Valja odmah rei da je arhitektura 20. veka u Latinskoj Americi bila projekat adaptacije savremene evropske arhitekture na lokalnu podlogu i da su latinoameriki arhitekti svojim delovanjem izuzetno doprineli jaanju kulturnog identiteta u, ipak, utopijskoj tenji da kroz svoje projekte ostvare bolji svet za narode Latinske Amerike.Tokom 1920' godina arhitekti u Latinskoj Americi su se posvetili traenju sopstvenog izraza u savremenoj arhitekturi. Dva Le Kobizjeova putovanja (1929. i 1936.) bila su presudna za odluku nekih od njih da se oslobode vaeih formula evropskog akademizma i istoricizma. Le Korbizje je hrabrio Latinoamerikance da koriste lokalne i tradicionalne elemente u projektovanju, da prate zatalasane krivine svoga prirodnog okruenja i da pristupaju procesu projektovanja spontanije i sa vie sebi svojstvenog temperamenta i emocija. Potakao ih je na upotrebu armiranog betona koji je u stanju da zadovolji potrebe njihovih gradova za jeftinim i standardizovanim stanovanjem, ponudivi im istovremeno i jedan utopijski plan za Rio de aneiro. Upravo u Riju i uz njegovu saradnju je nikla i prva moderna javna zgrada Ministarstvo Obrazovanja i Zdravlja (1936-43.) koju su projektovali Lusio Kosta, Oskar Nimajer i jo nekolicina brazilskih arhitekata koji su Korbizjeove teke betonske elemente preoblikovali i olakali dajui graevini zaista lokalni peat. Kad se ovome dodaju oslikani zidovi i tropska bata na krovu, onda je utisak potpun.Ubrzo e upravo Nimajer, pod jakim Le Korbizjeovim uticajem, razviti sopstveni stil baziran na slobodnoj formi u armiranom betonu, iji rezultat je ekspresivnija i poetinija brazilska arhitektura. Cilj mu je bio okretanje od racionalizma i tehnoloko-funkcionalistikih uslovljenosti koje je propagirala evropska grana moderne arhitekture. U ovome je imao svesrdnu pomo i uzor u svome uitelju Lusiu Kosti. Od tih prvih pokuaja, pa do danas, njega e karakterisati snaan, ak barokni oseaj za dramatiku forme i skulptoralni efekti na kojima e uvek insistirati.irom Latinske Amerike, posledice Le Korbizjeovog brazilskog eksperimenta su se estoko osetile. U Venecueli arhitekta Viljanuevaistrauje konstruktivne i izraajne mogunosti betona na zgradama Univerziteta u Karakasu, a posebno na Stadionu (1950-52.) i na Velikom amfiteatru (1952.). U Meksiku Feliks Kandela postie jedinstvenu sintezu konstrukcije i poetske forme u svojim tankim zakrivljenim koljkastim krovovima od armiranog betona u kampusu Univerziteta u Meksiko sitiju (1951.). U istom kampusu Huan O'Gorman zidove svoje biblioteke ukraava mozaicima na kojima su scene iz istorije Meksika.Najindividualniji doprinos, meutim, dae Luis Baragan koji e slino brazilcima kombinovati jednostavne geometrijske forme, moderne materijale i domorodne elemente iz kolonijalne, lokalne i folklorne tradicije. Baraganova kua koju je podigao za sebe i porodicu u Takubaji (1947.) i kompleks San Kristobal (1967-68.) u Meksiko sitiju su kljuni kamenovi onoga to se moe nazvati latinoamerikim stilom u modernoj arhitekturi, koji karakterie poetski odnos prema okruenju i upotreba negraditeljskihelemenata kao to su svetlost, voda, vegetacija i oaravajue boje.

Oscar Niemeyer(Soares Filho)

Rio de aneiro, 15.12.1907

Oskar Nimajer je jedan od prvih modernista u Latinskoj Americi, posebno znaajan po svom radu na izgradnji Brazilije, nove prestonice Brazila.Studirao je na Nacionalnoj koli lepih umetnosti u Riju, da bi od 1934, poeo sa radom u birou Lusia Koste (Lcio Costa)predvodnika modernih strujanja u brazilskoj arhitekturi. Od 193743. rade zgradu ministarstava Obrazovanja i Zdravlja koja je po optem miljenju prvo veliko delo moderne arhitekture u Brazilu. Le Korbizje im je bio konsultant na ostvarenju ovog projekta i taj njegov uticaj je vidljiv.Za njujorku Svetsku izlobu 1939-40. godine, projektuju brazilski paviljon, a tek posle toga 1941, Nimajer dobija svoj prvi samostalni zadatak urbanistiki plan za Pampulju, novo predgrae Belo Horoizontea. Plan mu naruuje tadanji gradonaelnik ozelinjo Kubiek de Oliveira. 1947. godine Nimajer je brazilski predstavnik u izradi projekata za kompleks zgrada UN u Njujorku.Poto biva izabran za predsednika Brazila, Kubiek poziva Nimajera da projektuje novu prestonicu drave Braziliju. Nimajer prihvata da projektuje zgrade dravne uprave, a sugerie da se za urbanistiki plan raspie konkurs. Na konkursu pobeuje Lusio Kosta, a Nimajer biva postavljen za efa graevinske uprave nove prestonice. Sa te pozicije e od 1956-61. realizovati Predsedniku palatu, hotel Palas, Predsedniku kapelu i Katedralu.Od 1961. ivi u Parizu i Izraelu, radi deo urbanistikog plana Nice i zgradu francuske KP u Parizu.Vraa se u Brazil 1968. da predaje na Univerzitetu u Riju i projektuje ministarstvo Odbrane u Braziliji.Prickerovu nagradu za arhitekturu 1988. godine podelio je sa Gordonom Banaftom.

Uvek sam prihvatao i potovao sve druge kole arhitekture, od hladnih i svedenih Misovih struktura do Gaudijevih delirijuma mate. Ja, meutim, moram da sledim put za koji sam prirodno vezan sopstvenim korenima i tlom sa koga potiem.Moj zadatak u Braziliji je bio da naem konstruktivna reenja koja bi odgovarala arhitekturi prestonice, pa sam sagradio palate na tankim stubovima da izgleda kao da ne dodiruju zemlju. Ovaj utisak sam pojaao odvajanjem konstrukcije od fasade ime sam stvorio prazan prostor kroz koji sam, inilo mi se, jo na mome crtaem stolu, mogao sebe da vidim u etnji meu ovim zdanjima, na svakoj poziciji zateen vizurama koje mi se ukazuju.Projekat za Muzej savremene umetnosti u Niteroju, poeo sam, pak, sa idejom o apstraktnoj krunoj formi koja lebdi nad predelom, sama i istaknuta na praznoj lokaciji. Velianstvena panorama je ono na ta su svi usmereni i ega je i sam muzej deo.Moja arhitektura sledi neke stare uzore i dri se njihovih proverenih principa. Lepota prevazilazi ogranienja konstruktivne logike. Moj rad opstaje, nedodirljiv za kriticizam koji nedostatke trai u manjku detalja ili u nekim drugim prolaznim istinamakoje je osrednjost sposobna da smisli.Dovoljno je, uostalom, setiti se Le Korbizjeovih rei koje mi je uputio stojei na rampi zgrade Kongresa:Ima ovde neega potpuno novog!.

Obra de Berso Rio de aneiro, 1937.

Kua Osvalda Andradea Sao Paolo, 1938.

Crkva Svetog Franje Pampulja, Belo Horizonte, 1940.

Sportska dvorana Pampulja, Belo Horizonte, 1940.

LC,Katedrala Notre Dame du Haut, Ronan, 1946.

Kazino Pampulja, Belo Horizonte, 1940. Jaht klub Pampulja, Belo Horizonte, 1940.

Poslovni kompleks Ibirapuera Sao Paolo, 1950. Poslovni kompleks Kopan Sao Paolo, 1950.

Kua NimajerOskar Nimajer, 1907--Kanoas, Brazil; 1953

Oskar Nimajer, najtalentovaniji meu mladim brazilskim arhitektama koji je saraivao sa Le Korbizjeom na projektovanju zgrade Ministarstva zdravlja i obrazovanja (1936-43), najpoznatiji je kao arhitekta nove prestonice Brazilije. Panju meunarodne javnosti privlai i pre toga, projektom Paviljona Brazila na Svetskoj izlobi u Njujorku 1939, kao i grupom zgrada za dokolicu - kazino, jaht-klub i restoran - u odmaralitu Pampulja, koje zavrava etiri godine kasnije, ostvarujui na njima fluidnost koja je odredila dalji razvoj ak i samog Le Korbizjeovog rada.Nimajerova sopstvena kua druga i najotmenija koju je gradio za sebe zauzima dramatinu lokaciju izmeu dva visoka brda, sa izuzetnim pogledom niz strminu. Nimajer se odluuje da zatiti te vizure obezbeujui njihovo sagledavanje iz skoro svake pozicije u enterijeru. Ovo je zahtevalo velike staklene povrine, zasenene dubokim krovnim prepustima radi obezbeenja vidljivosti, i naravno, minimalnu unutranju podelu. etiri spavae sobe i njihov predprostorsu ba kako treba rasporeene u donjem nivou, useenom u brdo, pa tako njihov krov postaje podloga po kojoj se boravak i terasa pruaju u vidu slobodne transformacije Misovog Paviljona u Barseloni.Na prvi pogled, osnova kue vie podsea na apstraktno slikarstvo Hansa Arpa ili Huana Miroa nego na graevinu. Kontinualna, izlomljena kriva linija koja naznaava krov, naizgled neodreeno vijuga oko slobodno rasporeenih krivih i pravih povrina. Plitak luk formira mesto za trpezarijski sto mogue podseanje na Misovu kuu Tugendhat - a potom se lomi u slobodnu cik-cak formu koja se gubi u pejsau, nalik misterioznoj preistorijskoj slici na kamenu. Nepravilanpetougao iscrtan debelom crnom linijom zapravo je masivna, iva stena, koja iskae iz slobodne forme bazena, slui kao potporni stub i kao u japanskim kuama stoji kao minijaturna predstava okolnih prirodnih formi. Iza kue, tropske biljke iscrtavaju mnogo vijugavije linije iz kojih krov, iznenada, izranja kao masivna gromada. Baldahin, kako Nimajer kae, se bolje slae sa okolinom, nego sa osnovom koju pokriva.

Neki raniji posetioci iz Evrope su pronali vezu izmeu dva nivoa ba u njihovoj nepovezanosti i kvalitetu svakoga posebno. Odbijajui istrajno doslednost pravoverne moderne aritekture i odgovarajui direktno na forme iz prirode - voen apstraktnom umetnou -Nimajer je dostigao nenadmano jedinstvo sa okolinom. Kua i bata su nerazdvojive ovu drugu je projektovao njegov prijatelj Roberto Burle Marks, jedan od najveih majstora moderne umetnosti.Za Nimajera su organske forme, koje su svoj najuverljiviji izraz nale upravo u ovoj kui, u jednakoj meri imale nacionalno i prirodno znaenje. Prav ugao nije ono to me privlai, objanjavao je kasnije, niti teka i nefleksibilna prava linija, koju je stvorio ovek. Ono to mene privlai je slobodna i senzualna kriva - kriva koju mogu da pronaem u planinama moje zemlje, u vijugavim tokovima njenih reka i na telu voljene ene. U ovoj kui, on je pomerio slobodnu osnovu do novih dometa slobode, gde ba zbog te njene uglaene prefinjenosti, oseamo i prizvuk atmosfere primitivnog sklonita: kao viziju zemaljskog raja u kome je se sa prirodom ivelo kao sa blinjim, a ne kao sa suparnikom.

Richard Weston Key Buildings of the Twentieth CenturyPrevod: Ivana MakiPrevod priredio: Dragan ivkovi

Muzej savremene umetnosti Karakas, Venecuela, 1954.

Nimajer i ozelinjo Kubiek pre poetka radova na Braziliji

Predsednika palata Alvorada Brazilija, 1957.

Vrhovni sud Brazilija, 1958.

Katedrala Brazilija, 1958.

Vei deo hrama je pod zemljom, a 16 krikastih nosaa prekrivenih zastakljenom elinom mreom ine krov koji je i korpus i nadzemni deo crkve. Blizu ulaza su etiri statue koje nazivaju Evanelisti.

Trg Tri sile Brazilija, 1958.

Sedite vlade Brazilija, 1958.

Ministarstvo Pravosua Brazilija, 1957.

Palata Itimarati, MIP Brazilija, 1962.

Sedite KP Francuske Pariz, 1967.

Izdavaka kua Mondadori Milano, 1968.

Damija Alir, 1968. Drutveni centar Alir, 1968.

Univerzitet Alir, 1969.

Paviljon Bobinji, 1972. Kulturni centar Avr, 1972.

Aerodrom Brazilija, 1965. projekat Muziki centar Rio de aneiro, 1968. projekat

Hotel Nacional Rio de aneiro, 1968. projekat

Sambodrom Rio de aneiro, 1983.

CIEPS Rio de aneiro, 1987-2000.

Spomenik Latinskoj Americi Sao Paolo, 1987.

Muzej savremene umetnosti Niteroi, 1991.

Muzej oveka Brazilija, 1994.

Kapela nae Gospe Brazilija, 1991.

Panteon Brazilija, 1991.

TV toranj Rio de aneiro, 1994.

Narodno pozorite Niteroi, 2007.

Kulturni centar Goiania, 2009.

Gradski auditorium Ibirapuera, 2010.

Za svet u razvoju oslanjanje na vaee stilove u arhitekturi zapadne civillizacije nije nikada imalo posebnih ni materijalnih ni istorijskih posledica po graditeljsku tradiciju, ivot i radne navike ljudi. Moderna arhitektura, meutim, je dola sa sopstvenim, ali jeftinim tehnologijama, sa multinacionalnim korporacijama i ideologijom i za vrlo kratko vreme, irei se iz SAD i Evrope, izmenila sliku sveta u kojoj se do tada ivelo. Gradovi irom sveta lie jedni na druge kao jaje jajetu, tradicija se potiskuje, a u mnogim sredinama je prihvatanje modernizma pitanje statusnog simbola nacije.Znaajan izuzetak od ovog pravila je delo meksikog arhitekte Luisa Baragana.Posle burnih godina Revolucije (1910-20.) Meksiko je krenuo putem traenja sopstvenog modernog identiteta i kao to je u mnogim sredinama to bio sluaj zvanina politika je prvo poela sa izmenom lica zemlje uz uverenje da e se tako izmeniti i due ljudi. Deo arhitekata se priklonio Ar-deko stilu, a deo je bio za Internacionalnistil kao zgodniji za velike javne graevine. Sredina 1930, meutim, donosi reakciju na modernizam, a Baragan i jo nekolicina se okreu lokalnoj tradiciji, jednostavnosti, jakim bojama i ravnim, neukraenim zidovima karakteristinim za meksika sela. Smetajui iste geometrijske forme u bazene pune mirne vode, u kojima se kao u ogledalima odraava okolina, vegetacija, ivotinje i ljudi, Baragan stvara dela potpuno razliita od ljateih, mainizovanih kua Internacionalnog stila.

Luis BarraganGvadalahara, 1902 1988, Meksiko siti

Za svoje delo, Baragan je 1980. godine dobio Prickerovu nagradu (Pritzker Prize for architecture) koja se smatra Nobelom u arhitekturi. Govor koji je odrao na dodeli, aktuealn je danas kao i tada:

Alarmantno zvui kada shvatite da su publikacije posveene arhitekturi proterale sa svojih stranica rei Lepota, Inspiracija, Magino, Oaranost, Opinjenost, a isto tako i ideje poput Spokoj, Tiina, Privatnost, Zauenost. Sve one su se, meutim, ugnezdile u mojoj dui i mada nisam sasvim siguran da sam ih iskoristio na pravi nain u svome radu, one nikada nisu prestajale da budu moje zvezde vodilje.Religija i Mit. Nemogue je razumeti Umetnost u svoj njenoj istorijskoj slavi bez priznavanja religiozne duhovnosti i mitskih korena koji nas vode samom razlogu postojanja fenomena stvaralatva. Bez jednog ili drugog ne bi bilo ni egipatskih piramida niti onih koje su ostavile stare meksike civilizacije. Da li bi postojali grki hramovi i gotske katedrale? Da li bi arobna

uda Renesanse i Baroka uopte nastala?I sa druge strane, da li bi se ritualne igre tzv. primitivnih kultura razvile? Da li bi mi danas bili naslednici neiscrpnog umetnikog blaga celokupne svetske batine? Bez tenje Bogu naa planeta bi bila alosni otpad runog.Iracionalna logika sadrana u mitovima i istinskom religioznom iskustvu bila je izvor stvaralakih procesa u svim vremenima bilo gde na svetu. Ovo su rei moga dobrog prijatelja Edmunda OGormana i sa ili bez njegove dozvole, ja sam ih ovom prilikom prisvojio.

Lepota. Nesavladiva potekoa pred kojom se nau filozofi kada valja definisati ovu re predstavlja nedvosmislen dokaz njene neiskazive misterije. Lepota govori kao prorok od trenutka kada je ovek prvi put ostavio ili skrio svoju poruku na neki od bezbroj naina kojima se tim povodom slui: tetovirajui se, birajui koljke za nevestinu ogrlicu ili, opet, u prividno izlinoj ari na svakodnevnom alatu ili kuhinjskom priboru, da ne govorim o hramovima i palatama i ak, u naim danima, u industrijskim proizvodima moderne tehnologije. Ljudski

ivot lien lepote nije vredan da se tako zove. Tiina. U vrtovima kua koje sam projektovao, uvek sam nastojao da ostvarim unutranje, blago mrmorenje tiine, a u mojim fontanama njeno pevuenje.Samoa. Samo kroz intimno druenje sa samoom ovek moe pronai sebe. Samoa je dobro drutvo i moja arhitektura nije za one koji je se plae ili je se klone.Spokoj. Spokoj je veliki i stvarni protivotrov za muku i strah, a danas, vie nego ikada, arhitekta ima obavezu da obezbedi njegovo prisustvo u domu ma kako on bio raskoan ili skroman. Kroz moja dela uvek sam nastojao da postignem spokoj, ali i pazio da ga ne ponitim upotrebom neodgovarajue palete ili sredstava. Radost. Kako bilo ko moe da zaboravi na radost. Duboko verujem da umetniko delo dostie perfekciju tek kada u sebi sadri tiinu, radost i spokoj.

2.- Kua Leon Gvadalahara, 1928.

1 2

3 4

5

1.- Kua Harper de Garibi Gvadalahara, 1928.

3.- Deiji vrti Gvadalahara, 1929.4.- Restauracija kue za Baragane apala, 1931.

5.- Restauracija kue Gvadalahara, 1932.

Sedam vrtovaMeksiko siti i San Angel, 1940-44.

Kua Suarezapultepek, 1937.

Stambena zgrada Meksiko siti, 1936-40.

Kua Vilasenjor San Angel, 1940.

El Pedregal, Preparcelacija predgraaSan Angel, Meksiko siti 1945-50.

Kua Lopez San Angel, 1950.

Baraganova kua i studioLuis Baragan, 1902-87.Meksiko Siti, Meksiko; 1947-48.

Roen u Gvadalahari 1902. godine, Luis Baragan se, pre nego to e se okrenuti arhitekturi, spremao za graevinskog inenjera. A onda je 193132. otputovao u Evropu, sreo Le Korbizjea i vratio se kui odluan da se bavi modernom arhitekturom. Otvorio je biro u Meksiko Sitiju, da bi samo osam godina kasnije, poto je izveo tridesetak projekata u duhu Internacionlnog stila, objavio da se povlai iz posla. Stekao je veliko imanje i posvetio se njegovom sreivanju, razvijajui seriju meusobno povezanih ograenih vrtova sa jednom ili dve kue, od ije je prodaje zaradio dovoljno da pone sa radovima na sopstvenoj kui.Spolja gledano, kua i studio Baragan deluju zatvoreno i neupadljivo, kao anonimna pojava u istom takvom susedstvu. Ali kada se naete iznutra, ambijent je jedinstven. Tu ima poneeg od elemenata panskog Kolonijalnog stila, neto vie ivih boja tradicionalne meksike arhitekture, i u njegovoj geometrijskoj jednostavnosti -Internacionalnog stila. Ali upravo ova sinteza je jednistvena. Baraganova kua je i kompozicija od soba, pa po tome ona moda najvie podsea na Raumplan Losove (Adolf Loos) kue Miller, iako joj stilski nije bliska. Zidovi su od betonskih blokova u betonskom ramu, grubo malterisani i obojeni jakim bojama ija je jaina i tekstura istaknuta indirektnim osvetljenjem. Jedini drugi vidljivi materijali su potporne borove grede, iroke podne daske i ploice od vulkanskog kamenja na stepenicama i podu dvorita.Dnevna soba gleda na glavni vrt sa zidovima obraslim puzavicom kao isekom divlje prirode. Vrt se vidi kroz ogroman prozor, podeljen tankim prozorskim prekama u obliku krsta, naglaskom religiozne note, dodajui granici izmeu enterijera i vrta mistini kvalitet. Baragan je vrt ostavio prazan i, navodno, nikada vie u njega nije nogom kroio,

elei da dopusti prirodnim procesima rastenja i raspadanja da se neometano odvijaju.

uti zid podupire granitno stepenite u holu kojim se ide do spavaih soba, a sa sprata malo stepenite vodi ka vrtu na krovu. Baragan je zidove oko njega podigao 6 godina poto se uselio, 1954. godine, pa je ovaj apstraktni, skoro nadrealni svet danas otvoren samo ka nebu. Ideja je, jasno, tota dugovala Le Korbizjeu, a prostor je ograen obojenim zidovima - krem i terakota, ljubiasto i crveno - razliitih visina, presecanih visokim blokovima pokrivenih glatkim cementom. Pod svetlom manje jakim od meksikog bilo bi nezamislivo da boje ak i na najboljim fotografijama ne gube nita od estine. Kao i Andova (Tadao Ando) mnogo kasnije nastala kua Koino, Baraganov dom je projektovan kao odbrana od sve uurbanijeg i nepredvidivijeg sveta. Zidovi stvaraju tiinu govorio je i zatien njima, mogao je da se suoi sa ivotom. Iskreni katolik, Baragan je verovao u iskupljujuu mo lepote i prihvatao samou kao neophodan odgovor na stanje u kome se ovek nalazi. Njegova kua je bila i demonstracija njegovih stavova o vremenu kao i o luksuzu da se ono troi u misaonom nedelanju; o povrinama koje registruju njegovo mirno prolaenje taloenjem patine to je potpuna suprotnost zagaenju istim povrinama mainskog perioda Internacionalnog stila, koje treba da odaju utisak nepromenljivosti i bezvremenosti; i konano o kui koja treba da ima sposobnost da se menja i prilagoava njegovim potrebama i idejama. Tako je, na primer, krst iskupljenja na prozoru dnevne sobe bio jedna od njegovih poslednjih intervencija, iji vanvremenski oblik stoji nasuprot stalnim promenama vrta, koji je Baragan davno prepustio sudbini. Utvrenje spram uznemirujue buke savremenog ivota, Baraganova kua je bila vie proivljavana nego projektovana, pa pedeset godina nakon to je napravljena i dalje pretstavlja smelu kritiku ideje da se stambena zgrada moe svesti na industrijski proizvod ili na hladno umetniko delo.

Richard Weston Key Buildings of the Twentieth CenturyPrevod: Ljubica Tvrdii ALU 04/285Prevod priredio: Dragan ivkovi

Kua Galvez San Angel, 1955.

Kapucinski manastir Tlalpan, 1952-55.

Kapucinski manastir Tlalpan, 1952-55.

Kule satelitskog grada Meksiko siti, 1957.

Las Arboledas, Preparcelacija predgraaMeksiko siti, 1958-61.

Las Arboledas, Preparcelacija predgraaMeksiko siti, 1958-61.

Los Clubes, Preparcelacija predgraaMeksiko siti, 1963-64.

Los Clubes, Preparcelacija predgraaMeksiko siti, 1963-64.

Los Clubes, Preparcelacija predgraaMeksiko siti, 1963-64.

San KristobalLuis Baragan, 1909-88.Meksiko Siti, Meksiko, 1968.

Opisati Luisa Baragana kao meksikog Modernistu je nepotpuno poto se time gubi iz vida sutinski kvalitet njegovog dela, a posebno njegovih poznih radova. On je, naime, voleo autentinu, domau arhitekturu svoje domovine njene debele zidove, male prozore i neureene bate onoliko koliko je bio i pod velikim uticajem Le Korbizjea, ije delo je prouavao putujui po Francuskoj 1932. Ove dve tenje dosledno su predstavljene na privatnim kuama i vrtovima koje je projektovao u Gvadalahari dvadesetih godina, kao i na stambeno-poslovnim zgradama projektovanim u Meksiko Sitiju tridesetih godina. Posle drugog svetskog rata, od ovih voica nastaje njegov lini stil za koji kritiari esto koriste epitete kao emotivan, nadrealan i mitski. Kua San Kristobal i ergela porodice Folke Egerstrom, u predgrau Meksiko Sitija, dobar su primer za to.ak i mesto na kome je smetena kua deluje nadrealno. Stanovi za ljude su smeteni odmah pored stanova za konje, osnove se odraavaju jedne u drugima, kao da nema sutinske razlike izmeu ove dve vrste ivotinja. Kua za ljude je kompozicija kubinih, malterisanih oblika na kojima su izbueni kvadratni prozori, a koju ulazni hol deli u dva glavna bloka. Unutranjost nije posebno znaajna; najzanimljiviji je odnos izmeu spoljanjih i unutranjih prostora. Tako, recimo, dnevna soba kroz veliki prozor po celoj visini, gleda preko padoka na sever, ali je takoe i uskim jednokrilnim vratima povezana sa savreno kvadratnim unutranjim dvoritem sa tri strane zatvorenim visokim zidom. Spoljni prostor, izmeu kue i puta, je podeljen dugim jednostavnim zidom, na vrt sa jedne strane i pomono dvorite sa druge. Veranda sa ravnim krovom, sa batenske strane zida, prua hlad kupaima na bazenu, sa june strane.

Na iroj, severnoj strani imanja, slian raspored se ponavlja u veoj razmeri pogodnoj za konje, ali se ovaj put umesto graninog zida pojavljuje niz tala naslonjenih leima jedna na drugu, veranda ima krov pokriven indrom, a bazen deluje monumentalno sa vodopadom, koji u luku izbija iz otvora u debelom krvavo-crvenom zidu. Arhitektonska temperatura je znatno poveana. Sve je nalik pozornici spremnoj za neku dramu elemenata.Deo kue za ljude po kompoziciji potsea na ambar, ali zahvaljujui visokom debelom zidu, okantno roze boje, asocijacije su sve, samo ne poljoprivredne. To je pozadina na kojoj posmatramo prelepe punokrvne pastuve, vezane za dva velika direka pobijena u sreditu padoka. Dui, nii i jookantnije roze ofarban zid, prua se du zapadne strane padoka, sve do kue. Naspram bazena za konje, dva otvora na ovom zidu vode na malo polje za njihovo istravanje. Baragan je voleo konje i oigledno je da, na neki mitski nain, konji za njega predstavljaju jedan vid ljudskosti. I malo koja arhitektura je, poput ove, sa jednom takvom idejom komunicirala tako nedvosmisleno. Kua za ljude je ofarbana neutralno, u pasivnu krem boju; seksi crvene, ruiaste i ljubiaste su ostavljene za prostor kojim dominiraju konji. No, San Kristobal se verovatno da tumaiti i kao jedna kua za dve ivotinje, konja i jahaa - spojene u jedno.

Colin Davies Key Houses of the Twentieth CenturyPrevod: Ljubica Tvrdii ALU 04/285Prevod priredio: Dragan ivkovi

Kua Giljardi Takubaja, 1976.