nikolas negropont biti digitalan

0 1

Nikolas Negropont

BITI DIGITALAN

2 3

biblioteka

MULTIMEDIA

UrednikZoran Hamovi}

Likovna opremaDragana Atanasovi}

Naslov originala

Nicholas Negroponte

BEING DIGITAL

© 1995 Nicholas Negroponte

NIKOLAS NEGROPONT

BITIDIGITALAN

Preveo sa engleskogDu{an In|i}

1998

5

posve}eno Eleni,koja je u mom digitalnom

bivanju provela ta~no 1111 godina.

UVOD

6 7

Paradoks knjige

Po{to sam disleksi~an (imam te{ko}e sa~itanjem i izgovaranjem re~i), ne volim da ~itam.Kao dete, vi{e sam voleo da ~itam redove vo`njenego klasi~nu knjièvnost, pa sam bio odu{e-vljen pravljenjem savr{enih veza od jednog malopoznatog grada u Evropi do drugog. Ova zabava mije obezbedila sjajno poznavanje evropske geogra-fije.

Trideset godina kasnije, kao direktor Me-dijske laboratorije na MIT (Masa~usetskiInstitut za Tehnologiju), zatekao sam se usredusijane nacionalne debate o transferu tehnologi-je iz ameri~kih istraìva~kih univerziteta ustrane kompanije. Ubrzo sam pozvan na dva skupa oodnosima vlade i industrije, jedan u Floridi idrugi u Kaliforniji.

Na oba sastanka bila je posluìvana Evianvoda u staklenim fla{ama od jednog litra. Za raz-liku od ve}ine prisutnih, jedini sam znao odakleona poti~e. Evian, u Francuskoj, nalazi se na vi-{e od pet stotina milja od Atlantskog okeana.Ove te{ke staklene boce su morale da pre|u skorojednu tre}inu Evrope, pravo preko Atlantika i, uslu~aju Kalifornije, proputuju dodatnih tri hi-ljade milja.

Dakle, mi ovde raspravljamo o za{titi ame-ri~ke kompjuterske industrije i doma}e kompju-

8 9

terske konkurentnosti, dok, ujedno, ne moèmo daobezbedimo ni ameri~ku vodu na ameri~koj konfe-renciji.

Danas ovu pri~u o vodi Evian ne posmatramkao pri~u o ameri~koj mineralnoj vodi protivevropske, ve} kao ilustraciju temeljne razlikeizme|u atoma i bitova. Svetska trgovina se tra-dicionalno sastoji od razmene atoma. U slu~ajuvode Evian, prenosili smo veliku, te{ku i inert-nu masu, polako i skupo, preko hiljadu milja, to-kom mnogih dana. Kada prolazite kroz carinu, videklari{ete va{e atome, a ne bitove. âk se i di-gitalno snimljena muzika distribuira na pla-sti~nim CD-ima, sa ogromnim tro{kovima u vezisa pakovanjem, inventarom i isporukom.

Ovo se menja vrlo brzo. Metodi~an pomak sasnimljene muzike kao par~eta plastike, poputsporog ljudskog rukovanja ve}inom informacija uvidu knjiga, ~asopisa, novina i video-kaseta, naputu je da postane trenutan i jeftin prenos elek-tronskih podataka koji putuju brzinom svetlosti.U ovom obliku, informacija postaje univerzalnopristupa~na. Tomas Dèferson je unapredio kon-cept biblioteka i omogu}io besplatan pristupknjigama. Ali ovaj veliki praotac nije ni slutioda }e 20 miliona ljudi mo}i da pristupi digital-noj biblioteci elektronskim putem i besplatnopreuzimati njen sadràj.

Promena od atoma ka bitovima je nepovratnai nezaustavljiva.

Za{to ba{ sada? Zato {to je ova promenaeksponencijalna – male razlike od ju~e mogu ima-ti {okantne posledice sutra.

Da li ste ~uli za {aljivu de~iju pitalicu oradu za peni dnevno, pri ~emu se zarada svaki danduplira? Ukoliko ste otpo~eli sa ovom divnomradnom {emom prvog januara, zara|iva}ete preko10 miliona dolara dnevno poslednjeg dana janua-ra. Ovo je deo kojeg ve}ina ljudi pamti. Ono {to

ne shvatamo jeste da bismo, koriste}i istu {emu,zaradili samo oko 1,3 miliona dolara da je januarkra}i za tri dana (kao februar). Postavimo stva-ri malo druga~ije – va{ ukupan prihod za ceo fe-bruar bio bi otprilike 2,6 miliona, umesto 21miliona zara|enog u januaru. Kada je efekat eks-ponencijalan, ova poslednja tri dana zna~e puno.Mi se pribliàvamo ovim poslednjim danima u{irenju kompjutera i digitalnih komunikacija.

U istom eksponencijalnom stilu, kompjute-ri ulaze u na{u svakodnevicu: 35 procenata ame-ri~kih porodica i 50 procenata ameri~kih tinej-dèra imaju personalni ra~unar kod ku}e; proce-njeno je da je preko 30 miliona ljudi na Interne-tu; 65 procenata novih kompjutera, prodatih 1994,za ku}nu je upotrebu, a 90 procenata istih, koji }ese prodati ove godine (1995), ima}e ugra|en CD-ROM drajv ili modem. U ove brojeve nije ~ak niuklju~eno pedeset mikroprocesora ugra|enih u je-dan prose~an automobil proizveden 1995, niti suuklju~eni procesori ugra|eni u tostere, termosta-te, telefonske sekretarice, CD plejere, itd. Uko-liko gre{im u bilo kojem navedenom broju, samomalo sa~ekajte.

Tempo kojim ovi brojevi rastu je zapanjuju-}i. Kori{}enje jednog kompjuterskog programa,tzv. pretraìva~a, za Internet zvanog Mozaik(Mosaic)1, raslo je za 11% svake nedelje izme|ufebruara i decembra 1993. Populacija Internetasada raste tempom od 10% mese~no. Ukoliko se ova-kav rast nastavi ({to je vrlo mogu}e), totalnibroj korisnika Interneta prevazi}i }e svetskupopulaciju 2003. godine.

Neki ljudi brinu o socijalnim razlikamaizme|u informacijski bogatih i informacijskisiroma{nih, onih koji imaju i onih koji nemaju,prvog i tre}eg sveta. Ali prava kulturna razlika

10 11

1 Prethodnik dana{njih popularnih programa za pri-stup WWW: Netskejp Navigatora i Vindouz Eksplorera (prim.prev.)

}e biti generacijske prirode. Kada sretnem sta-riju osobu koja mi kaè da je otkrila CD-ROM,odmah mogu da pogodim da kod ku}e ima dete od 5do 10 godina starosti. A kada upoznam nekog ko misaop{ti da je otkrio Amerika Onlajn (AmericaOnline, AOL), pretpostavim da ima tinejdèra uku}i. Prvo je elektronska knjiga, a drugo socija-lizovani medijum. Obe ove stvari deca uzimajuzdravo za gotovo, isto onako kao {to stariji lju-di ne razmi{ljaju o vazduhu (sve dok ga ima).

Kompjuterisanje se vi{e ne odnosi na kom-pjutere. Ono se bavi na~inom ìvota. Gigantskicentralni kompjuter, tzv. mejnfrejm, skoro jeuniverzalno zamenjen personalnim ra~unarima.Videli smo kako se ra~unari sele iz ogromnih so-ba u sobice, zatim na stolove, a danas se nose uaktn ta{nama i po dèpovima. Ali ni tu nijekraj.

Po~etkom slede}eg milenijuma va{a leva idesna min|u{a mo}i }e me|usobno da komunici-raju preko satelita na niskoj orbiti i ima}e ve-}u kompjutersku snagu nego va{ sada{nji PC.Va{ telefon ne}e vi{e stalno zvoniti; on }e pri-mati, sortirati i mo`da odgovarati na dolaze}epozive kao dobro istrenirani engleski batler.Masovni mediji }e biti ponovo definisani odstrane sistema za transmisiju i prijem persona-lizovanih informacija i zabave. [kole }e posta-ti nalik muzejima i njihova dvori{ta }e sluì-ti okupljanju, razmeni ideja i socijalizovanju saostalom decom iz celog sveta. Digitalna planeta}e biti nalik glavi ~iode.

Kako se me|usobno povezujemo, mnoge vredno-sti dràve-nacije (ili nacionalnog suverenite-ta) ustupi}e svoje mesto velikim i malim elek-tronskim zajednicama. Mi }emo se socijalizova-ti u digitalnom kom{iluku u kojem fizi~ki pro-stor gubi va`nost, a vreme dobija druga~iju ulogu.Za dvadeset godina, kada pogledate kroz prozor,

ono {to budete videli moè biti udaljeno pet hi-ljada milja i {est vremenskih zona od vas. Gle-da}ete sat vremena televizijski program, koji jedo vas stigao za manje od jedne sekunde. îtanje oPatagoniji moè sadràti ~ulni doìvljaj od-laska tamo. Knjiga Vilijema Baklija moè bitikonverzacija sa njim.

Pa ~emu onda staromodna knjiga bez ijedneilustracije, Negropont? Za{to Hoder i Stautonisporu~uju Biti digitalan u vidu atoma umestobitova, kada ove strane, za razliku od Evian vode,mogu lako biti prenete u digitalnu formu? Zaovo postoje tri razloga.

Prvo, jo{ uvek ne postoji dovoljno digital-nih medija u rukama rukovodilaca, politi~ara,roditelja i svih onih kojima je potrebno da razu-meju ovu radikalno novu kulturu. âk i tamo gdepostoje kompjuteri, trenutni interfejs je primi-tivan – u najboljem slu~aju nespretan – i te{ko dapredstavlja ne{to sa ~im biste voleli da se u{u-{kate u krevetu.

Drugi razlog je moj mese~ni stubac u ~asopi-su Vajerd (Wired). Brzi i zapanjuju}i uspehVajerda je pokazao da postoji mnogobrojna publi-ka za informacije o digitalnom stilu ìvota iljudima, a ne samo o teoriji i opremi. Primiosam tako puno zanimljivog odziva od moje (~istotekstualne) novinske rubrike da sam odlu~io daponovo iskoristim neke od ranijih tema, jer punostvari se promenilo u ovom kratkom periodu odkada su one napisane. I upravo to je ono {to onejesu: pri~e sa~injene od godina provedenih uosmi{ljavanju novih sistema za kompjuterskugrafiku, ljudske komunikacije i interaktivnemultimedije.

Tre}i razlog je vi{e privatan i asketskeprirode. Interaktivna multimedija ostavlja vr-lo malo prostora za ma{tu. Kao holivudski film,multimedijska naracija sadrì specifi~ne re-

12 13

prezentacije koje sve manje prostora ostavljaju

„unutarnjem oku“. Nasuprot tome, pisana re~ pri-

ziva slike i pobu|uje metafore koje dobijaju smi-

sao iz ~itao~eve imaginacije i iskustva. Kada ~i-

tate roman, ve}i deo boja, zvuka i pokreta dolazi

iz vas. Smatram da je potrebna ista vrsta li~ne

ekstenzije da bi se osetilo i razumevalo {ta za

va{ `ivot zna~i biti digitalan.

Od vas se o~ekuje da u ovoj knjizi prona|ete

sebe. To vam ka`em kao neko ko ne voli da ~ita.

BITOVI SU BITOVI

14 15

I

1. DNA informacije

Bitovi i atomi

Najbolji na~in da procenite pogotke i po-sledice digitalnog bivanja jeste razmi{ljanjena temu razlike izme|u bitova i atoma. Danas smonesumnjivo u informativnom dobu i ve}ina in-formacija dolazi do nas u vidu atoma: novine, ~a-sopisi i knjige (poput ove). Na{a ekonomija semo`da pomera ka informacionoj ekonomiji, alimi trgujemo i vodimo knjige imaju}i atome naumu. GATT2 se isklju~ivo bavi atomima.

Nedavno sam bio u poseti upravi jednog odpet najve}ih ameri~kih proizvo|a~a integri-sanih kola. Bio sam zamoljen da se upi{em uknjigu posetilaca i tokom procedure sam bioupitan da li sa sobom nosim leptop kompjuter.Naravno da nosim. Recepcionar me je upitao zamodel, serijski broj i njegovu vrednost. „Ot-prilike, izme|u jednog i dva miliona dolara“,rekoh. „Ali gospodine, to je nemogu}e“, odgovo-ri on. Pokazao sam mu moj stari PauerBuk3 i onje procenio njegovu vrednost na 2000 dolara. Za-pisao je taj iznos i bio mi je dozvoljen ulaz ukompleks. Su{tina je u ~injenici da atomi ne

16 17

2 GATT – Op{ti trgovinski sporazum o tarifama (prim.prev.)

3 Eng. PowerBook, vrsta kompjutera firme Epl

vrede tako puno, za razliku od bitova ~ija jevrednost neprocenjiva.

Nedavno sam poha|ao menadèrski kurs zavi{u operativu PoliGrama (PolyGram) u Vanku-veru, Britanska Kolumbija. Svrha je bila da se po-bolj{aju komunikacije izme|u starijih mena-dèra i da im se pruì uvid u nastupaju}u godi-nu, uklju~uju}i mnoge uzorke iz dolaze}e muzike,igara, filmova i rok video-spotova. Te uzorke jena skupu trebalo da isporu~i FedEks u oblikuCD-ova, video kaseta i CD-ROM-ova, fizi~kog ma-terijala u pravim paketima sa izvesnom teìnomi veli~inom. Gre{kom je deo materijala zadrànna carini. Tog istog dana bio sam u svojoj hotel-skoj sobi i razmenjivao bitove preko Interneta,do i od MIT-a i {irom sveta. Moji bitovi, za raz-liku od PoliGramovih, nisu zadràni na cari-ni.

Informativni autoput se odnosi na global-ni prelaz u besteìnske bitove i brzinu svetlo-sti. Kao {to se sve industrije redom gledaju uogledalu i pitaju o svojoj budu}nosti u digital-nom svetu, ta budu}nost stoprocentno zavisi odmogu}nosti te kompanije da svoje proizvode iusluge pretvori u digitalni oblik. Ako praviteka{mirske dèmpere ili kinesku hranu, jo{puno vremena }e pro}i pre nego {to ih budemomogli konvertovati u bitove. „Transportuj me,Skoti“4, jeste divan san, ali je neostvariv u sle-de}ih nekoliko vekova. Do tada }emo morati dase oslonimo na FedEks5, bicikle i kurire, da bipreneli atome sa jednog mesta na drugo. Ne è-lim da kaèm da nam digitalne tehnologije ne-}e pomo}i u dizajniranju, proizvodnji, marke-tingu i upravi atomski utemeljenog biznisa. Ja

samo tvrdim da se su{tina poslovanja ne}e pro-meniti i da se va{ proizvod ne}e sastojati odbitova umesto atoma.

U informativnoj i zabavnoj industriji bi-tovi i atomi se ~esto brkaju. Da li izdava{tvoknjiga potpada pod biznis dostave informacija(bitovi), ili manufakturni biznis (atomi)?Istorijski odgovor je – oba, ali ovo }e se rapidnopromeniti kad upotreba informacija postane sve-prisutna, jednostavnija i lak{a za kori{}enje.Trenutno je vrlo te{ko, ali ne i nemogu}e, nadme-tati se sa kvalitetima {tampane knjige.

Knjiga ima prikaz visokog kontrasta, maluteìnu, laka je za prenos i nije suvi{e skupa.Ali, da bi ona stigla do vas, mora da pro|e krozproces inventara i isporuke. U slu~aju knjige, 45posto cene odlazi na inventar, isporuku ivra}anje. [to je jo{ gore, knjiga ide u {tampu.Digitalne knjige nikad ne idu u {tampu. One suuvek tamo.

Drugi mediji imaju ve}i rizik i mogu}no-sti. Prvi atomi zabave koji }e biti zamenjeni ipostati bitovi jesu oni od video-kaseta u iznajm-ljiva~kom biznisu, gde mu{terije imaju dodatnonepoverenje zbog obaveze vra}anja i kazni u slu~a-ju kada ih zaborave ispod kau~a (3 od ukupnih 12milijardi dolara ameri~kog trì{ta iznajmlji-vanja kaseta poti~e od zakasnelog pla}anja). Dru-gi mediji }e postati digitalni – zajedni~kim na-porom pove}anja pouzdanosti, ekonomskog impera-tiva i umanjenjem propisa. I sve to desi}e se ubr-zo.

[ta je bit, uostalom?

Bit ne poseduje boju, veli~inu ili teìnu imoè da putuje brzinom svetlosti. On je najmanjiatomski element DNA informacije. Bit predsta-

18 19

4 êst zahtev kapetana Kirka iz serije „Zvezdanestaze“, {to je u dramaturgiji serije predstavljalo ’deus exmachina’ re{enje (prim. prev.)

5 FedEx – firma za „brzu po{tu“, srodna DHL-u (prim.prev.)

vlja stanje: uklju~eno ili isklju~eno, istinitoili la`no, gore ili dole, unutra ili spolja, cr-no ili belo. Iz prakti~nih razloga mi bitove po-smatramo kao „0“ ili „1“. Smisao jedinice i nuleje razli~it. U ranim ra~unarskim danima niz bi-tova je uglavnom uvek predstavljao numeri~ku in-formaciju.

Probajte da brojite i da pri tome preska~etesve brojeve osim onih koji se sastoje od 0 i 1. Do-bi}ete slede}i niz: 1, 10, 11, 100, 101, 110, 111,itd. Ovo su binarne reprezentacije brojeva 1, 2, 3,4, 5, 6, 7, itd.

Bitovi su oduvek bili osnovna struktura di-gitalnog ra~unanja, ali tokom proteklih dvade-set i pet godina mi smo znatno pro{irili na{binarni re~nik, ne bi li uklju~ili vi{e od sa-mih brojeva. Bili smo u stanju da digitalizuje-mo sve vi{e i vi{e vrsta informacija, kao {tosu audio ili video, predstavljaju}i ih sli~nimredosledom nula i jedinica.

Digitalizovati signal zna~i uzeti njegoveuzorke koji se, ukoliko su dovoljno blizu, mogukasnije koristiti kao njegova savr{ena replika.Kod audio CD-a je, na primer, zvuk ise~en 44.1 hi-ljada puta u sekundi. Audio talasna forma, tzv.waveform (zvu~ni pritisak predstavljen volta-òm), snima se kao niz diskretnih brojeva (kojisu, opet, sami pretvoreni u bitove). Ove re~enicebitova, kada se ponovo puste 44.1 hiljada puta usekundi, omogu}uju kontinualni zvu~ni prikazoriginalne muzike. Uzastopni i diskretni deli-}i su tako blizu sme{teni u vremenu da ih ne mo-èmo ~uti kao skalu izdvojenih zvukova, ve} ihdoìvljavamo kao neprekidni ton.

Isto vaì i za crno-belu fotografiju. Za-mislite elektronsku kameru kako postavlja finumreù preko slike i zatim meri nivo svetlostisveke }elije u njoj. Ukoliko podesimo da vrednostcrnog bude 0 a vrednost belog 255, onda }e svaka

siva nijansa biti izme|u te dve vrednosti. Ube-dljiva ~injenica jeste ta da re~ od 8 bitova ima256 permutacija 1 i 0, po~ev{i od 00000000 pa svedo 11111111. Sa tako preciznom gradacijom i fi-nom mreòm moète savr{eno rekonstruisatisliku za ljudsko oko. Ako koristite grubu mreùili nedovoljan broj nivoa sivog, po~e}ete da uo~a-vate digitalne „artifakte“, poput testerastihkontura na slici.

Pojava kontinuiteta od individualnih pik-sela analogna je sli~nim fenomenima na mnogo fi-nijoj skali nama poznatog materijalnog sveta. Ma-terija se sastoji od atoma. Kada bi mogli da pogle-date glatko obra|enu metalnu povr{inu na suba-tomskom nivou, videli biste uglavnom rupe. Ona se~ini takvom zbog toga {to su bazi~ni delovi veomamali. Isto je kod digitalnog izlaza.

Ali svet, kakvim ga mi doìvljavamo, vrloje analogno mesto. Sa makroskopske ta~ke gledi-{ta, on uop{te nije digitalan, ve} kontinualan.Ni{ta se iznenada ne uklju~uje ili isklju~uje,ne menja iz crnog u belo, ili ne prelazi iz jednogstanja u drugo bez faze prelaska. Ovo mo`da nijeistina na mikroskopskom nivou, gde su stvari sakojima interaktiramo (poput elektrona u ìciili fotona u na{em oku) individualno primetne.Ali ima ih toliko da ih moèmo pribli`no po-smatrati kao kontinualne. Na kraju krajeva, gru-bo gledano postoji1.000.000.000.000.000.000.000.000 atoma u ovojknjizi ({to bi se reklo: vrlo analogni medijum).

Digitalizacija je donela puno pogodaka.O~igledni su kompresija podataka i korekcijagre{aka, koje su bitne pri isporuci informaci-ja kroz kanal koji je skup ili ispunjen {umom.Na primer, stanice koje emituju programe moguu{tedeti novac, a gledaoci mogu videti i ~uti

20 21

6 eng. bandwidth – danas vrlo aktuelan izraz, zbogsvoje klju~ne va`nosti u telekomunikacijama (prim. prev.)

sliku i zvuk studijskog kvaliteta. No danas ot-krivamo da }e posledice digitalnog bivanja bi-ti mnogo va`nije od ovih stvari.

Kada koristimo bitove da bismo opisalizvuk ili sliku, postoji prirodna prednost u ko-ri{}enju {to je mogu}e manje bitova. Ovo je sli~-no {tednji energije. Dakle, broj bitova koji po-sve}ujete tokom jedne sekunde ili po kvadratnomin~u direktno uti~e na vernost muzike ili sli-ke. Tipi~no je da neko digitalizuje u vrlo viso-koj rezoluciji i potom koristi manje svedene ver-zije zvuka ili slike od jedne do druge aplikaci-je. Primera radi, kolor slika moè biti digita-lizovana u vrlo visokoj rezoluciji radi finalne{tampe, ali se u toku kompjuterske izrade izgle-da strane koristi nià rezolucija. Ekonomijubitova odre|uje sku~enost medija na kojem su po-hranjeni ili kroz koji se isporu~uju.

Broj bitova koji mogu biti preneti u sekun-di kroz dati kanal (poput bakarne ìce, radiospektra ili opti~kog vlakna) predstavlja propu-sni opseg6 tog kanala. Ova mera nam govori o tomekoliko bitova moè da pro|e kroz dati provod-nik. Taj broj ili kapacitet mora biti pa`ljivopoklopljen sa brojem bitova koji su potrebni dabi se sklopio dati tip podatka (glas, muzika, vi-deo): 64.000 bitova u sekundi je vi{e nego dovolj-no za visokokvalitetni glas, dok je 1.2 milionabitova u sekundi nedovoljno za muziku visokogkvaliteta (hi-fi), a 45 miliona bitova u sekundije izuzetno za video-zapis.

U toku proteklih petnaest godina nau~ilismo kako da kompresujemo sirovu digitalnu zvu~-nu ili slikovnu formu, tako {to posmatramo bi-tove u vremenu, prostoru, ili oba istovremeno, iuklanjamo suvi{ne nepotrebnosti i ponavljanja.U su{tini, jedan od razloga zbog ~ega su svi medi-ji tako brzo postali digitalni jeste taj da smo do-stigli vrlo visoke nivoe kompresije mnogo pre

nego {to je ve}ina ljudi to o~ekivala. înjenicaje da su zapravo nedavno, 1993, neki Evropljaniraspravljali o tome da digitalni video ne}e bitirealnost sve do slede}eg milenijuma.

Pre pet godina ve}ina ljudi nije verovalada se 45 miliona bitova u sekundi sirovog digi-talnog videa moè smanjiti na 1.2 miliona bito-va u sekundi. Ali evo nas u 1995, kada moèmokompresovati i dekompresovati, kodirati i deko-dirati video u toj razmeri, jeftino i uz visokikvalitet. To je isto kao da smo iznenada u stanjuda napravimo smrznuti suvi instant kapu}ino,koji je toliko kvalitetan da, kada mu dodamo vo-du, postaje bogat i aromati~an kao da je sveè sku-van u italijanskom kafeu.

Kada su svi mediji bitovi

Digitalno bivanje vam omogu}ava da isporu-~ite signal uz dodatne informacije, koje sluèda se isprave gre{ke poput telefonskog puckanja,{uma na radiju ili snega na televiziji. Ove ne~i-sto}e se iz digitalnog signala mogu ukloniti ko-ri{}enjem nekoliko ekstra bitova i upotrebomuvek rastu}e sofisticirane tehnike za korekcijugre{aka, koja se koristi za jedan ili drugi oblik{uma, na razli~itim medijima. Na va{em audioCD-u jedna tre}ina bitova se koristi za ispravkugre{aka. Sli~ne tehnike se mogu primeniti napostoje}oj televiziji tako da svaka ku}a ima pri-jem studijskog kvaliteta – toliko ~istiji i kva-litetniji od onoga {to danas posedujete da bistega mogli vrlo lako zameniti za tzv. visoku defi-niciju7.

Korekcija gre{aka i kompresija podataka

22 23

7 Misli se na HDTV – televiziju visoke definicije, okojoj }e kasnije biti vi{e re~i (prim. prev.)

su dva o~igledna razloga za upotrebu digitalnetelevizije. Moète smestiti ~etiri digitalnasignala studijskog kvaliteta u isti propusni op-seg u kojem je prethodno bila sme{tena samo jedna„{umovita“ televizijska transmisija. Time do-stavljate bolju sliku koriste}i isti kanal ieventualno sti~ete ~etiri puta ve}u publiku israzmerne prihode od reklama.

Bolja i efikasnija isporuka postoje}eg ma-terijala je tema o kojoj ve}ina medijskih direkto-ra razmi{lja i razgovara u kontekstu digitalnogbivanja. Ali, kao {to je bilo u slu~aju trojanskogkonja, posledice ovog poklona bi}e iznena|uju}e.Iz digitalnog bivanja }e izroniti potpuno novsadràj, novi igra~i, novi ekonomski modeli,kao i industrija snabdeva~a (provajdera) inform-acija i zabave.

Kada svi mediji postanu digitalni – jer bi-tovi su bitovi – bi}e prime}ena dva temeljna ineposredna rezultata.

Prvo, bitovi se me{aju bez te{ko}e. Oni usve ve}oj meri po~inju da se kombinuju i mogu sekoristiti zajedno ili odvojeno. Me{anje audia,videa i kompjuterskih informativnih podatakanaziva se multimedija; zvu~i komplikovano, aliona ne predstavlja ni{ta vi{e do izme{ane bito-ve.

Drugo, ro|ena je nova vrsta bita – bit kojivam govori o drugim bitovima. Ti novi bitovi suobi~no „zaglavlja“ (hederi), dobro poznati novi-narima kada prilaù posebne tablice (koje mi~itaoci nikada ne vidimo) da bi indentifikova-li pri~u. Takvi hederi su tako|e poznati autori-ma nau~nih tekstova, kada su zamoljeni da prilo-è skup klju~nih re~i uz svoj ~lanak. Bitovi uhederu mogu predstavljati sadràj ili opis po-dataka koji iza njih slede. Na va{em CD-u ima-

te jednostavna zaglavlja koja vam omogu}avaju daidete sa pesme na pesmu i da u nekim slu~ajevi-ma dobijete dodatne podatke o muzici (npr. du-ìna pesme ili albuma). Ovi bitovi nisu vidlji-vi niti ~ujni, ve} govore vama, va{em ra~unaru,ili nekoj posebnoj zabavnoj aplikaciji o signalu.

Ova dva fenomena, izme{ani bitovi i bito-vi-o-bitovima, menjaju opis medija tako nemilo-srdno da koncepti, poput videa na zahtev8 i pre-nosa elektronskih igrica kroz lokalnu kablov-sku mreù, postaju trivijalne aplikacije – tekvrh ogromnog ledenog brega koji viri iznad vode.Razmislite o posledicama prenosa televizijskog{oua, kao podataka koji uklju~uju kompjuterski~itljiv opis o samima sebi. Mogli biste da sni-mate na osnovu sadràja, a ne sati, dana ili kana-la. Ili, {ta je sa jednim digitalnim opisom kojibi mogao da generi{e program u audio, video itekstualnom obliku u samom prijemniku? I, uko-liko je preno{enje tih bitova unaokolo tako la-ko, kakvu prednost mogu imati velike medijskekompanije nad vama i nada mnom?

Digitalno bivanje vapi za takvim pitanji-ma. Ono stvara potencijal koji omogu}ava da pot-puno nov sadràj potekne iz potpuno nove kombi-nacije izvora.

Tamo gde je inteligencija

Emitovana televizija je primer medija u ko-jem se cela inteligencija nalazi u polaznoj ta~-ki. Predajnik odre|uje sve, a prijemnik samo pri-ma ono {to stiè do njega. Gledaju}i odnos inte-ligencije po kubnom in~u, televizor je trenutnonajgluplji aparat u va{oj ku}i (da ne govorim oprogramima). Ukoliko posedujete mikrotalasnupe}nicu, ~injenica je da ona sadrì vi{e proce-sora od va{eg televizora. Umesto da gledamo na

24 25

8 Eng. ”Video On Demand” (VOD) – koncept putem kojegmoète odre|ivati i naru~ivati npr. sadràj TV programa

slede}i evolutivni korak televizije kroz pove}a-nu rezoluciju, bolju boju ili vi{e programa, raz-mi{ljajmo o tom koraku kao o promeni u distri-buciji inteligencije – ili, preciznije, o pome-ranju inteligencije sa predajnika na prijemnik.

Primerak novina se tako|e proizvodi sa ~i-tavom svojom inteligencijom u predajniku. Ali,medij papira velikog formata omogu}ava olak{a-nje „istosti“ informacija, po{to moè biti kon-zumiran na razli~ite na~ine od strane razli~i-tih ljudi i u razli~ito vreme. Mi se brzo kre}e-mo kroz strane, vo|eni naslovima i slikama, pri~emu svako od nas vrlo razli~ito tretira iden-ti~ne bitove koji su isporu~eni stotinama hilja-da ljudi. Bitovi su isti, ali je ~itala~ki doì-vljaj druga~iji.

Jedan od na~ina na koji se moè posmatratibudu}nost digitalnog bivanja jeste zapitati se dali se kvalitet jednog medija moè preneti u dru-gi. Da li doìvljaj televizije moè biti poputiskustva ~itanja novina? Puno ljudi razmi{lja onovinama kao o ne~emu mnogo ozbiljnijem i du-bljem od televizijskih vesti. Mora li biti tako?Sli~no tome, televizija se smatra bogatijim ~ul-nim doìvljajem u odnosu na novine. Mora li i tobiti tako?

Odgovor leì u kreiranju kompjutera koji}e filtrirati, sortirati, prioritetizovati irukovati multimedijom u na{u korist – kompju-tera koji ~itaju novine i gledaju televiziju zanas, i pona{aju se kao urednici kojima je re~eno{ta da rade. Ova vrsta inteligencije moè ìve-ti na dva razli~ita mesta.

Ona moè egzistirati u predajniku i pona-{ati se kao da posedujete va{e li~ne pisce ~la-naka i novinare – kao da Nju Jork Tajms (NewYork Times) izdaje jednu jedinu novinu napra-vljenu posebno prema va{im interesima. U ovomprvom slu~aju, mali skup bitova je izabran speci-

jalno za vas. Bitovi su filtrirani, pripremlje-ni i isporu~eni vama da biste ih vi, recimo, od-{tampali ili posmatrali interaktivno krozelektronski displej.

Drugi primer je onaj u kojem va{ sistem zanovosti ìvi u prijemniku i dok Nju Jork Tajmsemituje vrlo veliki broj bitova, mo`da pet hilja-da razli~itih pri~a, va{ sistem grabi samo neko-liko odabranih, u zavisnosti od va{ih interesa,navika i planova za taj dan. U ovom slu~aju, inte-ligencija je u prijemniku i nemi predajnik {a-lje bez razlike sve bitove svima.

Budu}nost ne leì ni u jednom ni u drugomna~inu, ve} u oba.

26 27

2. Nepotrebni propusni opseg

Od curenja do prosipanja

Tokom kasnih 60-tih, dok sam na univerzite-tu predavao kompjutersku grafiku, niko nije znao{ta je to. Kompjuteri su bili potpuno izvan sva-kodnevice. Danas slu{am kako {ezdesetpetogodi-{nji magnati pri~aju o tome koliko bajtova me-morije poseduju njihovi ^arobnjaci (eng. Wiz-ards) i koliki je kapacitet njihovih hard disko-va. Neki ljudi govore sa poluznanjem o brzinisvojih kompjutera (zahvaljuju}i briljantnoj „In-tel Unutra“ kampanji) i sa ne`no{}u (ili su-protno) o „ukusu“ njihovih operativnih sistema.Nedavno sam upoznao jednu poznatu li~nost izsveta mode, imu}nu i {armantnu `enu, koja je ta-ko dobro poznavala Majkrosoftov operativni si-stem da je pokrenula mali biznis, u kojem je nudi-la konsultantske usluge njenim manje upu}enimkolegama. Na njenoj vizitkarti je pisalo: „Jaznam Vindouse.“

Propusni opseg je druga~iji. On nije dobroshva}en, posebno sada kada nas fiber optika od-vla~i iz skromnog u skoro beskrajan opseg. Pro-pusni opseg predstavlja kapacitet kojim se in-

28 29

9 Eng. ”baud”, jedinica za brzinu modema (prim. prev.).

10 Krajem ’98. ve} }e biti dostupna tehnologija kojom jekroz opti~ki kabl mogu}e propustiti 3,2 gigabita u sekundi,{to odgovara prenosu 70.000 tomova enciklopedije u svakoj se-

formacije {alju datim kanalom. Ve}ina ljudiga, radi lak{eg poimanja, posmatra poput pre~-nika cevi ili broja traka na autoputu.

Ovi slikoviti prikazi izostavljaju nekesuptilnije razlike izme|u prenosnih medijuma(bakar, opti~ko vlakno, vazduh). Tako ignori{una{u sposobnost da prenesemo ve}i ili manji brojbitova u sekundi kroz isti bakar, opti~ko vlaknoili vazdu{ni kanal, u zavisnosti kako dizajni-ramo (i moduliramo) signal. Uop{teno re~eno, ba-karne telefonske linije, fiber-opti~ke veze iradio spektar moèmo okarakterisati na takavna~in da nam bude olak{ano razumevanje protokana{ih besteìnskih bitova.

Bakarne telefonske ìce, poznate kao „pa-rice“ (naziv poti~e jo{ iz proteklih dana kadasu ìce bile upletene kao kod starinskih lampi,koje danas moèmo videti po staromodnim i luk-suznim evropskim hotelima), svrstavaju se u ka-nal malog opsega. Bilo kako bilo, danas postojiinstalirana baza telefonskih linija, vredna 60milijardi dolara, koja je u stanju da prenosi 6miliona bitova u sekundi, uz odgovaraju}e modeme(skra}enica napravljena od modulacije-demodula-cije, procesa pretvaranja bitova u talase i obrat-no). Modemi uglavnom rade brzinom od 9.600 boda9

(izraz bod, imenovan po Emilu Bodou – „Morzeuteleksa“, tehni~ki nije isto {to i bitovi u se-kundi <bps>, ali se po~eo koristiti kao zamena,{to sam i ja radio u ovom tekstu).

Skuplji modemi mogu raditi na 38.400 boda({to je i dalje stotinu puta sporije od potenci-jalnog kapacita bakarne ìce, koja postoji u ve-}ini ameri~kih domova). Na parice treba gledatikao na kornja~u u pri~i o utrkivanju kornja~e izeca. On je spor, ali ne tako spor koliko bi se od-mah pomislilo.

Kapacitet opti~kog vlak na treba posmatra-ti kao beskona~an. Mi bukvalno ne znamo koliko

zapravo bitova u sekundi moèmo poslati krozopti~ko vlakno. Nedavna istraìvanja su pokaza-la da moèmo da isporu~imo skoro 1.000 milijar-di bitova u sekundi. To zna~i da jedno vlaknopre~nika ljudske kose moè isporu~iti sve ikadizdate brojeve Vol Strit @urnala (WallStreet Journal) za manje od sekunde. Prenose}ipodatke tom brzinom, opti~ko vlakno moè ispo-ru~iti milion televizijskih kanala istovreme-no, grubo uzimaju}i – dvesta hiljada puta brè odbakarnih parica10. Ovo je veliki skok napred isamo da napomenem da govorim o jednom vlaknu;dakle, ako vam treba vi{e, napravi}ete vi{e jerje to, ipak, samo pesak.

Ljudi misle da je transmisijski kapacitetetra (u narodu popularno zvanog „vazdu{ni tala-si“) beskrajan. To je vazduh i ima ga tako puno svu-da oko nas. Ve} sam iskoristio izraz etar, kojiima istorijsko zna~enje; po{to su radio talasiotkriveni, za etar se smatralo da je misterioznasupstanca kroz koju putuju talasi; neuspeh u pro-nalaènju etra je doveo do otkri}a fotona. Staci-onarni sateliti kruè na 22.300 hiljada miljaiznad ekvatora ({to podrazumeva oko 34.000 mili-jardi kubnih milja etra sadrànog u spoljnjemomota~u). Takva koli~ina etra mora biti u stanjuda prenese veliku koli~inu bitova bez me|usob-nog sudaranja. Ovo je istina u slu~aju vi{e mili-ona daljinskih upravlja~a {irom sveta, koji ko-riste beì~nu komunikaciju sa televizorom ilimuzi~kim ure|ajem. Po{to ovi ure|aju imaju ma-lo snage, tih nekoliko bitova podataka koji putu-ju od va{e ruke do TV-a ne menjaju kanale u sused-nom stanu ili gradu. Kad su beì~ni telefoni upitanju, kao {to je mnogo nas imalo priliku da seuveri, to nije slu~aj.

Kada budemo po~eli da koristimo etar za sna-`ne telekomunikacije i emitovanja, mora}emo dabudemo vrlo pa`ljivi kako se signali me|usobno

30 31

ne bi me{ali. Bi}emo primorani da ìvimo u od-re|enim delovima spektra i ne}emo mo}i da ga ne-smotreno koristimo. Mora}emo da ga koristimo{to je mogu}e efikasnije. Za razliku od opti~kogvlakna, ne moèmo ga proizvoditi vi{e nego {to gaima. Priroda je to samo jednom u~inila.

Postoji mnogo na~ina da se bude efikasan,poput ponovnog kori{}enja delova spektra tako{to bi se napravila mreà transmisijskih }eli-ja, koja bi dopu{tala ljudima da koriste istefrekvencije par kvadranata iznad, ili mogu}no-sti da se pro{irimo na delove spektra koji su ra-nije bili izbegavani (zbog toga {to neke frekven-cije mogu da sprè nedu`ne ptice). Ali, i poredsvih trikova i efikasnosti, dostupni propusniopseg u etru je mali kada se uporedi sa istim uopti~kom vlaknu, uz na{u sposobnost da ga proiz-vodimo u sve ve}im koli~inama. Iz ovog razloga,predloìo sam zamenu mesta izme|u dana{njihì~anih i beì~nih informacija.

Dok je trajala izborna kampanja senatoraBoba Kerija iz Nebraske, on je proveo nekolikosati u Medijskoj laboratoriji. Kada smo se upo-znali, prva stvar koju mi je rekao bila je: „Negro-pontova zamena“. Ta ideja, o kojoj sam prvi put di-skutovao i ilustrovao je na sastanku Nordern Te-lekoma (Northern Telecom), na kojem smo Dòrd`Gilder i ja bili predsedavaju}i, jednostavno go-vori o tome kako }e informacije, koje trenutnoidu ispod zemlje (~itaj, ìce), u budu}nosti i}ikroz etar i obratno. Uglavnom }e sve {to je u va-zduhu oti}i ispod zemlje, a ono {to je u zemljii}i }e u vazduh. Ja sam to nazvao „zamenom mesta“,a Gilder „Negropontovom zamenom“. Tako je imeostalo.

Razlog zbog kojeg ovu zamenu smatram izve-snom jeste taj da je propusni opseg u zemlji neo-grani~en, a u etru nije. Ovde imamo jedan etar ineograni~eni broj opti~kih vlakna. I dok moè-

mo biti sve pametniji i pametniji u kori{}enjuetra, na kraju moramo sa~uvati ceo spektar za ko-munikaciju sa pokretnim stvarima koje ne moè-mo dosegnuti, poput aviona, brodova, automobila,aktn ta{ni ili ru~nih satova.

Opti~ko vlakno kao prirodan na~in

Kada je pre {est godina sru{en Berlinskizid, Doj~e Bundespost je taj ~in proglasio preu-ranjenim za pet do sedam godina. Bilo je isuvi{erano da bi se u potpunosti izgradile fiber-op-ti~ke telefonske centrale u isto~noj Nema~koj,jer cene jo{ uvek nisu bile dovoljno niske.

Danas je opti~ko vlakno jeftinije od bakra,ra~unaju}i i cenu neophodne elektronike na sva-kom kraju. Ukoliko negde budete na{li da nije ta-ko, sa~ekajte par meseci dok cene opti~kih pri-klju~aka, prekida~a i pretvara~a ne budu dovolj-no pale. Ne ra~unaju}i komunikacione linije du-ga~ke samo nekoliko, ili nekoliko desetina me-tara, ili prisustvo neosposobljenih instalatera,nema razloga zbog kojeg bi danas koristili bakaru telekomunikacijama (posebno ako imamo u viducenu odràvanja bakarnih linija). Kinezi kori-ste opti~ka vlakna iz potpuno razli~itih razlo-ga – seljaci iskopavaju bakarne ̀ ice i prodaju ihna crnom trì{tu.

Jedina prava prednost bakra jeste njegovamogu}nost da prenosi struju. Ovo je osetljiva temakada su u pitanju telefonske kompanije. One suvrlo ponosne na ~injenicu da tokom vremenskihnepogoda moète izgubiti struju, ali }e va{ tele-

32 33

11 Zaista, ADSL je tek ’98. godine zapo~eo svoj prodorna trì{te, za koji se predvi|a da }e eksponencijalnorasti. Analiti~ari tvrde da }emo do 2002. godine svikoristiti ADSL modeme (prim. prev.)

fon i dalje funkcionisati. Kada bi va{ telefonkoristio opti~ko vlakno umesto bakra, bilo bineophodno da se snabdeva strujom iz lokalne elek-tri~ne centrale i bude ranjiv na nestanke struje.Iako moète imati baterijsko rezervno napajan-je, ovo je komplikovano re{enje jer su potrebnispecijalno odràvanje i pa`nja. Zbog ovog razlo-ga izvesno je da }e se pojaviti ìce u kojima jeopti~ko vlakno okruèno bakrom, ili obrnuto.Ali, iz perspektive bitova, cela ì~ana planetabi}e od opti~kih vlakana.

Dobar na~in da se posmatra prelaz sa bakrana opti~ko vlakno jeste da se ima u vidu to da ame-ri~ke telefonske kompanije zamenjuju otprilike5 procenata svojih centrala godi{nje i da bakarzamenjuju optikom zbog odràvanja i iz drugihrazloga. I dok ova pobolj{anja nisu jednako ras-prostranjena, interesantno je primetiti da bi se,ovom brzinom, za dvadeset godina cela dràva mo-gla sastojati od opti~kih vlakana. Smisao leì u~injenici da bi ubrzo mogli stvoriti nacional-nu infrastrukturu vrlo {irokog kapaciteta,znali ili ne znali kako da koristimo njen opseg.U svakom slu~aju, fiber-opti~ke centrale }e re-zultirati pouzdanijom i kvalitetnijom „dobromstarom telefonskom uslugom“ (koju stru~njacikra}e nazivaju DSTU).

Trebalo je vi{e od decenije da bi se ispra-vila gre{ka koju je sudija Harold Grin napravio1983, kada je zabranio Regionalnoj Bel Opera-tivnoj kompaniji (RBOC) da u|e u informativnui zabavnu industriju. Veliki korak napred dogo-dio se 20. oktobra 1994, kada je FCC (Federalnakomisija za komunikacije) odobrio tzv. „video-ton za okretanje“.

Ironi~no, RBOC lobisti su iskoristilibezrazloàn ali efikasan argument da bi omogu-}ili prelazak u informativni i zabavni biznis.Telefonske kompanije su tvrdile da DSTU nije

dovoljna i da, ukoliko im se ne odobri ulazak u{ire trì{te isporuke informacija, ne}e mo}ida opravdaju enormne tro{kove nove infrastruk-ture (~itaj, opti~kih vlakana).

Zaustavimo se ovde. Uostalom, telefonskekompanije su oduvek bile isporu~ioci informa-cija. U stvari, ve}ina raznih RBOC-a pravi naj-ve}u zaradu od „ùtih stranica“ (registar svihfirmi u gradu). Ukoliko ove informacije pretvo-re u bitove i sprovedu ih do va{ih vrata, to je uredu. Ali, ukoliko bi ove informacije ~uvali uvidu bitova i vama ih slali elektronski, to bibilo ilegalno. Sudija Grin je to video na taj na-~in.

Iz ovog razloga lobisti su se morali sloì-ti da telefonske kompanije moraju biti u bizni-su isporuke elektronskih informacija da biopravdale tro{ak izgradnje regionalne fiber-opti~ke centrale. Bez novih izvora prihoda, ar-gument se nastavlja, bio bi manjak podsticaja dase napravi ova velika investicija. Argument jebio dobar i telefonske kompanije sada mar{ira-ju u informativni i zabavni biznis i, naravno,polaù opti~ka vlakna malo brè nego pre.

Mislim da je rezultat dobar jer }e koristi-ti potro{a~u, ali je argument bio bezrazloàn.Telefonske kompanije sada mogu biti uhva}enekako veruju u naizgled dobre argumente protivsli~nih zakona. Nama ne trebaju ogromni propu-sni opsezi da bi preneli ve}inu informativnihi zabavnih usluga. U stvari, skroman opseg od 1.2do 6.0 miliona bps (bitova u sekundi) sasvim je do-voljan za ve}inu postoje}e multimedije. Jo{ uveknismo po~eli da razumemo niti da naziremo krea-tivni potencijal 1.2 do 6 miliona bps. Dok su, to-kom deset godina, advokati i direktori pritiska-li sudiju Grina, zaboravili su na ogromnu i ve}ugra|enu infrastrukturu: bakarne parice.

Malo ljudi shvata koliko je zapravo dobra

34 35

bakarna linija. Tehnika zvana ADSL11

(asimetri~na digitalna pretplatni~ka petlja)omogu}ava slanje velikih koli~ina podatakakroz relativno kratke bakarne linije. ADSL-1moè da obezbedi slanje 1.544 miliona bps u i64.000 bps iz 75 procenata ameri~kih i 80 proce-nata kanadskih ku}a. ADSL-2 ide brè od 3 mili-ona bps, a ADSL-3 preko 6 miliona bps. ADSL-1 jedovoljan za prenos video signala VHS kvaliteta.

Ovo nije dugoro~no re{enje za ku}nu isporukumultimedije, ali je zanimljivo {to je ignorisano utolikoj meri. Obja{njenje je bila visoka cena popretplatniku. Ali taj tro{ak je rezultat ve{ta~-ki malih obima. âk i ako je tro{ak stalno veli-ki, poput hiljadu dolara po ku}i, u pitanju je ra-stu}i broj, koji se moè ra~unati po ku}i, kako seljudi budu pretpla}ivali. [to je jo{ bitnije, mno-gi Amerikanci bi bili voljni da plate hiljadu ivi{e dolara tokom tri ili ~etiri godine, ukolikobi usluge bile interesantne, dele}i tako po~etnetro{kove. I dok je opti~ko vlakno sigurno budu}-nost, puno stvari moèmo uraditi i nau~iti sa da-nas postoje}im bakarnim centralama.

Mnogo ljudi ignori{e bakarni stepenik.Oni kupuju opti~ka vlakna u velikim koli~ina-ma, uz hitnu potrebu i zahteve, zarad bezgrani~-nog opsega, ne bi li odràli svoju kompetitivnuo{tricu, ne prime}uju}i da }e majka priroda ikomercijalni interesi, u ve}oj meri od zakonskeodredbe, doprineti da opti~ko vlakno postaneprirodna stvar. Kao psi po vru}ini, pobornicivelikog kapaciteta miri{u svaku politi~kupriliku za mreè velikog opsega, kao da je u pi-tanju nacionalni imperativ ili gra|ansko pra-vo. U principu, neograni~eni propusni opseg mo-è posedovati paradoksalan i negativan efekatpretrpavanja ljudi sa isuvi{e bitova i mogu}no-sti da periferne ma{ine ispadnu bespotrebnoglupe. Posedovanje neograni~enog opsega te{ko da

bi bila pogre{na i lo{a stvar, ali, poput slobod-nog seksa, ne mora biti ni suvi{e dobra. Da listvarno to èlimo i da li su nam potrebni ovi bi-tovi?

Manje zna~i vi{e

Ova izreka arhitekte Mies van der Roheapronalazi svoj put kroz sve vi{e i vi{e lekcija,zahvaljuju}i kojima sam saznao o koli~ini in-formacija koje je potrebno preneti i o na~inimana koje se one doìvljavaju. Ova izreka je skorouvek istinita kada su u pitanju novi mediji u ru-kama po~etnika. Po~etnici zaista ne razumejuzbog ~ega „manje zna~i vi{e“.

Uzmimo, na primer, ku}nu video-kameru. Ka-da prvi put dobijete i koristite kamkorder, naj-verovatnije }ete puno panovati i zumirati, is-probavaju}i simultano sve nivoe slobode koju stetek otkrili. Rezultat je manijakalan i istrzanku}ni video, obi~no nepodoban za prikazivanje(on ~ak i familiji smeta i dosa|uje beskrajnim{venkovima i zumovima). Kasnije, kako vremeprolazi, postajete smireniji i koristite ove no-ve vrste slobode mnogo umerenije i re|e.

Suvi{e slobode je tako|e imalo lo{ efekatna izlaz iz na{eg laserskog {tampa~a. Mogu}nostizmene fontova i njihove veli~ine predstavljaisku{enje koje zaga|uje mnogo dana{njih univer-zitetskih i poslovnih dokumenata, u kojima seintenzivno me{aju serifna i neserifna pismasvih vrsta i veli~ina: normal, bold, kurziv (ita-lic), sa i bez senki. Potrebno je malo poznavanjatipografije da bismo shvatili kako je kori{}e-nje samo jednog tipa slova mnogo adekvatnije i daveli~inu slova treba retko menjati. Manje moèzna~iti vi{e.

36 37

Propusni opseg je sli~an. Postoji rastu}a ilo{a dogma koja nam govori da treba da koristimovelike opsege samo zbog toga {to su nam dostupni.Stvarno postoje neki prirodni zakoni u vezi pro-pusnog opsega, koji nam sugeri{u da prosle|iva-nje vi{ka bitova nekome – nije mnogo druga~ijeili logi~nije od poja~avanja radija da bi se dobi-lo vi{e informacija.

Na primer, 1.2 miliona bps je u 1995. pragonoga {to nazivamo videom VHS kvaliteta. Iditenapred i slobodno ga udvostru~ite ili utrostru~i-te, ukoliko èlite televiziju ve}eg kvaliteta. Te-{ko je smisliti na~in da se iskoristi vi{e od 6miliona bps po osobi, za isporuku sveìh i ma-{tovitih usluga, ukoliko ih uop{te posedujemo.

Novi informativni i zabavni servisi ne ~e-kaju na opti~ko vlakno do ku}e; oni ~ekaju na{uma{tu.

Kompresovati 100.000 bitova u 1

Odnos izme|u propusnog opsega i kompjuteraje suptilan. Razmena na relaciji propusni opseg –kompjuter je ovih dana o~igledna u video-telefo-nima i u ne{to skupljim video-konferencijskimsistemima. Zbog toga {to vr{ite prora~une na obakraja linije, moète slati manje bitova napred inazad. Kada biste potro{ili deo novca na procesi-ranje digitalnog videa na svakom kraju, time gakompresuju}i i dekompresuju}i, koristili bistemanje kapaciteta kanala i u{tedeli na prenosu.

Generalno govore}i, digitalni video je pri-mer kompresije, bez obzira na sadràj informa-cija. Ljudi koriste iste tehnike kompresije zako{arka{ku utakmicu, intervju u stilu TedaKopela, i za Dèjms Bond jurnjavu. Ne morate bi-ti kompjuterski stru~njak da biste pretpostavi-li da svaki od ovih programa dovodi do vrlo raz-

li~itih pristupa kompresiji podataka. Ubrzo po-{to osmotri sadràj, neko moè kompresovatipodatke na vrlo razli~ite na~ine. Obratite pa-`nju na slede}i primer, uzet iz razgovora na rela-ciji ~ovek – ~ovek.

Zamislite {est ljudi koji ve~eraju sede}i zastolom; oni su duboko za{li u zajedni~ku raspravuo, recimo, osobi koja nije prisutna. U jednom momen-tu, tokom tog razgovora o gospodinu X, pogledao samsvoju suprugu i namignuo joj. Posle ve~ere vi }etemi pri}i i re}i: „Nikolas, video sam da namigujeteEleni. [ta ste joj to kazali?“

Ja }u vam objasniti da smo ve~erali sa gospo-dinom X-om pre dve no}i, kada nam je on objasnioda je nasuprot... on u stvari... i ljudi bi mogli dapomisle..., ali ono {to je stvarno odlu~io je...itd. 100.000 bitova (ili sl.) kasnije, ja sam u sta-nju da vam kaèm o ~emu sam zapravo komuniciraosa svojom ènom pomo}u 1 bita (nadam se da mi nezamerate {to mig posmatram kao slanje 1 bitakroz etar).

Ono {to se zapravo desilo u ovom primeru je-ste da su predajnik (ja) i prijemnik (Elena) posedo-vali nekakvo zajedni~ko znanje i tako komunikaci-ja izme|u nas dvoje moè biti kratka. U ovom prime-ru ja sam ispalio odre|eni bit kroz etar i on se ra-{irio u njenoj glavi, prizivaju}i mnogo ve}u koli-~inu informacija. Kada me pitate {ta sam rekao,primoran sam da vam isporu~im svih 100.000 bito-va. Time gubim 100.000/1 kompresiju.

Postoji pri~a o paru koji je znao stotine pr-ljavih viceva tako dobro da je bilo dovoljno da jednodrugom nabrajaju brojeve. Par cifara bi prizvalocelu pri~u i slalo jedno ili drugo u nekontrolisa-ni smeh. Prozai~nija upotreba ovog metoda kompre-sije podataka je pretvaranje re~i, koje se ~esto kori-ste, u brojeve i slanje tih par bitova umesto nizovaslova. Izvesno je da }emo vi|ati sve vi{e i vi{e ta-kvih tehnika kako propusni opseg budemo zamenjiva-li deljenim znanjem. Sabijanje informacija ne samoda smanjuje cenu prenosa bitova ve} {tedi i na{e

38 39

vreme.

Ekonomija prodaje

U slu~aju dana{njih metoda za naplatu tele-fonskih razgovora, bio bih prinu|en da platimsto hiljada puta vi{e, da bih poslao svoju pri~uo gospodinu X-u vama, nego kada bih je slao Eleni.Telekomunikacijske kompanije ne}e dobiti ni-{ta od slanja manje koli~ine bitova. Trenutniekonomski model telefonije zasniva se na napla-ti po sekundi ili po bitu, bez obzira {ta je tajbit.

Pravo pitanje u razumevanju ekonomije pro-pusnog opsega jeste: da li neki bitovi vrede vi{eod drugih? Odgovor je vrlo jasan – vrede. Ne{tokomplikovanije pitanje glasi: da li bi vrednostbita trebalo da zavisi od njegovog su{tinskog ka-raktera (filmski bit, konverzacijski bit ilipejsmejker bit) ili od toga ko ga koristi? Ili ka-da? Ili kako?

Ve}ina ljudi, uklju~uju}i tu i one iz ~asopi-sa Nacionalna Geografija (National Geograph-ic), sloì}e se da {estogodi{nje dete koje uzimaslike iz njihove arhive za svoj doma}i zadatak tre-ba da ih dobije sasvim, ili skoro besplatno. Nasu-prot tome, ako bih ja te iste slike koristio za ne-ki papir ili poslovni plan, trebalo bi da platimfer cenu i ~ak da ekstra doplatim za nov~anu po-dr{ku {estogodi{njacima. Sada bitovi ne samo daimaju razli~itu vrednost ve} ta vrednost varira uzavisnosti od toga ko ih i kako koristi. Odjedan-put su tu dobrostoje}i bitovi, maloletni bitovi ihendikepirani bitovi. Kongres }e morati da budevrlo kreativan da bi napravio okvir za pravednisistem.

Razli~ito napla}ivanje bitova nije novastvar. Imam ra~un kod Dau Dòunsa, koji kori-

stim da bih se uklju~io na berzu. Moj ra~un se za-tvara posle petnaest minuta. Ako èlim da dopu-nim kvote, poput mog osamdeset{estogodi{njegujaka, trebalo bi da platim razumnu sumu DauDòunsu ili mom ujaku. Ovo je savremeni ekviva-lent razlike u ceni izme|u vazdu{nog i kopnenogpo{tanskog saobra}aja, bitova koji stiù avio-nom i onih koji stiù vozom.

U slu~aju informacija koje se isporu~uju urealnom vremenu (eng. real-time), zahtevi propu-snog opsega su diktirani od strane medijuma sakojeg se emituju informacije. Ako obavljam tele-fonski razgovor sa vama, besmisleno bi bilo damoj glas stiè brè nego {to govorim. Isporu~i-vati ga sporije ili sa zaka{njenjem – ne bi se mo-glo tolerisati. âk i ka{njenje od ~etvrt sekun-de, u slu~aju satelitske telefonske veze, smeta ve-}ini ljudi.

Ali, ukoliko snimim svoju poruku na trakui èlim da vam je po{aljem, a poziv pla}am pominuti, sigurno je da bih èleo da protok bude sa{to vi{e bitova u sekundi. Ovaj ose}aj je poznatljudima koji se loguju {irom zemlje i usisavajupodatke u svoje leptope ili ih izbacuju iz njih.Samo par godina ranije, 2.400 boda je smatrano zavrlo dobru brzinu. Danas 38.400 bps postaje uobi-~ajena brzina i rezultira 94 posto niòm napla-tom telefona.

Sre}om po telefonske kompanije, vi{e od 50procenata telefonskog prometa preko Pacifika i30 procenata preko Atlantika jesu faks podaci ko-ji idu brzinom od 9.600 bps, umesto 64.000 – koja jeisto tako dostupna.

Zvezde i petlje

Nije samo propusni opseg kanala bitan ve} injegova konfiguracija. Jednostavno gledaju}i, te-

40 41

lefonski sistem predstavlja „zvezdu“, mreù ukojoj sve linije zra~e iz jedne ta~ke, kao avenijeu Va{ingtonu ili bulevari u Parizu. Postojistaza od va{e ku}e do najblièg telefonskog raz-vodnika. Ukoliko biste hteli, mogli bi pratitiparice sve do lokalne razvodne kutije.

Kablovska televizija je, nasuprot tome, na-pravljena kao „petlja“, poput reda novogodi{njihsijalica, koji ide od ku}e do ku}e. Ove mreè, zve-zde i petlje su svoj oblik vrlo prirodno uzele oduskog opsega parica i {ireg opsega koaksijalnogkabla. U prvom slu~aju, svakoj ku}i je isporu~enaposebna linija niskog propusnog opsega. A u dru-gom, veliki broj doma}instava deli zajedni~kiservis {irokog kapaciteta.

Arhitektura zvezdi i petlji je tako|e vo|e-na prirodom sadràja. U slu~aju telefonske mre-è, svaki razgovor je druga~iji i bitovi koji iduka jednoj ku}i nemaju nikakve veze sa drugima. Toje sistem ~ija se priroda zasniva na komunikaci-ji od jedne ta~ke do druge. U slu~aju televizije,susedi dele programski sadràj, pa je bilo sasvimlogi~no da se primeni sistem novogodi{njeg dr-veta, od jedne ka vi{e ta~aka. Konvencionalnamudrost kablovskih operatera uveliko kopira ze-maljsko emitovanje, onakvo kakvo poznajemo, po-meraju}i televiziju iz etra u svoje ìce.

Me|utim, konvencionalna mudrost je samoto: konvencionalna. Budu}nost isporuke televi-zijskog programa se radikalno menja i ne}ete bi-ti zadovoljni ni ponu|enim izborom va{em suse-du, a ni potrebom da se ne{to gleda u odre|enovreme. Iz ovog razloga kablovske kompanije raz-mi{ljaju sve vi{e kao telefonske, sa dosta raz-vodnika i direktnih veza. U stvari, za dvadeset ipet godina ne}e postojati razlike izme|u telefo-na i kablovske televizije, ne samo u korporativ-nom smislu ve} i u samoj arhitekturi mreè.

Sve ìce }e eventualno biti vezane kao zve-

zde. Petlje }e biti kori{}ene u lokalnim pod-ru~jima ili u obliku beì~nog emitovanja, gdedistribucioni medijum po pravilu prolazi krozsva doma}instva odjednom. GM Hjuz Elektroniks(GM Hughes Electronics) svoj satelitski baziranDIREKTV (DIRECTV) sistem naziva „proizvolj-nim cevovodom“ i re}i }e vam kako je njihov sate-litski sistem direktne emisije – kablovska mre-à koja prolazi kroz svaku ku}u u SjedinjenimDràvama. Ovo je svakako istina. Upravo u ovommomentu, ukoliko ovo ~itate u Sjedinjenim Drà-vama, 1 milijarda bps pada na vas iz te Hjuzovepti~ice, osim ukoliko se ne nalazite ispod olov-nog ki{obrana.

Pakovanje bitova

Mnogi ljudi koji su po{li putem digital-nog bivanja razmi{ljaju o propusnom opsegu kao ocevima. Razmi{ljanje o bitovima kao atomimasvodi se na velike i male cevi, slavine i hidran-te. Op{teprihva}eno pore|enje jeste da je kori-{}enje opti~kog vlakna poput pijenja vode iz va-trogasnog creva. Analogija je konstruktivna, alii zbunjuju}a. Voda te~e ili ne te~e. Koli~inu ko-ja izlazi iz creva moète regulisati zatvaranjemventila. Ali, ~ak i kada se mlaz iz creva svede nakapljanje, atomi vode se kre}u u grupama.

Bitovi su druga~iji. Ski lift moè bitibolja analogija. Lift se kre}e konstantnom brzi-nom, dok se vi{e ili manje ljudi penje ili sila-zi. Sli~no tome, vi sme{tate odre|en broj bitovau paket i onda pu{tate taj paket u kanal, koji jesposoban da ga isporu~i brzinama od nekolikomiliona bitova u sekundi. Sada, ako ja ubacim pa-ket od 10 bitova svake sekunde u brzi kanal, mojefektivni propusni opseg je 10 bps, a ne brzina ka-nala.

42 43

Iako se ovo ~ini bespotrebnim, to je u prin-

cipu pametan potez, jer i drugi ljudi ubacuju pake-

te u isti kanal – ovo je osnova takvih sistema kao

{to su Internet i ATM (asinhroni transfer mod,

na~in na koji }e u bliskoj budu}nosti raditi sve

telefonske mreè). Umesto zauzimanja cele tele-

fonske linije, kao {to sada radite za glas, paketi

}e biti sme{tani u red sa imenima i adresama za-

ka~enim za njih, tako da }e znati kada i gde da se

skinu sa ovog ski lifta. Pla}a}ete za pakete, ne za

minute.

Jo{ jedan na~in da posmatrate isto paketi-

ranje propusnog opsega: najbolji metod da se isko-

risti milijardu bitova u sekundi jeste koristi-

ti hiljadu bitova u milionitom delu sekunde, mi-

lion bitova u hiljaditom delu, ili sli~no. U slu-

~aju televizije, na primer, razmi{ljajte o prije-

mu jednog sata videa za samo nekoliko sekundi, na-

suprot principu slavine.

Umesto da se svakome prenosi na hiljade te-

levizijskih programa, mo`da bi bilo bolje ispo-

ru~iti po jedan program svakoj osobi u hiljadi-

tom delu realnog trajanja. Ovaj pristup u potpu-

nosti menja na~in na koji razmi{ljamo o emito-

vanju medija. Emisija ve}ine bitova ne}e imati

apsolutno ni{ta sa brzinom kojom ih mi konzu-

miramo kao ljudska bi}a.

3. Slanje bitova

[ta nije u redu sa ovom slikom?

Kada gledate televiziju, da li se àlite narezoluciju slike, oblik ekrana ili kvalitet po-kreta? Verovatno ne. Ako se uop{te àlite, to jesigurno na ra~un programa. Ili, kao {to BrusSpringstin kaè: „Pedeset i sedam kanala, a ni-{ta na TV-u.“ Ipak, sav razvoj televizije je pre-cizno usmeren ka pobolj{anju prikaza, nasuprotpobolj{anju sadràja.

Godine 1972. nekoliko japanskih vizionarase upitalo koji je slede}i evolucijski korak uoblasti televizije. Do{li su do zaklju~ka da }eto biti ve}a rezolucija, pretpostavljaju}i da }eprelaz sa crno-belog na kolor biti pra}en televi-zijom filmskog kvaliteta, tj. televizijom visokedefinicije (HDTV). U analognom svetu to je biologi~an na~in da se nastavi razvoj televizije iupravo je to ono na ~emu su Japanci radili slede-}ih ~etrnaest godina, nazivaju}i ga Haj-Vi`n(eng. Hi-Vision).

Tokom 1986. Evropa je bila alarmirana raz-vojem japanske dominacije u novoj generaciji te-levizije. Jo{ gore, Sjedinjene Dràve su prihva-tile Haj-Vi`n i udruìle se sa Japancima u na-porima da ga proguraju kao novi svetski standard.Mnogi dana{nji zagovara~i ameri~kog HDTV-a i

44 45

ve}ina neonacionalista zaboravlja na pogre{anpotez podr{ke japanskom analognom sistemu. Po-put ~istog za{titni~kog ~ina, Evropljani su gla-sali protiv Haj-Vi`na, ~ine}i svima nama veli-ku uslugu, dodu{e iz pogre{nog razloga. Oni suonda krenuli da razvijaju svoj li~ni analogniHDTV sistem – HD-MAC, koji je, po mom mi{lje-nju, ne{to lo{iji od Haj-Vi`na.

U bliòj pro{losti SAD su se, poput uspa-vanog dìna, probudile i pristupile HDTV pro-blemu sa istim analognim pristupom kao i osta-tak sveta, postaju}i tre}i po redu koji budu}nosttelevizije vide kao ni{ta drugo do problem kva-liteta slike i, {to je jo{ gore, pristupili su re-{avanju tog problema sa zastarelim analognimtehnikama. Svi su mislili da je pobolj{ani kva-litet slike dobar pravac za razvoj. Naàlost, ni-je tako.

Ne postoji dokaz kojim bi se potvrdila tvrd-nja da konzumenti vi{e cene bolju sliku nego bo-lji sadràj. Ovo je posebno istina kada se ima uvidu da sva do sada ponu|ena re{enja za HDTV ~aki ne moraju rezultirati dovoljno primetnim po-bolj{anjem slike, u pore|enju sa televizijom stu-dijskog kvaliteta koja je danas dostupna (koju vi,najverovatnije, nikada niste ni videli i ne mo-ète ni slutiti koliko je dobra). HDTV na tre-nutnom nivou HD-a je sme{an.

Poslednje }e postati prvo

Tokom 1990. prisustvovali smo razlazu Japa-na, Evrope i Sjedinjenih Dràva, koji su krenuli upotpuno razli~itim pravcima po pitanju naprednetelevizije. Japan je do tog momenta investirao urazvoj HDTV-a osamnaest godina razvoja i novca.Tokom tog perioda Evropljani su videli kako imkompjuterska industrija klizi iz ruku i odlu~ili

su da im se ne desi isto i sa televizijom. Sjedinje-ne Dràve, koje u principu nisu ni imale televi-zijsku industriju, na HDTV su gledale kao na sjaj-nu priliku za ponovni ulazak u trì{tepotro{a~ke elektronike, od kojeg su pre toga odu-stale kratkovide kompanije, kao {to su Vesting-haus (Vestinghouse), RCA i Ampeks (Ampex).

Kada je Amerika prihvatila izazov pobolj-{anja televizijske tehnologije, digitalna kom-presija je bila na suvi{e ranom nivou razvoja dabi bila o~igledna vodilja te akcije. Tako|e, pro-tagonisti – proizvo|a~i TV opreme – jednostavnosu bili pogre{ni igra~i. Za razliku od mladihdigitalnih kompanija, kao {to su Epl (Apple) iSan Majkrosistems (Sun Microsystems), kompani-je za televizijsku tehnologiju bile su steci{teanalognih misli. Za njih je televizija predsta-vljala slike a ne bitove.

Ali ubrzo posle bu|enja Amerike 1991, sko-ro preko no}i, svi su postali zagovara~i digital-ne televizije, pod vo|stvom korporacije Dène-ral Instrjument (General Instrument Corp.). Zamanje od {est meseci, bukvalno je svaki ameri~kipredlog za HDTV pre{ao sa analognog na digital-ni. Bilo je dovoljno dokaza da }e digitalna obra-da signala opravdati tro{kove, protiv ~ega jeEvropa bila sve do februara 1993.

U septembru 1991. obratio sam se, za vremeru~ka, mnogim ~lanovima kabineta predsednikaFransoa Miterana. Mo`da zbog toga {to francu-ski govorim samo kao drugi jezik, nisam uspeo daih ubedim da ih ne teram da odustanu od svog „vo|-stva“, kako su ga oni zvali, ve} da se oslobode „om-~e oko vrata“, kako sam ja to nazivao.

Prilikom svog susreta sa japanskim premi-

46 47

12 Xerox Palo Alto Research Center – famozne labo-ratorije odgovorne za mnogobrojne tehnolo{ke proboje:laserski prin-ter, ravni ekran, objektno orijentisanoprogramiranje, itd. (prim. prev.)

jerom Ki~i Mijacavom, 1992, on je bio iznena|enspoznajom da je Haj-Vi`n zastareo. Margaret Ta-~er me je isto tako slu{ala. Najzad, krajem 1992,ovaj period je zavr{en smelim potezom DònaMejdòra da stavi veto na odobrenje 600 milionaekija (800 miliona dolara) ogranku za HDTV pro-gram. Evropska unija (tada jo{ Evropska zajedni-ca) napokon je donela odluku da napusti analogniHDTV, u korist digitalne budu}nosti.

Japanci sada sasvim dobro znaju da je budu}-nost u digitalnoj TV. Kada je Akimasa Egava, ne-sre}ni generalni direktor administrativnog bi-roa za po{tu i telekomunikacije, u februaru 1994.predloìo da se Japan pridruì digitalnom sve-tu, vode}i ljudi japanske industrije su ga slede}egdana naterali da proguta svoje re~i. Japan je po-tro{io toliko puno javnog novca na HDTV da ne bismeo tako javno da isti~e svoje gubitke.

Jasno se se}am tih dana u kojima su se predsed-nici velikih kompanija potro{a~ke elektronikezaklinjali da stoje iza dobrog starog analognogHaj-Vi`na, govore}i da je zamenik ministra si{aosa uma. Morao sam da drìm svoj digitalni jezik zazubima kada su po~eli da pri~aju suprotno, jer samsvakog od njih li~no poznavao. Sa~uvati lice zna-~i – imati ih dva.

Prava tehnologija, pogre{ni prob-lemi

Dobra vest je da u Sjedinjenim Dràvamaprimenjujemo ispravnu tehnologiju za budu}nosttelevizije, dakle digitalnu. Lo{a vest je da i da-lje bezumno radimo na pogre{nim problemima:kvalitetu slike, broju frejmova u sekundi (eng.

frame rate) i obliku ekrana (tzv. aspekt ratio –odnos ivica ekrana). Jo{ gore, poku{avamo da jed-nom za svagda odredimo ove vrednosti kao kon-stantne, gube}i iz vida veliku prednost digital-ne tehnologije koja upravo leì u ~injenici dato ne moramo raditi.

âk i analogni svet postaje manje tvrdoglav.Svi koji su putovali po Evropi znaju za grozanproblem transformatora, prilago|avanje sa 220volti na na{e ure|aje koji rade na 110 volti. DonEstrid`, {ef u IBM-u i otac IBM PC-ja, jednogdana je bio na parkirali{tu kompanije Boka Ra-ton (Boca Raton), iz Floride, i zahtevao je da PCne haje da li }e napon biti 110 ili 220 volti. Ovaprili~no nerealna komanda je izvr{ena ubrzo po-tom i danas se skoro svaki personalni ra~unarmoè priklju~iti na {irok spektar izvora napa-janja. Jedan od na~ina na koje ovo moè da se po-smatra jeste da se Estridòvom zahtevu iza{lo ususret tako {to je u ma{inu uba~ena inteligen-cija (neka priklju~ak brine o onom o ~emu suprethodno brinuli ljudi). A sada ide poruka TVproizvo|a~ima.

Vi|a}emo sve vi{e i vi{e sistema koji }emo}i da se prilagode ne samo naponima od 110 i220 V, 60 i 50 Hz ve} i brzini iscrtavanja linija,broju frejmova (u sekundi) i odnosu ivica ekrana.Ekvivalentna stvar se ve} de{ava sa modemima,koji izvr{e veliku koli~inu tzv. rukovanja jedansa drugim, ne bi li uspostavili najbolji mogu}iprotokol komunikacije. Gledaju}i dalje, istasvar se de{ava u e-po{ti (elektronskoj po{ti),gde sistemi koriste veliki broj protokola za pro-sle|ivanje poruka izme|u razli~itih ma{ina, save}im ili manjim uspehom – ali nikad potpunobezuspe{no.

48 49

13 Tzv. „set-top box“ je ure|aj, uz pomo} kojeg imatepristup pomenutim „Video On Demand“ TV uslugama (prim.

14 Knjiga, izdata po~etkom 80-ih, koja je na popularanna~in (iznutra) opisivala proces dizajniranja jednog kom-pjutera (prim. prev.)

Biti digitalan je stav budu}nosti. Ne mora-te staviti ta~ku iznad svakog i i crticu na svakot. Moète graditi veze za budu}u ekspanziju irazvijati protokole tako {to }e se nizovi bitovasami me|usobno sporazumevati. Predvodnici di-gitalne televizije su ignorisali ova svojstva. Nesamo da rade na pogre{nom problemu, visokoj de-finiciji, ve} uzimaju sve ostale varijable i tre-tiraju ih poput 110 volti u fenu za kosu.

Argumenti u vezi sa „preplitanjem“ (inter-lejsom) jesu savr{en primer. TV radi sa 30 frej-mova u sekundi. Svaki frejm se sastoji od dva tzv.polja, svako od njih sa polovinom iscrtanih li-nija (parnih i neparnih). Dakle, jedan video-frejm je sa~injen od dva polja me|usobno pomere-nih za jednu sken liniju i sa vremenskim razma-kom od {esnaestine sekunde. Kada gledate televi-ziju, vi vidite 60 polja u sekundi (tako da je po-kret gladak), me|usobno „isprepletanih“, alisvako od njih sadrì samo polovinu slike. Rezul-tat svega ovoga je da vi vrlo ~isto vidite visoko-kvalitetan pokret i stati~ne objekte sa samo po-lovinom propusnog opsega – sjajna ideja za emito-vanje televizije u analogno doba, kada je propusniopseg bio dragocen.

Dilema dolazi sa kompjuterskim prikazom,gde preplitanje postaje besmisleno i {tetno popokretne likove. Kompjuterski displeji treba dabudu ta~niji ({to podrazumeva ve}u rezoluciju idobru vidljivost izbliza), jer pokret igra sasvimdruga~iju ulogu kod na{ih izbliza posmatranihkompjuterskih ekrana. Dovoljno je re}i da pre-plitanje nema nikakve budu}nosti u okviru kom-pjutera i da predstavlja anatemu za svakog kom-pjuterskog inènjera.

Preplitanje }e umreti prirodnom smr}u.Doneti zakon protiv njega ne bi bilo razumnije odzakona protiv plave boje. Digitalni svet je mnogoelasti~niji od analognih domena, jer u njemu sig-

nali mogu da nose sve vrste dodatnih informacijao samima sebi. Ra~unari mogu da procesiraju ipostprocesiraju signale, dodaju i oduzimaju pre-plitanje, menjaju broj frejmova i modifikuju od-nos stranica prikaza da bi prilagodili pravouga-onu formu odre|enog signala obliku datog disple-ja. Iz ovog razloga, bolje bi bilo da stvaramo {toje mogu}e manje despotski fiksiranih standarda,ako ni zbog ~ega drugog onda zbog toga {to }e se zane{to {to danas zvu~i logi~no sutra ispostavitida je besmislica.

Izmenljivo poput ameri~kog ustava

Digitalni svet je su{tinski izmenljiv. Mo-è da raste i da se menja kontinualnije i u ve}ojmeri organski nego prethodni analogni sistemi.Kada kupite nov TV aparat, vi bacate stari iusvajate potpuno novi. Nasuprot tome, kada pose-dujete kompjuter, vi ste navikli na dodavanje de-lova, hardvera i softvera, umesto da promenitesve zarad male nadogradnje. U stvari, sama re~ na-dogradnja nosi u sebi digitalni prizvuk. Mi sesve vi{e i vi{e prilago|avamo pobolj{avanjukompjuterskih sistema, nabavljanju boljeg ekra-na, instaliranju boljeg zvuka i o~ekivanju od na-{eg softvera da radi bolje. Za{to televizija ni-je takva?

Bi}e. Danas smo se zaglavili sa tri analog-na TV standarda. U SAD i Japanu koristimoNTSC ({to zna~i Nacionalni Komitet za Tele-vizijske Sisteme, iako }e vam Evropljani zlobnore}i da to zna~i ”Never The Same Color” – „Nika-da ista boja“). PAL (Linija sa promenljivomfazom) dominira Evropom i pra}en je u Francu-skoj SECAM-om (SEquential Couleur Avec Me-moire); Amerikanci ponovo u {ali kaù da to ustvari zna~i „Something Essentially Contrary

50 51

to America“ – „Ne{to zaista suprotno Americi“.Ostatak sveta vrluda, koriste}i jedan od ova trisistema u svom ~istom ili izmenjenom obliku, saskoro istom logikom kao {to je nacionalni izbordrugog jezika.

Biti digitalan pruà mogu}nost nezavi-snosti u odnosu na ograni~enost standarda. Akova{ TV ne govori odre|enim dijalektom, vero-vatno }ete morati da obi|ete lokalnu kompjuter-sku prodavnicu i kupite digitalni dekoder, kao{to bi danas kupili softver za va{ PC.

Ako je rezolucija va`na varijabla, onda je re-{enje u izgradnji promenjljivog sistema, a ne nekogkoji je vezan za odre|eni broj sken linija koje da-nas lako moèmo prikazati. Kada ~ujete nekog kakopri~a o 1.125 ili 1.250 sken linija, ne postoji ni-{ta magi~no u tim brojevima. Oni su samo blizumaksimalnog prikaza, kojeg danas moèmo dobitina katodnim cevima (CRT – eng. Cathode Ray Tube).Naime, na~in na koji su TV inènjeri posmatralisken linije u pro{losti – danas vi{e ne vaì.

Ranijih dana, kako je televizor postajao sveve}i, posmatra~ se pomerao sve dalje od njega, ko-na~no do kau~a za odmor. U proseku, broj sken li-nija po milimetru, koji je stizao do gledao~evezenice, bio je manje-vi{e konstantan.

Zatim, pribli`no oko 1980, do{lo je do na-gle promene. Ljudi su, iznenada, sa kau~eva pre-{li na stolove, uz doìvljaj posmatranja izblizaekrana od osamnaest in~a. Ova promena je okrenu-la naglava~ke razmi{ljanje o sken linijama, jervi{e nismo mogli da razmi{ljamo o broju skenlinija po slici (kao {to je slu~aj sa TV aparati-ma), ve} po in~u, kao {to to radimo sa papirom imodernim kompjuterskim displejima (ovdeKseroksov Palo Alto centar za istraìvanje,PARC12, dobija pohvale zbog toga {to je prvi po-

~eo da razmi{lja u linijama po in~u). Ve}i dis-plej zahteva vi{e linija. Naravno, ako zare|amoravne displeje, ima}emo mogu}nost da prikazuje-mo slike sa rezolucijom od desetine hiljada li-nija. Ograni~iti danas na{a razmi{ljanja na ot-prilike hiljadu – bio bi kratkovid potez.

Na~in da se sutra postigne masovno velikarezolucija jeste napraviti danas promenjljivisistem, koji u stvari niko od dana{njih igra~atrenutno ne predlaè. ûdno!

TV kao {alter za naplatu

Svi proizvo|a~i kompjuterskog hardvera isoftvera sude se sa kablovskom industrijom, {toi nije ~udno s obzirom da ESPN ima vi{e od 60miliona pretplatnika. Majkrosoft, SilikonGrafiks (Silicon Graphics), Intel, IBM, Epl,DEC (Digital) i Hjulet Pakard (HewlettPackard) sklopili su va`ne ugovore sa kablov-skom industrijom.

Uzrok ovog previranja je tzv. „set-top kuti-ja“ koja trenutno predstavlja tjuner, ali treba dapreraste u ne{to mnogo va`nije13. Ako se nastaviistim tempom kojim su se stvari do sada odvijale,uskoro }emo imati toliko razli~itih tipova set-top kutija koliko trenutno imamo daljinskihupravlja~a (jedan za kablovsku televiziju, drugiza satelit, tre}i za parice, po jedan za svaku UFVtransmisiju, itd). Uàsna je i sama pomisao natakav „{vedski sto“ nekompatibilnih set-top ku-tija.

Interesovanje za ovakvu kutiju poti~e odnjene potencijalne funkcije da, pored drugihstvari, sluì kao vrsta kapije kroz koju biprovajder (eng. provider) kutije i njenog inter-fejsa mogao postati ku}epazitelj, na taj na~in{to bi napla}ivao nadnice za informacije koje

52 53

15 Ameri~ka klasifikacija starosne cenzure (prim.

54 55

Pogovor

Tehnologija (ne) slobode

Knjigu Nikolasa Negroponta „Biti digita-lan“ svaki ~italac }e sigurno doìveti razli~ito.To }e zavisiti od mere u kojoj je neko „uronjen“ u{irokoisprepletano tkivo digitalnog doba – dobaeksplozivnog razvoja ra~unara i telekomunikacija,elektronskih medija i ~itave nove kulture, koja sena takvom tkivu pred na{im o~ima stvara i svako-dnevno menja. Iako prvi put objavljena pre skoro ~e-tiri godine, {to za ovu oblast predstavlja dugo vre-me, „Biti digitalan“ je do bola aktuelno {tivo, svo-jevrstan vodi~ kroz velegrad bitova i mreà kojenas polako ali sigurno upli}u u globalno pletivoinformacija i mogu}nosti, novih izazova, novihopasnosti i novih sloboda.

Na prvi pogled, Negropontova knjiga je mani-fest digitalne ere. Opisi i predvi|anja su mu pu-ni optimizma i ~vrste vere u stabilan i nezausta-vljiv tehnolo{ki i ukupni civilizacijski razvoj,u kojem su novi dometi mikroelektronike u punojslu`bi ~ovekove sre}e i blagostanja. Lako se moèdesiti da sumnji~avi ~italac – odrastao na doma-}im turbulentnim prostorima, sa sveìm utiscimao doskora neverovatnim zbivanjima i tragi~nim lo-movima koji su nas zadesili – pomisli kako je naiv-no verovanje autora u slobodu pojedinca, koja defi-nitivno trijumfuje podràna „kona~nom tehnolo-gijom slobode“, kako je ovde definisano nastupaju}e

56 57

informati~ko dru{tvo. On veruje da globalne tele-komunikacije i strahovit porast razmene svih vr-sta informacija izme|u ljudi {irom sveta neizbe-`no vode ujedinjavanju nacija i dràva, i formira-nju jedinstvene zemaljske ekonomije, politike, pa ivlade. „Globalna priroda digitalnog sveta ubrza-no }e smenjivati prethodne i one manje demarkaci-je. Neki ljudi ovo smatraju prete}im, a ja smatramda je to uveseljavaju}e“, kaè Negropont, tvrde}idalje da „vi{e od svega ostalog, moj optimizam do-lazi iz osnaùju}e prirode digitalnog na~ina ì-vota. Pristup, mobilnost i sposobnost da se uti-~e na promenu jesu faktori koji }e budu}nost u~i-niti tako razli~itom od sada{njosti. Informa-tivni autoput danas moè zvu~ati kao zabluda,ali on je prikrivena izjava o sutra{njici. On }epostojati, prevazilaze}i na{a najlu|a predvi|a-nja. Kako deca budu usvajala globalne informativ-ne resurse i kako budu otkrivala slobodu da bez do-zvola u~itelja rade sa njima, mi }emo biti na pu-tu da prona|emo novu nadu i dostojanstvo na me-stima gde su oni prethodno vrlo malo postojali.“

Amen.Po mnogim elementima konstrukcije i sadr-

àja dela autor je futurista, bolje re~eno futuro-log „optimisti~ke provenijencije“, koji se po ide-jama i na~inu konstrukcije scenarija bliske budu}-nosti pribliàva Naisbitt-u i Kahnu, ali izbegavada ulazi u dubinu „socijalno-ekonomske tektonike“,koja je neizbe`ni produkt zrelog informativnogdru{tva. Koliko je u pravu, te{ko je re}i. U svakompogledu, Negropont jasno defini{e „~vori{ta teh-nolo{kih promena“ i spektar dominantnih impli-kacija u sjajno razvijenom scenariju po~etka XXIveka, ve{to zaobilaze}i nesigurno tlo predvi|anjarizika katastrofa, koje su u ovoj problematici nesamo mogu}e ve} i nezaobilazne. Negropont se opre-deljuje za projekciju pozitivnih mogu}nosti, kojeprevazilaze najslobodniju ma{tu futurologa pret-

hodne generacije i duboko ulaze u domen tvrde na-u~ne fantastike. Uostalom, ve} je pokazano da ninajsmelija nau~na fantastika ne moè ni da sepribliì realnostima „eksplozije tehnologija“krajem ovoga veka.

Pa`ljivi ~italac uo~i}e obilje kritika kojeautor direktno, koncizno ali okrutno argumentova-no izri~e u smeru nekih dominiraju}ih pravacatehnolo{kog razvoja, vrlo prisutnih u vreme na-stanka knjige (1995), ali prisutnih i danas. Tako seNegropont obru{io na nepotrebno jurenje za tvrdimstandardima na polju {irokoformatne televizije(HDTV), ku}nih ra~unara, diskova i sl. Uvidev{i,bolje nego mnogi drugi „uski specijalisti“ veli-kih korporacija, brzi kraj klasi~nih medija i nji-hovo nu`no utapanje u fleksibilne mo}i ra~unara,britkim jezikom i jasnim argumentima on ukazujena istorijsku prirodu tehnolo{kog razvoja, kojikao da ima sve odlike biolo{ke evolucije koja sepodvrgava strogim zakonima nekog neodarvinizma.

îtaoca valja upozoriti da je knjiga pisana zaameri~ko trì{te, preciznije re~eno – za prose~-nog, akademski obrazovanog, porodi~nog Amerikan-ca. Otuda toliko primera i asocijacija koje su te-{ko razumljive neamerikancu, pa ~ak i Amerikan-cu koji ne ìvi u vreme nastanka dela – polovinomdevedesetih godina. Izdava~ se potrudio, gde god jebilo mogu}e i smisleno, da neke teè shvatljive aso-cijacije zameni razumljivim, ali to nije uspelosvuda. Iako ìvimo u realnom tehnolo{kom zao-statku za SAD, ve}ina autorovih pore|enja i aluzi-ja na aktuelna zbivanja u tehnologiji medija moèse uspe{no prepoznati. Prose~nom ~itaocu nije po-trebno posebno tehni~ko predznanje da bi razumeoovo delo i uìvao u njemu. Njegov „razgovorljiv“prozni stil je vrlo primamljiv i sli~an je na~inuna koji bi autor voleo da vidi kako kompjuteri ko-municiraju sa ljudima i otklanjaju potrebu u~enjagomile apstraktnih informacija i komandi, danas

58 59

jo{ uvek neophodnih za iole ozbiljnije kori{}enje~ak i najjednostavnijeg personalnog ra~unara.

„Biti digitalan“ sadrì tri dela. U prvompoglavlju, „Bitovi su bitovi“, autor obja{njava raz-like izme|u materijalnog, „atomskog“ sveta, i svetadigitalno „prevedenih“ informacija, koji nezau-stavljivo nastupa i prodire u sve oblasti ljudskogìvota i rada. Drugo poglavlje, „Interfejs“, razma-tra probleme komuniciranja ~oveka sa ra~unarom.Autor ovde briljantno anticipira naredni razvojodnosa ~ovek–ra~unar u neposrednoj budu}nosti, gde}e dominirati prepoznavanje ljudskog govora i poja-va ve{ta~ke inteligencije.

U poslednjem poglavlju, „Biti digitalan“, iz-neta je ma{tovita ali zrelo argumentovana vizijaìvota u potpunom informati~kom okruènju. Op-timizam Negroponta se ose}a u njegovim lucidnimprojektima transformacije koje }e informati~kodoba doneti kulturi, {kolstvu, ekonomiji, li~nomìvotu, ali i sudbini klasi~ne dràve i ljudskogdru{tva.

„Biti digitalan“ je hrabra, budu}nosti okre-nuta knjiga vrhunskog stru~njaka i neposrednog ak-tera najzna~ajnijih proboja u savremenoj tehnologi-ji ra~unarskih medija, pisana lako i razumljivo.Ovo nije bila prepreka da se ~itaocu ponudi obiljekorisnih informacija, saveta i komentara, ali ivrlo krupnih ideja i dilema koje }e, van svake sum-nje, obeleìti dominantne civilizacijske promenena po~etku tre}eg milenijuma.

Vigor Maji}

60 61

SADR@AJ

UvodParadoks knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

IBITOVI SU BITOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .151. DNA informacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .172. Nepropusni propusni opseg . . . . . . . . . . . . . .273. Slanje bitova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .414. Bit policija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .545. Me{ani bitovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .646. Bit biznis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75

IIINTERFEJS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .857. Tamo gde se sre}u ljudi i bitovi . . . . . . . . . .878. Grafi~ka persona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1009. 20/20 VR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11210. Gledanje i ose}anje . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12211. Mo`emo li razgovarati o ovome . . . . . . . . .13112. Manje je vi{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .142

IIIDIGITALNI @IVOT . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15313. Postinformativno doba . . . . . . . . . . . . . . .15514. Vrhunsko vreme je moje vreme . . . . . . . . . . .16315. Dobre veze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17416. Naporna zabava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18517. Digitalne bajke i uobra`enja . . . . . . . . . .19418. Novi e-kspresionisti . . . . . . . . . . . . . . . . .207

Epilog: godine optimizma . . . . . . . . . . . . . . . .214

62 63

prolaze kroz naplatnu rampu i dospevaju u va{uku}u. Ovo zvu~i kao unosan posao, ali nije sigur-no da li je u javnom interesu. Naàlost, sama set-top kutija je tehni~ki kratkovido osmi{ljena ipogre{no fokusirana. Trebalo bi da pro{irimosvoje vidike i pogledamo druge mogu}nosti, poput{irokonamenskih kompjuterskih re{enja, kojasu manje vlasni~ki orijentisana.

U nazivu „set-top kutija“ (eng. set-top box) –re~ kutija nosi sve pogre{ne konotacije, ali evoteorije. Na{ nezasit apetit za propusnim opse-gom postavlja, trenutno, na vode}e mesto kablov-sku televiziju, kao snabdeva~a velikog spektrainformativnih i zabavnih usluga. Kablovskeusluge danas uklju~uju set-top kutije samo iz tograzloga {to se samo jedan broj TV prijemnika mo-è priklju~iti direktno na kablovsku mreù.Ideja je da se, kad jednom ova kutija postane pri-sutna i prihva}ena, samo obogati dodatnimfunkcijama.

[ta nije u redu sa ovim planom? Jednostav-no je zaklju~iti. âk se i najkonzervativniji in-ènjeri slaù da }e razlike izme|u televizora ikompjutera biti eventualno svedene na perife-rijske ure|aje i na sobu u kojoj se nalaze. Bilo ka-ko bilo, ova vizija je ugroèna monopolisti~kimimpulsima kablovske industrije i pobolj{anjemkutije da kontroli{e 1.000 programa, od kojih, ubilo kojem momentu, 999 ne gledate (po pravilu).U unosnom sportu proizvodnje digitalne televi-zije – kompjuter je ozbiljno „nadigran“ u prvojrundi.

Ali njegov povratak }e biti trijumfalan.

TV kao kompjuter

Oboàvam da pitam ljude da li se se}ajuknjige „Duh nove ma{ine“, Trejsi Kider14. Neko-

ga ko je ~itao tu knjigu potom upitam da li moèda se seti imena kompjuterske kompanije o kojoj jere~ u knjizi. Jo{ uvek nisam nai{ao na nekoga kose setio. Dejta Dèneral (Data General – to je ta),Veng (Wang) i Prajm (Prime), nekad dobrostoje}ekompanije koje su se uveliko {irile, nisu imaleobzira prema otvorenim sistemima. Dobro se se}amsedenja za stolovima, za kojima su ljudi raspravlja-li kako }e sistemi u vlasni{tvu biti u velikojkompetitivnoj prednosti. Ako biste bili u stanjuda napravite sistem koji bi ujedno bio popularan ijedinstven, okon~ali bi takmi~enje. Mada zvu~i lo-gi~no, potpuno je pogre{no, i zbog toga Prajm vi{ene postoji, a druga dva su samo senke onoga {to sunekada bili. Upravo to je razlog zbog kojeg danasEpl menja svoju strategiju.

„Otvoreni sistemi“ su bitan koncept kojitestira nadmeta~ki duh na{e ekonomije i ujednoizaziva sisteme u vlasni{tvu i uveliko ra{ire-ne monopole. Naravno, danas on pobe|uje. U otvo-renom sistemu takmi~imo se na{om imaginaci-jom, a ne klju~em i bravom. Rezultat se ne ogledasamo u velikom broju uspe{nih kompanija ve} i uve}em izboru pred potro{a~em i jo{ okretnijimkomercijalnim sektorom, sposobnim za munjevitrast i razvoj. Pravi otvoreni sistem je u javnomvlasni{tvu i uveliko je dostupan, kao temelj nakojem svako moè da gradi.

Razvoj personalnih ra~unara se odvija takobrzo da PC predstavlja budu}u televiziju otvorenearhitekture. Set-top kutija }e biti veli~ine kre-ditne kartice, koju }ete gurnuti u va{ PC i pre-tvoriti ga u elektronsku kapiju za kabl, telefonili satelit. Drugim re~ima, u budu}nosti ne}e po-stojati industrija televizora. To }e biti kompju-terska industrija: ekrani sa tonama memorije iogromnom koli~inom procesorske snage. Neki odovih proizvoda }e najverovatnije biti duga~ki vi-{e metara, a ne kao dana{nji osamnaestoin~ni

0 1

Pogovor autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .219

N.N.

Zahvalnice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .227

Pogovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .235

Vigor Maji}: Tehnologija (ne) slobode

Indeks pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .239

0 1

ekrani, koje }ete posmatrati radije u grupama negoindividualno. Me|utim, kakvi god bili, i dalje }emorati biti kompjuteri.

Razlog za ovo leì u ~injenici da ra~unaripostaju sve opremljeniji za video, sposobni da ob-ra|uju i prikazuju video kao tip podataka. Videopostaje deo svih, a ne samo nekih kompjutera, pri-menljiv u telekonferencijama, multimedijskimpublikacijama i raznim simulacijama. Ovo se de-{ava toliko brzo da }e spori puls razvoja televi-zije, pa ~ak i digitalne, biti u senci personal-nog ra~unara.

Na primer, ritam razvoja HDTV-a je sinhro-nizovan sa Olimpijskim igrama, kako bi bio in-ternacionalno prikazan u boljem svetlu: spekta-klu najve}eg sportskog doga|aja. Na normalnoj te-leviziji, recimo, ne moète videti hokejski pak.Iz tog razloga Japanci su odlu~ili da lansirajuHaj-Vi`n za vreme Letnjih olimpijskih igara uSeulu, 1988, a Evropljani su predstavili HD-MAC na Zimskoj olimpijadi u Albertvilu, 1992(da bi godinu dana nakon toga potpuno prekinulirazvoj).

Ameri~ki HDTV akteri su predloìli Let-nje olimpijske igre u Atlanti, 1996, za promoci-ju svog digitalnog HDTV sistema zatvorene arhi-tekture. Tada }e ve} biti isuvi{e kasno i HDTV}e biti mrtvoro|en~e. Vi{e niko ne}e biti za-interesovan i otprilike 20 miliona Amerika-naca prati}e NBC kroz prozor u gornjem desnomuglu svog kompjuterskog ekrana. Intel i CNN suzajedno najavili takvu vrstu usluge, jo{ u okto-bru 1994.

Biznis emitovanja bitova

Klju~ budu}nosti televizije leì u tome dase televizija prestane gledati samo kao televizi-

ja. TV najvi{e dobija od na{eg gledanja na nju kaona bitove. Filmovi su, tako|e, samo specijalnislu~aj emitovanja podataka. Bitovi su bitovi.

Vesti u {est ~asova ne samo da vam mogu bi-ti isporu~ene kada vi to èlite ve}, tako|e, mogubiti ure|ene specijalno za vas, pri ~emu immoète slobodno pristupati. Ako èlite da gle-date film sa Hemfrijem Bogartom u 8:17 poslepodne, telefonska kompanija }e vam to omogu}itipreko bakarnih parica. Tako|e, kada budete gle-dali fudbalsku utakmicu, mo}i }ete da je prati-te sa bilo kojeg sedi{ta na stadionu ili, poseb-no za tu priliku, iz perspektive same lopte. Ovosu samo neke promene koje }e doneti digitalnobivanje, naspram gledanja „Dinastije“ u duplove}oj rezoluciji od dana{nje.

Kada je televizija digitalna, ona sadrìpuno novih bitova – onih koji vam govore o dru-gim bitovima. Ovi bitovi mogu biti jednostavnazaglavlja koja vam govore o rezoluciji, brziniskeniranja i odnosu strana slike, tako da va{ TVmoè da procesira i prikaè signal najbolje ka-ko ume. Ovi bitovi mogu biti algoritam za deko-diranje, koji vam omogu}ava da vidite neki ~udniili {ifrovani signal, kada se iskombinuje salinijskim kodom sa kutije kukuruznih pahulji-ca. Ti bitovi mogu biti sa jednog od mnogobrojnihzvu~nih zapisa, koji vam omogu}avaju da gledatefilm na va{em jeziku. Oni tako|e mogu sluìtikao kontrolni podaci, koji vam omogu}uju dafilm X-ranga pretvorite u materijal R ili PGranga15 (ili obrnuto). Dana{nji TV aparat vamomogu}ava da podesite osvetljenost, ja~inu zvukai kanal. Sutra }ete biti u mogu}nosti da kontro-li{ete seks, nasilje i politi~ke stavove.

Ve}ina televizijskih programa, izuzimaju-}i sportske doga|aje i izborne rezultate, ne morada bude isporu~ivana u realnom vremenu, {to seuveliko ignori{e iako je od klju~nog zna~aja za

0 1

digitalnu televiziju. Ovo zna~i da je ve}ina te-levizije poput usnimavanja u kompjuter. Bitovise prenose brzinom koja nema nikakve veze sa na-~inom na koji }e biti gledani. [to je jo{ va`ni-je, kada se jednom na|u u ma{ini, nema potrebe dase gledaju istim redosledom kojim su poslani. Sa-svim iznenada, TV postaje medij kojem se moèpristupati proizvoljno, poput knjige ili novi-na, po kojem se moè kretati po èlji i ~iji se sa-dràj moè menjati, nezavisno od vremena i dana,ili vremena potrebnog za njegovu dostavu.

Jednom kada budemo prestali da razmi{lja-mo o budu}nosti TV-a samo kao o visokoj defini-ciji i kada budemo po~eli da ga zidamo u njegovojgeneralnoj formi, emitovanju bitova, TV }e posta-ti potpuno druga~iji medij. Tada }emo prisustvo-vati stvaranju mnogih kreativnih i zanimljivihaplikacija na informativnom autoputu. Sve }e seto dogoditi ukoliko ne budemo bili zaustavljeniod strane „Bit policije“.

0 1

4. Bit policija

Dozvola za zra~enje bitova

Postoji pet puteva kojima }e zabava i in-formacije do}i u doma}instvo: putem satelita,zemaljskog emitovanja, kabla, telefona i pakova-nog medija (svi atomi, poput kaseta, CD-ova i{tampe). Federalna komisija za komunikacije –FCC – sluì javnosti tako {to reguli{e neke odovih puteva, pa i deo informativnog sadràja{to prolazi kroz njih. Ovaj posao je vrlo teàk,pre svega zbog toga {to se FCC ~esto nalazi izme-|u dve vatre: za{tite i slobode, javnog i privat-nog, kompeticije i monopola.

Jedna od glavnih briga FCC-a jeste spektarkoji se koristi za beì~ne komunikacije. Spek-tar se smatra ne~im {to treba da pripada svimapodjednako i da se koristi ispravno, kompetitiv-no, bez me{anja, i da sluì kao podstrek oboga}i-vanju ameri~kog naroda. Ovo ima savr{enog smi-sla, jer bi bez takvog nadzora, na primer, televi-zijski signal mogao da se me{a sa signalom celu-larnog16 telefona, ili bi radio-talasi mogli da seupli}u u VHF talase vojne mornarice. Ovakvom ne-beskom saobra}aju je zaista potrebna kontrola le-tenja.

Nedavno su neki delovi spektra bili sta-vljeni na aukcionu prodaju po vrlo visokim cena-

ma, i to za celularnu telefoniju i interaktivnivideo. Drugi delovi spektra se daju besplatno, jerse za njih kaè da sluè javnom interesu. Takav jeslu~aj sa televizijom koja ìvi od reklama, kojaje „besplatna“ gledaocu. U stvari, nju pla}ate ka-da kupite pakovanje pelena ili neki drugi proiz-vod, koji se reklamira na televiziji.

FCC je predloìo da se postoje}im televi-zijskim stanicama ustupi dodatna „staza“, {iri-ne 6 MHz (megaherca) slobodnog spektra za HDTV,pod uslovom da se deo spektra koji trenutno kori-ste, tako|e {irokog 6 MHz, vrati u roku od petna-est godina. Naime, za vreme tog perioda postoje}estanice bi koristile 12 MHz. Ideja je da se dana-{njoj televiziji omogu}i prelazni period, kakobi evoluirala u televiziju budu}nosti. Ovaj kon-cept je imao smisla pre {est godina, kada je bioposmatran kao staza iz jednog analognog sveta udrugi. Ali, odjednom je HDTV postao digitalan.Mi danas znamo kako da isporu~imo 20 milionabps kanalom od 6 MHz i sva dotada{nja pravila seiznenada menjaju, u nekim slu~ajevima na vrlo neo-~ekivane na~ine.

Zamislite da posedujete TV stanicu i da vamje FCC upravo dao dozvolu da emitujete 20 mili-ona bps. Sada imate dozvolu da postanete lokalniepicentar u poslu zra~enja bitova. Ova dozvola jenamenjena televiziji, ali {ta biste zaista ura-dili sa njom?

Budite iskreni, poslednja stvar koju bisteemitovali je HDTV, jer su programi oskudni, a iprijemnika je malo. Uz malo lukavstva do{li bido zaklju~ka da moète emitovati ~etiri kanalastandardne NTSC digitalne televizije studij-skog kvaliteta (svakom po 5 miliona bps); tako bipove}ali potencijalnu publiku, a samim tim iprihode od reklama. Ako biste jo{ malo razmi-slili, mo`da biste odlu~ili da emitujete tri ka-nala, koriste}i 15 miliona bps, a preostalih pet

0 1

miliona bps dodelite emitovanju dva digitalnaradio-signala, sistemu pristupa berzanskim no-vostima i pejdìng servisu.

Tokom no}i, kada malo ljudi gleda TV, moè-te koristiti ve}i deo va{eg spektra za slanje bi-tova u etar radi isporuke personalizovanih novi-na, koje }e biti od{tampane u ku}ama klijenata.Ili }ete, mo`da, prosuditi da je subotom va`narezolucija ekrana (npr. zbog fudbalske utakmice)i dodeliti 15 od va{ih 20 miliona bps za emito-vanje visoke definicije. Vi biste, bukvalno re~e-no, sami sebi bili FCC sa tih 6 MHz ili dvade-set miliona bitova, upotrebljavaju}i ih kako ikada èlite.

Ovo zapravo nije ono {to je FCC imao naumu kada je predloìo dodelu novog HDTV spek-tra postoje}im stanicama, u svrhe emitovanja.Grupe koje ~eznu da u|u u posao zra~enja bitovavri{ta}e od muke kada budu shvatile da su posto-je}e TV stanice upravo udvostru~ile spektar i dasu pove}ale svoj kapacitet emitovanja za 400 pro-cenata, besplatno i za slede}ih petnaest godina!

Da li ovo zna~i da bi trebalo da po{aljemobit policiju u etar ne bi li se uverili da se no-vi spektar i njegovih 20 miliona bps koriste sa-mo za HDTV? Nadam se da ne zna~i.

Bitovi promene

U analogno doba posao FCC-a, u vezi sa dode-lom spektra, bio je mnogo lak{i. Mogao je da po-kaè na razli~ite delove spektra i da kaè: ovoje televizija, ovo je radio, ovo je celularna tele-fonija, itd. Svaki deli} spektra je predstavljaoposeban medij za komunikacije i emitovanje, sasebi svojstvenim karakteristikama i anomalija-ma, i vrlo odre|enom svrhom. U digitalnom svetuove razlike postaju nejasne ili, u nekim slu~aje-

vima, nestaju: sve su to bitovi. Oni mogu biti ra-dio-bitovi, TV bitovi ili vojni bitovi, ali su usvakom slu~aju bitovi. Oni se mogu me|usobnokombinovati, me{ati i koristiti na vi{e na~i-na, kao {to se to ve} radi u multimediji.

Ono {to }e se desiti sa emitovanom televi-zijom, u slede}ih pet godina, toliko je fenome-nalno da je vrlo te{ko obuhvatiti sve u jednom da-hu. Te{ko je poverovati da }e FCC mo}i i èle-ti da reguli{e bitove tako {to }e, na primer, do-deljivati korisni~ke kvote bitova za HDTV, norm-alnu TV , radio, itd. Samo trì{te je mnogo boljiregulator. Sigurno je da ne}ete koristiti svih 20miliona bps za radio, ukoliko TV i informacijedonose ve}e prihode. Zatekli biste sebe kako menja-te svoju raspodelu, u zavisnosti od dana u nedelji,doba dana, praznika ili posebnih doga|aja. Flek-sibilnost je od klju~nog zna~aja i publika }e naj-bolje sluìti onome ko bude bio najbrì i najkre-ativniji u kori{}enju svojih bitova.

U bliskoj budu}nosti stanice }e, u toku pre-nosa, dodeljivati bitove odre|enom mediju (reci-mo TV-u ili radiju). To je obi~no ono na {ta lju-di misle kada govore o digitalnoj konvergencijiili emitovanju bitova. Predajnik govori prijem-niku da stiù TV bitovi, stiè radio ili: „Evo,dolaze bitovi koji predstavljaju Vol Strit@urnal.“

U ne{to daljoj budu}nosti bitovi uop{tene}e biti namenjeni specifi~nom mediju, u mo-mentu napu{tanja predajnika.

Uzmimo vremensku prognozu kao primer.Umesto da emitujemo prognozera sa njegovim sli-kovitim mapama i kartama, razmislite o slanjukompjuterskog modela vremena. Ti bitovi stiù uva{ kompjuterski TV i onda ih vi, koriste}i lo-kalnu ra~unarsku inteligenciju, transformi{e-te u glasovni izve{taj, {tampanu mapu ili ani-mirani crta} sa va{im omiljenim Diznijevim

0 1

likom. Pametan TV aparat }e uraditi to onako ka-ko vi budete èleli, mo`da ~ak u zavisnosti odva{ih planova i raspoloènja u datom trenutku.U ovom primeru, TV stanica ne zna da li }e se bi-tovi koje {alje pretvoriti u: video, zvuk ili{tampanu formu. O tome odlu~ujete vi. Bitovinapu{taju stanicu kao ne{to {to se moè upo-trebiti na puno razli~itih na~ina, personalizo-vati od strane mnogobrojnih kompjuterskih pro-grama, ili pohraniti za kasniju upotrebu.

Ovaj scenario slanja bitova i podataka je iz-nad dana{njih regulativnih mogu}nosti, zasni-vanih na tome da predajnik zna da li su signalikoje {alje – TV, radio ili podaci.

Verovatno je dosta ~italaca pretpostaviloda je moje pominjanje bit policije sinonim cen-zure sadràja. Nije tako. Sâm korisnik }e cenzu-risati tako {to }e re}i prijemniku koje bitoveda odabira. Bit policija }e èleti da kontroli-{e sâm medijum, {to zaista nema smisla. Poli-ti~ki gledano, problem je u tome {to je predlo-èna HDTV raspodela potpuno pogre{an potez.Dok FCC nije imao nameru da napravi lo{u si-tuaciju, grupacije sa odre|enim interesom na-pravi}e pravi pakao zbog toga {to su propusnobogati postali jo{ propusno bogatiji.

Moje mi{ljenje je da je FCC isuvi{e pame-tan da bi èleo da bude bit policija. Njegovaovla{}enja imaju svrhu pobolj{anja informativ-nih i zabavnih usluga od javnog interesa. Jedno-stavno re~eno, ne postoji na~in da se ograni~isloboda emitovanja bitova, isto tako kao {to Ri-mljani nisu uspeli da zaustave hri{}anstvo, ma-da }e nekoliko hrabrih pionirskih emitera po-dataka usput biti pojedeno od strane va{ington-skih lavova.

Unakrsno vlasni{tvo

Razmislite o modernim novinama. Tekst sepriprema na ra~unaru; pri~e od novinara ~estodolaze putem e-po{te. Slike se digitalizuju i{alju kroz ìcu. Do izgleda strane u modernimnovinama se tako|e dolazi putem ra~unarskih di-zajnerskih sistema, koji pripremaju podatke zaprenos na film ili direktno graviranje na plo-~e. @elim da kaèm da je celokupna koncepcija ikonstrukcija novina digitalna, od po~etka dokraja, sve do poslednjeg koraka kada se boja nano-si na mrtvo drve}e. Ovo je korak u kojem bitovi po-staju atomi.

Sada zamislite da se poslednji korak uop-{te ne de{ava u {tampariji, ve} da vam se novineisporu~uju u vidu bitova. Ima}ete izbor da ih od-{tampate, uz sve prednosti papirne {tampe (pre-poru~ujem vam papir koji se moè koristiti vi-{e puta, jer, u protivnom, svima nam treba gomilapraznog papira pored stola). Mo`da }ete vi{e vo-leti da ga u~itate sa mreè u va{ leptop, pal-mtop, ili jednog dana u svoj savr{eno fleksibil-ni, super tanki, vodootporni ekran velikog form-ata, sa masovnom rezolucijom u punom koloru (ko-ji izgleda isto kao tabak papira i ~ak miri{eisto, ukoliko vas to pali). Postoji puno na~inada vam se isporu~e bitovi; jedan od njih je, svaka-ko, emitovanje na daljinu. Va{a televizijska sta-nica vam moè poslati novinske bitove.

Opa! Uop{teno govore}i, ovda{nji zakon ounakrsnom vlasni{tvu kaè da ne moète isto-vremeno posedovati novine i TV stanicu. U ana-logno doba ovo ograni~avanje vlasnika na jedanmedij, u jednom mestu ili podru~ju, bilo je najjed-nostavniji mehanizam za prevenciju od monopolai za garanciju pluralizma i vi{eglasnosti. Me-dijska raznovrsnost je predstavljala raznolikostsadràja, tako da, ukoliko ste posedovali novine,niste mogli da posedujete TV stanicu, i obrnuto.

0 1

Godine 1987. senatori Ted Kenedi i ErnestHolings su se na budètsku rezoluciju, koja jetrajala jedanaest sati, nadovezali raspravom kojaje onemogu}ila FCC da nastavi sa odbijanjem zah-teva u vezi sa regulacijom unakrsnog vlasni{tva.Ovaj potez je bio usmeren ka Rupertu Merdoku, ko-ji je u Bostonu kupio novine, a istovremeno je biovlasnik i UHF stanice. Tzv. „laserski zakon“,koji je bio uperen ka Merdoku, bio je odbijen odstrane suda nekoliko meseci kasnije, ali je osta-la kongresna zabrana da FCC promeni ili poni-{ti zakon o unakrsnom vlasni{tvu.

Da li bi, zaista, istovremeno posedovanjenovinskog i televizijskog bita trebalo da budenelegalno? [ta ako novinski bit predstavlja sa-mo razra|eni TV bit u kompleksnijem, personali-zovanom multimedijskom informativnom siste-mu? Korisnik moè da bude samo u dobitku zbogme{anja bitova i izve{taja razli~itog nivoa du-bine i razli~itog kvaliteta prikaza. Ako buduopstale sada{nje polise unakrsnog vlasni{tva,nije li ameri~ki gra|anin zapravo li{en najbo-gatijeg informativnog izobilja? Mi }emo uveli-ko naneti {tetu samima sebi, ukoliko zabranimoda se odre|eni bitovi me{aju sa drugim.

Za garantovani pluralizam potrebno je ma-nje nego {to bi neko o~ekivao, zbog toga {to semas-medijske monolitne imperije usitnjavaju ugrupacije ku}nih industrija. Sve vi{e }emo bi-ti priklju~eni (on-lajn) na liniju i kako bude-mo prenosili bitove u sve ve}im, a atome u svemanjim koli~inama, {tamparije }e polako ne-stajati. âk }e i broj dopisnika iz sveta izgubi-ti zna~aj onda kada talentovani free-lance pi-sci budu otkrili elektronsku stazu koja vodidirektno u va{u ku}u.

Dana{nji medijski poglavari }e se sutrahvatati za slamku da bi odràli svoje centrali-zovane imperije. Ube|en sam da }e do 2005. Ameri-

kanci u proseku provoditi vi{e vremena na In-ternetu (ili kako se ve} tada bude zvao) nego u gle-danju mre`ne televizije. Kombinovana snaga teh-nologije i ljudske prirode ima}e mnogo sna`nijepluralisti~ko dejstvo nego {to ga danas imaju za-koni koje smi{lja kongres. U slu~aju da gre{im uvezi duìh staza i ako prelazni period bude tra-jao kra}e, FCC bi trebalo da prona|e neko ma-{tovito re{enje, ne bi li zamenio zakone indu-strijskog doba podstrecima i vodiljama za digi-talno bivanje.

Za{tita bitova

Zakon o autorskim pravima je zastarelastvar. To je zaostav{tina iz doba Gutenberga. Po-{to je u pitanju reaktivni proces, on }e, verovat-no, potpuno propasti pre nego {to bude bio kori-govan.

Ve}ina ljudi brine o autorskom pravu zboglagodnog pravljenja kopija. U digitalnom svetune samo da je kopiranje lako ve} je i kopija istogkvaliteta kao i original; uz ne{to skuplju kom-pjutersku obradu ona moè biti ~ak i bolja. Sig-nal sa kopije se moè pro~istiti, pobolj{ati iosloboditi od {uma, na isti na~in kao {to nizo-vi bitova mogu biti o~i{}eni od gre{aka. Kopi-ja je savr{ena. Ova ~injenica je dobro poznata mu-zi~koj industriji, jer je bila uzrok ka{njenja ne-koliko potro{a~kih elektronskih proizvoda, naprvom mestu DAT-a (digitalna audio-traka). Ovoje besmisleno jer je ilegalno dupliciranje pri-sutno ~ak i kada kopije nisu ni pribli`no savr-{ene. U nekim zemljama je ~ak 95 procenata svihvideo-kaseta piratsko.

Odnos i stav prema autorskim pravima danasdramati~no varira od medija do medija. Muzici jeposve}ena internacionalna pa`nja, i ljudima ko-

0 1

ji komponuju, prave zvuke i pi{u tekstove za pe-sme pla}aju se autorska prava tokom dugog niza go-dina. ûvena melodija „Hepi birdej“ je u javnomvlasni{tvu, ali, ukoliko èlite da koristitenjen tekst u filmskoj sceni, mora}ete da platitekorporaciji Vorner/êpel malo bogatstvo. To ni-je ba{ logi~no, ali je deo kompleksnog sistema za-{tite kompozitora i izvo|a~a.

Nasuprot tome, slikar se zauvek opra{ta odsvoje slike, kada je proda. Sistem „plati po gleda-nju“ je nezamisliv. Sa druge strane, negde bi bilopotpuno legalno raskomadati sliku i prodavatije u manjim delovima, preslikati je na tepih ilipe{kir, bez dozvole autora. U Sjedinjenim Dr-àvama je tek 1990. donet zakon o pravima vizu-elnih umetnika, kojim je spre~ena ova vrsta ka-sapljenja. To zna~i da trenutno, ~ak ni u analog-nom svetu, sistem nije dugotrajan i sasvim prave-dan.

Ne samo da je u digitalnom svetu kopiranjelak{e i da su kopije verodostojnije ve} }emo sesusresti sa novom vrstom prevare, koja ~ak uop{tene}e ni biti prevara. Kada pro~itam ne{to na In-ternetu i kada, poput seckanja ~lanaka iz novina,poèlim da po{aljem kopiju nekome ili nekoj gru-pi ljudi, to je sasvim bezopasna stvar. Ali, uz manjeod desetak otkucaja po tastaturi, mogao bih da po-{aljem taj materijal bukvalno hiljadama ljudi{irom planete ({to nije nalik novinskim ise~ci-ma). Ise~eni bitovi se znatno razlikuju od ise~e-nih atoma.

U iracionalnoj ekonomiji dana{njeg In-terneta gorenaveden postupak ko{tao bi me ta~no0 para. Niko nema ta~nu predstavu ko pije, a kopla}a na Internetu, ali izgleda da je on uglavnombesplatan za ve}inu korisnika. Ukoliko se ovo ubudu}nosti promeni i ako se na Internet postavineki racionalni ekonomski model, slanje mi-lion bitova ka milion korisnika ko{ta}e jednu

ili dve pare. U svakom slu~aju, cene ne}e biti ninalik po{tanskim ili FedEks ratama, koje su za-snovane na pomeranju atoma.

Kompjuterski programi, a ne samo ljudi,mo}i }e da pro~itaju materijal, poput ove knji-ge, i da automatski naprave njen siè. Zakon oautorskim pravima vam nalaè da, ukoliko rezi-mirate materijal, taj rezime jeste va{a intelek-tualna svojina. Sumnjam da su kreatori zakonaikada imali u vidu ideju uop{tavanja, vr{enogod strane beìvotnih entiteta ili robo pirata.

Za razliku od patenata, koji se u SAD nala-ze u vladinom ogranku (Odeljenje komercijale, iz-vr{ilac) potpuno razli~itom od autorskih pra-va (Kongresna biblioteka, zakonodavstvo), autor-sko pravo {titi izraz i formu ideje, naspramideje same po sebi. U redu.

[ta se doga|a kada prenosimo bitove koji sufakti~ki bez oblika, poput ranije pomenutihvremenskih podataka? Primoran sam da se zapi-tam da li je kompjuterski model vremena izraz sa-mog vremena? U stvari, robusni kompjuterski mo-del se u celosti moè opisati kao simulacijavremena, koja je {to je mogu}e vi{e blià „stvar-noj stvari“. Naravno, „stvarna stvar“ ne predsta-vlja izraz sebe, ve} jeste ona sama.

Vremenske prilike se mogu izrazitipomo}u: glasovnog izve{taja koji nam „govori“odre|enom intonacijom, animiranog dijagramakoji ih „prikazuje“ bojama i pokretom, ilipomo}u prostog od{tampanog papira koji ih„opisuje“ ilustrovanom i obeleènom mapom. Oviizrazi se ne nalaze u podacima, ve} predstavljajunjihova otelotvorenja izvedena od strane kvazi(ili zaista) inteligentnih ma{ina. [tavi{e,ove razli~ite „inkarnacije“ mogu predstavljativas i va{ ukus, nasuprot ukusu lokalnog, nacio-nalnog i internacionalnog vremenskog prognoze-ra. U predajniku ne postoji ni{ta {to bi se za-

0 1

{titilo autorskim pravom.Uzmite kao primer berzu. Fluktuacije cena,

koje se de{avaju iz minuta u minut, mogu se sklo-piti na puno razli~itih na~ina. Tkivo podatakase ne moè za{tititi autorskim pravima, istokao ni sadràj praznih stranica telefonskogimenika. Ali ilustracija odlika pona{anja ak-cije ili grupe akcija definitivno se moè za-{tititi zakonom o autorskim pravima. Takva vr-sta forme }e podacima biti davana u sve ve}im ko-li~inama od strane prijemnika a ne predajnika,i dodatno }e zakomplikovati problem za{tite.

Do kojeg se stepena bezobli~ni podaci mogupretvoriti u neki manje prozai~ni materijal? Uizve{taj (mogu}e) ili roman (malo teè)? Kada subitovi bitovi, pred nama stoji gomila novih pi-tanja, a ne samo starih, poput piraterije.

Medij vi{e nije poruka17.

5. Me{ani bitovi

înjenica da je u toku samo jedne godine, ta-da trideset i ~etiri godine stara, biv{a mi~i-genska maòretkinja ostvarila prodaje u vredno-sti 1.2 milijarde dolara nije pro{la neprime}e-no od strane Tajm Vornera (Time Warner), koji je,1992, sa Madonom potpisao „multimedijski“ ugo-vor vredan 60 miliona dolara. Otprilike u tovreme bio sam zapanjen videv{i da se re~ multi-medija koristi da bi se jednom re~ju opisale ne-povezane tradicionalne produkcije: {tampa,plo~e i filmovi. Od tada vi|am skoro svakog da-na tu re~ u Vol Strit @urnalu, kako se koristikao pridev koji ozna~ava sve: od interaktivnog,preko digitalnog, do sveobuhvatnog. Jedan naslovje glasio: „Prodavnice plo~a uzmi~u pred multi-medijskim prodavnicama.“ To bi trebalo da zna~ida }ete ispasti iz posla ukoliko ste dostavlja~informacija i zabave, koji ne planira da u|e umultimedijski biznis. O ~emu se, zapravo, radi?

Radi se o novom sadràju i o druga~ijempogledu na stari sadràj. Re~ je o su{tinskiinteraktivnom mediju, koji je omogu}en dola-skom digitalnog lingua franca bitova. Tako|e,radi se o smanjenju tro{kova, pove}anju mo}i ieksplozivnog prisustva kompjutera.

Ova tehnolo{ka sila je uve}ana agresivnimpritiskom medijskih kompanija, koje prodaju i

0 1

preprodaju {to je mogu}e vi{e svojih starih bi-tova, uklju~uju}i Madonine (koji se prodaju veo-ma dobro). Ovo ukazuje ne samo na ponovnu upotre-bu muzi~kih i filmskih biblioteka ve} i na pro-{irenu upotrebu audia i videa, pome{anog sa po-dacima – u {to vi{e smerova, u vi{estrukim pa-ketima i kroz razli~ite kanale. Kompanije su re-{ile da preusmere svoje bitove na malu marginal-nu cenu i na vrlo veliki profit.

Ako trideset minuta komedije ko{ta CBSili Foks pola miliona dolara, potrebno je maloda biste zaklju~ili kako va{a postoje}a biblio-teka od, recimo, deset hiljada sati filmskog ma-terijala moè biti ponovo upotrebljena profita-bilno. Ako vrednost va{ih starih bitova umerenoprocenite na jednu petnaestinu cene novih bito-va, onda va{a biblioteka vredi 200 miliona dola-ra. Nije lo{e!

Preusmeravanje ide ruku pod ruku sa ra|a-njem svakog novog medija. Film je preusmerio po-zori{ne komade, radio preprodao pozori{nepredstave, a TV reciklirao filmove. Zna~i, nepostoji ni{ta neprirodno u namerama Holivudada preusmeri svoje video-arhive, ili da ih iskom-binuje sa muzikom i tekstom. Problem je u tome{to je u ovim ranim danima te{ko do}i do razno-vrsnog multimedijskog materijala.

Jedino informativne i zabavne usluge zai-sta iskori{}avaju prednost i defini{u novumultimediju. One moraju jo{ evoluirati, a za toje potreban dovoljno duga~ak period privikava-nja, u kojem }e se uskladiti uspesi i gre{ke. Po-sledice toga su multimedijski proizvodi koji supoput novoro|en~adi sa dobrim genima, ali jo{uvek nedovoljno razvijeni da bi posedovali pre-poznatljiv karakter i jaku gra|u. Ve}ina dana-{njih multimedijskih aplikacija je na neki na-~in anemi~na, retko da sadrì vi{e od jedne vr-ste oportunizma. Ali u~imo se brzo.

Sa istorijske ta~ke gledi{ta, inkubacioniperiod novog medija moè biti vrlo dug. Mnogogodina je trebalo da pro|e pre nego {to su ljudipo~eli da pokre}u filmsku kameru, pre toga su sesamo glumci pomerali ispred nje. Trebalo je tri-deset i dve godine da bi se dodao zvuk. Pre i posletoga je mnogo novih ideja dalo potpuno nov re~nikfilmu i videu. Isto }e se dogoditi sa multimedi-jom. Sve dok budemo imali robusno telo takvihkoncepata, bi}emo prinu|eni da gledamo popri-li~an povra}aj arhiviranih bitova. Ovo moè bi-ti u redu sa bitovima filma Bambi, ali ne i sabitovima Terminatora 2.

Dostava multimedije, namenjene deci u viduCD-ROM-ova (drugim re~ima, u obliku atoma)funkcioni{e prili~no dobro, jer je dete voljnoda gleda ili slu{a istu pri~u vi{e puta. Godine1978. kod ku}e sam imao jedan od prvih Pioniro-vih LejzerDisk plejera. U to vreme je na laser-skom disku postojao samo jedan film: Smouki ibandit. Moj sin, tada osmogodi{njak, bio je spre-man da ovaj film gleda stotinama puta, sve doknije otkrio nemogu}e kadrove (Dèki Glison sajedne strane vrata kola u jednom frejmu, a sa dru-ge u slede}em frejmu), koji vam promi~u brzinomod 30 frejmova u sekundi. U narednom izdanju –Ajkuli – bio je u stanju da otkrije ì~anu struk-turu ajkule, za {ta su mu bili potrebni sati.

U tom periodu multimedijom su se nazivalino}ni klubovi u trendu, sa stroboskopima i sve-tlosnim efektima. Ta re~ je nosila zna~enje rokkluba sa svetlosnim {ouom. Bio sam osobito zamo-ljen da uklonim re~ multimedija iz ponude upu-}ene ministarstvu odbrane. Osoblje ministarstvase pla{ilo da }e mi biti dodeljena notorna na-grada „Zlatna prevara“, od strane senatora Vili-jema Proksmira. Ona se svake godine dodeljujenajdare`ljivije finansiranom vladinom projek-tu, uklju~uju}i i sav negativni publicitet koji

0 1

ide sa njom. (Decembra 1979. ministarstvo za edu-kaciju nije bilo iste sre}e, kada je jedan od njego-vih istraìva~a dobio „Zlatnu prevaru“, potro-{iv{i 219.592 dolara na razvoj „paketnog kursa“da bi nau~io studente koledà kako da gledaju te-leviziju.)

Kada smo na kompjuterskom ekranu prikaza-li ilustrovanu stranu teksta, ljudi su od uzbu|e-nja ustali sa stolica, po{to se ilustracija pre-tvorila u zvu~ni film, na dodir prsta. Neki oddana{njih najboljih multimedijskih naslova sukopija lo{ijih, ali plodonosnih eksperimenataiz tog perioda.

Ra|anje multimedije

Kasno u no} 3. jula 1976. Izraelci su izveliiznena|uju}e uspe{an napad na aerodrom Entebe uUgandi, spasiv{i 103 talaca koje je zarobila pro-palestinska gerila, koja je operisala pod pokro-viteljstvom diktatora Idi Amina. Dvadeset do~etrdeset ugandskih vojnika je ubijeno, a sva sed-morica otmi~ara su bili mrtvi posle jedno~asov-ne operacije. Jedan izraelski vojnik i tri tala-ca su tako|e izgubili ìvot. Uspeh ove operacijeje toliko impresionirao ameri~ku vojsku da se odAgencije za razvoj naprednih projekata (eng.Advanced Research Projects Agency – ARPA) od-mah zahtevalo da istraì na~in na koji bi ame-ri~ki komandosi mogli da se obu~e tako da mogureagovati isto kao i Izraelci u Entebeu.

Evo {ta su Izraelci zapravo uradili. U pu-stinji je ve} bio izgra|en fizi~ki model u real-noj razmeri aerodroma u Entebeu ({to njima nijepredstavljalo nikakav problem, po{to su aero-drom osmislili izraelski inènjeri, u vreme ka-da su izme|u dve zemlje vladali prijateljski od-nosi). Komandosi su tako uve`bavali sletanje i

poletanje, kao i simulirane prepade na toj preci-znoj maketi. Do momenta kad su stigli na „pravustvar“ u Ugandu, imali su neobi~no o{tar pro-storni i iskustveni ose}aj za doti~ni prostor, za-hvaljuju}i kojem su se pona{ali kao starosedeo-ci. Kakva sjajna i jednostavna ideja!

Ipak, ideja fizi~kog modela se ne moè pro-{iriti, jer ne moèmo praviti repliku za svakupotencijalnu otmi~arsku situaciju na aerodromuili u ambasadi. Trebalo je to uraditi uz pomo}kompjutera. Jo{ jednom smo morali da koristimobitove umesto atoma. Me|utim, sama kompjuterskagrafika, poput one koja se koristi u simulacija-ma letenja, nije adekvatna. Svakom sistemu je po-treban pun holivudski fotorealizam da bi do~a-rao pravi ose}aj mesta i okolnog okruènja.

Moje kolege i ja predloìli smo jednostav-no re{enje. U njemu se koriste video-diskovi dabi se korisniku omogu}ila vo`nja kroz hodnikeili ulice, kao da je stvarno na njima. Za probusmo uzeli Aspen u Koloradu (ponovo rizikuju}i„Zlatnu prevaru“), gde je gradska struktura ade-kvatna i gde su ljudi bili dovoljno {a{avi da bibrinuli o ru~no napravljenom filmskom kamio-nu, koji je i{ao sredinom svih ulica po nekoli-ko nedelja tokom svih godi{njih doba.

Na~in na koji je sistem funkcionisao bio jejednostavan. Svaka ulica je snimljena u oba prav-ca, uzimaju}i jedan frejm po metru. Na sli~an na-~in su snimljena i sva okretanja u oba pravca.Stavljaju}i, tako, prave segmente ulica na jedan,a skretanja na drugi video-disk, kompjuter }evam pruìti iskustvo besprekorne vo`nje. Kakoprilazite raskrsnici, recimo na plejeru 1, ple-jer 2 se name{ta na tu raskrsnicu i, u odnosu nato da li skre}ete levo ili desno, prikazuje odgo-varaju}i segment. Dok gledate skretanje, plejer 1ima vremena da potraì pravi segment ulice ukoju skre}ete i pusti}e ga po{to zavr{ite zao-

0 1

kret i krenete niz novu ulicu.Projekat Aspen je 1978. predstavljao magiju.

Mogli ste da pogledate kroz prozor sa strane, dase zaustavite ispred neke zgrade (recimo, poli-cijske stanice), da u|ete unutra, popri~ate sa {e-fom policije, birate godi{nje doba, gledate zgra-de kakve su bile pre ~etrdeset godina, uzmete turusa vodi~em, letite helikopterom iznad mapa, pre-tvorite grad u animaciju, upoznate se sa kafan-skom scenom i ~ak da ostavljate trag za sobom, po-put Ivice i Marice, da biste se mogli vratitiodakle ste do{li. Multimedija je bila ro|ena.

Projekat je bio toliko uspe{an da je vojskaiznajmila ljude da bi napravili radne prototipeza teren, sa idejom za{tite aerodroma i ambasada odterorista. Ironija je u tome {to je jedno od prvihovla{}enih odredi{ta bio Teheran. Naàlost,projekat nije bio zavr{en na vreme.

Beta 90-ih

Dana{nju multimedijsku punudu uglavnom~ine potro{a~ki proizvodi koji su, u oblikunaslova na CD-ROM-u, stigli do ve}ine Amerika-naca starosnog doba od pet do deset godina, alistiù i do sve ve}eg broja punoletnih. Godine1994, u vreme boì}a, u SAD je bilo dostupno vi-{e od dve hiljade potro{a~kih naslova na CD-ROM-u. Trenutna svetska populacija svih vrstaCD-ROM-ova se procenjuje na vi{e od deset hilja-da. Tokom 1995. skoro svaki isporu~eni stonikompjuter imao je ugra|en CD-ROM drajv.

CD, koji se koristi kao neizbrisiva memo-rija (ROM – Read Only Memory), danas ima kapa-citet od 5 milijardi bitova (koriste}i samo jed-nu stranu diska, jer je proizvodnja mnogo lak{a).Tokom slede}ih par godina, ovaj kapacitet }e sepro{iriti na 50 milijardi bitova po strani. U

me|uvremenu je i 5 milijardi ogroman broj, kadaimamo u vidu da jedno izdanje Vol Strit@urnala ima otprilike 10 miliona bitova ({tozna~i da na jedan CD-ROM moè stati oko dve go-dine izlaènja). Taj kapacitet je mo`da boljeopisati kao 100 klasi~nih romana ili pet godina~itanja, ~ak i za one koji ~itaju dva romana ne-deljno.

Sa druge ta~ke gledi{ta, 5 milijardi bito-va nije puno; to je samo jedan sat kompresovanogvidea. Sa ovog stanovi{ta, kapacitet je – u najbo-ljem slu~aju – skroman. Jedan od kratkotrajnihrezultata jeste da }e CD-ROM naslovi sadràvatipuno teksta – {to je ekonomi~no po pitanju bito-va – dosta slika i samo poneki ise~ak videa upunom pokretu (eng. full-motion). Dakle, iro-ni~no je {to }e nas CD-ROM-ovi terati da ~itamovi{e, a ne manje.

Ipak, dugotrajni aspekt multimedije nije za-snovan na tom par~etu plastike koje ko{ta 50 cen-ti, kapaciteta 5 ili 50 milijardi bitova, ve} }ebiti izgra|en na on-lajn sistemima koji su, efek-tivno, bezgrani~nog kapaciteta. Luis Rozeto,osniva~ magazina Vajerd, CD-ROM naziva „Betom90-ih“, misle}i na danas izumrli Betamaks vi-deo-standard. On je, gledaju}i na duè staze, sva-kako u pravu kada tvrdi da }e multimedija bitidominiraju}i i on-lajn fenomen. Ekonomski mo-deli on-lajn sistema i posedovanja CD-ROM-a raz-likuju se. Ali, uz {iroki pristup, njihova funk-cionalnost moè biti ista.

U svakom slu~aju, u toku je fundamentalnaizmena uredni{tva, jer dubina i {irina nisu vi-{e odvojene. Kada kupite {tampanu enciklopedi-ju, atlas sveta ili knjigu sa ìvotinjskim car-stvom, o~ekujete sveobuhvatno i {iroko pokri}emnogih delekose`nih tema. Naprotiv, kada kupi-te knjigu o Vilijamu Telu, vulkanskim ostrvimaili kengurima, o~ekujete produbljeno i op{ir-

0 1

no izlaganje o jednoj osobi, jednom mestu, ili jed-noj ìvotinji. U svetu atoma fizi~ka ograni~e-nja nas onemogu}avaju u istovremenom posedova-nju {irine i dubine u jednoj knjizi – ukoliko ni-je kilometar debela.

U digitalnom svetu problem dubine i {i-rine nestaje, i slobodno moèmo o~ekivati od~italaca i autora da se mnogo slobodnije kre}upo generalizacijama i specifi~nostima. Ustvari, stav „reci mi ne{to vi{e“ jeste sastav-ni deo multimedije i koren je hipermedije.

Knjige bez stranica

Hipermedija je produètak hiperteksta, poj-ma pod kojim podrazumevamo me|usobno spojenu na-raciju ili povezane informacije. Ideja poti~e odranih eksperimenata Daglasa Englebarta, naStandfordskom institutu za istraìvanje, a imeje nastalo u radu Teda Nelsona sa Braun univerzi-teta, okvirno 1965. U {tampanoj knjizi – re~eni-ce, pasusi, strane i poglavlja slede jedne za dru-gim, redosledom koji je odre|en ne samo od straneautora ve} i fizi~kom i redoslednom konstrukci-jom same knjige. Dok se knjizi moè proizvoljnopristupati i dok va{e o~i mogu nasumi~no lutati,ona je zauvek odre|ena ograni~enjima tri fizi~kedimenzije.

Ovo nije slu~aj u digitalnom svetu. In-formativni prostor je u svakom slu~aju ograni-~en trima dimenzijama. U jednu ideju ili tokmisli moè se uklju~iti multidimenzionalnamreà znakova ka daljim elaboratima ili argu-mentima, koji mogu biti pozvani ili ignorisa-ni. Strukturu teksta treba zamisliti kao kom-pleksan molekularni model. Komadi informa-cija se mogu ponovo rasporediti, re~enice se mo-gu pro{iriti i kod nekih re~i se moè videti

njihova definicija (ne{to za {ta se nadam davam nije bilo potrebno u ovoj knjizi). Ove vezemogu biti umetnute od strane autora, za vreme„{tampanja“, ili naknadno od strane ~italaca.

Razmi{ljajte o hipermediji, kao o kolekci-ji elasti~nih poruka koje se mogu ra{iriti iskupiti prema ~itao~evim akcijama. Ideje se mo-gu otvarati i analizirati na vi{estrukim nivo-ima detaljnosti. Najbolji ekvivalent papira ko-jeg se mogu setiti je Advent kalendar18. Ali, kadaotvorite elektronska vratanca (za razliku od ko-rica knjige), moète videti druga~ije linije tek-sta, u odnosu na situaciju, ili poput naspramnihogledala kod frizera: sliku u okviru slike unu-tar slike.

U celokupnoj multimediji interakcija jebezuslovna. Ukoliko je u pitanju pasivno isku-stvo, onda se televizija sa propratnim tekstom ititlovani filmovi tako|e mogu smestiti u defi-niciju kombinacije videa, zvuka i podataka.

Multimedijski proizvodi uklju~uju i in-teraktivnu televiziju i kompjutere osposoblje-ne za video. Kao {to je ranije razmatrano, razli-ka izme|u ovo dvoje je mala, sa tendencijom sma-njenja, i mo`da jednog dana uop{te ne}e postoja-ti. Mnogi ljudi (posebno roditelji) „interak-tivni video“ vide kroz Nintendo, Segu i drugeproizvo|a~e „cima~kih“ igara. Neke elektron-ske igre mogu biti tako fizi~ki zahtevne da jepotrebno obu}i odelo za dògiranje kako bi semoglo u~estvovati u njima. TV budu}nosti ipakod nas ne}e zahtevati hiperaktivnost ptice trka-~ice ili telesni sastav Dèjn Fonde.

Multimedija danas predstavlja stono ilisobno iskustvo, jer su aparati nezgrapni. âk se ileptop ra~unari, sa svojim {koljkastim dizaj-nom, ne pona{aju kao posebne li~ne informativ-ne sprave. Ovo }e se znatno promeniti dolaskommalih, blje{tavih i tankih displeja visoke rezo-

0 1

lucije. Multimedija }e postati blià knjizi, ne-{to sa ~im }ete mo}i da se u{u{kate u krevetu, darazgovarate, ili }e mo}i da vam ispri~a pri~u.Multimedija }e jednog dana postati tako suptil-na i bogata, poput ose}aja pri doticanju papira imirisa koè.

Va`no je da se na multimediju gleda kao nane{to vi{e od privatnog svetskog va{ara, ili na„son et lumière“ informacije, koji me{a komadevidea, zvuka i podataka. Prevo|enje iz jednog udrugi je ono ka ~emu se polje multimedije kre}e.

Manjak medija

U digitalnom svetu medij ne predstavlja po-ruku. On je njeno otelotvorenje. Poruka moè ima-ti nekoliko razli~itih otelotvorenja, automat-ski dobijenih iz istog podatka. U budu}nosti }estanica za emitovanje slati napolje jedan niz bi-tova, poput ranijeg primera sa vremenom, koji }ese na mnogo na~ina mo}i konvertovati od straneprijemnika. Isti bitovi mogu biti posmatraniiz razli~itih perspektiva. Uzmimo sportski do-ga|aj kao primer.

Dolaze}i bitovi fudbalske utakmice mogubiti konvertovani od strane TV-kompjutera da biih vi doìveli kao video, ~uli iz usta komenta-tora, ili ih gledali kao dijagrame utakmice. Usvim slu~ajevima su u pitanju ista utakmica iisti bitovi. Kada se ovi bitovi pretvore samo uzvuk, akusti~ni medij vas tera da zami{ljate ak-ciju (ali dopu{ta vam da istovremeno vozite ko-la). Kada se bitovi pretvaraju u video, ma{ti jeostavljeno manje prostora, ali taktiku je te{korazaznati (zbog haoti~ne brzine i gomile ljudi ko-ji sede jedni drugima na glavi). Kada se bitoviprikaù pomo}u dijagrama, lako }ete shvatitistrategiju i odbranu. Kretanje izme|u sve tri va-

rijante bi}e najbolje re{enje.U drugom primeru zamisli}emo CD-ROM na-

slov iz oblasti entomologije. Njegova struktura}e vi{e li~iti na tematsku izlo`bu nego naknjigu. Njega }e istraìvati razli~iti ljudi, narazli~ite na~ine. Gra|a komarca bi najbolje bilapredstavljena linijskim crteòm, animacijomleta i zvukom koji proizvodi. Ali svako od ovihotelotvorenja ne mora da bude posebno napravlje-no multimedijsko iskustvo. Sva ona mogu potica-ti iz samo jednog prikaza i biti prevedena iz jed-nog medija u drugi.

Razmi{ljanje na temu multimedije treba dasadrì ideje o kretanju fluida iz jednog medija udrugi, govore}i o istoj stvari na razli~ite na~i-ne, prizivaju}i jedno ili drugo ljudsko ~ulo:„Ukoliko niste razumeli {ta sam vam rekla ma-lopre, ja (ma{ina) prikaza}u vam isto to u viducrtanog filma ili 3D dijagrama“. Ova vrsta me-dijskog napretka moè sadràti sve, od filmovakoji }e sami sebe obja{njavati tekstom, do knjigakoje }e vam ne`nim glasom ~itati same sebe.

Nedavni proboj u takvom automatskom prevo-|enju iz jednog medija u drugi – bio je rad VolteraBendera i njegovih studenata, pod nazivom „Upe-~atljive slike“, nastao u Medijskoj laboratoriji.Pitanje koje su postavili sebi glasi: kako bi seiz videa od{tampala nepomi~na slika na taj na-~in da njena rezolucija bude u redu pri veli~inive}oj od jednog frejma? Jedan frejm 8 mm videaima veoma nisku rezoluciju (oko dvesta linija), upore|enju sa slajdom od 35 mm (hiljade linija).Odgovor leì u izvla~enju rezolucije iz vremena,odnosno, posmatranju mnogo frejmova, unapred iunazad.

Istraìvanje je rezultiralo procesom, uzpomo} kojeg se mogu {tampati stati~ne video-sli-ke vrlo visokog kvaliteta (bukvalno metar putametar Kodakolor {tampe), iz nesavr{enog 8 mm

0 1

videa. Ove slike imaju fantasti~nu rezoluciju odpet hiljada linija. To zna~i da milijarde ~asovaosmomilimetarskog ku}nog videa, ~uvanih po ku-tijama za cipele u ameri~kim domovima, mogu bi-ti pretvorene u slike na boì~nim ~estitkamaili od{tampane za foto album u istoj rezolucijikao normalni tridesetpetomilimetarski snimak.Glavne vesti dana mogu biti skinute sa CNN-a nanaslovnu stranu va{ih novina ili na koriceTajm (Time) magazina, ne vra}aju}i se vi{e neu-gla|enim slikama koje smo ponekad vi|ali, koje~ine da svet izgleda kao da ga posmatramo krozventilator.

Upadljiva slika je, u stvari, prizor koji ni-kad nije postojao. On predstavlja nepokretanfrejm izveden iz mnogih sekundi. Tokom tog vre-mena kamera je zumirala, a objekti u kadru su semo`da pomerali. Prizor je, u svakom slu~aju,o{tar, bez mutnih mesta i savr{eno sklopljen.Sadràj ovakve nepokretne fotografije lepo uka-zuje na neke od namera osobe koja je snimila filmtako {to je stavljala vi{e rezolucije na mestagde kamera zumira, ili pro{irivala scenu tamogde se kamera kretala horizontalno. U Bendero-vom metodu elementi koji se brzo kre}u, poput oso-be koja prelazi preko bine, bivaju izba~eni, u ko-rist trajno nepokretnih predmeta.

Ovaj primer „multimedije“ uklju~uje pre-tvaranje iz jedne dimenzije (vreme) u drugu (pro-stor). Jednostavan primer za ovo je – kada se govor(akusti~ni domen) pretvara u {tampu (tekstual-ni domen), do~aravaju}i deo intonacije sa inter-punkcijom. Ili – tekst za pozori{ni komad, u ko-jem su izgovorene re~enice propra}ene brojnimuputstvima, vezanim za pozornicu, da bi se obezbe-dio èljeni ton. Ovo su oblici multimedije koji~esto ostaju neprime}eni, ali oni su tako|e deovrlo velikog biznisa.

0 1

6. Bit biznis

Pri~a o dva rata

Kada su u pitanju predvi|anje i iniciranjepromena, sebe vidim kao ekstremistu. Ipak, kadasu u pitanju tehnolo{ke promene i promene regu-lative, stvari se menjaju brè nego {to bi ikadpoverovali – o~igledno, ne postoji ograni~enjebrzine na elektronskom autoputu. To je kao da sevozite na autoputu brzinom od 160 km/h. Tak po-{to ste shvatili kojom brzinom idete, zzzuum,mercedes prolazi pored vas, zatim drugi, pa jo{jedan... Pobogu, oni mora da voze 200 km/h. Takav jeìvot u brzoj traci info-puta.

Iako danas brzine rastu vi{e nego ikada,inovacije vi{e ne diktiraju nau~na dostignu}a,poput tranzistora, mikroprocesora, ili opti~-kog vlakna, ve} nove primene, poput mobilnog ra-~unarstva, globalnih mreà i multimedije. Ovoje, delimi~no, posledica fenomenalno niskihtro{kova vezanih za proizvodnju modernih ~ipo-va, kojima su potrebne nove primene koje }e jestisvu tu kompjutersku snagu i memoriju. Tako|e, umnogim podru~jima hardvera ve} dostièmo fi-zi~ke granice.

Da bi svetlo putovalo pola metra, potrebanmu je milijarditi deo sekunde i to je ne{to {tose najverovatnije ne}e promeniti. Kako budemo

pravili sve manje i manje ~ipove, njihova brzina}e se donekle pove}avati. Ali, da bismo napravi-li veliku razliku u celokupnoj kompjuterskojsnazi, potrebno je dizajnirati nova re{enja, naprimer, puno ma{ina koje rade istovremeno. Ve-like promene u kompjuterima i telekomunikaci-jama danas vi{e zavise od primena, od osnovnihljudskih potreba, nego od osnovnih nauka o mate-rijalima. Ovo stanovi{te nije pro{lo neprime-}eno od strane Vol Strita.

Bob Laki je visokopriznati autor, inènjeri potpredsednik za primenjeni razvoj u Belkoru(Bellcore-u, prethodno ekskluzivnog istraì-va~kog odeljka sedam Beb-Belsa19). On je nedavnoprimetio da tehni~ke novine vi{e ne prati ~i-taju}i {kolske publikacije; umesto toga ~itaVol Strit @urnal. Jedan od najboljih na~inada se fokusirate na budu}nost „bit“ industrijejeste da postavite tronoàc teleskopa na posred-ni~ki, poslovni i regulativni pejsa` Sjedinje-nih Dràva, sa po jednom nogom u njujor{koj, ame-ri~koj i NASDAQ berzi.

Kada su se kompanije QVC i Viakom (Via-com) borile za vlasni{tvo nad Paramauntom(Paramount), analiti~ari su tvrdili da }e po-bednik postati gubitnik. Paramauntove finan-sijske premise su zaista opale kada je sudskiproces po~eo, ali on i dalje ostaje divan ulov zaViakom, jer on sada poseduje {iru paletu bitova.Samner Redstoun i Beri Diler dobro znaju dakompanija nije u dobrom poloàju u odnosu nabudu}nost, ukoliko pravi samo jednu vrstu bito-va. Pri~a o Paramauntu je o bitovima, a ne o ego-ima.

Vrednost jednog bita je velikim delom odre-|ena njegovom sposobno{}u da se stalno koristi.U korist ovoj tvrdnji ide i ~injenica da bit Mi-ki Mausa vredi vi{e od bita Forest Gampa; bito-vi Miki Mausa dolaze ~ak u obliku lizalice (je-

0 1

stivi atomi). [to je jo{ interesantnije, publikakoju garantuje Dizni (Disney) raste brzinom od12.500 ro|enja u svakom ~asu. U 1994. Diznijevatr`i{na vrednost je bila za 2 milijarde dolarave}a od Bel Atlantika (Bell Atlantic), iako suBel Atlantikove prodaje bile za 50 procenata ve-}e, a profit ~ak duplo ve}i.

Transportovanje bitova

Biti u biznisu preno{enja bitova je mnogogore od avionskih kompanija sa njihovim ratovi-ma cena. Biznis telekomunikacija je regulisando tog nivoa da je telefonska kompanija Najneks(NYNEX) primorana da postavlja telefonske go-vornice u najmra~nijim }o{kovima Bruklina(gde opstaju ~itavih ~etrdeset i osam sati), dok }enjegovi pravno neregulisani suparnici sme{ta-ti svoje telefonske govornice samo na Petu iPark aveniju, i u klupske salone aviokompanija.

[to je jo{ gore, celokupni ekonomski mo-del pla}anja raspa{}e se u oblasti telekomuni-kacija. Dana{nje tarife su odre|ene po minuti,milji ili bitu, a, pri tom, sve tri brzo prerasta-ju u prividne i neodre|ene jedinice. Sistem seslama zbog prenagla{enih krajnosti: vremena (odmikrosekunde do celog dana), udaljenosti (metardo sedamdeset hiljada kilometara) i broja bitova(jedan do 20 milijardi). U vreme kada ove razlikenisu bile toliko ekstremne, stari ekonomski mo-del je dobro funkcionisao. Kad bi koristili mo-dem od 9.600 bps, za vezu bi pla}ali 75 posto manjenego sa modemom 2.400 bps. Ko se brinuo za to?

Sada su brzine ogromne, a mi se brinemo.Vreme je samo primer. Ne gledaju}i brzinu preno-sa i broj bitova, treba li da verujem da }u plati-ti istu cenu za dvo~asovni film, koliko bih pla-tio za trideset razli~itih ~etvorominutnih raz-

govora? Da li }u zaista platiti 1/125 dana{njecene, kada bih poslao faks brzinom od 1.2 milio-na bps? Ukoliko bih mogao da prenesem glas brzi-nom od 16.000 bps kroz ADSL filmski kanal, dali bih stvarno platio pet centi za dvo~asovnirazgovor? Ukoliko se moja ta{ta vrati iz bolni-ce sa daljinski kontrolisanim pejsmejkerom, ko-jem je potrebna otvorena linija za vezu sa bolni-com da bi se pratilo nekoliko proizvoljno raspo-re|enih bitova svakoga sata, da li }e se ovi bito-vi napla}ivati isto kao i 12 milijardi bitovaProhujalo sa vihorom? Poku{ajte da zamislitetakav ekonomski model!

Moramo da razvijemo inteligentniju {emu.Ona ne mora da koristi vreme, razdaljinu ili bi-tove kao kontrolnu varijablu i osnovu za tarifu.Mo`da bi propusni opseg trebalo da bude bespla-tan, a mi da kupujemo filmove, daljinsko pra}e-nje zdravlja i dokumente zarad njihove vrednosti,a ne zbog vrednosti kanala. Bilo bi nesavesno ka-da bi kupovanje igra~aka bilo zasnovano na brojunjihovih atoma. Vreme je da shvatimo {ta zna~ebitovi i atomi.

Ukoliko uprava telekomunikacijske kompa-nije ograni~i svoju dugoro~nu strategiju prenosabitova, to ne}e biti u najboljem interesu njenihdeoni~ara. Posedovanje bitova ili prava na bito-ve i dodavanje zna~ajne vrednosti pojedinim bito-vima mora biti deo jedna~ine. U suprotnom, ne}ebiti mesta za prihode, i telefonske kompanije }ese zaglaviti sa uslugama koje brzo postaju komodi-tet, a ~ija }e cena padati sve vi{e i vi{e zbogkompeticije i pove}anja propusnog opsega. Ali,postoji izlaz!

U vreme kada sam jo{ uvek rastao, svi su mr-zeli telefonsku kompaniju (kao odrastao, na prvomesto bih stavio osiguravaju}e kompanije). Svakopametnije dete je imalo neku {emu ili plan, i pe-lje{enje telefonske kompanije je bilo poput spor-

0 1

ta. Kablovske kompanije danas prisvajaju ovu ~astjer mnoge od njih imaju slabu ponudu, dok istovre-meno podiù cene. [to je jo{ gore, kablovske kom-panije nisu nalik komunalnim slu`bama, ve} kon-troli{u sve {to prolazi kroz njihove linije.

Industrija kablovske televizije je uìvalamnoge beneficije nekontrolisanog monopola, a napo~etku je trebalo da predstavlja tek ne{to vi{eod povezanih komunalnih usluga. Kada su se ka-blovske kompanije, oslobo|ene pla}anja javnihda`bina, po~ele spajati i pretvarati u nacional-ne mreè, ljudi su primetili da ove kompanijezaista kontroli{u i komunikacioni kanal i nje-gov sadràj. Za razliku od telefonskih kompani-ja, one nisu bile obavezne da obezbede pravo komu-nikacije, izuzev u slu~ajevima vrlo odre|enihlokalnih i komunalnih interesa.

Regulacija telefonske industrije je zasno-vana na jednostavnom principu: svima je dozvolje-no da je koriste. Ali, nije jasno {ta se doga|a usistemima sa velikom propusnom mo}i, ako je tajsistem sli~niji dana{njim kablovskim kompa-nijama nego telefonskoj mreì. Kongres (parla-ment) nije siguran da li je pravno ispravna situ-acija kada vlasnik kanala, ako ima izbora, ho}eda prihvati vlasnika sadràja koji se prenosekablovskim putem. Tako|e, ako ste istovremenovlasnik programskih sadràja i kanala, pitanjeje da li moète zadràti va{u neutralnost?

Drugim re~ima, ako se AT&T i Dizni spoje,da li }e nova kompanija u~initi da cena za decubude manja kada pristupaju Miki Mausu, nego {toje cena za pristup Du{ku Dugou{ku (Vorner).

Zeleni bitovi

Kada je, na jesen 1993, Bel Atlantik pristaoda kupi kablovskog giganta, Tele-komjunikej{ns,

za 21.4 milijardu dolara, glave{ine informa-tivnog autoputa su taj potez protuma~ili kaosignal da je digitalno doba zaista po~elo. Digi-talna vrpca je prese~ena.

Ipak, spajanje je i{lo protiv logike regu-lacije i zdravog razuma. Telefonija i kabl su seodmah postavili kao rivali, regulativa je spre-~ila ve}inu zajedni~kih vlasni{tva, a za zvezdei petlje se mislilo da }e se me{ati kao ulje isir}e. Samo mali broj investicija se pokazaouspe{nim.

êtiri meseci kasnije Bel Atlantik/TCIdiskusija je prekinuta; klatno se preopteretiloi isplovio je novi àrgon o „ru{enju puta“ i „ka-{njenju radova“ na informativnom autoputu. Di-gitalno doba je odjednom ponovo bilo odloèno,akcije TCI-a su opale za vi{e od trideset odsto.[ampanjac je morao da se vrati u boce.

Ali, sa moje ta~ke gledi{ta, ova nezgoda ne-ma poseban zna~aj. U stvari, sporazum izme|u BelAtlantika i TCI je bio jedno od najmanje intere-santnih korporacijskih spajanja. To je isto kaoda su dve firme za vodovodne radove, reklamiraju-}i potpuno razli~ite dimenzije cevi, odlu~ileda spoje svoj inventar. Su{tina stvari nije bilau duboko ukorenjenoj kombinaciji kanala i sadr-àja, koja me{a proizvodnju bitova sa distribu-cijom istih. Dizni i holivudski kralj MajklOvic su se 1994. udruìli – svaki sa po tri regi-onalne telefonske kompanije – to je ve} intere-santno.

Kompanije za elektroniku {irokepotro{nje su probale da isto izvedu sa kompani-jama za zabavu. Ta ideja je, u principu, vrlo mo}-na, ali je do sada bilo vrlo malo sinergije zbogbrojnih kulturnih razlika. Amerikanci su se bu-nili kada je Soni kupio CBS Rekords, a zatim iKolumbia Pik~ers. Kao u slu~aju prodaje Rokfel-er centra, ove kupovine su postavile pitanje sim-

0 1

boli~ke i stvarne kontrole nad nacionalnom kul-turnom zaostav{tinom. Kada je Macu{ita ne{tokasnije kupila MCA, ljudi su jo{ vi{e bili iz-nena|eni, jer je predsednik MCA, Lu Vaserman, odstrane mnogih bio smatran za najameri~kijegpredsednika izvr{nog odbora. Se}am se poseteupravi MCA posle prve naftne krize, kada sam vi-deo nalepnicu na dugmi}ima u liftu (poruke odLua), koja je govorila: „Idi jedan gore i dva dole, zatvoje zdravlje i tvoju zemlju.“ Ove kupovine isti~uduboke kulturne podele ne samo izme|u ameri~ke ijapanske misli ve} i u inènjerstvu i umetnosti.Do sada one nisu funkcionisale zajedno, a i sum-njam da ho}e.

Kulturna konvergencija

Postoji primetna razlika (ali ve{ta~ka)izme|u tehnologije i humanosti, nauke i umetno-sti, leve i desne polovine mozga. Bujaju}e podru~-je multimedije bi}e jedna od onih disciplina,kao {to je arhitektura, koje premo{}uju procep.

Televizija je izmi{ljena zahvaljuju}i ~i-sto tehnolo{kim potrebama. Kada su 1929. godinepioniri Filo Farnsvort i Vladimir Zvorkin vi-deli elektronske slike veli~ine po{tanske mar-ke, odlu~ili su da usavr{e tu tehnologiju samo ra-di nje same. Dok je u prvim danima televizijeZvorkin imao neke naivne ideje o njenoj upotrebi,u kasnijim godinama je bio razo~aran njome.

Biv{i predsednik MIT-a, Dèrom Visner,pri~a o tome kako ga je Zvorkin posetio jedne su-bote u Beloj ku}i, dok je Visner bio JFK-ov na-u~ni savetnik (i bliski prijatelj). Upitao jeZvorkina da li je ve} upoznao predsednika SAD.Po{to je odgovor bio negativan, Visner ga je po-veo kroz hol da bi upoznao JFK-a. Visner je pred-sedniku predstavio svog posetioca kao „ôveka

zahvaljuju}i kome ste izabrani“. Za~u|en, JFKje upitao: „A, kako to?“ Visner je objasnio: „Ovoje ~ovek koji je izmislio televiziju.“ JFK je re-kao da je to bila sjajna i vrlo va`na stvar, na{ta je Zvorkin ironi~no rekao: „Da li ste u po-slednje vreme gledali televiziju?“

Tehnolo{ki imperativi – i samo oni –upravljali su razvojem televizije. Kasnije je onapredata kreativnom talentu, ljudima sa druga~i-jim vrednostima i iz razli~ite intelektualnepodkulure.

Fotografija je, sa druge strane, izmi{ljenaod strane fotografa. Ljudi koji su usavr{avalifotografsku tehnologiju radili su to u ekspre-sivne svrhe, doteruju}i svoje tehnike kako bi iza-{li u susret potrebama svoje umetnosti, isto kao{to su autori izmislili ljubavne romane, eseje istripove, kako bi ovaplotili svoje ideje.

Personalni ra~unari su odvojili kompju-tersku nauku od ~isto tehni~kih potreba i onisada evoluiraju poput fotografije. Ra~unarstvonije vi{e ekskluzivno vlasni{tvo vojske, vladei velikog biznisa. Ono je kanalisano direktno uruke vrlo kreativnih pojedinaca iz svih dru-{tvenih slojeva, postaju}i tako kreativan izrazsopstvene upotrebe i razvoja. Zna~enja i porukemultimedije posta}e me{avina tehni~kih iumetni~kih dostignu}a. Sila koja vu~e napred bi-}e proizvodi {iroke potro{nje.

Biznis elektronskih igrica (15 milijardidolara {irom sveta) dobar je primer. Ove igricepredstavljaju posao ve}i od ameri~ke filmske in-dustrije, sa jo{ ve}im porastom u odnosu na nju.Proizvo|a~i igrica guraju tehnologiju prikazi-vanja tako sna`no da }e virtuelna stvarnost (VR)postati „stvarnost“ uz vrlo nisku cenu. NASA jebila u stanju da ovu tehnologiju koristi samo sadelimi~nim uspehom, pri ceni ve}oj od 200.000dolara. Nintendo je 15. novembra 1994. predstavio

0 1

javnosti VR igru, po ceni od 200 USD, nazvanu„Virtuelni de~ak“.

Pogledajmo dana{nji najbrì Intelov pro-cesor, koji radi brzinom od 100 miliona instruk-cija u sekundi (MIPS). Uporedimo to sa Sonijem,koji je upravo izbacio na trì{te igrica svoj„Plejstej{n“ (200 USD) sa 1000 MIPS-a. [ta sedoga|a? Odgovor je jednostavan: na{a è| za novimvrstama zabave je o~igledno neugasiva i novi 3-Dsadràj u realnom vremenu, u koji industrija iga-ra uporno ulaè, zahteva upravo toliku procesor-sku mo} i takav novi prikaz. Primena je impera-tiv!

Vu~a naspram guranja

Mnoge velike medijske kompanije, kao {tosu Viakom, Njuz Korporej{n (News Corp.) i izda-va~i ove knjige, pridaju najve}u va`nost, kada jeu pitanju informativni i zabavni sadràj, samojednom na~inu: distribuciji. Kao {to sam ranijerekao, distribucija atoma je mnogo kompleksnijanego distribucija bitova i zahteva angaòvanjevelike kompanije. Nasuprot tome, pomeranje bito-va je mnogo jednostavnije i, u principu, isklju~u-je potrebu za ovim gigantskim korporacijama.Skoro.

Desilo se da sam putem Nju Jork Tajmsa po-~eo da spoznajem i uìvam u pisanju kompjuter-skog i komunikacijskog poslovnog reporteraDòna Markofa. Bez Nju Jork Tajmsa nikad nebih saznao za njegov rad. Ali, sada kada znam, bi-lo bi mnogo jednostavnije za mene da imam auto-matski metod, putem kojeg bih sakupljao svakunovu pri~u koju Markoff napi{e i ubacivao jeu svoje personalizovane novine ili datoteku„preporu~enog ~itanja“. Verovatno bih bioraspoloèn da platim Markofu „dva centa“ za

svaku njegovu pri~u.Ako bi se dvestoti deo populacije Interne-

ta iz 1995. pretplatio na njegove ideje i ako biDòn napisao stotinu pri~a godi{nje (on zapra-vo pi{e izme|u sto dvadeset i sto ~etrdeset), zara-dio bi milion dolara svake godine. To je, bi}uslobodan da poga|am, vi{e nego {to mu pla}a NjuJork Tajms. Ukoliko mislite da je dvestoti deosuvi{e veliki, onda sa~ekajte jo{ malo. Brojevizaista rade posao. Jednom kad se neko u~vrsti, do-datna distributerska vrednost je u digitalnomsvetu sve manja i manja.

Distribucija i pomeranje bitova moraju sa-dràti postupke filtriranja i selekcije. Medij-ska kompanija je, izme|u ostalog, traga~ za talen-tima i njen distributivni kanal omogu}ava te-stiranje javnog mnjenja. Ali, posle izvesne ta~ke,autoru vi{e nije potreban ovaj forum. U digital-nom dobu Majkl Kriton bi zara|ivao mnogo vi{epara direktno prodaju}i svoje knjige. @ao mi je,Knopf.20

Digitalno bivanje }e izmeniti prirodu ma-sovnih medija, iz procesa guranja bitova ka lju-dima – u proces davanja dozvole ljudima (ilifirmama) da ih vuku ka sebi. Ovo je radikalnapromena, jer se na{ celokupni koncept medija za-sniva na sukcesivnim slojevima filtriranja, ko-ji redukuju informaciju i zabavu na kolekciju„top pri~a“ ili „bestselera“, koji su namenjenirazli~itim „publikama“. Kako se medijske kom-panije sve vi{e kre}u putem emitovanja suènogsadràja, poput magazina, oni i dalje guraju bito-ve ka grupama specijalnog interesa, poput fana-tika za kola, alpinista ili vinskih entuzijasta.Nedavno sam se susreo sa idejom o specijalnom ma-gazinu za ljude koji pate od nesanice, koji bi seinteligentno reklamirao kasno no}u na televizi-ji, kada su tarife niske.

Informativna industrija }e sve vi{e biti

0 1

nalik butiku biznisa. Njena pijaca je globalniinformativni autoput. Mu{terije }e biti ljudii njihovi kompjuterski agenti. Da li je digital-na pijaca stvarna? Da, ali samo ukoliko se inter-fejs izme|u ljudi i njihovih kompjutera usavr{ido ta~ke gde }ete govoriti sa kompjuterom istokao {to govorite sa drugim ljudskim bi}em.

INTERFEJS

0 1

1. Tamo gde se sre}u ljudi ibitovi

Fatalna reakcija

Dnevno provodim minimalno tri sata is-pred kompjutera i tako ~inim ve} dugo godina,ali i dalje pronalazim da je to frustriraju}e is-kustvo. Razumeti kompjuter je sli~no razumevanjuizve{taja o bankovnom stanju. Zbog ~ega kompjute-ri (i bankovni izve{taji) moraju da budu tolikokomplikovani? Zbog ~ega nije lako „biti digita-lan“?

Ne moraju i nije te{ko. Kompjuterska evolu-cija se odigrala tako brzo da smo tek nedavno ste-kli dovoljno jeftine kompjuterske snage da bismomogli da je slobodno iskoristimo i olak{amo in-terakciju izme|u vas i va{eg kompjutera. Posve-}ivanje dosta vremena i memorije korisni~kominterfejsu nekada se smatralo {tetnim tra}enjemistog, jer su kompjuterski procesi bili tolikodragoceni da su morali da se tro{e na problem, ane na osobu.

Nau~nici bi rado, na mnogo na~ina, potvr-dili valjanost stoi~kog interfejsa. Na primer,ranih 70-ih je gomila „{kolskih“ papira prika-zanih na crno-belom ekranu bila „bolja“ nego ko-lor prikaz. Boja nije lo{a stvar. Istra`iva~kazajednica je samo htela da odbrani svoju nemogu}-

0 1

nost da isporu~i dobar interfejs po razumnoj ce-ni ili, da budem malo cini~an, na ra~un ne{tomanje imaginacije.

Mi koji smo radili na ljudsko-ra~unarskominterfejsu, kasnih 60-ih i tokom 70-tih, bili smosmatrani kompjuterskim kukavicama i posmatra-ni smo sa o~iglednim prezirom. Na{ rad nijepredstavljao pravu stvar, iako je podru~je polakopostajalo prihva}eno. Da bi vas podsetili kolikoose}aj, uticaj i odziv mogu biti va`ni, setite sekada ste poslednji put pritisnuli dugme u liftu,a svetlo se nije upalilo (verovatno zbog toga {toje sijalica pregorela). Frustracija je ogromna:da li vas je lift ~uo? Dizajn i funkcije inter-fejsa su veoma bitne.

Godine 1972. u svetu je postojalo samo150.000 ra~unara, a u slede}ih pet godina proiz-vo|a~ integrisanih kola, Intel, o~ekuje isporu-ke od 100 miliona svake godine (moje mi{ljenje jeda je ta cifra uveliko potcenjena). Kori{}enjekompjutera pre trideset godina, poput pilotira-nja modula za sletanje na Mesec, predstavljalo jeuzimanje nekoliko dragocenih ljudi, {kolova-nih u hokus-pokus stilu, koji su znali da koristekompjuter, ponekad uz pomo} primitivnih jezika,a ponekad bez i~ega (uz pomo} prekida~a i trepe-ru}ih svetala). Po mom mi{ljenju, postojao jepodsvesni napor da se odrì misterioznost, po-put mona{kog monopola i bizarnog religioznogrituala iz srednjeg veka.

Danas jo{ uvek pla}amo cenu toga.Kada ljudi govore o izgledu i ose}aju ra~u-

nara, oni aludiraju na grafi~ki korisni~ki in-terfejs, koji „profesionalci“ nazivaju GUI(grafi~ki korisni~ki interfejs). Enormni na-predak GUI-a po~eo je negde oko 1971. radomKseroksa i ubrzo potom na MIT-u i nekoliko dru-gih mesta. GUI je doìveo kulminaciju decenijukasnije, kada je Stiv Dòbs mudro predstavio Me-

kinto{a. Mek je bio veliki korak napred na trì-{tu i ni{ta bitno nije se desilo od tada. Svimostalim kompjuterskim kompanijama bilo je po-trebno vi{e od pet godina da bi iskopirali Epl iu nekim slu~ajevima su to uradili uz lo{ije re-zultate. Isto se doga|a ~ak i danas.

Istorijat ljudskih napora da se ma{ineu~ine korisnijim skoro je potpuno posve}en po-bolj{anju senzorskih ta~aka kontakta i uvo|e-njem boljeg fizi~kog dizajna. Interfejs je uveli-ko tretiran kao problem tradicionalnog indu-strijskog dizajna. Dizajneri ~ajnika i grabuljarazmi{ljaju o dr{ci u odnosu na oblik, prenosutoplote i spre~avanju povreda.

Dizajn pilotske kabine je obeshrabruju}izazov ne samo zbog velikog broja prekida~a, po-tenciometra i broj~anika ve} i zbog toga {to dvaili tri sli~na ~ulna opaànja mogu da se mu|u-sobno ometaju. Godine 1972. Istern Eirlajns21

L1011 sru{io se zbog toga {to nije imao spu{te-ne to~kove. Glas kontrolora letenja i pi{tanjekompjutera su rezultirali time da posada nije~ula upozoravaju}u poruku. Bio je to smrtonosnodizajniran interfejs.

Kod ku}e sam imao vrlo inteligentan VCR(video rikorder) koji je imao skoro savr{eno pre-poznavanje glasa i potpuno me je poznavao. Mogaosam da traìm da mi snimi emisije po imenu i, unekim slu~ajevima, ~ak sam mogao da pretposta-vim da }e to uraditi automatski, bez potrebe damu se kaè. Onda, sasvim iznenada, moj sin je oti-{ao na koled`.

Nisam snimio TV program ve} vi{e od {estgodina. Ne zbog toga {to ne mogu, ve} zbog toga {toje dobijena vrednost isuvi{e niska za uloènitrud. To je nepotrebno te{ko. [to je jo{ va`nije,problem kori{}enja VCR-a i daljinskih kontro-lora bio je tretiran kroz pritiskanje dugmi}a.Sli~no tome, generalni interfejs sa personalnim

0 1

ra~unarima tretiran je kao problem fizi~kog di-zajna. Ali, u interfejsu nije re~ samo o tome kakokompjuter izgleda i kakav je ose}aj raditi sa njim.Re~ je o stvaranju li~nosti, dizajniranju inteli-gencije i pravljenju ma{ina koje mogu da prepo-znaju ljudski gest.

Pas moè da prepozna va{ korak na vi{e odstotinu jardi udaljenosti, a kompjuter nema poj-ma da li ste uop{te kraj njega. Skoro svaka ìvo-tinja moè da oseti kada ste ljuti, kompjuter ni-kada. âk i ku~i}i znaju kada ne{to pogre{nourade; kompjuteri ne.

Izazov za slede}i vek nije samo u tome da seljudima pruè ve}i ekrani, bolji kvalitet zvukai grafi~ki ulazni ure|aji, laki za upotrebu, ve}treba napraviti kompjutere koji }e vas poznava-ti, u~iti o va{im potrebama i razumeti verbalnei neverbalne jezike. Kompjuter bi trebalo da znarazliku kada vi kaète: „rat i mir“ i „Ratimir“,ne zbog toga {to je u stanju da prona|e malu aku-sti~nu razliku, nego zahvaljuju}i tome {to razu-me zna~enje. To je dobro dizajniran interfejs.

Danas je breme interaktivnosti potpuno pa-lo na ljudska le|a. Ne{to tako banalno, kao {toje {tampanje datoteke, moè biti zamorna ve`bakoja vi{e vu~e iz vudu magije nego iz ljudskog po-na{anja. Kao rezultat toga, mnogi odrasli odusta-ju i tvrde da su beznade`no kompjuterski nepi-smeni.

Ovo }e se promeniti.

Odiseje

Godine 1968. Artur Klark je podelio nomi-naciju za Oskara sa Stenlijem Kjubrikom za film2001: Odiseja u svemiru. ̂ udno, ali film je stigaopre knjige. Klark je bio u poloàju da pregledasvoj rukopis, po{to je video nedovr{enu verziju

filma (baziranu na ranijoj verziji njegove pri-~e). U vrlo realnom smislu, Klark je mogao da si-mulira svoju pri~u i do tan~ina uobli~i svojkoncept. On je mogao da vidi i ~uje svoje ideje prenego {to ih je poslao u {tampu.

Ovo moè da objasni zbog ~ega je HAL, kom-pjuterska zvezda filma, bio toliko briljantna (ismrtonosna) vizija budu}eg ljudsko-kompjuter-skog interfejsa. HAL (~ije ime NE poti~e odprethodnih slova IBM, kako se misli) imao je sa-vr{enu komandu nad govorom (razumevanje i izgo-vor), izuzetnu viziju i humor, koji predstavljajusavr{en test inteligencije.

Pro{lo je skoro ~etvrt veka pre nego {to jena svetlo dana iza{ao jo{ jedan primer sjajnoginterfejsa: Navigator znanja. Tako|e iz film-ske produkcije, ova video-traka – tzv. video-pro-totip – pregledana je od strane tada{njeg predsed-nika Epl-a, Dòna Skalija, ~ija se knjiga tako|ezvala Odiseja. Skalijeva knjiga se zavr{avalaidejama o „navigatoru znanja“ i kasnije je posta-la video. On je èleo da ilustruje interfejs bu-du}nosti, koji prevazilazi mi{eve i menije. Oba-vio je sjajan posao.

Navigator znanja predstavlja ravan ure|ajnalik knjizi, koji je otvoren na stolu profesorasasvim obi~nog izgleda. U jednom }o{ku displejanalazi se osoba koja predstavlja personu ove ma-{ine. Profesor traì od ovog agenta da mu asi-stira pri pripremanju lekcije, dodeljuje mu hrpuzadataka i u nekoliko navrata biva podse}an naneke druge stvari, od strane tog agenta koji moèvideti, ~uti i odgovoriti inteligentno, kao sva-ki ljudski asistent.

Ono {to HAL i Navigator znanja imaju za-jedni~ko jeste da oboje predstavljaju inteligen-ciju takvog nivoa da sâm fizi~ki interfejs sko-ro sasvim nestaje. Upravo tu leì tajna dizajni-ranja interfejsa: u~initi da potpuno nestane. Ka-

0 1

da upoznajete nekoga po prvi put, mo`da }ete bitivrlo svesni njegovog izgleda, govora i gestikula-cije. Ali ubrzo po~inje dominirati sadràj va{ekomunikacije, ~ak i ako je uglavnom izraèn to-nom glasa ili izrazom lica. Dobar kompjuterskiinterfejs bi trebalo da se pona{a sli~no. Pro-blem je manje nalik dizajniranju kontrolne ta-ble, a vi{e dizajniranju ~oveka.

S druge strane, ve}ina dizajnera interfejsauporno poku{ava da glupe ma{ine na~ini lak-{im za upotrebu od strane pametnih ljudi. Onisvoju vode}u ulogu zasnivaju na znanju nazvanom„ljudski faktori“, u SAD, i „ergonomija“, u Evro-pi, koje se bavi time kako ljudsko telo koristisvoje senzore i efektore da bi radilo sa alatimau svom neposrednom okruènju.

Telefonska slu{alica je, verovatno, najvi-{e dizajniran i redizajniran aparat na svetu, pai dalje ostaje krajnje nezadovoljavaju}a. Celular-ni telefon ~ini bledim VCR sa njegovim nekori-snim interfejsom. Telefon Bang & Olufsen jeskulptura a ne telefonija, jer je teì a ne lak{iza kori{}enje, u pore|enju sa starinskim crnimrotiraju}im telefonima.

Jo{ je gore {to je telefonski dizajn krajnjeoptere}en raznim „mogu}nostima“. Pam}enje bro-jeva, ponovno pozivanje, rad sa kreditnom karti-com, ~ekanje na poziv, prosle|ivanje poziva, auto-matsko odgovaranje na poziv, prikazivanje broje-va, itd. neprestano se guraju na povr{ini malogaparata, koji staje na va{ dlan, i prividno ga ~i-ne nemogu}im za upotrebu.

Ne samo da mi nisu potrebne sve te mogu}no-sti; ne èlim uop{te da okre}em telefon. Za{todizajneri telefona ne shvate da niko od nas neèli da okre}e telefonski broj? Mi jednostavnoèlimo da stignemo do ljudi kraj telefona!

Ukoliko nam se pruì {ansa (nama iz Me-dijske laboratorije), radi}emo na tom zadatku,

{to mi ukazuje da re{enje problema telefona mo-`da nije u dizajnu slu{alice, ve} u dizajnu ro-botske sekretarice koja moè da stane u va{dèp.

S onu stranu graviranja slike

Dizajn kompjuterskog interfejsa je po~eomarta 1960, kada je J.C.R. Liklider objavio svojrad „Simbioza ~oveka i kompjutera“. Lik (kakosu ga zvali) bio je eksperimentalni psiholog iakusti~ar koji je praksom postao mesija za kom-pjuterisanje, rukovode}i ARPA-nim22 inicijal-nim kompjuterskim potezima. Neko ga je, sredi-nom 60-ih, zamolio da napi{e prilog za CarnegieCommission-reportaù na temu budu}nosti tele-vizije. Upravo u tom prilogu je Lik prvi put is-koristio izraz usko emitovanje (eng. narrow-casting). Ono {to Lik u to vreme nije znao jesteda su upravo ta dva njegova doprinosa, simbioza~ovek–ra~unar i usko emitovanje, sudbinom opre-deljeni da se spoje u 90-im.

Po~etkom 60-ih rana istraìvanja ljudsko-kompjuterskog interfejsa su se rastavila na dvadela, koja se za dvadeset godina nisu ponovo ujedi-nila. Jedan se odnosio na interaktivnost, a drugije fokusiran na ~ulno bogatstvo.

Na interaktivnost se prionulo tako {to jere{en problem deljenja kompjutera, tada skupog imonolitnog resursa. Tokom 50-ih i ranih 60-ihkompjuter je bio toliko dragocen da ste ~inilisve {to je u va{oj mo}i da bi radio non-stop. Bi-lo je nezamislivo priklju~iti tastaturu i dakompjuter, na primer, postavi pitanje i onda bes-korisno ~eka dok ~ovek ~ita, razmi{lja i odgova-ra. Izum nazvan deljenje vremena (tajm {ering)predstavljao je metod koji je omogu}io ve}em bro-ju korisnika da dele istu ma{inu sa udaljenih

0 1

lokacija. Ukoliko resurs podelite izme|u, reci-mo, deset ljudi, nije svakom od njih dostupna jed-na desetina ma{ine, ve} momenat razmi{ljanjajedne osobe moè da se iskoristi za puno kori-{}enje kompjutera od strane nekog drugog.

Takvo deljenje digitalne pite je funkcio-nisalo pod uslovom da nijedan korisnik nije pro-`drljiv, da mu ne trebaju velike koli~ine ra~u-nanja i propusni opseg. Rani terminali su radi-li na 110 boda; tada je to izgledalo tako brzo.

Nasuprot tome, ~ulno bogatstvo je adresira-no grafi~kom interakcijom vrlo visokog propu-snog opsega. Rana kompjuterska grafika je zahte-vala ma{inu potpuno posve}enu izradi prikaza.U principu, nema nikakve razlike izme|u toga idana{njeg li~nog ra~unara, jedino {to je ispu-njavao velike prostorije i ko{tao milione dola-ra. Kompjuterska grafika je ro|ena kao medij is-crtanih linija, koji je zahtevao veliku koli~inura~unarske snage za direktnu kontrolu nad zra-kom katodne cevi.

Tek je deset godina kasnije kompjuterskagrafika po~ela da se pomera sa crtanja linija naoblike i slike. Ovi novi ekrani, nazvani ekranisa rasterskim skeniranjem, zahtevali su mnogomemorije da bi se sa~uvala slika od ta~ke do ta~-ke. Isti su danas toliko normalna pojava da ve}i-na ljudi i ne zna da su u po~etku bili smatrani je-reti~nim (70-ih skoro niko nije verovao da }ekompjuterska memorija biti ikad tako jeftina dabi se toliki njen deo posvetio grafici).

Deljenje vremena i kompjuterska grafika subili lo{i saputnici u toku slede}e dve decenije.ûlno siroma{ni, tajm-{ering sistemi su posta-li prihva}ena alatka za biznis i sistem rezerva-cije avionskih karata, koje danas uzimamo zdravoza gotovo. Komercijalni tajm-{ering, koji jei{ao ruku pod ruku sa vrlo siroma{nim inter-fejsom, obi~no je bio u vidu izlazne pisa}e ma{i-

ne, koji je maltene namerno zahtevao od sistema dabude dovoljno spor za svakog korisnika kako biostali dobili svoj fer deo.

Kompjuterska grafika se, s druge strane, naj-ve}im delom razvijala za samostoje}e (eng. stand-alone) ra~unarstvo. Od 1968. po~eli su da se poja-vljuju tzv. mini kompjuteri, u rangu cena od20.000 dolara, uglavnom zbog toga {to su fabri-kama i ma{inskoj automatizaciji bile potrebnevrlo precizne kontrole u realnom vremenu. To jebilo potrebno i kompjuterskoj grafici. U kom-pletu sa ekranom, ovi samostoje}i kompjuterskigrafi~ki sistemi predstavljaju prete~e onog{to danas poznajemo kao radne stanice, koje ni-su ni{ta vi{e od li~nih ra~unara sa duga~kimpantalonama.

Vi{ereìmski interfejs

Prekomernost, odnosno upotreba preop{ir-nosti koja je nepotrebna, ili nepa`ljivog pona-vljanja, uop{teno se smatra lo{im simptomom. Uvreme ranog dizajna ljudskog interfejsa ljudi suprou~avali tehnike interakcije i poku{avalida pametno odaberu ovu ili onu vrednost, za ovuili onu priliku. Da li je svetlosna olovka bilabolja od grafi~ke table23? „Ili-ili“ mentalitettada{njih inènjera je bio posledica la`noguverenja da postoji univerzalno „najbolje“ re{e-nje za svaku situaciju; ono je la`no zbog toga {tose ljudi razlikuju, situacije menjaju, a i usloviu datoj interakciji zavise od kanala koji je do-stupan u datom momentu. Ne postoji najbolji di-zajn interfejsa.

Se}am se kada sam, sredinom 70-ih, bio u pose-ti admiralu, koji je koristio jedan od najboljihsistema za komandu i kontrolu. On je izvikivao na-re|enja mornaru, koji je potom unosio u kompjuter

0 1

odgovaraju}e komande. Tako je, u ovom slu~aju, si-stem imao sjajan interfejs: imao je, tako|e, sposob-nost prepoznavanja govora i strpljenje. Admiral jemogao da hoda po sobi, da govori i gestikulira. Mo-gao je da bude ono {to jeste.

Ipak, admiral nije bio spreman da planiranapad kroz takav indirektan interfejs. On jeznao da mornar prati situaciju kroz mali otvorkompjuterskog ekrana. Admiral je vi{e voleo dadirektno rukovodi uz pomo} velike zidne mapekoja je predstavljala pozornicu, na kojoj bi pome-rao malene crvene i plave brodove odgovaraju}egoblika. (U to vreme smo se ~esto {alili kako Ru-si koriste iste boje.)

Admiral se ose}ao udobno sa mapom, ne zbogtoga {to je bila staromodna i {to je imala viso-ku rezoluciju, nego zbog toga {to je nad njom anga-òvao ~itavo telo. Kada bi pomerao brodove, ti ge-stovi i motorne akcije su poja~avali njegovu me-moriju. On se duboko uneo u prikaz bitke, {to seogledalo i na njegovim vratnim mi{i}ima. To ni-je bio „ili-ili“ interfejs, ve} je bio „i jedno idrugo“.

To „i jedno i drugo“ je dovelo do prodora urazmi{ljanju koje je, ukratko re~eno, glasilo:prekomernost je dobra. U stvari, najbolji inter-fejs bi trebalo da ima mnogo razli~itih i podu-darnih komunikacionih kanala, kroz koje }e ko-risnik mo}i da izrazi i izdvoji zna~enje iz vi-{e razli~itih ~ulnih izvora (korisnikovih ima{ininih). Tako|e je zna~ajna mogu}nost da je-dan kanal komunikacije moè pruìti informa-ciju koja nedostaje u drugom.

Na primer, ako se nalazimo u sobi sa gomi-lom ljudi i ja nekom kaèm: „Kako glasi tvojeime?“, pitanje nema nimalo smisla ukoliko ne vi-dite u kojem pravcu gledam dok ga izgovaram. Ta~-nije, pridev tvoje dobija smisao iz pravca mog po-gleda.

Ovo je divno ilustrovano u programu zvanomSta-vi-to-tamo, razvijenom u MIT-u od strane DikBolta i Kris [manta. Prvo ostvarenje programadogodilo se 1980. i omogu}avalo vam je da govoritei pokazujete ka ekranu veli~ine zida, pomeraju}ijednostavne predmete (kasnije brodove) preko pra-znog ekrana (kasnije Karipskog mora). U filmskojdemonstraciji programa Stavi--to-tamo – programje pogre{no protuma~io jednu komandu. [mantovospontano izgovoreno „oh, sranje“ ostalo je zapisanona filmu, kako bi podsetilo mnoge budu}e publikekoliko jo{ posla treba da se uradi.

Ideja je jednostavna: govor, pokazivanje igledanje treba da rade zajedno, kao delovi vi{ere-ìmskog interfejsa, u kojem se manje radi o pro-sle|ivanju poruka napred i nazad (osnova deljen-ja vremena, tj. tajm {eringa), a vi{e o konverza-ciji tipa licem u lice i ~ovek ~oveku.

Svi ovi rani poku{aji alternativnog „ijedno i drugo” pristupa interfejsu izgledali su uto vreme kao neozbiljna nauka. Ja imam vrlo malopo{tovanja prema testiranju i proceni u istra-ìvanju interfejsa. Moj, mo`da arogantan, argu-ment glasi: ukoliko ne{to testirate pa`ljivo,da biste uo~ili razliku koja nastaje, u tomslu~aju se, naj~e{}e, ne pravi dovoljno razlike.

Primetna razlika

Kada sam bio de~ak, moja majka je imala pla-kar u kojem je dràla kon~ane stvari i u kojemsam imao „tajni zid“. To i nije bila neka tajna:gomila linija od olovaka, koje smo sa pa`njom cr-tali periodi~no da bi obeleìli moju visinu.Sve crtice su uredno bile sa datumom i neke subile me|usobno blizu, zahvaljuju}i u~estalosti,dok su druge bile izdvojene zbog toga {to sam, naprimer, bio odsutan preko leta, a imati dva orma-

0 1

na za tu svrhu nije imalo smisla.Ova skala je bila privatna stvar i verujem

da je na neki na~in bila merilo uzimanja mleka,spana}a i drugih dobrih stvari.

Nasuprot tome, rast ima i dramati~nije li-ce. Ponekad bih ~uo ujaka kako komentari{e:„Kako si samo porastao, Niki?“ (pri ~emu me,pretpostavljam, prethodno nije video dve godine).Ali ja, zapravo, nisam mogao da shvatim promenu.Sve {to sam mogao da vidim bile su male linije uormanu.

„Tek primetna razlika“, ili TPR, predsta-vlja mernu jedinicu u psihofizici. Sâmo njenoime je uticalo na dizajn ljudskog interfejsa.Morate se upitati: ako je to TPR, zbog ~ega bistese uzbu|ivali? Ako morate pa`ljivo da meriteda biste uop{te primetili razliku, mo`da za-pravo i ne radite na stvarima koje su dovoljnobitne.

Na primer, {kolsko obrazovanje nam sugeri-{e da govor i prirodni jezik, u ve}ini prilika,nisu odgovaraju}i na~in za komunikaciju izme|uljudi i kompjutera. Ovi tehni~ki izve{taji suispunjeni tabelama, kontrolnim grupama i sl.,{to dokazuje da prirodni jezik unosi zabunu ukompjutersko-ljudsku komunikaciju.

Mada ne o~ekujem da pilot 747 taksira ipole}e pevaju}i „Gore, gore u visine“, ne mogu daprozrem nijedan razlog zbog kojeg ne bismo kori-stili bogatstvo govora i gestova, ~ak i u pilot-skoj kabini. Gde god da se kompjuter nalazi, naj-efikasniji dizajn interfejsa rezultira kombi-nacijom ~ulnog bogatstva i inteligencije ma-{ine.

Kada se ovo bude dogodilo, vide}emo primet-nu razliku. Vide}emo ono {to je moj ujak videoumesto malih linija u ormanu.

Inteligentni interfejsi

Moj san o interfejsu jeste da }e kompjute-ri postati nalik ljudima. Ova ideja je podlo-`na kritici jer je suvi{e romanti~na, nejasnai neizvodljiva. [to se ti~e mene, ja bih je kri-tikovao zbog toga {to je suvi{e skromna. Mo-`da postoje mnogi egzoti~ni komunikacionikanali, kojih danas nismo ni svesni. (Kao nekoko je oènjen ènom koja je identi~ni bli-zanac, ja sam potpuno spreman da na osnovu po-smatranja poverujem kako je van~ulna komuni-kacija ne{to {to ne treba dovoditi u pitanje.)

Sredinom 60-ih posvetio sam se emulira-nju24 komunikacije lice-u-lice, sa jezikom gri-masa i facijalnih izraàja, i motorikom tela iudova. Za svoj model sam koristio pomenutog ad-mirala.

U prekretni~kom projektu, nazvanom Si-stemi prostornog rukovo|enja podacima (oko1976), cilj je bio da se obezbedi ljudski inter-fejs, koji }e „pribliìti kompjutere genera-lima, predsednicima kompanija i {estogodi-{njoj deci“. Sistem je bio dizajniran tako da jemogao da se nau~i za svega trideset sekundi. Po-znavanje radnog stola i polica za knjige pred-stavljalo je alatku kori{}enu za manipulacijukompleksnim audiom, videom i podacima.

To je bilo vrlo radikalno za kasne sedam-desete, ali je jo{ uvek nedostajala smislena po-sledica stilizovanja na{e komunikacije u od-nosu na konverzaciju izme|u admirala i pomor-ca. Ljudsko-kompjuterski interfejs budu}no-sti }e u osnovi sadràti vi{ebrojnost, a ne lo-kalni jezik direktnog upravljanja – „idi gore,otvori meni, klikni“ – mi{ interfejsa. „La-ko}a kori{}enja“ je u toj meri usiljen cilj daponekad zaboravljamo da mnogi ljudi uop{te neèle da koriste ma{inu. Oni samo èle da seneki posao zavr{i.

0 1

Ono {to danas nazivamo „agent-baziraniminterfejsima“25 ispliva}e kao dominantan me-tod, putem kojeg }e ljudi i kompjuteri me|usobnorazgovarati. Postoja}e specifi~ne ta~ke u pro-storu i vremenu, u kojima }e se bitovi pretvaratiu atome, i obrnuto. Bez obzira da li je u pitanjutransmisija te~nih kristala ili reverberacijageneratora govora, interfejsu }e biti potrebniprostor, oblik, boja, ton glasa i svi ostali ~ulnielementi.

8. Grafi~ka persona

Grafi~ki veliki prasak

Na MIT-u, 1963, doktorski rad Ivana Sader-lenda, pod nazivom „Blok za crtanje“, eksploziv-no je celom svetu preneo ideju o interaktivnojkompjuterskoj grafici. „Blok za crtanje“ je biosistem za linijsko crtanje u realnom vremenu, ko-ji je omogu}avao korisniku da stupi u direktnuinterakciju sa kompjuterskim ekranom, uz pomo}„svetlosne olovke“. Ovo dostignu}e je bilo od ta-ko velikog zna~aja da je nekima od nas trebalo de-set godina da bismo shvatili i priznali sve nje-gove doprinose. „Blok“ je na svetlo dana izneomnoge nove koncepte, da nabrojimo samo neke: di-nami~ku grafiku, vizuelnu simulaciju, pove}anurezoluciju, pra}enje olovke i prividno beskona-~an koordinatni sistem. U kompjuterskoj grafi-ci „Blok“ je bio ekvivalent velikog praska.

U toku slede}ih deset godina mnogi istra-ìva~i su izgubili interes za real-time i inter-aktivne aspekte kompjuterske grafike. Umesto to-ga, ve}ina kreativne energije je utro{ena u sinte-zu realisti~nih slika koje nisu priklju~ene(off-line) i nisu u realnom vremenu. âk je i samSaderlend bio blago sputan problemom vizuelneverodostojnosti ili, drugim re~ima, pitanjem ukolikoj meri kompjutersku sliku moè na~initi

0 1

fotorealisti~nom i detaljnom. Problemi, kao{to su senke, sen~enje, refleksije, refrakcije iskrivene povr{ine, bili su predmet tog istraì-vanja. Predivno prikazane {ahovske figure i~ajnici postali su ikone „post-blokovskog“ peri-oda.

U toku tog istog perioda do{ao sam do uvere-nja da su komfor i lako}a, uz pomo} kojih ~ovekmoè da izrazi svoje grafi~ke ideje, va`niji odsposobnosti ma{ine da ih predstavi kao sinte-ti~ke fotografije. Dobro dizajniran ljudsko-kompjuterski interfejs sadrì mogu}nost dakompjuter moè da razume nekompletne i nejasnemisli, tipi~ne za po~etke bilo kojeg dizajner-skog procesa, na {tetu kompletnijih i dosledni-jih prezentacija kompleksnih zavr{enih pred-stava. Priklju~eno (on-lajn) pra}enje crtanja ru-kom u realnom vremenu otvorilo mi je vrata sjaj-nog podru~ja za istraìvanje, u kojem bismo raz-umevali i unapre|ivali kompjutersku grafikukao dinami~niji, interaktivni i ekspresivnimedij.

Klju~ni koncept mog rada je bilo razumeva-nje korisnikove grafi~ke „namere“. Ukoliko bikorisnik polako crtao ne`nu i naizgled svrsis-hodnu krivu, kompjuter bi pretpostavio da je ko-risnik upravo takvu èli, dok bi ta ista obliko-vana linija, ali brzo iscrtana, mogla da bude pra-va linija. Ukoliko bi ove dve ne`ne krive bileposmatrane nakon zavr{enog crtanja, umesto doksu bile crtane, one bi mogle izgledati potpunoiste. Korisnikovo crta~ko pona{anje je ukazalo,ipak, na dve potpuno jasne razlike u pogledu na-mere. [tavi{e, crta~ke navike variraju od osobedo osobe, po{to svi razli~ito crtamo. Dakle, kom-pjuter je morao da nau~i crta~ki stil svakog ko-risnika. Isti koncept nalazimo trideset godinakasnije – u Epl Njutn-ovoj (eng. Apple Newton)sposobnosti da prepoznaje rukopis (jo{ uvek pod

znakom pitanja), na taj na~in {to bi prisvojiokorisnikov na~in pisanja (oni koji su mu posve-tili malo vi{e vremena izgledaju zadovoljniji).

Prepoznavanje crtanih oblika i objekataodvuklo je moja razmi{ljanja daleko od linija, avi{e prema ta~kama. Za razumevanje crteà naj-bitnije je ono {to se nalazi izme|u linija, ili{to je njima zatvoreno.

U Kseroksovim PARC laboratorijama, u to-ku istog perioda, istraìva~i su tako|e prona-{li pristup kompjuterskoj grafici, zasnovan naobliku u kojem su amorfni delovi slike bili ob-ra|ivani i sastavljani tako {to su se slike pri-kazivale i ~uvale u vidu velikog broja ta~aka.Nekolicina nas je do{la do zaklju~ka da budu}-nost kompjuterske grafike nije u linijskim cr-ta~kim sistemima, kao {to je „Blok za crtanje“,ve} u sistemima sa rasterskim skeniranjem, sli~-nim televizijskoj slici, koji mapiraju slike(sme{tene u kompjuterskoj memoriji) na ekran,nasuprot vo|enju elektronskog zraka katodne ce-vi po X i Y osi, kao {to radi „Blok za crtanje“.Osnovni element kompjuterske grafike, koji jeranije bio linija, sada je postao piksel.

Mo} piksela

Isto kao {to je bit atomski element in-formacije, piksel predstavlja molekularni nivografike (namerno ne kaèm atomski, jer je pikselobi~no predstavljen vi{e nego jednim bitom). Za-jednica kompjuterske grafike je izmislila nazivpiksel, koji je skra}enica od re~i picture (sli-ka) i element.

Zamislite kompjutersku sliku kao skup re-dova i kolona piksela, kao ukr{tene re~i bez cr-nih polja. Za svaku datu monohromatsku sliku mo-ète odlu~iti koliko }ete koristiti redova i

0 1

kolona. [to ih bude bilo vi{e, kvadrati }e bitimanji, mreà finija, a rezultat bolji. Sada u gla-vi poloìte ovu mreù preko fotografije i po-punite svaki kvadrati} sa vredno{}u svetlosnogintenziteta. Kompletirane ukr{tene re~i }epredstavljati niz brojeva.

U slu~aju boje, imate tri broja po pikselu,obi~no po jedan za crvenu, zelenu i plavu, ili pojedan za intenzitet, boju i zasi}enost (saturaci-ju). Kao {to smo u~ili u {koli – crvena, ùta iplava su osnovne boje. Tri aditivne osnove su (kao{to je to u televiziji) crvena, zelena i plava.Tri suptraktivne osnove su (kao u {tampi) magen-ta, cijan i ùta, a ne crvena, ùta i plava. (Re~e-no mi je da ne u~imo decu ovim terminima, jer jere~ magenta suvi{e duga~ka. Mnogi odrasli lju-di nisu ni ~uli za cijan).

U slu~aju pokreta, uzimaju se uzorci vreme-na – kao {to je slu~aj sa frejmovima u filmu. Sva-ki taj uzorak predstavlja jedan frejm, jedne ukr-{tene re~i, a kada se one spoje i puste zaredom do-voljno brzo, proizvodi se vizuelni efekat mekogpokreta. Jedan od razloga, zbog kojeg ste videlitako malo dinami~ke grafike, ili ste video-pri-kaze gledali u malim prozorima, leì u ~injeni-ci da je te{ko preneti, u vidu piksela, dovoljanbroj bitova iz memorije na ekran, dovoljnom brzi-nom (da bi se proizvelo 60 ili 90 frejmova u se-kundi, potrebnih za pokret bez trzaja). Svakog da-na neko ponudi novi proizvod ili tehniku da ovoubrza.

Prava mo} piksela poti~e iz njegove moleku-larne prirode, {to zna~i da piksel moè biti deobilo ~ega – od teksta, preko linija, do fotografija.Pikseli su pikseli isto kao {to su bitovi bitovi.Uz dovoljno piksela i dovoljno bitova po pikselu(za sive tonove ili kolor), moète posti}i sjajankvalitet prikaza savremenih personalnih ra~una-ra i radnih stanica. Ipak, lo{e strane – isto kao i

dobre – rezultat su ta~nosti mre`ne strukture.Pikseli zahtevaju velike koli~ine memori-

je. [to vi{e budete koristili piksela i bitovapo pikselu, to }e vam biti potrebno vi{e memori-je da ih pohranite. Tipi~nom ekranu od 1000 sa1000 piksela, u punom koloru, potrebno je 24 mi-liona bitova memorije. Dok sam jo{ uvek bio no-vajlija u MIT-u, 1961, cena memorije je iznosiladolar po bitu. Danas 24 miliona bitova ko{ta 60dolara, {to zna~i da moèmo manje-vi{e ignori-sati veliki apetit piksel-orijentisane kompju-terske grafike prema memoriji.

Pre samo pet godina, ovo nije bio slu~aj.Ljudi su ekonomisali, koriste}i manje pikselana ekranu i manje bitova po pikselu. U stvari, ra-ni raster sken displeji teìli su kori{}enju sa-mo jednog bita po pikselu, iz kojeg smo nasledilispecijalni problem: seckanje.

Neprihvatljivo seckanje

Da li ste se ikada upitali zbog ~ega ekranva{eg kompjutera ima ”testeraste” linije? Za{toslike trouglova izgledaju kao piramide? Zbog ~e-ga velika slova E, L i T izgledaju tako dobro, a S,W i O izgledaju poput lo{ih hri{}anskih orna-menata? Zbog ~ega zakrivljene linije izgledajutako kao da ih je nacrtao neko ko boluje od para-lize?

Razlog je taj {to je kori{}en samo jedan bitpo pikselu da bi se prikazala slika i rezultat jeefekat testere ili tzv. prostornog uzmicanja, ko-je je potpuno nepotrebno ukoliko bi proizvo|a~ihardvera i softvera samo koristili vi{e bitovapo pikselu i posvetili malo kompjuterske snagedoti~nom problemu.

Zbog ~ega, onda, svi kompjuterski prikazi ni-su za{ti}eni od ove lo{e pojave? Dato je obja{nje-

0 1

nje da je potrebno mnogo kompjuterske snage. Pre de-set godina mogli smo da prihvatimo argument (mo-`da) da je bolje kompjutersku snagu tro{iti na dru-ge stvari; {tavi{e, prelazni nivoi potrebnog si-vog, radi „umek{avanja“ prikaza, tada nisu biliuobi~ajeni, kao {to je to slu~aj danas.

Na nesre}u, korisnik je bio istreniran dareckanje slike uzima zdravo za gotovo. Mi, ~ak,ovaj artefakt pretvaramo u vrstu maskote, na sli-~an na~in na koji su grafi~ki dizajneri ~estokoristili taj sme{ni, magnetsko-~itani font –zvani MICR, tokom 60-ih i 70-ih – da bi stvori-li „elektronski“ izgled. U 80-im i 90-im dizajne-ri ovo ponovo rade, koriste}i preterano izobli-~enu tipografiju da bi ozna~ili „kompjuter-stvo“. Danas nema potrebe da karakteri i linijebudu lo{iji od savr{eno mekanog {tamparskogkvaliteta. Ne dozvolite da vam bilo ko kaè dru-ga~ije!

Ikonografija

Godine 1976. Kreg Filds, programski direk-tor odeljka za kiberneti~ku tehnologiju pri AR-PA (a kasnije i direktor ARPA), naloìo je Nju-jor{koj kompaniji za kompjutersku animaciju danapravi film o fiktivnom pustinjskom gradi}u,zvanom Dar El Marar. Animirani film je prika-zivao pogled iz kabine helikoptera koji leti okoDar El Marara, juri niz njegove ulice, udaljavase da bi prikazao celu sliku grada, obilazi oko-linu i primi~e se tako blizu zgradama da se moèvideti {ta se u njima nalazi. Film je simuliraokako izgleda biti Petar Pan, ne u svrhu obilaskagrada i sveta gra|evina, ve} da bi se istraìosvet informacija. Koncept je podrazumevao da stedizajnirali grad; vi ste izgradili kom{ilukeinformacija tako {to ste pohranjivali podatke

u odre|ene zgrade, kao {to veverica skuplja le-{nike. Kasnije bi povratili informacije, uz po-mo} va{eg magi~nog }ilima, tako {to bi i{li ta-mo gde ste ih uskladi{tili.

Simonid sa Ceosa (556–468.pre n.e.) bio jeklasi~ni gr~ki pesnik, zapam}en po svojoj ~udno-vatoj memoriji. Kada se sru{io krov sale za obe-dovanje, po{to je prethodno bio pozvan da iza|eiz prostorije, zaklju~io je da bi mogao identifi-kovati raskomadane ostatke gostiju, na osnovu za-pam}enog poloàja gde je ko sedeo. Do{ao je do sa-znanja da bi vezivanje materije za odre|ene ta~ke– u prostornoj mentalnoj slici moglo da prizovese}anje. On je koristio ovu tehniku da bi zapam-tio svoje duga~ke govore. Povezivao bi delove svo-je besede sa predmetima i mestima u hramu. Kadabi se prise}ao svog govora, on bi samo prizivaosliku hrama u glavi i pratio svoje ideje opse-`nim i pravilnim redosledom. Rani jezuiti uKini ovaj isti proces su nazivali gra|enjem „pa-lata uma“.

Ovi primeri podrazumevaju navigaciju utrodimenzionalnom prostoru, radi pohranjiva-nja i povra}aja informacija. Neki ljudi suuspe{ni u ovome, a neki nisu.

U dvodimenzionalnom svetu najve}i broj nasje podjednako sposoban. Razmislite o dvodimenzi-onalnom izgledu va{ih polica za knjige. Vero-vatno biste umeli da prona|ete bilo koju knjigujednostavno tako {to biste i{li tamo „gde“ seona nalazi. Verovatno se se}ate njene veli~ine,boje, debljine i vrste korica. Sigurno }ete se mno-go bolje se}ati tih informacija ako ste je ostavi-li „tamo“. Najneuredniji sto je dobro poznat svomkorisniku zato {to je on sam, da tako kaèmo, na-pravio nered. Ne postoji ni{ta gore od toga da bi-bliotekar reorganizuje va{e knjige Djuijevim de-cimalnim sistemom26, ili da vam ku}na pomo}ni-ca o~isti sto. Odjednom biste bili izgubljeni.

0 1

Posmatranja poput ovog, dovela su do razvi-janja sistema za prostorno rukovo|enje podacima(eng. Spatial Data Management System –SDMS). SDMS je bio ugra|en u sobu sa ogromnimekranom u punoj boji, od zida do zida, od poda doplafona. Imao je i dva spoljna stona ekrana, okto-fonijski zvuk, instrumentalnu luksuznu foteljui drugu opremu. SDMS je korisniku nudio inter-fejs u sofa stilu i mogu}nost da iz fotelje prele-}e preko podataka i gleda u sliku veli~ine film-skog platna. Korisnik je mogao da zumira i da sekre}e slobodno, u cilju navigacije kroz fiktivne,dvodimenzionalne predele nazvane Datalendom(poput Diznilenda). Korisnik je mogao da posetiprivatne datoteke, korespondenciju, elektronskeknjige, satelitske mape i ~itav spektar potpunonovih tipova podataka (kao {to je video-zapis Pe-tera Falka u „Kolumbu“, ili kolekcija pedeset i~etiri hiljade slika iz umetnosti i arhitekture).

Sam Datalend je predstavljao prostranstvomalih slika, koje su ilustrovale funkciju ili po-datke iza njih. Recimo, iza slike stonog kalenda-ra nalazila se korisnikova agenda. Ukoliko bi ko-risnik odveo sistem, na primer, u sliku telefona,SDMS bi inicirao program za telefoniranje, sapridruènim personalnim Rolodeksom27. To je bi-lo ro|enje ikona. Umesto toga, mi smo se poigrava-li, koriste}i izraz glifi, jer etimolo{ko zna~e-nje ikona nije bilo odgovaraju}e, ali ikone suostale.

Ove slike, veli~ine po{tanske marke, ne sa-mo da su ilustrovale podatke ili funkciju negoje svaka imala i svoje „mesto“. Kao i sa knjigamana polici za knjige, vi biste pretraìvali ne-{to, idu}i tamo gde se to nalazilo, se}aju}i se me-sta, boje, veli~ine, pa ~ak i zvukova koji bi se mo-gli pojaviti.

SDMS je bio toliko daleko ispred svog vre-mena da je morala pro}i decenija i da su se mora-

li pojaviti li~ni kompjuteri pre nego {to je ne-ki od tih koncepata mogao da se preto~i u praksu.Danas su ikone uobi~ajena stvar za svakog kori-snika ra~unara. Ljudi ve} smatraju da su predsta-ve kanti za |ubre, kalkulatora i telefonskihaparata standardna postavka. U stvari, neki si-stemi doslovno govore o ekranu kao o „radnom sto-lu“ (desktop). Ono {to se promenilo jeste da dana-{nji Datalendi ne zauzimaju ~itave sobe ili zido-ve. Umesto toga, oni su sme{teni u „prozore“ (win-dows-e).

Oblik prozora

Oduvek sam bio impresioniran na~inom nakoji pametno odabrano ime moè privu}i trì-{te, ostavljaju}i potro{a~a s la`nim utiscima.Genijalan potez je bila IBM-ova odluka da svojpersonalni ra~unar nazove PC. Bez obzira {to jeEpl bio na trì{tu ve} vi{e od ~etiri godine,ime PC je postalo sinonim za personalno ra~u-narstvo. Sli~no tome, kada je Majkrosoft odlu~ioda svoj operativni sistem druge generacije nazoveVindouz (Windows), briljantno je zauvek polo-ìo pravo na taj naziv, bez obzira {to je Epl ve}vi{e od pet godina pre toga imao (bolje) prozore i{to su ih mnogi proizvo|a~i ve} uveliko kori-stili.

Prozori postoje iz jednostavnog razloga {tosu kompjuterski ekrani mali. Rezultat je da se re-lativno mali radni prostor moè koristiti zaodràvanje raznih, istovremeno aktivnih proce-sa. îtava ova knjiga je bila napisana na ekranusa dijagonalom od devet in~a, potpuno bez papira,osim onog kori{}enog od strane izdava~a. Mno-gim ljudima je kori{}enje prozora poput vo`njebiciklom; ne se}ate se ~ak ni kako ste to nau~i-li, ve} jednostavno to radite.

0 1

Kao metafora, prozori su tako|e interesant-ni za budu}nost televizije. U Sjedinjenim Drà-vama smo, vi{e nego u ostalim zemljama, u pro-{losti insistirali da televizijska slika potpu-no ispuni ekran. Ali, ispunjavanje ekrana imacenu koja poti~e od ~injenica da svi televizij-ski programi i svi filmovi nisu istog pravouga-onog formata.

U stvari, ranih 50-ih, filmska industrijase prili~no svrsishodno prebacila na izvestanbroj raznih pro{irenih ekranskih formata (kao{to su: Sinerama, Super Panavi`n, Super Tehni-rama, 35 mm Panavi`n i Sinemaskoup28, koje i da-nas koristimo), u cilju podrivanja {irenja ranetelevizije. Razmera stranica od 3 puta 4, kod dana-{nje televizije, vodi poreklo od generacije fil-mova iz perioda pre Drugog svetskog rata i ne odgo-vara Sinemaskoupu niti pravougaonom formatu ve-}ine filmova proizvedenih u poslednjih ~etrde-set godina.

Televizijske stanice u Evropi ove razlike urazmeri re{avaju koriste}i tzv. okvir. One is-prazne vrh i dno ekrana sa crnom bojom tako daostatak aktivnog podru~ja ekrana ima odgovaraju-}u razmeru stranica. @rtvuju}i tako nekolikopiksela, gledalac prati film sa verodostojnomreplikom oblika svakog frejma. U stvari, mislimda efekat okvira dodatno zadovoljava jer uvodivrlo jasnu horizontalnu ivicu na vrhu i dnuekrana, gde bi bez njih slika bila znatno manjeo{tra zbog zakrivljene plasti~ne ivice televi-zora.

Ovo u Sjedinjenim Dràvama radimo vrloretko. Umesto toga, koristimo „pan-and-scan“ teh-niku, pri pretvaranju filma u video, uzimaju}ifilm sa {irokim ekranom i pretvaramo ga u pra-vougaonik razmere 3 puta 4. Ne samo da time sabi-jamo sliku (mada se to uvek radi sa naslovima iakreditivima) ve} umesto toga, tokom procesa

prenosa, u kojem film prolazi kroz ma{inu(obi~no kroz skener sa pokretnim snopom), ljud-ski operater ru~no pomera prozor, razmere 3 puta4, preko mnogo {ireg filmskog prozora, levo ilidesno, da bi uhvatio najrelevantnije delove svakescene.

Neki filmski autori, posebno Vudi Alen, nedozvoljavaju ovo, ali ve}ina nije zainteresovana.Jedan od najboljih primera gde se „pan-and-scan“tehnika nije pokazala uspe{nom vidi se u Diplom-cu. Kada Dastin Hofman i En Benkroft skidajusvoju ode}u, svaki u suprotnom kraju ekrana, ne po-stoji na~in da operater istovremeno uhvati obojeu istom kadru videa.

U Japanu i Evropi je napravljen veliki po-mak ka novoj i {iroj razmeri stranica od 9 puta16 i ameri~ki HDTV takmaci su tako|e prihva-tili novi format. U principu, 9 puta 16 moèbiti gora varijanta od 3 puta 4, jer sav postoje}ivideo materijal (koji je 3 puta 4) sada mora bitiprikazivan sa vertikalnim trakama, tzv. zavesa-ma, sa svake strane va{eg 9 puta 16 ekrana. Ne sa-mo da zavese manje koriste vizuelnom doìvljajuu odnosu na okvir, ve} i ne postoji na~in da seprimeni „pan-and-scan“ tehnika, ~ak i kad bi-smo to hteli.

Razmera stranica treba da bude promenljiva.Kada televizor nema dovoljno piksela, upotrebaprozora dobija ogroman smisao. Doìvljaj sa raz-merom od deset stopa i osamnaest in~a po~inje dase pretvara u jedno. U stvari, kada u budu}nostibudete imali masivno visoku rezoluciju i ekranpreko celog zida, od poda do plafona i od zida dozida, mo}i }ete da postavite va{u TV sliku naekranu, uzimaju}i u obzir poloàj biljaka u va-{oj sobi, {to ne moète posti}i sa okvirom ne-kog malog ekrana. îtav zid sada postaje ekran.

0 1

Potro{a~ka grafika

Pre samo pet godina kompjuterski proizvo-|a~i, me|u njima i Epl, nisu bili voljni da na-prave agresivni potez ka ku}nom trì{tu. Ipak,te{ko je poverovati u to. Par godina kasnije, ak-cije Teksas Instrjumentsa (Texas Instruments)uzburkale su se kada je on najavio da napu{ta bi-znis ku}nih ra~unara.

Godine 1977. Frenk Keri, predsednik IBM-a, najavio je akcionarima da }e IBM u}i u biznispotro{a~ke elektronike. Oformljeno je speci-jalno odeljenje, u tipi~nom IBM maniru, koje jepregledalo veliki broj potencijalnih proizvoda,me|u kojima i ru~ne satove. IBM se opredelio zaku}ni kompjuter. U vrhunskoj tajnosti usledio jeprojekat, pod {ifrovanim nazivom Zamak, u ko-jem sam ja jedanput nedeljno u~estvovao kao savet-nik. Zami{ljen je vrlo ambiciozan li~ni ra~u-nar, koji je imao ugra|en video-disk.

Ugledni industrijski dizajner, Eliot Nojz,kreirao je prototip ku}nog ra~unara kojeg bi,dvadeset godina kasnije, svi s ponosom dràli uku}i. Ali, san je po~eo da se raspr{uje. IBM-ovelaboratorije u Pougkipsiju, u dràvi Njujork,nisu uspele da nateraju na ispravan rad tran-smisivni (laser prolazi kroz transparentnidisk, suprotno odbijanju od povr{ine), savi-tljivi, deseto~asovni video-disk, tako da su per-sonalni ra~unar i video-disk bili razdvojeni.Zamak je bio podeljen.

Deo programa koji se ti~e personalnog ra-~unara bio je poslan u drugu IBM-ovu laborato-riju, u Barlingtonu, Vermont, a kasnije u BokaRaton (ostalo je PC istorija). Od video-diska seuglavnom odustalo u korist zajedni~kog predu-ze}a sa MCA (zbog ~ega su obe kompanije ubrzopotom zaàlile). Zamak je bio mrtvoro|en~e ipersonalni kompjuter je morao da sa~eka jo{ ne-koliko godina na garaù Stiva Dòbza.

Otprilike u isto vreme, elektronske igre supokazale sasvim razli~itu prirodu kompjutera igrafike. Ovi proizvodi {iroke potro{nje su bi-li vrlo dinami~ni zbog svoje su{tinske interak-tivnosti. Njihov hardver i softver su se, poredostalog, spajali vrlo prirodno. Proizvo|a~i iga-ra ne zara|uju na hardveru; oni novac prave naigrama. To je zaista igra na ivici noà.

Me|utim, proizvo|a~i igara, poput onih po-sedni~ki nastrojenih kompjuterskih kompanijakoje su danas izumrle, do sada su propu{tali{ansu da otvore svoje zatvorene sisteme i po~nuda se utrkuju sa ma{tom. Sega i Nintendo }e tako-|e izumreti ukoliko se ne probude i ne shvate daPC-jevi jedu njihov obrok.

Dana{nji frilens dizajneri igrica morajuda shvate da }e njihove igre najverovatnije posta-ti bestseleri ako se prave za platforme op{te na-mene, kojih sam Intel planira da proda sto mili-ona godi{nje. Iz ovog razloga, kompjuterska gra-fika na PC-ju }e rapidno evoluirati u odnosu naono {to danas vidite u najnaprednijim arkadnimigrama. PC-bazirani sistemi }e prekriti namen-ske igra~ke platforme (Plejstej{n, Nintendo isl.) kakve danas poznajemo. Jedina stvar gde }ehardver specijalne namene igrati neku ulogu je-ste virtuelna realnost.

0 1

9. 20/20 VR

Oksimoron ili pleonazam

Majk Hamer (ne detektiv iz poznate TV seri-je, nego vode}i svetski korporacijski doktor, ilitzv. reinènjer) korporativnu promenu nazivaoksimoronom ili pleonazmom. Pleonazam ozna~a-va vi{ak re~i u izrazu, poput – njegovom sopstve-nom umu. On je suprotan oksimoronu, koji izraà-va o~iglednu kontradikciju, poput ve{ta~ke in-teligencije ili avionske hrane. Kada bi se dode-ljivale nagrade za najbolji oksimoron, virtuel-na realnost bi sigurno bila na prvom mestu.

Ako dve re~i, od kojih se sastoji virtuelnarealnost, posmatramo kao jednake delove, posma-tranje VR kao suvi{nog koncepta ima dosta smi-sla. VR moè ne{to {to je ve{ta~ko predstavititoliko realno da bude realnije od realnosti.

Na primer, simulacija letenja, najsofisti-ciranija i najdugotrajnija primena VR, reali-sti~nija je od upravljanja pravim avionom. Pot-puno osposobljeni piloti-novajlije preuzimajukontrolu nad kompletno ukrcanim putni~kimavionom, na svom prvom letu u „pravom“ 747, jersu vi{e nau~ili u simulatoru nego {to su moglida nau~e lete}i pravim avionom. Pilot u simu-latoru moè biti podvrgnut svim retkim situa-cijama koje bi u realnom svetu bile nemogu}e, ko-

0 1

je bi od pilota zahtevale precizne reakcije iprakti~no uni{tile pravi avion.

Jo{ jedna socijalno odgovorna primena VRbila bi u auto-{kolama. Na klizavom putu se po-javljuje dete izme|u dva vozila u pokretu – nikood nas ne zna kako bismo reagovali. VR nam dopu-{ta da iskusimo datu situaciju svojim telom.

Ideja VR-a je da se iskusi ose}aj „bivanja“tako {to bi se, u najmanju ruku, omogu}ilo da sevidi {ta bi se desilo ukoliko bismo bili tamo i,{to je jo{ bitnije, mogu}nost momentalne izmeneprikaza, sa stanovi{ta promene ta~ke posmatra-~a. Na{a percepcija prostorne realnosti je odre-|ena raznim vizuelnim parametrima, kao {to surelativna veli~ina, osvetljenost i ugaono kreta-nje. Jedan od najva`nijih je perspektiva, koja jeposebno sna`na u svom binokularnom obliku, ukojem va{e levo i desno oko vide razli~ite slike.Spajanje tih slika u jednu 3-D percepciju jesteosnova stereovizije.

Percepcija dubine – omogu}ena kada oba okaposmatraju za nijansu razli~ite slike, o~na para-laksa – najefikasnija je za vrlo bliske objekte (re-cimo, do tri metra). Objekti koji se nalaze dalje odvas u su{tini daju istu sliku svakom oku. Da liste se ikada upitali zbog ~ega 3-D film uglavnomima napred-nazad pokret u polju blizine, sa objek-tima koji uvek prilaze publici? To je zbog toga{to je to najbolji stereoskopski prikaz.

Za VR je tipi~an na~in obla~enja {lem saekranima, u stilu za{titnih nao~ara, po jedan zasvako oko. Svaki ekran ima malo pomeren prikazperspektive onoga {to vidite. Kako pomerate gla-vu, slike se toliko brzo menjaju da vam se ~ini ka-ko se ova promena de{ava zbog pomeranja glave(mada je u pitanju kompjuter koji stvarno prativa{e pokrete). Ose}ate da ste uzrok, a ne posledi-ca.

Mera za procenjivanje stepena realnosti vi-

zuelnog iskustva jeste kombinacija dva faktora.Jedan je kvalitet slike: broj prikazanih ivica itekstura izme|u njih. Drugi je vreme reakcije: br-zina kojom se ove scene re|aju. Ove vrednosti suvrlo zahtevne u pogledu kompjuterske snage i, svedo nedavno, bile su izvan doma{aja ve}ine proiz-vo|a~a opreme.

VR je po~eo davno, jo{ 1968, kada je niko dru-gi do Ivan Saderland napravio prvi ekran koji semontira na glavu. Kasniji rad u NASA i mini-starstvu odbrane doveo je do nekih vrlo skupihprototipova za svemirska istraìvanja i vojneprimene. Tenkovski i podmorni~ki trenaèri suposebno podobni za kori{}enje VR, jer i u „stvar-noj“ situaciji gledate kroz dvogled ili peri-skop.

Tek sada posedujemo dovoljno jakih i jefti-nih kompjutera da bismo o ovoj tehnologiji moglirazmi{ljati kao o zabavnom mediju za {irokupotro{nju. U ovom novom kontekstu – to }e bitistra{no zanimljivo.

Komandos iz fotelje

Park iz doba Jure bi bio sjajno VR iskustvo.Za razliku od istoimene knjige ili filma, on nebi imao napisanu pri~u. Majkl Krajton bi u ovomslu~aju obavio posao dizajnera scenske postavke itematskog parka, i on bi bio taj koji bi svakog di-nosaurusa ispunio li~no{}u, pona{anjem i svr-hom. Stavite simulaciju u pokret. Onda u|ite.Ovo nije televizija i ne mora da bude tako anti-septi~na kao Diznilend. Nema gu`ve, nema {tan-dova i mirisa kokica (ve} samo dinosaurusovogizmeta). Isto je kao da se nalazite u praistorij-skoj dùngli i ona se moè napraviti tako da iz-gleda mnogo opasnije nego bilo koja prava dùn-gla.

0 1

Budu}e generacije odraslih, a i dece, zaba-vlja}e se u ovom maniru. Po{to je svet ma{te kom-pjuterizovan, a ne stvaran, ne}e biti potrebe da seograni~ite na realne veli~ine ili prava mesta.VR }e vam omogu}iti da zagrlite Mle~ni put,plivate u ljudskom krvotoku, ili posetite Alisuu zemlji ~uda.

Dana{nja VR ima smetnje i tehni~ke nedo-statke, koji se moraju ispraviti pre nego {to ovapojava bude postala {irokorasprostranjena. Naprimer, VR je zaga|ena testerastom grafikom. Uslu~aju pokreta, „testera“ deluje jo{ neprijatni-je jer se ne kre}e u istom pravcu kao scena. Zami-slite savr{eno vodoravnu liniju horizonta. Sadaje pomerite tako ne`no da se pojavi jedna stepeni-ca u sredini. Onda je pomerite jo{ malo. Poja-vljuju se dve, zatim tri, itd; tada po~inje da iz-gleda kao da se kre}u, sve dok ne do|u do ugla od 45stepeni, gde linija sada izgleda kao savr{enostepeni{te, sastavljeno od piksela koji se }o-{kovima dodiruju. Ru`no.

[to je jo{ nepovoljnije, VR nije dovoljnobrza. Svi komercijalni sistemi, pogotovo oni ko-je }ete uskoro kupovati od glavnih proizvo|a~avideo-igara, imaju ka{njenje. Kako pokre}ete gla-vu, slika se menja brzo, ali ne dovoljno brzo. Sli-ka kasni.

U ranim danima 3-D kompjuterske grafikekoristile su se razne stereoskopske nao~are radipostizanja efekta. Ponekad su one bile naprav-ljene od jeftinih polarizovanih so~iva, a pone-kad bi bile sa mnogo skupljim elektri~nim zatva-ra~ima, koji su naizmeni~no izlagali svako okodruga~ijoj slici.

Se}am se kada sam prvi put radio sa takvimure|ajem, svi su – ne uglavnom nego bukvalno svi –po{to su prvi put stavili ove nao~are, pomeraliglavu levo-desno, kako bi mogli videti da li seslika menja. Kao {to je slu~aj i sa 3-D filmovi-

ma, to se nije doga|alo. Pomeranje glave nije ima-lo efekta.

Ovo ljudsko reagovanje, reakcija „cimanjavratom“, govori nam o svemu. VR zaista treba dabude ~vrsto povezana sa pra}enjem pokreta i pozi-cije da bi se i posmatra~u omogu}ilo da uzrokujepromenu, a ne samo ma{ini. U VR-u morate da po-merate glavu i reakcija na brzinu tog pomeraja jejedino bitna. Brzina kojom se slike re|aju (fre-kvencija odgovora) va`nija je, u su{tini, od rezo-lucije – to je primer ta~nosti na{eg motorno-sen-zorskog sistema, gde i najmanje ka{njenje kvaridoìvljaj.

Ve}ina proizvo|a~a }e, verovatno, potpunoproma{iti poentu i na trì{te izbaciti raneVR sisteme koji }e imati maksimalno mogu}u re-zoluciju, na {tetu vremena odziva. Oni bi vero-vatno pruàli mnogo kvalitetnije VR iskustvokad bi prikazivali manje grafike, umek{aliefekat testere i pruìli brè vreme odziva.

Alternativa je napustiti sve ekrane koji semontiraju na glavu, koji prinose sliku svakomoku posebno, i pre}i na tzv. auto-stereoskopskutehnologiju, koja iscrtava pravi objekat ili ho-lografsku sliku u prostoru, isporu~uju}i jeistovremeno i jednom i drugom oku.

Glave koje govore

Sredinom sedamdesetih ARPA je pokrenulaveliku istraìva~ku inicijativu u domenu te-lekonferencija, kako bi doprinela va`nomaspektu nacionalne bezbednosti. Konkretna po-treba je bila maksimalno verodostojan elektron-ski prenos ljudskog prisustva za pet odre|enihosoba na pet razli~itih lokacija. Svaka od ovihpet osoba, koje su fizi~ki bile odvojene, moralaje da bude uverena da je ostalih ~etiri fizi~ki

0 1

prisutno.Do ovog neobi~nog telekomunikacijskog zah-

teva je do{lo zbog hitne vladine procedure u slu-~aju pretnje od nuklearnog napada. Tokom 70-ihpreduzeta je slede}a akcija: predsednik Sjedinje-nih Dràva, potpredsednik, dràvni sekretar,na~elnik general{taba i spiker u Kongresu odla-zili bi hitno u op{tepoznatu bazu, ispod plani-ne u Virdìniji. Tamo bi oni branili na{u do-movinu, iz Glavnog {taba za komandu i kontrolu(poput onog iz filma Ratne igre), i bili bi imu-ni na napade i gubitke.

Ali koliko je sigurno dràti svu petoricuna jednom poznatom mestu? Zar ne bi bilo mnogolak{e dràti ih na pet razli~itih lokacija (uvazduhu, u podmornici, ispod planine, itd.) akobi oni mogli imati utisak da su zajedno na jednommestu? Jednostavno, da. Iz ovog razloga, ARPA jepokrenula istraìvanje radi unapre|enja obla-sti telekonferencije, u kojem smo moje kolege i japotpisali ugovor da digitalno kreiramo ljudsko„teleprisustvo“ u realnom vremenu.

Na{e re{enje je bilo da repliciramo glavusvake osobe ~etiri puta, sa providnom maskom uprirodnoj veli~ini, koja ima ta~an oblik lica teosobe. Svaka maska je bila montirana na stalak sadva stepena slobode, tako da glava moè da klim-ne i da se okrene u stranu. Unutar njega je bio pro-jektovan savr{en video.

Svaka lokacija se sastojala od jedne stvarneosobe i ~etiri plasti~no pokretne glave, koje se-de oko jednog stola istim redosledom. Video-pri-kaz i poloàj glave svake osobe bili su snimanii emitovani. Kada bi se predsednik okrenuo i go-vorio potpredsedniku, dràvni sekretar bi videonjihove plasti~ne glave kako rade to isto. Zaistabizarno!

Ovako projektovan video je rezultirao ì-vom emulacijom, toliko preciznom da mi je admi-

ral priznao da su mu „glave koje govore“ zadaleno}ne more. On je vi{e voleo telegram od predsed-nika, sa velikim slovima, na kojem pi{e „PA-LI“, nego predsednikovu pokretnu glavu na ko-mandnom mostu svog nosa~a aviona. Njegova reak-cija je rezultat ~udne paranoje – da li su video-prikaz i glas zaista predsednikovi ili nekoga kopretenduje da bude predsednik. Telegram je mnogolak{e falsifikovati.

Mi verovatno ne}emo znati kako da rastavi-mo, prenesemo i sastavimo ljude (ili hamburgere,ili ka{mirske dèmpere) slede}ih milenijumili dva. Ali, u me|uvremenu, postoja}e mnoge teh-nike prikazivanja, koje }e napredovati u odnosuna ravne ili pribli`no ravne ekrane na koje smose toliko navikli. Obod ekrana, tzv. bezel, sve ma-nje }e pritiskati male i velike slike. Neki odnajma{tovitijih digitalnih aparata budu}nostiuop{te ne}e imati ivice.

R2D2 3-D

Negde u slede}em milenijumu na{i unuciili praunuci gleda}e fudbalsku utakmicu (ako jeuop{te budu tako zvali) na taj na~in {to }e sestiza sto i pustiti igra~e od petnaest centimetarada tr~e po dnevnoj sobi i jure za loptom veli~inecentimetar ili dva. Ovaj model se direktno su-protstavlja ranim VR razmi{ljanjima. Sva rezo-lucija je omogu}ena svuda i iz svake ta~ke gledi-{ta. Gde god da pogledate, vide}ete 3-D piksele(koje ponekad nazivamo vokseli ili bokseli) kakoplutaju u prostoru.

U ovom maniru je, u Ratovima zvezda, malirobot R2D2 emitovao princezu Leju na Obi-VanKenobijevom podu. Prelepa princeza je bila pri-kaza nalik duhu, projektovana u prostoru, i moglaje biti (u principu) posmatrana iz bilo kojeg

0 1

ugla. Ovaj specijalni efekat, poput mnogih sli~-nih u Zvezdanim stazama i drugim SF filmovi-ma, nenamerno je stvorio blaziranu publiku zatehnologije poput holografije. Toliko ~esto smoih vi|ali u filmovima da se ~ine lak{im nego{to jesu.

U stvari, profesoru Stivenu Bentonu saMIT-a, koji je izmislio hologram bele svetlosti(~esta pojava na dana{njim kreditnim kartica-ma), trebalo je preko dvadeset godina da bi posti-gao sli~an rezultat, koriste}i superkompjuterkoji ko{ta milion dolara, skoro neprocenjivuoptiku specijalne namene i ogromnu energiju de-setak briljantnih Ph. D. studenata.

Holografiju je izmislio ma|arski nau~nikDenis Gabor, jo{ 1948. Najjednostavnije re~eno,hologram predstavlja skup svih mogu}ih pogledana scenu, sme{tenih u jednu ravan sa uzorcimasvetlosnih modulacija. Kada se kasnije svetlostpropusti ili reflektuje od te ravni, scena se op-ti~ki rekonstrui{e u prostoru.

Holografija je neo~ekivani pobednik u tr-ci da se naprave sve bolji prikazi. Jedan od raz-loga ove istine jeste taj da holografija zahtevamasivnu rezoluciju. Va{ TV ekran bi trebalo daima 480 vidljivih linija (mada verovatno imamnogo manje). Ako posedujete TV koji ide skrom-nih deset in~a u visinu, to zna~i da (u najboljimuslovima) imate skoro 50 linija po in~u. Holo-gramu treba 50.000 linija po in~u, ili hiljaduputa vi{e horizontalnih linija. Jo{ gore, rezo-lucija ide u X i Y, zna~i hiljadu dièmo na kva-drat i dobijamo milion puta ve}u rezoluciju oddana{njeg TV-a. Jedan od razloga {to vi|ate ho-lograme na kreditnim karticama ili nov~anica-ma nekih zemalja jeste da ova rezolucija zahtevavrlo sofisticiranu {tamparsku tehnologiju ko-ju je te{ko kopirati.

Benton i njegove kolege su napravili neka-

kav progres zbog toga {to su pronicljivo odredi-li {ta je ljudskom oku i ~ovekovom perceptual-nom sistemu zaista potrebno, nasuprot onome{to hologram moè da proizvede. Po{to je ljud-sko oko klijent za sliku, bilo bi sme{no pred-staviti je sa vi{e detalja nego {to oko moè darazlikuje. Benton je tako|e primetio da prostor-no prikazivanje (uzorci uzeti iz prostora) mo-èmo posmatrati na isti na~in kao {to gledamonezavisne frejmove filma (uzorci uzeti iz vre-mena). Video nudi mekani pokret, pri brzini od30 frejmova (60 polja) u sekundi. To zna~i dabismo, umesto da hologram napravimo tako dapredstavlja svaku ta~ku gledi{ta, mogli pred-staviti ta~ku gledanja iz svakog in~a, a presko-~iti podatke izme|u? Ovo je dobro funkcionisa-lo.

Kao dodatak tome, Benton i njegove kolege suprimetili da je na{e prostorno ~ulo uglavnomhorizontalno. Zbog vodoravne o~ne paralakse izbog toga {to se uglavnom kre}emo kroz horizon-talne ravni, horizontalna paralaksa je mnogo do-minantnija od vertikalne paralakse (gledanje go-re-dole). Kad bi na{a dva oka bila sme{tena jed-no iznad drugog ili, ako bismo se ~esto penjali ispu{tali niz drve}e, ovo ne bi bio slu~aj. U stva-ri, horizontalna emfaza na{e percepcije je toli-ko jaka da je Benton zaklju~io da bi mogao otpisa-ti celokupnu vertikalnu paralaksu.

Iz ovog razloga, skoro svi hologrami, prika-zani u Medijskim laboratorijama, nemaju verti-kalnu paralaksu. Kada pokazujem ljudima malugaleriju primera koji vise ispred Bentonove la-boratorije, posetioci ni{ta ne prime}uju. Ustvari, tek kad im se kaè, posetioci savijaju ko-lena i stoje na prstima da bi se uverili.

Rezultat uzimanja uzoraka iz prostora, kom-binovanog sa kori{}enjem samo horizontalne pa-ralakse, jeste da je Bentonovoj grupi potreban de-

0 1

sethiljaditi deo ra~unarske snage, koja je ina~epotrebna za potpuno re{en hologram. Zbog tog raz-loga, oni su prvi na svetu napravili holografskivideo, u realnom vremenu i punom koloru, sa sen-~enjem, koji slobodno pluta u prostoru. Otprili-ke je iste veli~ine i oblika prose~nog ~ajnikaili iskrzanog prikaza princeze Leje.

Vi{e od o~iju

Dobar kvalitet prikaza predstavlja bukval-no vi{e nego samo udovoljavanje o~ima. Posmatra~-ko iskustvo obi~no uklju~uje i druga ~ula. Kolek-tivna senzacija je, u celini, zaista ve}a nego zbirsvih njenih delova.

U ranim danima HDTV-a, istraìva~ izoblasti dru{tvenih nauka, Ras Njuman, tada u Me-dijskoj laboratoriji, sproveo je vaàn eksperi-ment o reakciji publike na kvalitet prikaza. Po-stavio je dva apsolutno identi~na televizora vi-sokog kvaliteta i vrhunske video-rikordere, pu-{taju}i na njima iste visokokvalitetne video-kasete. Ipak, u jednoj postavci (A) koristio jenormalni kvalitet zvuka VCR-a i male zvu~nikena televizoru. U drugom slu~aju (B) koristio jebolji kvalitet zvuka od CD-a, sa sjajnim zvu~ni-cima.

Rezultat je bio zapanjuju}. Mnogi subjektisu prijavili da su videli mnogo bolju sliku uslu~aju B, a, u stvari, kvalitet slike je bio isti.Ali, posmatra~ko iskustvo je bilo znatno bolje.Mi teìmo da o iskustvu prosu|ujemo kao o kom-pletnom ~ulnom doìvljaju, a ne po delovima. Ovava`na opservacija se ponekad ne uzima u obzirpri dizajnu VR sistema.

Pri dizajniranju vojnih tenkovskih trena-èra, ~ini se zna~ajan napor kako bi se dobio naj-bolji mogu}i kvalitet slike (pri ~emu cena nije

bitna), tako da je gledanje kroz displej zaistaisto kao posmatranje kroz mali prozor na tenku.Fino. Inènjeri su se, tek posle bolnih naporada se pove}a broj skeniranih linija, setili da po-stave jeftinu pokretnu platformu koja je malovibrirala. Daljim uklju~ivanjem jo{ nekih do-datnih ~ulnih efekata – zvuci motora i gnje~enja– postignut je takav „realizam“ da su dizajneribili u mogu}nosti da smanje broj sken linija; onisu uveliko ispunili zahtev da se sistem ose}a ida izgleda realno.

Konstantno me pitaju zbog ~ega nosim nao~a-re kada jedem, po{to je o~igledno da mi nao~arenisu potrebne da bih video svoju hranu ili vilju-{ku. Moj je odgovor da hrana jednostavno ima bo-lji ukus kada nosim nao~are. Jasno videti hranuje deo kvaliteta obroka. Gledanje i ose}aj se me|u-sobno nadovezuju.

0 1

10. Gledanje i ose}anje

Pogledajte sebe

Personalni ra~unari su manje sposobni daosete ljudsko prisustvo od modernih toaleta ilible{te}ih reflektora koji imaju jednostavnesenzore za pokret. Va{a jeftina kamera sa auto-fokusom je inteligentnija u pogledu onoga {to senalazi ispred nje nego bilo koji terminal ilikompjuter.

Kada podignete ruke sa tastature kompjute-ra, on ne zna da li je to pauza za razmi{ljanje,prirodan prekid ili, pak, prekid za ru~ak. On nemoè da iskaè razliku – da li govori samo vamaili sa jo{ {estoro ljudi. On ne zna da li na sebiimate odelo za izlazak, ku}ni ogrta~, ili ste pot-puno goli. Bez obzira na sve {to zna, moè se de-siti da vam govori ne{to bitno dok ste mu okrenu-ti le|ima, ili da ste van njegove zone ~ujnostidok vam se obra}a.

Mi danas razmi{ljamo isklju~ivo o tomekako da kori{}enje ra~unara u~inimo lak{imkorisniku. Mo`da je sada vreme da se upitamo{ta bi kompjuterima olak{alo rad sa ljudima.Na primer, kako je uop{te mogu}e razgovaratisa ljudima ako ne znate da li su pored vas? Nemoète ih videti i ne znate koliko ih je. Da lise smeju? Da li uop{te obra}aju pa`nju? Op{ir-

0 1

no pri~amo o ljudsko-kompjuterskoj interakci-ji i konverzacionim sistemima a, sa druge stra-ne, potpuno smo spremni da na{eg u~esnika u di-jalogu ostavimo u potpunom mraku. Vreme je dakompjuterima omogu}imo da ~uju i vide.

Istraìvanje i primena kompjuterske vi-zije bili su skoro ekskluzivno posve}eni anali-zi slika, posebno u vojne svrhe, kao {to su auto-nomna vozila i „pametne“ bombe. Svemirske pri-mene su tako|e neophodne i iziskuju vrhunskutehnologiju. Ako imate robota koji {eta po Me-secu, on ne moè da emituje ljudskom operateruvideo-signal onoga {to vidi, ~ak ni brzinomsvetlosti. Zamislimo da je robot stigao do pro-valije. Dok bi ljudski operater video sliku po-nora i poslao poruku robotu na Mesec, govore}imu da stane, robot bi do tada ve} pao preko ivice.Ovo je jedan od slu~ajeva kada robot mora da zavi-si od sopstvene procene, zasnovane na onom {tovidi.

Nau~nici su postigli lagan napredak urazumevanju slike i razvili su tehnike da bi,na primer, izdvojili oblik iz senki ili objek-te iz pozadine. Tek nedavno su po~eli sa istra-ìvanjem prepoznavanja ljudi da bi unapredililjudsko-kompjuterski interfejs. Va{e lice je,efektivno, va{ ure|aj za prikaz i kompjuter bitrebalo da bude u stanju da ga pro~ita, {to zah-teva prepoznavanje va{eg lica i njegovih jedin-stvenih izraza.

Na{e grimase su vrlo usko povezane sa na-{im ekspresivnim namerama. Dok pri~amo putemtelefona, na{ izraz lica nije isklju~en, zbog to-ga {to nas osoba na drugom kraju veze ne moè vi-deti. U stvari, ponekad jo{ vi{e deformi{emolice i pravimo jo{ ve}e grimase, kako bismo po-ja~ali i potvrdili izre~ene re~i. Raspoznaju}iizraze lica, kompjuter bi dobio pristup izobiljuparalelnih signala, koji bi nam omogu}ili da

obogatimo usmene i pismene poruke.Tehni~ki izazov prepoznavanja lica i nje-

govih izraza je te{ko ostvarljiv; ipak, njegovurealizaciju je mogu}e posti}i u odre|enim kon-tekstima. U primenama koje se ti~u vas i va{egra~unara on samo treba da zna da li ste to vi, u od-nosu na sve ostale na ovoj planeti. [tavi{e, po-zadine je lako izdvojiti.

Izgleda verovatnije da }e vas kompjuteri po-gledati ranije nego kasnije. Za vreme rata u Per-sijskom zalivu, 1990–91, ve}ina poslovnih puto-vanja je bila ukinuta, bili smo svedoci velikogporasta broja telekonferencija. Od tada su, svevi{e i vi{e, personalni ra~unari bivali opre-mljeni telekonferencijskim sistemima niskecene.

Hardver za telekonferenciju sastoji se odTV kamere, centrirane iznad monitora, i hardve-ra i softvera, neophodnog da se video enkodira,dekodira i prikaè u realnom vremenu, kao i dase prikaè kao deo ili preko celog kompjuter-skog ekrana. Personalni ra~unari }e sve vi{e bi-ti spremni za vizuelnu komunikaciju (eng. vi-sion-ready). Dizajneri telekonferencijskih si-stema nisu zami{ljali da bi se kamera za perso-nalni ra~unar mogla koristiti za uìvanje u li-cem-u-lice komunikaciji, ali za{to da ne?

O mi{evima i ljudima

Nil Ger{enfeld, iz Medijske laboratorije,poredi mi{a od 30 dolara, kojem je potrebno parminuta da bi nau~io da se koristi, sa gudalom za~elo koje ko{ta 30.000 dolara i ~ije se rukovanjeu~i ~itavog ìvota. On upore|uje {esnaest guda~-kih tehnika sa klikom, duplim klikom i povla-~enjem mi{a. Gudalo je napravljeno za virtuoza, ami{ za nas ostale.

0 1

Mi{ je jednostavan, ali je glomazan medijza uno{enje grafike. Njegova upotreba zahteva~etiri koraka: 1) mahanje ruke da bi se prona{aomi{, 2) pomeranje mi{a da bi se uo~io kursor, 3)pomeranje kursora tamo gde treba, 4) kliktanjeili duplo kliktanje dugmeta. Eplov inovativnidizajn PauerBuka (Powerbook) barem smanjujebroj koraka na tri i ima „umrtvljenog mi{a“(ili kod novijih modela, tzv. trekped), gde su vampal~evi slobodni, tako da su prekidi tipkanjasvedeni na minimum.

Ali, kada je crtanje u pitanju, mi{evi itrek-bolovi29 postaju beskorisni. Poku{ajte dase potpi{ete uz pomo} trek-bola. Za takve prime-ne je grafi~ka tabla – ravna povr{ina sa dodat-kom sli~nom olovci – mnogo bolje re{enje.

Nema puno kompjutera sa grafi~kom tablomza crtanje. Oni koji je imaju, imaju i {izofre-ni~ni problem postavljanja grafi~ke table i ta-stature, jer bi svaka htela da bude u centru i di-rektno ispred i ispod ekrana. Konflikt se ~estore{ava tako {to se tastatura stavlja ispod ekra-na, jer mnogi ljudi (uklju~uju}i i mene) ne umejuda kucaju „naslepo“.

Kao rezultat ove ~udne postavke, gde su gra-fi~ka tabla i mi{ sa strane, moramo se izboritisa vrlo neprirodnom koordinacijom ruku i oka. –Crtate ili ubadate na jednom mestu, dok istovre-meno gledate u drugo: „crtanje naslepo“, moè sere}i.

Daglas Englebert, ~ovek koji je izmisliomi{a 1964, uradio je to da bi ubadao tekst, a ne ra-di crtanja. Izum je ostao i danas je svuda zastu-pljen. Biv{a predsednica Nacionalne fondacijeza umetnost, Dèjn Aleksander, istakla je nedav-no da bi taj ure|aj jedino ~ovek nazvao mi{em.

Godinu dana pre toga Ivan Saderlend jeusavr{io koncept svetlosne olovke za direktnocrtanje po ekranu je 1950. godine odbrambeni

sistem SAGE imao neke proste svetlosne olov-ke). Olovka je pratila kursor u obliku krsti}a,napravljenog od pet svetlosnih ta~aka. Da biponi{tio crte`, trebalo je da savije zglob inamerno izgubi trag olovke – simpati~an ali netako uspe{an na~in da se izbri{e linija.

Svetlosne olovke danas prakti~no ne po-stoje. Dràti ruku pored ekrana je jedna stvar(predstavlja te{ko}u za duì rad, po{to rukaostaje bez dotoka krvi), ali je no{enje priveza-ne olovke, te{ke {ezdeset grama, uzrok ekstrem-nog zamora {ake i ruke. U nekim slu~ajevimasvetlosna olovka je {iroka i po dva centimetrai njeno kori{}enje podse}a na pisanje razgledni-ce sa cigarom.

Grafi~ke table su naro~ito udobne za crta-nje i, uz ne{to truda, moè se u~initi da rad sanjihovom olovkom ima teksture i bogatstvo umet-nikove ~etkice. Do danas su, kako smo ih ose}a-li, ove olovke teìle da imaju kuglicu na vrhu,na tvrdoj povr{ini, za koju je potrebna pravaparcela na radnom stolu blizu vas i va{eg ekra-na. Po{to su na{i stolovi obi~no zatrpani, je-dini na~in da grafi~ke table postanu popular-ne jeste da proizvo|a~i name{taja po~nu da ihugra|uju u stolove, tako da nema ure|aja kao ta-kvog, ve} samo povr{ine stola.

Ra~unarstvo visoke osetljivosti

Glavni adut u grafi~kom ulazu jeste ljudskiprst.

Automatizovane bankovne ma{ine30 iinformacioni kiosci31 sa prili~nim uspehomdanas koriste ekrane osetljive na dodir. Alikod personalnih ra~unara se skoro nikada va{prst nije susreo sa ekranom, {to je prili~no za-~u|uju}e kada imamo na umu da je ljudski prst

0 1

naprava za pokazivanje, koju nema potrebe da po-diète, i imamo ih deset. Dostojanstveno moè-te prelaziti sa kucanja na pokazivanje, iz hori-zontalne ravni u vertikalnu. Ipak, ne koristise. Evo tri razloga za to koja su mi stavljena doznanja, mada ni u jednom jedinom momentu nisampoverovao u bilo koji od njih:

Kada pokazujete, pokrivate to {to poka-zujete. To je istina, ali se isto doga|a sa papiromi olovkom, i nije omelo praksu pisanja ili kori-{}enja prsta da bi se ne{to pokazalo na fotoko-piji.

Va{ prst je niske rezolucije. Ovo je pogre-{no. Mo`da je nezgrapan, ali ima za~u|uju}e do-bru rezoluciju. Potrebno je jo{ samo, malo po po-vr{ini vu}i prst i pozicionirati kursor sa ve-likom precizno{}u.

Va{ prst prlja ekran. Ali ga tako|e i ~i-sti! Jedan od na~ina da se razmi{lja o ekranimaosetljivim na dodir jeste da }e oni, manje ili vi-{e, biti stalno pokriveni nevidljivom prljav-{tinom, gde ~iste ruke ~iste, a prljave prljaju(ili tako ne{to).

Pravi razlog zbog kojeg ne koristimo prste jetaj {to jo{ uvek nismo prona{li dobru tehnologi-ju za registrovanje fizi~ke blizine prsta: kad jeva{ prst blizu, ali ne dodiruje povr{inu ekrana.Uz samo dve mogu}nosti – dodirnuti ili ne dodir-nuti – mnoge primene su, najblaè re~eno, nespret-no re{ene. Dakle, kursor bi se pojavljivao kada biva{ prst bio na pola centimetra od ekrana, a dodi-rivanje same povr{ine bi bilo registrovano klik-tanjem.

Poslednja stvar u vezi sa prstima jeste da sesitni nabori koè, koji ~ine va{ otisak prstiju,tako|e pona{aju kao dodirna povr{ina na zim-skoj automobilskoj gumi i stvaraju trenje na me-stu gde koà doti~e staklo. Ovo spajanje vam omo-gu}ava da fakti~ki pritiskate ekran i uvodite

dodatnu silu u ravan ekrana.Putem ure|aja koji smo na MIT-u napravili

pre dvadeset godina, pokazali smo da je, kada jakododirujete ekran va{im prstom bez njegovog pokre-tanja, postojalo dovoljno trenja da se objekti pokre-nu, guraju i vuku, ili ~ak rotiraju. Jedna demon-stracija je prikazivala potenciometre na ekranu,koje ste mogli da rotirate putem trenja prstiju iekrana. Ne samo da su se okretali ve} su i proizvo-dili zvuk kliktanja, koji je poja~avao utisak real-nosti. Mogu}e primene uklju~uju sve – od de~ijihigara do pojednostavljenja avionske kabine.

Interfejs uzvra}a udarac

Daljinski manipulatori se obi~no koristeu sredinama koje su toksi~ne za ~oveka, kao {to sunuklearni reaktori. Robotska ruka se nalazi unu-tar reaktora, dok je ljudski operater kontroli{espolja. Obi~no se ruka „gospodar“ i ruka „rob“ na-laze na poprili~noj udaljenosti, tako da opera-ter gleda na TV-u prikaz scene. Strana gde je rukarob obi~no je imala hvataljku kontrolisanu odstrane upravlja~kog kraja, tj. operaterovog palcai kaìprsta, tako da je objekte mogu}e podizatidrè}i ih ~vrsto. Na ovaj na~in, mogle su se ose-titi teìna i elasti~nost (ukoliko ih je uop{tebilo), npr. par~eta uranijuma.

Fred Bruks i njegove kolege sa Univerzite-ta Severne Karoline imali su briljantnu ideju:zamislite da ruka rob uop{te ne postoji, ve} da suìce koje ina~e vode do nje sada povezane sa kom-pjuterom koji simulira celo iskustvo. Objektikoje vidite na ekranu sada nisu stvarni, ve} sumodelirani i prikazani od strane kompjutera, sasvim svojim elementima, kao {to su teìna i ela-sti~nost.

O taktilnim osobinama kompjutera se skoro

0 1

uvek razmi{ljalo ekskluzivno kroz va{e dodiri-vanje njega, a ne obrnuto.

U~estvovao sam u gra|enju prototipa novema{ine koja vam, dok je gurate, odgovara guranjem;ure|aja koji vra}a snagu, u kojem trud uloèn zapokretanje moè biti funkcija bilo ~ega. Podkompjuterskom kontrolom on bi mogao da pre|e izstanja slobodnog pomeranja u ose}aj sli~an gura-nju kroz gusti sirup. U jednom slu~aju imali smomapu Masa~usetsa sa demografskom bazom podata-ka. Korisnik je mogao da iscrtava plan putanje zanovi autoput tako {to je pomerao ovaj digitaliza-tor povratne snage. Koli~ina snage, potrebne zaguranje, varira u funkciji broja porodica koje bimorale biti iseljene. Zna~i, mogli biste bukval-no zatvorenih o~iju da iscrtate put najmanjeg ot-pora novom autoputu.

Jo{ jedan primer je demonstriran u kompa-niji Epl Kompjuter, od strane Alana Keja (koji segeneralno smatra ocem personalnog ra~unara). Je-dan od njegovih istraìva~a je dizajnirao „tvr-doglavog“ mi{a, koji je koristio magnetsko poljeda bi u~inio teìm ili lak{im njegovo pokreta-nje. Kada bi dodao pun magnetski naboj, mi{ bipostao potpuno nepokretljiv, drè}i kursor da-leko od zabranjenih podru~ja.

Va{ ra~unar otvara o~i

Zamislite da ~itate sa kompjuterskog ekra-na i pri tom se pitate: „[ta ovo zna~i?“, „Ko jeona?“, ili „Kako sam dospeo tamo?“ Ovo, ona i ta-mo su definisani pravcem va{eg pogleda u tommomentu. Va{e pitanje se odnosi na ta~ku dodiraizme|u va{ih o~iju i teksta. O~i se, normalno, neposmatraju kao izlazni ure|aji, me|utim, mi ihsve vreme koristimo na taj na~in.

Na~in na koji ljudi mogu da uo~e me|usobne

poglede i uspostave kontakt o~ima najbolje se mo-è opisati kao magija. Zamislite da stojite na se-dam metara udaljenosti od neke osobe koja vas ujednom momentu gleda pravo u o~i, a slede}eg mo-menta preko va{eg ramena. Vi trenutno moèteodrediti razliku ako je pogled te osobe za samo de-li} ugla pomeren u odnosu na va{ pogled. Kako?

To svakako nije trigonometrija, gde bi ra~u-nali ugao normale na ravan o~iju druge osobe i on-da izra~unali da li se ta normala poklapa sa va-{om linijom pogleda. Ne. Ne{to se drugo doga|a –prolazi poruka izme|u va{ih o~iju i o~iju teosobe. Mi nemamo predstave kako ovo zapravofunkcioni{e.

Mi stalno koristimo o~i da bismo pokazalina objekte. Kada ste upitani kuda je neko oti{ao,odgovor bi mogao da bude samo va{ pogled ka otvo-renim vratima. Dok obja{njavate {ta treba da seodnese, moète gledati kofer. Ovaj na~in poka-zivanja, kombinovan sa klimanjem glave, moèbiti vrlo mo}an kanal komunikacije.

Postoji nekoliko tehnologija za pra}enjeo~iju. Jedna od prvih demonstracija koje sam javideo bio je ure|aj koji se montirao na glavu ipratio va{ pogled. U momentu ~itanja, on je tekstna ekranu mogao pretvariti iz engleskog u fran-cuski. Kako se centar va{eg pogleda pomerao sare~i na re~, vi ste tu re~ videli na francuskom iceo ekran je izgledao kao da je 100 posto na fran-cuskom jeziku. Posmatra~, ~ije o~i ne bi bilepra}ene, video bi ekran ispunjen sa 99 procenataengleskog jezika (sve re~i osim one koju posmatraosoba sa ure|ajem za pra}enje pogleda).

Ne{to moderniji sistemi za pra}enje pogle-da koriste daljinsku TV kameru, tako da kori-snik ne mora da nosi nikakav ure|aj. Telekonfe-rencijska konfiguracija spremna za video (vi-deo-ready) posebno je zgodna za pra}enje o~iju, jerkorisnik uglavnom sedi ispred ekrana, na rela-

0 1

tivno fiksnoj udaljenosti. êsto bi se de{avalo

da gledate direktno u o~i udaljene osobe (ra~unar

moè da zna gde se one nalaze).

[to vi{e kompjuter zna o va{oj poziciji,

drànju i posebnoj prirodi va{ih o~iju, to mu je

jednostavnije da zna gde gledate. îni se ironi~-

nim, ali ovaj prili~no egzoti~ni medij, u kojem

o~i sluè kao ulaz, prona}i }e svoju prvu prime-

nu u prili~no svakida{njem oblikovanju osobe

koja sedi za stonim ra~unarom.

Ovo }e funkcionisati jo{ bolje kada se bude

istovremeno koristilo sa jo{ jednim ulaznim ka-

nalom – govorom.

11. Moèmo li razgovarati oovome

Nadma{iti re~i

Za mnoge ljude kucanje nije idealni inter-fejs. Kada bismo mogli da govorimo na{im ra~u-narima, ~ak bi i najve}i tehnofobi~ari – ludi-sti mogli da ih koriste sa vi{e odu{evljenja.Ipak, kompjuteri ostaju manje ili vi{e gluvone-mi. Zbog ~ega?

Primarni razlog zbog kojeg se prepoznavanjegovora tako malo razvilo jeste nedostatak per-spektive, a ne tehnologije. Kada vidim demonstra-cije prepoznavanja govora ili reklame za proiz-vode, kada ljudi nose mikrofone pored usta, upi-tam se: da li su zaista prevideli ~injenicu da jeglavna prednost govora ta {to vam ruke ostajuslobodne? Kada vidim ljude kako, govore}i, drèlica blizu ekrana, zapitam se da li su zaboravi-li da je upravo sposobnost funkcionisanja na da-ljinu razlog zbog kojeg koristimo glas? Kada ~u-jem ljude da polaù pravo ili zahtevaju prepo-znavanje govora nezavisno od korisnika, zapitamse nisu li zaboravili da se mi obra}amo perso-nalnim kompjuterima, a ne kompjuterima kojedelimo sa drugima. Zbog ~ega se svako, kako iz-gleda, usmerava na pogre{nu stranu problema?

Jednostavno. Sve do nedavno, bili smo vo|e-

0 1

ni dvema opsesijama koje su nas pogre{no usmera-vale. Prva je bila rezultat staromodnih telefon-skih komunikacija, sa pretenzijom da bilo ko, ibilo gde, bude u mogu}nosti da podigne telefon-sku slu{alicu i izgovori komande kompjuteru,umesto da razgovara sa ljudskim operaterom – gdene bi trebalo da bude va`no da li }ete govoritiju`nja~ki razvu~eno, sa bostonskim ili sa njujor-{kim akcentom. Druga opsesija poti~e od kance-larijske automatizacije – pisa}e ma{ine koja go-vori, kojoj se moèmo obra}ati non stop i koja }esavr{eno transkribovati na{ govor. Fokusira-nje na samo ova dva cilja godinama nas je uspora-valo u postizanju nekih va`nijih (i korisnijih)ciljeva: prepoznavanja i razumevanja konverza-cijskog govora u visokopersonalizovanom i in-teraktivnom okruènju.

Tako|e smo prevideli vrednost govora, kojanadma{uje, prevazilazi sam sadràj re~i. Naprimer, dana{nji ra~unari zahtevaju va{u apso-lutnu, potpunu pa`nju. Obi~no morate da sedite.Primorani ste da pratite, manje ili vi{e u pot-punosti, proces i sadràj interakcije. Skoro dane postoji na~in da kompjuter koristite u prola-zu ili da ga angaùjete vi{e nego u jednoj konver-zaciji. Govor }e sve to promeniti.

Mogu}nost kori{}enja kompjutera van doma-{aja ruke tako|e je vrlo va`na. Zamislite kadabi razgovor sa nekom osobom zahtevao da njen iliva{ nos uvek bude u va{em pravcu! Mi obi~no saljudima razgovaramo na nekoj udaljenosti, za mo-menat se okrenemo i uradimo ne{to drugo, i nijetako redak slu~aj da ste izvan vidokruga dok raz-govarate. @elim da kompjuter moè raditi na do-hvat u{iju ili sluha, {to zahteva da se re{i pro-blem razdvajanja govora od ostalih ambijentalnihzvukova, poput onih iz klima ure|aja ili avionakoji prele}e.

Govor je, tako|e, vi{e od re~i, u tom smislu

{to ima paralelne podprenosnike informacije.Svako ko ima dete ili ku}nog ljubimca zna da na-~in na koji mu ne{to kaète moè biti mnogo va-`niji od samih re~i. Boja glasa je vrlo bitna. Psi,na primer, odgovaraju skoro potpuno na boju glasa iimaju vrlo malu uro|enu sposobnost za obavljanjekompleksnih leksi~kih analiza, uprkos pretera-nim tvrdnjama njihovih vlasnika koji ih oboà-vaju.

Izgovorene re~i nose znatnu koli~inu in-formacija, koja nadma{uje same re~i. Dok govori,neko moè izraziti strast, sarkazam, razjarenost,dvosmislenost, snishodljivost i iscrpljenost –sve sa identi~nim re~ima. U prepoznavanju govo-ra od strane kompjutera ove suptilne razlike uzna~enju se ignori{u ili se, jo{ gore, ~e{}e tre-tiraju kao gre{ke nego kao vrline. Ipak, one sunajve}i kvaliteti, koji govor ~ine bogatijim me-dijem od ma{inski pisane re~i.

Tri dimenzije u prepoznavanju govora

Ako govorite neki strani jezik umereno do-bro, ali ne savr{eno, primeti}ete da je slu{anjevesti sa radija, uz stalno pucketanje, vrlo te{koili pak nemogu}e. Nasuprot tome, nekog ko te~nogovori taj jezik {um signala }e, u najgorem slu~a-ju, samo nervirati. Prepoznavanje i razumevanjese me|usobno veoma prepli}u.

Kompjuteri trenutno nemaju razumevanje utom smislu da se vi i ja moèmo sloìti kakooboje znamo {ta ne{to zna~i. Dok u budu}nostikompjuteri, bez sumnje, ne postanu inteligentni-ji, do tada smo primorani da re{avamo problemma{inskog prepoznavanja govora, bez mnogo ma-{inskog razumevanja. Razdvajanje ova dva zadatkapruà nam ~ist put ka prevo|enju izgovorenih re-~i u kompjuterski ~itljive komande. Problem

0 1

prepoznavanja govora ima tri promenljive: veli-~inu re~nika, stepen nezavisnosti od govornika ipovezanost re~i, tj. nivo do kojeg re~i mogu bitistopljene zajedno, sve dok su u kadenci normalnogljudskog govora.

Zamislite ove dimenzije prepoznavanja go-vora kao tri ose. [to manje re~i moè da se pre-pozna na osi re~nika, to je kompjuteru lak{e.Ukoliko sistem unapred zna ko govori, problem jejednostavniji. Ako se re~i moraju izgovaratiodvojeno, tako|e je lak{e.

Nulta ta~ka ovih osa je mesto u kojem prona-lazimo najmanji mogu}i re~nik totalno zavisanod re~i govornika, koje moraju biti izgovarane saprepoznatljivim-pauzama-izme|u-svake-re~i.

Kako budemo dodavali ili pomerali nekuosu, tako {to ~emo npr. pove}ati re~nik, omogu-}iti da sistem radi sa bilo kojom osobom, ilidopustiti da se re~i mogu govoriti te~no, pro-blem }e postajati sve teì i teì. U krajnjemslu~aju, o~ekujemo da kompjuter prepozna svakure~, izgovorenu od strane bilo koga, postiù}i„kafanski“ stepen intimnosti u razgovoru. Ra-zumna pretpostavka bi glasila da moramo bitina {to je mogu}e vi{em nivou svake od ovih osa,kako bi prepoznavanje govora bilo od ikakve ko-risti. Besmislica!

Razmislite o svakoj osi posebno. Kada do|edo veli~ine re~nika, neko se moè zapitati – ko-liko je veliko dovoljno veliko: pet stotina, pethiljada ili pedeset hiljada re~i? Ali pitanjebi, u stvari, trebalo da glasi: koliko prepozna-tljivih re~i je potrebno da bude u kompjuterovojmemoriji u jednom trenutku? Ovo pitanje sugeri-{e razbijanje re~nika u kontekstualne podskupo-ve, tako da se ti delovi po potrebi mogu ubaciva-ti u ma{inu. Kada traìm od kompjutera da okre-ne telefon, moj rolodeks se napuni. Kada plani-ram putovanje, u njemu su imena mesta.

Ako neko posmatra veli~inu re~nika kaoskup re~i potrebnih u nekom momentu (nazovimoih „prozorima re~i“), onda kompjuter treba daizabere od znatno manje zastra{uju}eg broja re~i:bliè pet stotina nego pedeset hiljada.

Pretpostavljena potreba za nezavisno{}ugovornika je zahtev telefonskih kompanija izpro{losti, gde bi centralni kompjuter bio u sta-nju da razume svakoga, i predstavljao neku vrstu„univerzalne telefonske usluge“. Me|utim, danasje na{e ra~unarstvo u mnogo ve}oj meri ra{irenoi personalizovano. Moèmo posti}i visok nivoprepoznavanja na periferiji mreè: u PC-ju, slu-{alici, ili uz pomo} pametnih kartica. Ukoli-ko bih èleo da iz telefonske govornice razgova-ram sa kompjuterom avio-prevoznika, mogao bih dapozovem ku}ni ra~unar ili izvadim svoj dèpnikompjuter i da ga pustim da sa~ini prevod iz gla-sa u kompjuterski ~itljiv signal.

Spajanje i muljanje re~i je tre}a stvar. Neèlimo da kompjuter bude nalik turisti koji seobra}a stranom detetu, polako izgovaraju}i svakure~, sa pauzama izme|u. Ova osa je najve}i izazov,ali se moè delimi~no pojednostaviti kada po-smatramo jezik kao izgovorene grupe re~i, a ne sa-mo kao pojedina~ne re~i. U stvari, baratanje za-jednoizgovorenimre~ima, u ovom maniru, dobrimdelom moè biti deo personalizacije i treningava{eg kompjutera.

Moèmo se pribliìti najlak{em ugluprepoznavanja govora onda kada govor posmatramokao interaktivni i konverzacijski medij.

Parare~enice

Govor je medij koji je ~esto ispunjen zvucimakoje je nemogu}e na}i u re~niku. Govor ne samo da jeìvopisniji od crno-belog teksta ve} moè dobiti

0 1

dodatno zna~enje iz konverzacijskih slojeva, naprimer parare~enice.

Godine 1978. u MIT-u smo koristili razvi-jeni vezani sistem prepoznavanja govora, koji jebio zavisan od govornika. On je, poput svih ta-kvih sistema, onda i sada, bio podloàn gre{ka-ma kada je govornikov glas pokazivao ~ak i najma-nji nivo stresa. Kada su ga studenti diplomci de-monstrirali na{im sponzorima, hteli smo da si-stem radi savr{eno. Nervoza u glasu studenta de-monstratora je izazvala krah sistema.

Pet godina kasnije jedan drugi student jeimao sjajnu ideju: prona}i pauze u korisnikovomgovoru i programirati ma{inu da tada kaè„aha“. Tako, kad bi neko govorio ma{ini, ona biperiodi~no govorila a-haaa, aaa-ha ili aha. Ovo jeimalo toliko prijatan efekat (izgledalo je kaoda ma{ina ohrabruje govornika da nastavi) da jekorisnik bio ne{to opu{teniji, a performansesistema su sko~ile.

Ovaj koncept je otkrio dve bitne stvari: pr-vo, nema potrebe da sve izgovorene re~i imaju lek-si~ko zna~enje da bi bile od zna~aja za komunika-ciju; drugo, neke izgovorene re~i su ~isto konver-zacijski protokoli. Kada ste kraj telefona, uko-liko ne kaète „aha“ sagovorniku u odre|enimintervalima, osoba postaje nervozna i pita vas:„Da li me ~uje{?“ „Aha“ nije poput „da“, „ne“ ili„mo`da“, ve} emituje samo jedan bit informacije:„Tu sam.“

Teatar konverzacije

Zamislite slede}u situaciju. Sedite za sto-lom, gde svi osim vas pri~aju na francuskom. Va{francuski je ograni~en jednom godinom u~enja usrednjoj {koli. Osoba za stolom se iznenada okre-}e ka vama i kaè: „Voulez-vous encore du vin?“

Savr{eno razumete. Naknadno, ta ista osoba menjatemu na, recimo, politiku u Francuskoj. Ne}eteni{ta razumeti ukoliko te~no ne govorite fran-cuski (pa mo`da ~ak ni tada).

Mo`da }ete pomisliti da je: „@elite lijo{ malo vina?“ de~iji razgovor, dok je za politi-ku potrebna sofisticirana jezi~ka ve{tina. Toje istina, ali to nije bitna razlika izme|u dvekonverzacije.

Kada vas je ta osoba upitala da li èlitejo{ vina, verovatno je imala pruènu ruku premaboci vina i o~i uprte u praznu vinsku ~a{u. Zna-ci koje ste dekodirali bili su paralelni i preo-bilni, a ne samo akusti~ni. Dalje, svi subjekti iobjekti su bili na istom mestu i u isto vreme. Ovataktika vam je omogu}ila da razumete o ~emu se ra-di.

Obilje re~i u govoru je, da ponovim, dobro.Kori{}enje paralelnih kanala (gestikulacija,pogled i govor) su{tina je ljudske komunikacije.Ljudi se prirodno oslanjaju na paralelne na~ineiskazivanja. Ako imate skromno znanje italijan-skog jezika, ima}ete mnogo problema govore}i saItalijanima telefonom. Kada stignete u itali-janski hotel i ne moète da prona|ete sapun u ku-patilu, ne}ete koristiti telefon; si}i }ete dorecepcije i iskoristiti va{ najbolji turisti~-ki priru~nik za jezik da bi traìli sapun. Mo-`da }ete ~ak i napraviti par gestova kupanja.

U stranoj zemlji, koristimo svaki mogu}ina~in da bismo preneli namere i ~itamo sve sig-nale da bismo postigli makar minimalni nivorazumevanja. Zamislite kompjuter kao bi}e u ta-kvoj stranoj (na{oj) sredini.

Kako da kompjuter pri~a dobro

Kompjuter moè da proizvede govor na dva

0 1

na~ina: pu{taju}i prethodno snimljen glas, iliputem sinteze zvukova iz slova, slogova ili (naj-~e{}e) fonema. Oba metoda imaju svoje prednostii nedostatke. Problematika generisanja govora jesli~na problemu muzike: moète pohraniti zvuk(kao na CD-u) i pu{tati ga kasnije, ili ga moè-te sintetizovati i reprodukovati iz nota (kao{to radi muzi~ar).

Recitovanje prethodno pohranjenog govoravra}a „najprirodniji“ zvuk govorne i slu{ne ko-munikacije, naro~ito ako je pohranjeni govorkompletna poruka. Iz ovog razloga ve}ina tele-fonskih poruka je na ovaj na~in snimljena. Kadapoku{ate da sastavite zajedno prethodno snimlje-ne par~i}e zvuka ili re~i, rezultat je manje zado-voljavaju}i jer nedostaje celokupna prozodija.

U ranijim vremenima ljudi su oklevali dakoriste prethodno snimljen govor za ljudsko-kom-pjutersku interakciju, jer je zauzimao puno memo-rije. Danas je taj problem mnogo manji.

Stvarni problem je o~igledniji. Da bi po-hranjeni govor uop{te mogao da funkcioni{e,morate prethodno da ga snimite. Ukoliko o~ekuje-te od kompjutera da, na primer, imena izgovara is-pravno, sva imena prethodno morate snimiti. Po-hranjeni glas ne radi za proizvoljni govor. Izovog razloga koristi se drugi metod: sinteza.

Sintetizator govora uzima tok teksta (poputove re~enice) i prati odre|ena pravila da bi iz-govorio svaku re~, jednu po jednu. Svaki jezik jerazli~it i varira u svojim te{ko}ama da sinte-tizuje.

Engleski jezik je jedan od najteìh, jer mipi{emo (write, right, rite32) na tako ~udan i ne-logi~an na~in. Drugi jezici su, poput turskog,mnogo lak{i. U stvari, turski jezik je vrlo jedno-stavan za sintetizovanje, jer je Ataturk preseliotaj jezik iz arapskog u latinsko pismo, 1929. i,rade}i to, stvorio odnos jedan-prema-jedan izme|u

zvukova i slova (tj. fonetsko pismo). Vi izgovara-te svako slovo: nema nemih slova ili konfuznihdiftonga. Dakle, na nivou re~i, turski jezik jesan koji prelazi u stvarnost za kompjuterski sin-tisajzer.

âk i ako ma{ina moè da izgovori svakure~, problem se tu ne zavr{ava. Vrlo je te{ko ni-zu sintetizovanih re~i dati krajnji ritam i na-glasak na nivou fraze i re~enice, {to je vrlobitno ne samo zbog njenog dobrog prizvuka ve} izato {to joj daju boju, izraz i ton, usagla{ene sasadràjem i namerom. U suprotnom, rezultat jemonoton glas, koji zvu~i kao pijani [ve|anin.

Danas vi|amo (~ujemo) neke sisteme kojikombinuju sintezu i pohranjivanje. Kao i sa ve-}inom digitalnih stvari, re{enje na duge stazeleì u iskori{}enju oba.

Sve velike i male stvari

U slede}em milenijumu zate}i }emo sebe ka-ko vi{e pri~amo sa ma{inama nego sa ljudskimbi}ima. Izgleda da ljude najvi{e mu~i njihovasopstvena savest dok razgovaraju sa beìvotnimpredmetima. Ose}amo se savr{eno udobno dok raz-govaramo sa ku~i}ima ili kanarincima, ali ne isa kvakama ili po{tanskim sandu~i}ima (osimukoliko nismo potpuno pijani). Zar se ne bi sva-ko ose}ao glupo kada bi se obra}ao tosteru? Vero-vatno ne mnogo vi{e nego {to se ose}ao kada je pr-vi put pri~ao sa telefonskom sekretaricom.

Jedna od stvari koja }e ovu vrstu razgovorau~initi sveprisutnom u budu}nosti jeste minija-turizacija. Kompjuteri postaju sve manji i manji.Moète o~ekivati da sutra drìte na dlanu ono{to vam danas stoji na stolu, a {to je ju~e ispu-njavalo sobu.

Mnogi korisnici stonih ra~unara ne umeju

0 1

da cene ogromnu redukciju u veli~ini, u prote-klih deset godina, jer postoje neke dimenzije, kao{to je veli~ina tastature, koje ostaju konstantne,i druge, poput veli~ine ekrana, koje traè da bu-du sve ve}e a ne manje. Na kraju, celokupna veli-~ina stonog ra~unara nije manja od petnaest godi-na starog Epl II ra~unara.

Ako dugo niste koristili modem, promenanjegove veli~ine je mnogo bolji pokazatelj pravepromene koja se dogodila. Pre manje od petnaestgodina modem od 1.200 boda (koji je ko{tao oko1.000 dolara) bio je veli~ine poloènog tostera.Modem od 9.600 boda u to vreme je bio veli~ine vi-{ekomponentne police. Danas modem od 19.200 bodanalazimo na pametnim karticama. âk i u ovomformatu kreditne kartice ve}ina prostora ostajeneiskori{}ena i sluì za faktore forme (da bipopunila slot33 i da bi bila dovoljno velika da sene izgubi). Glavni razlog, zbog kojeg ne stavljamoure|aje poput modema na „glavu ~iode“, vi{e nijetehnolo{ke prirode, ve} nastaje zbog problema vi-dljivosti nosa~a pinova, kako ih ne bismo lakoproma{ili.

Kada napustite ograni~enje prirodnog raz-maka va{ih prstiju, koje odre|uje udobnu tastatu-ru, veli~ina kompjutera }e tada vi{e biti odre-|ivana veli~inom dèpova, nov~anika, ru~nihsatova, olovki i sl. Kada su u pitanju ovi fakto-ri forme, gde je kreditna kartica najmanja èlje-na veli~ina, ekran je mali i grafi~ki korisni~-ki interfejs gubi smisao.

Sistemi bazirani na olovci najverovatnije}e biti posmatrani kao nepodesna privremena re-{enja, odvi{e veliki, a ipak mali. Alternativafizi~kim dugmi}ima je tako|e neprihvatljivore{enje. Pogledajte va{ VCR ili daljinskiupravlja~ i verovatno }ete uo~iti dobar primerograni~enosti dugmi}a, napravljenih za rukePigmeja i vrlo mlade o~i.

Iz svih ovih razloga trend rastu}e minija-turizacije navodi na pobolj{anje proizvodnje imetoda prepoznavanja govora, kao dominantnogljudsko-kompjuterskog interfejsa kada su u pi-tanju mali predmeti. Stvarno prepoznavanje go-vora ne mora u celini da bude implementirano usvakom dugmetu za manètnu ili narukvici ru~-nog sata. Mali ure|aji mogu sasvim lepo da tele-komuniciraju radi ispomo}i. Su{tina je u tomeda male stvari naprosto mole da dobiju glas.

Posegni i dodirni nekoga

Pre mnogo godina glavni istraìva~firme za {tampane ~estitke, Holmark (Hall-mark), objasnio mi je da je kompanijin glavnitakmac bio AT&T. Reklamni slogan „posegni idodirni nekoga“ odnosi se, zapravo, na prenosemocija putem glasa. Kanal kroz koji glas pro-lazi ne prenosi samo signal ve} i sve dodatneosobine, koje ~ine da on bude pun razumevanja,odlu~an, saàljiv, ili opra{taju}i. Kaèmo daneko „zvu~i“ po{teno, da argument „zvu~i“ neu-verljivo, ili da ne{to ne „zvu~i“ ovako-ili-onako. U zvuk je ugra|ena informacija i o ose}a-njima.

Na isti na~in na koji bi posegnuli da do-dirnemo nekoga – zate}i }emo sebe kako koristimoglas da bismo projektovali svoje èlje ma{ina-ma. Neki ljudi }e se pona{ati prema svojim kom-pjuterima kao kaplari, dok }e drugi ispoljavatiglas razuma. Govor i izdavanje naloga su ~vrstospojeni. Da li }ete davati nare|enja sedmoricipatuljaka?

Mogu}e je! Ideja o tome kako }ete – posledvadeset godina – govoriti grupi holografskihpomo}nika visokih osam in~a, koji {etaju pova{em stolu, nije neverovatna. Ono {to je sigur-

0 1

no jeste da }e glas biti va{ primarni kanal ko-munikacije sa va{im interfejs agentima iliposrednicima.

12. Manje je vi{e

Digitalni batleri

U decembru 1980. Dèrom Visner i ja smo ~i-tave no}i bili gosti Nobutaka [ikanaija, u nje-govoj ljupkoj seoskoj ku}i u pokrajini Hakone, uJapanu, blizu planine Fudì. Bili smo tolikoube|eni da bi [ikanaijeva novinska i TV medij-ska imperija mogla profitirati od toga {to bi senalazila u osniva~kom jezgru Medijske laborato-rije, i da }e g. [ikanai biti voljan da plati zanjeno gra|enje. Tako|e smo verovali da }e se [i-kanaijev li~ni interes za savremenu umetnoststopiti sa na{im snom o spajanju tehnologije saumetni~kim izraàvanjem, sa kombinovanjem in-vencije i kreativne upotrebe novih medija.

Pre ve~ere smo pro{etali po [ikanaijevoj~uvenoj umetni~koj kolekciji u otvorenom pro-storu, koja tokom dana sluì i kao dvojnik Mu-zeju oblasti Hakone, u otvorenom prostoru. U to-ku ve~ere sa gospodinom i gospo|om [ikanaipridruìo nam se [ikanaijev privatni sekre-tar koji je, prili~no za~u|uju}e, savr{eno govo-rio engleski, za razliku od [ikanaijevih kojiga uop{te nisu govorili. Konverzaciju je po~eoVisner, koji je ispoljio veliko interesovanje zarad Aleksandera Kaldera i pri~ao je o MIT-ovom i svom li~nom iskustvu sa tim velikim

0 1

umetnikom. Sekretar je saslu{ao pri~u i onda jepreveo od po~etka do kraja, dok ga je g. [ikanaipa`ljivo slu{ao. Na kraju je g. [ikanai malorazmislio, napravio pauzu, pogledao u nas i pro-mrmljao {ogunsko: „Ohhhh“.

Sekretar je potom preveo: „Gospodin [ika-nai kaè da je vrlo impresioniran Kalderovimradom i da su nedavne kupovine g. [ikanaija bi-le pod uslovima...“ Trenutak. Odakle je sve to do-{lo?

Ovo se nastavilo tokom ~itavog obroka. Vis-ner bi rekao ne{to, onda bi to bilo potpuno pre-vedeno i odgovor bi bio manje-vi{e: „ohhhh“, kojebi zatim bilo prevedeno u dugo obja{njenje. Rekaosam sebi te no}i – ako stvarno èlim da napravimli~ni kompjuter, on mora biti dobar kao [ikana-ijev sekretar. Morao bi da bude u stanju da {irii skuplja signale, u funkciji poznavanja mene imoje okoline, toliko intimno da bih ja u ve}iniprilika bukvalno mogao biti blagoglagoljiv.

Najbolja metafora ljudsko-kompjuterskoginterfejsa, koju ja mogu da zamislim, jeste dobroistrenirani engleski batler. „Agent“ odgovarana telefon, prepoznaje osobe koje zovu, uznemira-va vas samo u odgovaraju}im prilikama i moè~ak da bezo~no slaè u va{u korist. Isti agentje dobar u proceni vremena, uve`ban da prona|eprave prilike, i po{tuje va{u individualnost.Ljudi koji poznaju batlera uìvaju odre|enuprednost u odnosu na potpune strance. Sve je to uredu.

Takvi ljudski agenti su dostupni vrlo ma-lom broju ljudi. Mnogo }e{}u ulogu te vrste igra-ju kancelarijske sekretarice. Ukoliko imate ne-koga ko vas dobro poznaje i deli dobar deo inform-acija sa vama, ta osoba vrlo efikasno moè da po-stupa u va{e ime. Ukoliko bi se va{a sekretaricarazbolela, ne bi vam pomoglo ni kada bi vam agen-cija poslala Alberta Ajn{tajna. Ovde nije u pita-

nju IQ, ve} znanje koje delite sa nekim i praksanjegovog kori{}enja u va{em najboljem interesu.

Ideja o ugra|ivanju ove vrste funkcional-nosti u kompjuter sve do nedavno je bila san toli-ko izvan doma{aja da nije uzimana ozbiljno. Ovose menja vrlo brzo. Danas dovoljno ljudi veruje daje ovakve „interfejs agente“ mogu}e napraviti. Izovog razloga interesovanje za inteligentne agenteje postalo najmodernija tema istraìvanja dizaj-na ljudsko-kompjuterskog interfejsa. Postalo jeo~igledno da ljudi èle da poveravaju agentimavi{e funkcija, a manje da direktno rade sa ra~u-narima.

Ideja je da se naprave kompjuterski zameni-ci, koji bi posedovali znanje o ne~emu (procesu,oblasti interesovanja, na~inu rada) i o va{em od-nosu prema tom ne~emu (va{i ukusi, naklonosti,poznanici). Naime, kompjuter bi trebalo da pose-duje duplu ekspertizu, poput kuvarice, ba{tova-na i {ofera, koji koriste svoje ve{tine da biudovoljili va{im ukusima u pogledu hrane, bi-ljaka i vo`nje. Kada nekome poveravate ove zadat-ke, to ne zna~i da ne volite da spremate hranu, ga-jite biljke ili vozite kola. To samo zna~i da ima-te mogu}nost da radite te stvari kada èlite, za-to {to ho}ete, a ne zato {to morate.

Isto je sa kompjuterom. Zaista nemam nika-kvog interesa da se logujem u sistem, prolazimkroz protokole i pronalazim va{u adresu na In-ternetu. Ja samo èlim da moja poruka stigne dovas. Sli~no tome, ne èlim da se od mene traì da~itam hiljade biltena da bih se uverio da ne{tone propu{tam. @elim da moj interfejs agent oba-vlja ove stvari.

Digitalni batleri }e biti brojni, ìve}e umreì i pored vas, istovremeno u centru i na pe-riferiji va{e sopstvene organizacije (bila onavelika ili mala).

Obi~no pri~am ljudima o inteligentnom

0 1

pejdèru, koji imam i kojeg volim, kako mi pu-nim re~enicama savr{enog engleskog isporu~ujesamo pravovremene i relevantne informacije, ka-ko se pona{a tako inteligentno. Na~in na koji onfunkcioni{e jeste da samo jedna osoba ima njegovbroj i da sve poruke idu preko te osobe, koja uvekzna gde sam, {ta je va`no, i koga (ili ~ijeg agen-ta) poznajem. Inteligencija se nalazi u glavi si-stema, a ne na periferiji i u samom pejdèru.

Ali tako|e je potrebno imati inteligencijui na prijemnom kraju. Nedavno me je posetio viso-ki funkcioner velike korporacije, sa svojim po-mo}nikom, koji je nosio pejdèr tog funkcionerai dostavljao mu samo najva`nije informacije uodgovaraju}im momentima. Pomo}nikove funkci-je, u pogledu takta, pravovremenosti i diskreci-je, verovatno }e jednoga dana biti ugra|ene u pej-dèr.

Personalni filteri

Zamislite kako se elektronske novine do-stavljaju va{em domu u vidu bitova. Pretpostavi-mo da su poslane na magi~ni, tanani, savitljivi,vodootporni, beì~ni, ultralaki i svetle}iekran. Re{enje interfejsa bi se, najverovatnije,oslonilo na godine ljudskog iskustva sa naslovi-ma i izgledom strane, tipografskim oznakama,slikama i gomilom tehnika za pomo} pri traganju.Ako bi se uradilo dobro, to bi bio zna~ajan medijza novosti. Ako bi se uradilo lo{e, to bi bio pa-kao.

Postoji i drugi na~in gledanja novina – kaona interfejs za novine. Umesto da ~itate ono {todrugi misle da su novosti i {to drugi ljudiopravdavaju kao vredno prostora kojeg zauzima,digitalna stvarnost }e izmeniti ekonomski mo-del izbora novosti, u~ini}e da va{i interesi

imaju ve}u ulogu i koristi}e delove vesti iz re-daktorske sobe, koji nisu za masovnu upotrebu.

Zamislite budu}nost u kojoj }e va{ inter-fejs agent svakodnevno mo}i da prima i ~ita no-vine, da hvata svaku radio i TV emisiju na plane-ti i onda konstrui{e personalizovani rezime.Ove novine bi bile {tampane u jednom primerku.

Novine se znatno druga~ije ~itaju ponedelj-kom ujutru i nedeljom poslepodne. U 7 ujutru, rad-nim danom, lutate kroz novinske strane da bistefiltrirali informacije i personalizovali za-jedni~ki skup bitova, koji je poslat stotinamahiljada ljudi. Ve}ina ljudi ima obi~aj da uop{tene gleda ~itave delove novina, preleti ostatak, adetaljno ih ~ita vrlo malo.

[ta ako bi novinska kompanija bila voljnada stavi ceo svoj personal iza vas i radi za samojedan primeak? U njemu bi se kombinovali glav-ni naslovi sa „manje zna~ajnim“ pri~ama, veza-nim za ljude koji su vam poznati ili koje }etevideti sutra, za mesta koja }ete posetiti ili izkojih ste tek stigli. Izve{tavalo bi se o kompa-nijama koje znate. U stvari, pod ovim uslovimabili biste voljni da za bostonski Gloub (Globe)platite mnogo vi{e za deset strana nego za sto,ukoliko biste bili sigurni da vam isporu~ujepravi podskup informacija. Konzumirali biste(takore}i) svaki bit. Nazovite ga „Svakodnevnija“ (The Daily Me).

U nedeljno popodne bi, pak, èleli da ~ita-mo novosti sa vi{e spokoja, u~e}i o stvarima zakoje nismo ni znali da nas mogu zanimati, da bu-demo izazvani da re{imo ukr{tene re~i, da sesmejemo Artu Bakvoldu34 i pronalazimo jeftineponude u oglasima. Ovo je „Svakodnevni mi“ (TheDaily Us). Poslednja stvar koju biste èleli unedeljno ki{no poslepodne je prenapeti inter-fejs agent, koji poku{ava da ukloni sve naizglednebitne informacije.

Ovo nisu dva odvojena na~ina bivanja ili

0 1

postojanja, crno i belo. Mi nastojimo da se kre-}emo izme|u njih i, zavisno od vremena na raspo-laganju, doba dana i raspoloènja, èle}emo ma-nji ili ve}i nivo personalizacije. Zamislitekompjuterski prikaz novosti sa reglerom kojivam, poput kontrole ja~ine zvuka, omogu}ava dapove}ate ili smanjite personalizaciju. Moglibiste imati mnogo ovakvih kontrola, uklju~uju-}i i kliza~ koji se bukvalno i politi~ki pome-ra s leva na desno da bi se modifikovale pri~eo javnim poslovima.

Ove kontrole menjaju va{ prozor u novosti,u smislu veli~ine i uredni~kog tona. U dalekojbudu}nosti interfejs agenti }e ~itati, slu{atii gledati svaku pri~u u njenoj celosti. U bli-skoj budu}nosti filtriranje }e se obavljati uzpomo} zaglavlja, tih bitova o bitovima.

Digitalna svastikaînjenica da je novina TV Vodi~ poznata po

tome {to pravi ve}e profite nego sve ~etiri na-cionalne mreè zajedno, navodi nas na zaklju~akda vrednost informacije o informacijama moèbiti ve}a od vrednosti same informacije. Kadarazmi{ljamo o novoj isporuci informacija, ima-mo obi~aj da blokiramo na{e misli konceptimakao {to su „cunjanje po informacijama“ i „sur-fing po kanalima“. Ovi koncepti se ne mogu ska-lirati. Sa hiljadu kanala, ako surfujete sa sta-nice na stanicu, provode}i samo tri sekunde nakanalu, trebalo bi vam skoro sat vremena da ih svepregledate. Program }e se odavno zavr{iti dok viodlu~ite {ta je najzanimljivije.

Kada vi{e èlim da idem u bioskop nego da~itam ~lanke, pitam svoju svastiku {ta se prika-zuje. Svi mi imamo ekvivalent, koji je istovreme-no stru~njak za filmove i dobro nas poznaje. Ono{to treba da napravimo jeste digitalna svastika.

U stvari, koncept „agenta“, otelovljen u lju-dima, radi pomo}i, ~esto je onaj u kojem je eksper-tiza zaista pome{ana sa poznavanjem vas samih.Dobar turisti~ki vodi~ spaja znanje o hotelima irestoranima sa poznavanjem vas ({to se ~esto iz-vodi na osnovu va{eg mi{ljenja o drugim hoteli-ma i restoranima). Agent za nekretnine izra|ujesliku, tj. model o vama, iz redosleda ku}a koje sarazli~itim uspehom odslikavaju va{ ukus. Sadazamislite agenta – telefonsku sekretaricu, agen-ta za novosti ili agenta za upravljanje elektron-skom po{tom. Ono {to je zajedni~ko svima njimajeste sposobnost da izrade model va{e li~nosti.

To nije samo pitanje popunjavanja upitnikaili posedovanja fiksnog formulara. Interfejsagenti moraju da u~e i da se vremenom razvijaju,poput ìvih prijatelja i pomo}nika. To je lakore}i, ali nije lako uraditi. Tek smo nedavno po-~eli da koristimo kompjuterske modele koji u~e oljudima.

Kada govorim o interfejs agentima, kon-stantno me pitaju: „Da li mislite na ve{ta~kuinteligenciju?“ Odgovor je, jasno, „da“. Ali pita-nje nosi izvesne sumnje, stvorene la`nim nadamai u pro{losti neispunjenim obe}anjima ve{ta~-ke inteligencije. Tako|e je ~injenica da se mno-gi ljudi ne ose}aju prijatno pri pomisli da }ema{ine postati inteligentne.

Alan Tjuring se generalno smatra prvom oso-bom koja je ozbiljno predloìla inteligencijuma{ina, u svom radu iz 1950. godine, pod naslovom„Kompjuterska ma{inerija i inteligencija“. Ka-sniji pioniri, poput Marvina Minskija, nasta-vili su Tjuringovo duboko interesovanje za ~istuve{ta~ku inteligenciju. Postavljali su sebi pi-tanja o prepoznavanju konteksta, razumevanju emo-cija, vrednovanju humora i prebacivanju sa jednogskupa metafora na drugi. Na primer: koja se slo-va nadovezuju na niz koji po~inje sa J, D, T, ^, P?

0 1

Ja mislim da je ve{ta~ka inteligencija do-ìvela preokret nagore oko 1975, kada su kompju-terski resursi po~eli dostizati nivo snage kojaje bila potrebna za re{avanje intuitivnih pro-blema i za prikazivanje inteligentnog pona{a-nja. Desilo se da su se nau~nici iznenada oprede-lili za vrlo ostvarljive i trì{ne primene, po-put robotike i ekspertnih sistema (drugim re~i-ma, berzanska trgovina i rezervacije avio kara-ta), ostavljaju}i za sobom nedirnuta duboka iosnovna pitanja, vezana za inteligenciju i u~e-nje.

Minski ùstro isti~e ~injenicu kako dana-{nji kompjuteri koji, s jedne strane, mogu da iz-vedu te{ko pojmljivu rezervaciju avionskih ka-rata (predmet koji prevazilazi domen logike), sdruge strane, apsolutno nisu u stanju da prika-ù zdravu logiku koju ima dete staro tri ili ~e-tiri godine. Oni ne mogu da razlikuju psa i ma~-ku. Teme koje se bave ispitivanjem zdravorazum-skog pona{anja – sada sa periferije stiù u cen-tar nau~nog interesovanja, {to je vrlo va`no ka-ko interfejs agent bez zdravog razuma ne bi zada-vao veliku glavobolju.

Uzgred, odgovor na gorepostavljeno pitanjeje: [ i S. Red je odre|en prvim slovom svake re~i,dok brojite: jedan, dva, tri, ~etiri, itd.

Decentralizacija

Budu}i interfejs agent je ~esto vi|en kaoneka centralizovana i sveznaju}a ma{ina, orve-lovskog karaktera. Mnogo verovatniji rezultat jeskup kompjuterskih programa i li~nih primena,gde je svaki vrlo dobar u jednoj stvari i veoma do-bro komunicira sa ostalim programima. Ovo vi-|enje je postalo popularno posle Minskijeveknjige: Dru{tvo uma (1987), u kojoj on predlaè

da se inteligencija ne sme{ta u neki centralniprocesor, ve} u kolektivno pona{anje velikegrupe specijalizovanih, me|usobno vrlo poveza-nih ma{ina.

Ovo gledi{te se suprotstavlja skupu predra-suda koje Mi~el Reznik, u svojoj knjizi iz 1994.godine: Kornja~e, Termiti i Saobra}ajne gu`ve,naziva „centralizovanim umom“. Svi smo mi veo-ma spremni da kompleksne fenomene pripi{emonekoj vrsti kontrolne agencije. Na primer, mi za-jedni~ki zaklju~ujemo da je prva ptica u V-obli-kovanom jatu ona koja je glavna, a ostale je jedno-stavno prate. Nije tako. Ta ure|ena formacija jerezultat vrlo osetljivog skupa procesora, koji sepona{aju individualno i prate jednostavnaharmonijska pravila, bez nekog provodnika. Re-znik ovo dokazuje time {to stvara situacije, u ko-jima su ljudi iznena|eni kada prepoznaju sebe kaodeo takvog procesa.

Nedavno sam prisustvovao takvoj demonstra-ciji, koju je Reznik organizovao u Kresge Audito-rijumu, u MIT-u. Publika, koju je ~inilo otpri-like 1.200 ljudi, zamoljena je da po~ne da tap{ejednozvu~no. Bez ikakvog vo|enja od strane Rezni-ka, u roku od dve sekunde, cela prostorija je tap-{ala u istom taktu. Probajte sami; ~ak u mnogomanjim grupama rezultat moè biti iznena|uju-}i. Iznena|enje koje su prisutni pokazali govorinam o tome koliko malo razumemo ili ~ak prepo-znajemo pojavu povezanosti u aktivnosti nezavi-snih agenata.

Ne èlim da kaèm da }e va{ kalendarskiagent po~eti sa planiranjem sastanaka bez kon-sultovanja va{eg agenta za turisti~ka putovanja.Ali centralni autoritet ne mora da odobri svakukomunikaciju i odluku, {to moè biti bezvredanna~in da se upravlja sistemom za rezervaciju avi-onskih karata; me|utim, ovaj metod se sve vi{eposmatra kao ispravan na~in da se upravlja orga-

0 1

nizacijama i vladama. Me|usobno visokopovezanadecentralizovana struktura pokazuje mnogo vi{eelasti~nosti i verovatno}e za preìvljavanje. Usvakom slu~aju je u ve}oj meri potkrepljena i ve-rovatno }e evoluirati tokom vremena.

Dugo vremena je decentralizam bio verova-tan, ali neostvarljiv koncept. Efekat faks-ma-{ina na Tjen-anmen trgu predstavlja ironi~anprimer, jer su se odmah pojavile nove popularne idecentralizovane alatke, kada je vlada poku{alada ponovo potvrdi svoju elitnu i centralizovanukontrolu. Internet omogu}ava svetski kanal ko-munikacije, koji se suprotstavlja svakoj cenzurii posebno dobro uspeva u mestima kao {to je Sin-gapur, gde je sloboda {tampe marginalna, a pove-zanost mreàma sveprisutna35.

Interfejs agenti }e postati decentralizova-ni na isti na~in kao informacije i organizacije.Poput bilo kog komandira koji {alje izvi|a~a, ili{erifa koji {alje zamenika, vi }ete slati agenteda za vas sakupljaju informacije. Agenti }e slatiagente. Proces se umnoàva. Ali setite se kako jesve to po~elo: sa interfejsom, gde ste vi delegiralisvoje èlje, a ne uranjate u sam Vorld Vajd Veb(WWW).

Ovaj model budu}nosti se znatno razlikujeod prilaza dizajnu interfejsa sa ljudskim fakto-rima. Izgled i ose}aj interfejsa su svakako va-`ni, ali oni igraju minimalnu ulogu u pore|enjusa inteligencijom. U stvari, jedan od najraspro-stranjenijih interfejsa bi}e mala rupa (mo`dadve) u plastici ili metalu, kroz koju }e va{ glasstizati do malog mikrofona.

Tako|e je vrlo bitno sagledati interfejs-agent pristup kao vrlo razli~it od trenutnog op-{teg odu{evljenja Internetom i {etnjom po nje-mu uz pomo} Mozaika. Internet hakeri mogu dasurfuju kroz taj medij, da istraùju ogromno zna-nje i da sebi udovoljavaju svim novim oblicima

socijalizacije. Ovaj munjevito rasprostranjenifenomen ne}e oslabiti ili oti}i, ve} je to samojedan na~in pona{anja, ne{to vi{e nalik di-rektnoj manipulaciji nego slanju agenata.

Na{i interfejsi }e se razlikovati. Va{i}e biti razli~iti od mojih i ta razlika }e bitizasnovana na na{im informativnim naklonosti-ma, navikama u zabavi i socijalnom pona{anju, nasvemu izvedenom iz velike palete digitalnog ì-vota.

0 1

DIGITALNI @IVOT

0 1

13. Postinformativno doba

Iza demografije

O prelasku iz industrijskog doba u postin-dustrijsko, tj. informativno doba, ve} se tolikoraspravlja da nismo primetili kako prelazimo upostinformativno doba. Industrijska epoha, u ve-likoj meri atomska, dala nam je koncept masovneproizvodnje, sa svojim ekonomijama koje su nasta-le iz proizvodnje sa jednoobraznim i repetitiv-nim metodama u vremenu i prostoru. Informativ-na epoha, epoha ra~unara, pokazala nam je ekono-mije iste veli~ine, ali manje vezane za prostor ivreme. Proizvodnja bitova se mo`e odvijati bilogde, bilo kada i, na primer, mo`e se kretati krozberze Njujorka, Londona i Tokija, kao da su u pi-tanju tri susedne ma{ine alatke.

U informativnom dobu masovni mediji isto-vremeno postaju i ve}i i manji. Novi oblici emi-tovanja, poput CNN i SAD Danas (USA Today),stekli su ve}u publiku i svoje emitovanje u~ini-li obuhvatnijim. Magazini za odre|enu publiku,prodaja video-kaseta i kablovske usluge bili suprimer uskog emitovanja, pokrivaju}i male demo-grafske grupe. Masovni mediji su istovremeno po-

0 1

stali i ve}i i manji.U postinformativnom dobu imamo ~esto pu-

bliku veli~ine jedan. Sve se pravi po porud`bi-ni i informacije su krajnje personalizovane. Za-jedni~ki zaklju~ak jeste da je individualizacijaekstrapolacija uskog emitovanja – idete iz veli-ke u malu, iz male u jo{ manju grupu i, u krajnjemslu~aju, do pojedinca. U momentu kad imate mojuadresu, bra~no stanje, godine, prihod, moja kola,narud`bine, omiljena pi}a, i moje takse, imatemene – polaznu demografsku jedinicu.

Ova linija rasu|ivanja u potpunosti proma-{uje osnovnu razliku izme|u uskog emitovanja idigitalnog ìvota. U digitalnom ìvotu ja samja, a ne statisti~ki podskup. Ja sadrì informa-cije i doga|aje koji nemaju demografsko ili sta-tisti~ko zna~enje. Gde ìvi moja ta{ta, sa kimsam sino} ve~erao i u koliko sati pole}e mojavion za Ri~mond danas poslepodne – nemaju nika-kvih korelacija ili statisti~kih osnova, iz ko-jih bi se izvele odgovaraju}e usluge uskog emito-vanja.

Ali, upravo ta jedinstvena informacija omeni odre|uje nove usluge koje bih mogao poèle-ti da primim o malom nepoznatom gradu, ne takopoznatoj osobi i (za danas) vremenskim uslovima uVirdìniji. Klasi~na demografija se ne spu{tana nivo digitalne individue. Razmi{ljanje opostinformativnom dobu, kao o beskrajnoj demo-grafiji ili ultrafokusiranom uskom emitova-nju, isto toliko je personalizovano koliko Bur-ger-Kingov (lanac brze ishrane) moto: „Dobijte gaonako kako ga samo Vi èlite.“

Prava personalizacija je ispred nas. Nijesamo pitanje toga da li jedanput èlite hlebapreko poga~e. Postinformativno doba se baviosloba|enjem vremena, tj. razumevanjem individueod strane ma{ine, uz isti nivo suptilnosti (ili~ak vi{e od toga) koji moèmo o~ekivati od dru-

gih ljudskih bi}a, uklju~uju}i li~ne hirove (po-put stalnog no{enja ko{ulje sa plavim prugama),i potpuno proizvoljnih doga|aja, dobrih i lo-{ih, u neskrivenoj pri~i na{ih ìvota.

Na primer, po{to je saznala od agenta pro-davnice alkoholnih pi}a, ma{ina bi mogla davas obavesti o prodaji odre|ene vrste [ardonejaili piva za koje ona zna da se gostima, koji sutradolaze na ve~eru, prethodni put svidelo. Mogla bivas podsetiti da ostavite kola kod automehani~a-ra, blizu odredi{ta, jer su joj kola javila da supotrebne nove gume. Mogla bi vam dostaviti pri-kaz novog restorana, jer idete u taj grad za desetdana, a prethodno ste se sloìli sa prikaziva-~em. Svi navedeni primeri su zasnovani na va{emmodelu kao individue, a ne kao delu grupe koja ku-puje odre|enu vrstu sapuna ili zubne paste.

Mesto van prostora

Na isti na~in na koji je hipertekst uklonioograni~enja {tampane strane, postinformativnodoba }e ukloniti geografska ograni~enja. Digi-talno bivanje }e sve manje zavisiti od bivanja naodre|enom mestu u odre|eno vreme, a uskoro }e iprenos samog mesta postati mogu}.

Kada bih stvarno mogao da pogledam krozsvoj prozor u Bostonu i vidim Alpe, ~ujem kravljazvona i ose}am (digitalni) letnji miris |ubriva,potpuno isto kao da sam u [vajcarskoj! Kada bihse, umesto da idem na posao, voze}i svoje atomekroz grad, ulogovao u svoju kancelariju i radiosvoj elektronski posao, gde bi zapravo bilo mojeradno mesto!

U budu}nosti }emo imati telekomunikacij-ske tehnologije i virtuelnu realnost, uz pomo}kojih }e doktor iz Hjustona imati delikatnu ope-raciju na pacijentu u Aljasci. Gledaju}i na kra-

0 1

}e staze, neurohirurg }e morati da bude u istojoperacionoj sali, istovremeno sa mozgom pacijen-ta; mnoge aktivnosti, poput tzv. umnih radnika,jesu nezavisne od vremena i mesta, i bi}e mnogoranije odvojene od geografije.

Danas pisci i bogati menadèri nalaze da jemnogo prakti~nije i odgovaraju}e biti na Kari-bima ili ju`nom Pacifiku, dok pripremaju svo-je rukopise ili upravljaju svojim fondovima.Ipak, u nekim zemljama, poput Japana, bi}e po-trebno mnogo vi{e vremena da bi se odvojilo odprostorne i vremenske zavisnosti, jer se doma}akultura suprotstavlja trendu. (Na primer: jedanod glavnih razloga zbog kojeg Japan ne prelazina letnje ra~unanje vremena je taj {to se vra}a-nje ku}i „kad padne mrak“ smatra neophodnim iradnici ne poku{avaju da dolaze posle, ili odla-ze pre svojih {efova.)

Po{to u postinformativnom dobu moèteìveti i raditi na jednoj ili vi{e lokacija,koncept „adrese“ sada dobija novo zna~enje.

Kada imate ra~un na Amerika Onlajn,Kompjuserv ili Prodidì, vi znate svoju elek-tronsku adresu, ali ne znate gde se ona konkretnonalazi. U slu~aju Amerike Onlajn, va{a Inter-net adresa je va{ ID, za kojim sledi ªaol.com –moè se koristiti bilo gde u svetu. Ne samo da neznate gde se ªaol.com nalazi ve} svako ko {aljeporuku na tu adresu nema predstavu gde ona ili vimoète biti. Adresa postaje vi{e nalik mati~-nom broju nego uli~nim koordinatama. Ona posta-je virtuelna adresa.

U mom slu~aju desilo se da znam gde je mojaadresa, ªhq.media.mit.edu, fizi~ki locirana.To je deset godina stara HP Juniks36 ma{ina, uostavi, blizu moje kancelarije. Ali, kada mi lju-di {alju poruke, oni ih {alju meni, a ne toj osta-vi. Oni mogu zaklju~iti da sam ja u Bostonu ({toobi~no nije slu~aj). U stvari, ja sam obi~no u raz-

li~itoj vremenskoj zoni, tako da nije pomeren sa-mo prostor ve} i vreme.

Biti asinhron

Telefonska ili konverzacija licem u licedoga|a se u realnom vremenu i sinhronizovana je.Igru „{uge“ telefonom – igramo da bismo prona-{li mogu}nost da budemo sinhroni. Ironija je utome {to se ovo ~esto radi zbog razmene, kojoj sa-moj po sebi nije potrebna nikakva sinhronizaci-ja i koja bi isto tako dobro funkcionisala uz po-mo} prenosa poruka van realnog vremena. Istorij-ski gledano, asinhrone komunikacije su, kao ipisanje pisma, teìle da budu vi{e formalne amanje trenutne razmene. To se menja dolaskom gla-sovne po{te (eng. Voice Mail) i telefonskih se-kretarica.

Sretao sam ljude koji su tvrdili da ne mogurazumeti kako su mogli (a i svi mi) ìveti bez te-lefonskih sekretarica u ku}i i glasovne po{tena poslu. Prednost je manje u glasu, a vi{e u odvo-jenom procesiranju i pomeranju vremena, u osta-vljanju poruka, pre nego u ne~ijem bespotrebnomangaòvanju u istovremenoj diskusiji. U stvari,telefonske sekretarice su ~ak nazadno dizajnira-ne. One bi trebalo ne samo da se aktiviraju kadaniste tu ili ne èlite da budete tu ve} bi uvekmorale odgovarati na telefon i onome ko zove da-ti mogu}nost da jednostavno ostavi poruku.

Jedna od najve}ih primamljivosti e-po{teje ta {to ne zahteva prekide poput telefona. Sanjom moète raditi po èlji i, iz ovog razloga,moète odgovarati na poruke, koje ni pod „razno“ne bi pro{le kroz sekretarsku odbranu korpora-tivnog telefonskog ìvota.

Eksplozivna popularnost e-po{te je posle-dica njene istovremene asinhronosti i kompju-

0 1

terske ~itljivosti. Ovo drugo je od posebnog zna-~aja jer }e interfejs agenti koristiti te bitoveda bi porukama dali prioritet i posebno ih ispo-ru~ivali. Podaci o tome ko je poslao poruku i o~emu se u njoj radi mogli bi da odrede redosled ko-jim }ete je videti, {to se ne razlikuje od trenut-nog sekretarskog nadzora koji dopu{ta da pozivupu}en od va{e {estogodi{nje }erke do|e di-rektno do vas, dok je direktor XYZ korporacijeostavljen da ~eka. âk i u prometnim radnim da-nima, li~ne poruke e-po{te mogu isplivati u pr-vi plan.

Zaista nema potrebe da na{e komunikacije utolikoj meri budu brze i isporu~ivane u realnomvremenu. Konstantno nas prekidaju i teraju da bu-demo ta~ni u stvarima koje istinski ne zasluù-ju toliku hitnost i spremnost. Mi smo forsiranida funkcioni{emo u regularnim ritmovima, nezbog toga {to smo sa jelom zavr{ili u 8:59 uve~e,ve} zbog toga {to bi TV program trebalo da po~neza jedan minut. Na{i praunuci }e na{ odlazak upozori{te, u odre|eno vreme, razumeti kao povla-sticu kolektivnog prisustva ljudskih aktera,ali oni ne}e razumeti sinhrono iskustvo televi-zijskih signala u privatnosti na{eg doma – svedok ne pogledaju u bizarni ekonomski model kojise nalazi iza toga.

Zahtevanje na zahtev

Digitalni ìvot }e sadràti vrlo maloemitovanja uìvo. Kako emitovanje postaje digi-talno, bitovi ne samo da se lako mogu pomeriti uvremenu ve} nema potrebe da budu primljeniistim redosledom ili istom brzinom kojom }e bi-ti kori{}eni. Na primer, bi}e mogu}e da se, udeli}u sekunde, preko opti~kog vlakna isporu~ijedan sat videa (neki eksperimenti nam danas po-

kazuju da vreme, potrebno za isporuku jednog satavideo-programa VHS kvaliteta, moè biti svede-no na stoti deo sekunde). Mo}i }ete alternativno,preko tanke ìce ili uske radio frekvencije, daiskoristite {est sati emitovanog vremena kakobi emitovali svoj desetominutni (personalizova-ni) program video-novosti. U prvom slu~aju, bito-vi munjevito zra~e u va{ kompjuter, a u drugomkompjuter se puni kapanjem bitova.

Sa mogu}im izuzetkom sportova i parlamen-tarnih izbora, tehnologija nagove{tava da }e TVi radio budu}nosti biti isporu~ivani asinhro-no. Ovo }e se de{avati ili na zahtev, ili koriste-}i „{iroko hvatanje“ (eng. broad-catching)37,termin koji je 1987. izmislio Stjuart Brend usvojoj knjizi o Medijskoj laboratoriji. [irokohvatanje je zra~enje niza bitova, najverovatnije sanepotrebnim koli~inama informacija gurnutihu etar ili kroz opti~ko vlakno. Na prijemnomkraju, kompjuter hvata bitove, istraùje ih i od-bacuje sve osim nekolicine, za koje smatra da }e-te vi kasnije èleti da ih koristite.

Informacije „na zahtev“ dominira}e digi-talnim bivanjem. Mi }emo izri~ito, ili na na~inna koji se to podrazumeva, traìti ono {to èli-mo i kada to èlimo. Ovo }e zahtevati radikalnepromene u programima koji ìve od reklama.

Godine 1983, kada smo pokrenuli Medijskulaboratoriju, ljudi su ose}ali da je re~ medija po-grdna re~, koja predstavlja jednosmernu putanjuka najnièm zajedni~kom imeniocu u ameri~kojkulturi. Medij, sa velikim M, skoro je eksklu-zivno zna~ilo „masovni medij“. Uz veliku publi-ku do{ao bi i veliki novac od reklame, {to bi ot-pisalo velike tro{kove produkcije. Reklamira-nje je, dalje, u masovnim medijima koji „idu krozvazduh“ pravdano tvrdnjom da informacije i za-bava treba da budu besplatni za korisnike, jer jespektar javno dobro.

0 1

âsopisi, s druge strane, koriste privatnumreù distribucije i tro{ak dele izme|u ogla-{iva~a i ~italaca. âsopisi, kao o~iglednoasinhroni medij, nude mnogo {iri opseg ekonom-skih i demografskih modela i zaista mogu pred-stavljati zvezdu vodilju budu}e televizije. Pro-izvodnja, orijentisana ka trì{nim ni{ama(specijalizovanim trì{tima), nije nu`noi{la na {tetu sadràja, ve} je deo tro{kova pre-ba~en na pretplatnika. U nekim specijalizova-nim ~asopisima reklamiranje uop{te ne postoji.

Budu}i digitalni mediji }e vi{e biti bazi-rani na na~elu pla}anja prema gledanju nego nadana{njoj „sve ili ni{ta“ osnovi, tj. bi}e vi{enalik novinama ili ~asopisima, gde vi delitetro{ak sa ogla{iva~ima. U nekim slu~ajevimapotro{a~ }e imati mogu}nost da prima materijalbez oglasa, ali po ve}oj ceni. U drugom slu~aju,oglasi }e biti toliko personalizovani da se ne}erazlikovati od novosti. Oni jesu novosti.

Ekonomski model dana{njih medija je skoroisklju~ivo zasnovan na „guranju“ informacija izabave napolje u javnost. Sutra }e to vi{e biti„izvla~enje“, gde }emo vi i ja proviriti u mreùi prona}i ne{to, na isti na~in na koji danas toradimo u biblioteci ili video--klubu. Ovo se mo-è desiti izri~ito tako {to }emo pre}utno pita-ti preko agenta, koji }e traìti informacije una{e ime.

Model „na zahtev“ bez ogla{avanja – u~ini-}e proizvodnju sadràja vi{e nalik bioskopskimholivudskim filmovima, pravljenim sa mnogo vi-{e rizika, ali uz mnogo ve}u zaradu. Bi}e veli-kih finansijskih lomova, ali i ludih uspeha.Napravite ga i oni }e do}i. Ukoliko do|u, divno;ukoliko ne do|u, ba{ {teta, ali Proktor i Gembl(Proctor & Gamble) ne}e vi{e morati da snose ri-zik. U tom smislu, medijske kompanije }e se sutrakockati u ve}e uloge nego danas. Ali tako|e pos-

toja}e igra~i u sitnije uloge, koji }e uzimati

svoj deo publike.

„Vrhunac“ najboljeg }e biti ono {to za nas

predstavlja kvalitet, a ne za neki skup ili demo-

grafske mase potencijalnih kupaca novih luksu-

znih kola, ili deterdènta za pranje sudova.

0 1

14. Vrhunsko vreme je moje vreme

Bitovi za iznajmljivanje (istraìvanje na temu...)

Mnogo ljudi veruje da }e „video na zahtev“,tj. VOD (od eng. video-on-demand), biti udarnaprimena koja }e finansirati informativni au-toput. Rezonuje se na slede}i na~in: recimo daradnja za iznajmljivanje video-kaseta ima izborod ~etiri hiljade traka. Pretpostavimo da se is-postavi da pet procenata ovih traka daje 60 pro-cenata od ukupne prodaje. Najverovatnije je da do-bar deo tih pet procenata ~ine nova izdanja i tarazmera bi bila jo{ ve}a kada bi kupcu bio dostu-pan ve}i broj tih kopija.

Nakon prou~avanja ovih navika u iznajmlji-vanju kaseta, jednostavan zaklju~ak jeste da trebanapraviti VOD sistem koji bi nudio samo tih petprocenata, prvenstveno novih izdanja. Ne samo dabi ovo bilo unosno ve} bi omogu}ilo opipljiv i zgo-dan dokaz u prilog onome {to dosta ljudi jo{ uveksmatra samo eksperimentom.

S druge strane, bilo bi potrebno isuvi{evremena i novca da bi se digitalizovali mnogiili ~ak svih ~etvrt miliona filmova, snimlje-nih u Americi do 1990. Trebalo bi jo{ vi{e vre-mena da se digitalizuje ~etvrt miliona filmovaiz Kongresne biblioteke. Pri tome, nemam u vidu

filmove snimljene u Evropi, desetine hiljada izIndije ili dvanaest hiljada sati telenovela, ko-je godi{nje u Meksiku napravi Televisa. Pitanjeostaje: da li ve}ina nas zaista èli da vidi samovrhunskih 5 procenata ili je ovo fenomen horde,prouzrokovan starim tehnologijama distribucijeatoma?

Lanac Blokbaster (Blockbuster) je tokom1994. otvorio {est stotina novih radnji (zauzimaju-}i povr{inu od 5 miliona kvadratnih stopa), uzpomo} vlastitog preduzetni~kog finansiranja, anjegov biv{i predsednik, H. Vejn Hjuzing, izja-vljivao je kako je za 87 miliona ameri~kih domovatrebalo petnaest godina da bi se dostigla suma od 30milijardi dolara vrednog ulaganja u VCR-ove i da jeHolivud imao toliko veliki ulog kada je njemu pro-davao kasete da se filmska imperija jednostavno ni-je usudila da sa njim u|e u sporazume u vezi sa VOD-om.

Ne znam za vas, ali ja bih sutra bacio svojVCR zbog bolje stvari. Ono {to je meni va`no je-ste {lepovanje (i vra}anje) atoma (od strane onog{to se ponekad naziva „mreà {unjalica“), nasu-prot prijemu bespovratnih bitova bez depozita.Uz du`no po{tovanje Blokbastera i njegovog no-vog vlasnika, Viakoma, mislim da }e radnje za iz-najmljivanje video-kaseta prestati sa radom zamanje od deset godina.

Hjuzing je tvrdio da ako „plati po gledanju“televizija nije radila, za{to bi onda video „nazahtev“ radio? Ali iznajmljivanje video-kasetajeste „pla}anje po gledanju“. U stvari, velikuspeh Blokbastera dokazuje da sistem „plati pogledanju“ funkcioni{e. Jedina razlika je {to sunjegove radnje, koje iznajmljuju atome, jednostavni-je za pregledavanje od menija rentabilnih bitova.Ali, ovo se brzo menja. Kada se elektronsko pregle-davanje u~ini prijatnijim od strane ma{tovitihsistema baziranih na agentima, tada, za razliku od

0 1

Blokbastera, VOD ne}e biti ograni~en na par hi-ljada naslova, ve} }e izbor bukvalno biti beskona-~an.

Bilo {ta/kad/gde televizija

Neki od najstarijih svetskih direktora te-lefonskih kompanija recituju kovanicu: „Bilo{ta, bilo kad, bilo gde“ (BBB), kao pesmu o moder-noj mobilnosti. Ali moj cilj (a mislim da je iva{) jeste da imam „ni{ta, nikad, nigde“ ukoli-ko nije privremen, vaàn, zabavan, relevantan,ili sposoban da dostigne moju ma{tu. BBB zauda-ra na paradigmu za telekomunikacije. Ali pred-stavlja divan na~in da se razmi{lja o televiziji.

Kada ~ujemo ne{to o hiljadu kanala na TV-u,teìmo da to zaboravimo. âk i bez satelita, ve}imamo vi{e od hiljadu programa koji se dnevnoisporu~uju u na{e ku}e. Naravno, oni se {alju usva – pa ~ak i neobi~na – doba dana. Kada se u Sa-telitskom TV Nedeljniku (Sattelite TVWeekly) doda spisak od 150 i vi{e TV kanala, re-zultat je dodatnih 2.700 ili vi{e programa do-stupnih u jednom danu.

Kada bi va{ TV mogao da snimi svaki pro-gram koji se emituje, ve} biste imali pet puta ve-}i ponu|en izbor nego {to imate na informativ-nom autoputu. Kada biste, umesto da ih sve ~uvate,imali svog TV agenta koji bi hvatao jedan ili dvakanala koji vas mo`da zanimaju, mogli biste ihnaknadno pogledati kada god poèlite.

Sada pustite da se BBB-TV pro{iri na glo-balnu infrastrukturu, sa~injenu od petnaest hi-ljada televizijskih kanala. Kvalitativne ikvantitativne razlike postaju vrlo zanimljive.Neki Amerikanci bi mogli pratiti {pansku te-leviziju da bi usavr{ili svoj {panski, drugi bimogli da prate kanal 11, na {vajcarskoj kablov-

skoj, da bi videli necenzurisanu nema~ku goloti-nju (u 5 popodne, po njujor{kom vremenu!), a 2 mi-liona gr~kih Amerikanaca bi mogli biti zainte-resovani da vide bilo koji od tri nacionalna ilisedam regionalnih gr~kih televizijskih kanala.

Mo`da je jo{ zanimljivija ~injenica daEnglezi odvajaju vi{e od sedamdeset i pet satigodi{nje da bi pokrili {ahovske {ampionate,a da Francuzi osamdeset sati dodeljuju prenosuTur d Fransa (Tour De France). Ameri~ki {a-hovski i biciklisti~ki entuzijasti bi svakakouìvali u mogu}nosti pristupa ovim doga|aji-ma – bilo kada i bilo gde.

Televizija za letnjikovac

Kada bih razmi{ljao o poseti jugozapadnojobali Turske, mo`da ne bih na{ao dokumentacijuo Bodrumu, ali bih sigurno mogao na}i delovefilmova o drvenoj brodogradnji, no}nom ribolo-vu, podvodnim antikvitetima i orijentalnim te-pisima, iz raznih izvora kao {to su NacionalnaGeografija, PBS, BBC i stotina drugih. Ovi par-~i}i se mogu sklopiti zajedno kako bi oblikova-li pri~u koja bi udovoljila mojoj specifi~nojpotrebi. Rezultiraju}i film verovatno ne bi do-bio Oskara za najbolji dokumentarac, ali to i ni-je cilj.

VOD moè omogu}iti novi ìvot dokumen-tarnom filmu, pa ~ak i infomercijalnom (in-formativno-komercijalnom) ànru strave. Digi-talni TV agenti }e u letu „ure|ivati“ filmove,sli~no kao {to profesori sklapaju antologijukoriste}i poglavlja iz razli~itih knjiga i ~la-naka iz ~asopisa. Advokati – ~uvari autorskihprava – veìte pojaseve.

Na Mreì je svaka osoba potencijalna TVstanica, bez dozvole za emitovanje. U Sjedinjenim

0 1

Dràvama je, tokom 1993, prodato tri i po milio-na kamkordera. Svaki ku}ni video ne}e biti nekoremek-delo (hvala bogu). Ali sada smo u mogu}no-sti da razmi{ljamo o masovnim medijima kao one~emu mnogo vi{em od velike proizvodne cene,profesionalnoj TV.

Predsedavaju}i telekomunikacijskih kom-panija razumeju potrebu za {irokom „stazom“ uva{ dom. Me|utim, oni ne mogu da proniknu usmisao potrebe za kanalom sli~nog kapaciteta,ali u suprotnom pravcu. Ova asimetrija je potvr-|ena iskustvom sa interaktivnim kompjuter-skim uslugama, koje su ponekad ponu|ene sa ve-}im propusnim opsegom prema vama i manjimpropusnim opsegom od vas. To je zbog toga {to, naprimer, ve}ina nas kuca mnogo sporije nego {to~ita, i slike raspoznaje mnogo brè nego {to ihmoèmo nacrtati.

Danas ne postoji ova asimetrija u videouslugama. Kanal mora da bude dvosmeran. O~igle-dan primer su telekonferencije, koje }e postatinaro~ito vredan medij {iroke potro{nje za pe-nzionere ili – u familijama – za razvedenog rodi-telja koji nema starateljstvo nad detetom.

To je video „uìvo“. Samo na trenutak raz-mislite o „mrtvom“ videu. U bliskoj budu}nostiindividue }e biti u mogu}nosti da pruàju elek-tronske video usluge na isti na~in na koji pede-set i sedam hiljada Amerikanaca danas vodi kom-pjuterske BBS-ove. To je televizijski zemljopisbudu}nosti, koji po~inje da li~i na Internet na-seljen malim proizvo|a~ima informacija. Za ne-koliko godina mo}i }ete od Dùli âjld ili ne-ke marokanske doma}ice da nau~ite kako se pravikuskus. Mo}i }ete da otkrivate vina sa RobertomParkerom ili burgundijskim bera~em gro`|a.

Topologija planete koja se smanjuje

Trenutno postoje ~etiri elektronske stazekoje dospevaju u va{u ku}u: telefon, kabl, sate-litski i radio--talasi. Razlike izme|u njih suvi{e topolo{ke prirode nego u alternativnimekonomskim modelima. Ukoliko èlim da isto-vremeno isporu~im isti bit u svaku ku}u u konti-nentalnim Sjedinjenim Dràvama, o~igledno bitrebalo da koristim jedan jedini satelit koji po-kriva sav prostor izme|u isto~ne i zapadne obale.Ovo bi bila najlogi~nija topologija, u pore|enjusa, na primer, slanjem tog bita svakoj od dvadesetdve hiljade telefonskih centrala u SAD.

Nasuprot tome, ako posedujem regionalne no-vosti ili ogla{avanje, zemaljsko emitovanje ra-dio-talasima bi funkcionisalo sasvim dobro, akablovsko jo{ bolje. Telefon najbolje radi odta~ke do ta~ke. Ukoliko odlu~im, samo na osnovutopologije, koji }u medij koristiti, fudbalski{ampionat bih stavio na satelit, a interaktivnui personalizovanu verziju Vol Strit Vik (WallStreet Week) nedeljnika slao bih preko tele-fonske mreè. Put isporuke – satelit, zemaljskoemitovanje, kabl ili telefon – moè biti oda-bran na osnovu toga koji od njih najbolje odgovaraodre|enoj vrsti bita.

U „realnom svetu“, kako ljudi vole da mi ka-ù (kao da ja ìvim u nerealnom svetu), svaki ka-nal poku{ava da pove}a svoju nosivost, ~esto ko-riste}i sebe upravo za ono {to najlo{ije radi.

Na primer, neki operateri stacionarnih sa-telita razmi{ljaju o zemaljskim od-ta~ke-do-ta~-ke mre`nim uslugama. Ovo zaista nema smisla, upore|enju sa ì~anom telefonskom mreòm, osimukoliko se ne nalazite na mestu koje poku{ava daprevazi|e neke posebne geografske ili politi~keprepreke, poput arhipelaga ili cenzure. Sli~notome, slanje fudbalskog {ampionata putem svakogzemaljskog, kablovskog ili telefonskog sistema

0 1

jeste teàk na~in sprovo|enja bitova svima uisto vreme.

Polako, ali sigurno, bitovi }e se preselitiu odgovaraju}i kanal u odgovaraju}e vreme. Kadabih poèleo da gledam pro{logodi{nji fudbal-ski {ampionat, njegovo pozivanje telefonom bibio logi~an na~in da se to postigne (nasuprot ~e-kanju da ga neko reprizira). Posle utakmice {am-pionat odjednom postaje arhivski podatak i zbogtoga je odgovaraju}i kanal ne{to druga~iji negokada je stvar i{la „uìvo“.

Svaki kanal isporuke ima sebi svojstveneanomalije. Kada se putem satelita prenosi porukaiz Njujorka u London, udaljenost koju signal pre-lazi je samo sedam kilometara duà od Njujorkado Nju Dèrsija, istom metodom. Ovo nam sugeri-{e da bi telefonski poziv, u okviru iste zone po-krivanja, mo`da trebalo da ko{ta isto, bez obzi-ra da li zovete iz Madisona u Park aveniju ili izTajm skvera na Pikadili.

Opti~ka vlakna }e izdejstvovati sli~nu re-konstrukciju cena u isporuci bitova. Kada istatelefonska linija prenosi bitove izme|u Njujor-ka i Los An|elesa, nije jasno da li njihovo preno-{enje na daljinu ko{ta manje ili vi{e nego kadabi se prenosili vrlo isprepletenom gradskom te-lefonskom mreòm.

U digitalnom svetu daljina ima sve manje imanje zna~aja. U stvari, korisnik Interneta je nanju potpuno zaboravio. Na Internetu udaljenostbrè funkcioni{e unatrag. êsto brè dobijamodgovore iz udaljenih mesta nego iz obli`njih,jer vremenska razlika omogu}ava ljudima da odgo-vore dok spavam – tako da je ose}aj blizine ve}i.

Kada se sistem isporuke koji izgleda sli~anInternetu koristi u op{tem svetu zabave, plane-ta postaje jedna medijska ma{ina. Ku}e koje su da-nas opremljene pokretnim satelitskim antenamave} uveliko dobijaju ukus {irokog opsega progra-

miranja, bez geopoliti~kih granica. Problem jesamo kako se izboriti s njim.

Signali koji znaju za sebe

Najbolji na~in da se suo~ite sa ogromnom ko-li~inom dostupnog televizijskog programa jesteda uop{te nemate dodir sa njim. Pustite da se ti-me bavi agent.

Bez obzira {to }e budu}e ra~unarske ma{i-ne biti sposobne da razumeju video naraciju, po-put vas i mene, u otprilike slede}ih trideset go-dina, ma{inino razumevanje video-sadràja bi}eograni~eno na specifi~ne domene, poput prepo-znavanja lica kod ATM38 ma{ina. Ovo je jo{ dale-ko od kompjuterovog shvatanja da je Seinfeld izgu-bio jo{ jednu devojku. Dakle, nama su potrebni onibitovi koji opisuju naraciju putem klju~nih re~i,podaci o sadràju i reference u oba smera.

U slede}ih par decenija bitovi koji opisujudruge bitove, spiskovi sadràja, indeksi i rezi-mei useli}e se u digitalno emitovanje. Oni }e bi-ti uneti od strane ljudi kojima pomaù ma{ine,u vreme emitovanja ili kasnije (od strane gleda-laca i komentatora). Rezultat }e biti struja bito-va sa toliko informacija u zaglavljima da }e va{kompjuter stvarno biti u stanju da vam pomogne dase izborite sa velikom koli~inom sadràja.

Moj budu}i video-rekorder obrati}e mi sekada do|em ku}i i re~ima: „Nikolas, pogledaosam pet hiljada sati televizije, dok ste bili na-polju, i snimio {est segmenata za vas, ~ije je sve-ukupno trajanje ~etrdeset minuta. Va{ drug izsrednje {kole bio je gost u {ou-programu ’Danas’,emitovan je dokumentarni film o Dodekanskimostrvima, itd...“ Ovo }e posti}i gledaju}i uzaglavlja.

Isti ovi bitovi u zaglavljima vrlo dobro }e

0 1

do}i i u ogla{avanju. Ukoliko ste zainteresova-ni za kupovinu novih kola, na ekranu vam se to-kom nedelje mogu vrteti samo reklame za kola. Ivi{e od toga, proizvo|a~i automobila mogu ugra-diti lokalne, regionalne i nacionalne informa-cije u zaglavljima, tako da je uklju~ena ~ak i do-zvola za prodaju koju poseduje najbliì prodavackola. Ovo se moè pro{iriti na ~itav kanal zakupovinu koji, za razliku od QVC-a, prodaje is-klju~ivo stvari koje su vam zaista potrebne,umesto npr. prstenja od cirkonijuma.

Bitovi o bitovima u potpunosti menjajuemitovanje. Oni vam omogu}avaju da uhvatite samoono {to vas zanima i snabdevaju mreù podacimakoji omogu}uju isporuku u bilo koji kutak, tamogde je ona potrebna. Mreè }e najzad nau~iti zbog~ega je umreìvanje izmi{ljeno.

Mreè i mreè

Televizijske mreè predstavljaju gotovo su-protnost ra~unarskim mreàma. Televizijska mre-à predstavlja hijerarhiju distribucije sa izvo-rom (odakle signal dolazi) i mnogih istovrsnihslivnika (gde signali idu).

Kompjuterske mreè su, s druge strane, re-{etka raznovrsnih procesora, od kojih svaki mo-è biti izvor i slivnik. Oni se me|usobno mogutoliko razlikovati da njihovi dizajneri ~ak negovore istim jezikom. Racionalnost jednog je, ot-prilike, toliko logi~na drugome koliko jeislamski fundamentalizam logi~an italijan-skom katoliku.

Na primer, kada po{aljete e-po{tu prekoInterneta, poruka se rastavlja u pakete kojima sedodaju zaglavlja sa adresom i ti delovi se {aljunizom odvojenih staza, kroz niz usputnih proce-sora koji skidaju i dodaju informacije u zaglavl-

ja i, odjednom, sasvim magi~no, oni se pregrupi{ui sklapaju poruku na drugom kraju. Razlog zbog ko-jeg ovo uop{te funkcioni{e je taj {to svaki pa-ket poseduje bitove o drugim bitovima i {to sva-ki procesor ima sposobnost da izvu~e informaci-ju o poruci iz same poruke.

Kada su video inènjeri pristupili digi-talnoj televiziji, nisu uzimali ~asove dizajnakompjuterskih mreà. Oni su ignorisali fleksi-bilnost raznovrsnih sistema i informacijamaprenatrpana zaglavlja. Umesto toga, oni su se iz-me|u sebe radije sva|ali zbog rezolucije, brojafrejmova, odnosa ivica i preplitanja nego {to bidopustili da ovo budu promenljive veli~ine.Doktrina TV emitovanja poseduje svu dogmatikuanalognog sveta i gotovo je u potpunosti li{enadigitalnih principa, poput otvorene arhitektu-re, podesivosti i interoperativnosti. Ovo }e sepromeniti, ali do sada je ta promena bila vrlospora.

Predstavnik ove promene bi}e Internet –istovremeno, bukvalno – i kao model i kao metafo-ra. Internet je interesantan ne samo kao masivnai rasprostranjena globalna mreà ve}, tako|e, ikao primer ne~ega {to je evoluiralo bez vidlji-vog rukovode}eg dizajnera, ne~ega {to odràvasvoj oblik, sli~no jatu pataka. Niko nije {ef isvi delovi se do sada zadivljuju}e prilago|avaju.

Niko ne zna ta~no koliko ljudi koristi In-ternet jer je, pre svega, mreà mreà. U oktobru1994. vi{e od ~etrdeset pet hiljada mreà bilo jedeo Interneta. Priklju~eno je vi{e od 4 milionahostova39 (njihov broj raste brzinom od 20 proce-nata po tromese~ju), ali to nije merilo od pomo}iu proceni broja korisnika. Sve {to treba da se de-si, jeste da jedna od tih ma{ina sluì kao javniprolaz za, recimo, francuski Minitel sistem ida odjednom imamo dodatnih 8 miliona potenci-jalnih korisnika na Internetu.

0 1

Dràva Merilend nudi Internet svim svo-jim stanovnicima, kao i grad Bolonja u Italiji.O~igledno je da ga svi ovi ljudi ne koriste, ali u1994. godini – 20 do 30 miliona ljudi izgleda dajesu. Moja procena je da }e do 2000. biti priklju-~eno milijardu ljudi. Ova prognoza je zasnovanana ~injenici da je najbrè rastu}i broj Internethostova (procentualna promena), u tre}em trome-se~ju 1994, bio u Argentini, Iranu, Peruu, Egip-tu, Filipinima, Ruskoj federaciji, Sloveniji iIndoneziji (ovim redosledom). Sve ove zemlje su uperiodu od tri meseca pokazale porast od preko100 procenata. Internet, popularno nazvan Mre-à, nije vi{e samo Severna Amerika. Trideset ipet procenata hostova nalazi se u ostatku sveta, ato je brzorastu}i deo.

Mada Internet koristim svakodnevno tokom~itave godine, ljudi poput mene se na Mreì sma-traju ~udacima. Ja je isklju~ivo koristim za e-po{tu. Upu}eniji ljudi i oni koji imaju vreme-na krstare Mreòm, sli~no ulaènju i izlaè-nju iz radnji u holu. Bukvalno moète i}i od ma-{ine do ma{ine i baviti se kupovinom kroz pro-zore, koriste}i alatke poput Mozaika, ili moè-te „jahati bez sedla“ (ovo podrazumeva operacijebliè ma{ini, bez posredni~kih programa). Ta-ko|e, moète se pridruìti nekoj od grupa za di-skusiju u realnom vremenu, tzv. MUD-ovima. Ovajtermin je smi{ljen jo{ 1979. i zna~io je„vi{ekorisni~ke katakombe“ (eng. multi-userdungeons), tj. imaginarne hodnike u kojima sevi{e korisnika me|usobno nadmetalo (neki lju-di }e biti posti|eni zbog ovog imena, pa }e tvr-diti da ono u stvari zna~i „multi-user domain“,tj. vi{ekorisni~ki delokrug). Noviji oblikMUD-a je MOO (MUD objektno orijentisan). Ustvarnom svetu, MUD-ovi i MOO-ovi predstavlja-ju ne{to „tre}e“ – ni ku}u ni posao. Neki ljudidanas tamo provode po osam sati dnevno.

Godine 2000. mnogo vi{e ljudi zabavlja}e sena Internetu nego {to }e gledati u ono {to danasnazivamo (televizijskim) mreàma. Internet }eevoluirati iznad MUD-ova i MOO-ova (koji pri-li~no zvu~e poput Vudstoka 60-ih, samo u digital-nom obliku 90-ih), i po~e}e da sluì {irem opse-gu zabave.

Internet Radio je svakako vodi~ za budu}-nost. Ali ~ak je i Internet radio samo vrh lede-nog brega jer, do sada, nije zna~io vi{e oduskoorijentisanog emitovanja ka posebnoj vrstikompjuterskog hakera, kao {to je ve} osvedo~eno ujednoj od njegovih glavnih {ou--emisija, pod na-zivom „ûdak nedelje“.

Zajednica korisnika Interneta bi}e vode}astruja svakodnevnog ìvota. Njegova demografija}e sve vi{e li~iti na demografiju samog sveta.Kao {to su ve} nau~ili Minitel iz Francuske iProdidì iz Sjedinjenih Dràva, najve}a prime-na mreà jeste e-po{ta40. Istinska vrednost mre-è manje leì u informacijama a vi{e u zajedni-ci. Informativni autoput je vi{e nego pre~icaka svakoj knjizi u Kongresnoj biblioteci. Onstvara potpuno novu globalnu socijalnu fabriku.

0 1

15. Dobre veze

Nije dovoljno biti digitalan

Dok ~itate ovu stranu, va{e o~i i mozak pre-tvaraju {tampani medij u signale, koje moèteobraditi i prepoznati kao slova i re~i sa zna~e-njem. Ukoliko biste poèleli da faksirate ovustranu, skener u faksimil ma{ini generisao bifinu mapu sa~injenu od mno{tva linija sa 0 (nu-lama) i 1 (jedinicama), koje predstavljaju crnuboju i belu, bezbojnu povr{inu papira. Verodo-stojnost digitalnog prikaza stvarne strane vari-ra u odnosu na fino}u skeniranja. Ipak, bez obzi-ra koliko dobro va{ faks bude skenirao tekst, nakraju }e faks biti skoro isti kao i slika na stra-ni. On nije sa~injen od slova i re~i, ve} od pikse-la.

Da bi ra~unar interpretirao bilo {ta od sa-dràja te slike, on mora pro}i kroz proces prepo-znavanja, kroz koji prolazite i vi. On mora dapretvori mala podru~ja piksela u slova, a njihpotom u re~i. Ovo uklju~uje sve uobi~ajene pro-bleme oko prepoznavanja, kao {to su razlika iz-me|u slova O i cifre 0, odvajanje nebitne `vrljo-tine od teksta, odre|ivanje razlike izme|u oti-ska od kafe i ilustracije, kao i razlikovanje sve-ga ovoga od pozadinskog {uma, pega nastalih priskeniranju i prenosu.

Kada se ovo jednom uradi, va{a digitalnareprezentacija vi{e nije slika ve} strukturi-sani podaci u obliku slova, obi~no kodirani bi-narnom reprezentacijom zvanom ASCII (~ita se„aski“ i zna~i: ameri~ki standardni kod za in-formativnu razmenu), plus neki dodatni podacio obliku slova (fontu) Berkli i njegovom izgle-du na ovoj strani. Ova fundamentalna razlikaizme|u faksa i ASCII-ja javlja se i u drugimmedijima.

CD je „audio-faks“. U pitanju su digitalnipodaci koji nam omogu}avaju da sabijamo, ispra-vljamo i kontroli{emo akusti~ni signal, alion nam ne pruà muzi~ku strukturu. Bilo bi vr-lo te{ko, na primer, izdvojiti klavir, zameni-ti peva~a ili promeniti prostorni poloàj in-strumenata u orkestru. Dramati~na razlika iz-me|u audio-faksa i vi{e strukturisane repre-zentacije muzike izu~avana je pre osam godina odstrane Majka Houlija, tada{njeg studenta, a sa-da{njeg novog i sposobnog ~lana MIT-a, tako|e idarovitog pijaniste.

Houlijeve doktorske studije su sadràlerad sa specijalno instrumentalizovanim pija-nom, Grand Bosendorfer, koji je snimao ta~no vre-me svakog udarca ~eki}a i snagu kojom je udaraoìcu. [tavi{e, sve dirke su bile motorizovane,tako da je klavir mogao reprodukovati muziku uzskoro savr{eno izvo|enje. Zamislite ga kao vrlofini digitalizator klavijature, kombinovan sanajskupljim klavirom na svetu i najboljom rezo-lucijom. Nedavno je Jamaha (Yamaha) predstavilanjegovu jeftiniju verziju.

Houli je razmi{ljao o problemu kako uskla-di{titi vi{e od jednog sata muzike na CD-u. In-dustrija se latila ovog problema na dva na~ina,oba usmerena na uve}anje kapaciteta. Jedan je biopromena lasera iz crvenog u plavi, kako bi seskratila talasna duìna i za ~etiri puta pove}a-

0 1

la gustina. Drugi se ticao kori{}enja savreme-nije tehnike za kodiranje, jer va{ CD plejer zai-sta upotrebljava algoritme iz sredine 70-ih, a odtada smo nau~ili kako da kompresujemo audio naj-manje ~etiri puta (uz isti nivo tzv. bezgubitno-sti). Koristite ove dve tehnike zajedno i dobi}e-te neverovatnih {esnaest sati audija na jednojstrani CD-a.

Houli mi je jednog dana objasnio da je do-{ao do na~ina da na CD smesti mnogo ve}i broj sa-ti audija. Kada sam ga upitao: „Pa, koliko?“, re-kao je: „Oko pet hiljada.“ Ako je ovo bila istina,pomislio sam – Trebalo bi da svetska asocijacijamuzi~kih izdava~a doìvotno ugovori odstrelHoulija, i trebalo bi da on ostatak ìvota provo-di kao Salman Ru{di41. Ali zamolio sam ga da mi,u svakom slu~aju, objasni kako (sa prekr{tenimprstima, obe}ao sam da }u sa~uvati tajnu).

Ono {to je Houli primetio u vezi sa Bosen-dorferom i kroz njegovu upotrebu, uz tako odoma-}ena imena, poput Dòna Vilijamsa, jeste da ljud-ske ruke, dok prave vrlo brze pokrete, jednostavnone mogu generisati vi{e od 30.000 bitova u minu-tu, kao izlaz iz Bosendorfera. Zapravo, podaci ogestovima, merenje pokreta prstiju, ukazivali suna njihov mali obim. Uporedite to sa 1.2 milionabps koje stvara audio, kao na CD-u. Naime, ukoli-ko biste pohranjivali podatke o pokretima, a neaudiju, zaista biste mogli da sa~uvate pet hilja-da sati muzike. I ne bi vam bio potreban Bosen-dorfer koji ko{ta 125.000 dolara, ve} biste mo-gli koristiti mnogo skromnije instrumente saMIDI-jem (Interfejs za kontrolu muzi~kih in-strumenata).

Svako iz industrije, ko je obratio pa`nju naproblem kapaciteta audio CD-a, razumno ga je,ali stidljivo, svrstao isklju~ivo u audio domen,sli~no kao i faks u domenu slike. Nasuprot tome,Houli razmi{lja kako su pokreti kao MIDI i

oba bliska ASCII-ju. U stvari, muzi~ka nota jesama po sebi jo{ kompaktnija reprezentacija(ali uz nisku rezoluciju i uz nedostatak ljudskeinterpretacije).

Traè}i strukturu u signalima, u na~inunjihovog generisanja, mi idemo ispod povr{in-skog izgleda bitova i otkrivamo blokove iz kojihnastaju slika, zvuk ili tekst. Ovo je jedna od naj-va`nijih ~injenica u digitalnom bivanju.

Faks ìvota

Da je pre dvadeset i pet godina zajednicakompjuterskih nauka predvi|ala procenat novogteksta koji }e danas biti kompjuterski ~itljiv,procenila bi ga na 80 ili 90 procenata. Sve do1980. ona je mogla biti u pravu. Tada se pojavilafaksimil ma{ina.

Faks ma{ina je ozbiljan kamen spoticanja uinformativnom pejzaù, korak unazad, ~ije }e seposledice ose}ati posle dugo vremena. Ova osudaizgleda da je uperena protiv telekomunikacij-skog medija, koji je o~igledno revolucionisao nesamo na~in na koji obavljamo poslove nego, u sveve}oj meri, i na{e ìvote. Me|utim, ljudi ne raz-umeju dugotrajne tro{kove, kratkotrajne gre{kei alternative.

Faks je japansko zave{tanje, ali ne samozbog toga {to su Japanci bili dovoljno pametnida ga standardizuju i proizvedu bolje nego bilo kodrugi, kao video--rikordere. To je zbog njihovekulture, u kojoj su jezik i poslovni obi~aji veomaslikovno orijentisani.

Sve do pre deset godina japanski poslovi nisuvo|eni posredstvom dokumenata, ve} glasom, i obi~-no licem u lice. Samo nekoliko biznismena je ima-lo sekretarice i prepiska je ~esto bila mukotrpnora|ena rukom. Ekvivalent pisa}oj ma{ini je izgle-

0 1

dao kao ma{ina za slaganje, sa elektromehani~komrukom koja se nalazila iznad gustog skupa raznihmogu}nosti, iz kojih se gradi samo jedan od total-nih {ezdeset hiljada kandì simbola.

Piktografska priroda kandìja u~inila jefaks prirodnim. Po{to je tek tada bilo malo ja-panskog u kompjuterski ~itljivom obliku, faksje bio zgodno re{enje. S druge strane, za simboli~-ki jezik, poput engleskog, faks je ni{ta drugo ne-go propast kad je re~ o kompjuterskoj ~itljivosti.

Sa dvadeset i {est slova latinskog alfabeta,deset cifara i hrpom specijalnih znakova, za nasbi bilo mnogo prirodnije da razmi{ljamo u okviru8-bitnog ASCII- ja. Ali, upravo faks nas je nate-rao da ovo ignori{emo. Na primer, ve}ina poslov-nih pisama se danas priprema na tekst-procesoru,{tampa i faksira. Razmislite malo o tome! Mipripremamo na{ dokument u kompletno kompju-terski ~itljivom obliku, toliko ~itljivom danam ni na pamet ne pada da pustimo spel-~eker42

preko njega.[ta zatim radimo? [tampamo ga na belom

papiru. Dokument je sada izgubio sve povlasticedigitalnog bivanja.

Posle toga ga uzimamo i stavljamo u faks ma-{inu, gde se on (re)digitalizuje u sliku, pri ~e-mu se gubi i ono malo kvaliteta, kao {to su ose}aj,boja i kvalitet slova koji su mogli postojati napapiru. On se prosle|uje ka destinaciji, mo`daba{ pravo u kantu za |ubre, pored fotokopir ma-{ine. Ukoliko ste jedan od manje sre}nih prima-laca, mora}ete ga pro~itati sa odvratnog, tananogi ponekad neprese~enog papira koji podse}a nadrevne spise. Stanite malo! Ovo je razumno istokoliko i slanje ~ajnih listi}a.

âk i ako va{ ra~unar ima u sebi faks mo-dem, koji izbegava prelazni papirni korak, ili akoje va{ faks prost list i u punom koloru, on nije in-teligentan medij. Razlog tome je taj {to ste ukloni-

li kompjutersku ~itljivost, koja ozna~ava sposob-nost kojom primalac moè automatski sa~uvati, po-vratiti i manipulisati va{u poruku.

Koliko puta se se}ate faksa koji je stigaopre otprilike {est meseci od nekoga ... od negde ...u vezi sa ovim i onim? U ASCII obliku, nekomebi bilo potrebno da samo pretraì bazu podataka,gde se pojavljuje „ovo i ono“.

Kada faksirate tabelarni izve{taj, sve {tomoète poslati je njegova slika. Sa e-po{tom mo-ète poslati „izvr{nu“ tabelu kojom primalacmoè manipulisati, proveravati je ili je sagle-dati u kojem god obliku èli.

Faks nije ~ak ni ekonomi~an. Bilo bi po-trebno oko dvadeset sekundi da bi se ova stranaposlala normalnim faksom, brzinom od 9.600boda. Ovo predstavlja pribli`no 200.000 bitovainformacija u tom obliku. S druge strane, kori-ste}i elektronsku po{tu, bilo bi potrebno manjeod jedne desetine ovih bitova: za ASCII i nekekontrolne karaktere. Drugim re~ima, ~ak i akotvrdite da ne hajete za kompjutersku ~itljivost,e-po{ta ~ini 10 procenata cene faksa, mereno pobitu ili po sekundi, pri istih 9.600 boda (na38.400 boda to bi bilo 2.5 procenata cene faksa).

Ideja o faksu i elektronskoj po{ti je starapreko sto godina. U rukopisu iz 1863. godine, „Pa-riz u 20. veku“, prona|enom i prvi put objavlje-nom tek 1994, @il Vern pi{e: „Foto-telegrafijaomogu}ava da se svaki tekst, potpis ili ilustra-cija po{alju na daljinu i da se bilo koji ugovorpotpi{e na udaljenosti od 20.000 km. Svaka ku}aje povezana.“

Vestern-Junionov (Western Union) automat-ski telegraf (1883) predstavljao je od ta~ke do ta~-ke povezanu e-po{tu. Op{ta upotreba e-po{te kakvudanas znamo – vi{e ta~aka ka vi{e ta~aka – pretho-di op{toj upotrebi faksa. Kada je elektronska po-{ta po~ela da se koristi, sredinom i krajem 60-ih,

0 1

relativno malo ljudi je bilo kompjuterski obrazo-vano. Stoga nije za~u|uju}e {to je e-po{ta bila dra-mati~no prevazi|ena od strane faksa, tokom 80-ih.Razlozi su bili lako}a kori{}enja, jednostavna is-poruka slika i grafike, i ulaz {tampane forme(formulari, itd). Isto tako, faksovi sa potpisomtek od nedavno i samo pod odre|enim uslovima ima-ju legalnu vrednost.

Ali danas, uz sveprisutnost ra~unara,prednosti e-po{te su ogromne, {to je dokazanonjegovom brzorastu}om upotrebom. Pored digi-talnih pogodnosti, e-po{ta je i konverzacijskimedij. âk i ako nije izgovoreni dijalog, ona jemnogo blià govoru nego pisanju.

Prva stvar koju ujutru uradim jeste ~itanje e-po{te i kasnije, tokom dana, mogu slobodno da ka-èm: „Da, jutros sam razgovarao sa tim i tim“,{to je, u stvari, komunikacija e-po{tom. Porukese {alju napred i nazad. Takve razmene ~esto re-zultiraju tipografskim gre{kama. Se}am se kadasam se izvinjavao japanskom kolegi zbog svog ku-canja, on je odgovorio da ne brinem jer je on mnogobolje ispravljao gre{ke od bilo kog softverskogpaketa. To je stvarno istina.

Ovaj novi kvazi-konverzacijski medij se zai-sta razlikuje od pisanja pisama. On predstavljamnogo vi{e od nekakve brze po{te. S vremenom, lju-di }e pronalaziti razli~ite stilove upotrebe. Ve}postoji ceo nov jezik e-po{te za ton, zasnovan nakori{}enju znakova poput :–) nasmejanog lica43.Bez sumnje, u slede}em milenijumu }e e-po{ta (ogra-ni~ena na ASCII) biti dominantan medij, koji }etokom slede}ih petnaest godina potisnuti glasov-nu komunikaciju. Svi }emo koristiti e-po{tu ka-da se nau~imo izvesnim digitalnim manirima.

Netikecija

Zamislite slede}u scenu: u austrijskomdvorcu iz osamnaestog veka balska dvorana blistapunim sjajem, reflektuju}im svetlom stotina sve-}a, venecijanskim ogledalima i dragim kamenjem.êtiri stotine zgodnih i lepih ljudi dostojan-stveno ple{e valcer na muziku orkestra od deset~lanova – identi~no kao u balskim scenama Para-mauntovog filma Skerletna kraljica ili u Vese-lim udovicama Juniversal Pik~ersa (UniversalPictures). Sada zamislite istu scenu, samo {to je390 gostiju, no} pre toga, nau~ilo da igra; svi suoni preterano svesni svojih stopala. Ovo je sli~-no dana{njem Internetu: ve}ina korisnika je ne-spretna.

Ogromnu ve}inu dana{njih korisnika In-terneta ~ine novajlije. Ve}ina njih je na Mreìmanje od godinu dana. Njihove prve poruke teè dapreplave grupicu odabranih primalaca ne samostranicama i stranicama poruka ve} i ose}ajemhitnosti, koji sugeri{e kako primalac nema pa-metnija posla nego da odmah odgovori na njihoveporuke.

[to je jo{ gore, toliko je jednostavno i jef-tino prosle|ivati kopije dokumenata da se pri-tiskom na jedan taster (Enter) moè poslati pet-naest ili pedeset hiljada nepoèljnih re~i u va-{e „po{tansko sandu~e“ (eng. mailbox). Ovaj jed-nostavan akt pretvara e-po{tu iz li~nog i kon-verzacijskog medija u damping informacija naveliko, {to izaziva stresne situacije kada stepovezani kanalom niskog propusnog opsega.

Jedan novinar, koji se prihvatio pisanja onovajlijama i njihovoj neobazrivoj upotrebi In-terneta, sproveo je svoje istraìvanje tako {to jemeni i drugima poslao upitnik na ~etiri strane,bez pitanja i bilo kakve najave. Njegova pri~a bitrebalo da bude autoportret.

E-po{ta moè biti sjajan medij za reporte-re. Intervju preko e-po{te su manje nametljivi i

0 1

daju vi{e mogu}nosti za razmi{ljanje. Ube|ensam da }e {irom sveta intervjui putem e-po{tepostati sjajan medij i standardna alatka ùrna-lizma – samo ako bi se reporteri nau~ili nekimdigitalnim manirima.

Najbolji na~in da se bude u~tiv na Internetujeste da se pretpostavi da primalac ima spor 1.200bps modem i samo par trenutaka pa`nje. Primer su-protnog (navika koju, na moj uàs, praktikuju svinovoprido{li korisnici koje poznajem) jeste vra-}anje cele kopije moga pisma sa njihovim odgovo-rom. To je mo`da najmanje efikasan na~in da se e-po{ta u~ini smislenom i moè biti ubita~an uko-liko je poruka duga~ka (a kanal tesan).

Suprotan primer je jo{ gori, poput odgovora„Naravno“. Naravno, {ta?

Najgora od svih digitalnih navika je, pomom mi{ljenju, besplatna kopija – „cc“ (retko ko}e se setiti da to u stvari zna~i „carbon copy“)44.Planine ovakvih kopija su veliki broj starijihdirektora odvratile od kori{}enja Mreè. Veli-ki problem sa elektronskim cc-ovima je to {tomogu da se umnoàvaju, jer se odgovori suvi{e ~e-sto {alju celoj cc listi. Nikada ne moète zasi-gurno re}i da li je neko slu~ajno odgovorio „svi-ma“, ili nije hteo ili znao da uradi druga~ije.Ukoliko neko organizuje me|unarodni improvi-zovani skup i pozove mene i pedeset drugih ljudida prisustvujemo, poslednja stvar koju bih èleoda vidim jeste pedeset detaljnih putnih aran-`mana i diskusije o njima.

Kao {to bi Bard rekao, saètost je du{a e-po{te.

âk i nedeljom

Elektronska po{ta predstavlja ìvotnistil, koji uti~e na na~in na{eg rada i

razmo{ljanja. Jedan od vrlo specifi~nih rezul-tata jeste promena ritma rada i zabave. Radno vre-me od devet sati pre podne do pet sati popodne, petdana u nedelji, kao i dve nedelje godi{njeg odmora,prestaju biti dominantan ritam poslovnog ìvo-ta. Profesionalne i personalne poruke po~inju dase me{aju; nedelja se ne razlikuje puno od pone-deljka.

Neko }e, a posebno oni iz Evrope i Japana,re}i da je to propast. Oni èle da svoj posao osta-ve u kancelariji. Ja svakako ne osporavam ljudi-ma pravo da se distanciraju od svog posla. S drugestrane, neki od nas bi èleli da budu „priklju~e-ni“ sve vreme. U pitanju je jednostavna zamena.[to se ti~e mene, radije bih nedeljom odgovaraona e-po{tu, a ponedeljkom ostajao duè u svojojpidàmi.

Istovremeno biti kod ku}e i u inostranstvu

Postoji vrlo dobar, ali ne ba{ poznat crta-ni film o dva psa koji koriste Internet. Jedanpas kuca drugom: „Na Internetu niko ne zna da sipas.“ Ovo bi trebalo da se nastavi re~ima: „I neznaju gde si.“

Kada letim iz Njujorka u Tokio, otprilike~etrnaest sati, tokom celog puta kucam i, poreddrugih stvari, sastavim ~etrdeset do pedeset e-po{tanskih poruka. Zamislite, kada bi po dola-sku u svoj hotel mogao predati te poruke recepci-onaru, kao faksove, uz molbu da budu poslati! Ta-kav postupak bi bio posmatran kao masovno slanjepisama. Ipak, kada ih {aljem putem e-po{te, toradim brzo i lako, okretanjem lokalnog telefon-skog broja. Ja ih {aljem ljudima, a ne raznim me-stima. Ljudi {alju te poruke meni, a ne u Tokio.

E-po{ta pruà za~u|uju}u mobilnost, bez

0 1

potrebe da iko zna gde se nalazite. Dok ovo moèbiti od va`nosti za nekog putuju}eg trgovca, u di-gitalnom bivanju proces ostajanja u vezi posta-vlja neka zanimljiva op{ta pitanja o razlici iz-me|u bitova i atoma.

Smatram da, dok putujem, ima smisla posedo-vati najmanje dva lokalna telefonska broja, pu-tem kojih se mogu povezati sa Internetom. Nasu-prot op{tem mi{ljenju, ovo su skupe komercijal-ne luke koje me povezuju sa lokalnim sistemom pa-keta date zemlje (ne{to {to radim u Gr~koj,Francuskoj, [vajcarskoj i Japanu) ili naSprintove ili MCI-jeve globalne paketne uslu-ge. Sprint, na primer, poseduje lokalne telefon-ske brojeve u trideset i osam ruskih gradova. Sva-ki od njih me moè povezati sa mojim jednokori-sni~kim tajm{ering sistemom (u plakaru) ili, unajgorem slu~aju, sa glavnim kompjuterom Medij-ske laboratorije. S tog mesta, ja sam na Internetu.

Povezivanje {irom globusa jeste prava umet-nost. Problem nije u digitalnom bivanju, nego u po-sedovanju pravog utika~a. Evropa ima dvadeset (iz-brojte ih sami) razli~itih utika~a za struju! I, dokse moète navi}i na taj mali plasti~ni telefonskiutika~, tzv. RJ-11 uti~nicu, u svetu postoji jo{ 175druga~ijih. Ja sam ponosni vlasnik najmanje po jed-ne od svakog standarda i na duga~kim putovanjima~itavih 25 procenata mog prtljaga sa~injavaju kom-binacije telefonskih priklju~aka i strujnih uti-ka~a.

âk i kada ste odgovaraju}e opremljeni, mo-ète biti ometeni mnogim hotelima i svim tele-fonskim govornicama koje uop{te nemaju mogu}-nost direktnog modemskog povezivanja. Zbog ovograzloga postoji mali akusti~ni pretvara~, kojise moè naka~iti na slu{alicu. Ovo je zadatak~ija je te{ko}a srazmerna stepenu predizajnira-nja telefonske slu{alice.

Jednom povezani, bitovi se bez muke probija-ju do ku}e, ~ak i kroz najstarije analogne tele-fonske centrale, mada to ponekad zahteva vrlomalu brzinu i veliku korekciju gre{aka pri pre-nosu.

Evropa je po~ela sa upotrebom svog programaEuroutika~a, kako bi se do{lo do jedinstvenogdizajna za strujni utika~ koji bi imao tri cilja:1) da izgleda kao nijedan drugi utika~; 2) da imasigurnosne elemente svih postoje}ih utika~a i 3)da nijednoj zemlji ne daje ekonomsku prednost (po-tonje je posebno karakteristi~no za razmi{ljanjeEvropske Unije). Svrha ovoga nije samo u utika~i-ma. Kako na{e digitalno bivanje bude evoluira-lo, sve vi{e i vi{e prepreka na putu bi}e fizi~-ke, a ne elektronske prirode.

Jedan primer namerne digitalne sabotaèjeste kada hoteli polome mali plasti~ni deli},uz pomo} kojeg se vadi RJ-11 priklju~ak, tako dane moète svoj leptop priklju~iti u zid. Ovo jegore od napla}ivanja pristiglih faksova. Tim iNina Zagat su obe}ali da }e u svoje budu}e hotel-ske vodi~e ubaciti bele{ku koja }e ukazivati naovakve postupke, tako da }e ljudi mo}i da bojkotu-ju te ustanove i da prenesu svoj digitalni biznisnegde drugde.

0 1

16. Naporna zabava

Onemogu}iti u~enje

Kada su Medijske laboratorije premijernoprikazale svoj LEGO/Logo projekat, 1989, deca iz{estog razreda {kole Henigen demonstrirala susvoje projekte pred kompletnim timom rukovodi-laca kompanije LEGO, akademskim predstavnici-ma i {tampom.

Revnosna predstavnica jedne od nacional-nih TV mreà, obasjana reflektorima, upitala jejedno dete da li je za njega sve ovo ne{to vi{e odigre i zabave. Ona je prinudila ovog osmogodi-{njaka da joj pruì tipi~ni sladunjavi odgovor.

Dete je o~igledno bilo uzbu|eno. Napokon,po{to je novinarka po tre}i put ponovila pita-nje, i uz poprili~nu toplotu od reflektora, ovooznojeno i uznemireno dete je bledo pogledalo ukameru i reklo: „Da, ovo je zabavno, ali napornozabavno.“

Simor Papert je stru~njak za „napornu zaba-vu“. On je jo{ ranije primetio da je „biti dobar“u oblasti jezika ~udan koncept kada se ima u viduda bi svaki petogodi{njak sa sela nau~io nema~-ki u Nema~koj, italijanski u Italiji, ili japan-ski u Japanu. Kako starimo, izgleda da gubimo tusposobnost, ali ne moèmo pore}i da je nismoimali u mladosti.

0 1

Papert je predloìo da se na primenu ra~u-nara u {kolstvu gleda, bukvalno i metafori~no,kao na stvaranje zemlje, pod nazivom na primer,Matematija, u kojoj bi dete u~ilo matematiku naisti na~in na koji u~i jezike. Iako je Matemati-ja ~udan geografski koncept, on u potpunosti po-seduje savr{en ra~unarski smisao. U stvari, teh-nike moderne kompjuterske simulacije omogu}a-vaju stvaranje mikrosvetova, u kojima deca igra-ju}i mogu istraìvati vrlo sofisticirane prin-cipe.

U {koli Henigen jedan {estogodi{nji de-~ak je u tzv. LEGO/Logo klasi napravio gomilukockica i na njen vrh stavio motor. Povezao je dveìce motora na svoj kompjuter i napisao jednoli-nijski program koji ga je uklju~ivao i isklju~i-vao. Kada bi motor bio uklju~en, kockice bi vi-brirale. Onda je priklju~io propeler na motor,ali ga je iz nekog razloga montirao ekscentri~no(tj. necentrirano, verovatno gre{kom). Kada jepotom uklju~io motor, kockice su toliko vibri-rale i skakutale unaokolo toliko jako da se zama-lo nisu raspale (ovo je re{eno „varanjem“ – {toponekad nije lo{e – uz pomo} par gumenih traka).

De~ak je tada primetio da bi se, ukoliko biokrenuo motor tako da se propeler okre}e suprot-no od kazaljke na satu, LEGO gomila prvo okrenu-la na desno, pa zatim krenula da {eta bezveze. Akada bi se okretao u smeru kazaljke na satu, gomi-la bi prvo krenula na levo, a onda proizvoljno.Najzad, on je odlu~io da postavi foto-}eliju nadno svoje strukture i da zatim postavi kockiceiznad crne krivudave linije, koju je nacrtao navelikom belom papiru.

Onda je napisao ne{to sofisticiranijiprogram koji je prvo pokretao motor (u bilo kojemsmeru). Potom, u zavisnosti od toga da li foto-}e-lija vidi crno, zaustavio bi motor i pokrenuo gau smeru kazaljke na satu kako bi gomila i{la ude-

sno, a onda i u suprotnom smeru da bi gomila i{lalevo i tako se vratila na liniju. Rezultat je bilapokretna gomila kocki, koja je pratila krivuda-vu crnu liniju.

Dete je postalo heroj. U~itelji i |aci su gaispitivali o radu njegovog izuma i na njegov pro-jekat gledali iz mnogih razli~itih perspektiva,postavljaju}i mu razna pitanja. Ovaj mali trenu-tak slave pruìo mu je ne{to vrlo va`no: radostu~enja.

Mogli bismo biti dru{tvo sa mnogo manjimbrojem dece koja nisu u stanju da u~e i sa mnogovi{e sredina koje bi podu~avale nesposobne, nego{to je to sada slu~aj. Ovo se menja zahvaljuju}ikompjuterima, koji nas ~ine sposobnijima da pri-|emo deci uz pomo} razli~itih stilova u~enja irazvijanja saznanja.

Ne secirajte àbu, napravite je

Ve}ina ameri~ke dece ne poznaje razlikuizme|u Baltika i Balkana, ne zna ko su bili Vi-zigoti ili kada je ìveo Luj XIV. Pa {ta? Zbog~ega bi sve to bilo tako va`no? Da li ste znalida je Reno zapadno od Los An|elesa?

U zemljama poput Francuske, Ju`ne Korejei Japana pla}a se visoka cena zbog ubacivanja umlade umove prevelike koli~ine ~injenica, ta-ko da su oni manje ili vi{e mrtvi pri ulasku uuniverzitetski sistem. Tokom slede}e ~etiri go-dine, oni }e se ose}ati kao maratonac od koga seu fini{u traì da se penje uz stenje.

Godine 1960. ve}ina pionira u oblasti kom-pjutera i {kolstva zastupala je bezvezan pristup„ve`be i prakse“, koriste}i kompjutere na indi-vidualnoj osnovi, u tempu prilago|enom sebi, dabi studente efikasnije pou~avala ovim groznim~injenicama. Me|utim, danas, pojavom multime-

0 1

dije, imamo zatvorene vernike „ve`be i prakse“,koji misle da mogu kolonizovati Sega igre, kakobi u de~ije glave ubrizgali malo vi{e informa-cija, uz vi{e tzv. produktivnosti.

Papert je na MIT-u, 11.aprila1970, odràosimpozijum pod nazivom „Nau~imo decu u~enju“, ukojem je predlagao kori{}enje kompjutera kao ma-{ine, koju bi deca podu~avala i tako se, podu~a-vaju}i, sama u~ila. Ova izuzetno jednostavna ide-ja kr~kala se skoro petnaest godina pre nego {tose ostvarila putem personalnih ra~unara. Danas,kada vi{e od tre}ine ameri~kih domova posedujepersonalni ra~unar, njeno vreme skoro da je do-{lo.

Dok svakako veliki deo u~enja poti~e odpodu~avanja – ali dobrog podu~avanja i dobrihu~itelja – glavni deo poti~e od istraìvanja, odponovnog pronalaska to~ka za svoju du{u. Sve dodolaska kompjutera, tehnologija podu~avanja jebila ograni~ena na audio-vizuelne ure|aje i da-ljinsko u~enje putem televizije, koja je jedno-stavno poja~avala aktivnost u~itelja i pasiv-nost dece.

Kompjuter je radikalno izmenio ovaj balans.Odjednom je u~enje putem delanja postalo vi{epravilo nego izuzetak. Po{to je sada mogu}a kom-pjuterska simulacija bilo ~ega, nekome nije po-trebno da o àbi u~i tako {to }e je secirati.Umesto toga, od dece se moè traìti da napraveàbu, da naprave ìvotinju sa pona{anjem sli~-nim àbi, da promene to pona{anje, da simulira-ju mi{i}e i da se igraju sa àbom.

Putem igranja sa informacijma, a posebnosa apstraktnim predmetima, materijal dobija ve-}e zna~enje. Se}am se kada mi se u~iteljica mogsina iz tre}eg razreda tu`no poàlila da on nemoè da sabere niti oduzme par trocifrenih ilidvocifrenih brojeva. Kako ~udno, pomislio sam,po{to je mali oduvek bio bankar kada smo igrali

Monopol i izgledalo je da stvarno ume da baratatim brojevima. Tako sam joj predloìo da proba dana brojeve doda dolar. I, gle ~uda, odjednom je biou stanju da u glavi sabere trocifrene, pa ~ak i ve-}e brojeve. Razlog je u tome {to sada oni nisu ap-straktni i bezna~ajni brojevi, ve} dolari koji suvezani za kupovinu parcela, zidanje hotela i pre-lazak preko starta.

Kompjuterski kontrolisan LEGO ide jo{jedan korak dalje. On omogu}ava deci da pona-{anjem oplemene svoje fizi~ke konstrukcije.Trenutni rad sa LEGO-m, u Medijskoj laborato-riji, uklju~uje i prototip kompjutera u kockici,koji demonstrira dalje mogu}nosti i fleksibil-nosti Papertovog konstruktivizma i uklju~ujeme|usobnu komunikaciju izme|u LEGO kockica,kao i mogu}nost istraìvanja paralelnog proce-siranja na sasvim nov na~in.

Deca koja danas koriste LEGO/Logo nau~i}efizi~ke i logi~ke principe, koje smo vi i ja na-u~ili u srednjoj {koli. Anegdote i rezultati pa-`ljivih testiranja otkrivaju da ovaj konstrukti-visti~ki pristup predstavlja neobi~no bogatosredstvo u~enja, putem {irokog obima kognitiv-nih i bihejvioristi~kih stilova (saznajnih sti-lova i stilova pona{anja). U stvari, mnoga decasu rekla da im je u konstruktivisti~koj srediniomogu}eno bujanje saznanja.

Uli~ni pametnjakovi}i na autop-utu

Dok sam jednog jesenjeg {kolskog raspustabio u internatu u [vajcarskoj, izvestan broj de-ce, uklju~uju}i i mene, nije mogao da ode ku}amajer su bile suvi{e udaljene. Umesto toga, moglismo da u~estvujemo na tzv. konkuru (concours),pravom „lovu na divlje guske“.

0 1

Upravnik {kole je bio {vajcarski general(u rezervi, kao ve}ina {vajcarske vojske), isto-vremeno lukav i energi~an. On je organizovao pe-todnevnu trku {irom zemlje, gde je svaki tim od~etvoro dece (stare od dvanaest do {esnaest godi-na) posedovao 100 {vajcarskih franaka (tada-{njih 22.50 dolara) i petodnevne èlezni~kekarte.

Svaki tim je dobio razli~ite putokaze i{vrljao je po zemlji, usput sakupljaju}i poene zapostignute zadatke. To su zaista bili podvizi.Jednom prilikom smo, usred no}i, morali da sapojavimo na odre|enoj geografskoj duìni i {i-rini, gde se pojavio helikopter koji je izbacioporuku u obliku komplikovane audio-kasete naurdu jeziku, u kojoj nam se nalaè da prona|emoìvu svinju i odnesemo je na odre|enu lokacijukoja }e nam biti data na odre|enom telefonskombroju (koji smo morali da odredimo na osnovu kom-plikovane brojevne mozgalice o datumima, u koji-ma se dogodilo sedam nepoznatih doga|aja, i ~ijihje poslednjih sedam cifara sa~injavalo telefon-ski broj koji je trebalo pozvati).

Ova vrsta izazova je za mene oduvek bila ve-lika stvar i, ào mi je {to se hvali{em, moj timje pobedio – u {ta sam i verovao. Bio sam ponesenovim iskustvom, pa sam isto uradio na ~etrnaestiro|endan svoga sina, ali, ipak, bez ameri~ke voj-ske iza svojih le|a i bez poziva. Organizovao samjednodnevni izlet u Boston za njegovo odeljenje,raspodeljeno na timove, sa fiksnim budètom ineograni~enom kartom za metro. Proveo sam nede-lje planiraju}i putokaze sa prihvatiocima, is-pod klupa u parkovima i na lokacijama koje jetrebalo utvrditi putem mozgalica. Kao {to ve}poga|ate, odli~nici nisu obavezno bili i pobed-nici – u stvari, ~ak suprotno. Oduvek je postojalavelika razlika izme|u uli~nih pametnjakovi}ai pametnih pametnjakovi}a.

Na primer, da bi se dobio jedan od putokazau mojoj trci divljih gusaka, morali ste da re{i-te ukr{tene re~i. Pametni pametnjakovi}i suotr~ali u biblioteku ili zvali svoje pametneprijatelje. Uli~ni pametnjakovi}i su i{li gore-dole po metrou i traìli pomo} od ljudi. Ne samoda su brè dobili odgovore ve} su to radili u po-kretu, od ta~ke A do ta~ke B, prelaze}i razdalji-nu i dobijaju}i poene u igri.

Dana{nji klinci dobijaju mogu}nost da po-stanu uli~ni pametnjakovi}i na Internetu, gde sedeca ~uju a ne vide. Zvu~i ironi~no, ali ve{tine~itanja i pisanja bi}e u dobitku. Deca }e na In-ternetu morati da ~itaju i pi{u kako bi komuni-cirala, a ne samo kompletirala neke apstraktne ive{ta~ke ve`be. Ovo {to predlaèm ne bi treba-lo smatrati antiintelektualnim ili preziromprema apstraktnom razmi{ljanju – ba{ suprotno.Internet pruà novi medij za dolazak do novihznanja i zna~enja.

Po{to patim od nesanice, ~esto se budimoko 3 ujutru, ulogujem na sat vremena i onda vra-tim na spavanje. Na jednoj od ovakvih dremljivihsesija primio sam e-po{tu od izvesnog Majkla[rega, koji se vrlo ljubazno predstavio kao sred-njo{kolski u~enik. Pitao je da li bi mogao da po-seti Medijske laboratorije kada bude bio u pose-ti MIT-u, krajem nedelje. Predloìo sam mu dasedne pozadi u sobi, u kojoj svakog petka drìmpredavanje „Bitovi su bitovi“, i da ga spojimo sastudentskim vodi~em. Tako|e sam prosledio kopi-ju njegovog i svog pisma dvojici drugih ~lanovakatedre, koji su se sloìli da se vide sa njim(igrom ironije, oni su mislili da je on poznatinovinar Majkl [rege, ~ije ime ima e na kraju).

Kada sam se kona~no sreo sa Majklom, sa njimje bio i njegov otac. Otac mi je objasnio da seMajkl sre}e na Mreì sa svim vrstama ljudi i daon to tretira isto onako kao {to ja tretiram svoj

0 1

konkur (lov na guske). Majklovog oca je zapanjiloto {to su svi ti ljudi, nobelovci i direktori,imali vremena za Majklova pitanja. Razlog je utome {to je vrlo lako odgovoriti i (barem za sada)ve}ina ljudi ne zakr~uje besplatnu elektronskupo{tu.

Tokom vremena bi}e sve vi{e i vi{e ljudina Internetu koji }e raspolagati dovoljnim vre-menom i znanjem, tako da }e on postati mreàljudskog znanja i podr{ke. Trideset miliona~lanova Ameri~kog udruènja penzionera, naprimer, predstavlja kolektivno iskustvo koje jeza sada neiskori{}eno. U~initi to ogromno zna-nje i mudrost dostupnim mladim umovima, zna~i-lo bi mogu}nost premo{}ivanja generacijskog ja-za sa svega nekoliko poteza.

Igrom do znanja

Oktobra 1981. Simor Papert i ja smo bili nasastanku OPEC-a u Be~u. Na njemu je {eik Jamaniodrào svoj slavni govor o tome kako siroma{nom~oveku dati {tap za pecanje a ne ribu, tj. kako ganau~iti da zara|uje za ìvot, a da ne traì milo-stinju. Na privatnom sastanku sa Jamanijem, onnas je upitao da li znamo razliku izme|u primi-tivne i neobrazovane osobe. Bili smo dovoljno pa-metni da oklevamo, daju}i mu priliku da odgovo-ri na svoje pitanje, {to je i u~inio vrlo re~ito.

Odgovor je, jednostavno, bio da primitivniljudi uop{te nisu neobrazovani, nego da prostokoriste druga~ija sredstva da bi preneli svojaznanja iz generacije u generaciju, u okviru uskopovezanog socijalnog pogona zasnovanog na uzajam-noj podr{ci. Nasuprot tome, objasnio nam je on,neobrazovana osoba je proizvod modernog dru{tva,~iji je pogon nedovoljno povezan i ne zasniva sena uzajamnoj podr{ci.

Monolog velikog {eika je sam po sebi pred-stavljao primitivnu verziju Papertovih kon-struktivisti~kih ideja. Jedna stvar je vodila dru-goj i obojica smo proveli slede}u godinu dana uzemljama u razvoju, rade}i na kori{}enju kom-pjutera u {kolstvu.

Najkompletniji eksperiment u tom periodubio je u Dakaru, Senegal, gde je dvadesetak ra~una-ra Epl, sa programskim jezikom Logo, bilo pred-stavljeno u osnovnoj {koli. Deca iz ove ruralne,siroma{ne i nerazvijene zapadnoafri~ke zemljezaronila su u ove ra~unare istom lako}om kao nji-hovi vr{njaci iz prose~ne ameri~ke porodice. Se-negalska deca su pokazala da u njihovom svakodnev-nom ìvotu ne postoji razlika u prihvatanju i en-tuzijazmu, zbog odsustva mehani~ki i elektronskiorijentisane sredine. Da li ste beli ili crni, bo-gati ili siroma{ni – nema nikakve veze. Jedino{to je va`no, kao kod u~enja francuskog u Francu-skoj, jeste biti dete.

U okviru na{eg dru{tva pronalazimo doka-ze za istu pojavu. Bilo da su u pitanju demografi-ja Interneta, kori{}enje Nintendo i Sega apara-ta ili ~ak proboj ku}nih ra~unara, dominantnesile nisu socijalne, rasne ili ekonomske, ve} ge-neracijske. Danas, imati i nemati zna~i: bitimlad i star. Mnogim intelektualnim pokretimao~igledno se upravlja od strane nacionalnih ietni~kih sila, ali ne i digitalnom revolucijom.Njen etos i pojava su univerzalni poput rok muzi-ke.

Ve}ina punoletnih ne uspeva da shvati kakose deca u~e uz pomo} elektronskih igara. Zajed-ni~ki zaklju~ak jeste da te hipnoti{u}e igra~kepretvaraju decu u zavisnike, koji se gr~evito tr-zaju i koji imaju ~ak manje pozitivnih crta odglupave televizijske kutije. Me|utim, nema sum-nje da mnoge elektronske igrice u~e decu strate-giji i ve{tinama planiranja, koje }e im kasnije

0 1

u ìvotu biti od koristi. Kada ste bili dete, ko-liko ste ~esto diskutovali o strategiji ili ù-rili da ne{to nau~ite brè od svih drugih?

Danas se igra poput Tetrisa isuvi{e brzoshvati u potpunosti. Jedino {to se menja je brzi-na. Verovatno }emo primetiti da su pripadniciTetris generacije mnogo uspe{niji u brzom pako-vanju gomila sanduka u vagon, ali ne i u ne~emudrugom. Kako se igre budu preme{tale u sve mo}-nije personalne ra~unare, zapazi}emo porastalatki za simulaciju (kao {to je vrlo popularanSimSiti) i igara bogatih informacijama.

Naporna zabava, zaista.

17. Digitalne bajke iuobraènja

Zov modema

Ukoliko biste unajmili ku}no osoblje da ku-va, ~isti, vozi, odràva vatru i otvara vrata, dali moète zamisliti da ono me|usobno ne razgova-ra, ne vidi {ta drugi rade i ne uskla|uje svojefunkcije?

Nasuprot tome, kada su ove funkcije ugra-|ene u ma{ine, savr{eno smo spremni da izolu-jemo svaku funkciju i dopustimo joj samostal-nost. U ovom momentu su usisiva~, automobil,zvono na ulaznim vratima, friìder i sistemgrejanja zatvoreni sistemi specijalne namene,~iji dizajneri nisu ni malo truda uloìli dabi im omogu}ili me|usobnu komunikaciju. Ko-ordinirano pona{anje velikog broja ku}nihsprava u najve}oj meri postièmo ugra|ivanjemu njih digitalnih ~asovnika. Poku{avamo daneke funkcije sinhronizujemo digitalnimvremenom, ali uglavnom zavr{avamo kolekci-jom cvile}ih ma{ina, ~ije treperu}e 12:00 iz-gleda poput vapaja: „Molim te, u~ini me samomalo inteligentnijim.“

Da bi uspe{no sluìle ljudima, trebalo bida ma{ine me|usobno lako komuniciraju.

Digitalno bivanje menja karakter standard-

0 1

nih komunikacija na relaciji ma{ina–ma{ina.Ljudi su nekada sedeli za stolovima u @enevi isli~nim mestima da bi iskovali (metafora jo{iz industrijskog doba) svetske standarde za sve, odraspodele radio-spektra do protokola za teleko-munikacije. U nekim slu~ajevima to traje tolikodugo, kao u slu~aju telefonskog standarda ISDN(eng. integrated services digital network, tj.digitalna mreà integrisanih usluga), da ve}zastareva u trenutku kada se uvaì.

Vode}e na~elo i su{tina komiteta za stan-darde jeste da su elektri~ni signali poput navo-ja {rafova. Da bismo uskladili svaku sitnicu odzemlje do zemlje, morali bismo se sloìti u po-gledu svake kriti~ne dimenzije, a ne samo nekih.Ukoliko imate odgovaraju}i broj navoja po centi-metru ili in~u, zalaènje u detalje i dalje ne}ebiti svrsishodno ukoliko je pre~nik pogre{an.Svet mehanike je jo{ uvek vrlo zahtevan u ovompogledu.

Bitovi lak{e opra{taju. Oni se predajuopisima vi{eg reda i protokolima (termin kojije prethodno bio rezervisan za u~tivo dru{tvo).Protokoli o tome kako se dve ma{ine „rukuju“mogu biti vrlo specifi~ni. Termin rukovanje jetehni~ki izraz za na~in na koji dve ma{ine us-postavljaju komunikaciju, dogovaraju}i se okopromenljivih koje }e koristiti u svojoj konver-zaciji.

Oslu{nite svoj faks ili modem slede}iput kada ga budete koristili. Svi ti pucketaju-}i zvuci i pisci bukvalno predstavljaju procesrukovanja. Ovi pajta{ki pozivi jesu pregovorio tome kako da se prona|e najvi{i nivo na kojemoni mogu razmenjivati bitove, uz najve}i zajed-ni~ki ~inilac svih promenljivih.

Na jo{ vi{em nivou, o protokolima moèmorazmi{ljati kao o meta-standardima ili jezici-ma koje }emo koristiti da bi utvrdili detaljnije

metode razmene bitova. Ekvivalent tome je bitisam u vi{ejezi~koj [vajcarskoj i voziti se sastrancem u stolici ski lifta, koja ima oblikslova T; prvo {to }e te ga pitati(ukoliko uop{tebudete razgovarali) jeste kojim }ete se jezikomsporazumevati. Televizori i tosteri }e posta-vljati jedni drugima istu vrstu pitanja, kaopreduslov za obavljanje posla.

Bitovska posla

Pre dvadeset i pet godina bio sam u saveto-davnom komitetu koji je trebalo da proceni ko-na~ni dizajn univerzalnog koda za proizvode, tzv.UPC-a, sada rasprostranjenog, kompjuterski ~i-tljivog amblema malih uspravnih linija, koje subiv{eg predsednika SAD, Dòrdà Bu{a, doveleu nezgodan poloàj kada je veoma iznena|en staopred automatizovanom registarskom kasom u su-permarketu. UPC se nalazi na limenkama, kutija-ma, knjigama i svemu ostalom osim sveèg povr}a.

Uloga ovog UPC komiteta je bila da se udaripe~at kona~nom dizajnu linijskog koda. Po{tosmo ocenili finaliste (dobar kandidat je bio idizajn, tzv. „bikovo oko“), pregledali smo gomiluluckastih ali zanimljivih predloga, kao {to jeonaj da se hrana u~ini blago radioaktivnom, pro-porcionalno njenoj ceni, tako da svaka kasa po-stane Gajgerov broja~, gde bi kupci pla}ali pobroju rada u svojim korpama. (Procenjeno je da vasnormalna konzerva spana}a izlaè dozi jedne de-setine mikro-rada po kilogramu na sat, {to je je-dan milijarditi deo dùla po satu, u pore|enju sa100.000 dùla hemijske energije, zahvaljuju}i ko-joj Popaj postaje tako snaàn kada pojede sadràjte konzerve.)

Ova luda ideja je imala trunku pameti u se-bi: za{to ne bismo u~inili da svaki UPC emitu-

0 1

je podatke? Ili, zbog ~ega mu ne dozvoliti da semoè aktivirati, poput deteta u obdani{tu ili{koli kada podiè ruku?

Razlog je u tome {to je za tako ne{to potreb-na energija i {to, sledstveno tome, UPC i drugemale „plo~ice sa nazivom“ teè da budu pasivne.Postoje re{enja, kao {to je ono da se koristienergija svetla, ili upotreba tako neznatne ener-gije da mala baterija godinama moè biti kori-{}ena. Kada se ovo de{ava u malom formatu, sve„stvari“ mogu biti digitalno aktivne. Na pri-mer, svaki ~ajnik, deo ode}e i (zaista!) knjiga uva{oj ku}i mogu re}i gde se nalaze. U budu}nosti,koncept izgubljenosti bi}e isto tako neobi~ankao {to je danas ono „rasprodato“.

Aktivne etikete su vaàn deo budu}nosti,jer one privode u digitalno stado male pripadni-ke neìvog sveta, koji nisu elektri~ni: pli{anemedvede, {estougaone odvrtke i ~inije za vo}e. Uneposrednoj budu}nosti, aktivne etikete }e biti(i ve} bivaju) kori{}ene kao bedèvi koje noseljudi i ìvotinje. Postoji li bolji boì}ni po-klon nego {to je aktivni povodac za psa ili ma~-ku, tako da se ku}ni ljubimac nikada vi{e nemoè izgubiti (ili, preciznije, moè se izgubi-ti ali }ete znati gde je).

Ljudi ve} nose aktivne bedève iz bezbedno-snih razloga. Firma Oliveti (Olivetti) je u En-gleskoj razvila ovakve nove primene. No{enjejedne od njenih zna~ki omogu}ava, na primer,zgradi u kojoj boravite da uvek zna gde se nalazi-te. Kada dobije poziv za vas, zvoni telefon naj-bliì vama. U budu}nosti, takvi ure|aji se ne}eka~iti iglom ili sli~no, ve} }e biti bezbednopriljubljeni ili utkani u va{e odelo.

Mediji za no{enje

Kompjuterski rebrast somot, memorijski mu-slin, ili solarna svila mogu biti u bukvalnomsmislu materijali sutra{njeg digitalnog odeva-nja. Umesto da nosite va{ leptop, nosite njih. Ia-ko ovo moè zvu~ati preterano, mi ve} sada po~i-njemo sve vi{e da nosimo ra~unarske i komunika-cijske opreme na sebi.

Najo~igledniji primer je ru~ni sat. On }ese sigurno pretvoriti iz dana{njeg mera~a vreme-na u sutra{nji mobilni komandni i kontrolnicentar. On se nosi toliko prirodno da mnogi lju-di spavaju sa njim.

Zglobno-montiraju}i „sve u jednom“ TV, kom-pjuter i telefon vi{e nisu ekskluzivno vlasni-{tvo Dika Trejsija, Betmena, ili kapetana Kirka.U slede}ih pet godina, jedno od podru~ja sa najbr-ìm razvojem proizvoda {iroke potro{nje bi}e,vrlo verovatno, takvi „nosivi“ ure|aji. Tajmeks(Timex) ve} sada nudi beì~nu komunikaciju izme-|u va{eg PC-ja i ru~nog sata. Od Tajmeksovog satase o~ekuje tolika popularnost da }e njegov pame-tan (opti~ki) prenos softvera biti ugra|en u raz-ne Majkrosoft sisteme45.

Na{a sposobnost da minijaturizujemo ubr-zo }e prete}i na{u sposobnost da napajamo ova-kve male predmete. Napajanje snagom je oblasttehnologije koja se razvijala brzinom puà. Da senapredak baterijske tehnologije razvijao istimtempom kao integrisana kola, mi bismo se danas vo-zili do posla kolima koje napaja baterija za bate-rijsku lampu. Umesto toga, prinu|en sam da, kadaputujem, nosim vi{e od ~etiri kilograma baterijada bih napajao svoj leptop tokom dugog leta. Vreme-nom, baterije za leptop su postale teè kako suprenosivi ra~unari dobili vi{e funkcija i sve-tlije ekrane. (Godine 1979. Sonijev Tajprikorder,prvi leptop, koristio je samo ~etiri AA baterije.)

Izgleda da }emo uskoro videti neka ma{to-vita re{enja u pogledu napajanja prenosivih ra-

0 1

~unara. Aberkrombi i Fi~ (Abercrombie &Fitch) ve} reklamiraju svoj safari {e{ir, sa so-larnim }elijama {to napajaju mali fen koji vamduva na ~elo. Noviji i sjajan kandidat za skladi-{tenje energije jeste va{ kai{. Skinite ga i po-gledajte koliko veliku povr{inu i zapreminu za-uzima. Zamislite naizgled ko`ni kai{ sa kop-~om, ~iji bi vam dizajn omogu}avao da je ugurate uzid i napunite va{ mobilni telefon.

[to se ti~e antena, ljudsko telo moè bitinjihov deo. Tako|e, oblik ve}ine antena ukazuje nato da one mogu biti istkane u fabrici ili se mogunositi kao kravate. Uz malu digitalnu pomo}, ljud-ske u{i bi mogle da rade isto tako dobro kao „ze~i-je u{i“.

Va`no je uvideti da budu}nost digitalnihure|aja moè sadràti me|usobno vrlo razli~iteoblike i veli~ine, one koje nam prirodno mogupasti na um, u na{im trenutnim sistemima refe-rencije. Kompjuterska prodaja opreme i zaliha nemora biti ograni~ena na Radio [ek (RadioShack) i Stepls (Staples)46, ve} moè uklju~iti ione poput Saks47 kao i prodavnice koje prodajuproizvode Najk (Nike), Levi’s i raznih banana-republika. U daljoj budu}nosti, kompjuterskiekrani }e se prodavati na kilograme i bi}e na-slikani na predmetima, CD-ROM-ovi }e se mo}iprepravljati, a paralelni procesori }e se mo}iupotrebljavati kao losioni za za{titu od sun-ca. Alternativno, mo}i }emo da ìvimo u na-{im kompjuterima.

Bitovi i malter

Po{to sam {kolovan kao arhitekta, ot-krio sam da se mnogi dragoceni koncepti arhi-tekture direktno uklapaju u kompjuterski di-zajn, ali do sada vrlo malo u obrnutom smeru, osim

{to naseljavamo na{u sredinu pametnijim ure|a-jima, na scenama ili iza njih. Posmatranje zgra-da, kao ogromnih elektromehani~kih ure|aja, dosada je inspirisalo samo nekoliko primena. âkje i arhitektura svemirskog broda Enterprajs48 uovoj primeni ograni~ena na klize}a vrata.

Zgrade }e u budu}nosti biti sli~ne unutra-{njosti kompjutera: „smart redi“ (eng. termin“Smart Ready”, koji u prevodu zna~i „spreman zapamet“, ustanovljen je, od strane AMP korporaci-je, za njihov program Pametna ku}a). „Smart redi“je kombinacija ve} instaliranih i sveprisutnihpriklju~aka za (budu}u) razmenu signala izme|uaparata. Kasnije }ete mo}i da dodate procesira-nje jedne ili druge vrste. Na primer, da u~initeda akusti~ni ambijent ~etiri zida u va{oj sobizvu~i kao Karnegi hol.

U ve}ini primera „inteligentnih sredina“,koje sam imao prilike da vidim, nedostajala jemogu}nost ose}aja ljudskog prisustva. To je istiproblem kao kod personalnih ra~unara, samo uve-}an: sredina vas ne moè ni videti ni osetiti.âk i termostat ose}a temperaturu zida, a ne dali je vama toplo ili hladno. Budu}e sobe }e znatida ste upravo seli da jedete, oti{li na spavanje,stali pod tu{, izveli psa u {etnju. Telefon tadane}e zvoniti. Ukoliko niste tu, on ne}e zvonitijer niste tu. Ako ste tu i va{ digitalni batlerodlu~i da vas poveè, najblià kvaka moè re}i:„Trenutak, gospo|o“, i uspostavi}e vezu.

Neki ljudi ovo nazivaju sveprisutnim ra-~unarstvom, {to zapravo i jeste, a neki od tihistih ljudi predstavljaju ga kao suprotnost ko-ri{}enju interfejs agenata, {to nije slu~aj.Ova dva koncepta su jedno te isto.

Rasprostranjenost kompjuterskog prisustvasvake osobe – u njenom svakodnevnom ìvotu (si-stemi avionskih rezervacija, podaci o prodaji,kori{}enje onlajn usluga, merenje, rukovanje po-

0 1

rukama) – bi}e upravljana razli~itim i razdvo-jenim kompjuterskim procesima. Oni }e biti me-|usobno povezani u sve ve}oj meri. Ukoliko va{let u Dalas rano izjutra kasni, va{ sat sa alarm-om moè zvoniti ne{to kasnije i taksi slu`baautomatski moè biti obave{tena, u skladu sapredvi|anjima o saobra}aju.

Trenutno su iz mnogih razrada ku}a budu}no-sti odsutni ku}ni roboti, {to predstavlja neo~e-kivan razvoj doga|aja, jer je pre dvadeset godinaskoro svaka slika budu}nosti sadràvala temu orobotima. C3PO49 bi bio sjajan batler; ~ak mu je iakcenat odgovaraju}i.

Interesovanje za ku}ne robote ponovo }e sevratiti i mo}i }emo da o~ekujemo ve{ta~ke ku}neljubimce sa nogama, uz pomo} kojih }e se penjati uzstepenice, i sa rukama za brisanje pra{ine i {a-kama za no{enje pi}a. Iz bezbednosnih razloga,ku}ni robot mora biti u stanju da laje kao besanpas. Ovakvi koncepti nisu novost. Tehnologija jegotovo dostupna. Verovatno postoji sto hiljada lju-di {irom sveta, koji bi bili voljni da plate100.000 dolara za takvog robota. Ovo trì{te,vredno 10 milijardi dolara, ne}e jo{ dugo ostatinezapaèno.

Dobro jutro, tosteru

Ako va{ friìder primeti da vam ponesta-je mleka, on moè „zamoliti“ va{a kola da vaspodsete da kupite mleko, pri povratku ku}i. Da-na{nje poku}stvo zaista ima premalo ra~unar-stva u sebi.

Toster ne bi trebalo da bude u stanju da pre-gori tost. On bi trebalo da bude sposoban da raz-govara sa drugim aparatima. Zaista bi bilo pri-li~no jednostavno ispe}i va{ jutarnji tost,istovremeno sa saznanjima o zavr{nim cenama

va{ih omiljenih akcija. Ali, pre svega, tostermora biti povezan sa berzanskim novostima.

Va{ dana{nji dom verovatno ima vi{e odsto mikroprocesora u sebi. Ali oni nisu ujedi-njeni. U najve}oj meri integrisan ku}ni sistemverovatno je sistem ku}nih alarma i, u nekim slu-~ajevima, sistem daljinske kontrole svetla i ne-kih ure|aja. Aparati za kafu se mogu isprogrami-rati da skuvaju sveù kafu pre nego {to se probu-dite. Ali, ukoliko resetujete va{ alarm da zvoni~etrdeset i pet minuta kasnije nego obi~no, pro-budi}ete se uz o~ajno pripremljenu kafu.

Nedostatak elektronskih komunikacija iz-me|u va{ih ku}nih aparata rezultira u svakom odnjih, pored drugih stvari, vrlo primitivnim iosobenim interfejsima. Na primer, kako govor po-staje dominiraju}i na~in interakcije izme|u lju-di i ma{ina, malim ure|ajima }e tako|e biti po-trebno da slu{aju i govore. Ipak, od svakog odnjih se ne moè o~ekivati potpuna sposobnostproizvo|enja i razumevanja izgovorenog jezika.Oni moraju deliti takve resurse i komuniciratisa njima.

Centralizovani model takvog deljenja jeizazov, i neki ljudi su predloìli upotrebu in-formacionih „pe}i“ u na{im podrumima – cen-tralni ku}ni kompjuter koji upravlja komplet-nim ulazom i izlazom podataka. Ja sumnjam da }estvari i}i tim tokom, nego }e funkcije biti svevi{e distribuirane kroz mreù aparata, kojauklju~uje i {ampiona u proizvo|enju i razumeva-nju govora. Ako istovremeno va{ friìder i va{~ajnik vode ra~una o va{oj hrani, ~itaju}i uni-verzalne kodove na proizvodima, potrebno je dasamo jedan od njih zna kako da ih interpretira.

Izrazi „bela tehnika“ i „braon tehnika“ ko-riste se za razlikovanje kuhinjskih aparata, po-put tostera i miksera, i ve}ih, obi~no ugra|enihma{ina, kao {to su friìderi i ma{ine za pra-

0 1

nje sudova. Uobi~ajena podela izme|u belog ibraon ne sadrì informativne aparate, a to semora promeniti jer }e bela i braon tehnika u sveve}oj meri proizvoditi i koristiti informaci-je.

Budu}nost bilo kojeg ure|aja }e najverovat-nije biti pojednostavljen ili naduvan PC. Jedanod razloga zbog kojih }e se i}i ovim putem jeste dase aparati u~ine prijateljskijim, lak{im za ko-ri{}enje i samoobja{njavaju}im. Pomislite, samona trenutak, koliko ma{ina posedujete (mikrota-lasna pe}, faks ma{ina, mobilni telefon), kojeimaju gigantske re~nike funkcija (od kojih su ne-ke beskorisne) ~ijim u~enjem se niste optere}iva-li, jednostavno zbog toga {to je isuvi{e kompliko-vano. Upravo ovde, ugra|eni kompjuteri mogu zna-~ajno pomo}i, tako da moète biti vi{e nego sigur-ni kako mikrotalasna pe} ne}e pretvoriti va{ siru kajganu. Trebalo bi da aparati sami postanu do-bri instruktori.

Ideja uputstava za upotrebu je zastarela. î-njenica da ih proizvo|a~i kompjuterskog softve-ra i hardvera isporu~uju sa proizvodima je ni-{ta manje nego perverzna. Najbolji instruktor ukori{}enju ma{ine je sama ma{ina. Ona zna {taradite, {ta ste uradili, i ~ak moè pogoditi{ta bi trebalo da uradite. Ugra|ivanje te opre-znosti u znanje je mali korak za ra~unarsku nau-ku, ali je veliki korak napred, daleko od {tampa-nih uputstava koje nikada ne moète na}i, a iretko ih razumete kada ih na|ete.

Dodajte tome neka va{a li~na obele`ja (akoste levoruki, te{ko ~ujete, ili imate malo str-pljenja sa mehani~kim stvarima), i ta ma{inavam moè biti od mnogo ve}e pomo}i, pri svojimsopstvenim operacijama i odràvanju, od bilo ko-jeg dokumenta. Trebalo bi da aparati sutra{njicestiù bez od{tampanih uputstava, {ta god onaozna~avala (osim LOMLJIVO i OVA STRANA GO-

RE). „Garancija“ bi trebalo da se {alje elektron-ski, od strane samog aparata, u momentu kada ose-ti da je uspe{no instaliran.

Pametni automobili

Cena elektronike u modernom automobilusada prevazilazi cenu ~elika u njemu. Ve} sada onu sebi ima ugra|enih vi{e od pedeset mikropro-cesora. To ne zna~i da su svi oni iskori{}eninaro~ito inteligentno. Vi se moète osetiti veo-ma glupo kada iznajmite skupa evropska kola ishvatite da ste na ~elu dugog reda za benzin a neznate kako da putem elektronike otklju~ate re-zervoar.

Automobili }e imati pametne radije, kon-trolu potro{nje energije i informativne ekrane,kao dominantnu populaciju digitalnih ure|aja.[tavi{e, automobili }e uìvati jo{ jednu naro-~itu beneficiju digitalnog bivanja: zna}e gdeste.

Nedavni napredak mapiranja i pra}enja ~i-ni mogu}im lociranje pozicije kola, uz pomo}kompjuterskog modela svih puteva. Lokacija sva-kog puta u Sjedinjenim Dràvama moè stati najedan jedini CD– ROM. Uz satelite, Loran50, mr-tvo ra~unanje (sabiranje rastu}ih pomeraja va-{ih kola) ili neke kombinacije ovih tehnikapra}enja, kola se mogu locirati sa precizno{}uod jednog metra. Ve}ina ljudi se se}a Dèjms Bon-dovog Aston Martina, u kojem je kompjuterski ekran,ugra|en u komandnu tablu sme{tenu izme|u njega isuvoza~a (nje), prikazivao mapu terena gde se nalazii u kojem pravcu ide. Ovo je sada {irokoprihva}enkomercijalni proizvod, ~ija je upotreba u pora-stu. On je u SAD bio izba~en na trì{te 1994. go-dine, od strane Oldsmobila.

Me|utim, postoji mali problem. Mnogim

0 1

ljudima, a posebno starijim voza~ima, ne odgovarabrzo menjanje fokusa o~iju. Oni vrlo te{ko pre-laze sa posmatranja stvari na daljini na posma-tranje stvari udaljenih pola metra (i obrnuto).[to je jo{ gore, nekima od nas su potrebne nao~a-re da bismo mogli ~itati mapu. Mnogo bolji na-~in za navigacionu asistenciju je putem glasa.

Po{to tokom vo`nje ne koristite u{i, onepredstavljaju idealni kanal da vam se kaè kadada skrenete, {ta da traìte i da ste, ukoliko vi-dite to-i-to, oti{li predaleko. Izazov pri izbo-ru pravaca je teàk (zbog toga ljudi to i ~ine alj-kavo). Put je ispunjen mnogim nejasno}ama. „Naslede}em skretanju idite desno“, moè zvu~ati sa-vr{eno jasno ukoliko je raskrsnica udaljena stometara. Ipak, kako se pribliàvate, po~injete se-bi da postavljate pitanje: da li je „slede}e“ desnoskretanje ovo ili mo`da ono posle njega?

Mada je mogu}e napraviti dobre digitalne,glasovne „suvoza~e“, izvesno je da ovakav konceptne}emo uskoro videti na ameri~kom trì{tu.Umesto toga, vide}ete isto {to je Dèjms Bond vi-deo, ta~no ili pogre{no, sigurno ili ne. Razlogje sme{an. Ukoliko vam se kola obrate glasom,pri ~emu su kartografski podaci pogre{ni, ipo{alju vas niz jednosmernu ulicu u pogre{nomsmeru, {to }e se zavr{iti sudarom, ko je tada od-govoran? S druge strane, ukoliko vam se to desi naosnovu ~itanja karte, u pitanju je va{a zla sre}a.U Evropi, gde su ne{to ve}e slobode u pogledu od-govornosti i parni~enja, Mercedes-Benc je 1995.godine predstavio javnosti svoj govorni naviga-cioni sistem.

Ovakvi navigacioni sistemi ne}e biti ogra-ni~eni tako da vas dovedu sa ta~ke A na ta~ku B.Pojavi}e se nove trì{ne ni{e za akusti~ne vo-di~e kroz gradove koje pose}ujete („Sa va{e desnestrane je rodno mesto...“), za informacije o hranii izdavanju soba („Na{ao sam vam mesto u sjajnom

hotelu, blizu Izlaza 3“). U stvari, kada va{a bu-du}a pametna kola budu ukradena, ona }e vas po-zvati i re}i vam gde se ta~no nalaze. Mo`da }e,~ak, zvu~ati upla{eno.

Digitalna persona

Jedan od razloga zbog kojeg su kola koja govo-re nepopularna jeste {to su manje li~nost nego{to je to morski konj.

Uop{te uzev, na{e mi{ljenje o kompjuteruje plod saznanja o svim onim stvarima koje radilo{e. Ponekad se moè desiti i obrnuto. Tako samse jednom sit nasmejao kada je moj program zakorekturu video moje lo{e otkucano aslo i pono-sno predloìo da bi asshole trebalo da bude is-pravno spelovanje.

Malo po malo, kompjuteri dobijaju svojstvali~nosti. Mali, ali vrlo star primer je komuni-kacijski softverski paket korporacije Hejs,Smartkom, koji prikazuje mali telefon sa licem.Dva oka posmatraju listu svakog koraka u opera-ciji povezivanja i, kako kompjuter zavr{ava je-dan korak i prelazi na slede}i, o~i se spu{tajuna dole. Lice se na kraju smeje ako je rukovanjepro{lo uspe{no, a u suprotnom oneraspoloì.

Ovo nije tako lakomisleno koliko zvu~i.Li~nost ma{inu ~ini zabavnom, opu{taju}om, la-kom za kori{}enje, prijateljskom i u pogledu du-ha manje „mehani~kom“. Prilago|avanje novogpersonalnog ra~unara posta}e vi{e nalik dresi-ranju ku}nog ljubimca. Bi}ete u mogu}nosti dakupite module li~nosti koji }e sadràti pona-{anje i stil ìvljenja fiktivnih karaktera.Mo}i }ete da kupite li~nost Lerija Kinga za va{novinski interfejs. Deca }e verovatno èleti dasurfuju Mreòm sa Brankom Kockicom.

Ne èlim da sugeri{em da }ete biti preki-

0 1

dani izlizanim {alama usred pisanja va`ne po-ruke. Predla`em da stil interakcije bude mnogobogatiji od obi~nih „klik“ i „tataa“ zvukova, me-talnih glasova ili ponavljaju}ih prikazivanjaporuka o gre{kama. Uskoro }emo videti sistemesa humorom, sisteme koji }e vas }u{kati i pri-vla~iti vam pa`nju, pa ~ak i pojedine koji }e bi-ti strogi i disciplinovati nas poput bavarskedadilje.

0 1

18. Novi ekspresionisti

Ponovo o nedeljnim slikarima

Friìder sa zalepljenim de~ijim crteòmje tipi~no ameri~ki isto toliko koliko i pitaod jabuka. Mi bodrimo na{u decu da budu izraàj-na i kreativna. Tada, odjednom, kada dostignu uz-rast od {est ili sedam godina, menjamo pri~u,ostavljaju}i ih sa utiskom da je ~as umetnostineozbiljan isto koliko bejzbol i ni pribli`nobitan kao, recimo, engleski ili matematika. Ovenauke su za mlade mu{karce i ène koji èle dapostanu neko i da rade ne{to. Tokom slede}ihdvadeset godina punimo im levu stranu mozga,poput strazbur{ke guske.

Simor Papert kazuje pri~u o hirurgu iz sre-dine devetnaestog veka, koji uz pomo} ~uda bivapreba~en u modernu operacijsku salu. Doktor ne biprepoznao nijednu stvar, ne bi znao {ta da radi,niti kako da pomogne. Moderna tehnologija je upotpunosti tranformisala praksu hirur{ke me-dicine i on je ne moè prepoznati. Ako bi {kol-skog u~itelja iz sredine devetnaestog veka preba-cili u dana{nju u~ionicu, on bi, izuzimaju}i ne-bitne detalje, mogao da nastavi tamo gde je njegovkolega iz dvadesetog veka stao. Mala je su{tinskarazlika izme|u na~ina na koji danas podu~avamoi na~ina na koji smo podu~avali pre sto pedeset

godina. Upotreba tehnologije je skoro na istomnivou. U stvari, sude}i po nedavnom istraìva-nju Ministarstva za obrazovanje ameri~ke vlade,84 procenata ameri~kih u~itelja smatra samo je-dan tip informativne tehnologije apsolutno bit-nim: fotokopir ma{inu, sa zalihom odgovaraju-}eg papira.

Bez obzira na to, kona~no se kre}emo od tra-dicionalnog na~ina podu~avanja koje je, pre sve-ga, duhovno hranilo decu, prinudno je pretvaraju-}i u {ablone, prema novom na~inu koji je poro-zniji i ne povla~i ~istu liniju izme|u umetno-sti i nauke, ili leve i desne strane mozga. Kadadete koristi kompjuterski jezik Logo da bi na-pravilo sliku na svom kompjuterskom ekranu, taslika istovremeno predstavlja umetni~ki i mate-mati~ki izraz i moè se posmatrati na oba na~i-na. âk i apstraktni koncept, kao {to je matema-tika, sada moè koristiti konkretne delove, uze-te iz vizuelnih umetnosti.

Personalni ra~unari }e na{u budu}u puno-letnu populaciju istovremeno u~initi matema-ti~ki osposobljenijom i vizuelno pismenijom. Zadeset godina tinejdèri }e, po svemu sude}i, uì-vati u mnogo bogatijoj panorami mogu}nosti, za-hvaljuju}i tome {to intelektualna dostignu}ane}e biti toliko vezana za knjige, ve} }e bitisnabdevana ve}im izborom kognitivnih stilova,na~ina u~enja i ekpresivnih pona{anja.

Podru~je izme|u rada i igranja bi}e drama-ti~no uve}ano. Jasna linija koja razdvaja ljubav idu`nost posta}e manje primetna ve{tinom zajed-ni~kog delioca – digitalnog bivanja. Nedeljnislikar je simbol ove ere mogu}nosti i uvaàvanjakreativnih razonoda – ìvotnog stvaranja, rada iizraàvanja. Kada penzioneri danas koriste vo-dene boje, to je poput povratka u detinjstvo, sa na-gradama koje se veoma razlikuju od onih dobi-jenih u me|uvremenu. Sutra }e ljudi svih uzrasta

0 1

nalaziti vi{e harmonije u svojim ìvotima, jer}e alatke kojima rade i igra~ke kojima se igrajuu sve ve}oj meri bivati isto. Bi}e prisutna zajed-ni~ka paleta ljubavi i du`nosti prema samoizra-àvanju i grupnom radu.

Sjajan primer su stari i mladi kompjuter-ski hakeri. Njihovi programi su sli~ni nadrea-listi~kim slikama, koje poseduju i esteti~kekvalitete i tehni~ku savr{enost. O njihovom ra-du se raspravlja u domenu stila i u domenu sadr-àja, zna~enja i performansa. Pona{anje njiho-vih kompjuterskih programa poseduje novu vrstuestetike. Ovi hakeri su prethodnica novihekspresionista.

Muzi~ko crtanje

Muzika se dokazala kao jedna od najva`ni-jih sila, koja je oblikovala nauku o kompjuteri-ma.

Muzika se moè posmatrati iz tri vrlo mo}-ne perspektive koje se me|usobno dopunjuju. Moèse sagledati iz ugla digitalnog procesiranja sig-nala – takav je, na primer, vrlo veliki problemizdvajanja zvuka (poput skidanja zvuka pada li-menke sa muzi~kog snimka). Ona se moè posma-trati iz perspektive muzi~kog saznanja – kakointerpretiramo muzi~ki jezik, kako muziku do-ìvljavamo i prihvatamo, i odakle dolaze emoci-je. Najzad, muzika se moè tretirati kao umetni~-ki izraz i naracija – pri~anje pri~e i uzburkava-nje ose}anja. Sva tri gledi{ta su va`na na svojna~in i omogu}avaju muzici da bude savr{en in-telektualni pejsa` za dostojanstveno bdenje izme-|u tehnologije i izraza, nauke i umetnosti, pri-vatnog i javnog.

Kada bismo postavili pitanje auditorijumu,sa~injenom od studenata kompjuterskih nauka, ko-

liko njih svira neki muzi~ki instrument ili ko-liko njih sebe smatra ozbiljno zainteresovanim zamuziku, podigla bi se ve}ina ruku. Tradicionalnosrodstvo izme|u matematike i muzike sna`no semanifestuje u savremenoj kompjuterskoj nauci iunutar hakerske zajednice. Medijska laboratorijaprivla~i neke od svojih najboljih studenata kom-pjuterskih nauka upravo zbog svoje muzike.

Zanimanja iz detinjstva, poput umetnosti imuzike, koja su namerno ili nenamerno obeshra-brena od strane roditelja i dru{tvenih sila ilidruga~ije posmatrana, isklju~ivo kao osloba|anjeod pritiska {kolskih uspeha, mogla bi da obli-kuju so~ivo kroz koje bi deca videla i istraìva-la ~itava znanja, koja su do sada bila predstavlje-na na jedan na~in. Ja u {koli nisam voleo istori-ju, ali, za razliku od politike i ratova, mogu danavedem sve va`ne datume iz umetnosti i arhitek-ture. Moj sin je nasledio ovu disleksiju, ali sve-jedno moè da ~ita ~asopise o skijanju i surfin-gu, od korica do korica. Za neke ljude, muzika mo-è biti pravi na~in za prou~avanje matematike,u~enje fizike i razumevanje antropologije.

Druga strana pri~e jeste: a kako se u~imomuzici? U devetnaestom i po~etkom dvadesetogveka, sviranje u {kolama je bilo zajedni~ka po-java. Tehnologija snimanja muzike je to zausta-vila. Tek nedavno su se {kole vratile podu~ava-nju muzike putem njenog stvaranja, nasuprot ~i-stom slu{anju. Upotreba kompjutera pri u~enjumuzike – u vrlo mladom dobu je savr{en primerkoristi koju ra~unari pruàju, nude}i potpunopseg ulaznih ta~aka. Kompjuter ne ograni~avapristup muzi~ki obdarenom detetu. Muzi~keigre, trake sa zvu~nim podacima i su{tinskasloboda u manipulisanju digitalnim zvukom sa-mo su neki od mnogih na~ina putem kojih detemoè doìveti muziku. Dete sa vizuelnim sklo-nostima ~ak moè poèleti da izmisli na~ine

0 1

na koje }e videti muziku.

Umetnosti sa velikim „E“

Kada se prvi put sretnu kompjuteri i umet-nost, oni mogu uzajamno iznedriti najgore osobi-ne koje svako od njih ima. Jedan razlog je taj {tozna~enje koje proizvodi ma{ina moè biti preja-ko. Ono moè nadja~ati èljeni izraz, {to se ta-ko ~esto de{ava kod holograma i 3-D filmova.Tehnologija moè biti nalik jalapeno biberu ufrancuskom sosu. Ukus kompjutera moè nadja~a-ti suptilnije signale umetnosti.

Nije iznena|uju}e {to je zajedni~ko kori-{}enje kompjutera i umetnosti bilo najefika-snije u muzici i izvo|a~kim umetnostima, gde setehnologije izvo|enja, {irenja i doìvljavanjaumetni~kog dela najlak{e kombinuju. Kompozi-tori, izvo|a~i i publika tada mogu imati digi-talnu kontrolu. Kada bi Herbi Henkok izbaciosvoj slede}i album na Internetu, to ne samo da bibilo isto kao izvo|enje u sali sa 20 miliona se-di{ta ve} bi svaki slu{alac mogao da prilago-di muziku, u zavisnosti od svojih li~nih proh-teva. Za neke bi to bilo jednostavno pode{avanjeja~ine zvuka. Za druge bi to bilo pretvaranje mu-zike u karaoke, dok bi za preostale to bila ~ita-va modifikacija orkestracije.

Digitalni autoput }e kona~nu i nepromen-ljivu umetnost u~initi pro{lo{}u. Brkovi naMona Lizi su predmet de~ije igre. Ali, vide}e-mo kako se izvode ozbiljne digitalne manipula-cije umetni~kim izrazima za koje je re~eno dasu kompletni, {to ne mora biti lo{e.

Ulazimo u eru u kojoj }e se mo}i vi{e u~e-stvovati u izrazu i gde }e on biti ìvotniji. Umogu}nosti smo da distribuiramo i doìvimo bo-gate ~ulne signale, na na~ine koji su bitno razli-

~iti od posmatranja stranice knjige i dostupni-ji od putovanja u Luvr. Umetnici }e po~eti dagledaju na Internet kao na najve}u svetsku gale-riju za izlaganje njihovih dela i kao skup na~i-na za njihovo direktno dostavljanje ljudima.

Za digitalnog umetnika, koji uz svoje delodostavlja na~ine za njegovu mutaciju i promenu,dolaze prave mogu}nosti. Iako ovo moè zvu~atikao potpuna vulgarizacija va`nih kulturnihikona – poput stavljanja svakog Stajhena50 narazglednicu ili pretvaranja svakog Vorhola uklip art – su{tina je da digitalno bivanje omo-gu}ava da se objavi i proces a ne samo proizvod.Proces fantazija i ekstaza jednog uma, kolektiv-na imaginacija vi{e umova, ili vizija revoluci-onarne grupe.

Salon des Refusés (salon odbijenih51)

Originalni koncept Medijske laboratorijebio je da se ljudski interfejs i istraìvanje ve-{ta~ke inteligencije usmere na nov na~in. Novi-na je bila u njihovom oblikovanju prema sadrà-ju informativnih sistema, prohtevima korisni~-kih aplikacija, prirodi umetni~ke misli. Idejaje bila marketin{ki predstavljena u radio i TVemitovanju, izdavanju i ra~unarskoj industriji,kao me|usobno stapanje ~ulnog bogatstva videa,informacione puno}e izdava~ke delatnosti i su-{tinske interaktivnosti ra~unara. Ovo danaszvu~i tako logi~no, ali u to vreme je ova idejasmatrana sme{nom. Nju Jork Tajms je izvestio ka-ko jedan neidentifikovani stariji ~lan akadem-ske zajednice misli da su svi ljudi povezani saovim poduhvatom – „{arlatani“.

Medijska laboratorija je zgrada koju je pro-jektovao arhitekt I. M. Pei (Pei je zgradu pro-jektovao ubrzo posle pro{irenja Nacionalne ga-

0 1

lerije u Va{ingtonu, D.C., i malo pre piramidena ulazu u Luvr, u Parizu). Trebalo je skoro sedamgodina da bi se finansirala, konstruisala isklopila ova obrazovna ustanova.

Kao i 1863, kada je pariski umetni~ki esta-bli{ment odbio da pusti impresioniste u svojzvani~ni {ou, osniva~ki ~lanovi Medijske labo-ratorije postali su Salon des Refusés, koji uvekvuku na svoju stranu, u nekim slu~ajevima su suvi-{e radikalni za svoj akademski svet, ponekad su-vi{e neidentifikovani sa njim i, u jednom slu-~aju, uop{te bez pripadnosti. Osim DèromijaVisnera i mene, grupa je bila sa~injena od filma-dìje, grafi~kog dizajnera, kompozitora, fizi-~ara, dva matemati~ara i grupe istraìva~a, kojaje, izme|u ostalog, u prethodnim godinama izmi-slila multimediju. Skupili smo se, po~etkom 80-ih, kao kontrakultura establi{mentu ra~unarskenauke, koja je u to vreme bila jo{ uvek zaokuplje-na programskim jezicima, operativnim sistemi-ma, mre`nim protokolima i sistemskim arhitek-turama. Ono {to nas je dràlo na okupu nije biladisciplina, nego verovanje da }e se kompjuteridramati~no uzdignuti i da }e kroz svoju svepri-sutnost uticati na kvalitet ìvota ne samo u na-uci ve} i u svakom aspektu ìvljenja.

Bio je to pravi ~as, jer su upravo bili ro|e-ni personalni ra~unari. Na korisni~ki inter-fejs je po~elo da se gleda kao na centralnu stvar,a telekomunikaciona industrija je bila u proce-su deregularizacije (osloba|anja od suvi{nihstega zakona). Vlasnici i menadèri novina, ~a-sopisa, knjiga, filmskih studija i televizij-skih stanica po~eli su da se pitaju {ta to nosibudu}nost. Promu}urni vlasnici medija, kao{to su Stiv Ros i Dik Manro iz Tajm Vornera,imali su intuiciju o nastupaju}em digitalnomdobu. Investiranje u luckasti startuju}i proje-kat na MIT-u bilo je jeftina opklada. Tako smo

rapidno rasli do broja od tri stotine ljudi.

Danas je Medijska laboratorija ustanova.

Internet surferi su luda deca iz susedstva. Oni

su prevazi{li multimediju, dostigav{i ne{to

{to je bliè stilu realnog ìvota nego intelek-

tualnog manifesta. Njihova ven~anja su u kiber-

svemiru. Oni sebe nazivaju „bitnicima“ i „kibe-

rijancima“. Njihova dru{tvena mobilnost zahvata

celu planetu. Oni su, danas, Salon des Refusés, ali

njihov salon nije kafe u Parizu ili u zgradi I. M.

Peija, u Kembridù. Njihov salon je negde u Mre-

ì. Oni bivstvuju digitalno, postoje na digitalan

na~in.

0 1

Epilog: godine optimizma

Ja sam po prirodi optimista. Ipak, svakatehnologija ili dar nauke ima i mra~nu stranu.Biti digitalan nije izuzetak.

U slede}oj deceniji suo~i}emo se sa slu~aje-vima zloupotrebe intelektualnog vlasni{tva iinvazijom na na{u privatnost. Doìve}emo digi-talni vandalizam, softversko piratstvo i kra|epodataka. [to je najgore od svega, bi}emo svedocizatvaranja mnogih radnih mesta zbog potpuno au-tomatizovanih sistema koji }e uskoro izmenitiradna mesta po kancelarijama, u istoj meri u ko-joj su ona promenila fabri~ke sale. Ideja o doì-votnom zaposlenju na istom radnom mestu ve} jepo~ela izumirati.

Korenita promena prirode trì{ta radnesnage, kako budemo radili sve manje sa atomima asve vi{e sa bitovima, desi}e se otprilike u istovreme kada dve milijarde brojna radna snaga In-dije i Kine krene da se priklju~uje on-lajn (bu-kvalno). Samozaposleni softverski dizajner izPeorije takmi~i}e se sa njegovom ili njenom ko-pijom u Pohangu. Digitalni tipografista izMadrida radi}e isto {to i onaj u Madrasu. Ame-ri~ke kompanije ve} sada usmeravaju razvoj har-dvera i proizvodnju softvera u Rusiju i Indiju,ne zbog toga da bi na{li jeftinu manuelnu radnusnagu, ve} da bi obezbedili visokoobu~enu inte-

lektualnu snagu, o~igledno spremnu da radi vi-{e, brè i disciplinovanije nego u SAD.

Kako se poslovni svet bude globalizovao aInternet razvijao, po~e}emo da uvi|amo o~igle-dan digitalni radni prostor. Mnogo pre politi~-ke harmonije i pre nego {to GATT pregovori budustigli do sporazuma o tarifama i trgovini ato-mima (pravo za prodaju Evian vode u Kaliforni-ji), bitovi }e biti bez granica, apsolutno pohra-njivani i manipulisani, bez obzira na geopoli-ti~ke granice. U stvari, u na{oj digitalnoj bu-du}nosti vremenske zone }e verovatno igrati ve}uulogu od trgovinskih zona. Mogu da zamislim ne-ke softverske projekte kako se bukvalno kre}u posvetu, od istoka do zapada, u dvadeset~etvoro~a-sovnom ciklusu, od osobe do osobe, ili od grupe dogrupe, dok jedni rade a drugi spavaju. Majkrosoft}e morati da otvori kancelarije za razvoj softve-ra u Londonu i Tokiju da bi mogao proizvoditi utri smene.

Kretanjem kroz takav digitalni svet, ~ita-vom delu populacije bi}e uskra}eno pravo glasaili }e se makar tako ose}ati. Kada pedesetogodi-{nji radnik ~eli~ane izgubi posao, za razliku odsvog dvadeset~etvorogodi{njeg sina, on uop{tenema sposobnost da se okrene digitalnom radu. Ka-da moderni sekretar izgubi posao, on u najmanjuruku moè da se prebaci na nov posao u vezi sa di-gitalnim svetom, jer ima sposobnosti koje su pre-nosive.

Bitovi nisu jestivi u tom smislu da mogu za-ustaviti glad. Kompjuteri nisu moralni; oni nemogu re{iti kompleksna pitanja, kao {to su pra-vo na ìvot i smrt. Ali digitalno bivanje ipakdaje dosta razloga za optimizam. Isto kao i silaprirode, digitalno doba se ne moè pore}i, nitizaustaviti. Ono ima ~etiri vrlo mo}na kvalitetakoji }e rezultirati njegovim velikim trijum-fom, a to su: decentralizacija, globalizacija,

0 1

harmonizacija i oja~avanje.Efekat decentralizacije digitalnog biva-

nja nigde se ne moè ja~e osetiti nego u komerci-jali i u samoj ra~unarskoj industriji. Tzv. me-nad`ment informativni sistemi (MIS) predsta-vljaju cara koji je vladao staklenim i klimatizo-vanim mauzolejima, kralja bez ode}e koji je skoroizumro. Oni koji preìvljavaju mogu biti za-hvalni {to obi~no prevazilaze svakoga ko je u mo-gu}nosti da ih otpusti, a upravni odbor kompani-je je nedodirljiv ili uspavan, ili oboje.

Tinking Ma{ins (eng. Thinking Machines)korporacija, velika i ma{tovita kompanija zaproizvodnju superkompjutera, koju je osnovao geni-je elektronskog inènjerstva Deni Hils, nestalaje posle deset godina postojanja. U tom kratkomvremenskom periodu ona je upoznala svet sa masov-nim paralelnim kompjuterskim arhitekturama.Prenos vlasni{tva nad njom nije se dogodio zboglo{eg rukovo|enja i sentimentalnog inènjerstvanad njihovom tzv. konekcionom ma{inom. Ona jei{~ezla zbog toga {to je paralelizam mogao bitidecentralizovan; potpuno ista vrsta paralelizmaje odjednom postala mogu}a zahvaljuju}i preplita-nju jeftinih, masovno proizvedenih personalnihra~unara.

Iako to nije bila dobra vest za TinkingMa{ins, bila je to, bukvalno i metafori~no, do-bra vest za sve nas. To zna~i da se budu}e preduze-}e moè suo~iti sa svojim kompjuterskim potre-bama na nov i prilagodljiv na~in tako {to bi na-stanilo svoju organizaciju personalnim ra~una-rima koji, kada je to potrebno, mogu raditi udru-èno da bi re{ili ra~unski intenzivne proble-me. Kompjuteri }e bukvalno raditi i za indivi-due i za grupe. Ja vidim kako taj isti decentrali-zovani um raste u na{em dru{tvu, vo|en mladimgra|anstvom u digitalnom svetu. Tradicionalnicentralisti~ki pogled na ìvot posta}e deo pro-

{losti.Sama dràva je predmet velikih promena i

globalizacije. Kroz pedeset godina dràve }eistovremeno biti i ve}e i manje. Evropa, koja jakoèli svoje ekonomsko ujedinjenje, zati~e sebe ka-ko se deli na manje etni~ke entitete. Snage naci-onalizma suvi{e olako progla{avaju cini~nimi otpisuju svaki {irokogrudi poku{aj svetskogujedna~enja. Me|utim, u digitalnom svetu postajuizvodljiva prethodno nemogu}a re{enja.

Danas, kada 20 procenata sveta konzumira 80procenata svojih resursa, kada ~etvrtina nas imaprihvatljiv ìvotni standard dok tri ~etvrtinenemaju, kako se moè prebroditi ova podela? Dokpoliti~ari vode rat istorijskom ta{tinom, izdigitalnih oblasti se uzdiè nova generacija,oslobo|ena mnogih starih predrasuda. Ovu decune ograni~ava geografska udaljenost, kao predu-slov prijateljstva, saradnje, igre i susedstva. Di-gitalna tehnologija moè biti prirodna sila ko-ja privla~i ljude harmoni~nijem svetu.

Harmonijski efekat digitalnog bivanja ve}sada je o~igledan jer prethodno odvojene disci-pline i preduze}a zati~u sebe ne u takmi~enju, ne-go u saradnji. Pojavljuje se zajedni~ki jezik kojije prethodno nedostajao i koji omogu}ava ljudimarazumevanje bez granica. Dana{nja deca u {kola-ma doìvljavaju mogu}nost da na istu stvar gleda-ju iz mnogih perspektiva. Na primer, kompjuter-ski program se istovremeno moè posmatrati kaoskup kompjuterskih instrukcija, ili kao kon-kretna poezija oblikovana uvu~enostima redova utekstu programa. Deca vrlo brzo nau~e da poznava-ti program zna~i poznavati ga iz mnogo perspek-tiva, a ne samo iz jedne.

Me|utim, vi{e od svega ostalog, moj optimi-zam dolazi iz osnaùju}e prirode digitalnog na-~ina ìvota. Pristup, mobilnost i sposobnost dase uti~e na promenu jesu faktori koji }e budu}-

0 1

nost u~initi tako razli~itom od sada{njosti.Informativni autoput moè danas zvu~ati kaozabluda, ali on je prikrivena izjava o sutra{nji-ci. On }e postojati, prevazilaze}i na{a najlu|apredvi|anja. Kako deca budu usvajala globalneinformativne resurse i kako budu otkrivala slo-bodu da bez dozvola u~itelja rade sa njima, mi }e-mo biti na putu da prona|emo novu nadu i dosto-janstvo na mestima gde su prethodno vrlo malo po-stojali.

Moj optimizam se ne hrani o~ekivanim pro-nalaskom ili otkri}em. Pronalaènje leka zarak ili sidu, pronalaènje prihvatljivog na~i-na za kontrolu populacije, ili pronalazak ma{i-ne koja moè udisati na{ vazduh, piti na{e oke-ane i izlu~ivati nezaga|ene oblike svakog odnjih – jesu snovi koji se mogu ili ne mogu ostvari-ti. Biti digitalan je ne{to razli~ito. Mi sada~ekamo na bilo koje otkri}e. Ono je tu. Ono je sa-da. Skoro da je genetsko po svojoj prirodi, u tomsmislu da }e svaka generacija biti „digitalnija“od prethodne.

Kontrolni bitovi te digitalne prirode su,vi{e nego ikada, u rukama mladih. Od tog sazna-nja me ni{ta ne moè u~initi sre}nijim.

0 1

Pogovor

I niste mi verovali u vezi sa eksponencija-lima! Broj Veb sajtova se duplira svakih pedeset da-na. Svake ~etiri sekunde priklju~uje se nova strana.Nakon kratkog vremena od izlaska Biti digita-lan, slobodno mogu koristiti Internet termine, po-put gornjih, jer svi znaju sve o Internetu – iako gazapravo samo njih nekoliko razume. Kriti~ari ka-ù kako je trebalo da ga podrobnije objasnim. U sva-kom slu~aju, dozvolite mi da ispravim gre{ku.

Internet je zamislio i dizajnirao, 1963. godi-ne, ~ovek po imenu Leri Roberts. Primeti}ete danjegovo ime nije spomenuto u knjizi; to je zaistapropust. Leri je bio pozvan u Va{ington, od straneIvana Saderlenda (pomenutog ~etiri puta), tada-{njeg rukovodioca ARPA ra~unarskog istraìva~-kog tima.

ARPAnet, kako su ga tada zvali, bio je dizajni-ran tako da bude pouzdan sistem za prosle|ivanje po-ruka, koji radi na principu pakovanja informacija.Iako se o paketima ve} diskutovalo u knjizi, oni ni-su bili tretirani kao autonomna par~ad, od kojihsvako putuje razli~itim putem od ta~ke A do ta~keB. Uzmimo da ja (u Bostonu) {aljem vama (u SanFrancisko) ovaj pasus. Svaki paket (koji sadrì,recimo, deset slova, svoj redni broj, plus va{e imei adresu), u principu, moè da ide razli~itim pu-tem – jedan preko Denvera, drugi preko îkaga, tre-

}i preko Dalasa, itd. Sada zamislite da oni, kada seponovo pore|aju u San Francisku, otkriju kako ne-dostaje paket broj {est. [ta se desilo sa paketombroj {est?

Vojska je osnovala ARPAnet u vreme kada jehladni rat bio na vrhuncu. Nuklearni napad i prviudari uzimani su vrlo ozbiljno. Hajde, dakle, da za-mislimo da je paket broj {est i{ao kroz Mineapo-lis, koji je upravo u tom momentu bio pogo|en nepri-jateljskim projektilom. Paket broj {est je izgu-bljen. îm se utvrdi da on nedostaje, ostali paketitraè od Bostona da ga ponovo po{alje (ali ovoga pu-ta ne preko Mineapolisa).

Ovo zna~i da je potrebno, ako ho}emo spre~itida poruka stigne od mene do vas, zbrisati ve}inuAmerike, jer }e uvek postojati nekakva dostupnastaza. Jeste, sistem }e se usporiti kako bude traìona~ina da prona|e put od ta~ke A do ta~ke B (ukoli-ko sve vi{e gradova bude uni{tavano), ali ne}e upotpunosti umreti. Ovo je va`no razumeti, jer jeupravo ta arhitektura – decentralizovani model –razlog zbog ~ega je Internet danas toliko raspro-stranjen fenomen. On ne moè biti kontrolisan nana~in na koji politi~ari vole da razmi{ljaju: po-mo}u zakona ili bombi. Poruke prolaze, na ovaj ilionaj na~in.

Posedovanje sigurnog teksta

Rast Mreè zaprepa{}uje svakoga, kao {to itreba da bude. Ona raste sasvim lepo. Ukoliko ste po-vremeni korisnik koji se àli na brzinu, samo sesetite da su mnoge zemlje povezane sa Mreòm vrlotankim kanalima. Oni }e brzo rasti i sistem }e sepona{ati sve bolje i bolje. Povremeno }e se de{a-vati obrnuto: bi}e sve sporiji, kako ljudi buduuskakali brè nego {to raste infrastruktura.Ali, ne}e doìveti slom, ve} }e samo usporiti.

0 1

Jedina nezgoda jeste vlada u obliku politi~a-ra koji èle da je kontroli{u. Obi~no pod izgovo-rom brige za interese dece na Mreì, ljudi {iromsveta poku{avaju da cenzuri{u njen sadràj. [to jejo{ gore, neke dràve, uklju~uju}i i SAD, èle dase uvere da postoje na~ini „oslu{kivanja“ poruke,sli~no prislu{kivanju telefonskih linija. Akovas to ne uzbu|uje, znajte da bi trebalo.

Posedovanje bilo ~ega manjeg nego {to su najve-}a sigurnost i privatnost – bila bi smrtonosna gre-{ka. Zbog svoje digitalne prirode, digitalni svet jeobi~no mnogo sigurniji od analognog sveta. Ali mimoramo èleti da tako bude. Moramo znala~ki krei-rati sigurnu digitalnu sredinu.

Preprodavci droga, teroristi i ljubitelji de-~ije pornografije tako|e }e koristiti Internet.Ali, razmislite o tome. Lo{i momci su mnogo boljeopremljeni od vas ili mene za nadigravanje federa-laca, putem kriptografije (metode uz ~iju pomo} seporuke prave ne~itljivim svima osim onome ko ima„klju~“ za njihovo ~itanje). Dakle, zakoni o zabraniizvoza tehnologije i ostalo zakonodavstvo stvarnosu budalasti. Ukoliko zabranite kriptografiju, je-dini ljudi koji }e je posedovati bi}e kriminalci.Daleko od toga da za{titi prose~nog gra|anina, ovamera ga dovodi u stanje jo{ ve}eg rizika. Va{ingto-nu, prosvetli se!

Privatnost se ispoljava na tri na~ina. Prvo,kada vam po{aljem poruku, vi èlite da znate da jeona zaista moja. Drugo, dok poruka putuje izme|unas, vi ne èlite da je iko „prislu{kuje“. Tre}e,kada je najzad imate na disku, ne èlite da neko po-sle do|e i ~ita je (dok ste, na primer, priklju~eni iradite ne{to drugo). Sve tri stvari su va`ne i beznjih smo u nevolji. Kibersvemir – re~ kori{}enasamo jednom u knjizi – trebalo bi da bude privatan.To je najva`nije pravilo za posedovanje sigurnogteksta.

Mrtva riba

Tema „Bitovi i atomi“ je koristan na~in da seuporede pro{lost i budu}nost.

Februara 1995, kao reakcija na ekstradicijuRamzija Jasefa, pretpostavljenog mozga bomba{kognapada na Svetski tr`ni centar, jedan islamskisve{tenik iz Pakistana zahtevao je da vlada Sjedi-njenih Dràva preda Madonu i Majkla Dèksona,kako bi im bilo su|eno za prekr{aj fundamentali-sti~kih zakona. Stejt dipartment je odbio zahtev ioni koji su videli ovu kratku pri~u na unutra-{njim stranama novina smejali su se. Ba{ budala-sto!

Mesec dana ranije gospodin i gospo|a Tomas,bra~ni par iz Milpitasa u Kaliforniji, bavili suse svojim poslovima, ure|uju}i bilten kompjuter-skih vesti (BBS) koji je bio u skladu sa standardi-ma zajednice, lokalnim zakonima i statutom drà-ve. Jednog dana radnik u po{ti iz Tenesija ulogovaose na njihov BBS i nije mu se svidelo ono {to je vi-deo. Par iz Kalifornije je potom bio optuèn za kr-{enje zakona Tenesija, sudilo mu se i prona|eno je daje kriv. Bio je odmah izru~en dràvi Tenesi.

Dok sam bio na proputovanju povodom svojeknjige, posetio sam {armantnu knjiàru u Ann Ar-boru, u dràvi Mi~igen, zvanu [amanski Bubanj.Na moje iznena|enje, me|u prisutnima su bili majkai o~uh Dèjka Bejkera, dvadesetjednogodi{njeg stu-denta Mi~igenskog univerziteta, koji je bio uhap-{en nekoliko dana ranije.

Dèjk Bejker je poslao fiktivni esej naalt.sex.stories (mesto na kojem nikada nisam bio inisam siguran kako bih stigao). ôvek iz Moskve jepro~itao taj esej i nije mu se svideo. (Nemojte me pi-tati {ta je traìo u alt.sex.stories. To je isto kaoda ste u{li u crno ofarbanu radnju u Amsterdamu,zvanu Seks {op, i bili uvre|eni njenim sadràjem).Naàlost, ~italac iz Rusije je bio |ak Mi~igen-skog univerziteta i izrazio je svoje nezadovoljstvo,

0 1

{to je dovelo do hap{enja Dèjka Bejkera, u jedana-est sati jedne no}i. Zatvoren je u }eliju na mesec da-na, li{en mogu}nosti da plati kauciju. Izme|uostalog, konfiskovane su i njegove nao~ari. Trenu-tak! Mislio sam da to ne radimo u Sjedinjenim Dr-àvama.

To smo uradili zato {to je mladi} napraviogre{ku i koristio pravo ime mlade dame, {to je do-velo do toga da se njegov postupak smatra prete}im,zbog ~ega je primenjena ekstremna i apsurdna merahap{enja bez kaucije (i nao~ara za ~itanje). Slu~ajje 21. juna okon~an intervencijom federalnog sudi-je Averna Kona i za vladu je zavren; pri~a o DèjkuBejkeru se vodi kao „samo svirepije i bezukusno de-lo ma{te“.

Kada ~ujem za takve incidente, osetim kako sezakon pona{a kao polumrtva riba koja poskakuje nadoku. On se bori za vazduh, jer je digitalni svet dru-ga~ije mesto. Ve}ina zakona je zami{ljena za svetatoma, a ne za svet bitova.

Mislim da je zakon – sistem za rano upozorava-nje koji nam govori: „Ovo je velika stvar.“ U kiber-zakonu nema mesta dràvnom zakonu. Gde se nalazikibersvemir? Ukoliko vam se ne dopadaju bankarskizakoni u SAD, postavite va{u ma{inu negde na Ve-likim Kajmanskim ostrvima. Ne svi|aju vam se za-koni o autorskim pravima u SAD? Postavite svojuma{inu u Kini. Kiberzakon je globalni zakon kojegne}e biti lako ukrotiti, zato {to se mi o~iglednone moèmo sloìti ni oko svetske trgovine rezer-vnim automobilskim delovima.

Dràva kao naftalinska kuglica

Kao naftalinska kuglica koja direktno pre-lazi iz ~vrstog stanja u gas, ja o~ekujem da }e drà-va ispariti, bez prethodnog prelaska u neope-rativni nered, pre nego {to neka globalna kiberdr-

àva bude komandovala politi~kim etrom. Nesum-njivo, uloga dràve }e se dramati~no promeniti itu ne}e biti mesta ni nacionalizmu, kao ni malimboginjama.

Dana{nje nacije imaju pogre{an obim. Nisudovoljno male da bi bile lokalne i nisu dovoljno ve-like da bi bile globalne. U „stara“ vremena sused-stvo je bilo odre|ivano samo fizi~kom blizinom iokolinom. Zapravo, mogli ste da hodate uz granicedràva, ili ste mogli biti pogo|eni iz aviona akoih niste po{tovali. Reke, okeani, ili kameni zido-vi formirali su granice. U slu~aju gradova, po{tonije mogao uvek da se precizno odredi njihov rub, gra-nice gradova su obi~no bile vidljive.

Sa njihovom o~igledno{}u i{la je i odre|enavrsta lokalne uprave. Celokupna na{a istorija jevezana za prostor i mesto, geometriju i geografiju.Dok su konflikti rasli zbog religijskih, ekonom-skih i drugih nefizi~kih razloga, podru~je ratnihsukoba je definitivno bilo fizi~ko. Veliki pobed-nici su zavr{ili sa imperijama (za neko vreme). Gu-bitnici su ponekad nestajali. Nacionalna dràvaje vrlo fizi~ki trofej.

Kibersvemir nije. Jedna ma{ina je istotoliko blizu koliko i slede}a. Ne postoje druga fi-zi~ka ograni~enja ili prepreke osim kontura sameplanete. Na isti na~in na koji su mediji jednovre-meno postajali sve ve}i i manji, i svetska upravamora}e tako da se pona{a.

Ovo se ne}e dogoditi preko no}i, ali postojeznaci kako se to u nekim zajednicama de{ava brènego u drugim. Ne mislim na fizi~ke zajednice. Mi-slim na one poput finansijskih i akademskih zajed-nica, koje trenutno vode svet u njegovoj globalnoj ion-lajn prirodi. U stvari, ~injenica je da je dana-{nja globalna bankarska zajednica jedina izuzetaod ameri~kih izvoznih zakona o kriptografiji. Ka-da ste poslednji put ~uli da se milijarde prenosekolima?

0 1

Globalna priroda digitalnog sveta ubrzano }esmenjivati prethodne i one manje demarkacije. Nekiljudi ovo smatraju prete}im, a ja smatram da je to uve-seljavaju}e.

Optimista uprkos optu`bama

Apotekar na malom gr~kom ostrvu, na kojemsmo moja èna i ja imali ku}u preko dvadeset i petgodina, poverio mi se da je zabrinut za svog trinae-stogodi{njeg sina koji voli kompjutere. Otac sebrine jer veruje da mu sin, ako bude u~io o kompjute-rima, ne}e imati posla na ovom malom ostrvu i da }eemigrirati daleko od svoje porodice, {to je mnogomladih Grka ve} uradilo u nedavnoj pro{losti.

Te{ko je objasniti da od svih mogu}ih intere-sovanja upravo ovo ga moè dràti blizu doma. U sveve}oj meri Mreà postaje mesto za preduzetnike, ko-ji grade „globalne ku}ne industrije“. Zvu~i kao ok-simoron, zar ne?

Da biste bili multinacionalna kompanija, upro{losti ste morali biti ogromni, sa kancelari-jama {irom sveta, sposobnim ne samo za baratanje va-{im korporativnim atomima ve} i za bitku sa lo-kalnim zakonima, carinom, obi~ajima i fizi~komdistribucijom proizvoda. Troje ljudi u tri razli-~ita grada danas mogu formirati kompaniju i pri-stupiti globalnom trì{tu.

Kako ljudstvo u industrijama bude bilo sme-njivano zbog automatizacije, ono }e u sve ve}oj meriraditi za sebe. Ve} danas kompanije smanjuju ljud-stvo i uzimaju radnike kao podzakupce. Oba trendaukazuju na isti smer. Do 2020. godine najve}i poslo-davac u razvijenom svetu bi}e „ja li~no“. Da li je ovodobro? Budite sigurni da jeste!

Za mene je bilo vrlo zanimljivo gledati kakose prihvatanje Biti digitalan {iri na preko tri-deset razli~itih jezika. Na nekim mestima, kao u

Francuskoj, na primer, ova knjiga je vre|ala kultu-

ru i odre|ene institucije i ~inila se neukusnijom

od Evian vode, pomenute na po~etku ove knjige. U

drugim zemljama, kao {to je Italija, bila je popu-

larna i o njoj se ù~no raspravljalo. Kada bolje raz-

mislim, Biti digitalan je italijanskog duha: u se-

bi nosi „underground“ i sebe ne uzima suvi{e

ozbiljno.

Elem, ono {to me je najvi{e razveselilo nije

to {to ova knjiga nije bila na listama bestselera

ovde i tamo, ve} to {to mi je u toku protekle godine

stizalo hiljade e-mailova povodom nje. Stariji ljudi

su mi zahvaljivali zbog toga {to sam im objasnio {ta

njihova deca rade i {ta }e raditi u budu}nosti. Mla-

|i ljudi su mi se zahvaljivali na mom entuzijazmu.

Ali pravo zadovoljstvo i merilo uspeha jesu u ~inje-

nici da mi sada moja sedamdeset i pet godina stara

majka svakoga dana {alje e-po{tu.

N. N.

Patmos, Gr~ka

oktobra, 1995.

0 1

Zahvalnice

Godine 1976. napisao sam predlog, upu}en na-cionalnoj donaciji za dru{vene nauke. u kojem jeopisan multimedijski „sistem sa proizvoljnimpristupom“, koji bi korisniku omogu}avao da vodikonverzaciju sa slavnim pokojnim umetnicima. DrD`erom B. Visner, tada{nji predsednik MIT-a,pro~itao je ovaj blago re~eno neobi~an predlog, po-{to je koli~ina potrebnog novca zahtevala njegovpotpis. Umesto da predlog odbaci kao sulud, on je po-nudio svoju pomo}, shvataju}i da sam u njemu uveli-ko oti{ao van svojih oblasti, izme|u ostalih stva-ri, u tzv. procesiranje prirodnog jezika.

Tako je otpo~elo veliko prijateljstvo. Ja sampo~eo da radim sa video-diskovima (tada veoma ana-lognim). Visner je insistirao na sofisticiranijojlingvistici i dubljoj vezanosti za umetnost. Do1979. nagovarali smo sami sebe, a i korporacijuMIT, da krenemo sa izgradnjom Medijske laborato-rije.

Narednih pet godina putovali smo stotinamahiljada milja svake godine, ponekad provode}i vi-{e vremena zajedno nego sa porodicama. Bila je ovoprilika da u~im od Visnera i da upoznam svet njego-vim o~ima i o~ima njegovih mnogih briljantnih islavnih prijatelja, {to je za mene bila velika {ko-la. Medijska laboratorija je postala globalna zato{to je Visner bio globalan. Laboratorija je cenila

0 1

finu umetnost i rigoroznu nauku zato {to je i Vis-ner bio takav.

Visner je preminuo mesec dana pre zavr{etkaove knjige. Sve do svojih poslednjih dana nepresta-no je èleo da razgovara o pitanjima u knjizi „Bitidigitalan“ i o svom opreznom optimizmu u vezi snjom. Brinuo je zbog pogre{ne upotrebe Interneta unastupaju}em vremenu, u kojem }e se on sve vi{e ko-ristiti, i brinuo je o nezaposlenosti u digitalnomdobu koje samo oduzima radna mesta, a moè pruì-ti samo manje. Ali, uvek je nalazio izlaz na svetli-joj strani, ~ak i kada se optimizam u vezi njegovogozdravljenja rapidno smanjivao. Njegovom smr}u, upetak, 21. oktobra 1994, preneta je odgovornost nanas ostale u MIT-u – da za mlade ljude uradimo ono{to je on uradio za nas. Dèri, trudimo se da ide-mo tvojim stopama.

Medijska laboratorija je startovala sa jo{trojicom velikih ljudi, kojima dugujem posebnu za-hvalnost za sve ono ~emu su me u~ili. To su: MarvinL. Minski, Simor A. Papert i Mjurijel R. Kuper.

Marvin je najpametnija osoba koju poznajem.On je svakako najzna~ajniji ìvi nau~nik u oblastikompjutera, a njegov humor prevazilazi svaki poku-{aj opisa. Oboàva da citira Semjuela Goldvina:„Ne obra}ajte pa`nju na kritike. Nemojte ih ~ak niignorisati.“

Simor je svoje rane dane proveo sa psihologom@an Pjaèom, u @enevi, a ubrzo potom je, uz Min-skija, postao kodirektor laboratorije za AI (ve-{ta~ku inteligenciju) na MIT-u. Tako je on u Me-dijsku laboratoriju uneo veliko razumevanje kakoza dru{vene nauke tako i za primenjene tehni~kenauke. Kako bi to Simor rekao: „Ne moète razmi-{ljati o razmi{ljanju bez razmi{ljanja o razmi-{ljanju o ne~emu.“

Mjurijel Kuper je dodala tre}u puzlu: umet-nost. Ona je bila primarna dizajnerska sila u Medij-skoj laboratoriji i uzela je neke od najstabilnijih

elemenata personalnog ra~unarstva, poput „prozora“,razbila ih u par~i}e sa pitanjima, iskustvima i al-ternativnim modelima. Njena tragi~na i neo~ekiva-na smrt, 26. maja 1994, stvorila je veliku ranu u sa-mom bi}u i du{i Medijske laboratorije.

Medijska laboratorija je delom oformljena odranije Grupe za ma{insku arhitekturu (1968–1982),u kojoj sam sa grupom kolega najvi{e nau~io. Veli-ku zahvalnost dugujem Endiju Lipmenu, koji dnevnou proseku ima pet ideja koje bi se mogle patentira-ti, i od koga verovatno poti~u mnoge fraze iz oveknjige. On poznaje digitalnu televiziju bolje od bi-lo kog drugog.

Dodatne rane ideje dolazile su od Ri~arda A.Bolta, Voltera Bendera i Kristofera M. [manta,koji su radili u tek nastaloj Medijskoj laboratori-ji, kada smo imali dve male laboratorije, {est kan-celarija i toalet. To su bile godine u kojima smosmatrani {arlatanima, i kao takve bile su zlatne.Ali, da bismo i mi postali zlatni, morali smo bitiotkriveni.

Martin Denikof, iz Odeljenja za morska is-traìvanja, za ra~unarsku nauku predstavlja ono{to je Medi~i za renesansnu umetnost: on je ljudesnabdevao mo}nim idejama. Kao pozori{ni pisac,uticao je da na{a istraìvanja obuhvate interak-tivni bioskop, godinama pre nego {to bismo samido{li do toga.

Kada je Krejg Filds, Denikofov mla|i kolega uARPA, primetio ekstremni manjak ameri~kog pri-sustva na trì{tu potro{a~ke elektronike, predu-zeo je smele poteze u smislu razvijanja ideje o kom-pjuterskoj televiziji. Krejgov uticaj je bio tolikida ga je ko{tao posla, jer je u to vreme njegov pri-stup bio u nesaglasnosti sa industrijskim princi-pima tada{nje administracije (tj. manjkom istih).Me|utim, tokom tih godina otpo~eo je veliki deo is-traìvanja, koja su vodila ka oblasti danas pozna-toj kao multimedija.

0 1

Po~etkom ranih 80-ih obratili smo se privat-nim firmama da nas podrè, pre svega da bismo iz-gradili ono {to je danas poznato kao Visnerovo zda-nje – 50 miliona vredan pogon. Uz izuzetnu veliko-du{nost Armanda i Selest Bartosa zapo~et je i kom-pletiran proces realizovanja Medijske laboratori-je. Paralelno s tim, morali smo da prona|emo noveprijatelje me|u korporacijama.

Ti novi prijatelji su uglavnom bili razniproizvo|a~i sadràja, koji pre toga nisu imali ni-kakvih dodira sa MIT-om, ali su ve} tada ose}ali da}e njihovu budu}nost velikim delom usloviti teh-nologija. Izuzetak je bio dr Kodì Kobaja{i, tada-{nji predsednik kompanije NEC. Zahvaljuju}i nje-govoj inicijalnoj podr{ci i veri u viziju ra~una-ra i telekomunikacija, ubrzo su istim stopama kre-nule i druge japanske kompanije.

Tokom sakupljanja sedamdeset i pet korpora-cijskih sponzora koliko ih danas imamo, upoznaosam mnogo likova – u pravom smislu te re~i. Studen-ti Medijske laboratorije danas imaju priliku dapopri~aju sa vi{e predsednika od bilo koje drugegrupe studenata koju poznajem. Mi u~imo od svih ta-kvih posetilaca, ali trojica se izdvajaju od osta-lih: Dòn Skali, prethodno u kompaniji Epl Kom-pjuter; Dòn Evans, predsednik Njuz Elektro-nikDejta, i Kazuhiko Ni{i, predsednik korporacijeASCII.

Doda}u da dugujem veliku zahvalnost AlanuKeju, iz kompanije Epl Kompjuter, i Robertu V .Lakiju, iz kompanije Belkor. Zbog toga {to smo svatrojica ~lanovi Vangard grupacije CSC-ja, mnogeideje u ovoj knjizi razvio sam zahvaljuju}i njiho-vim razmi{ljanjima i uvidima. Kej me je podsetio:„Perspektiva vredi 50 bodova IQ-a.“ Laki se prvisetio da postavi pitanje: „Da li je jedan bit zaistapar~e (bit)?“

Laboratorije se ne grade samo na idejama.Ogromnu zahvalnost dugujem Robertu P. Grinu, pri-

druènom direktoru za administraciju i finansi-je, koji je sa mnom radio vi{e od dvanaest godina.Mogu i}i daleko u isprobavanju novih modela istra-ìvanja i neprekidno putovati, zahvaljuju}i njego-voj posve}enosti poslu i poverenju koje taj ~ovekima od strane zaposlenih u Medijskoj laboratorijii administraciji MIT-a.

U pogledu u~enja, Stiven A. Benton je pod svojeuzeo akademsku organizaciju koja je bila zapu{tena idao joj nov oblik i karakter, sve dok poslednjeg jula(1995) nije svoj poloàj predao svom nasledniku, Vit-menu Ri~ardsu.

Viktorija Vasilopulos vodi ra~una o mojojkancelariji i meni, unutar i izvan MIT-a, na poslui u ku}i. Ova knjiga sugeri{e da biti digitalanzahteva spajanje ku}e i kancelarije, rada i igre, izaista je tako. Viktorija moè to potvrditi. Zaistainteligentni kompjuterski agenti su vremenski da-leko od nas, tako da je posedovati odli~nog ljudskogpomo}nika va`no (i retko). Kada sam se povukao dazavr{im ovu knjigu, Viktorijin posao je bio daobezbedi da to niko ne primeti. Uz pomo} njenih po-mo}nica, Suzan Marfi-Botari i Felis Napolitano,to je primetilo samo nekoliko njih.

Sam proces stvaranja knjige zahteva zasebnupri~u o zahvalnicama. Najva`nije mi je da se za-hvalim Keti Robins, mom agentu u Njujorku. Ketisam upoznao pre vi{e od deset godina i potpisaougovor da bih postao jedan od njenih „autora“. To-kom slede}e decenije bio sam toliko zauzet stvara-njem Medijske laboratorije da ~ak nisam smeo nida pomislim na knjigu. Keti je pokazala beskrajnostrpljenje i povremeno me gurkala, ali uvek takone`no.

âsopisom Vajerd, Lui Rozeto i DèjnMetkalf briljantno su ocenili pravi trenutak zaostvarenje svoje ideje o ~asopisu za ìvotni stil udigitalnom svetu. Moj sin Dimitri je bio vrlo ve{tu nagovaranju da se priklju~im, za {ta sam mu zahva-

0 1

lan. Nikada ranije nisam vodio rubriku. Neke ru-brike su nastajale lako, a neke te{ko. Ali sve su bi-le ve{to i na zabavan na~in ure|ivane od straneDòna Batela. Ljudi su slali mnogo poruka, koje subile od pomo}i. Ushi}enje je nadma{ilo brbljanje.Svi su bili promi{ljeni.

Kada sam oti{ao kod Keti Robins sa idejom dauzmem osamnaest pri~a iz Vajerda i da od njih na-pravim knjigu, njen odgovor bi se najbliè mogaoopisati kao àbin jezik ispred vodene bube. Slll-llp. Gotovo. Progutano i potpisano za manje od dva-deset i ~etiri sata. Odveden sam u Knopf (izdava~kaku}a) i predstavljen predsedniku, Soniju Mehti, imom uredniku, Martiju A{eru. Marti je upravo ot-krio Amerika Onlajn (jeste, ìvi sa dva tinejdè-ra) i to je postao na{ glavni komunikacioni kanal.Njegova }erka mu je pomagala da {tampa kod ku}e.Marti je vrlo brzo postao digitalan.

Re~ po re~, idejom po idejom, Marti je le~iomoj disleksi~ni stil i pretvorio ga u ne{to nalikbiltenu. Tokom mnogih dana Marti i ja smo bili po-put {kolaraca koji no}ima rade zajedno na zadatku.

Kasnije su Ras Njumen, Gejl Benks, Alen Ki,Dèri Rubin, Simor Papert, Fred Bamber, Majkl[rag i Majk Houli pro~itali rukopis da bi dalikomentare i ukazali na gre{ke.

Njumen se postarao da poruka i politika buduu skladu. Banks je rukopis pro~itao sa aspekta pro-fesionalnog kriti~ara i profesionalnog novajli-je, uvr}u}i }o{ak skoro svake strane. Ki je prona-{ao gre{ke u atribuciji i zastao na mestima kojanisu i{la dobrim redosledom, dodaju}i mudrost pokojoj je bio tako poznat. Papert se pozabavio sveobu-hvatnom strukturom i reorganizovao po~etak. [rag({esnaestogodi{njak) prona{ao je mnogo gre{aka utekstu, koje je lektor propustio uglavnom pri kuca-nju: 34,800 boda naspram 38,400 boda, {to niko ne bina{ao! Bamber je obavio proveru realnosti. Rubin jebio ~italac za parlamentarni i klasi~ni oblik.

Houli je odlu~io da knjigu pro~ita unazad, na~inom

na koji ~ita muziku, kako bi se (o~ito) uverio da je

makar kraj komada odsvirao dobro.

Najzad, moram da izrazim zahvalnost svojim

izuzetnim roditeljima koji su mi, pored ljubavi i

odanosti, pruìli jo{ dve stvari: obrazovanje i pu-

tovanja. U to vreme niste imali izbora osim da po-

merate svoje atome. Do svoje dvadeset i prve godine

verovao sam da sam video ceo svet. Iako je te{ko po-

verovati u to, razmi{ljanje na taj na~in podarilo

mi je dovoljno samopouzdanja da bih mogao ignorisa-

ti kritike, kojima sam zbog toga veoma zahvalan.

0 1

Tehnologija (ne) slobode

Knjigu Nikolasa Negroponta „Biti digita-lan“ svaki ~italac }e sigurno doìveti razli~ito.To }e zavisiti od mere u kojoj je neko „uronjen“ u{irokoisprepletano tkivo digitalnog doba – dobaeksplozivnog razvoja ra~unara i telekomunikacija,elektronskih medija i ~itave nove kulture, koja sena takvom tkivu pred na{im o~ima stvara i svako-dnevno menja. Iako prvi put objavljena pre skoro ~e-tiri godine, {to za ovu oblast predstavlja dugo vre-me, „Biti digitalan“ je do bola aktuelno {tivo, svo-jevrstan vodi~ kroz velegrad bitova i mreà kojenas polako ali sigurno upli}u u globalno pletivoinformacija i mogu}nosti, novih izazova, novihopasnosti i novih sloboda.

Na prvi pogled, Negropontova knjiga je mani-fest digitalne ere. Opisi i predvi|anja su mu pu-ni optimizma i ~vrste vere u stabilan i nezausta-vljiv tehnolo{ki i ukupni civilizacijski razvoj,u kojem su novi dometi mikroelektronike u punojslu`bi ~ovekove sre}e i blagostanja. Lako se moèdesiti da sumnji~avi ~italac – odrastao na doma-}im turbulentnim prostorima, sa sveìm utiscimao doskora neverovatnim zbivanjima i tragi~nim lo-movima koji su nas zadesili – pomisli kako je naiv-no verovanje autora u slobodu pojedinca, koja defi-nitivno trijumfuje podràna „kona~nom tehnolo-gijom slobode“, kako je ovde definisano nastupaju}e

informati~ko dru{tvo. On veruje da globalne tele-komunikacije i strahovit porast razmene svih vr-sta informacija izme|u ljudi {irom sveta neizbe-`no vode ujedinjavanju nacija i dràva, i formira-nju jedinstvene zemaljske ekonomije, politike, pa ivlade. „Globalna priroda digitalnog sveta ubrza-no }e smenjivati prethodne i one manje demarkaci-je. Neki ljudi ovo smatraju prete}im, a ja smatramda je to uveseljavaju}e“, kaè Negropont, tvrde}idalje da „vi{e od svega ostalog, moj optimizam do-lazi iz osnaùju}e prirode digitalnog na~ina ì-vota. Pristup, mobilnost i sposobnost da se uti-~e na promenu jesu faktori koji }e budu}nost u~i-niti tako razli~itom od sada{njosti. Informa-tivni autoput danas moè zvu~ati kao zabluda,ali on je prikrivena izjava o sutra{njici. On }epostojati, prevazilaze}i na{a najlu|a predvi|a-nja. Kako deca budu usvajala globalne informativ-ne resurse i kako budu otkrivala slobodu da bez do-zvola u~itelja rade sa njima, mi }emo biti na pu-tu da prona|emo novu nadu i dostojanstvo na me-stima gde su oni prethodno vrlo malo postojali.“

Amen.Po mnogim elementima konstrukcije i sadr-

àja dela autor je futurista, bolje re~eno futuro-log „optimisti~ke provenijencije“, koji se po ide-jama i na~inu konstrukcije scenarija bliske budu}-nosti pribliàva Naisbitt-u i Kahnu, ali izbegavada ulazi u dubinu „socijalno-ekonomske tektonike“,koja je neizbe`ni produkt zrelog informativnogdru{tva. Koliko je u pravu, te{ko je re}i. U svakompogledu, Negropont jasno defini{e „~vori{ta teh-nolo{kih promena“ i spektar dominantnih impli-kacija u sjajno razvijenom scenariju po~etka XXIveka, ve{to zaobilaze}i nesigurno tlo predvi|anjarizika katastrofa, koje su u ovoj problematici nesamo mogu}e ve} i nezaobilazne. Negropont se opre-deljuje za projekciju pozitivnih mogu}nosti, kojeprevazilaze najslobodniju ma{tu futurologa pret-

0 1

hodne generacije i duboko ulaze u domen tvrde na-u~ne fantastike. Uostalom, ve} je pokazano da ninajsmelija nau~na fantastika ne moè ni da sepribliì realnostima „eksplozije tehnologija“krajem ovoga veka.

Pa`ljivi ~italac uo~i}e obilje kritika kojeautor direktno, koncizno ali okrutno argumentova-no izri~e u smeru nekih dominiraju}ih pravacatehnolo{kog razvoja, vrlo prisutnih u vreme na-stanka knjige (1995), ali prisutnih i danas. Tako seNegropont obru{io na nepotrebno jurenje za tvrdimstandardima na polju {irokoformatne televizije(HDTV), ku}nih ra~unara, diskova i sl. Uvidev{i,bolje nego mnogi drugi „uski specijalisti“ veli-kih korporacija, brzi kraj klasi~nih medija i nji-hovo nu`no utapanje u fleksibilne mo}i ra~unara,britkim jezikom i jasnim argumentima on ukazujena istorijsku prirodu tehnolo{kog razvoja, kojikao da ima sve odlike biolo{ke evolucije koja sepodvrgava strogim zakonima nekog neodarvinizma.

îtaoca valja upozoriti da je knjiga pisana zaameri~ko trì{te, preciznije re~eno – za prose~-nog, akademski obrazovanog, porodi~nog Amerikan-ca. Otuda toliko primera i asocijacija koje su te-{ko razumljive neamerikancu, pa ~ak i Amerikan-cu koji ne ìvi u vreme nastanka dela – polovinomdevedesetih godina. Izdava~ se potrudio, gde god jebilo mogu}e i smisleno, da neke teè shvatljive aso-cijacije zameni razumljivim, ali to nije uspelosvuda. Iako ìvimo u realnom tehnolo{kom zao-statku za SAD, ve}ina autorovih pore|enja i aluzi-ja na aktuelna zbivanja u tehnologiji medija moèse uspe{no prepoznati. Prose~nom ~itaocu nije po-trebno posebno tehni~ko predznanje da bi razumeoovo delo i uìvao u njemu. Njegov „razgovorljiv“prozni stil je vrlo primamljiv i sli~an je na~inuna koji bi autor voleo da vidi kako kompjuteri ko-municiraju sa ljudima i otklanjaju potrebu u~enjagomile apstraktnih informacija i komandi, danas

jo{ uvek neophodnih za iole ozbiljnije kori{}enje~ak i najjednostavnijeg personalnog ra~unara.

„Biti digitalan“ sadrì tri dela. U prvompoglavlju, „Bitovi su bitovi“, autor obja{njava raz-like izme|u materijalnog, „atomskog“ sveta, i svetadigitalno „prevedenih“ informacija, koji nezau-stavljivo nastupa i prodire u sve oblasti ljudskogìvota i rada. Drugo poglavlje, „Interfejs“, razma-tra probleme komuniciranja ~oveka sa ra~unarom.Autor ovde briljantno anticipira naredni razvojodnosa ~ovek–ra~unar u neposrednoj budu}nosti, gde}e dominirati prepoznavanje ljudskog govora i poja-va ve{ta~ke inteligencije.

U poslednjem poglavlju, „Biti digitalan“, iz-neta je ma{tovita ali zrelo argumentovana vizijaìvota u potpunom informati~kom okruènju. Op-timizam Negroponta se ose}a u njegovim lucidnimprojektima transformacije koje }e informati~kodoba doneti kulturi, {kolstvu, ekonomiji, li~nomìvotu, ali i sudbini klasi~ne dràve i ljudskogdru{tva.

„Biti digitalan“ je hrabra, budu}nosti okre-nuta knjiga vrhunskog stru~njaka i neposrednog ak-tera najzna~ajnijih proboja u savremenoj tehnologi-ji ra~unarskih medija, pisana lako i razumljivo.Ovo nije bila prepreka da se ~itaocu ponudi obiljekorisnih informacija, saveta i komentara, ali ivrlo krupnih ideja i dilema koje }e, van svake sum-nje, obeleìti dominantne civilizacijske promenena po~etku tre}eg milenijuma.

Vigor Maji}

0 1

SADR@AJ

UvodParadoks knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

IBITOVI SU BITOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .151. DNA informacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .172. Nepropusni propusni opseg . . . . . . . . . . . . . .273. Slanje bitova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .414. Bit policija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .545. Me{ani bitovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .646. Bit biznis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75

IIINTERFEJS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .857. Tamo gde se sre}u ljudi i bitovi . . . . . . . . . .878. Grafi~ka persona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1009. 20/20 VR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11210. Gledanje i ose}anje . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12211. Mo`emo li razgovarati o ovome . . . . . . . . .13112. Manje je vi{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .142

IIIDIGITALNI @IVOT . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15313. Postinformativno doba . . . . . . . . . . . . . . .15514. Vrhunsko vreme je moje vreme . . . . . . . . . . .16315. Dobre veze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17416. Naporna zabava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18517. Digitalne bajke i uobra`enja . . . . . . . . . .19418. Novi e-kspresionisti . . . . . . . . . . . . . . . . .207

Epilog: godine optimizma . . . . . . . . . . . . . . . .214

0 1

Pogovor autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .219N.N.Zahvalnice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .227

Pogovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .235Vigor Maji}: Tehnologija (ne) slobode

Indeks pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .239

Nikolas NegropontBITI DIGITALAN

Izdava~ko preduze}eCLIO

Zmaja od No}aja 12Beograd

Za izdava~aZoran Hamovi}

RecenzentMilena Dragi}evi} [e{i}

Lektura i korekturaKsenija Obra~evi}

Tehni~ki urednikGordana Nikoli}

[tampaAB {tamparija

Beograd

0 1

nikolas negropont biti digitalan

Documents