Asistivne tehnologije kod osoba sa oteenjem vida

Znaaj vaspitanja Seminarski rad

Univerzitet u Novom

Sadu

Seminarski rad:

Znaaj vaspitanjaNaziv predmeta: Uvod u pedagogiju

Mentori: Student:

Doc.dr Sneana Babi Kekez Nikolina Mileti 132F/11

Asist.Bojana Peri Prkosovaki

Novi Sad, 24. Novembar 2014.

SADRAJ:1. UVOD..........................................................................................................str.2.

2. CILJ I ZADACI VASPITANJA..............................................................str.3.3. VRSTE VASPITANJA.............................................................................str.5.4. ZNAAJ VASPITANJA...........................................................................str.7.5. MOGUNOSTI I GRANICE VASPITANJA.........................................str.9.6. VASPITANJE DECE..............................................................................str.10.7. ZAKLJUAK.............................................................................................str.11.8. LITERATURA...........................................................................................str.12.1.UVOD:Vaspitanje je veoma sloena drutvena pojava koja je stara koliko i ljudsko drutvo. S razvitkom ljudskog drutva menjalo se i vaspitanje. Smisao, karakter, oblik, sadraj, metode i sredstva vaspitanja razvijali su se i usavravali u skladu s razvojem drutvenih odnosa, proizvodnje, tehnike, kulture i td. Vaspitanje je uvek odraavalo potrebe i zahteve odreenog drutvenog ureenja i odreenog vremena. Svaka drutvena zajednica, bilo kog nivoa razvoja, odreivala je sebi odgovarajue vaspitno-obrazovne ciljeve i u skladu s tim politiku i odreene subjekte radi stvaranja vaspitno-obrazovnog sistema kako bi zadovoljila svoje potrebe.Vaspitanje je najiri pedagoki pojam koji se odnosi na proces formiranja linosti: vaspitanje je proces celishodnog i planskog formiranja linosti. Obuhvata tri osnovna podruja: Vaspitanje kao drutveno-istorijsku delatnost, vaspitanje kao proces i vaspitanje kao rezultat.Osnovna karakteristika vaspitanja kao drutveno-istorijske delatnosti je prenoenje kulturnog naslea sa generacije na generaciju. Novim generacijama su dostupna postignua nauke i umetnosti, proizvodnje i tehnike, moralne norme i shvatanja do kojih su dole prethodne generacije. Zahvaljujui tome, jedinka se povezuje sa itavim razvojem drutva.Vaspitanje kao delatnost jeste delatnost kojom se nastoje razviti osobine linosti koje se procenjuju vrednim, odnosno spreiti nastajanje i razvoj onih osobina linosti koje se procenjuju negativnim (drutveno neprihvatljivim). Vaspitanje kao proces oznaava trajanje vaspitanja kao drutvene pojave definisane zakonitostima razvoja odreenog drutva. Vaspitanje kao proces razvoja oveka se shvata kao proces formiranja oveka kao ljudskog bia; proces razvijanja linosti (proces razvijanja fizikih i psihikih osobina linosti); proces razvijanja pozitivnih osobina linosti.Vaspitanje kao rezultat procesa predstavlja svojstvo oveka (vrednosni atribut: vaspitan, biti vaspitan, vaspitanost, imati vaspitanje) kao ishod i kvalitet jednog procesa.

Pedagozi vaspitanje shvataju sa ireg i sa ueg aspekta:Vaspitanje u irem smislu obuhvata: sticanje znanja, formiranje vetina i navika, razvijanje psihofizikih sposobnosti, formiranje pogleda na svet i izgraivanje voljno-karakternih osobina linosti.U uem smislu, vaspitanje je proces u kojem se ostvaruje drutveno-utvreni sistem vrednosti. Vaspitanje u uem smislu obuhvata: razvoj psihofizikih sposobnosti, formiranje pogleda na svet i izgraivanje voljno-karakternih osobina linosti. (Popov i Juki, 2006.)Pojam vaspitanje se moe razliito shvatiti u svakodnevnom ivotu, tako na primer kada se u svakodnevnom ivotu za nekog kae da je imao dobro vaspitanje, onda se pod tim misli i da su njegovi roditelji i druge odrasle osobe dobro usmerile i potpomogle njegov razvoj, ali i da su ivotne prilike u kojim se odvijalo njegovo detinjstvo bile povoljne: porodica, uslovi stanovanja, ua pa i ira socijalna sredina, sa druge strane postoje shvatanja koja idu u pravcu nita bez kontrole ili sve konce treba vrsto drati u svojoj ruci, postoje i shvatanja da je dete cvet, a osoba koja vaspitava vrtlar, odnosno da odnos prema detetu treba da bude blag, sa puno nenosti i poputanja ... (Krulj, Kaapor i Kuli, 2003)Pored direktnog (na vaspitanika neposredno usmerenog) vaspitnog delovanja-vaspitanje-institucija (institucionalno vaspitanje, kolsko vaspitanje, formalno vaspitanje-delatnost vaspitanja se sprovodi u vaspitno-obrazovnim institucijama), postoje raznovrsne i vrlo kompleksne forme indirektnog vaspitanja-vaspitanje-(ne)institucija (vaninstitucijalno vaspitanje, vankolski rad, vaspitanje u slobodnom vremenu-vaspitanje se sprovodi van institucija vaspitanja i obrazovanja (izviake organizacije, radne akcije, kulturno-umetnika drutva, rekreacija i dr.).Vaspitanje je svesna i planski organizovana aktivnost koja se ogleda u angaovanju velikog broja inilaca-faktora ( porodica, predkolske ustanove, kole, fakulteti, ustanove za obrazovanje odraslih, strune, sportske, kulturne i druge organizacije ), radi ispunjavanja postavljenih ciljeva. Vaspitanje je svesna, pa samim tim i namerna aktivnost, koju neka osoba, grupa ljudi, organizacija ili institucija preduzima, sa manje ili vie osmiljenim planom, u nameri da se omogui uticaj na razvoj indivdue i ostvari postavljeni cilj vaspitanja. (Popov i Juki, 2006.)2.CILJ I ZADACI VASPITANJA:Ciljevi vaspitanja su zamiljene (idealne) osobine linosti oveka koje odreeno drutvo smatra prihvatljivim i nastoji ostvariti pomou vaspitanja. Vaspitanik se u procesu vaspitnog procesa moe nai u poloaju:

Subjekta (pristalice individualistiko-personalistikog pravca pedagogije); Objekta (predstavnici socijalne pedagogije) ili Objekta i subjekta istovremeno (to zavisi od nivoa razvoja ispitanika).

Zadaci vaspitanja su:

razvoj intelektualnih kapaciteta i znanja dece i uenika nunih za razumevanje prirode, drutva, sebe i sveta u kome ive, u skladu sa njihovim razvojnim potrebama, mogunostima i interesovanjima; podsticanje i razvoj fizikih i zdravstvenih sposobnosti dece i uenika; osposobljavanja za rad, dalje obrazovanje i samostalno uenje, u skladu sa naelima stalnog usavravanja i naelima doivotnog uenja; osposobljavanje za samostalno i odgovorno donoenje odluka koje se odnose na sopstveni razvoj i budui ivot; razvijanje svesti o znaaju zatite i ouvanja prirode i ivotne sredine; potovanje prava dece, ljudskih i graanskih prava i osnovnih sloboda i razvijanje sposobnosti za ivot u demokratski ureenom drutvu; razvijanje kod dece i uenika etnike i verske tolerancije, jaanje poverenja meu decom i uenicima i spreavanje ponaanja koja naruavaju ostvarivanje prava na razliitost;

razvijanje i negovanje drugarstva i prijateljstva, usvajanje vrednosti zajednikog ivota i podsticanje individualne odgovornosti. (Popov i Juki, 2006.)Koncepcija vaspitanja: predstavlja viziju puta kojim treba krenuti u skladu s postavljenim idealom, ciljevima i zadacima vaspitanja drutvene zajednice i deo su politike u oblasti vaspitanja.

Cilj vaspitanja je uslovljen brojnim determinantama, najznaajnije su: karakter i struktura drutveno-politikog ureenja date zajednice, odnosi koji vladaju u drutvu, stepen i perspektive drutvenog razvoja, posebno poloaj i odnos izmeu pojedinca i zajednice, zatim shvatanja oveka kao ljudske individue i linosti, pedagoka shvatanja (prihvaena koncepcija vaspitanja, shvatanje poloaja vaspitanika u procesu vaspitanja, shvatanje uloge vaspitanja u razvoju i menjanju linosti, kao i inilaca koji u tome uestvuju, izgraenost sistema vaspitanja u datom drutvu i td.)Ciljevi vaspitanja usmeravaju pedagoko delovanje i na osnovu postavljenog cilja utvruju se ,,ui ciljevi vaspitanja, tj. vri se konkretizacija cilja vaspitanja koji se najee nazivaju zadaci vaspitanja. Cilj vaspitanja predstavlja strategiju, a zadaci taktiku pedagokog delovanja.Na svim nivoima i svim podrujima vaspitnog rada definiu se zadaci vaspitanja-vri se konkretizacija vaspitnih ciljeva: na nivou drave u okviru ustava, zakona i propisa; za pojedine vrste kola; prema uzrastu predkolski, kolski, odrasli; prema nastavnim predmetima, oblastima sve do nastavnog asa. Konkretizacija cilja vaspitanja putem zadataka ima pravi smisao za onoga ko treba (eli) da realizuje postavljeni cilj, da zna ta se od njega oekuje, ta treba vaspitanjem da postigne. Za postizanje postavljenog cilja potrebno je da vaspita poznaje, kako pojedinano svakog uenika, tako i uslove ili uzroke za uspostavljanje poeljnog stanja i da zna koje konkretne radnje u datim uslovima mogu najvie doprineti postizanju cilja. (Popov i Juki, 2006.)3.VRSTE VASPITANJA:

1. intelektualna (umna) - intelektualno vaspitanje,

2. Estetska - estestko vaspitanje, 3. Fizika - fiziko vaspitanje, 4. Radna - radno vaspitanje i 5. Moralna - moralno vaspitanje.INTELEKTUALNO VASPITANJE:

Postoji velika slinost u definicijama obrazovanja i intelektualnog vaspitanja.Intelektualno vaspitanje, zahvata sve tri sfere linosti: racionalnu, emocionalnu i voljnu. Na osnovu znanja izgrauju se uverenja i stavovi koji podstiu na odgovarajua ponaanja. Intelektualno vaspitanje se definie kao proces usvajanja znanja, vetina, navika, intelektualnih sposobnosti, kulture intelektualnog rada, saznavanje istine, ljubav preme istini i delovanje u skladu s takvim saznanjem i doivljajem istine.Obrazovanje se definie kao sticanje znanja, vetina i navika razvijanje saznajnih sila i sposobnosti, razvijanje tehnike i kulture rada i uenja i formiranje odreenih pogleda na svet. (Babi-Kekez i Peri-Prkosovaki, 2014.)ESTETSKO VASPITANJE:Estetsko vaspitanje oznaava organizovan proces formiranja estetskog odnosa oveka prema svetu i oblikovanje estetskih svojstava linosti, razvijanje smisla za lepo i estetske vrednosti u prirodi, ivotu i radu kao i u raznim vrstama umetnosti. (Babi-Kekez i Peri-Prkosovaki, 2014.)FIZIKO VASPITANJE:

Fiziko vaspitanje kao komponenta svestranog razvoja linosti, orijentisano je na formiranje motornih navika i razvoj i svest o fizikom i psihikom zdravlju kao osnovnoj pretpostavci za skladan fiziki, intelektualni, socijalni i emocionalni razvoj. Zadaci fizikog vaspitanja: zdravstveni, obrazovni, vaspitni i rekreativni. (Popov i Juki, 2006.)RADNO VASPITANJE:

Ideja radnog vaspitanja javila se ve u delima prvih humanista, socijalista, utopista i kasnije u projektima velike buroaske revolucije i u delima najpoznatijih pedagokih klasika. Radno vaspitanje je u toku svog razvoja razliito nazivano: radno-proizvodno, radno-tehniko, radno-politehniko, radno i tehniko itd. Radno vaspitanje se ostvaruje u itavom procesu vaspitanja (u porodici, koli, vankolskim ustanovama...) i podrazumeva pripremanje za sve vrste rada. Radno vaspitanje ima sledee bitne zadatke: vaspitni, obrazovni, rekreativni, radno-profesionalni. (Popov i Juki, 2006.)MORALNO VASPITANJE:

Na poznati etiar Vuko Pavievi definie moral kao oblik ljudske prakse, oblik praktinog odnoenja oveka prema svetu, prema drugim ljudima, kao i prema sebi samom. Moral ine moralna naela, moralne norme, moralne kategorije i moralna pravila o ponaanju i meusobnim odnosima ljudi koje je izgradila i usvojila odreena drutvena zajednica. Osnovno je da ih pojedinac razume, kritiki ocenjuje, savlada i prihvati (naui) i da se vlada po njima. ta je dobro, a ta zlo propisuju norme jednog drutva prema kojma se moraju ponaati klase, grupe ljudi i pojedinci tog drutva. (Popov i Juki, 2006.)ZDRAVSTVENO VASPITANJE:Zdravstveno vaspitanje je prevoenje onoga to znamo o zdravlju u eljeni nain ponaanja pojedinca i zajednice putem vaspitnog procesa. Za pojedinca ono znai zbir iskustava koja pozitivno utiu na navike, stavove i znanja u vezi sa individualnim i kolektivnim zdravljem. Zdravstveno vaspitanje je ne samo irenje informacija o zdravlju ve i aktivni proces uenja kroz iskustva (SZO). Ima za cilj da kod svakog pojedinca probudi oseaj odgovornosti za sopstveno zdravlje, zdravlje onih oko nas kao i za zdravlje sredine u kojoj ivimo i radimo.( Jakovljevi i Gruji,2009)4.ZNAAJ VASPITANJA:Za ljude je karakteristina nerazvijenost instinkta i prirodnih osnova ivota, koje su znaajne za opstanak i odranje. One su kod ivotinja savrenije i u veoj meri odreene, pa zbog toga je kod oveka mogui vei uticaj svesnim i namernim vaspitanjem. Sa razvojem ljudske civilizacije, ta se razlika sve vie primeuje, pa je ovek osuen na vaspitanje. Vaspitanje je nuno i sve vee koliine znanja koju u toku individualnog ivota treba usvojiti i sve veeg broja sposobnosti koje treba razviti za snalaenje u savremenim (urbanim) usovima ivota. Takoe znaajno je i zbog meusobnog zbliavanja i povezivanja ljudi, njihove uspene komunikacije, i zbog razvoja individualnih karakteristika (obdarenih, ometenih) koje pojedinci nose u sebi, to e biti od koristi i toj individui i drutvu u celini.

Vaspitanje je irok pedagoki pojam i proces, odnosi se na sve to ljudi svesno, namerno, sistematski i organizovano preduzimaju na planu formiranja linosti. Obuhvata celokupnost uticaja koje vri drutvena zajednica, uslove koje ona stvara za podsticanje razvoja linosti i stvaralaku aktivnost same linosti koja joj omoguuje poroces samoformiranja. Zato se govori o vaspitaniku kao objektu i subjektu vaspitanja. (Trnavac i orevi,2010.)Vaspitanje i drtvo:Drutvo se neprestano menja po svojim zakonima, zajedno sa promenama drutva menja se i razvija vaspitanje, to uslovljava razlike u vasptanju u zavisnosti od stepena razvoja drutva, zato je vaspitanje drutveno-istorijski uslovljeno.

Vaspitanje i kultura:Problemi vaspitanja, ciljevi i metode se menjaju tokom istorije. Nove ideje o vaspitanju su u korelaciji sa postojeim drutvenim i kulturnim razvojem. Kultura jedne zajednice u znatnoj meri odreuje karakteristike linosti, kako e se linost i u razliitim situacijama ponaati, kojim e vrednostima teiti i koje e osobine linosti razvijati. Svako drutvo postavlja odreene zahteve ponaanja, namee odreeni moral, podrava odreene vrednosti i stavove, orjentie na formiranje pojedinih crta linosti.Vaspitanje i rad:Vaspitanje i rad su dve meusobno povezane i uslovljene drutvene funkcije. Rad kao svesni napor u cilju dobijanja odreenih stvari svojstven je samo oveku. Rad u odnosu prema vaspitanju predstavlja osnovni put i sredstvo vaspitanja, razvijanja i formiranja linosti. On je osnovni uslov ljudskog ivota. Isto tako i vaspitanje ima izvanredno veliki znaaj za sam rad, za njegovo neprestano menjanje i usavravanje.

Vaspitanje i socijalni i emocionalni razvoj:Socijalizacija je vrlo sloen proces ljudskog ivota i ljudske delatnosti. To je onaj deo koji obuhvata sve planirane pedagoke mere i neplanirane uticaje, kojim se deca i mladi uklapaju u drutvo i preuzimaju svoje podruije odgovornosti nezavisno od porodice, u posebnim institucijma (deiji vrti, kola, ustanova za boravak mladih u slobodno vreme itd.). Dete se razvija u drutvu uestvujui u njegovom ivotu.Vaspitanje i individualni razvoj:Vaspitanjem se omoguava izgraivanje autentine linosti koja ima vlastito miljenje, stil ponaanja i stavove koji nisu u suprotnosti sa vaeim drutvenim normama, koja se odupire malograanskim uticajima, konformistikom miljenju.

Vaspitanje i deija prava:Vaspitanje podrazumeva svesno i planski organizovane aktivnosti radi optimalnog deijeg razvoja. Vaspitanje podrazumeva i odreenu prinudu oveka nad ovekom, tj. odnos odraslih (roditelj, uitelj) nad decom i mladima. Takav odnos se opravdava brigom dok dete ne moe samostalno da odluuje i odgovara za svoj ivot u onoj meri koliko je potrebno umesto njega donositi odluke i terati ga da bude posluno. Postoji nuna povezanost izmeu vaspitanja, brige i prinude. U starom graanskom zakonodavstvu deca su do svog punoletstva bila potinjena vlasti roditelja. Roditelji su mogli i protiv volje deteta da odluuju o njegovoj perspektivi, kao to je izbor poziva, korienje slobodnog vremena i sl., a drava je mogla stati u deiju zatitu ukoliko bi roditelji zloupotrebljavali svoje vaspitne dunosti. Savremena pedagogija nastoji da se sve vie potuju autonomna prava linosti deteta, da se uzmu u obzir pri donoenju svake odluke o njegovom ivotu.Vaspitanje i zrelost:Pojam zrelosti se odnosi na kraj vaspitne zavisnosti od odraslih, to znai da je vaspitanik u stanju da samostalno oblikuje svoj ivot i ispunjava svoje obaveze. Zrelost deteta predstavlja stadijum zrelog oveka koji u skladu sa vaeim zakonima odluuje o svom ivotu, slobodno i autonomno uestvuje u drutvenom, kulturom pa i politikom ivotu. To znai da ne poznaje samo svoja prava, ve i svoje dunosti.Vaspitanje i civilizacijsko naslee:Vaspitanje predstavlja i civilizacijski odnos meu generacijama u smislu prenoenja naslea do kojih su dole prethodne generacije.

Vaspitanje i ekologija:Vaspitanje ima znaaja i u razvoju svesti o meusobnoj povezanosti ekolokih, kulturo-socijalnih i ekonomskih aspekata ovekovog ivota. Ima znaaja za sticanje osnovnih ekolokih znanja i izgraivanje stavova o potebi uvanja i unapreivanja prirodnih bogatstva i geografskog prostora, kao i harmonijski odnos izmeu oveka, drutva i prirode deca stiu vaspitanjem. (Popov i Juki, 2006.)5.MOGUNOSTI I GRANICE VASPITANJA:inioce ili faktore razvitka linosti najee grupiemo u dve grupe: Bioloke (unutranje, nasledne, uroene); Socijalne (spoljanje, sredinske- drutvena sredina i vaspitanje).Obe grupe inilaca podrazumevaju i ulogu ovekove aktivnosti.Razvoj linosti oveka je uslovljen uzajamnim dejstvom naslea, drutvene sredine, vaspitanja i aktivnosti samog vaspitanika. Mogunosti i granice razvoja i vaspitanja linosti, pored toga to su uslovljene naslednom (genetskom) osnovom, zavise i od niza drugih okolnosti: od naina ivota i ivotnih prilika (drutveno-ekonomske razvijenosti), pola, temperamenta, pravovremenog otkrivanja talenta, od stanja zdravlja, od kulture, religije.. (Trnavac i orevi,2010)6.VASPITANJE DECE:Imajui u vidu uzrast vaspitanika, moe se razlikovati vaspitanje: u detinjstvu, u mladosti, u zrelom dobu i u starosti.

Znaaj vaspitanja se posebno istie kod dece, Deca su najlepi cvetii na arenoj svetskoj poljani (M. Gorki), i tu poljanu treba odravati i ureivati da bismo dobili plodove koje oekujemo. Karakteristika oveka je da se moe vaspitati i vaspitanje pojedinca zavisi od uticaja okoline i naina ophoenja roditelja prema detetu. Veoma je bitan nain na koji roditelji vaspitavaju decu. Detinjstvom se obeleava period pripreme za ivot i ukljuenje u radno-proizvodne i drutvene aktivnosti. Detinjstvo je vreme najintezivnijeg razvoja i sazrevanja svih organskih sistema i anatomskih i neurofiziolokih osnova psihikog razvoja.

Vaspitanje dece je veoma osetljiv period na koji utie vie stvari: ekonomski status (kriza), kola, drutvo, drava. Poznati psiholog Arik Sigman je analizirao tete proizvedene modelom ,,popustljivog vaspitanja, navodi da u vaspitanju dece preovlauje pokazivanje ljubavi, izbegava se disciplinovanje dece, roditelj nastoji da ovim nainom vaspitanja usrei svoje dete, vaspitanje dece je pod sve veim uticajem TV-a, roditelji imaju veoma mali ili ak nemaju autoritet nad svojom decom. Ulaskom u period puberteta, mogu se javiti razliiti problemi. Posledica savremenog naina vaspitanja kod tinejdera manifestuje se kroz odreeni obrazac ponaanja. Savremeni tinejder poinje svoj drutveni ivot iza 23:00h, kui se vraa u zoru, deava se da takva osoba neretko do svoje 16. godine je probala ili koristila neku od psihoaktivnih supstanci, vie puta su bila pod dejstvom alkohola. Adolescent koji se nije osamostalio prua runu sliku: stalno je zavistan od nekoga, lako se vezuje za druge (emocionalno je lepljiv), trai stalni nadzor i kontrolu, teko se ukljuuje u svet vrnjaka, egocentriaan je u ponaanju ili manifestuje buntovniko ponaanje (pije, pui, psuje, protivi se svakom autoritetu i sl. ), najee naputa dom ili ulazi u otre sukobe sa roditeljima i okolinom. Prosean srednjokolac ima iskrivljen pogled na sopstveno obrazovanje jer mu se tada naglo proiruje spektar interesovanja za razliite stvari, nova iskustva posebno kada su u pitanju muko-enski odnosi. Deava se da naglo opada motivacija za kolske obaveze usled ega veliki broj srednjokolaca ne pohaa redovno nastavu, deo njih odustaje od kole ili ponavlja razred.Veoma bitnu ulogu u vaspitanju linosti igra roditelj. Roditelji su tu da odgajaju, neguju, ue, usmeravaju i nadgledaju svoje dete. Sve to roditelj radi dete upija i to postaje deo njegovog karaktera. Kakvi su roditelji prema detetu, takvo ono postaje kasnije prema sebi i drugima. Ako su prestrogi, onda se dete razvija u osobu koja je prestroga, ako su roditelji popustljivi, dete se razvija u osobu koja nije u stanju da se kontrolie, nema disciplinu, ne istrajava u onome to radi. Zato imamo generaciju razmaene i prezatiene dece, koja misle da je smisao ivota da budu sreni, a da je zadatak drugih da im ugaaju. Sve ovo je posledica loeg naina vaspitanja. Sigman smatra da je besmisleno da roditelji sa decom grade odnos najboljih prijatelja. Neophodno je postaviti jasne granice i definisane uloge. Biti prijatelj deci je nain da se izbegne konflikt, odgovornost i bol roditeljstva. Smatra se da deca koja imaju autoritativne roditelje, koja jednako pruaju ljubav i zatevaju disciplinu, mnogo su kompetetnija u svim uzrastima, predkolskom, kolskom i u periodu adolescencije.

7.ZAKLJUAK:Iz ovog rada moemo zakljuiti da je vaspitanje sastavni deo ivota, i da je nain vaspitanja posebno znaajan u detinjstvu, jer se dete raa kao tabula rasa (neispisana tabla), bez ikakvih uroenih znanja, ovek se raa potpuno prazan, pa se sve to poseduje stie iskljuivo iskustvom i vaspitanjem, odnosno socijalizacijom.

Vaspitanjem se od svakog deteta moe izgraditi ovek (Jan Amos Komenski)7.LITERATURA:

1. Popov, S., i Jukic, S.(2006). Pedagogija. Novi Sad: WILLY.2. Trnavac, N., i orevo, J. (2010). Pedagogija. Beograd: IDP Nauna KMD.3. Jakovljevi, ., i Gruji, V. (2009). Socijalna medicina. Novi sad: Medicinski fakultet Novi Sad.

4. Babi-Kekez, S., i Peri-Prkosovaki, B.(2014). Repetitorijum iz osnova pedagogije. Novi sad: Medicinski fakultet Novi Sad.

5. Krulj, R., Kaapor, S., i Kuli R. (2003). Pedagogija. Beograd: Svet knjige.

612