивао. За последњих десетак година, један за

другим, доспевали су рокови, када је према америчком уставном амандману о слободи информисања

почело скидање ембарга са већине документа ФБИ о чувеном српском научнику.

Нагло интересовање за Теслине радове порасло је после смрти првог човека ФБИ Едгара Џона Хувера.

Девет година касније, 1981, из одељења за Стратешке и свемирске системе Вадухопловних снага САД,

упућено је ФБИ-у писмо следеће садржине:

"Предмет: Документа пронађена после смрти Николе Тесле

Према нашем сазнању ФБИ је вероватно у поседу више докумената пронађених после смрти Николе

Тесле, 1943.

ТРИ ПРОЈЕКТА

Никола Тесла је био бриљантан електроинжењер и пионир у различитим аспектима преноса електричне

енергије.

Верујемо да један део Теслиних докумената садржи основне принципе који би били од огромног значаја

за нека текућа истраживања у оквиру ДОД-а. Веома би нам помогло да имамо увид у та документа.

"С обзиром да не знамо колики је обим документације, спремни смо да вам уступимо истраживача који

би помогао да се скрати посао око избора оног дела документације који нас посебно занима. Уколико су

вам потребна допунска објашњења, молим да ми се јавите на телефон 695 6364 или 695 7417.

Ален Мекларен"

Ово писмо сачувано је у документацији ФБИ и није једино са истим захтевима.

У низу могућих одговора шта су тражили научници од ФБИ, чини се да су посебно привлачна Теслина

три пројекта, када је био на врхунцу свог стваралаштва, крајем 19. и почетком 20. века. Најпре -

вештачка кугласта муња која је у касними страживањима требала да послужи за решење контроле

термонуклеарне фузије. Друго, Теслини експерименти на контроли електропроцеса у "Шумановој

шупљини", простору између земље и јоносфере, који је, показало се касније, јако користио носиоцима

војног пројекта "Харфа". И треће, научнике је јако занимала разноврсна могућност коришћења Теслиног

осцилатора, који је могао да изазива земљотресе, а Тесла је говорио да уз мало већи напор може и земљу

да преполови.

Моћна музика "харфе" НАЈВЕЋЕ интересовање за Теслине проналаске изазвао је његов "Дневник из Колорадо Спрингса". У

њему су описана истраживања 1899. Тесла је имао за циљ да спроведе своју грандиозну идеју и дело - да

бежично пренесе електричну енергију. У тим покушајима успео је да створи вештачку кугласту муњу,

величине лоптице за голф.

Према каснијим истраживањима, показало се да је тако требало тражити идеално решење за

контролисану термонуклеарну фузију.

Те исте године, Тесла је успео и да у простору између земље и јоносфере контролише електропроцесе.

Та "Шуманова шупљина" показало се, била је заправо повод да много година касније у Ваздухопловним

снагама САД настане чувени пројекат "Харфа". Занимљиво је да су документа о Теслиним

истраживањима за овај пројекат нађена у Теслином музеју у Београду.

ШАЛЕ СА ТВЕНОМ

МЕЂУТИМ, пре него што су Американци дошли до дотад непознатих Теслиних докумената, Совјети су

били бржи. Од југословенске владе добили су ова документа, у размену за уговор о ненападању. Од

тада, 1976. године, широм света могу се регистровати необичне емисије на фреквенцијама од 4 до 26

циклуса у секунди. Ваздушна шпијунажа Пентагона је потврдила да су извори тих емисија распоређени

у области Лутве, Кијева и Сибира. Истовременим деловањем они су стварали xиновски стојећи талас,

дужине око 1.500 километара, али се и до данас о природи ових емисија само нагађа.

Ова, до данас, велика енигма, коју су одгонетнуле велике силе, подједнако интригира научнике широм

света колико и Теслини записи о демонстрацијама разноврсне могућности примене његовог осцилатора.

Тесла је, познато је, више пута у шали, са његовим пријатељем, познатим писцем Марком Твеном,

изазивао благе земљотресе на Менхенту, где је тада била његова лабораторија. Његов уређај могао је да

изазове вибрације тла на контролисаној фреквенцији. Тесла је говорио да је могао и земљу да

преполови, што су многи сматрали претераном изјавом.

Али, судећи по документима које је ФБИ недавно отворио за јавност, Теслин осцилатор могао је да има

веома различиту употребу, и зато није чудно што га један од аутора писама која су завршила у архивама

ФБИ, назива "зрацима смрти" или "Теслиним ваздушним штитом".

Нажалост, сада већ изгледа извесно да су ова и нека друга Теслина достигнућа временом потпуно

прешла у посед врло сумњивих истраживача. Можемо само да нагађамо да ли је то последица нечијег

знања и упорности која им је помогла да исчитају Теслине записе између редова или су, о чему је и

Тесла говорио, успели да уоче тајне везе између Теслиних патената и да их, као коцке за мозаик, сложе у

потпуно нове слике. Из једне од таквих слика могло би да настане и "оружје за уништавање на даљину".

Тесла се, додуше, надао да се тако нешто никада неће догодити.

ЧЕСТИЧНИ ТОП

ЈЕДАН од тих великих "обожавалаца" Теслиног дела, Бернард Ј. Истланд, изгледа да се највише

примакао Тесилном тајном завештању. Његова истраживања истовремено показују да су и Трамп и

Свизи били у великој заблуди.

Неки Истландови патенти врло директно подсећају на Теслине пројекте, док се понегде, као у следећем

примеру, чак експлицитно наводи да се ослањао на Теслина истраживања.

Његов патент, регистрован је у САД, број 4.686.605, пријављен је 11. августа 1987, под називом "Методе

и апаратура за измене регионалних климатских услова, јоносфере или магнетосфере", годину дана је био

класификован као "строго поверљиво". Истланд је овде први пут дошао до начина како да се енергија у

јоносфери, чије је стварање подстакнуто трансмитерима са Земље, концентрише, а не расипа, као у

ранијим експериментима. У пријави се цитирају публикације које су послужиле као основа за

истраживање: чланци који су се односили на Теслине радове с почетка века и чланци објављени у

"Њујорк Тајмсу", 8. децембра 1915. и 22. септембра 1940.

Још један његов патент број 5.038.664, пријављен 13. августа 1991. "Метод за стварање штита од

релативистичких честица на висинама изнад Земљине површине", неодољиво подсећа на Теслу. Према

патентној пријави, уређај се може користити и као честични топ огромне енергије за уништавање

непријатељских ракета, а у пасивном облику као заштита од продора непријатељских пројектила. Због

коришћења изузетно велике снаге, уређај може да изазове дестабилизацију природног јоносферског

система.

ПРИЗНАЊЕ БАРДЕНА

ИСТЛАНД вероватно није и једини који је успео да у пустињи набаса на Теслине изворе. Један од, кажу,

кључних људи у пројекту "Харфа", Питер Коерт са сарадником Xејмсоном Чаом поднео је патентну

пријаву број 5.068.669, 26. новембра 1991. "Систем честичног снопа", очигледно заснован на некој од

оних архива до којих се долази само у филмовима са Молдером и Скали. Честични сноп је систем који

се као серија Теслиних патената више пута помиње и у Истландовом делу - коментарише у књизи

"Тесла - Досије ФБИ" Александар Милинковић.

Још један од ових Американаца "на правом месту у правом тренутку", Том Барден, пуковник у пензији и

магистар нуклеарне физике, отворено је признао: "Све што сам до сада радио и урадио заснива се на

патентима Николе Тесле, које сам помно проучавао преко три деценије.

Колико му је то значило говоре и подаци да је директно учествовао у развоју америчких пројектила

"ајакс", "херкулес" и "патриот" и годинама сарађује у мега-пројекту "Рат звезда".

ЕНЕРГИЈА БЕЗ ГУБИТАКА

У АМЕРИЦИ је 2000. године објављена књига "Дан после Роузвела", Вилијама Бирнса и покојног

пуковника Филипа Корса, која се бави чувеним случајем НЛО-а који је наводно пао у близини градића

Роузвела. Бирнс се у једном недавном разговору о књизи присећа шта су њих двојица тада мислили и

знали о Теслином доприносу војним истраживањима.

"Корсо је сматрао да је Тесла вероватно највише од свих научника утицао на послератна истраживања у

америчкој војсци. Био је фасциниран Теслом. Ми смо знали да је још током Другог светског рата

генерал Натан Твининг чувао у својој документацији Теслине белешке о усмереном честичном снопу,

које су, по упутствима ФБИ, из Теслине собе узели агенти службе за имовину странаца, дан после

његове смрти. Та документа су пажљиво чували, укључујући и Теслину чувену монографију "Нов начин

слања енергије кроз природне медије без губитака".

Разорна моћ кугли ФЕДЕРАЛНИ истражни биро САД дуго је, на бројне захтеве научника из читавог света, одбијао било

какву везу са Теслиним досијеом. За пола века службовања у ФБИ Едгар Џон Хувер ама баш никада

није признао да је Никола Тесла био праћен "као државни непријатељ" и изумитељ опасних направа.

Међутим, у тек отвореним новим документима ФБИ, датираним од 10. новембра 1975. године јасно је да

је после Хуверовог одласка из службе било више немогуће чувати ову тајну.

Федерални истражни биро сада мења тактику и у избегавању одговора на питања шта је са Теслиним

документима, доводи у сумњу све који се обраћају, да Теслин досије још постоји и да се пуни новим

подацима, четрдесетак година после његове смрти.

- У складу са правом сваке личности на приватност... ФБИ је одлучио да више неће обавештавати да ли

поседује или не поседује одређене информације у својим архивама. Уколико сте у могућности да

обезбедите овлашћење непосредног сродника господина Тесле, којим се Агенцији налаже да вам стави

на располагање све релевантне информације, радо ћемо вам изаћи у сусрет (!). Као потписник овог

писма, нови директор Бироа, Кларенс Кели, сада први пут отворено признаје да Биро поседује

документацију о Тесли и евентуално његова документа - цитира у својој књизи "Тесла - досије ФБИ"

Александар Милинковић.

ДОКУМЕНТА ФБИ

У ДОКУМЕНТИМА 107. и 108. Федералног истражног бироа, који су допрли до јавности, је и писмо

научника ФБИ, којим жели да обавести о својим открићима у вези са Теслиним проналасцима. Научник

чије име је прецртано црним фломастером обаветшава ФБИ да морају да обрате посебну пажњу на

чување Теслиних докумената, "јер се ради о питањима од огромног значаја за национални престиж и

безбедност".

Међутим, како у осталим документима ФБИ и на основу познатих научних радова може да се

претпостави да се ради о писму др Роберта Голке, овај документ се код пажљивог аналитичара

отвореног досијеа приписује само њему.

Роберт Голка је 1968. године посетио Теслин музеј у Београду да би истражио Теслин дневник из

Колорадо Спрингса. Налази, фотографије и документи помогли су му да реконструише Теслин високо-

фреквентни апарат али је он успео да му удвостручи излазну снагу.

Голка је чуо за неке експерименте у војној ваздухопловној бази Хил и то га је подстакло да се јави ФБИ.

Природа ових експеримената учврстила је његово уверење да су нека необјављена Теслина документа

коришћена у војне сврхе. Директор Музеја "Никола Тесла", у Београду, покојни др Вељко Кораћ му је

рекао да су Совјети "направили копије неких докумената и да сада имају отворен приступ читавој

архиви Музеја". Од 500 страна дневника из Колорадо Спрингса Голка је ископирао 40 страна које се

директно односе на кугласте муње и конструкцију опреме, али верује да му није показано све што се

односи на овај експеримент.

ТРИ ПРОЈЕКТА

ПОСЕБНО је занимљиво Голкино обавештење да је недавно добио необјављене делове рукописа за

књигу Џона О'Нила "Непревазиђени геније". Ова документа су га коначно уверила да су војни пројекти

научно основани и могући за остварење. Нарочито скреће пажњу на три Теслина могућа војна пројекта:

Прво, Теслине кугласте муње могле би се користити за уништавање авиона. Друго, кугласте муње са

убризганим литијумом омогућавају производњу врло јефтине фузионе бомбе. Треће, пропулзиони

систем кугласте муње, заснован на интерактивној електрогравитацији, омогућио би стварање

револуционарно нових типова ваздухоплова.

Према нашим сазнањима, бомбардер ваздухопловних снага САД Б-2 већ користи једну врсту оваквог

пропулзионог система. Електромотори авиона прозиводе, дуж ивица крила и око издувне цеви авиона,

електростатички набој од неколико милиона волти. Када се у одређеном моменту укључи, обично при

брзини од два маха, систем омогућава да авион створи веће убрзање и да са мањом потрошњом горива

достигне брзину од три маха.

Сам Голка је покренуо "Пројекат Тесла" са циљем да створи кугласту муњу, на исти начин као и Тесла,

и да експериментално провери да ли може да се користи као омотач од плазме у фузионим реакторима.

Голкино писмо носи датум 20. април 1976, а према службеној белешци види се да је једна копија

упућена и ЦИА.

СНОП ИЛИ ТАЛАС?

ДО поверљивих Теслиних радова, претпоставља се из досад познатих докумената, дошао је и амерички

научник др Кенет Корм. Корм је иначе наследник Теслине лабораторије у Колорадо Спрингсу, који је

заједно са његовим братом Џејмсом успео чак да понови Теслину кугласту муњу. Током боравка у

Југославији, 1993. др Кенет је причао и како је, са опремом из 1935. сличном оној коју је користио и

Тесла - успео да понови Теслин експеримент. "Са малим апаратом изазвали смо ватрене лоопте

пречника два сантиметра. Ове куглице су често бучно прскале или бешумно нестајале. Ефекат је трајао

од три до пет секунди, а ретко и читавих десет. Испитивања су нас довела до нечег новог: открили смо

да се пражњење одвија у правој линији, од честице до честице, као зрак, који би са подешавањем

интензитета могао да има страховиту убојну моћ, па и да се користи као оружје помињано под именом

"зраци смрти". Овакав зрак може да путује великом брзином, пробијајући све на путу. Наш зрак је

достизао брзину звука, а Теслин чак 11 километара у секунди".

И даље је непознато шта је Тесла подразумевао под антимагнетним штитом. Голка и Корм се слажу да

постоје две могућности: или се ради о "честичном снопу" или су у питању такозвани "стојећи таласи".

Тесла је говорио да је за кугласте муње неопходно "изненадно и снажно пражњење", а пре него што је

затворио лабораторију у Колораду, у дневник је записао: "Боље знање ових појава добиће се у

експериментима са моћнијим апаратима који су већ и сада у великој мери испланирани и биће израђени

чим то допусте време и средства".

Тајна код Совјета? ИЗВЕСНИ Спанијел, који се често спомиње у документима ФБИ као достављач информација, у писму

бр. 170, много након Теслине смрти, пише о његовом пријатељу и сараднику Блојсу Фицџералду. Овај

документ важан је и зато што је Фицџералд у то време, након Другог светског рата, радио у војној

служби у "Рај Филд" бази, у Дејтону, и био је "Теслин штићеник и један од ретких људи у које је он

имао поверења".

Овај, и за аутора писма бриљантан двадесетдеветогодишњи научник провео је бескрајно много времена

са Теслом... Док му је он причао о својим најбоље чуваним експериментима.

Цинкарошки потез Спанијела објашњава и Александар Милинковић у својој тек објављеној књизи

"Тесла - досије ФБИ".

- Спанијелови послови су се више пута укрштали са Фицџералдовом каријером, а последњи пут када је

Фицџералд постао директор супертајног истраживачког програма у бази у Дејтону, који се највише

бавио усавршавањем Теслиних "зрака смрти". Пре неколико година сам видео комад клирита са

савршено избушеном малом рупом, која је, по сведочанству проф. Веље Абрамовића, и у његовом

присуству, у истој бази у Дејтону, направљена неком врстом оружја, сличног Теслиној вакумској цеви.

Занимљиво је да је на истом месту и Тесла некада имао своју лабораторију. Спаниел сада постаје веома

занимљив за даља истраживања Бироа. Он тврди да је знао готово све што и Фицџералд, а овај је,

наводно, знао све о Теслиним тајним пројектима.

ЗРАК ИЛИ РАДИЈАЦИЈА

МЕЂУТИМ, агент истовремено открива да је Спаниел "дефинитивно проруски наклоњен". У време

Теслине смрти он је упорно покушавао да обезбеди право на Теслину оставштину. С обзиром да је имао

врло добре везе у Вашингтону - потпредседник Хенри Валас му је био лични пријатељ - постоји

могућност да је тим путем део Теслиних докумената ипак стигао до Совјета. Остатак документа је

кратак подсетник о догађајима и људима на дан Теслине смрти.

Међу отвореним документима из досијеа Тесла, ФБИ даје на увид и Теслин руком писан меморандум "О

новим процесима стварања моћних зрака или радијације". Само откриће Тесла овако описује: "Укратко

речено, мој нов и поједностављен процес генерисања моћних зрака састоји се у стварању празног

простора - користећи средину велике брзине млаза одговарајуће течности - око терминала кола, чиме се

оно снабдева струјом потребног напона и снаге".

Годинама касније овај проналазак постаће камен темељац за низ значајних војних истраживања. Тако су

и ваздухопловне снаге САД (УСАФ) 1952, у одељењу за науку, објавиле извештај на 16 страна под

насловом "Извештај и процена" који је потписао Теодор фон Карман. Већина данашњих уфолога верује

да је баш овај извештај коначно потврдио да влада САД сматра НЛО-е стварном и озбиљном претњом за

националну безбедност. Убрзо после објављивања извештаја знатно је интензивирана преписка УСАФ и

ФБИ, а Пентагон је одлучио да оформи пројекат за организовано истраживање широм света како би се

прикупила обавештења о свим напорима да се дође до новог пропулзионог система.

АТОМИ - НЕПОДЕСНИ

КОПИЈА извештаја била је упућена и генералштабу НАТО. Тамо су такође одлучили да покрену своја

истраживања, п а је створена и посебна Саветодавна група за аеронаутичка истраживања и развој, под

именом АГАРД. Група је радила толико темељно да јој ни усред хладног рата није сметало да сарађује

директно са Совјетским савезом - човек за везу би је Роберт Максвел, власник "Пергамон преса". Као

резултат, 1962. појавила се нова студија "Магнето-флуидна динамика", са потписом Агарда, у издању

"Пергамон преса". Укратко, у извештају се тумачи природа интерактивне везе поља насталог у

проводљивој течности и електромагнетног поља. Очекивани резултат је машина или апарат који

користи гравитацију као пропулзивни систем.

На једној од страница Теслиних личних белешки о телегеодинамици, датираној 27. децембра 1941,

Тесла наводи да је на развој овог пројекта утрошено преко пола милиона долара, а да су финансијери

били Морган, Крофорд, Џ. Џ. Астор и Фиш, као и неке комерцијалне организације. Тесла закључује да

је то потуно нов подухват "са којим се могу постићи непроцењива чуда".

У овом делу досијеа ФБИ чува се и Теслина забелешка - "Нови систем пропулзије течности". На 20

куцаних страна Тесла описује како је постигао претварање хидрауличне у ротациону механичку снагу.

Белешка која је сачињена 1925. године, представља приказ неке врсте хидрауличне турбине, и вероватно

претходи његовом патенту из 1913.

Теслина белешка о енергији будућности је популаран приказ постепене еволуције енергетских извора.

Атомску енергију сматра неподесним извором енергије, а снагу ветра, плиме, атмосферског пражњења

као погодне и комерцијалне изворе енергије. Тесла је о овиим проблемима писао у више наврата.

Посебно је значајан његов чланак објављен у магазину "Сенчери", који се такође чува, крајем 19. века.

Овде се могу наћи и нека занимљива Теслина запажања о друштвеним, политичким и религиозним

питањима.

БЛИСКИ ПРИЈАТЕЉИ

ИЗНЕНАЂУЈУЋЕ је да Федерални истражни биро у својим настојањима да контролише славног

изумитеља, није испустио из вида ни његове најближе пријатеље и сараднике.

У документима који су обелодањени из досијеа ФБИ "Тесла" види се и опис дотичних грађана, њихов

однос са Теслом и какве податке поседују... Ту су и њихове адресе.

Први занимљиви лик из Теслиног окружења је поштар Кериген Вилијам, затим госпођица Дороти

Скерит, Теслина секретарица од 1912. до 1922, али и Теслина пријатељица од 1989, Маргарит

Меринктон, која је била сведок многих његових експеримената...

Агардов тајни извештај АМАНДМАН на амерички устав, о слободи информисања од окова тајности, сем "обичних" писама и

тајних извештаја ослободио је и веома занимљиву архиву - "Агардов извештај".

Овај досије још једном осветљава у какве све сврхе је коришћена обимна документација Николе Тесле.

Посебно је занимљиво што је научни тим НАТО још педесете године, дакле одмах по оснивању, као

приоритетан циљ предузео потребне мере да се помно контролише рад свих високостручних установа у

свету, а посебно у Европи, где је већина ових научника систематски постављана на кључне позиције.

Њихови извештаји су требали да пруже што детаљнији увид у истраживања која имају било какву

потенцијалну војну примену.

С друге стране океана, према сада отвореним архивама, две године раније, а у оквиру Одељења за науку

при УСАФ (САД - ваздухопловне снаге) на 16 страница је сачињен необичан документ са неодређеним

насловом "Извештај и процена стања", намењен само за пробране очи. Укратко, извештај садржи

најдрагоценији поклон уфолозима широм света, јер представља јасно признање да од 1948. године -

годину дана од када је пилот УСАФ видео "летећи тањир" - војне и обавештајне службе САД сматрају

да су НЛО објективна чињеница, да су непознатог порекла, недокучиви нашим научним сазнањима и

реална опасност за националну безбедност. Све што је касније следило, као што је "Пројекат плава

књига", требало је да послужи за смиривање јавности.

ЛЕТЕЋИ ТАЊИР

ТАЈ посао је поверен стручњацима НАСА који су Конгресу, априла 1961, поднели извештај и предлог

мера уколико би евентуално дошло до контакта са ванземаљским цивилизацијама. У извештају се

између осталог каже: "Мада се сусрет лицем у лице са њима не може очекивати у наредних 20 година

(осим ако је њихова технологија напреднија од наше), могло би се догодити да током наших мисија на

Месец и Марс или Венеру откријемо артефакте који су можда оставили за собом... Антрополошка

истраживања такође садрже многе примере људских заједница у којима је сачувано сећање на њихове

космичке везе, а које су потом прекинуте због великих разлика у нивоу развоја."

Главни човек за израду извештаја био је Теодор фон Карман, физичар и секретар Научног саветодавног

комитета УСАФ. Када је извештај предат стручњацима Пентагона и тамо је основан пројекат са циљем

да се започне са организованим прикупљањем техничких података широм света о свему што може

имати везе са новим пропулзионим системима, другачијим облицима искоришћавања енергије и слично.

Вероватно је у том периоду Теслин рад постао посебно интересантан - јер од тада започиње интензивна

преписка војних стручњака и ФБИ о Теслиним документима, а као један од резултата ускоро је био

реализован први овоземаљски "летећи тањир" (ОЛТ), чувени АВРО диск са Теслиним гасним

турбинама.

ЧОВЕК ЗА ВЕЗУ

ШТА се затим догађало? Копија извештаја, под строгим надзором др Кармана, прослеђена је научном

тиму НАТО. НАТО је са обе руке прионуо на посао. Одмах је основано посебно тело, АГАРД,

Саветодавна група за аеронаутичка истраживања и развој. Отварањем архиве обелодањен је још један,

политички фрапантан податак. Материјали у рукама су били толико "врели" да НАТО, превасходно

основан као превентиван блок пред комунизмом у развоју, није презао да на овим истраживањима

безрезервно сарађује са СССР. Западни човек за прве везе био је нико други до Роберт Максвел, један од

најмоћнијих британских издавача и власник "Пергамон преса".

Следе затим обимна и темељна истраживања у којима ниједан камен није остао на свом месту, од

нацистичких пројеката и Теслиних радова до баналних и полетних студентских есеја из овог подручја.

За почетак, као оквир истраживања, под Максвеловим патронатом штампана је тајна студија "Магнетно

флуидна динамика" (МФД), коју ће потписати НАТО АГАРД. Аутор уводника је био др Теодор Карман.

Ова студија још увек није доступна ни ужем кругу стручњака, па се не може стећи детаљнији увид у

Теслине радове који су коришћени у анализи.

Према садржају, који смо овде принуђени да пренесемо из друге руке, ипак је јасно да се читав

комплекс МФД-а заснива на Теслиним првобитним идејама. МФД, упрошћено речено, је област

истраживања међусобног дејства поља које стварају проводљиве течности и електромагнетска поља.

Очекивани резултат је машина или уређај који би омогућио да ваздухопловни апарати савлађују и као

покретачку снагу користе силу гравитације.

РЕЗУЛТАТИ - ЕНИГМА?

ГОТОВО све што је у овој области до данас учињено дугује пројекту НАТО. У Америци су то озбиљно

схватили 1959. године. Од тада АГАРД и УСАФ (коју заступа АВЦО истраживачка лабораторија) живе

у складном браку. Њихови први заједнички пројекти били су "Техника конверзије

магнетохидродинамичке енергије" и "Енергија добијена МХД-ом уз помоћ нуклеарног горива". Све што

се око пројекта и данас дешава, већ је део легенде. Научници ван овог круга изабраних и даље не знају

какви су резултати и последице досадашњих истраживања.

Контроверзни истраживач УСАФ, Боб Лазар, који је наводно својевремено учествовао у раду у чувеној

супертајној војној бази САД, познатој као "Зона 51", у више новинских интервјуа је тврдио да он зна

шта се догодило. По њему, "топлота добијена у процесу анихилације антиматерије и материје" - при

чему је кључно питање одакле им антиматерија и како је чувају - "конвертује се у електричну енергију у

готово стопроцентно ефикасном термоелектричном генератору."

Да би постигли то што тврде да јесу, истраживачи УСАФ и АГАРД морали су да прођу паклено

чистилиште. Пред њима су се налазиле неке од највећих непознаница савремене науке: магнето-хидро

динамика, динамика гасова, физика плазме, примена и својства проводљивих гасова, магнетофлуидна

природа кретања таласа, измене структуре течних метала на субатомском нивоу (што је довело и до

открића црвене живе, која омогућава стварање нуклеарног уређаја величине тениске лопте), мерење и

бележење праваца простирања енергетских линија у сунчевом систему и универзуму.

Већина ових проблема вероватно је решена успешно, јер, досије АГАРД, за оне који су имали прилике

да га прегледају, представља "нови завет" модерне науке.

Истина о тајном оружју ТРИДЕСЕТИХ година Тесла је и званично објавио да је конципирао развој два нова оружја: "зраке

смрти" и тзв. "Теслин штит". Међутим, Тесла је већ био у осмој деценији и мало је било оних који су

још озбиљно схватали једног већ заборављеног генијалног научника. Тесла никада није обелоданио

тајну ових великих проналазака. Совјети су веровали да је најзначајнији део Теслине документације,

односно онај који је имао везе са његовим потенцијалним војним пројектима, остао у рукама америчке

владе. Као доказ се наводи и чињеница да је целокупна Теслина архива или бар оно што је од ње остало,

пребачена у Југославију тек девет година после Теслине смрти, 1952. године.

Американци, с друге стране, годинама тврде да су Совјети одавно открили и да су користили Теслине

скаларне таласе, наводно, основу ових оружја. Тиме тумаче чињеницу да су Совјети у разговорима о

САЛТ-у, 1975, неочекивано предложили ограничавање даљег развоја нових оружја страшнијих од свега

што би човек могао да замисли. Једно од ових оружја је, кажу, и "Теслин бацач", довршен и тестиран у

фабрици оружја у Сарисагану, за који се тврди или да је нека врста енергетског ласера или акцелератор

честица. (Питање је да ли је то тајанствено оружје које је својевремено господин Жириновски обећавао

босанским Србима?) Тај бацач могао би да буде Теслин скаларни апарат са два основна облика

деловања.

ТЕСЛИН ШТИТ

ПРВИ облик је Теслин штит, сферична енергетска опна, развијена преко великог подручја, кроз коју

ништа не може да прође, а у додиру са њом сваки делић материје нестаје као пара. Када би се неколико

ових штитова поставило једно изнад другог, кроз њих више не би могли да прођу ни гама-зраци! Теслин

штит се напаја из Морејевог генератора, и тако му је доступна огромна и бесплатна енергија.

Други облик је пулсар - једна врста оружја, чије пробе је, кажу, регистровао сателит Вела, у

југозападним деловима Африке, 1979. и 1980. године. Научници у Аречибо јоносферској лабораторији у

то време су регистровали поремећаје гравитационих таласа из правца експлозије.

Тако се међу планираним "споредним" производима, налазе и оружја за уништавање на даљину. Ради се

о чувеној Теслиној ватреној лопти, која би, поред евентуалног физичког уништења непријатељских

оружја, могла да се усмери само на уништење логистичких циљева.

Сам Тесла је оставио белешке о раду на овим пројектима. Пишући 27. фебруара 1941. године свом

сестрићу Николи Косановићу у Београду, Никола Тесла објашњава:

"Произвео сам недавно ново начело преноса неограничене силе за потпуну одбрану наше предраге

домовине. Та сила коју сам практично доказао дат ће Југославији ужасну моћ јер ће јој бити могуће

уништити сваку справу, упалит барут и тако даље. Све ћу вам растумачити преко нашег посланика.

Пресретан сам у мисли да помажем домовини".

ЗА БЕЗБЕДНУ ОТАЏБИНУ

У НОВОМ телеграму од 1. марта 1941. године, пише:

"Ново начело је веома једноставно јер дејствује механичком снагом изван ограничења познатих

средстава промена у електричну силу.

Извршује се без искри. Види се само танка нешкодљива магла.

Сматрам да је немогуће да други присвоје ново начело пошто употребљавам преко 50 проналазака у

саставу.

У систему нема електрона. Енергија иде у истом правцу без икаквог ширења и једнака је на све даљине.

Састоји из неутрона. Зрак је у промеру једнак пречнику (атома) водоника.

Продире кроз оклоп највећих ратних бродова, дакле што је у њима; - може се упалити на неограничену

даљину исто тако аероплани.

Биће потребно девет станица (требало је да изгледају као мањи Ворденклајф торањ, висок 20 метара са

куглом на врху, пречника 5 метара - прим. аут.): четири за Србију, три за Хрватску и две за Словенију,

свака 200 књ., које ће осигурати неминовно нашу милу отаџбину против свих врста напада. Садржај

једне бомбе може се у ваздуху упалити. Додајем да у станици треба само један мајушни генератор или

батерија од 30 волти за дејствовање".

Можда се најдетаљнији опис "зрака смрти" који је Тесла икада оставио налази у телеграму упућеном

Сави Косановићу из Њујорка само три дана касније, 4. марта 1941:

РАЗОРНА СНАГА

"СТАНИЦА делује механичком снагом од дизелове машине, моје ваздушне турбине, од паре,

електрично или на икакав начин и претвара се у електричну наизменичну силу под притиском од

шездесет милијона волта, без опасности... Неће бити сјаја. Електрична сила гони честице кроз ваздух са

брзином од 11837370000 центиметара на тренутак. То је 0.394579 део брзине светлости... што сам казао

о аеропланима вреди за тенкове, товарна кола, аутомобиле, разне стројеве у творницама, точковима

хидро електричним и небројеним другим машинама.

Честице могу бити веће од пречника атома воденика и с њима се метал и свакојака материја може

истопити на све даљине и важни резултати у рату и миру постигнути. Честице су увек практично

неутрони, јер носе 3723 пута мање електрицитета него електрони који се не могу протерати кроз ваздух

на велике даљине. У мојим покушајима са двадесет ефективних милиона волта, електрони су носили

четрдесет пута више електрицитета него нормално и продирали су на два метра даљине и услед ужасне

реакције уништили су у тренутку сваку цјев". (Сведочи документ у архиву Музеја Николе Тесле у

Београду).

У књизи "Теслино тројство" Џона Малкома, писац такође преноси Теслин опис:

"Мој штит је савршена одбрана од најснажније артиљерије, али у погрешним рукама може да има

огромно разорно дејство. Народ под заштитом "Тројства" може да нападне друге без икаквог страха.

Због тога сам модел оружја направио из три дела. Ако би један доспео у погрешне руке, бар постоји

нада да неће пронаћи и остала два, па би тако тајна била сачувана. Да ли се може штит направити и само

са два дела? Можда. То зависи од вештине и знања оних који га буду поседовали у време открића".

Арсенал рата звезда НАЈХУМАНИЈИ изуми Николе Тесле претварају се, понекад, у рукама моћних сила у најјаче оружје.

Његова потреба, коју је често истицао на традиционалним, рођенданским пријемима, да жели да његови

изуми осујете сваки могући рат на планети, очито је само добра идеја за - "лоше момке".

У јеку еуфорије око изградње нуклеарних електрана, 1977. године, научници су утврдили да се озбиљно

мора водити рачуна о распореду електрана, јер сувише велика концентрација на одређеној територији

доводи до драстичног пораста температуре у атмосфери. Већ на 10 до 20 километара у околини,

падавине би се повећале за четвртину нормалног нивоа. Тек од септембра 1995. године делимично је

постало јасно да су манипулације климом у међувремену толико напредовале да су постале

застрашујућа претња остатку света.

Те године објављена је веома богато документована књига о тајним америчким тестовима на Аљасци

који се обављају под шифром ХААРП. "Харфа" је вероватно један од најмрачнијих тајних пројеката

који је некако ипак доспео до јавности - тврди Александар Милинковић у књизи "Теслино тајно оружје"

у издању "Беокњиге".

МОЋ "ХАРФЕ"

УКРАТКО, то је оружје "рата звезда" са вишеструком наменом, смештено на Земљу, али које

подједнако и на посебан начин, може да делује и из горњих слојева атмосфере. Између осталог, примена

овог система може да изазове: поремећаје менталних процеса, да омета телекомуникационе системе,

утиче на промене времена изнад већих подручја, на миграционе процесе код животиња, да изазове

најразличитија обољења или крупне промене у јоносфери и другим вишим слојевима атмосфере.

Војни циљеви су превасходни разлог развоја овог пројекта. Према америчким војним изворима од

"Харфе" се очекује да:

- омогући војсци да замени класичне нуклеарне бомбе електромагнетним експлозијама у којима нема

ослобађања нуклеарног зрачења,

- замени нискофреквентне комуникационе системе, тренутно у употреби за комуникацију са нуклеарним

подморницама, радарима који могу да виде иза линије хоризонта,

- послужи за уништавање и ометање свих система комуникација у којима се користе електромагнетни

таласи,

- омогући откривање подземних складишта и других објеката, јер зраци из "Харфа" система продиру

кроз земљину кору као што рендгенско зрачење продире кроз човечије тело,

- послужи за рано откривање нисколетећих пројектила и крстарећих ракета.

ТЕМЕЉ ТЕСЛИНОГ ИСТРАЖИВАЊА

ПАТЕНТИ по којима је конструисан систем "Харфа" првобитно су настали у окриљу америчке

компаније АРЦО, тачније у њеној филијали "Поњер Тецхнологиес Инцорпроратед" (АПТИ). АПТИ је

компанија која је изградила "Харфа" постројење на Аљасци. У њиховом власништву се налазило 12

патената, повезаних са одбрамбеним системом познатим као "Рат звезда", али пошто је АПТИ

превасходно била заинтересована за експлоатацију и маркетинг природног гаса на Аљасци, она је шест

ових патената продала компанији "Е-системс", 1994. године.

"Е-системс" је једна од највећих компанија у свету за производњу опреме за обавештајне агенције.

Велики део послова ове компаније односи се на пројекте чији су детаљи тајна чак и за амерички

Конгрес.

Одмах пошто је "Е-системс" прибавио ове патенте, за њу се заинтересовала компанија "Рејтеон", чија је

основна делатност развој и трговина војном опремом и ставила је под своју контролу. Није ни потребно

рећи да је управо "Рејтеон" данас кључна полуга развоја "Харфе".

Већина коришћених патената врло директно асоцира на Теслине пројекте, а на неким местима, један од

њихових аутора, чак експлицитно наводи да се ослањао на Теслина истраживања. Као пример,

навешћемо неколико битних патентних пријава које се данас користе у пројекту "Харфа". Један од њих

је У.С. патент 4.686.605, пријављен 11. агуста 1987. (проналазач Бернард Ј. Истланд) "Методе и

апаратура за измене регионалних климатских услова, јоносфере и магнетосфере".

СИЛА ЗРАЧНОГ СНОПА

ГОДИНУ дана је био класификован као "строго поверљиво". Истланд је овде први пут дошао до начина

како да се енергија у јоносфери, чије је стварање подстакнуто трансмитерима са Земље, концентрише, а

не расипа, као у ранијим експериментима. Сада је новодобијена енергија лако могла да се фокусира и

тачно усмери ка жељеном циљу. Његовим уређајем могла би да се добије енергија од једног вата по

кубном центиметру, док су други до тада добијали само милионити део вата. У пријави се цитирају три

публикације које су послужиле као основа за истраживање: чланци који су се односили на Теслине

радове с почетка века и чланци објављени у "Њујорк Тајмсу", 8. децембра 1915. и 22. септембра 1940.

године. У првом разговору Тесла између осталог каже:

- Савршено је могуће остварити пренос електричне енергије без жица на велике раздаљине и постићи

деструктивне ефекте. Ја сам већ конструисао трансмитере за бежични пренос који то омогућавају, а

описао сам их у мојој техничкој документацији, између осталог и у недавно одобреној патентној пријави

под бројем 1.119.732.

Са трансмитером ове врсте може се пренети енергија било које количине, на било коју раздаљину и

применити у ратне или мирнодопске сврхе.

У разговору објављеном 22. септембра 1940. Тесла још прецизније говори о даљем развоју новог оружја

и наговештава да је спреман да америчкој влади открије тајну уређаја који он тада назива "Телефорс", а

којим би могао да уништи моторе авиона на даљини од 400 километара:

"Телефорс" је заснован на потпуно новим принципима физике о којима нико до сада није могао ни да

сања. Ова сила, објашњава даље аутор чланка, делује зрачним снопом од свега стомилионитог дела

центиметра у пречнику, а стварао би га посебан уређај чија израда не би премашила два милиона долара

и који би могао да буде конструисан за само три месеца. Зрак би могао да истопи било коју машину или

да активира експлозив у авиону на раздаљини и до 400 километара. Топ, као део система, заснован на

четири нова проналаска могао би да постигне снагу од педесет милиона волти. За изградњу десетак ових

станица било би довољно мање од три месеца.

Сноп енергије на - небу КОЛИКО су важни патенти и необјављени радови Николе Тесле, толико су Федерални истражни биро,

али и други заинтересовани широм света пратили његове изјаве. Зато не изненађује да и у тек

објављеним Тајним документима досије Тесла има много извода из америчке штампе.

У "Њујорк тајмсу", 22. септембра 1940. Тесла о свом новом проналаску каже:

"За уређај су коришћена четири моја проналаска, од којих су два већ проверена. Један од њих је метод и

уређај за производњу зрака и других облика енергије у слободном простору, чиме се елиминише

потреба за стварање вакуумских услова; други је метод и процес за производњу врло снажне електричне

силе; трећи је метод за производњу моћне електричне одбојне силе. То би био пројектор или "топ"

система. Са огромном снагом од 50 милиона волти, микроскопске електричне честице материје биле би

катапултиране да обаве своју мисију одбрамбеног разарања."

Јасно је да су ове Теслине изјаве директно утицале на Истландов пројекат уређаја за бежични пренос из

практично неисцрпног извора енергије. Истланд даље наводи да су Американци и Руси, педесетих и

шездесетих година, детонацијом нуклеарних средстава покушавали да на висинама од 200 и више

километара створе енергетска складишта, из којих би се по потреби касније користила и усмеравала ка

било ком месту на планети. Сада би се користила енергија која у јоносфери већ постоји и овога пута би

заиста могла да се прецизно усмери ка потрошачу на Земљи.

ПРИНЦИП ДОМИНА

СМИСАО оваквог пројекта се може илустровати и једноставним експериментом. Замислите да имамо

неограничен број домина које можемо да усправно поређамо од Београда до Париза. Једним додиром

прве домине, што је притисак не јачи од 10 грама, срушиће се друга, трећа и све домине редом, све до

Париза. Пут од готово 2.000 километара савладан је са енергијом од свега "10 грама". Но, то није сасвим

тачно. Посао је, заправо, обавила гравитациона сила, којој смо ми дали само први подстицај. Слично је и

са енергијом која се само незнатним импулсом са Земље може добити из јоносфере. Замислите сада да је

само прва домина нормалне величине, а да је свака следећа сразмерно већа. Домина у Паризу била би

1.000 метара висока и тешка неколико милиона тона! И ако поново употребимо само 10 грама енергије,

ипак бисмо пробудили силу довољну да сруши Ајфелов торањ!

О том истом принципу - али сада са енергијом усмереном кроз земљу, која на повратку у почетну тачку

долази увећана - Тесла је први пут говорио и експериментално потврдио још у Колораду Спрингсу,

1899. - пре више од сто година!

У књизи "Теслино тајно оружје", коју је издала "Беокњига", Александар Милинковић сумња да је овај

или сличај уређај вероватно коришћен и током НАТО агресије на Југославију.

"Метеоролози су потврдили да су временске прилике над нашом територијом постале "непредвидиве".

Као видљиве манифестације забележене су обилне градне кише (град величине јајета) и то махом над

пољопривредним подручјима, и кише из сунчаног и ведрог неба. Претпоставља се да је манипулисано и

горњим слојевима атмосфере, тако што су атмосферске честице концентрисане да чине неку врсту

природне лупе, која би омогућила лакше осматрање објеката на Земљи", пише Александар Милинковић.

Овим уређајем се такође може манипулисати да се над одређеном облашћу измени молекуларни састав,

тако да буде повећано присуство неког изабраног елемента, на пример озона, водоника итд. У

биометеорологији је познато да сличне атмосферске прилике, настале природним путем, могу битно да

измене здравствено стање или расположење људи. Мало је вероватно да овако идеални услови, као што

је ратно стање, нису искоришћени да се провере бар неке могућности из читавог арсенала "Харфа" или

неког сличног система.

"СНОП" СА ЗЕМЉЕ

ПОСЕБНА занимљивост су једна сасвим нова врста муња и громова, који са таквим звучним

интензитетом и светлосним ефектима никада раније нису забележени у нашим крајевима.

Теслина истраживања су наговештавала примену технологије, која мења климу на планети. Бавећи се

проводљивошћу ваздуха, Тесла је приметио да електромагнетно пражњење од неколико милиона волти

изазива промене у структури атмосферског азота тако да се он једини са кисеоником и другим

елементима.

"Промене су толико динамичне и необичне", говорио је, "да сам често страховао да се може догодити да

се атмосфера одједном запали, што би заиста било ужасно".

Тада је разумео да би уз помоћ електричне резонанце и прецизне синхронизације електричног кола из

атмосфере лако могао да се издвоји азот и искористи за производњу богатог азотног ђубрива.

У систему "Харфе" неколико научних достигнућа почива на Теслиним изумима. Амерички проналазач

Истланд 1991. пријавио је патент "Метод за стварање штита од релативистичких честица изнад Земљине

површине". Према патентној пријави, овај уређај се користи као честични топ огромне енергије за

уништавање непријатељских ракета, а у пасивном облику - као заштита од продора непријатељских

пројектила. Због коришћења изузетно велике енергије, овај уређај може да дестабилизује јоносферу. И

Питер Курт и Xејмс Чи у свом патенту из исте године више пута помињу Теслине патенте и Истландово

дело. Њихов патент је под надзором АРЦО део система "рата звезда" за микроталасно напајање авиона.

Беспилотна летелица коришћена у експерименту наводно је могла да остане у ваздуху и до 10.000

часова, на висини од 24 километра. Планирано је да такав авион буде употребљен као осматрачка

платформа. Летелица не захтева допуну горивом, јер се напаја енергетским снопом са Земље који се у

авиону претвара у електричну енергију. Пробни летови су обављени деведесетих година са аеродрома

Тјендинга, у близини Кингстона, у Онтарију.

ВЕШТАЧКИ ЗЕМЉОТРЕСИ

КАДА су у питању друга подручја деловања "Харфе", занимљиво је да Истланд тврди да је и идеју за

уређаје за контролу метеоролошких услова такође добио истражујући Теслине патенте. На Теслу су се

ослонили и научници из одељења за радиологију на Стенфорд универзитету. Њих је посебно занимало

коришћење Теслине електромагнетне резонанце примењене на Ван Аленове прстенове (магнетно поље

око Земље), помоћу које се поновљеним импулсима мале снаге могу изазвати осцилације Земљиног

магнетног поља огромне снаге.

Један део ових истраживања обављен је и у оквиру пројекта под називом "Приме аргус", чија је сврха

изазивање вештачких земљотреса. Новац за ове пројекте прибављан је преко Агенције за сложене

одбрамбене истраживачке пројекте, сада познат као АРПА.

Нова класа оружја ЈЕДАН од првобитних циљева пројекта "Харфа" био је стварање електромлаза - читаве реке

електрицитета која би се из јоносфере довела на поларну капу. Овај млаз би постао вибрирајућа

вештачка антена за одашиљање електромагнетских зрачења у било који крај света. Између осталог, то

би америчкој морнарици омогућило безбедну комуникацију са подморницама у свим морима планете.

Из свега овога, јасно је да је "Харфа" исувише слична пројектима из подручја бежичног преноса

енергије који су годинама били Теслина ноћна мора. Он је много раније разумео значај читавог обиља

електричне енергије које слободно плута у једном од омотача планете. Са одушевљењем је, на једној од

својих рођенданских прослава, говорио о близини дана када ће сваки ауто, свака машина или кућа имати

само једну антену за пријем неограничених количина бесплатне енергије.

СТРОГО ЧУВАНА ТАЈНА

Пројекат "Харфа" на први поглед делује као потпуно безопасно "активно" научно истраживање високих

фреквенција ауроре. Када се, међутим, сагледа шире, долази се до закључка да "Харфа" припада истој

врсти тајних истраживања какав је био и чувени "Менхетн пројекат", из кога је рођена прва атомска

бомба - пише Милинковић у књизи "Теслино тајно оружје".

"Харфа" је настала пре неколико деценија у окриљу Пентагона. Главни ресурси су смештени дубоко у

беспућа Аљаске - делимично због тајности, а делимично због идеалних климатских услова. Пројекат је

до сада коштао око 30 милијарди долара.

Типично је за пројекте као што је "Харфа" да су расцепкани на стотине делова и подељени мноштву

научних и универзитетских институција, тако да целовит увид има само неколицина људи у центру

система. Пре петнаестак година, на пример, један такав подпројекат је нуђен и Југославији.

У време када су почели летови "спејс шатла", НАСА је и код нас отворила јавни студентски конкурс за

оригиналан експеримент у истраживању јоносфере, који би се могао организовати у једном типском

контејнеру и затим "шатлом" изнети у орбиту ради провере у оптималним космичким условима. Тај

покушај је код нас имао скромну медијску

подршку и ниједан наш експеримент није био пријављен.

О "Харфи" је временом ипак склопљен веома прецизан мозаик - пише Милинковић - захваљујући

ентузијазму све већег броја независних научника из читавог света, који већ деценијама прате и

упозоравају на неке од најопаснијих токова развоја науке. Њихови подаци говоре да је "Харфа" данас

реално највећа опасност која се надвила над људски род. Овај пројекат обједињава технологије које

могу да доведу до развоја нове класе оружја, војног средства за све намене, а истовремено способног да

изазове судбинске промене на читавој планети. Ако се злоупотреби, може да доведе до потпуног

метеоролошког хаоса. Деловањем на људе може да успостави контролу над људским понашањем,

мишљењем, веровањима, осећањима. Заправо, све што смо икада чули последњих година о опасностима

новог светског поретка налази се у арсеналу "Харфе".

РЕКЕ "ТЕКУ" НЕБОМ

Тесла, за разлику од његових "следбеника", никада није заборављао деликатне услове равнотеже у

природи. Човечанство живи у огромном балону магнетосфере, у коме се налази један живи организам и

генератор какав је наша планета.

Када је Тесла размишљао о методама како да дође до тог обиља енергије око нас, зауставио се код

генијално смишљеног осцилатора којим се јоноферски слојеви стимулишу на реакцију, али у оквирима

природне активности. Његова резонантна машина је омогућавала обазрив и нежан трансфер енергије.

Теслини разлози за опрез су се временом, и у току експеримената у пројекту "Харфа", више пута

потврђивали. На пример, тек 1933. године дошло је до новог неочекиваног открића атмосферске појаве.

Утврђено је да се у нижим слојевима атмосфере Земље налази таква маса водене паре која се по

величини може упоредити са Амазоном. Анализе су показале да је ова "река" основни покретачки

механизам кретања воде из екваторијалног подручја према половима. Ширина "реке" је релативно мала

и износи од 650 до 750 километара, а дуга је око 8.000 километара. Река "тече" на висини од три

километара од површине Земље, са протоком од 165 милиона километара воде у секунди. Потпуна

истраживања су потврдила да у Северној и Јужној Земљиној хемисфери постоји по пет таквих река,

приближно исте проточне моћи.

Готово истоветна истраживања обављала су се и у Совјетском Савезу и данашњој Русији. Једна мала

руска компанија "Елитне Интелигентне Технологије" развила је и уређај којим се могу контролисати

временске прилике у радијусу од око 300 километара. Уређај је заснован на неколико десетина антена

високих осам метара, које емитују енергију у правцу јонског омотача. Антене су повезане са извором

енергије и компјутерским системом, помоћу кога се стварају пожељни климатски услови. Постоје,

међутим, озбиљне индиције да се у руским војним круговима и даље озбиљно баве истраживањима

започетим још шездесетих година и евентуално тестираних током седамдесетих година. Пилоти

компанија које надлећу руске територије, често пријављују да су били затечени и уплашени изненадном

појавом неких необичних "ватрених лопти".

ШТА ОТКРИВА "ПРАВДА"?

Прво је реаговао Пентагон, и уз помоћ сателита посебно су стављене под надзор руске територије изнад

којих су опажане велике количине јонизованог зрачења. Анализе су показале да су се ова места

поклапала са руским ваздухопловним базама, где се могу претпоставити надпросечне емисије гасова из

авионских мотора. Ипак, накнадне провере, са шпијунским авионима типа ТП-1, показале су да се ради

о сложенијим експериментима, који су, по свему подсећали на Теслине пројекте са заштитним

омотачем, односно "енергетским штитом".

Да ли су Руси урадили и више од тога? Московска "Правда" је 19. јула 2001. објавила сензационалну

вест о открићу новог револуционарног енергетског извора. Према објављеном опису, први конкретан

резултат открића била би летелица без покретних делова у погонском систему, а кретала би се на начин

којим се обично приказује кретање тзв. НЛО, брзо, са изузетним маневарским способностима и потпуно

бешумно. Према др Валерију Собољеву, члану Руске академије наука, "откривен је посебан

електрохемијски процес - "издувни процес" - којим високо-температурни материјали добијају нове

особине".

На крају, оно што је Николи Тесли био највећи проблем: није било суперпроводљивих и чврстих

материјала после ових пројеката постало је остварљиво.

Кинези на Теслиним таласима ПО свему судећи, изгледа да су и Кинези успели да остваре крупне продоре у овој области. Могуће је да

су у томе чак претекли руске и америчке истраживаче.

Вест је објављена августа 1999. У саопштењу се каже да су кинески научници успели да остваре

перпетум мобиле користећи силу космичке гравитације, што би се могло означити као почетак радова

на остварењу Теслиних теорија о скаларним таласима и електромагнетском потенцијалу вакуума.

Тесла је писао о скаларним таласима још 1899. године, а данас се сматра да је то био и први корак ка

разумевању четворо, па и вишедимензионалних светова али и ка јединственој теорији поља, која ни до

данас није заокружена. Основна Теслина теза је да вакуум, по савременим дефиницијама нулта тачка

гравитације или стање минималне количине енергије, ипак поседује електромагнетски потенцијал и то

довољно велики да може да изазове сталне промене у временско-просторним односима.

Уколико би се потврдило да је Тесла био у праву, то би несумњиво био највећи продор људског знања

од времена када је човек први пут ставио прст на чело и почео да мисли. У практичном смислу

овладавање овим силама могло би да донесе најмање два кључна решења: неисцрпан извор енергије и

могућност ничим ограниченог кретања кроз простор и време. Кинески, као и руски стручњаци тврде да

су успели бар у једној од ових могућности.

ОСТВАРЕН ПЕРПЕТУМ МОБИЛЕ?

Према овом извештају, Кинези су створили аутомобил који као енергетски извори користи - космичку

гравитацију! Научници у одељењу за производњу машина и електронских апарата у провинцији Хенан

објавили су вест да су већ успешно тестирали револуционарно моторно возило. Његову израду је

наручио Истраживачки центар за високу технологију и трговину (невладина кинеска организација,

којом руководи др Леи), а аутор пројекта је др Лианг. У техничком опису аутомобила стоји следеће:

"У ово возило није уграђен погонски систем са било којим од познатих врста горива. Нема ни

електрични генератор нити генератор на соларну енергију. Возилу није потербна ниједна врста

нуклеарне, радиоактивне или магнетне енергије. Током рада за собом не оставља ни најмању количину

тврдог, течног или гасовитог отпада".

Прототип је прилично "кабастог изгледа: дуг је готово четири и по метара, широк метар и осамдесет, и

висок метар и седамдесет сантиметара. Тежак је тону и по. Његова носивост је 500 килограма и лако

постиже брзину од 220 км/х. И оно што је најзанимљивије, по изјави његових аутора, користи енергију

космичке гравитације, што би значило да је остварен перпетум мобиле или принцип непрекидног

кретања на основу само једном дате, почетне енергије. У саопштењу за штампу, поводом званичне

промоције возила, писало је и следеће:

"Остварење моторног возила које користи космичку гравитациону енергију, је догађај који ће

револуционарно утицати на целокупан развој човечанства. Ово возило је почетак нове енергетске ере,

без енергетских криза и без загађивања човекове средине".

Водећи светски астрофизичар Стивен Хокинг, објашњавајући Теслину теорију енергије вакуума, која се

користи у новим изворима енергије, рекао је:

ОГРОМНА ЕНЕРГИЈА ВАКУУМА

- Невоља је у томе што се не може прецизно измерити енергија неког система у тачно одређеном делићу

времена. На основу тога знамо да вакуум није потпуно празан - јер тада уопште не би имао енергију -

већ је испуњен паровима "виртуалних" честица и античестица, које се у једном тренутку јављају заједно,

раздвоје се, а онда поново састану и међусобно се униште. Зовемо их "виртуалним" честицама, јер за

разлику од "стварних" честица и античестица, оне се не могу посматрати директно у акцелераторима,

али њихово постојање је потврђено у бројним експериментима" - наводи Александар Милинковић у

књизи "Теслино тајно оружје".

Тесла је још 1900. године тврдио да у вакууму постоји огромна, неисцрпна енергија која може да се

укроти. Његов следбеник др Хенри Мореј, успео је већ 1939. да Теслину идеју спроведе у дело и "ни из

чега" и са скромном верзијом Теслиног генератора "исцеди" 1.5 мегавата електричне снаге.

Исто се догодило и са 1900. године, готово невероватном Теслином тврдњом која је објављена у

новинском чланку да су струје његовог радиоодашиљача обишле површину Земље брзином већом од

брзине светлости - 475.000 километара у секунди. Тиме је оспорио Ајнштајнову теорију да је највећа

могућа брзина у универзуму брзина светлости од 298,080 километара у секунди.

Нешто касније, на свој 79. рођендан - 1935, Тесла је тврдио да је мерењем установио да су неки

космички таласи и 50 пута бржи од светлости. То је за научнике тог времена било немогуће. Све до лета

2000. године, када је Теслина тврдња унеколико потврђена на универзитетима у Пристону у Америци, и

у Фиренци у Италији.

У генијално смишљеном експерименту у Фиренци коришћена је антена која на фреквенцији од 10

гигахерца може да емитује "пакет" електромагнетског поља. Насупрот ње је постављена пријемна

антена са могућношћу да мери и визуелно прикаже доток улазних информација. Као резултат,

забележено је кретање брзином која је за 25 одсто већа од светлосне, односно износи 375.000

километара у секунди!

ТЕСЛИНА ТЕОРИЈА

ХУГО Гернсбак, који је 1931. интервјуисао Николу Теслу, написао је :

"Др Тесла ме је обавестио да он зна за брзине и неколико пута веће од брзине светлости и да је он

конструисао апарат којим очекује да ће моћи да пројектује електроне при брзинама двоструко већим од

светлосне.

Једна од кључних поставки теорије релативитета је да се маса тела повећава са порастом брзине, а да би

при кретању брзином светлости постала бесконачна. Отуда је немогућа брзина већа од светлости". Тесла

сматра да је то погрешно. Према овом чланку, Тесла тврди да је маса тела непроменљива, иначе,

енергија би могла да се произведе из ничега, а кинетичка енергија добијена падом тела, била би већа од

оне која је неопходна да се тело, при малој брзини, подигне".

Моћ контроле ума НОВИ светски поредак који је великим делом научно и технолошки концентрисан око пројеката какав

је, на пример, "Харфа", данас располаже најмоћнијом технологијом за контролу ума. И овај део

фамозног војног америчког пројекта, који је концентрисан на Аљасци, проистиче из Теслине "безазлене"

идеје о којој је говорио у познијим годинама - да је могуће направити пројектор мисли. Историја

механизма контроле ума почела је од тренутка када је ЦИА започела пројекат "Пандора", пише

Александар Милинковић у књизи "Теслино тајно оружје".

По аутору ове књиге, основни циљ овог пројекта било је истраживање утицаја прецизно модулираних

микроталасних зрачења на функције мозга, а шеф тог пројекта је на почетку био др Рос Еди.

Његова истраживања на Институту за испитивања мозга, при Калифорнија универзитету, показивала су

да је могуће контролисати људско понашање и реакције уз помоћ електромагнетске (ЕМ) радијације. За

ове таласе се везују сви експерименти контроле мозга, јер модулиране емисије микроталаса

најефикасније пролазе кроз кору мозга, иначе веома отпорне на ЕМ зрачења ниског нивоа. То практично

значи да ће ЕМ таласи са подешеном фреквенцијом одлично послужити за пренос сигнала и порука до

мозга, на сличан начин као што су радио-сигнали прилагођени да пренесу музику или говор до радио-

пријемника. Један од светских стручњака за физику облака Младен Ђурић са Београдског универзитета

сматра да је овакав утицај на људски ум лако остварив интервенцијама у јоносферском омотачу.

ОПАКО ОРУЖЈЕ

"КАДА би се таква природна средина додатно загревала не би се уочиле никакве последице на доње

делове атмосфере. Такве интервенције мењале би, међутим, електрична својства ваздуха, што би могло

да утиче на живот људи. Електромагнетски таласи простиру се на великим растојањима због одбијања

од наелектрисаних слојева јоносфере. Човек би могао својим деловањем драстично да утиче на

простирање радио-таласа."

У то време циљ тајног пројекта био је баш то: да се функције мозга жртве ометају звучним или

говорним порукама, гласовима. Претпостављало се да би то могло да доведе жртву до лудила, а да нико

други у околини није у стању да "чује" поруке. У следећој фази су испитивани услови потребни за

оптималан пренос података. Потврђено је да пренос битно зависи од фреквенције, амплитуде и

количине зрачења.

Утицај на људски мозак се може остварити микроталасима модулираним да опонашају фреквенције

можданих таласа. У ЦИА су ови таласи добили име ЕЛФ, пулсирајући, модулирани микроталаси или,

једноставније, технологија за даљинску контролу ума.

Ако се ово оружје налази у рукама владиних агенција Америке или других великих земаља, које су

учествовале у развоју пројекта, и ако није под апсолутном контролом, могућности манипулација су

такве да превазилазе и Орвелове најцрње слутње. Агенти ових служби, као што су ЦИА, ФБИ, МИ5

(британска обавештајна служба) могу да поставе ЕЛФ генератор било где на релативно безбедној

раздаљини од жртве. Измена понашања зависила би од снаге генератора, што лако може унапред да се

подеси или се једноставно производи онолико врста генератора колико је потребно за различите намене:

генератор за изазивање хроничног умора, за поремећај функција нервног или имуног система, за

убрзано старење, за стимулацију раста ћелија канцера... или практично све што може да доведе до

поремећаја или чак окончања нормалних животних функција.

РИЗИК ЕКСПЕРИМЕНАТА

ДЕЛОВАЊЕ ЕЛФ технологијом може да се усмери и на читаве организације или земље које не показују

"подобно" понашање. У предузећима или агенцијама систем се размешта по свим просторијама тако да

изазива неповољну радну атмосферу, слично зградама лоцираним на изворима штетних зрачења. И

данас се сматра да Руси, негде из дубине територије, систематским емисијама сигнала који подсећају на

тупкање детлића (по чему је овај појава и добила име "детлић"), покривају читаву западну хемисферу и

тиме изазивају неприлагођено понашање код бар трећине најосетљивијег становништва овог дела света.

Са земљама се, у принципу, а због низа ограничења, углавном примењују нешто грубљи, односно

простији облици утицаја. ЕЛФ и тада може да буде примењен, деловањем на кључне институције или

личности система.

Међутим, ако је веровати неким изворима, Американци и у овој области показују већ пословичну

траљавост. Један од стручњака за парапсихолошке феномене, са сопственом агенцијом у Бечу, Минхену,

Женеви - познат само под псеудонимом Раша - лично је пратио неке експерименте америчке владе који

су се односили на манипулације људским понашањем. Његова прича потврђује фрапантну безобзирност

у раду са људским "материјалом".

"Имао сам прилику да разговарам са људима који сарађују у пројектима НАТО за ВНД (виђење на

даљину). У једном од њих учествује и генерал мајор Алберт Стаблбајн. Рекли су ми да и они користе

сличне моделе, па сам их питао да ли су им познате и негативне последице ВНД. Моја сазнања су

говорила да у случајевима када се постигне потпуно физичко раздвајање, као у чувеном

"филаделфијском експерименту", то може да траје само два-три минута. Питао сам их да ли знају шта се

догађа када се вратите са таквог путовања, јер тиме

оштећујете електромагнетско поље око себе и за кратко време губите памћење. Када сам им рекао какву

штету такав процес може да нанесе централном нервном систему (имате утисак као да су укључени сви

аутомобилски аларми у граду) и питао да ли знају како такво оштећење може да се поправи, рекли су ми

да не знају, а ти људи раде за врхунску армију света!"

ВИЂЕЊЕ НА ДАЉИНУ

НЕДАВНО је објављена књига Џима Набела "Виђење на даљину" у којој је детаљно описано ко за кога

ради и под чијом контролом. Набел тврди да се сва истраживања у вези са измењеним стањем свести, па

и ВНД, обављају на Монро институту у ВирЏинији. То помало плаши и подсећа на неке експерименте

ЦИА са ЛСД, пре 40 година. Међутим, изгледа да се од тога одустало и да се сада примењују другачије

методе.

"Тачно је", каже Раша, "да постоји начин да се способност ВНД изазове и неким хемијским средством,

али најбоље помоћно средство за развој ове способности је звук. Они то раде тако што оба ува

стимулишу са два различита извора музике и подстичу би-неуралну активност центра за звук, што

постепено активира и оне делове мозга који се у свакодневним ситуацијама никада не користе. Познато

ми је да је половина људи који су учествовали у овим експериментима, а били су потпуно необучени и

неприпремљени, доживела озбиљне менталне поремећаје, јер у војсци и сличним тајним лабораторијама

не знају ни ноторну чињеницу да овакве "игре" по правилу воде ка променама стања свести, нешто

слично психоделичним искуству, али без употребе хемијских стимуланса. То се на једноставан начин

може проверити и малим експериментом. Ако ставите прст на леву страну чела притисните врхом нокта

и лагано померајте. Када пронађете праву тачку то ће вас натерати да кинете".

Тест зрака смрти О ТЕСЛИНОМ тајном оружју или "зрацима смрти" већ годинама се плету шпијунске, научне,

шарлатанске и, наравно, лаичке мреже. Па ипак је читава та теорија, због недостатка поузданих

података, и даље нејасна. Зна се да је Тесла експериментисао оваквим или сличним оружјем и о томе је

оставио неке назнаке. Међутим, постоји прича по којој је Тесла, једне ноћи, 1908. покушао да их

искористи, додуше, не са намером да их провери као оружје.

У то време, Роберт Пири је кренуо у свој други покушај освајања Северног пола. Наводно, Тесла је

обавестио експедицију да ће покушати да са њима некако ступи у контакт. Њих је замолио да забележе

све што се буде догодило у договорено време.

Према овој теорији, у ноћи 30. јуна, у пратњи свог секретара Џорџа Шерфа (његов син, Џорџ Шерф

млади, једном приликом се обратио ФБИ, нудећи на располагање своју малу архиву Теслиних

докумената). Тесла је са Ворденклајф торња усмерио зрачни топ преко Атлантика ка месту на Арктику,

нешто западније од прорачунатог положаја Пиријеве експедиције.

КАТАЛИЗМА У СИБИРУ

СУТРАДАН почео је пажљиво да прати све извештаје о експедицији, очекући да ће бити поменут и

необичан догађај, али од "чуда" ни помена. Тесла се већ помирио са поразом када је стигла та вест о

снажној експлозији у Тунгузији, у

беспућима Сибира. Уништена је огромна површина шума (око 200.000 хектара), а експлозија која се

чула на преко хиљаду километара, била је равна експлозији 10 до 15 мегатона ТНТ. Тек двадесетак

година касније један научни тим је дошао на лице места да евентуално утврди узроке разарања.

Међутим, и поред огромне пустоши, свих пратећих светлосних и звучних ефеката, није откривен ни

један једини траг који би указао шта се стварно догодило и тај досије и данас стоји широм отворен.

Први је на место догађаја дошао совјетски научник, професор Леонид Калик. Касније, 1946. водећи

совјетски академик, Александар Казанцев, закључио је да се овде догодила атомска експлозија, на око

два и по километра изнад тла "вероватно због квара неког НЛО објекта". Потом је, 1958. истраживање

започео још један еминентан совјетски научник, професор Алексеј Золотов. И он је коначно остао на

теорији о НЛО-има и заклео се да се неће обријати док не обезбеди ваљане доказе. Нажалост, октобра

1995, када му је брада прешла преко појаса, Золотова је убио неки религиозни фанатик, који је тврдио да

је експлозија била Божја опомена.

У међувремену, 1976, Казанцев је дошао до 1,5 килограма

тешког комада металне, сребрнкасте легуре, пронађене на обалама сибирске реке Вашка. "Необична

легура је састављена од 76 одсто церијума, 10 одсто лантана и осам одсто ниобиума. Таква легура се не

може направити нама познатом технологијом", писао је Казанцев.

Данас је и даље у оптицају званично тумачење да је експлозију изазвао или метеорит или делови комете,

мада никада није пронађен кратер на месту судара или било какви минерални остаци небеских објеката.

ПИСМО ВИЛСОНУ

ПРЕМА неким изворима, Тесла је потврдио да је заиста изазвао овај инцидент, захваљујући се боговима

што нико није настрадао. Тада је, схвативши пред каквом је одговорношћу, одлучио да заувек растави и

заборави на уређај за емисију "зрака смрти". Шест година касније, у освит Првог светског рата, ипак се

поново сетио оружја. Писао је тадашњем председнику САД, Вудроу Вилсону, са предлогом да

реконструише уређај, али под условом да се искористи само у одбрамбене сврхе. Веровао је да би са

таквом претњом

зараћени народи морали пристати да одмах успоставе трајан мир. Неколико дана касније добио је само

формално писмо захвалности од председниковог секретара. Тако ни смртоносно оружје никада није

обновљено, бар не с Теслиним одобрењем.

Пред крај рата, 1917. Тесла је упутио Министарству одбране САД још једну понуду. Предлагао је да се

по његовом пројекту подигне станица за емисију "истраживачких таласа енергије", која би омогућила да

се прецизно одреди положај непријатељских авиона у ваздуху. Његов план је, са неверицом и

подсмехом, глатко одбијен. Четврт века касније, проналазак идентичан Теслиним "истраживачким

таласима" добио је име "радар" и имао је одлучујућу улогу у победи савезника.

Мало је познато да је Тесла, годину дана пре тунгушке експлозије, у неким таблоидима већ био оптужен

за сличан инцидент: тајанствено потапање француског брода "Лена". Брод је, 1907, заиста потонуо под

мистериозним околностима, а како је Тесла непосредно пре тога огласио да је тако нешто у стању да

учини, учинило се логичним да је и "Лена" једна од Теслиних жртава.

СУПЕР ТАЈНА МОРНАРИЦЕ

ИЗ свих ових прича, истраживања и нагађања о Теслиним оствареним и неоствареним пројектима,

деценијама већ израста читава митологија о нестанку његових најважнијих рукописа, као и теорија да је

Тесла убијен, јер је по укусу америчких владиних агенција увек био наглашено некооперативан. С друге

стране, Тесла је безброј пута указивао какве опасности крију неки од његових пројеката, а пријатељима

је говорио о својим страховима да његови пројекти не дођу у погрешне руке.

Током 1943. у америчкој морнарици се радило на супер тајном експерименту, који је и дуго година

касније био познат само неколицини људи. И они који су у њему учествовали нису знали шта им се

догодило.

Од када је Стивен Хокинг објавио да је путовање кроз време теоријски могуће, том причом су почели да

се баве научници и уфолози, новинари и аутори писама читалаца - или готово све што може да говори

или држи оловку у руци. Грозничаво је започела претрага кроз старе архиве да се пронађе златна жица

која би довела до "непобитних" доказа да је нови лав теоријске физике имао потпору и у својим великим

претходницима. Онима који су се досетили да још једном прегледају документацију о легендарном

"Филаделфијском експерименту" сложио се и последњи делић мозаика.

Како за сада, наравно, не постоји ниједан доказ путовања кроз време, за ову сврху послужило је нешто

што највише подсећа на доказ: дело и име недодирљивог ауторитета. У случају злосрећног разарача

УСС "Елриџ" стекло се и једно и друго.

Одлазак после - дуге "ФИЛАДЕЛФИЈСКИ експеримент" је добио такво име јер се случај одиграо у луци америчке морнарице

у Филаделфији, 1943. године. Прва идеја је била да се покуша са пројектом невидљивог радара.

Експеримент се, међутим, лоше завршио. Уместо да брод постане радарски невидљив, постао је

"оптички" невидљив, а потом је нестао кроз нешто што се у научној фантастици најчешће описује као

временски тунел - пише у својој књизи "Теслино тајно оружје" Александар Милинковић.

Када су генератори коначно престали да раде, брод се поново појавио. Неколико чланова посаде је

откривено како бесциљно лута, несвесни где су и шта им се догодило. Други су остали, тумарајући по

броду као да су невидљивим нитима везани за његову челичну структуру. Касније је то објашњено

чињеницом да људи никада раније нису били изложени тако снажном утицају електромагнетског поља.

За све који су гледали филм "Филаделфијски експеримент 1 и 2" или су читали књиге Чарлса Берлица и

Вилијама Мура, изјава Ала Биелека, једног од морнара са брода, могла би да буде одлучујући тас на

ваги.

АЈНШТАЈН - САВЕТНИК

ПРЕМА његовој причи, "Филаделфијски експеримент" се заиста догодио. Ако то ико може да

посведочи, онда би то требало да буде он, јер тврди да се налазио на палуби "Елдриџа" у време када се

експеримент изводио!

То је свакако више него убедљив разлог да му се верује - укоилко би, наравно, могао да пружи било

какав озбиљнији доказ. Биелек једино открива да зна који велики научници су учествовали у

експерименту, и наводи:

"Он је руководио читавим пројектом, шифрованим под називом 'Пројекат дуга', све до 1942. године,

када је намерно почео да га омета и саботира, а затим се потпуно повукао, када је схватио да ће

морнарица и људе на броду употребити као заморчиће. Неколико месеци касније, Тесла је пронађен

мртав у својој хотелској соби.

Др Џон фон Нојман, наводно Теслин заменик и човек који је био задужен да 1947. обнови пројекат,

пошто је од посаде из чувеног Роузвел инцидента добио неколико драгоцених информација. Биелек

тврди да је тада из аналогног пројекта пребачен у дигитални.

Томас Таунсенд Браун, један од највећих физичара света, познат по тзв. Бифелд-Брауновом ефекту,

тенденцији кретања ка позитивном полу у кондензаторима великог електричног набоја. Мање је познат

његов рад на електрогравитацији у коме је доказао да у лабораторијским условима, мали дискови губе

тежину, па чак и лете, када поседују електростатички набој.

По Биелеку, Браун је би задужен за специјалан антенски систем на "Елриџу". Међутим, доживео је

нервни слом само два месеца пре почетка експеримента.

Алберт Ајнштајн, тих година, веровало се да је одлучио да се потпуно повуче из научног рада. И заиста

из тог периода не постоји ниједан његов објављени рад или бар научна изјава. Ипак, он је учествовао у

пројекту у својству научног саветника.

ВРЕМЕНСКИ ТУНЕЛ

ПРЕМА Биелековој књизи о овом догађају, следећи резултате остварене у "Пројекту дуга", од 1963. су

започели радови на стварању временског тунела, који би омогућио усмерено кретање напред и назад

кроз време. Његова прича даље личи на научну фантастику.

Са мањим прекидима, експеримент са временским тунелом је настављен, сада под именом "Пројекат

Монтоук", на Лонг Ајленду, код Њујорка, све до 1983.

Биелек и Престон Николс, научник који је непосредно био укључен у реализацију "Монтоука", тврде да

је већ тад била потпуно освојена могућност безграничног путовања у прошлост, али се у будућност

могло путовати само до 2011. године. После овог периода путовања су могућа само у стању измењене

свести.

Занимљиво је да смо у једном другом истраживању такође дошли до 2011, као граничне године. Једно

италијанско удружење које се годинама бави пројектом изградње времеплова, тврди да је засада

путовање у будућност могуће само до - 2011. године.

НЕВИДЉИВИ БРОД

ОНО што, наводно, није пошло за руком Тесли и Ајнштајну у "Филаделфијском експерименту", успело

је компанији "Воспер Торникрофт" из Саутемптона, Енглеска. После неколико година, они су привели

крају дизајн брода на коме је примењена иста стелт технологија као на познатом Ф117А, бомбардеру -

већ "виђеном" у Буђановцима. Брод ће имати и типично водени додатак: водену пумпу са механизмом за

распршивање који ће око њега стварати маглу, потребну и ради додатне заштите "врелих" тачака, као

што су издувни гасови мотора.

Компјутерске симулације су показале да је нови брод спреман за производњу јер са потпуним системом

заштите изгледа као мали рибарски брод.

БЕСПИЛОТНЕ ЛЕТЕЛИЦЕ

У ТЕСЛИНИМ документима налази се и његов опис беспилотних летелица, које су војске великих сила

усавршиле много година касније. Једини проблем због ког Тесла није даље одмакао у својим замислима

је тај што за већину својих проналазака није имао одговарајуће лаке и јаке материјале.

О беспилотним летелицама Тесла пише:

- На известан несавршен начин могућно је, помоћу данашњих радио-електричних уређаја, одбацити

авион, приморати га да лети приближно једним одређеним правцем и да изврши извесне радње на

даљини од више стотина миља. Машином ове врсте, може се управљати на више начина, и ја нимало не

сумњам да се она може показати корисна у рату... Ја сам посветио године рада проучавању те ствари и

пронашао сам средства којима се на лак начин могу постићи ова и још већа чудеса.

Господар муња и громова О ТЕСЛИНИМ истраживањима у Колорадо Спрингсу још увек не постоји потпуна слика, иако је

дневником својих експеримената из тих дана оставио документацију какву би научници пожелели да

имају и о свему другом чиме се бавио. Истина се вероватно никада неће сазнати. Својим асистентима се

није поверавао, а све друго што је остало незабележено у дневнику, остало је сачувано у његовом

непогрешивом памћењу.

На месту где је Тесла 1899. обавио један од својих најзначајнијих експеримената, у Колорадо Спрингсу

око 100 километара јужно од Денвера, данас је седиште неколико компанија које се баве оптичким

инжењерингом и наравно, НОРАД, америчка команда противваздушне одбране, која је смештена у

утроби планине Чејен.

Оно што се догађало у Теслином лабораторији у Колорадо Спрингсу и данас занима научнике широм

света. Људи који су имали прилике да посматрају шта се догађа на врху дрвене грађевине од 60 метара

са високом бакарном антеном, причали су како су на све стране скакале варнице, чак и до њихових ногу

и пролазиле кроз њихове ципеле! Једном дечаку се догодило да варница искочи из хидранта на улици у

граду и направи лук од десет центиметара до завртња који је држао у руци. Понекад је сва трава око

лабораторије била окупана металноплавом светлошћу. Нико, међутим, није знао да је човек у

лабораторији тек само подешавао апарате да би се припремио за најспектакуларнији и један од највећих

експеримената свих времена - пише Александар Милинковић у књизи "Теслино тајно оружје".

- Као споредан ефекат експеримента постављен је до сада непревазиђен рекорд: највећа муња коју је

човек створио, дужине око 40 метара.

МУЊЕ У ТАЛАСИМА

ТЕСЛИНА жеља била је да произведе електрични импулс велике снаге и да га усмери ка Земљи, јер је

тло одличан проводник. Очекивао је да би струја усмерена ка тлу могла да путује без прекида, као

радио-таласи, и то брзином светлости. Када би талас стигао до супроотног дела планете, вратио би се

назад, као што се водени талас одбија ка извору када наиђе на препреку.

Слично је учињено 1950. године, седам година после Теслине смрти, када су први радарски таласи

упућени ка Месецу и затим примљени у повратку. Седамдесетих година на овај начин је направљена

прва мапа Венере. Ова небеска тела су милионима километара далеко од нас. Отуда је слање

електромагнетског таласа кроз Земљу, свега око 5.000 километара у пречнику, права игра.

Наравно, Тесла није проверавао сваку своју мисао. Ипак, није одолео да 3. јула 1899, као прави модерни

хакер, "одврне" трансформатор до краја и види шта ће се догодити. О томе је писао у свом дневнику.

Тај дан никад нећу заборавити - писао је Тесла касније.

Трансформатор је био добро уземљен, антена постављена и поузданим кабловима обезбеђена директна

веза са електраном. Тесла је изашао напоље да би пратио промене, на ципелама је имао осам

центиментара дебете гумене изолаторе, а затим дао знак свом помоћнику Колману Ситу, да укључи

трансформатор. Сви враћени таласи су један за другим додиривали антену, а затим се одбијали од ње

правећи муњу. Прве муње су биле дуге око метар, а касније пет, па и 15 метара. Када су достигли 25

метара почела је и грмљавина. После 30 и 35 метара, грмљавина се чула и у оближњем граду који је

удаљен чак 40 километара. Када је настала тишина, Тесла је љутито позвао електрану да пита зашто су

га прекинули усред експеримената, али је добио одговор да је управо његов експеримент крив што у

граду не гори ниједна сијалица.

Због тога су га, чим је ова прича стигла до Пентагона и ЦИА, прогласили највећим хакером у историји.

Ова прича само је делић истине о Тесли, митови су много

већи. Из свих нагађања о Теслиним оствареним и неоствареним пројектима, настала је и теорија о томе

да је он можда убијен, јер није био кооперативан са настојањима великих сила да његове проналаске

користе у ратној машинерији. Као најпречи повод за готово невероватну тврдњу, наводи се његово

одустајање од пројекта "Дуга".

ВЕЧИТА ЕНИГМА

ЗАНИМЉИВО је да ни агенти ФБИ, који су Теслу и његове пријатеље пратили у стопу, нису са

прецизношћу могли да тврде када је Никола Тесла тачно умро. Агент ФБИ, у

извештају директору, у документу од 12. 1. 1943. каже:

- Накнадно истраживање је показало да је Тесла умро 8. јануара а не у четвртак, 7. јануара, као што је

наведено у телексу од 9. јануара!?

Овај податак навео је "оптимисте" да Тесла заувек никада није ни отишао. Међу њима су и следбеници

чувене "Унаријус" академије из Сан Дијега у Америци, који тврде да имају сталну комуникацију са

Теслиним звезданим бићем који се налази у космосу. Иако су многи склони да помисле да је то чиста

глупост, чињеница је да су "ванземаљци" са "Унаријуса" својевремено успешно сарађивали са многим

владама света, чак и са неким нашим државним органима.

За Теслино име ипак се често везују бизарне појаве и истраживачки покушаји. Неки од њих су

дефинитивно "забавни", неки садрже и делове истине - али сви заједно се своде на чињеницу да је Тесла

пројектима и идејама после Колорадо Спрингса - о чему сведоче трагови Теслине мисли данас у свету -

оставио у наслеђе и материјал коме још дуго научници нису били дорасли. На његовим замислима

заснивани су и заснивају се безбројни покушаји научника и лаика да се остваре значајни научни и

проналазачки продори. Генерално, данас се ипак недовољно зна ко је и колико успео да оствари Теслине

замисли. Да поље интересовања лаика за Теслу расте директно сразмерно сталним практичним

остварењима идеја које је Тесла још давно поставио: од телевизије и глобалних комуникација до

бежичног преноса и неисцрпних извора бесплатне енергије. Томе у прилог говори и шокантан податак

да о Тесли на Интернету постоји преко 70.000 сајтова, што је више него што заузима неколико водећих

холивудских звезда заједно!

ТЕСЛА И МАРСОВЦИ

ПРОНИЦАЊЕ у тајне космоса је вероватно био један од првих и најдужих Теслиних снова. Маштао је

да једнога дана успостави везу са ванземаљским цивилизацијама. Тачно пре сто година, 1899, тврдио је

да је примио неке "интелигентне" радио-поруке из ванземаљског извора и стално је понављао да

"марсовци статистички постоје". Још 1893. године је направио нацрт свемирског брода на електрични

погон.

Његов изум све до ове деценије нико није узимао за озбиљно. Али од 1997. почео је да лети и први

авион са - до сада - делимично уграђеном Теслином идејом. Тај авион био је један од најопаснијих

бомбардера над нашим небом у току НАТО напада на Југославију Б-2, вредан колико и четири његове

тежине у злату - каже Милинковић. - То је први ваздухоплов који за погон не користи само

аеродинамички узгон већ и феномен електромагнетне гравитације.

Тренутно се ради са прототиповима овог авиона који би за рад требало да користи и јоносферски

електрични потенцијал, да би у будућности био потпуно замењен класични погонски систем авиона. Тек

тада оствариће се Теслина идеја о електричном авиону какав је и први Теслин "космички брод".

(К р а ј)