Modul: „HIV/AIDS stigma i diskriminacija”

Nastavni plan i program i materijal za edukaciju trenera

Autori programa: Mr sc. med. prim. dr Mila PaunićProf. dr Slavenka Janković

Ciljevi programa:

Usvajanje potrebnih znanja u vezi epidemiologije, etiopatogeneze, toka i prognoze HIV infekcije,

dobijanje jasne predstave o tome koja ponašanja i koje situacije predstavljaju rizik za prenos HIV-a, a koje ne,

razumevanje pojmova stereotip, predrasude, stigma i diskriminacija, posebno u oblasti HIV/AIDS-a,

razvijanje veština za prepoznavanje i smanjivanje stigme i diskriminacije, prihvatanje različitosti, razumevanje procesa savetovanja i testiranja na HIV uz svesnost da postoji mogućnost

da svako od nas bude HIV pozitivan, sticanje znanja i razvijanje veština za rad sa pacijentima koji žive sa HIV-om, razvijanje empatije prema osobama koje žive sa HIV-om i AIDS-om, razumevanje problema sa kojima se HIV pozitivni pacijenti susreću, negovanje nediskrimininatorskog odnosa prema osobama koje žive sa HIV-om, prepoznavanje i kritički osvrt na diskriminaciju osoba koje žive sa HIV-om, a koja je

prisutna u medijima, sticanje veština za razgovor o mogućim načinima i metodma prevencije dalje

transmisije HIV-a (pozitivna prevencija).

1

PLAN I PROGRAM EDUKACIJE

R. br. VREME TEMA/AKTIVNOST METOD

1. 2 časa Osnovne karakteristike HIV infekcije Radionica

2. 3 časa Epidemiologija, etiopatogeneza, tok i prognoza HIV infekcije, vrste testova, principi lečenja

PP prezentacije i interaktivna diskusija

3. 1,5 čas „Rizik ili ne”/ istine i zablude Radionica

4. 1 čas „Priče iz našeg komšiluka“ Radionica

5. 1,5 čas „Pogledaj u oči svojim predrasudama“ Radionica sa igranjem uloga

6. 3 časa Da li razumemo i da li razlikujemo pojmove: stereotip, predrasude, stigma i diskriminacija, posebno u oblasti HIV/AIDS-a – stavovi i osećanja

PP prezentacije i interaktivna diskusija, primeri iz prakse – stavovi

7. 1,5 čas „Krivo ogledalo“ – Kad sam bio/bila drugačiji/ drugačija

Radionica sa igranjem uloga

8. 1,5 čas Stigma i diskriminacija – autentične priče i primeri iz prakse

primeri iz prakse

9. 2 časa Dobrovoljno, poverljivo savetovanje i testiranje na HIV (DPST), uloga DPST-a u smanjenju stigme

PP Prezentacija i Interaktivna diskusija

10. 1,5 čas Da li sam HIV+/-? Kako želim da mi saopšte rezultat?

Radionica

11. 1 čas Dobio/la sam pismo HIV pozitivne osobe Radionica

12. 1 čas Video materijal – sa diskusijomFilm „Dečak koji se stideo“

Projekcija filma

13. 1,5 čas Uloga medija u prevenciji (ili pojačavanju) stigme i diskriminacije osoba koje žive sa HIV-om

Radionica

14. 1 čas Pol i rod – rodne (ne)jednakosti Radionica

15. 1 čas Koncept vulnerabilnosti PP prezentacija

16. 1 čas Sve može izgledati dvojako – prikaz studije slučaja

Studija slučaja

17. 1 čas Pacijent sa HIV-om u mojoj ordinaciji Kratka debata i PP prezentacija

18. 1 čas Koliko se mi sami borimo protiv „tabua” stereotipa, koliko otvoreno govorimo sa našim pacijentima o bezbednom seksu i pravilnoj upotrebi kondoma?

Diskusija, prezentacija pravilne upotrbe kondoma

19. 1 čas Prevencija sagorevanja PP prezentacija

20. 2 časa Sve što do sada nismo pomeuli, a smatramo da je važno – diskusija

Diskusija

2

DETALJAN OPIS AKTIVNOSTI

Tema/aktivnost 1: Osnovne karakteristike HIV infekcije

Cilj aktivnosti/očekivani ishodi:Polaznici treninga treba da steknu osnovna znanja o HIV AIDS-u (osnovne karakteristike HIV infekcije)

Metod rada:Radionica

Potreban materijal: Odštampana tabela „Osnovne karakteristike HIV infekcije” koja se nalazi u Spisku priloženih materjala uz edukaciju kao Prilog br. 1.

Opis aktivnosti:Polaznici se podele u nekoliko grupa (3 do 5 osoba) i svim grupama se da po jedan list papira sa iskopiranom tabelom „Osnovne karakteristike HIV infekcije“ gde je napisano 16 tvrdnji. Zadatak svake grupe je da upiše u date kolone – da li se sa svakom od ovih tvrdnji slaže ili ne, sa napomenom da se mogu pisati i komentari (u rubrici „komentar“) u situacijama kada se grupa delimično slaže, a delimično ne.Za popunjavanje tabele je predviđeno 10 – 15 minuta. Nakon što su polaznici popunili tabelu voditelj radionice otvara diskusiju o istinitosti tvrdnji o HIV/AIDS-u i PPI koje su date grupama. Jedna po jedna grupa diskutuje i to tako što svaka grupa bira među sobom voditelja, koji čitа pitanje po pitanje, grupe naizmenično odgovaraju – svaka na po jedno pitanje, redom kako su poređane tvrdnje. Svaki se odgovor stavlja na diskusiju ostalim grupama. Voditelj ove radionice ima zadatak da dopuni odgovore tamo gde to učesnici nisu uspeli u potpunosti da urade i koriguje pogrešne odgovore (Videti Prilog br. 2 sa tačnim odgovorima i komentarima u Spisku priloženih materjala za edukaciju).

Tema/aktivnost 2: Epidemiologija, etiopatogeneza, tok i prognoza HIV infekcije, vrste testova, principi lečenja

Cilj aktivnosti/očekivani ishodi: učesnici treba da steknu šira epidemiološka znanja o HIV infekciji, etiopatogenezi, o samom virusu, replikaciji, testovima, dijagnostici, toku infekcije, principima lečenja i prognozi HIV infekcije.

Metod rada:PP prezentacija i interaktivna diskusija

Potreban materijal: kompjuter (lap-top) i video bim; handout, PP prezentacije

Opis aktivnosti: Za ovu aktivnost je potrebno pročitati teorijski prilog koji je u Spisku priloženih materjala uz edukaciju dat kao Prilog br. 3.

Tema/aktivnost 3: „Rizik ili ne”

Cilj aktivnosti/očekivani ishodi:Polaznici treninga treba da dobiju jasnu predstavu i da prepoznaju situacije koje predstavljaju ili ne predstavljaju rizik za prenos HIV-a (i drugih polno prenosivih infekcija)

3

Metod rada:Radionica

Potreban materijal: Kartice sa situacijama koje predstavljaju rizično i nerizično ponašanje (Prilog br. 4 )Papiri formata A4 sa natpisima „RIZIK“ i „BEZ RIZIKA“

Opis aktivnosti.:

Učesnicima se podele kartice iz Priloga br 4, uz instrukciju: Dobili ste kartice na kojima su navedeni neki postupci i ponašanja koji mogu ili ne mogu dovesti do HIV infekcije ili neke druge polno prenosive infekcije. Vaš zadatak je da ih, u odnosu na to da li po vašem mišljenju ta aktivnost predstavlja rizik za prenos HIV-a, stavite pored papira na kome piše RIZIK ili pored papira na kome piše BEZ RIZIKA.

Zatim se prati šta učesnici rade, pomaže se umereno i kada su sve kartice smeštene na odgovarajuće mesto, potrebno je zamoliti jednog (ili nekoliko) dobrovoljaca da pročitaju tekst sa kartica. Čita se jedna po jedna kartica i svaka se prodiskutuje – da li je na pravom mestu i zašto. Pomažete i dajete objašnjenja ukoliko je potrebno.

U Prilogu br. 4A data su objašnjenja uz osnovni „paket“ kartica koje predstavljaju rizik i kartica koje ne predstavljaju rizik za prenos HIV-a i drugih polno prenosivih infekcija

Na kraju, kada se sve kartice pročitaju i objasne, sumira se radionica uz konstataciju koje su to najčešće zablude koje se pojavljuju u vezi sa rizikom za polno prenosive infekcije i HIV i ohrabrenje polaznika da slobodno iznesu nedoumice ili pitaju za neku od situacija koje nisu navedene u ponuđenim karticama.

Tema/aktivnost 4: „Priče iz našeg komšiluka“

Cilj aktivnosti/očekivan ishodi: razumevanje povećane vulnerabilnosti (ranjivosti) mladih koji nemaju kome da se obrate za pomoć, savet ili razgovor i prepoznavanje značaja otvorene komunikacije, posebno sa mladima, o temama i pitanjima koja se odnose na njihovo seksualno zdravlje.

Metod rada:Radionica

Potreban materijal: Odštampan tekst „Priče iz našeg komšiluka“ (Prilog br. 5)

Opis aktivnosti: Za ovu aktivnost je potrebno pročitati tekst koji je u Spisku priloženih materjala uz edukaciju dat kao Prilog br. 5 Svaku priču je, nakon čitanja, potrebno pojedinačno prokomentarisati, a zatim sagledati šta je to zajedničko za sve tri priče.

U vođenju diskusije mogu se postaviti sledeća pitanja:

Kako se oseća mlada osoba iz ove priče? Zašto se tako oseća (neraspoložena, tužna, uplašena...)? Ko bi mogao da joj pomogne? Koje su prepreke? Gde vidite izlaz i rešenje? Šta predlažete?

U zaključku, treba naglasiti da je posebno važno shvatiti koliko je teško breme koje mladi često nose, koliko im je teško da dođu do nas – zdravstvenih radika – da nam se obrate, da sa nama podele svoje brige, strahove i dileme, jer najčešća reakcija okoline je osuda, nerazumevanje i/ili stigma. Sa mladima koji imaju ili su u riziku da dobiju neku od PPI i HIV posebno se pažljivo mora raditi i pokazati im da su zaista dobrodošli.

4

Tema/aktivnost 5: „Pogledaj u oči svojim predrasudama“

Cilj aktivnosti/očekivani ishodi: učesnici treba da shvate da ne postoji osoba koja nema predrasuda, da je važno da ih otkrijemo – da postanemo svesni svojih predrasuda i da je potrebno da radimo na njihovom smanjivanju

Metod rada:Radionica / igranje uloga (role play)

Potreban materijal:Tekst – za svaku ulogu iz priloga uz radionicu „Pogledaj u oči svojim predrasudama“

Opis aktivnosti: Za ovu aktivnost je potrebno odigrati situaciju koja je opisana u tekstu koji se u Spisku priloženih materjala uz edukaciju nalazi u Prilogu br. 6.Prethodno je potrebno zamoliti polaznike da se javi 5 dobrovoljaca za igranje uloga po tekstu koji je dat kao Prilog br. 6. Voditelj daje uputstva „glumcima“ i nekoliko minuta da pripreme svoje uloge. Zatim daje kratak uvod i čita/opisuje situaciju koja je data u tekstu Priloga br. 6 a zatim prepušta „glumcima“ da odigraju svoje (u tekstu opisane) uloge.Nakon odigranog role play-a voditelj aktivnosti poziva sve participante da učestvuju u diskusiji i da zajedno dođu do zaključka – da svako od nas ima predrasude u umerenoj, manjoj ili možda većoj meri i da za neke od njih uopšte i ne zna / nije svestan. Važno je raditi na otkrivanju sopstvenih predrasuda, suočavanju sa njima, sagledavanju njihove opravdanosti i angažovati se u smislu mogućnosti promena.

Tema/aktivnost 6: Da li razumemo i da li razlikujemo pojmove: stereotip, predrasude, stigma i diskriminacija , posebno u oblasti HIV/AIDS-a

Cilj aktivnosti/očekivani ishodi: Učesnici treba da razumeju i prepoznaju primere za pojmove: stereotip, predrasuda, stigma i diskriminacija. Potrebno je shvatiti razlike između ovih pojmova i njihovo pravo značenje, posebno kada govorimo o HIV infekciji i osobama koje žive sa HIV-om.

Metod rada: PP prezentacija i interaktivna diskusija

Potreban materijal: kompjuter (lap-top) i video bim, handout, PP prezentacijA

Opis aktivnosti: Za ovu aktivnost je potrebno pročitati teorijski prilog koji je u Spisku priloženih materjala za edukaciju dat kao Prilog br. 7.

Tema/aktivnost 7: „Krivo ogledalo“ / Kad sam bio/bila drugačiji/drugačija

Cilj aktivnosti/očekivani ishodi: Učesnici treba da postanu svesni koliko je važno prihvatiti osobe koje su po nečemu različite od drugih i koliko je teško kada vas neko zbog neke različitosti ne prihvata, stigmatizuje i/ili diskriminiše

Metod rada: Radionica

5

Potreban materijal: Upitnik – prilog uz radionicu „Krivo ogledalo“ (upitnik br. 8)

Opis aktivnosti: Učesnici se podele u grupe po troje i svаkа trojkа dobijа po jedаn upitnik „Krivo ogledаlo" (videti prilog br. 8) dа popuni i prodiskutuje. Zаdаtаk je (u upitniku je nаvedeno) dа svаkа trojkа otkrije: а) po jednu stvаr:osobinu, kаrаkteristiku, preferenciju, kojа im je svimа zаjedničkа, b) po jednu stvаr kojа je rаzličitа zа svаkog člаnа trojke i c) dа se svаki člаn trojke priseti neke situаcije iz svog životа kаdа je po nečemu bio rаzličit od ljudi u svom okruženju i zbog togа se nije osećаo prijаtno ili su gа drugi tretirаli nа nаčin koji mu nije prijаo. Po popunjаvаnju upitnikа pozivаju se dobrovoljci dа opišu/pročitaju svoju situаciju pod c). i da opišu kаko su se tаdа osećаli. Voditelj radionice krаtko zаključuje dа nаm je iskustvo rаzličitosti i neuklаpаnjа u svoju okolinu zbog togа svimа zаjedničko, sаmo su rаzličiti rаzlozi zаšto se svаko od nаs ponekаd tаko osetio.Za ovu aktivnost je potrebno iskopirati dovoljan broj upitnika za sve polaznike (upitnik koji dat kao Prilog br. 8)

Tema/aktivnost 8: Stigma i diskriminacija – autentične priče i primeri iz prakse

Cilj aktivnosti/očekivan ishodi: Polaznici treba da sami prepoznaju i ispričaju situacije u kojima su prepoznali stigmu i diskriminaciju u svojoj praksi (ili praksi kolega u svom okruženju), posebno u vezi osoba koje žive sa HIV-om. Takođe, da se upoznaju sa autentičnim pričama i događajima koji su se desili ljudima koji žive sa HIV-om iz literature koja je njima dostupna.

Metod rada: Radionica

Potreban materijal: autentične priče HIV pozitivnih pacijenata (najbolje iz grada/zemlje/ sredine u kojoj se obavlja edukacija) bilo u pisanoj formi ili usmeno prepričane/prenete od strane voditelja radionice).

Opis aktivnosti: Za ovu aktivnost je potrebno da se participanti prisete situacija u kojima je neko od pacijenata ili osoba koje žive sa HIV-om bio diskriminisan ili stigmatizovan i da ih prenesu celoj grupi. Takođe, voditelji radionice će upoznati grupu sa autentičnim pričama i događajima koji su se desili ljudima koji žive sa HIV-om (iz literature koja je dostupna).

Tema/aktivnost 9: Osnovno o dobrovoljnom poverljivom savetovanju i testiranju na HIV (DPST)

Cilj aktivnosti/očekivani ishodi: Učesnici treba da steknu osnovna znanja o dobrovoljnom poverljivom savetovanju i testiranju na HIV, DPST-u, jednoj od najefikasnijih i najprijateljskijoj preventivnoj aktivnosti gde je glavna komponenta aktivnosti savetovanje.

Potrebno je posebno objasniti proces savetovanja pre testiranja gde je učesnicima potrebno objasniti šta je sve potrebno za uspostavljanje adekvatnog kontakta sa klijentom/pacijentom uz objašenje same procedure savetovanja i testiranja na HIV, procene postojanja rizika za

6

HIV infekciju kroz objašnjenje mogućih puteva prenosa HIV-a, procenu klijentovog znanja o HIV/AIDS-u, adekvatne informicije o HIV testiranju i o značaju dobijenih rezultata. Potrebno je posebno objasniti termin „period prozora” i ograničenja rezultata testa. Zatim detaljno objasniti proceduru savetovanja posle testiranja, uz objašnjenje kako dati podršku klijentu u suočavanju sa pozitivnim rezultatom testa. Kako pomoći kljentu da pronađe osobe sa kojima će da podeli znanje o svom HIV statusu i koje će ga podržati u suočavanju sa HIV-om. Gde i kako ga uputiti na medicinsku, psihosocijalnu i ostale vrste pomoći.

Metod radaPP prezentacija

Potreban materijal: kompjuter (lap-top) i video bim, handout, PP prezentacija

Opis aktivnosti: Za ovu aktivnost je potrebno pročitati teorijski prilog koji je u Spisku priloženih materjala uz edukaciju, dat kao Prilog br. 9.

Tema/aktivnost 10: Da li sam HIV+/-: Kako želim da mi saopštite rezultat

Cilj aktivnosti/očekivani ishodi:Stavljanjem u ulogu HIV+ osobe (ili potencijalno HIV+ osobe) potrebno je kod učesnika razviti empatiju i razumevanje za osobe koje žive sa HIV-om/AIDS-om. Ovom radionicom se snažno prenosi i shvata u kolikom se stresu nalazi osoba koja je imala neki rizik i očekuje rezultate testa, a ujedno se podiže svest o o potencijalno rizičnim situacijama za prenošenje HIV-a u kojima se može naći svaka osoba.

Metod rada: radionica

Potreban materijal: flip chart i flomasteri ili tabla i krede, ceduljice sa „reaktivnim“ i „nereaktivnim“ rezultatima HIV testa.

Opis aktivnosti: Svi učesnici treba da stanu u krug, a iza njih treba da ima dovoljno mesta da može da se prođe. Trener zatim objašnjava da će ih zamoliti da zatvore oči, da će on ići iza učesnika i u jednom trenutku će dodirnuti neku osobu po ramenu. Ta osoba će zapravo predstavljati za ovu priliku „HIV pozitivnu osobu“. Kada trener zamoli učesnike da zažmure, on počinje da kruži oko učesnika. Pošto (neočekivano) kruži 3, 4 ili više krugova, kod učesnika se budi nestrpljenje, raste napetost, iščekivanje, strah: da li ću to biti baš ja? Kada dotakne jednu osobu, ona tada „postaje HIV+“.

Zatim svi treba da otvore oči. Dalje instrukcije ohrabruju polaznike da se međusobno rukuju. Prva HIV+ osoba treba da zagrebe dlan osobe sa kojom se rukuje („upoznaje“), a zatim osobe kojoj je dlan zagreban treba dalje da se rukuje i pri sledećem rukovanju da ponovi tu radnju. Jasno se naglašava da postoji mogućnost da se odbije rukovanje. Posle dva minuta aktivnost se prekida i na jednu stranu prelaze svi oni koji su ogrebani (potencijalno HIV+ tj. oni kod kojih je postojala mogućnost da postanu HIV+ jer su imali „rizičano ponašanje“ – zagreban dlan), a na drugu stranu oni koji nisu bili zagrebani (takvih je obično veoma malo). Voditelj/ka dobija povratnu informaciju od učesnika – kako su se osećali dok su iščekivali rezultat testa (dodir ruke po ramenu), a kako kada su zagrebani. Sve se zapisuje na flip chart (ili na tablu). Sve što će se napisati zapravo preslikava ono što se dešava u duši osobe koja čeka rezultate i koja je možda pozitivna – kako se oseća osoba koja je dodirnuta (koja je dobila HIV+ rezultat) ili kako se osećaju oni koji su zagrebani u toku rukovanja.

7

U toku diskusije treba naglasiti da je bila jasno data informacija da su mogli da odbiju rukovanje („rizično ponašanje“), a da su ipak izabrali da se rukuju (uticaj grupe, okruženja i sl.).Aktivnost se nastavlja pitanjima upućenim onima koji su bili zagrebani – da li žele da dođu na savetovanje i testiranje. Najveći broj onih koji su „bili u riziku“ najčešće želi da se savetuje i testira. Posle „imaginarnog“ savetovanja „stižu“ rezultati i trener drži „rezultate“ za one koji su potencijalno HIV+ i svakog pojedinačno pita kako želi da mu saopšti rezultat (da mu da papir da sam pročita ili da mu kaže usmeno). Kada učesnici „saznaju rezultate“, moderator pojedinačno pita svakog učesnika: „Kako se osećate?“ i zapisuje odgovore na flip chart. Jedan broj onih koji su zagrebani treba da ima negativan rezultat, a otprilike jedna četvrtina zagrebanih treba da ima pozitivan rezultat. Sa svima se porazgovara o tome kako su se osećali kada su dobili rezultate.Zatim se kod onih koji su bili HIV+ „radi potvrdni (Western blot test)“ i svi dobijaju negativne rezultate uz objašnjenje da su prvi rezultati bili lažno pozitivni, a da bi se svi na kraju radionice dobro osećali, „saopštava se“ našoj prvoj HIV+ osobi da je i ona zapravo negativna (radilo se o grešci – „bili su zamenjeni uzorci krvi“ pa ni ona nije mogla nikome da prenese HIV u grupi jer je HIV negativna).Trener završava igru objašnjenjem da ovako najčešće NIJE u stvarnosti, da je ovo igra u kojoj je iz psiholoških razloga važno da svi na kraju budu negativni (važno je da se na kraju svi dobro osećaju i da ne budu opterećeni ovom, za mnoge, veoma teškom igrom).

Tema/aktivnost 11: Dobio/la sam pismo HIV pozitivne osobe

Cilj aktivnosti/očekivani ishodi:Ovom radionicom se kod učesnika razvija nediskrimininatorski odnos prema osobama koje žive sa HIV-om i razvija se empatija prema njima.

Metod rada: radionica

Potreban materijal: Autentična pisma osoba koje žive sa HIV-om (Prilog br. 10)

Opis aktivnosti: Voditelj/ka radionice podeli učesnike u tri grupe i najavi da će svaka grupa dobiti po jedno autentično (istinito) pismo od HIV+ osobe (videti prilog br 10). Sva pisma sadrže stvarne reči HIV+ osoba upućene mladima. Opisuju slučajeve diskriminacije i stigmatizacije, blago, ali eksplicitno i pozivaju na podršku. Zadatak svih grupa je da pročitaju pisma i da diskutuju u okviru svojih grupa, a da zatim na plenumu iskažu svoje mišljenje, kada će svi zajedno prodiskutovati sadržaj pisama.

Tema/aktivnost 12: Film „Dečak koji se stideo“ sa diskusijom nakon emitovanja

Cilj aktivnosti/očekivani ishodiUčesnicima treba emitovati video matrijal koji ima „životnu“ priču iz realnog života, sa ciljem da polaznici shvate da se HIV može dogoditi svakome uz prepoznavanje i razumevanje ključnih tačaka i pronalaženje „najpodesnijih preventivnih pristupa i puteva“ do mladih.

Metod rada:Emitovanje video materijala i diskusija

Potreban materijal: kompjuter (lap-top), zvučnici i video bim; CD sa filmom

Opis aktivnosti – Nakon emitovanja filma – diskusija.8

Tema/aktivnost 13: Uloga medija u prevenciji (ili pojačavanju) stigme i diskriminacije osoba koje žive sa HIV-om

Cilj aktivnosti/očekivani ishodi: Prepoznavanje i kritički osvrt na diskriminaciju osoba koje žive sa HIV-om koja je prisutna u medijima (članci, prilozi) / posebno u svetlu rodne nejednakosti, i sticanje veštine odupiranja ovakvim medijskim „pritiscima”.

Metod rada: Radionica uz PP prezentaciju jednog autentičnog članka iz dnevne štampe i interaktivna diskusija

Potreban materijal: Članak iz novina (dat u prilogu za ovu radionicu – Prilog br.11)

Opis aktivnosti: Za ovu aktivnost je potrebno da voditelj aktivnosti (ili neko od participanata) pročitata članak – tekst koji je objavljen u jednom dnevnom listu (dnevnim novinama), a koji je u Spisku priloženih materjala dat kao Prilog br. 11. Nakon pročitanog teksta potrebno je analzirati ga po delovima i u celini, uz asistenciju voditelja aktivnosti.Zaključak bi bio da ovakvi tekstovi doprinose povećavanju sitgme i diskriminacije prema HIV pozitivnim osobama, učvršćuju stereotipe i stvaraju ili produbljuju rodnu nejednakost.

Tema/aktivnost 14: Pol i rod – rodne (ne)jednakosti

Cilj aktivnosti/očekivani ishodi: Rаzumevаnje znаčenjа pojmovа „pol” i „rod”, prepoznavanje stereotipa u vezi sa rodom i kritičkа аnаlizа mitovа i zаbludа o polu i rodu.

Metod rada: Radionica

Potreban materijal: flip čart, papir i mаrkeri ili tabla i krede

Opis aktivnosti: Voditelj radionice nа tаbli/papiru nаcrtа tri kolone. U zaglavlju prve kolone ispisuje reč „ženа”. Učesnici trebа dа nаvedu što više аtributа (osobinа, sposobnosti i ulogа) koji se nаjčešće povezuju sа ovim pojmom. Verovаtno će se pojаviti brojni stereotipovi (koji su kulturаlno obojeni) i ideje uslovljene ličnim predrаsudаmа i predubeđenjimа. Voditelj radionice zаpisuje sve što je rečeno, bez komentаrа.

Zаtim u zaglavlju treće kolone ispisuje reč „muškаrаc” i nа isti nаčin vodi mozgаlicu. Ukoliko se dogodi dа učesnici zа neki od polovа ne nаvedu nijedаn pozitivni ili nijedаn negаtivni аtribut, voditelj će ih dopisаti kаko bi obe kolone sаdržаle i pozitivne i negаtivne atribute (nа primer zа žene dа su osetljive, а zа muškаrce dа su hrаbri). Voditelj, takođe, dodаje i biološke kаrаkteristike zа obа polа (npr. dojke, brаdа, penis, vаginа, spermа, menstruаcijа, menopаuzа...), ukoliko već nisu nаvedene.

Nakon ovog dela, voditelj preko nаslovа prve kolone lepi pаpir nа kojem piše „muškаrаc”, а preko nаslovа treće kolone lepi pаpir nа kojem piše „ženа”. Učesnici kroz diskusiju trebа dа odrede dа li muškаrci mogu dа imаju аtribute (kаrаkteristike i ponаšаnjа) koji su prethodno pripisаni ženаmа i obrnuto. One аtribute zа koje se smаtrа dа ne mogu dа vаže zа obа polа vаspitаč prepisuje u srednju kolonu i njoj dаje nаziv „pol”.

Nije neophodno dа se svаki termin posebno diskutuje, ali trebа prodiskutovаti svаki termin koji je prepisаn u srednju kolonu. Može se očekivаti dа će se rаzviti diskusijа u vezi sа nekim аtributimа, аli jedаn od ciljevа ove аktivnosti jeste dа se pokаže i to kаko ljudi pripisuju rаzličitа znаčenjа većini kаrаkteristikа koje su rodno determinisаne. U zаvršnom komentаru

9

voditelj radionice nаglаšаvа kаko stereotipovi o ženаmа i muškаrcimа mogu dа ogrаničаvаju potencijаle osobe dа u potpunosti rаzvije svoje kаpаcitete. Prihvаtаjući tаkve stereotipove, osoba ogrаničаvа svoje аkcije i uloge – npr. muškаrci se ustručаvаju dа rаde „ženske poslove” (kаo što je odgаjаnje dece), а žene se retko opredeljuju zа preuzimаnje ulogа koje se trаdicionаlno smаtrаju muškim (inžinjerstvo, pilotirаnje i sl.). Osobа može dа pokаzuje kvаlitete koji se obično povezuju sа njenim polom i dа uživа u tome аli je, tаkođe, veomа vаžno dа onа može dа donosi potpuno sаmostаlno odluke o tome štа će rаditi u svom životu.

Jednа od idejа je i dа se sа učesnicimа proаnаlizirаju, npr. slike iz čаsopisа, reklаme ili imidži nekih jаvnih ličnosti. Pitаnjimа koje osobine imа(ju) ovа devojkа(e) ili mlаdić(i)? Štа su njihovi ciljevi/ stil životа? Participanti će brzo doći do skupa „tipično ženskih” i „tipično muških” osobinа koje se plаsirаju kroz medije. Tаkođe, mogu dа se аnаlizirаju i poruke koje oni/one dobijаju u svojoj okolini i porаzgovаrа s njima čemu teže u formirаnju svog rodnog identitetа.

Tema/aktivnost 15: Koncept vulnerabilnosti

Cilj aktivnosti/očekivani ishodi: Učesnici treba da razumeju šta predstavljaju termini „vulnerabilnost”, „vulnerabilan”, „posebno osetljiv”. Neophodno je da razumeju da postoje populacije koje su pod povećanim ili visokim rizikom za HIV, odnosno da kod njih prepoznaju povećanu vulnerabilnost, tj. ranjivost, osetljivost i sledstven rizik za HIV infekciju.

Metod rada: PP Prezentacija i interaktivna diskusija

Potreban materijal: kompjuter (lap-top) i video bim, handout, PP prezentacija

Opis aktivnosti: Posle PP prezentacije potrebno je otvoriti diskusiju – koliko pripadnici vulnerabilne populacije posećuju naše zdravstvene ustanove i koliko im je prilagođen/dostupan pristup uslugama.

Tema/aktivnost 16: Sve može izgledati dvojako – prikaz studije slučaja

Cilj aktivnosti/očekivan ishodi: Polaznici treba da prepoznaju koliko je važno dosegnuti populaciju u visokom riziku za HIV, sagledati brojne prepreke i pronaći rešenje koje će biti u najboljem interesu korisnika/klijenta/pacijenta.

Metod rada: Prikaz studije slučaja

Potreban materijal: Tekst studije slučaja biće predstavljen participantima na samoj edukaciji jer se radi o materijalu koji je sa naznakom „poverljiv materijal koji se ne sme štampati i distribuirati” zbog poverljivih informacija o pacijentima i opisanim specifičnim situacijama koje su u tom materijalu iznete, a koje mogu otkriti identitet pacijenata.

Opis aktivnosti: Čitanje studija slučajeva uz diskusiju

10

Tema/aktivnost 17: Pacijent sa HIV-om u mojoj ordinaciji

Cilj aktivnosti/očekivani ishodi: Učesnici treba da prepoznaju specifičnosti u radu sa pacijentima koji žive sa HIV-om, da razumeju njihove strahove, brojna pitanja, probleme na koje nailaze... da postoji naglašena potreba za holističkim pristupom, uz jasnu poruku da to što je ispred njih osoba koja živi sa HIV-om ni na koji način ne umanjuje empatiju, zainteresovanost i angažovanje lekara, niti menja njihov odnos.

Metod rada: Debata, PP prezentacija i interaktivna diskusija

Potreban materijal: kompjuter (lap-top) i video bim, handout, PP prezentacija

Opis aktivnosti: Posle PP prezentacije potrebno je otvoriti diskusiju – o ličnim iskustvima participanata u radu sa HIV pozitivnim pacijentima

Tema/aktivnost 18: Koliko se mi sami borimo protiv „tabua” stereotipa... koliko otvoreno govorimo sa našim pacijentima o bezbednom seksu i pravilnoj upotrebi kondoma?

Cilj aktivnosti/očekivani ishodi: Osvešćivanje po pitanju koliko naši lični stavovi i postojanje „tabu tema” utiču na naš svakodnevni rad i koliko nas sputavaju u radu u oblasti seksualnog zdravlja.

Metod rada: Diskusija, prezentacija pravilne upotrbe kondoma

Potreban materijal: Muški kondomi, ženski kondomi, dentalne krpice, lubrikanti

Opis aktivnosti: Za ovu aktivnost je potrebno otvoriti diskusiju – gde korisnici zdravstvenog sistema i naši pacijenti mogu dobiti ispravne i potpune informacije o seksualnom zdravlju, bezbednim seksualnim tehnikama i pravilnoj upotrebi kondoma? Svakako da su to zdravstveni radnici, pre svega lekari, ali je pitanje koliki je broj zdravstvenih radnika koji u praksi sa svojim pacijentima otvoreno i bez ustezanja govore o seksualnom zdravlju i demonstriraju pravilnu upotrebu kondoma.Za ovu aktivnost je potrebno pročitati prilog uz ovu temu koji je dat kao Prilog br. 12.

Tema/aktivnost 19: Prevencija sagorevanja

Cilj aktivnosti/očekivani ishodi:Učesnici treba da steknu znanja i veštine za prepoznavanje hroničnog stresa koji može da se pretvori u sindrom izgaranja (pregorevanja), posebno kod medicinskih radnika koji u toku svog posla doživljavaju stres za stresom, najčešće kao rezultat svakodnevnog napornog rada sa ljudima, njihovim brigama i problemima, sa bolešću i tugom. Takođe, poseban stres mogu izazvati i sopstvena osećanja, nelagodnost, strah i predrasude koji mogu imati veze sa HIV-om. Važno je da nauče da prepoznaju stres, da pokušaju da ga eliminišu i tako spreče pojavu „burn out“ sindroma.

Metod rada: PP prezentacija

Potreban materijal: kompjuter (lap-top) i video bim, handout, PP prezentacijaOpis aktivnosti: Za ovu aktivnost je potrebno pročitati teorijski prilog koji je u Spisku priloženih materjala uz edukaciju dat kao Prilog br. 13.

11

MATERJAL ZA EDUKACIJU

PRILOG br. 1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE HIV INFEKCIJE

R.b Tvrdnja Tačno Netačno Komentar

1. Sida i HIV (virus humane imunodeficijencije) su jedno isto

2. Sida je neizlečiva

3 HIV se prenosi samo seksualnim kontaktom

4. Druge polne infekcije povećavaju rizik od HIV-a

5. Siguran seks je moguć

6. Verovatnoća da se dobije HIV infekcija je jednaka za sve

7. Sve krvne procedure su rizične

8. Sida se najsigurnije utvrđuje testom

9. HIV infekcija se prenosi sa majke na plod

10. Lako je prepoznati osobu koja ima HIV

11. HIV napada crvena krvna zrnca

12. Vakcina protiv HIV-a ne postoji

13. HIV živi u krvi, semenoj tečnosti, vaginalnom sekretu

14. Samo su homoseksualci pod rizikom

15. Čim HIV dospe u krv razvija se sida

16. HIV je vrlo otporan u spoljnoj sredini

12

PRILOG br. 2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE HIV INFEKCIJE (tačni odgovori)

1. Sida i HIV su jedno isto NETAČNO

HIV je oznaka za virus humane imunodeficijencije a sida označava krajnji stadijum HIV infekcije i predstavlja brojna zarazna oboljenja i tumore koji se javljaju kao posledice imunodeficijencije.

2. Sida je neizlečiva TAČNO Kada se virus HIV ugradi u genom domaćinove ćelije nema načina da se iz njega izbaci.

3. HIV se prenosi samo seksualnim kontaktom

NETAČNO

Seksualni kontakt predstavlja prirodni i najvažniji put prenošenja ali se infekcija može preneti i putem krvi, koriščenjem iste igle više narkomana ili od zaražene majke na plod (vertikalno prenošenje).

4. Druge polne infekcije povećavaju rizik od HIV-a

TAČNO Druge polne infekcije oštećuju sluzokožu polnih organa što znatno olakšava prodor virusa u organizam.

5. Siguran seks je moguć TAČNO Redovna upotreba kondoma praktično onemogućuje infekciju

HIV-om kao i uzročnika drugih, polno prenosivih infekcija.

6. Verovatnoća da se dobije HIV je jednaka za sve

NETAČNO

Iako praktično svi ljudi mogu biti inficirani HIV-om, postoji veoma mali broj ljudi (manje od 1 na milion) koji su rođjeni sa genskim defektom i nedostaje im jedan bitan protein (preko koga se HIV vezuje pri ulasku u ćeliju), te ove osobe ne mogu da se inficiraju HIV-om. Važnije od pitanja „Da li je verovatnoća da se dobije HIV jednaka za sve?“ jeste pitanje „Da li je rizik za dobijanje HIV infekcije jednak za sve?“. Odgovor je NIJE, jer se rizik višestruko povećava rizičnim ponašanjem.

7. Sve krvne procedure su rizične NETAČNO

Davanje krvi za transfuziju ili laboratorijske analize je bez rizika. Rizični su krvno bratimljenje, tetovaža ili pirsing, ako se rade sa nesterilnim instrumentima kao i upotreba iste igle pri uzimanju droge više osoba.

8. Sida se najsigurnije utvrdjuje testom NETAČNO

Testom se utvrdjuje prisustvo HIV-a, odnosno da je osoba inficirana. (Već smo napomenuli da je sida samo manifestni - krajnji stadijum HIV infekcije.)

9. HIV infekcija se prenosi sa majke na plod

TAČNO Sa inficirane majke HIV se može preneti na plod tokom trudnoće ili prilikom porođaja i putem dojenja.

10. Lako je prepoznati osobu koja ima HIV NETAČNO

HIV infekcija, po pravilu, protiče ili bez simptoma ili sa netipičnim simptomima, tako da ni osoba koja je zaražena ne sumnja na HIV infekciju.

11. HIV napada crvena krvna zrnca NETAČNO HIV napada bela krvna zrnca koja se zovu T-limfociti.

12. Vakcina protiv HIV-a ne postoji TAČNO

Vakcina protiv HIV-a ne postoji jer HIV poseduje sposobnost da pri svakom ciklusu umnožavanja promeni svoju gensku strukturu te imuni sistem ne može da ga pamti, što je bitan uslov za dobijanje efikasne vakcine.

13. HIV živi u krvi, semenoj tečnosti vaginalnom sekretu

TAČNO Ćelije u kojima se razmnožava HIV nalaze se u krvi, semenoj tečnonosti muškarca i vaginalnom sekretu u žena.

14. Samo su homoseksualci pod rizikom

NETAČNO

Pod rizikom su svi koji primenjuju nezaštićen seksualni odnos, odnosno ne upotrebljavaju kondom bez obzira da li su homo, hetero ili biseksualci i da li primenjuju vaginalni, analni ili oralni seks.

15. Čim HIV dospe u krv razvija se sida NETAČNO

Od zaražavanja HIV-om do razvoja infekcija i tumora koji karakterišu sidu može proći od više meseci do više godina, u proseku, prema dosadašnjim saznanjima, oko 7 godina. Zaraženi nema nikakvih znakova oboljenja ali može da seksualnim ili krvnim putem zarazi druge osobe.

16. HIV je vrlo otporan u spoljnoj sredini NETAČNO

HIV je veoma osteljiv na visoke temperature (na 100 Co

momentalno biva uništen) i na sva oksidaciona sredstva, kao što su preparati hlora (npr. varikina i sl.). Svi deterdženti, kao i 70% alkohol, ga uništavaju. Otporan je na niske temperature kao i ultravioletno i jonizujuće zračenje.

13

PRILOG br. 3

Epidemiološke karakteristike HIV infekcije, etiopatogeneza, transmsiija, tok i prognoza

AIDS (engleski Acquired Immune Deficiency Syndrome) ili SIDA (francuski Syndrome d¢ Immunodeficience Acquise) ili sida (na srpskom) znači sindrom stečenog gubitka imuniteta (gubitka sposobnosti imunološke odbrane). Ujedno, sida predstavlja poslednji i najteži stadijum HIV infekcije.Sindrom predstavlja skup simptoma i znakova oboljenja koji se kod HIV infekcije javljaju zbog gubitka imunološke odbrane organizma. Ovaj skup simptoma i znakova oboljenja ne mora da se ispoljava uvek u punom obimu. U nekim slučajevima ispoljava se samo jedan (npr., slabljenje tj. gubitak na težini), a u nekim slučajevima više njih (npr., zapaljenje pluća, gubitak na težini, otok limfnih žlezda, pojava tumora na koži i unutrašnjim organima i drugi). Stečeni gubitak sposobnosti imunološke odbrane znači da je neki uzročnik onemogućio imuni sistem da se efikasno brani i da savlada invaziju mikrobioloških činilaca koji kod zdravih ljudi ne dovode do ispoljavanja oboljenja.

Kako je sve počelo?

Centar za kontrolu bolesti (CDC) u Atlanti, u SAD, 5. juna 1981. godine definisao je pojavu novog, do tada nepoznatog oboljenja (kasnije nazvanog) AIDS. Petog juna 1981. godine lekari u Los Anđelesu otkrili su u grupi naizgled zdravih, mladih ljudi, težak oblik zapaljenja pluća prouzrokovan jednim parazitom (mikroorganizmom Pneumocystis carinii), koji je do tada takvo oboljenje izazivao samo kod osoba koje su imale oštećen imunološki odbrambeni sistem. Iste te, 1981. godine lekari u Njujorku su zapazili kod nekoliko mladih, dotle potpuno zdravih ljudi, pojavu Kapoši sarkoma, jedne vrste raka kože, koji se, takođe, javlja kod osoba kojima je smanjen imunološki odbrambeni sistem. Za obe ove grupe bilo je karakteristično da su sve obolele osobe bili mlađi muškarci, homoseksualne orijentacije. Međutim, vrlo brzo su se među obolelima našle osobe oba pola, svih seksualnih orijentacija, zatim osobe koje su intravenski korisnici psihoaktivnih supstanci, kao i primaoci krvi, pre svega hemofiličari (hemofilija je bolest koju karakteriše nedostatak jednog krvnog faktora koji omogućava normalno zaustavljanje krvarenja i zbog toga se moraju dobijati transfuzije, odnosno faktor koji nedostaje). Sve ovo upućivalo je na činjenicu da se ovo novo oboljenje prenosi seksualnim putem ili putem krvi.Virus koji izaziva ovo oboljenje otkriven je 1983/84. godine i nazvan je HIV (Human Immunodeficiency Virus). Savremena saznanja jasno ukazuju da je HIV ušao u ljudsku populaciju preko inficiranih primata SIV-om. (SIV je virus imunodeficijencije kod primata - majmuna).

Osobine virusa

Virus humane imunodeficijencije (HIV) pripada familiji retrovirusa. Neotporan je u spoljnoj sredini i lako se uništava svim dezinfekcionim sredstvima, posebno onim koja su na bazi hlora.Iako je virus otkriven 1983/84. godine, naučnici su iz zamrznutih seruma osoba koje su umrle dve decenije pre njegovog zvaničnog otkrića izolovali virus side i utvrdili da je on postojao i sredinom prošlog veka. Mnoge pretpostavke, nagađanja i proizvoljna tumačenja o poreklu virusa, dugo godina su budile znatiželju i maštu javnosti o najmisterioznijim načinima nastanka ovog virusa. Srećom, ta nagađanja konačno su naišla na stručne demantije, jer savremena saznanja jasno ukazuju da su HIV1 i HIV2 u ljudsku populaciju ušli preko inficiranih primata i sa sigurnošću odbacuju tvrdnju da je HIV veštački napravljen.

14

Klinička slika HIV infekcije

Ulazak virusa u organizam najčešće ne izaziva neke vidljive promene.Međutim, kod oko 10–20% inficiranih, dve do šest nedelja od infekcije mogu se zapaziti nespecifični znaci oboljenja koji u mnogome podsećaju na bolest zvanu infektivna mononukleoza. Povećanje telesne temperature udruženo je sa povećanjem površnih limfnih žlezda, zapaljenjem ždrela, bolovima u mišićima i osipom po koži koji može da liči na osip koji se viđa kod malih boginja. U tom periodu, po pravilu, se ne mogu dokazati antitela koja su specifična za HIV i koja se najčešće mogu dokazati 4 do 8 nedelja nakon infekcije. Ovaj period se zbog toga naziva period prozora i karakteriše ga postojanje infekcije i inficirana osoba je sposobna da prenese virus drugoj osobi, a uobičajeno testiranje ne otkriva prisustvo antitela. Veoma retko, kod nekih osoba serokonverzija (pojava antitela u krvi) se otkriva tek 12 do 16 meseci posle infekcije.

Iz stadijuma primarne infekcije prelazi se u stadijum asimptomske serokonverzije, kada mogu da se dokažu antitela na HIV, a ne postoje nikakvi znaci koji bi ukazivali da je osoba inficirana HIV-om. Ovaj stadijum može da traje godinama i on predstavlja, epidemiološki gledano, „najpogodniji” period za dalje prenošenje virusa, jer se inficirana osoba oseća sasvim zdravom i, najčešće, nije ni svesna da je inficirana.

Klinički simptomi se javljaju u proseku tek posle nekoliko godina (7, 10, 12 pa i više godina) od infekcije, mada se retko, kada postoje i druge infekcije, pre svega, polno prenosive infekcije, oni mogu ispoljiti i posle nekoliko meseci od infekcije. Često, u želji da se sve navedeno shvati, kažemo: „HIV ne ubija inficirane”. On onemogućava normalnu imunološku odbranu uništavajući CD4 T limfocite i na taj način omogućuje da veliki broj uslovno patogenih i patogenih mikroorganizama dovede do teških infekcija i tumora koji se veoma teško leče i koji na kraju dovode do smrti. Specifičnost strukture virusa HIV, načina umnožavanja i menjanja njegove strukture prilikom svakog umnožavanja predstavljaju glavnu prepreku u iznalaženju efikasne vakcine za suzbijanje HIV infekcije.Može se reći da za sada ne postoji mogućnost da se stvore uslovi za medicinsku prevenciju infekcije HIV-om i da svi dosadašnji pokušaji dobijanja efektivne vakcine nisu dali pozitivne rezultate.

Prenošenje HIV infekcije

U našoj sredini osnovni način prenošenja HIV infekcije je seksualni kontakt. To je prirodni način prenošenja i predstavlja najveći problem u sprečavanju širenja infekcije. U spermi HIV pozitivnog muškaraca, kao i u vaginalnom sekretu žena koje su inficirane, nalazi se veliki broj ćelija inficiranih HIV-om. Može se smatrati da je dovoljno da jedna ćelija inficirana HIV-om prodre u organizam i dođe do limfnih organa i da dovede do infekcije HIV-om sa svim opisanim posledicama.Pored seksualnog načina prenošenja HIV infekcija se može preneti krvlju (najčešće upotrebom istog šprica za intravensko unošenje psihoaktivnih supstanci) i tokom trudnoće, porođaja i dojenja novorođenčadi (ukoliko je majka HIV pozitivna).Prenošenje preko transfuzije krvi ili krvnih derivata svedeno je na minimum, jer se i krv, kao i tkiva i organi za transplantaciju uzimaju samo od osoba koje nisu inficirane HIV-om. U našoj zemlji od 1987. godine zakonski je regulisana kontrola svih produkata krvi, tkiva i organa na HIV. Međutim, ukoliko bi neko dobrovoljno dao krv u periodu prozora, postojala bi mogućnost ovakvog načina transmisije jer se ELISA testovima (koji se svuda u svetu koriste kao rutinski testovi) ne bi mogla detektovati antitela kojih još nema u dovoljnoj količini u perifernoj krvi. Zato je važno naglasiti da je veoma dobro i izuzetno humano dobrovoljno dati krv, ali zavodi za transfuziju nisu mesta za proveravanje HIV statusa. Za tu aktivnost postoje specijalizovani

15

centri i savetovališta koji vrlo profesionalno rade dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV.

HIV INFEKCIJA SE NE PRENOSI: rukovanjem, korišćenjem istih prostorija (kancelarija, škola, soba za stanovanje, ordinacija…), korišćenjem telefona, kompjutera, drugog pribora zajedničke upotrebe, korišćenjem zajedničkog pribora za jelo, korišćenjem istog pribora za piće, spavanjem u istom krevetu, grljenjem i ljubljenjem, korišćenjem istog kupatila, peškira, kupanjem u bazenu, ubodima insekata itd.

Mogućnost lečenja HIV/AIDS-a

SIDA je veoma teška bolest za koju trenutno ne postoje ni mogućnost sprečavanja vakcinacijom, ni mogućnost potpunog izlečenja. Ono što je medicina za sada postigla, jeste produžetak asimptomatskog perioda HIV inficiranih i produžetak života obolelih od AIDS-a, veoma moćnim (ali često i veoma toksičnim) lekovima. Upotrebom ovih lekova uspelo se da se asimptomatska faza infekcije HIV-om znatno produži i da se znatno duže održi potrebni nivo CD4 T limfocita za odbranu od oportunističkih infekcija i tumora. Time je životni vek osoba koje žive sa HIV-AIDS-om znatno produžen.Danas se upotrebljava veći broj lekova, najčešće u kombinaciji više lekova istovremeno – tri ili četiri (ova terapija se zove: visoko aktivna antiretrovirusna terapija – skraćenica je: HAART terapija).

Testovi na HIV

Testiranje na HIV za sada se sprovodi u laboratorijama pomoću ELISA testova 3. ili 4. generacije (Combo) kojima se određuje prisustvo antitela na HIV tip 1 i HIV tip 2 u krvi i/ili antigena p 24 – zove se KOMBINOVANI TEST – COMBO TESTO, koji se već široko koristi u većini laboratorija u našoj zemlji. Test je u osnovi kvalitativni test kojim se utvrđuje samo prisustvo antitela na HIV ali ne i tip HIV-a, pa samim tim ne pravi razliku između HIV 1/2 tipa ili između prisustva antitela i antigena.

Osetljivost (ili senzitivnost) jednog testa predstavlja sposobnost testa da stvarno identifikuje prisustvo antitela, odnosno antigena u datom uzorku, tj. da stvarno zaraženi uzorak HIV pozitivne krvi preporzna kao takav. Dakle, ako je osetljivost jednog testa 100%, to znači da će svaki uzorak krvi u kojem postoje anti HIV antitela ili neki od HIV antigena tim testom sigurno biti otkriven kao HIV pozitivan.

Specifičnost testa se odnosi na to koliko seronegativnih uzoraka krvi stvarno identifikuje kao negativne. To znači, da ukoliko je specifičnost testa 99% od 1000 uzoraka krvi koji u sebi ne sadrže antitela na HIV, deset njih će biti identifikovani kao pozitivni (lažno pozitivni). Ovde se zapravo najčešće radi o prepoznavanju antitela koja donekle liče na anti HIV antitela.

Ostali testovi na HIV koji se koriste su:

ELISA/EIA (enzime-linked immunosorbent assay) – najviše korišćeni test za otkrivanje anti HIV antitela u serumu pacijenta, koji koristi princip vezivanja anti HIV antitela pacijenta za HIV antigene koji se nalaze u reagensu. U slučaju reaktivnog uzorka, korisno je proveriti ga drugim testom koji koristi i virusne antigene (Combo – Ag-At test), a zatim potvrditi Western blot testom.

16

BRZI TEST (Rapid Test) razvijen je zbog potrebe da se izbegne skupa aparatura, dugo čekanje na rezultat, zatim za terenski rad za populacije do kojih je teško dopreti, kao što su intravenski korisnici droga, komercijalni seksualni radnici, deca ulice, muškarci koji imaju brze seksualne odnose sa muškarcima i sl. Sem toga, kod brzog testa se rezultat dobije za najčešće 10 do 30 minuta od momenta kada se uzme uzorak na testiranje. Pozitivan test se očitava po aglutinaciji, u obliku linije, mrlje ili tačke u zavisnosti od formata testa. Senzitivnost i specifičnost poslednje generacije brzih testova je približno ista kao kod ELISE. Slobodna prodaja brzih testova u apotekama, koji se reklamiraju i koriste kao „kućni testovi” ne predstavlja dobro rešenje, jer je svakoj osobi koja saznaje svoj rezultat na HIV, potrebna podrška i svako testiranje je potrebno da bude praćeno i savetovanjem, a s druge strane testiranje na HIV u kućnim uslovima ne doprinosi sveukupnim naporima za sprečavanje i suzbijanje širenja HIV-a.

WESTERN BLOT. Ovaj test je dizajniran da otkrije veći broj anti-HIV antitela i svaka zemlja ima svoj kriterijum po kome se, na osnovu broja otkrivenih različitih vrsta anti HIV antitela, test proglašava potvrdnim. U najvećem broju zemaja je potrebno da postoje najmanje tri vrste anti HIV antitela da bi se test definitivno proglasio pozitivnim. Western blot test je neophodan potvrdni test, ukoliko je ELISA test pozitivan. On ili potvrđuje ili odbacuje pozitivnost ELISA testa.

HIV P-24 antigen test. Ovaj esej meri količine slobodnih virusnih proteina (p-24) prisutnih u plazmi ili supernatantu tkivne kulture, a ponovo se koristi kasnije za praćenje napretka HIV oboljenja. Danas se retko izvodi sam test, već u kombinaciji sa otkrivanjem antitela kao ELISA COMBO test.

PCR (Polymerase Chain Reaction) test je uveden u kasnim 80-im, te predstavlja veliki dijagnostički napredak u mnogim oboljenjima, uključujući i HIV infekciju. Ova snažna tehnika može otkriti i pojačati ciljnu DNA ili RNA i kada postoji u vrlo malim količinama – kroz serije dvojnih (binarnih) ciklusa replikacije. Ona takođe ima ulogu u dijagnostici primarne HIV infekcije, ali i kod dokazivanja perinatalne infekcije kod novorođenčadi i dojenčadi. Merenja virusnog opterećenja (viral load) kvantitativnim PCR postalo je standardna procedura za iniciranje, stepenovanje i praćenje odgovora na antiretrovirusnu terapiju.

17

PRILOG br. 4.

ANALNI SEKS POLNI ODNOSI NA ŽURKAMA

SEKSUALNO OPŠTENJE SA VEĆIM BROJEM PARTNERA

„SIGURNI DANI” KAO METOD KONTRACEPCIJE

SEKS SA OSOBOM KOJA KORISTI DROGE

RANI UZRAST STUPANJA U POLNE ODNOSE

VAGINALNI SEKSUALNI ODNOS ORALNI SEKS

MASTURBACIJA SEKSUALNE IGRAČKE

POLNI ODNOS ZA VREME MENSTRUACIJE

KORIŠĆENJE NARKOTIKA ILI KORIŠĆENJE ALKOHOLA

NEREGULARNO KORIŠĆENJE KONDOMA STARIJI I ISKUSAN PARTNER

NEGATIVAN STAV PREMA KORIŠĆENJU KONDOMA

RIZIK ZA BEBU: TRUDNOĆA, POROĐAJ, DOJENJE

18

SEKS SA PARTNEROM O ČIJOJ SE „PROŠLOSTI” NE ZNA

RUKOVATI SE SA HIV POZITIVNOM OSOBOM

VEZA ZA JEDNU NOĆ PRIPADNOST SEKTI

AKUPUNKTURA TETOVIRANJE

SEKSUALNI ODNOS UZ PRAVILNO I NEIZOSTAVNO KORIŠĆENJE

KONDOMAUZDRŽAVANJE OD SEKSUALNIH

ODNOSA

DAVANJE KRVI BUŠENJE UŠIJU

DOĆI U KONTAKT SA ZNOJEM HIV POZITIVNE OSOBE

KORIŠĆENJE TUĐEG PRIBORA ZA HIGIJENU

PLIVANJE U BAZENU PRIMANJE KRVI

DOĆI U KONTAKT SA SUZAMA HIV POZITIVNE OSOBE DUBOK („francuski”) POLJUBAC

DOĆI U KONTAKT SA

19

PLJUVAČKOM HIV POZITIVNE OSOBE OSTATI VERAN JEDNOM

PARTNERU

DOĆI U KONTAKT SA URINOM HIV POZITIVNE OSOBE GRLITI NEKOGA KO IMA HIV

POLJUBAC U OBRAZNEGOVANJE OSOBE KOJA

IMA AIDS

KORISTITI ISTI PRIBOR ZA RAD SA HIV POZITIVNOM OSOBOM

(telefon, kompjuter...)

KAŠLJANJE/KIJANJE HIV POZITIVNE OSOBE ILI OSOBE OBOLELE OD AIDS-a

RADITI U PROSTORIJI SA HIV POZITIVNOM OSOBOM

UJED KOMARCA, BUVE, KRPELJA

PRVI POLNI ODNOS BEZ KONDOMA

SPAVATI U ISTOJ SOBI SA NEKIM KO JE OBOLEO OD AIDS-A

DAVANJE KRVI

20

PRILOG br. 4A

U tekstu je naveden osnovni „paket“ kartica sa opisima ponašanja koja predstavljaju rizik za prenos PPI i HIV infekcije:

ANALNI SEKS. Analni seksualni odnos bez kondoma, bez obzira da li se radi o muškoj ili ženskoj osobi, predstavlja veliki rizik za sve PPI i skoro siguran put prenosa HIV-a, posebno ako postoje povrede čmara (anusa) koje krvare, te je na taj način obezbeđen put semenoj tečnosti (spermi) da brzo prodre u krvotok. Sluzokoža anusa je jako tanka i lako puca, a veliki broj krvnih sudova u ovoj regiji može olakšati ulazak virusa.

SEKSUALNO OPŠTENJE SA VEĆIM BROJEM PARTNERA povećava rizik za infekcije HIV-om i drugim PPI. Međutim, nije samo pitanje broja partnera. Dokazano je da i jedan jedini nezaštićeni polni odnos (seks bez kondoma) sa osobom koja je inficirana HIV-om, može rezultovati infekcijom.

SEKS SA OSOBOM KOJA KORISTI DROGE. Ako je osoba korisnik psihoaktivnih supstanci (posebno ako drogu unosi putem igle i ne koristi svaki put čist, sterilan pribor za ubrizgavanje droge, već pozajmljuje od drugih ljudi), tada je pod rizikom da se inficira HIV-om i drugim krvno prenosivim infekcijama (pre svega, hepatitisom B i C). Imati seksualni odnos sa osobom koja koristi droge na ovaj način je veliki rizik. Droga i alkohol utiču na smanjenu moć rasuđivanja i donošenja ispravnih odluka. Pod uticajem alkohola i droge postoji veća opasnost upuštanja u „nesiguran” seks.

VAGINALNI SEKSUALNI ODNOS bez kondoma predstavlja veliki rizik za prenos HIV-a i drugih PPI zbog mikropovreda, mikrokrvarenja i razmene seksualnih tečnosti.

POLNI ODNOS ZA VREME MENSTRUACIJE. Seks za vreme menstruacije bez kondoma predstavlja veliki rizik za polno prenosive infekcije. Seksualni odnosi generalno nisu preporučljivi za vreme menstruacije.

PRVI POLNI ODNOS BEZ KONDOMA. S obzirom na to da u toku prvog seksualnog odnosa dolazi do defloracije i „rascepa“ himena, kada se praktično napravi veća ili manja povreda, najčešće sa krvarenjem – ovo predstavlja otvoren put (ulazno mesto) za PPI i HIV.

NEREGULARNO KORIŠĆENJE KONDOMA. Kondom je kao zaštita od HIV-a i PPI efikasan samo kada se koristi na ispravan način i pri svakom seksualnom odnosu.

VEZA ZA JEDNU NOĆ. Mala je verovatnoća da se zna šta je sve partner/partnerka u ovakvoj vezi radio ranije, tj. sa kim je bio, da li je uzimao droge, koje su mu navike i da li ima neku polnu infekciju. Svakako da ovakve veze treba izbegavati, ali ukoliko se dogode, kondom je ovde jedini izbor.

POLNI ODNOSI NA ŽURKAMA predstavljaju rizik ukoliko dođe do nezaštićenog seksualnog odnosa (bez upotrebe kondoma).

„SIGURNI DANI“ KAO METOD KONTRACEPCIJE predstavlja sam po sebi nesiguran metod kontracepcije, a za prenos HIV-a i većine PPI predstavlja rizik, jer se u presemenoj tečnosti koja se luči tokom odnosa iz penisa muškarca (količina te tečnosti je individualna) mogu naći uzročnici PPI i tako se preneti.

ORALNI SEKS. Iako analni i vaginalni seksualni odnosi nose mnogo veći rizik za prenošenje HIV-a, za vreme oralnog seksualnog odnosa se može preneti HIV ukoliko partner ima na desnima ili u ustima ranicu ili duboku paradentozu (povlačenje desni i lezije na desnima), pošto se i u spermi i u vaginalnom sekretu kod inficirane osobe nalazi HIV. Za oralni seks se preporučuje korišćenje posebne vrste kondoma za oralni seks (za muškog partnera) ili „dentalnih krpica” za žensku osobu (ukoliko se ne mogu naći u prodaji, može se koristiti i rascepani kondom ili prijanjajuca folija).

21

RANI UZRAST STUPANJA U POLNE ODNOSE. Sluzokoža genitalija veoma mlade osobe (12-15 godina) je fiziološki još nedovoljno zrela za seksualne odnose (ranjivija, propustljivija, nežnija) pa su i mikropovrede (ulazna mesta za uzročnike PPI) češće i lakše. Takodje, pretpostavlja se da će stupajući u ranom uzrastu u seksualne odnose veoma mlada osoba promeniti mnogo više partnera nego da je do prvog seksualnog kontakta došlo u kasnijem uzrastu. Veliki broj i često menjanje partnera predstavljaju rizik.

KORIŠĆENJE NARKOTIKA ILI ALKOHOLA. I kada se droga ne uzima intravenozno (putem igle), već pušenjem, ušmrkavanjem, žvakanjem, utrljavanjem u desni ili na neki drugi način i kada je neko u pripitom ili pijanom stanju postoji rizik da se dobije neka od PPI jer se pod dejstvom droge i alkohola gubi moć rasuđivanja, kritičnosti i razumnog ponašanja. Tada se može desiti bilo koji drugi rizik, najčešće seksualni odnos bez kondoma.

STARIJI I ISKUSAN PARTNER ne mora istovremeno da bude i edukovan u vezi sa prenošenjem PPI i HIV-a. Kada je partner iskusan, to najčešće znači da je imao veći broj partnera (partnerki). Seksualni kontakt sa ovakvom osobom, bez korišćenja kondoma, može predstavljati rizik.

RIZIK ZA BEBU (za HIV infekciju): TRUDNOĆA, POROĐAJ I DOJENJE, kada je mama HIV pozitivna. HIV pozitivna trudnica, ukoliko se ne leči, sa verovatnoćom od 25 do 35% će preneti HIV svojoj bebi: u toku trudnoće, porođaja ili dojenjem (jer se i u mleku nalazi HIV). Ako započne lečenje (HAART – visoko aktivna anti retrovirusna terapija) pri kraju trećeg meseca trudnoće i nakon porođaja ne doji bebu, taj procenat se smanjuje ispod 2%.

PRIPADNOST SEKTI. Neke sekte kao cilj (ili ritual) imaju ponašanja koja spadaju u rizike za PPI i HIV, kao što su grupni seks, „puštanje“ krvi, bratimljenje, intravenozno uzimanje droge preko zajedničkog pribora i sl.

TETOVIRANJE je praksa koja zahteva da se svaki put upotrebi sterilan pribor za tetoviranje. To na mnogim mestima gde se tetovaža radi nije obezbeđeno. Posebno visok rizik postoji za prenos hepatitisa B i C.

AKUPUNKTURA. Akupunkturu ne može svako da primenjuje, već to mora biti, pre svega, stručno lice koje poznaje anatomiju čoveka i koje je posebno obučeno za izvođenje akupunkture. Takva osoba istovremeno zna da igle za akupunkturu moraju biti za svakog pacijenta sterilne, u protivnom postoji opasnost od prenošenja virusa hepatitisa B i C i HIV-a.

BUŠENJE UŠIJU. Ako su igle kojima se buše uši sterilne, nema rizika. Međutim, ako se za bušenje ušiju koristi nesterilna igla, tada postoji opasnost, kao i kod tetoviranja, da se prenesu virusi B i C hepatitisa ili HIV.

KORIŠĆENJE TUĐEG PRIBORA ZA HIGIJENU (brijač, četkica za zube). Iako je generalni rizik za prenošenje infekcije na ovakav način mali, jer svako najčešće ima svoj pribor za ličnu higijenu, ipak, ako se pozajmljuju brijač ili četkica za zube, postoji mogućnost da se dobiju virus hepatitisa B, C ili HIV.

PRIMANJE KRVI generalno, ne predstavlja veliki rizik, jer se svaka krv testira na HIV. Međutim ukoliko je neko dao krv u „periodu prozora“ (vreme koje je neophodno da prođe od momenta infekcije do detekcije antitela – što je oko 2 meseca), u toj krvi još nema antitela na HIV (koja se otkrivaju testovima) i ta krv može „proći” kao negativna, iako u njoj ima virusa.

DUBOK („francuski”) POLJUBAC – predstavlja rizik za prenos virusa B hepatitisa, a za HIV infekciju razmena pljuvačke može nositi rizik samo ako je prisutna i krv osobe koja je HIV pozitivna. Pljuvačka ne sadrži dovoljnu količinu HIV-a da bi dovela do infekcije i ne postoji nijedan zabeležen slučaj prenosa HIV infekcije poljupcem, tj. isključivo pljuvačkom.

Takođe navodimo i osnovni „paket“ kartica sa opisima ponašanja koja ne predstavljaju rizik za prenos PPI i HIV infekcije:

22

UZDRŽAVANJE OD SEKSUALNIH ODNOSA – APSTINENCIJA. Predstavlja siguran način da se ne dobiju PPI ili HIV.

OSTATI VERAN JEDNOM PARTNERU je poželjan i siguran način da se izbegnu PPI i HIV, ukoliko je i drugi partner veran i nema PPI ili HIV. Ovde je važno naglasiti da je kondom potpuno pouzdano sredstvo zaštite od praktično svih PPI i HIV-a, tako da partneri, od kojih je jedan HIV pozitivan, ukoliko koriste kondom pri svakom seksualnom odnosu, u potpunosti štite od infekcije partnera koji je HIV negativan.

SEKSUALNI ODNOS UZ PRAVILNO I NEIZOSTAVNO KORIŠĆENjE KONDOMA. Ovaj oblik ponašanja obezbeđuje maksimum sigurnosti.

PLIVANJE U BAZENU. Voda u bazenima trebalo bi da je hlorisana, a hlorni preparati uništavaju uzročnike PPI i HIV. Ako se radi o nehlorisanoj vodi (jezero, reka), voda će razblažiti bilo koju „infektivnu tečnost“, tako da ne postoji dovoljna koncentracija koja bi dovela do infekcije.

DAVANJE KRVI. Pribor kojim se uzima krv od dobrovoljnih davalaca je sterilan i tako se ne može dobiti HIV niti bilo koja druga PPI.

DOĆI U KONTAKT SA ZNOJEM, URINOM ILI SUZAMA HIV POZITIVNE OSOBE. U svim ovim tečnostima se ne nalazi dovoljna koncentracija virusa HIV-a da bi se mogao na taj način preneti.

RADITI U PROSTORIJI SA HIV POZITIVNOM OSOBOM / KORISTITI ISTI PRIBOR ZA RAD SA HIV POZITIVNOM OSOBOM (telefon, kompjuter...) /GRLITI NEKOGA KO IMA HIV. To sve spada u socijalne kontakte gde apsolutno ne postoji rizik za prenošenje HIV-a. Osobi koja živi sa HIV-om mnogo će značiti pozdrav, zagrljaj, stisak ruke, poljubac...

KAŠLJANJE/KIJANJE HIV POZITIVNE OSOBE ILI OSOBE OBOLELE OD AIDS-a. HIV infekcija nije kapljična infekcija i tako se ne može preneti (HIV ne leti kroz vazduh). Međutim, ako neko u okolini HIV pozitivne osobe ima grip ili neku respiratornu infekciju, to može predstavljati opasnost za HIV pozitivnu osobu i ona se lako može zaraziti.

MASTURBACIJA predstavlja bezbedno seksualno ponašanje. To je dodirivanje sopstvenih (ili partnerovih) genitalija kojim se doživljava zadovoljstvo sa ili bez orgazma, a bez „klasičnog – penetrativnog“ seksualnog odnosa sa drugom osobom. To je normalna pojava, posebno u pubertetu i adolescenciji, a često je prate i seksualne fantazije. Predstavlja bezbedno seksualno ponašanje u još jednom smislu štiti od PPI i od neželjene trudnoće.

Često se upražnjava tzv. uzajamna masturbacija što predstavlja bezbednu tehniku ako na koži nema nikakvih oštećenja/povreda. Međutim, ukoliko postoje oštećenja, „zanoktice”, povrede (rane) na rukama (šakama), potrebno je prethodno ih zaštititi nepromočivim hanzaplastom, gazom, rukavicom ili kondomom.

SEKSUALNE IGRAČKE (vibrator, „dildo”) predstavljaju nerizičnu „seksualnu praksu” za PPI ukoliko su pokrivene kondomom i ukoliko se svaki put kondom menja (za svakog partnera drugi) kao i kada se menja vrsta seksa (analni i vaginalni). Nakon svake upotrebe seksualna igračka se mora oprati deterdžentom i zatim dezinfikovati alkoholom ili nekim dezinfekcionim sredstvom.

23

PRILOG br. 5

Priče iz našeg komšiluka:

Priča 1Zovem se Marijeta, idem u 3. razred gimnazije. Živim u jednom veoma malom gradu

u Srbiji sa roditeljima i starijim bratom. Uskoro ću da napunim 18 godina. Moji roditelji su prosvetni radnici, vrlo su strogi i jako žele da upišem Pravni fakultet.

Ja dosta učim, trudim se da sve postignem, ali do sada sam uglavnom bila vrlo dobra. Sa roditeljima pričam o svemu osim o ljubavnim temama – o simpatijama, ljubavi i seksu. To je u našoj kući tabu tema.

I zato sada želim da vam ispričam šta mi se momentalno dešava u životu i da probam, zajedno s vama, da nađem rešenje.

Već dve godine sam zaljubljena u prelepog momka iz mog komšiluka. On se zove Petar, ima 20 godina i vozač je u jednoj privatnoj firmi. Više od godinu dana se viđamo tajno, jer moji neće ni da čuju za bilo kakvog dečka. Petar insistira da imamo seksualne odnose, jer kaže: „... vučemo se tu preko godinu dana, on neće više da čeka; ili seks ili raskidamo!” A ja, šta ću; ja ga zaista volim, puno ga volim; ne želim da ga izgubim.

I tako, na njegovo insistiranje mi smo „spavali” pre tri meseca ali se to meni nekako nije mnogo dopalo. Verovatno sam bila uplašena, nespremna... ne znam. I plašila sam se trudnoće i da ne dobijem neku bolest. Ali Petar je rekao da ne brinem jer on ima u svemu ovome iskustva, paziće da ne ostanem u drugom stanju – a ne treba nam kondom jer je zdrav – uvek mi kaže „pogledaj kako dobro izgledam, kako sam nabildovan i kako imam bujnu kosu”. Ipak, od pre mesec dana ja imam jak svrab, peckanje i neke plikove na genitalijama. To postaje povremeno neizdrživo. Petar mi je dao jednu kremu da mažem, ali nije mi mnogo bolje. Možda mi malo ublaži svrab i pečenje, ali ti plikovi ne prolaze. Neki su i popucali, pa to strašno boli. Mami ne smem ništa da kažem, Petar misli da sam razmažena, da preterujem, da će to samo od sebe proći; više i nije tako nežan, a ja sam užasno uplašena i tužna. Ne znam šta da radim.

Priča 2Zovem se Ranko, idem u 3. razred gimnazije. Živim u jednom srednje velikom gradu

u Srbiji sa roditeljima i mlađim bratom. Imam 17 godina. Moji roditelji su obični radnici, nisu mnogo strogi, ali kada je škola u pitanju traže da

dam sve od sebe. Ja se baš i ne pretržem od učenja; uglavnom nemam slabih, najčešće sam dobar, ponekad i vrlo dobar. Sa roditeljima ne pričam nikada o simpatijama, ljubavi, seksu. Oni uvek skreću temu na nešto drugo, a mene je blam da ih bilo šta pitam.

Svi moji drugari su već imali po neku devojku. Ja nisam još bio ni sa jednom, onako... nisam imao neku ozbiljnu vezu.

Zato sam jedne noći, pre dve nedelje, sa ortakom iz kraja, posle neke svirke i dobre cuge, pokupio jednu iskusniju žensku sa žurke „da mi skine mrak” i da već jednom vidim kako to izgleda. Ničega se zapravo i ne sećam. Znam da mi je rekla da neće da troši kondome na „početnike” jer ih nema baš mnogo kod sebe. Sećam se samo da sam ... ono ... odlepio.

Ali, ništa se bolje ne osećam sada. Naprotiv. Od pre par dana imam peckanje i neki sekret iz izvodnog kanala, pogotovu ujutru. Čitao sam negde da to može da bude jedna polno prenosiva infekcija – gonoreja (ili kapavac, ili triper) i plašim se da se nisam zarazio. A ko zna, tako sam mogao i sidu da dobijem.

Ne znam koga da pitam za savet i šta treba da uradim.

24

Priča 3Zovem se Nena. Imam 17 godina i već devet godina živim u jednom domu za decu

bez roditeljskog staranja. Idem u frizersku školu i nisam tako loša učenica.Moj dečko se zove Marko, ima isto 17 godina i ide u srednju mašinsku školu. Mi se

zabavljamo skoro godinu dana i do pre mesec dana nismo imali seksualne odnose. Samo smo se mazili i dodirivali, onako, uglavnom preko veša, ali tada kada smo imali prvi put seksualni odnos, nismo koristili kondom, jer se nekako slučajno desilo. Nismo bili spremni, ali eto – desilo se. Posle toga, računali smo, kad već nismo prvi put koristili kondom ne moramo ni na dalje. I imali smo već nekoliko puta seksualni odnos bez kondoma.

Sve bi bilo dobro da mi pre dva dana nije Sanija rekla da je ona već puno puta spavala sa mojim Markom i da nikada ne koriste zaštitu (kondom) a da je upravo došla od doktora koji joj je rekao da ima neku polnu bolest „trihomonijazu”. Nemam pojma šta je to, ali se plašim sada za sebe. Sa Markom sam se posvađala zbog svega ovoga, počeo je neki zelenkasti sekret da mi izlazi i strašno me svrbi i evo već dva dana plačem.

Vaspitači me pitaju šta se dešava, a ja ćutim. Nikome ovo nisam ispričala.

25

PRILOG br. 6

Za radionicu je potrebno imati 5 dobrovoljaca (ili odrediti 5 participanata) koji će odigrati uloge, koje su u scenariju opisane:

Scenario:Nedeljni ručak. Postavljen je sto za petoro u trpezariji petosobnog stana. Otac (pravnik), majka (stomatolog) i troje dece: ćerka Ana 22 godine, završava treću godinu medicine, odličan student ima stipendiju Vlade kao izuzetan talenat i brilijantan učenik/student; ćerka Sanja od 18 godina – učenica IV razreda gimnazije i sin Marko, 14 i po godina završava osnovnu školu.

Ana je u toku celog ručka uznemirena i uzbuđena – pri kraju ručka moli da svi ostanu za stolom; Želi da im nešto važno kaže. Moli da je ne prekidaju dok ne završi:„Znam da ćete biti iznenadjeni što ovo od mene tek danas čujete, ali ja nisam imala hrabrosti ranije da vam bilo šta kažem. Ne zato što nisam bila sigurna u sebe, već zato što sam se plašila kako ćete vi reagovati. Sada sam toliko sigurna u svoju odluku da mi ničje mišljenje niti reakcija nisu važne.Ja imam dečka sa kojim se zabavljam već skoro dve godine. Naša veza je ozbiljna i stabilna. Nikada se nisam ni sa kim toliko slagala i volela kao sa mojim sadašnjim dečkom. On je nežan, obrazovan, lep, pošten, brižan, odgovoran... on me voli beskrajno i ja njega beskrajno volim. On radi. Završio je višu građevinsku školu, ima pristojne prihode – plaća malu garsonjeru u kojoj trenutno živi. Brine i o svojima (o majci i četvoro mlađe braće) i to jako cenim kod njega.Mi smo zakazali venčanje za tačno mesec dana.Ono zbog čega sam brinula da vam sve ovo kažem jeste – on je Rom“.

Majka i otac su ostali nemi.Sanja je prva rekla – „Kakve to veze ima.... Ako je on čovek koga voliš i sa kojim ti je lepo i koji tebe voli i može da te usreći... ne vidim da je tu...“ Otac je prekida: „Ti bi mogla da ćutiš i da zadrziš to svoje mišljenje za sebe... Marko ubacuje – Priznaj da si trudna i da zato žuris da se venčaš...“Majka: „Marko, jezik pregrizao, magare jedno nezrelo....“

Kako će se nastaviti dijalog zavisi od VASOpcije:

1. Majka i otac prihvataju odluku svoje ćerke bez ikakvih opstrukcija, daju joj par saveta, raspituju se o drugim detaljima... i definitivno se ne mešaju u odluku punoletne (pametne i razumne) devojke

2. Mole je da venčanje odloži, žele da prvo malo bolje upoznaju tog momka i da i oni učestvuju u donošenju odluke oko braka, bez preuranjenih ocena, procena i sl. Samo žele da sve TO i oni vide što je ona rekla.

3. Kako majka ima rođenu sestru u Kanadi koja već godinu dana poziva Anu da nastavi (završi) studije medicine kod nje, svim silama se Ana usmerava u Kanadu, kako bi se „ohladila“ od ove „sumanute“ ideje o venčanju.

Za svaku od opcija trener smišlja nastavak priče... kojim završava radionicu... npr. za opciju 3. da se posle odlaska u Toronto doktorka Ana venčava za prelepog Francuza sa luksuznom kućom i poslugom... i besnim kolima i jahtom..... ali da je uz sve to od njega dobla HIV....

Molba za učesnike „role play“-a jeste da se ZAISTA udube u uloge i da budu ISKRENI!

26

PRILOG br. 7

Stereotipi su ukalupljene predstave, klišetirana shvatanja određenih socijalnih objekata (pripadnika određenog socijalng sloja, etničke, verske ili rasne grupe) koja su široko rasprostranjena, a stiču se tokom socijalizacije. Lippman, tvorac termina, definisao je stereotipe kao «slike u našim glavama» koje nam pružaju okvire za objašnjenja događaja o kojima smo tek delimično obavešteni. Naši sudovi o pojedincima, za koje znamo samo da su pripadnici određenih socijalnih (nacionalnih, religijskih, profesionalnih itd.) grupa, pod velikim su uticajem krajnje uprošćenog, stereotipnog mišljenja o toj grupi (npr. rasne, etničke, polne stereotipije). Stereotipi se obrazuju još u detinjstvu kao rezultat nekritičke generalizacije ograničenog iskustva i mišljenja većine, pod uticajem porodičnog vaspitanja i roditeljskog autoriteta.

Predrasuda je vrsta stava koji se ne zasniva na validnom iskustvu, niti na racionalnim argumentima, koji je afektivno opterećen i veoma otporan na promenu. Od običnih zabluda i grešaka u mišljenju se razlikuje jer su predrasude tendenciozne, motivisane greške, a ne samo površne generalizacije. Predrasude mogu biti pozitivne i negativne; ove potonje ne uključuju samo neutemeljeno negativno mišljenje o drugim socijalnim grupama i nekritičko pozitivno o svojoj, nego i mržnju i spremnost na progon pripadnika druge grupe. Izvori predrasuda obično su iracionalni, nesvesni i duboki (potrebe, nagoni i afekti). Čest izvor predrasuda je dugotrajno stanje frustracije i osećanje manje vrednosti, što dovodi do agresivnosti koja se pomera prema bezopasnim objektima (marginalne grupe, nacionalne manjine i sl.). Predrasude se često temelje na čvrstim stereotipima, fiksiranim i nefleksibilnim karakterizacijama grupa ljudi.

Pored ovih opštih načela unutar kojih se strukturišu predrasude iz kojih sledi stigmatizacija, mogu se izdvojiti i neke specifičnosti: predrasude i obeležavanje drugih grupa čudnim, stranim i opasnim oslanja se na konzumentsku logiku nekritičkog prihvatanja crno-bele slike stvarnosti – stigmatizacija, a potom i otvoreno neprijateljstvo uvek se opravdava u ime „nekog” ili „nečeg”, pri čemu je poziv na „to” dovoljna osnova zajedničke akcije i legitimiranja sopstvene „spasiteljske” uloge. Zato, za prepoznavanje strukture obeležavanja, bitno je prepoznati zamku koja se krije u bliskosti sopstvenog vrednosnog sistema i naziva „višeg cilja” u čije ime se stigmatizacija opravdava!

Diskriminacija je pravljenje neopravdanih vrednosnih i pravnih razlika među ljudima (pojedincima i grupama) na osnovu pola, vere, rase, nacije, bogatstva, odnosno uskraćivanje ili davanje manjih prava i privilegija nekim socijalnim grupama.

Osobe koje žive sa HIV-om često doživljavaju odbacivanje i diskriminaciju, bilo od partnera, porodice, prijatelja ili šire društvene zajednice. Ovo odbacivanje može da bude direktno i očito, a može da bude i suptilno. Direktno iskustvo odbacivanja i diskriminacije može progutati samopoštovanje neke osobe, motivaciju za pozitivno življenje i sposobnost da se uzima terapija kao što je propisano. Čak i kada neko nije lično iskusio odbacivanje, strah od odbacivanja i diskriminacije može biti prepreka za pozitivan način življenja, traženje lečenja i pridržavanje režima terapije.

Dakle, postoji nekoliko nivoa na kojima se može iskusiti diskriminacija vezana za HIV/AIDS – na društvenom nivou, na nivou zajednice, individualnom nivou, na radnom mestu i prilikom zapošljavanja, na nivou zdravstvene zaštite, u okviru porodice i prijatelja. Međutim, pored ove eksterne diskriminacije, postoji još jedna važna i uticajna dimenzija stigme i diskriminacije – interna, unutrašnja stigmatizacija. Unutrašnja stigma, odnosno strah od osude i diskriminacije od strane drugih može duboko da utiče na način na koji osobe koje žive sa HIV-om vide sebe, izlaze na kraj sa svojim HIV statusom i ostvaruju svoja prava na lečenje

27

i druge društvene koristi. Obe dimenzije zajedno mogu duboko da utiču na prevenciju HIV-a, lečenje i negu, rezultirajući kontinuiranim rizičnim ponašanjem i netraženjem pomoći.

Stigmatizacija (obeležavati znakom, žigosati): postupak socijalnog obeležavanja neke osobe, udaranje moralnog žiga, da bi se degradirala i svrstala u društveno nepoželjnu kategoriju (npr. nemoralnih, nenormalnih, štetnih i opasnih) osoba. Izraz potiče od obeležavanja žigom, kojeg su robovlasnici kao znamenje srama udarali odbeglim robovima i zločincima u antičkoj Grčkoj. 60-ih godina 20. veka neki psiholozi, sociolozi i antipsihijatri (Goffman, Szasz) brižljivo su proučavali uzroke, mehanizme i posledice stigmatizacije (posebno marginalnih grupa, duševnih bolesnika, disidenata, hendikapiranih, prostitutki, homoseksualaca itd.). Po Gofmanu, stigmatizacija je pripisivanje osobi nekog obeležja koje „veoma šteti njenom ugledu”, umanjuje njenu vrednost i dovodi u pitanje njenu pripadnost ljudskim bićima. Prema Sasu, prava funkcija psihijatrijske dijagnoze jeste da identifikuje moralno degradirane, prokažene osobe i da ih društveno izoluje, kako bi ovlastila onu „normalnu” većinu da ih nesmetano, legitimno nadzire, progoni i maltretira.

Stigmatizacija ima nepovoljne efekte po žrtvu, po socijalno obeleženog pojedinca koji biva socijalno izolovan, zakonski obespravljen, izopšten i prezren. Njemu je kao „gubavcu” onemogućen pristup u javni život i krajnje otežana socijalna integracija. (Trebješanin, Ž, Rečnik psihologije, 2001.)

Stigmatizacija predstavlja važan i kompleksan društveni problem, koji je u osnovi psihološke prirode, jer obuhvata splet kognitivnih, emotivnih i motivacionih faktora čoveka. To znači da ključni pojmovi u razumevanju i prevenciji ovog vida ljudskog ponašanja, obuhvataju stavove i osećanja, stereotipe i predrasude, diskriminaciju i stigmatizaciju, odgovornost i autoritet, te mentalno zdravlje kako osoba koje žive sa HIV-om, tako i šire društvene zajednice. Zato što je, a to treba posebno naglasiti, stigmatizacija dvosmeran, međuzavisan odnos pojedinca koji živi sa HIV-om i društva, u kome živi i sa kojim je u stalnim, recipročnim interakcijama. Glavni razlog odbacivanja i diskriminacije osoba koje žive sa HIV-om je stigma povezana sa dijagnozom. Stigma se odnosi na negativna uverenja i stavove o osobi i grupi koja ima iste karakteristike, kao što je slučaj sa HIV/AIDS-om. Osobe koje su predmet stigme se doživljavaju kao „drugi” koji su drugačiji i izdvojeni. Stigma često uključuje stereotipne predstave o članovima određene grupe, tj. pretpostavlja se da su, zato što imaju jednu zajedničku stvar (HIV/AIDS) slični i u mnogim drugim stvarima („prljavost”, „promiskuitet”, „bezvrednost”..).

Stigma može biti izražena kroz diskriminaciju, odnosno osobe sa HIV-om se tretiraju na način koji se razlikuje od načina generalno prihvaćenih u zajednici ili društvu i koji se ne može racionalno opravdati (npr. odbijanje zajedničke upotrebe kućnog posuđa i pribora sa nekim ko ima HIV). Zato se osobe koje žive sa HIV-om često osećaju usamljeno i socijalno izolovano.

Takođe, stigma se može proširiti i na ljude koji su povezani sa stigmatizovanom grupom. To znači da predmet stigme mogu da budu, ne samo oni koji su inficirani, već i oni koji su indirektno pogođeni HIV-om: partneri ili članovi porodice. Stigma povezana sa HIV-om je toliko snažan fenomen da nju osećaju i ljudi iz pomagačkih profesija, npr. volonteri u HIV organizacijama (tzv. helper stigma). Verovatno je najštetnije to što stigma nije nešto što samo drugi ljudi pokazuju – osobe koje žive sa HIV-om i same mogu da prihvate iste stavove i uverenja i da osećaju krivicu i posramljenost zbog takvih negativnih stavova.

Glavni uzroci stigmatizacije osoba koje žive sa HIV-om su:

Nedovoljno znanje o HIV/AIDS-u: mnogi ljudi ne znaju mnogo o HIV-u, imaju konfuzne ideje ili pogrešna uverenja, npr., misle da se HIV može dobiti isto kao i boginje. Postoji i široko rasprostranjeno pogrešno ubeđenje da je HIV direktno povezan sa homoseksualizmom i promiskuitetom, te da „ugledni” ljudi ne dobijaju

28

HIV infekciju. Predrasude ovog tipa pothranjuju strah od inficiranja i vode ka negativnim stavovima o ljudima koji žive sa HIV-om.

Strah: činjenica da je mnogo ljudi inficirano i da u ovom trenutku nema leka za AIDS, pojačava strah od HIV/AIDS-a. Činjenica da većina osoba sa HIV/AIDS-om nije mogla da dobije lečenje i da su umrli pod veoma teškim okolnostima, verovatno je učvrstila ideju da HIV/AIDS podrazumeva bol i smrt. Zato što se boje da će dobiti HIV, ljudi izbegavaju ili odbacuju one koji su inficirani.

Veza između HIV-a i tabua (smrti i seksa): smrt je u mnogim društvima okružena tabuima. To je nešto o čemu se ne razgovara otvoreno i sa čime se suočava kroz specijalne rituale koji pomažu zajednici i društvu da se suoče sa nečim čega se boje. Kada je reč o HIV-u, tabui su jači i smrt se često drži u tajnosti. HIV se, takođe, vezuje za seks, drugi tabu o kome se ne razgovara otvoreno. To se smatra privatnom stvari pojedinca i povezano je sa skupinom očekivanja ili moralnih osuda o tome šta jeste, a šta nije „odgovarajuće” ponašanje.

Stigma vezana za HIV/AIDS je rezultat interakcije između raznih „uobičajenih“ izvora stigme (nizak nivo pismenosti i obrazovanosti u zemlji, loša ekonomska situacija, nedostatak informacija, strah od različitosti, neadekvatna zdravstvena zaštita, nedostatak zakonske regulative, neefikasnost zakona koji postoje i sl.) i straha od „zaraze“ i bolesti. Razne metafore koje su povezane sa AIDS-om doprinele su percepciji HIV/AIDS-a kao bolesti koja pogađa druge, posebno one već stigmatizovane, zbog svog marginalizovanog ponašanja – muškarce koji imaju seks sa drugim muškarcima, seksualne radnice, intravenske korisnike droga... Pored toga, čini se da se naglašavajući individualizam, takođe, utiče na percepciju HIV/AIDS-a kao rezultata lične neodgovornosti, što osobe koje žive sa HIV-om u očima drugih čini krivim za dobijanje infekcije. Tradicionalne kulturološke vrednosti i religiozna uverenja oko seksualnosti, takođe, mogu doprineti objašnjenju stigme vezane za HIV/AIDS. Ponekad, religiozna verovanja i neke „institucije“ smatraju da je jedino u braku dozvoljen seksualni odnos, a da je seksualni odnos van braka greh. Ovo može uticati na percepciju osoba koje žive sa HIV-om da su odgovorne za grešnost i nemoralno ponašanje.

HIV/AIDS pogađa sve zajednice, a naročito ugroženu populaciju čija socio-ekonomska situacija i politički kontekst sprečavaju pristup kvalitetnom obrazovanju i dobijanju odgovarajućih informacija. Ovaj nedostatak odgovarajućeg obrazovanja može doprineti širenju infekcije i delom može objasniti održavanje nivoa diskriminacije HIV/AIDS-a.

29

PRILOG br. 8.

Upitnik „Krivo ogledаlo”

U grupi od po troje (nаjviše petoro) istrаžite i nаpišite sledeće:

a) po jednu stvаr/osobinu/kаrаkteristiku/preferenciju kojа je svimа vаmа u vašoj mаloj grupi zаjedničkа_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

b) po jednu stvаr kojа je rаzličitа zа svаkog člаnа iz Vаše grupe_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

c) Prisetite se neke situаcije iz svog životа kаdа ste po nečemu bili rаzličiti od drugih osobа u svom okruženju i zbog togа se niste osećаli prijаtno ili su Vas drugi tretirali na nаčin koji Vam nije prijаo

______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

NAPIŠITE KAKO STE SE TADA OSEĆALI:

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

30

PRILOG br. 9

Osnovno o dobrovoljnom poverljivom savetovanju i testiranju na HIV (DPST)

Poslednjih godina DPST se izdvaja kao intervencija za koju se tvrdi i stalno se sakupljaju novi dokazi o tome da je to JEDNA OD NAJZNAČAJNIJIH INTERVENCIJA U POGLEDU UTICAJA NA PROMENE PONAŠANJA jer u sebi spaja mogućnosti i potencijale većeg broja intervencija.Smatra se da saznanje HIV statusa i stvaranje mogućnosti da se jedna tema koja proizvodi strah diskutuje sa obučenim stručnjakom indukuje pozitivne promene ponašanja, kako kod inficiranih, tako i kod neinficiranih osoba (Family health international, 2003). Zato se u literaturi može naći da dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV (DPST) predstavlja jednu od najefikasnijih, najprijateljskijih, najefektivnijih i najisplatljivijih aktivnosti u prevenciji HIV/AIDS-a. Svetska zdravstvena organizacija i UNAIDS-a ga snažno preporučuju, posebno među vulnerabilnom populacijom i kod osoba koje su u povišenom ili veoma visokom riziku za dobijanje HIV-a. Cilj dobrovoljnog savetovanja i testiranja na HIV, u kome su nаjdominаntnije komponente podrškа, verovаnje i poverenje, jeste da se u toku i nakon razgovora savetnik – klijent, otvori mogućnost dа klijent izmeni ponаšаnje od rizičnog kа bezbednom. Cela aktivnost se obavlja u poverljivom okruženju, podržavajućoj atmosferi uz ohrabrenje i podsticanje klijenta –pacijenta da prepozna i izmeni svoje rizično ponašanje.

Osnovni principi DPST-a su:Dobrovoljnost podrazumeva da HIV testiranje treba da bude dobrovoljno, a saglasnost klijenta za HIV test zasnovana na minimumu informacija o HIV-u koje klijent ima, ili ih je dobio tokom savetovanja.Poverljivost podrazumeva da podaci i informacije koje klijent poveri savetniku tokom razgovora nikada neće biti upotrebljene, zloupotrebljene, saopštene javno ili bilo kojoj trećoj osobi, a sa rezultatima testiranja može biti upoznat samo njegov savetnik. Takođe, poverljivost se vezuje za odnos između savetnika i klijenta i najčešće se dešava da je klijent, kako oseća sve više poverenja u svog savetnika, sve više spreman da sa savetnikom podeli više informacija vezanih za njegovo rizično ponašanje.Anonimnost je mogućnost da prilikom cele procedure – i savetovanja i testiranja klijent ne mora da iznese nijedan od svojih ličnih „identifikacionih“ podataka, odnosno da može da se testira pod „šifrom“, kodom ili brojem. Dostupnost se odnosi kako na vreme kada se može obaviti DPST, tako i na što kraći period do saznavanja rezultata.

Savetovanje pre testiranja na HIVSavetovanje pre testiranja je razgovor između savetnika i klijenta pre testa na HIV. Tokom ovog razgovora, savetnik priprema klijenta za test objašnjavajući mu šta je HIV test, daje mu osnovne informacije o HIV-u, ako ih klijent nema, i koriguje pogrešne pretpostavke i ubeđenja klijenta. Zatim, savetnik sa klijentom razgovara o klijentovim rizicima, uključujući seksualnost, partnerske odnose i ostala ponašanja koja nose povećan rizik za infekciju HIV-a. Takođe, razgovara se i o mogućim načinima zaštite od HIV-a, o metodama zaštite koji su odgovarajući za tog klijenta. Na kraju, savetnik i klijent diskutuju o značenju rezultata testa i potencijalnim implikacijama pozitivnog i negativnog rezultata za klijenta. Ljudi na testiranje dolaze sa različitim uverenjima i emocijama u vezi sa HIV-om: strah, zabrinutost, anksioznost, ljutnja, krivica. Savetnik treba da razume ova osećanja, da pomogne klijentu da ih razume, i da zajedno s njim radi na tim osećanjima kako bi bio bio u stanju da donese ispravnu odluku o testiranju.

Elementi savetovanja pre testiranja su:1. Predstavljanje i upoznavanje

31

Upoznavanje klijenta sa DPST procedurom Smanjenje klijentove anksioznosti

2. Procena rizika Pomoći klijentu da razume sopstveno rizično ponašanje Pomoći klijentu da razume faktore koji doprinose njegovom rizičnom ponašanju.

Ispitivanje rizika za HIV je važan element pre savetovanja, posebno zato što to može da bude prvi put da klijent na takav način razmišlja o HIV-u i sopstvenim rizicima. Ono što je cilj ispitivanja rizika jeste da svaki klijent razume kako ulazi u rizične situacije i koji su faktori koji utiču na njegovo ponašanje koje ga stavlja u rizik za HIV. Ispitivanje rizika treba da pomogne klijentu da sam razume sopstvene rizike, pa pitanja koja savetnik postavlja klijentu treba da imaju tendenciju da razjasne kako se rizična ponašanja dešavaju i koje su to karakteristike klijenta i okolnosti koje ga vode rizičnom ponašanju. Diskusija o rizičnom ponašanju i procena rizika treba da počnu od poslednjeg rizika koji je klijent imao, jer na taj način klijent najlakše može da razume kako se njegovo rizično ponašanje dešava, da bi kasnije mogao da nađe najbolji mogući način da ga promeni. Ono što se naizgled dešava jeste da je poslednji rizik bio akcident, ali tokom razgovora on počinje da se razvija u seriju okolnosti koje doprinose klijentovoj odluci da se ponaša rizično.Tokom procene rizičnog ponašanja, savetnička uloga se menja. Tokom predstavljanja i upoznavanja sa sadržajem savetovanja, savetnik priča više od klijenta. Od tog momenta, razgovor postaje mnogo interaktivniji:

Klijent govori više od savetnika. Savetnik treba da aktivno angažuje klijenta u istraživanju rizičnog ponašanja i da mu

pomogne da razume faktore koji utiču na njegovo rizično ponašanje. Savetnik treba tokom sesije da drži fokus na temama vezanim za rizično ponašanje.

3. Istraživanje opcija za smanjenje rizika Otkriti klijentove veštine, mogućnosti i izazove u smanjenju rizičnog ponašanja Razmatranje mogućnosti za smanjenje rizika Sticanje veština neophodnih za smanjenje rizika (veštine pregovaranja, korišćenje

kondoma, rešavanje problema...)Savetnik i klijent razgovaraju o mogućim opcijama smanjenja rizika, secifičnim za klijenta i njegovu situaciju. Savetnik treba da proveri klijentovu veštinu korišćenja kondoma i da klijentu demonstrira kako se kondom pravilno koristi. Osim toga, dobro je da savetnik sa klijentom razgovara o svim mogućim opcijama smanjenja rizika, kako bi klijent mogao da razume na koji način on može da smanji rizik (vernost, eliminisanje visoko rizičnog ponašanja, apstinencija dok ne sazna HIV status partnera, upražnjavanje ponašanja koje ga ne stavlja u visok rizik, npr., sporta..).

4. Priprema za HIV testiranje Osigurati da klijent razume značenje i implikacije rezultata HIV testa

Klijent sam donosi odluku o tome da li želi ili ne da se testira. Savetnik mu u tome pomaže, naglašavajući dobiti od saznavanja HIV statusa, ali nikako ne sme da tera klijenta da se testira ili da takvu odluku donese umesto klijenta. Savetnik daje klijentu i osnovne informacije o testiranju i proceduri testiranja.

Osnovne informacije o testiranju na HIVTest na antitela na HIVTest na HIV predstavlja u suštini test na prisustvo antitela na HIV. Antitela su odgovor imunog sistema organizma na neku infekciju, a počinju da se pojavljuju u krvi nekoliko nedelja nakon infekcije HIV-om.Važno je naglasiti da se antitela na HIV ne pojavljuju istog dana, ili dan nakon infekcije, tako da nije moguće otkriti da li je osoba inficirana odmah nakon mogućeg rizičnog ponašanja. Za otkrivanje HIV antitela potrebno je da prođe preiod od jednog do tri meseca od poslednje

32

prilike kada je infekcija mogla da se dogodi. Ovo vreme ili period između infekcije i pojave detektibilnih antitela zove se „period prozora”. Mnogo je lakše i jeftinije tragati za antitelima i otkrivati antitela na HIV nego tragati za samim virusom.Ako je test na antitela na HIV pozitivan, to samo može značiti da se u krvi nalaze antitela na HIV. To nije test na AIDS. Time se potvrđuje postojanje infekcije HIV-om.HIV (Human Immunodeficiency Virus) je virus koji može izazvati AIDS. Ali svi sa HIV infekcijom veoma dugo ne moraju da razviju AIDS. Nakon infekcije HIV-om tokom narednih deset godina jedna od tri osobe još uvek nema nikave simptome AIDS-a.

„Period prozora"Vreme između infekcije i pojave detektibilnih antitela nazvali smo „periodom prozora”. U „periodu prozora” ljudi inficirani HIV-om nemaju u krvi antitela na HIV, ali mogu imati visok nivo HIV-a u krvi, u seksualnim tečnostima i eventualno u mleku (ako se radi o HIV pozitivnoj porodilji). Kako su zapravo ljudi sa HIV infekcijom tokom perioda prozora mnogo infektivniji, jer njihov vlastiti imunološki sistem još nije uspeo da bar donekle kontroliše virus, HIV se može preneti drugoj osobi tokom ovog perioda čak mnogo lakše. Generalno se preporučuje da se sačeka jedan do tri meseca od vremena mogućeg rizičnog ponašanja, a zatim test ponovi posle 6 meseci, da bismo bili sigurni da je negativan rezultat testa zaista negativan. U svakom slučaju, ukoliko se desilo rizično ponašanje, ili postoji razlog za verovanje da je moglo doći do infekcije, ne treba odlagati sa traženjem saveta.

Šta znači negativan (ili nereaktivan) rezultatNegativan rezultat znači da testom nisu otkrivena antitela protiv HIV-a. To najverovatnije znači da osoba nije inficirana HIV-om. Ova ograda najverovatnije znači da ukoliko nije prošao „period prozora“ ne možemo sa sigurnošću tvrditi da je osoba HIV negaivna. U tom slučaju je potrebno sačekati da prođe „period prozora“ pa da se test ponovi.

Šta znači pozitivan (ili reaktivan) rezultatPozitivan rezultat znači da su testom otkrivena antitela protiv HIV-a, odnosno da je telo proizvelo antitela protiv HIV-a.Ovo ne govori da li će testirana osoba ostati zdrava, razviti sporedne bolesti, ili razviti AIDS. To praktično podrazumeva da se mora upražnjavati siguran seks sa svim seksualnim partnerima, a intravenski korisnici psihoaktivnih supstanci ne smeju deliti špriceve i igle sa drugima. Preduzimajući ove mere opreza sprečiće se da bilo ko dobije HIV infekciju od inficirane osobe, a takođe će se sprečiti da ona dobije bilo koju drugu infekciju od bilo koga. Moguće je da druge infekcije podstaknu razvoj AIDS-a ukoliko je osoba pozitivna na HIV antitela.

Savetovanje posle testiranja na HIV Savetovanje posle testiranja na HIV je razgovor između savetnika i klijenta tokom koga savetnik klijentu saopštava rezultate testiranja.Savetnik u toku post test savetovanja treba da obezbedi dovoljno vremena za razgovor o rezultatima testa kakav god on bio i da rezultat saopšti jasno i jednostavno bez okolišanja i kašnjenja.

Izdavanje HIV negativnih rezultataUloga savetnika je da pomogne klijentu da razume rezultat testa, kao i da mu pomogne da razmišlja o smanjenju rizika ako želi da ostane HIV negativan.

Pravljenje plana za smanjenje rizikaRazvijanje, za klijenta, realističnog plana smanjenja rizika

33

Identifikovati podršku za smanjenje rizikaPomoć klijentu da identifikuje resurse koji će mu pomoći da ostvari plan za smanjenje rizika.

Zatvaranje savetovanja i upućivanje partnera u savetovališteOhrabriti klijenta da razgovara o svom HIV statusu sa sadašnjim i budućim partnerima i upućivanje partnera i drugih u DPST centar.Ako je rezultat negativan savetnik treba da podseti klijenta na period prozora i da obezbedi klijentu mogućnost razgovora o tome kako može nadalje da izbegne rizik za dobijanje HIV infekcije. Veoma je korisno demonstrirati pravilnu upotrebu kondoma, a to je posebno važno kod osoba koje u ovoj aktivnosti nemaju mnogo iskustva.

Izdavanje HIV pozitivnog rezultataPomoć klijentu da razume svoj rezultatPodrška klijentu u suočavanju sa rezultatom testaRazgovor sa klijentom o pozitivnom pogledu na život

Identifikovati izvore podrškeAko je rezultat pozitivan, savetnik treba da obezbedi klijentu vreme i mesto koje mu je potrebno da prihvati rezultat i na njega odreaguje. Veoma je važno proveriti da li klijent ima nekog kod koga želi da ode kada čuje rezultat i gde planira da ode pošto napusti sobu (savetovalište). Potrebno je da klijent i savetnik o ovome naprave zajednički plan. Takođe, savetnik treba da kaže svom klijentu da to što je HIV pozitivan neće nikako promeniti savetnikov odnos prema njemu, jasno mu pokazati da je uvek dobrodošao i ponuditi mogućnost ponovnog susreta.

U radu na DPST-u postoje važne osobine, veštine i znanja koje treba da poseduje osoba koja radi DPST (savetnik za DPST) Da bi neko bio «dobar savetnik», trebalo bi da:

Ima osnovni trening iz savetovanja pre i posle HIV testiranja Veruje da savetovanje može da donese promene Poseduje veštine aktivnog slušanja Poseduje veštine postavljanja pitanja, otvorenih i zatvorenih Poseduje sposobnost da podrži klijenta i izgradi klijentovo poverenje Ima interesovanje za sticanje novih veština i tehnika u savetovanju Ima dovoljno znanja o HIV-u i AIDS-u i spreman je da uči Se oseća komforno da diskutuje seksualne teme Poseduje sposobnost da fokusira savetovanje na rizike i smanjenje rizika Usavršava svoj rad, traži superviziju

34

Veštine slušanja

Ako želimo da budemo dobri savetnici, treba da se odučimo od načina na koji inače slušamo naše sagovornike (formulisanje odgovora dok sagovornik govori i spreman odgovor kad on završi). Obično slušanje i savetničko slušanje razlikuju se u nekoliko tačaka

SAVETNIČKO SLUŠANJE OBIČNO SLUŠANJE

sadržaj

zainteresovanost za izjavu kao simptom stvari koje klijent nije

rekao (ne namerava da kaže ili se boji)

zainteresovanost za sadržaj onoga što neko kaže, za ono u šta neko

želi da nas «ubedi»

iskustvo ne obraćati pažnju na sopstveno iskustvo porediti iskustvo sagovornika sa

sopstvenim iskustvom

odgovorne biti skoncentrisan na odgovor ili

konverzaciju nego na klijentove napore za samoispitivanje

misliti na interesantan odgovor koji bi zadržao konverzaciju – igrati

ulogu

Kad savetnik sluša klijenta treba da: Zapamti informacije da bi ih kasnije koristili u sesiji Razvije sliku klijentovog života da bi kasnije mogli da, na osnovu slike koju su o

njemu stekli, razgovaraju o smanjenju rizika, prevazilaženju problema i podršci Trudi se da istinski razume klijenta i saoseća sa njim

Veštine postavljanja pitanja

Kad savetnik pita klijenta treba da: Stavi do znanja da ga je čuo i razumeo Postavi odgovarajuća prateća pitanja Postavi pitanja da upotpuni informacije vezane za HIV rizike, smanjenje rizika,

prevladavanje i podršku Postavi pitanja da elaborira nejasne teme Postavi pitanja da razjasni konfuziju ili kontradiktorne informacije Koristi otvorena pitanjima

PRIMERI OTVORENIH PITANJA KOJA OLAKŠAVAJU SAVETOVANJE35

Otvorena pitanja Zatvorena pitanjaZbog čega mislite da postoji šansa da ste inficirani?

Da li ste imali nezaštićene seksualne odnose?

Šta trenutno radite što vas stavlja u rizik za dobijanje HIV-a?

Da li imate više seksualnih partnera?

Ispričajte mi kad ste poslednji put sebe izložili riziku

Da li imate siguran seks?

Koliko često koristite kondom prilikom seksualnog odnosa? Kad imate seksualni odnos bez kondoma?

Da li koristite kondom sa vašim stalnim partnerom? Da li koristite kondom kada prvi put imate seksualni odnos?

Koliko često uzimate alkohol? Kako uzimanje alkohola utiče na vaš rizik za HIV?

Da li pijete? Da li ste ikada imali seks pod uticajem alkohola?

Šta trenutno radite da biste zaštitili sebe od HIV-a?

Da li ste u stanju da smnajite broj seksualnih partnera?

Ko može da vas podrži u smanjenju rizika? Kako ta osoba može da pomogne?

Da li imate nekog ko može da vam pomogne da smanjite rizično ponašanje?

Recite mi o vašim brigama vezanim za partnerovo rizično ponašanje?

Da li vaš partner ima HIV?

EmpatijaEmpatija bi se mogla prevesti kao usaosećavanje. Između usaosećavanja i saosećanja postoji razlika. Saosećanje je više povezano sa našom spremnošću, tj. sposobnošću da razumemo problem i osećanja koja on izaziva kod osobe koja nam o njemu priča, dok je usaosećavanje pre sposobnost da osetimo ono što ta osoba oseća. Proces empatičkog slušanja predstavlja slušanje u kome se postiže određen stepen decentracije od naše pozicije koji nikada ne sme biti potpun. Jedan deo nas, kojim ne empatišemo sa osobom koja traži pomoć, služi nam da osećanja te osobe, koja smo doživeli, preradimo i u tom prerađenom obliku vratimo toj osobi. Kad nema empatije između savetnika i klijenta, klijent oseća malo ili nimalo podrške, a poruke koje dobija od savetnika i koje se odnose na prevenciju i promenu ponašanja, nemaju nikakvog efekta.

36

PRILOG br. 10

Pisma osoba koje žive sa HIV-om

Pismo 1

Drago mi je da želite da čujete i saznate šta je HIV. Sve o njemu. Nadam se da će vam moja priča pomoći da shvatite koliko vam je dragocen život i da čuvate vaše zdravlje. Dobila sam HIV u nekim, relativno, zrelim godinama. Zaljubila sam se i nisam razmišljala šta će se dogoditi iz te ljubavi.

Radila sam u jednoj velikoj bolnici, pa je možda bilo lakše prebroditi to prvo saznanje da si dobio večitog podstanara. Bilo je teško i meni i njima. Ali veliku podršku sam imala od moje porodice kojima sam odmah rekla. Govorim vam ovo, jer ma šta napravili u životu, ili vam se nešto desilo, morate uvek imati na umu da su roditelji jedina oaza gde ćete naći mir, podršku, savet da krenete dalje. Dakle, roditelji su mi pomogli i i brat i sestra da se izdignem iz svega, da budem hrabra i da se borim. Divno je ako imate oko vas dobre prijatelje koji vas mogu razumeti i u koje imate poverenja. Puno je lakše kad nisi sam. Morate imati poverenja u sebe.

Shvatila sam da ovo ipak nije smak sveta i da sa virusom može da se živi. Evo ja živim četrnaest godina jednim normalnim životom bez terapije. To ne znači da ne idem na kontrole i ne posećujem lekara. Više razmišljam koliko sam srećna što se budim svakog dana kao da toga nema i obavljam sve svoje dužnosti i obaveze. Hranim se svom raznovrsnom hranom što nam je majka priroda dala. Ne izlazim baš često, mislim – u život. Ali slušam dobru muziku, gledam dobre predstave, družim se sa dobrim ljudima. Dobri ljudi su mi ukazali poverenje i sad pomažem onima koji su u istoj priči kao ja. Želim vam svu sreću ovog sveta. Da se radujete svemu dobrom. Drugari, dišite punim plućima život!

Pismo 2

Ja sam jedan od mnogih koji nisu verovali da im se nešto ružno ili jako loše može u životu desiti, a najmanje sida! Ma kakva sida u dvadesteoj godini života?! Ali?! Strašno sam se prevario.Saznao sam da sam HIV pozitivan pre 6 meseci i dugo nisam mogao da prihvatim da je to tačno. Ponavljao sam danima – Ne, to nije moguće, to nije istina! Ja nisam ni narkoman, ni ne znam šta... imao sam samo tri devojke u životu. Pa da li je moguće?Ja želim da živim, želim da se družim, želim da se zabavljam, da izlazim, ja želim da studiram, želim da imam devojku. Želim da imam porodicu!!!! Puno su mi pomogli roditelji. Posebno majka. Pomogli su mi da izađem iz krize, pomažu mi svakodnevno oko hiljadu i jednog problema na koje nailazim, jer pijem lekove kojih momentalno ovde kod nas (u našoj zemlji) nema. Ali, doktori kažu, uskoro mi neće trebati više ti lekovi i bolest će preći u mirnu, kako oni kažu – hroničniju fazu.Svakog dana se lomim da li da kažem mojim najboljim drugarima sa fakulteta da sam HIV pozitivan. Ponekad mi se čini – treba da im kažem, oni su ok, razmeće me, neće me ostaviti na cedilu: a onda desi se neka priča o sidi i priča se npr. o nekom pevaču, muzičaru, a neko samo ubaci „... ma znaš onaj sidaš... ” i ja se sledim. Tada mi se čini – ako bih ikome rekao – da bi me svi napustili. Tek sada shvatam koliko je to strašno kada te neko zove „sidaš”. Promenio sam se. Puno vodim računa kako se obraćam ljudima i kako koga nazivam.

Samo mi je žao što je ovo moralo da mi se desi i da me osvesti.I šta da vam kažem, sada sam se nekako pribrao, živim skoro normalno, shvatio sam – moram i MOGU dalje! Jer ja sam tek na prvoj godini studija i imam samo 20 godina!

37

Pismo 3

Saznao sam da sam HIV pozitivan pre godinu dana. Oženjen sam i imam dvoje dece. Bio sam u teškom stanju kada sam saznao za bolest koju imam, a još teže mi je bilo da to saopštim svojoj porodici, a pogotovu supruzi koja je to jako teško prihvatila i bila van sebe. Ali drago mi je što sam im rekao jer su mi oni sada najveća podrška. Niko kao porodica ne može da bude tako jaka i iskrena podrška.Najteže mi je bilo kad sam ostao u bolnici jer su mi nedostajala moja deca. Tada sam shvatio da moram da se borim, a ne da pokleknem jer istina je da je borba za život jako bitna i nosi veliku odgovornost prema porodici, a pogotovu prema deci. Zato i vi vodite računa o sebi i svom zdravlju i zaštitite se od opasnosti. Učite se na tuđim greškama. Slušajte svoje roditelje i profesore i mislite na bolje sutra.Puno toplih pozdrava!

PRILOG br. 11

Dnevne novine DAN, 6. mart 2009.

Sida sije strahNišta u životu nije važnije od zdravlja. Ni provodi, ni djevojke, niti bilo kakvo zadovoljstvo koje trenutno djeluje kao nešto najizazovnije na svijetu. Hvala Gospodu Bogu, u mom slučaju se sve dobro završilo. Odsad ću da promijenim mnogo toga u životu, kazao je tridesetogodišnji Beranac koji je teška srca pristao da svoju agoniju podijeli sa čitaocima „Revije D“, insistirajući na anonimnosti.Naime, prije par mjeseci beransku čaršiju do temelja je uzdrmala priča da je njihova sugrađanka, izvjesna M. Č, zaražena HIV-om, te da je sa svjesnom namjerom da virus prenese imala seksualne odnose s mnogim muškarcima iz ovog grada i okoline. Jedan od njih je i naš sagovornik. M. Č, kojoj je dvadesetak godina, radila je kao konobarica u Beogradu, odakle se nedavno vratila u Berane. Po povratku se zaposlila u jednu ovdašnju kafanu, gdje su i počele sve moje nevolje. Tamo sam odlazio i ranije, ali kad je ona počela da konobariše i moje posjete postale su češće. Po gradu su već počele da kruže priče da je „laka riba“, pa sam odlučio da i ja okušam „sreću“... „Nagovaranje da izađe sa mnom trajalo je par dana, nakon čega je pristala. Nije bila ni ljepša, ni bolja od ostalih, ali mi je ta noć ubrzo zauvijek promijenila život, priča naš sagovornik.Nakon što je jednom bio sa M. Č, kako kaže, izgubio je interesovanje za nju.Par mjeseci poslije toga, gradom se prolomila priča da je djevojka zaražena HIV-om. Mislio sam da je to bio najgori dan u mom životu, ali su ubrzo uslijedili gori. Sama ideja da mi je, možda, prenijela bolest bila je šokantna. Proklinjao sam svoju lakomislenost zbog koje sam pomišljao i da sebi prekratim muke. Automatski sam se sjetio svih savjeta da prilikom seksualnih odnosa s nepoznatim osobama treba koristiti zaštitu. Tada mi je to djelovalo trivijalno, vjerovao sam da se meni ne može desiti ništa slično. A kako se prevarimo, jer sve što nam izgleda predaleko, posebno loše stvari, zapravo je uvijek tako blizu, tik ispred nas, kaže naš sagovornik. Njegova prvobitna agonija je trajala nekoliko dana. Razmišljao je šta da radi i usput se raspitivao o konobarici. Nadao se da je čitava priča o HIV-u izmišljena. Međutim, govorkanja su se munjevitom brzinom širila i sve je ukazivalo da su navodi tačni.-Sjećam se panike koja je tih mjeseci vladala u Beranama. Ljudi su se krišom gledali kao da su pogledom istraživali ko je sve bio s njom. To je u gradu bila jedina tema, a ja sam mislio da je meni najteže. Čak se čula priča da je slučaj istraživala i policija pred kojom je M. Č. dala izjavu da je nju, dok je radila u Beogradu, neko namjerno zarazio i da je izrevoltirana time i sama htjela da prenese bolest. Pitao sam se zašto ja, pa ništa joj nijesam uradio, ali su vjerovatno isto to pitanje sebi postavljali mnogi. Panika u gradu nije prestajala, prisjeća se

38

sagovornik „Revije D“. Odlučio je da otputuje iz Berana i da se u drugom gradu testira na HIV.-Nijesam ni sanjao koliko je to neprijatno. Kad dođete u laboratoriju, sama pomisao zbog čega ste tu čini da želite da propadnete u zemlju od sramote. Objasnio sam da planiram da se ženim i da želim da se testiram radi sigurnosti. Laboranti su ulivali povjerenje. Rekli su mi da bi svako ko je imao seksualne odnose s više partnera trebalo da se pregleda. Bio sam im zahvalan zbog toga, ali oni nijesu znali šta se u meni kuva i da sam tu zbog opravdane sumnje da sam zaražen HIV-om. Testiranje je bilo anonimno i to me je malo utješilo, priča mladić iz Berana. Nakon što je dao krv, vratio se kući. Rezultate je trebalo čekati nedjelju dana. To je za njega, kako ističe, bio najmučniji period u životu.Pored crnih misli koje su ga tjerale da sebi oduzme život, razmišljao je i da prije toga nađe M. Č., pa da i njoj presudi.-Nijesam mogao da vjerujem da je neko mogao i da pomisli da HIV-om zarazi više ljudi. Mrzio sam je iz dna duše. Nedjelju dana, koliko sam čekao rezultate, praktično nijesam spavao, jeo, niti pio. Porodica je primijetila promjene mog raspoloženja, a ja sam ih izbjegavao. Da sam mogao, tih dana bih pobjegao i od sebe samoga. Nijesam imao hrabrosti da se bilo kome povjerim. S drugom, koji me je u šali pitao da li sam i ja bio s M. Č., umalo sam se potukao. Prošao sam tih dana kroz strašnu, neopisivu agoniju, prisjeća se. Po nalaze je morao da ode lično, nijesu željeli da mu ih saopšte putem telefona.-To mi je probudilo još veću sumnju. Ne znam ni kako sam vozio, ali je bilo trenutaka kad sam htio da raspalim po gasu i da se strmeknem u neku klisuru. Tada niko ništa ne bi saznao, mislio sam. Samo bi u novinama osvanuo izvještaj da sam nastradao zbog „brzine neprilagođene uslovima puta“. Moji barem ne bi doživjeli sramotu. Sami Bog me je sačuvao da nešto ne uradim sebi!Rezultat testiranja na HIV bio je, međutim, negativan.-Osjetio sam se kao ponovo rođen. Želio sam da vrištim od sreće, da se smijem, plačem, ljubim slučajne prolaznike. I, što je najvažnije, odlučio sam da u poptunosti promijenim život, kaže ovaj Beranac. Naš sagovornik ne zna gdje je M. Č. trenutno... Uglavnom, poslije priča i panike koja je mjesecima tresla Berane, ona je nestala.-U kafani više ne radi. U gradu je niko ne gleda. Neko kaže da je negdje na liječenju, a drugi, pak, da ne izlazi iz kuće. Čitava priča je munjevitom brzinom i zataškana. Po prilično provjerenim informacijama, to su učinili neki loklani funkcioneri koji su, takođe, imali seksualne odnose s njom. Šta god da je, ne interesuje me, daleko joj moja kuća, zaključio je sagovornik „Revije D“.

39

PRILOG br. 12

I pored sve savremenije terapije HIV/AIDS-a i veoma efikasnog lečenja visoko aktivnim antiretrovirusnim lekovima (HAART-om), spoznaja i saznanje prisustva HIV infekcije za svakog pacijenta nosi sa sobom duboke emocionalne, duhovne, socijalne, bihejvioralne i medicinske konsekvence. Ove konsekvence odnose se na porodični život, seksualne odnose, posao, školovanje, učenje, socijalne odnose, nivo samopouzdanja i samopoštovanja, duhovne potrebe, pravni status, društvena i uopšte - ljudska prava.

Lekar koji ima pacijenta sa HiV-om u svojoj ordinaciji ili svom savetovalištu, trebalo bi da ima obimno znanje o zdravlju, seksualnosti, infekcijama koje mogu biti udružene sa HIV-om, interakciji lekova koji pripadaju HAART terapiji sa drugim lekovima, da ume da pruži adekvatnu informaciju o pravima svog pacijenta i da pruži adekvatnu podršku i negu. Empatija koju pacijent koji živi sa HIV-om prepozna kod svog lekara, doprineće da on sebe više vrednuje i poštuje, bolje sarađuje u terapijskom segmentu, realnije sagledava situaciju, a suština preventivne poruke će uspešnije dopreti do pacijenta i biće mnogo snažnije prihvaćena.

U toku razgovora sa osobom koja živi sa HIV-om veoma je značaјno pronaći ravnotežu / balans između podrške i preventivne poruke koju treba uputiti osobi koja živi sa HIV-om. Svakoj ranjivoj osobi, a posebno osobi koja živi sa HIV-om pored medicinskog tretmana potreban je razgovor, iskren i pun topline, savetovanje koje će podstaći klijenta da svoje snage usmeri u pozitivnom i produktivnom pravcu, uz korišćenje sopstvenih resursa. U toku savetovanja otvaraju se brojna pitanja na koje medicinski radnik treba da „odgovori“. Najčešće teme koje se u toku razgovora sa osobama koje žive sa HIV-om pokreću su: uznemirenost osobe koja živi sa HIV-om zbog „mogućeg daljeg prenosa” infekcije, fizička izolacija, hospitalizacija, diskriminacija u društvu ili u porodici, gubitak doma, prekid u obrazovanju, finansijski gubitak, fizičke posledice bolesti, progresija bolesti, prekid odnosa, tuga i/ili bes, usamljenost, tajnost, priprema za simptomatski period i depresija.

Ono što svakako treba u toku razgovora sa pacijentom koji živi sa HIV-om dotaći, u prikladnom trenutku, jeste razgovor o seksalnom zdravlju te osobe, odnosno neophodno je razgovarati koje seksualne tehnike najčešće upražnjava i diskutovati o tome koliki rizik one nose, kako bi na najoptimalniji način intervenisali, objasnili značenje „sigurnog seksa” i tako smanjili transmisiju HIV-a i drugih polno prenosivih infekcija. Dva osnovna principa koja će, ukoliko se prihvate, svaki seksualni odnos učiniti bezbednijim i sigurnijim jesu: prevencija direktnog kontakta između sluzokoža vagine, penisa, usta i anusa i prevencija kontakta telesnih tečnosti (kao što su krv, sperma, preejakulatorna tečnost i vaginalni sekret) sa sluzokožama ili oštećenom kožom. U slučaju intravenskog korišćenja droga, korišćenje samo sopstvenog i sterilnog pribora za injektiranje, smanjiće rizik za parenteralno unošenje HIV-a. Jedan od najvećih izazova predstavlja podrška i tretman trudnica koje žive sa HIV-om, kada je potrebno objasniti alternative za ishod i nastavak trudnoće (zadržati ili prekinuti trudnoću) – sa ili bez antiretroviralnog tretmana, prodiskutovati opcije za tretman, naglasiti važnost medicinske nege i zaštite, prodiskutovati o važnosti upoznavanja seksualnih partnera ili osoba sa kojima se razmenjuje pribor za ubrizgavanje droge (ako pacijent koristi psihoaktivne supstance) i uspostaviti saradnju sa izabranim ginekologom i infektologom.

40

KONDOMI, LUBRIKANTI I KAKO IH KORISTITI

Kondom je sredstvo koje štiti od infekcija koje se prenose seksualnim putem i prestavlja jedinu sigurnu zaštitu od najvećeg broja polno prenosivih infekcija (PPI) i od HIV-a. Napravljen je od lateksa (izuzetno tanka guma) i najčešće je premazan lubrikantom (substanca koja podmazuje sluzokožu, smanjuje trenje i omogućava lakše prodiranje polnog organa). Postoje muški i ženski kondomi, kao i tzv. „dentalne krpice” koje su namenjene za oralni seks.

Muški kondom Muški kondomi mogu biti različitih debljina, veličina, ukusa i materijala. Mogu biti:

normalne (uobičajene tankoće) za vaginalni seksualni odnos, deblji (extra safe) namenjeni analnim seksualnim odnosima i različitih ukusa, namenjeni oralnom seksu.

Napravljeni su od lateksa (veoma tanke gume), ali oni koji su alergični na lateks, mogu koristiti i poliuretanske kondome (mada je mana kondoma od poliuretana što lakše pucaju i što su skuplji).(Poliuretan je materijal koji je sličan, samo malo deblji od plastičnih, providnih kesica za domaćinstvo).

Kako se se muški kondom koristi? Kesicu sa kondomom treba uhvatiti prstima obe ruke i u jedan kraj blago potisnuti kondom, a kesicu otvoriti na suprotnom kraju i pažljivo ga istisnuti. Proveriti sa koje strane je namotaj, uhvatiti ga za ispupčenje na vrhu (rezervoar) palcem i kažiprstom i istisnuti vazduh iz njega. Ovo je veoma važno jer je najčešći uzrok pucanja kondoma, na kraju ili u toku samog odnosa, neistisnut vazduh u rezervoaru.Kondom se stavlja od samog početka seksualnog odnosa na penis koji je u erekciji (kada je ukrućen) i razmotava se do korena.Kada se seksualni odnos završi, nakon ejakulacije (izbacivanja sperme, koja ostaje u rezervoaru), penis se uz pridržavanje kondoma pri korenu odmah izvadi, malo se sačeka da se smanji i opusti, a zatim se kondom pažljivo skine, veže u čvor, umota u papir ili kesicu i baci u katnu za đubre.

Ženski kondom Ženski kondom je napravljen od lateksa ili još češće od poliuretana, na jednom kraju zatvoren (kao dijafragma, koja predstavlja mehaničko kontraceptivno sredstvo) sa dva elastična obruča, takođe, od lateksa ili poliuretana koji su urolani kao muški kondom. Deo koji je zatvoren se postavlja pre polnog odnosa duboko u vaginu, a otvoreni kraj sa elastičnim „obručom”, tj. širim krugom od debljeg lateksa, stavlja se preko velikih usana polnog organa žene. Femidom je malo manje komforan jer se mora pridržavati za vreme seksualnog odnosa, a i skuplji je od muškog kondoma 3 do 4 puta.

Kako se ženski kondom koristi?Kesicu sa femidomom uhvatiti prstima obe ruke i u jedan kraj blago potisnuti femidom, a kesicu otvoriti na suprotnom kraju i pažljivo ga izvaditi. Proveriti sa koje strane je zatvoreni kraj femidoma – sa užim prstenom. Kažiprstom i palcem se ovaj prsten blago pritisne i tako sužen prstima se namesti što dublje u vaginu odnosno, što bliže grliću materice. Prsten od lateksa ostane rastegnut na zidovima vagine i praktično on pridržava ceo femidom da ne spadne. Širi prsten se nalazi spolja preko malih (i delom velikih usanana) i za vreme odnosa se mora pridržavati. Nakon seksualnog odnosa tj. nakon ejakulacije i izlivanje sperme, kada se penis izvadi iz vagine, potrebno je nekoliko puta zavrnuti veliki – spoljni prsten femidoma oko njegove ose i polako ga vući nadole da se ne bi sperma izlila tokom vađenja femidoma iz

41

vagine. Sve ovo je važno ne raditi u ležećem, već u uspravnom položaju. I femidom se (kao i kondom) stavlja od samog početka seksualnog odnosa u vaginu, a nakon odnosa može da se veže u čvor, umota u papir ili kesicu i baci u katnu za đubre.

Dentalne krpiceDentalne krpice su fina, tanka i izuzetno nežna parčad lateksa (kao maramice od izuzetno tanke gume – najčešće veličine raširene papirne maramice) i one služe za oralni seks. U slučaju nedostatka „dentalnih krpica” za oralni seks može poslužiti i muški kondom koji se po sredini raseče, ili nakvašen celofan, koji se postavljaju preko polnog organa žene. Osim za vaginalni oralni seks, kada se prekrivaju velike usne, klitoris (dražica) ili ulaz u vaginu kod žene (kada se dentalna krpica koristi za oralni seks za zadovoljavanje žena), može se koristiti i za riming (riming je lizanje čmara partnera) i kod muškaraca i kod žena.Dentalne krpice mogu biti i različitih ukusa. Najčešće su ukusa voća, vanile, mentola ili čokolade. Danas postoje najrazličitiji oblici dentalnih krpica, kao i donji veš za jednokratnu upotrebu koji je napravljen od materijala od kojeg se „prave“ dentalne krpice. Takođe, postoje i dentalne krpice kao hirurške maske koje imaju pantljike za vezivanje oko glave, sa proširenim delom na mestu gde se nalazi jezik (ovo je sve popularniji oblik dentalnih krpica, jer ne zahteva pridržavanje rukama).Kondom je (za razliku od femidoma i dentalnih krpica, koji se mogu naći samo u seksi šopovima) relativno lako naći i kupiti. Preporuka je da se kondom kupuje u apoteci ili u kondomatima. Međutim, ukoliko ova dva mesta nisu u „trenutno u blizini“, svakako je bolje kupiti na bilo kom drugom mestu (kiosku, samoposluzi, benzinskoj pumpi...) nego imati seksualni odnos bez kondoma.Pri kupovini i korišćenju kondoma važno je uvek proveriti rok trajanja kondoma, koji mora biti napisan na omotu. Ukoliko na pakovanju nema označenog datuma do kada se može koristiti, ili, ukoliko je napisani datum istekao, taj kondom ne bi trebalo da se koristi.Važna napomena za kondom je da ga treba čuvati dalje od toplote jer ga toplota oštećuje i može mnogo lakše da pukne i da se pocepa.Takođe, prilikom otvaranja pakovanja koje najčešće ima staniolsku kesicu treba paziti da se kondom ne ošteti oštrom ivicom te kesice ili noktima (najbolje je pre otvaranja potisnuti ga prstima u jedan kraj omota, a otvarati na suprotnom kraju). Sve češće na samom omotu (na kesici) postoji označeno mesto gde je najbolje otvoriti ga– i najčešće je tu ili blago perforiran ili tanji omot.ZABLUDA koja nije nimalo retka je mišljenje da je najbolje staviti dva kondoma zbog sigurnosti i zaštite od PPI i od HIV infekcije To je potpuno pogrešna praksa i važno je naglasiti da se nikako ne stavljaju dva kondoma jedan preko drugoga, jer postoji velika šansa da spadnu, a od trenja će mnogo lakše pući.

Lubrikanti ili podmazivači su supstance kojima se premazuju kondomi i femidomi, a mogu se i kupiti u posebnim pakovanjima, slično kao što se pakuju kondomi. Njihova uloga je da podmazuju sluzokožu, smanjuju trenje i omogućavaju lakše prodiranje polnog organa. Neke važne napomene za lubrikante: ne koristiti one koji su na bazi ulja – dakle ne ulja, vazelin ili kreme, već najbolje na vodenoj bazi, kao što je glicerin, i stavljati ih samo na SPOLJNU stranu kondoma (nikako ne treba stavljati lubrikant na polni organ pre stavljanja kondoma jer mnogostruko povećava šansu da kondom sklizne).

42

PRILOG br. 13

PREVENCIJA SINDROMA IZGARANJA

Pripadnici profesija koji pomažu ljudima, kao što su zdravstveni radnici (lekari, medicinske sestre), psiholozi i socijalni radnici, savetnici za DPST, skoro svakodnevno se suočavaju sa brojnim stresnim situacijama. Ovakve situacije nisu retke ni kod neprofesionalnih lica – volontera, ili kod specialjno edukovanih pojedinaca koji rade u vanrednim psihosocijalnim okolnostima, najčešće obučenih za pružanje nege osobama koje žive sa HIVom ili AIDS-om, ili osobama koje su nesrećne ili bolesne.

S druge strane razgovor sa ljudima koji govore o seksu, svom seksualnom opredeljenju i rizičnim ponašanjima, razgovor o koišćenju najrazličitijih psihoaktivnih supstanci, o poslu koji je zakonom zabranjen, o ilegalnim radnjama, ponekad prisustvuju izgovorenim pretnjama ili idejama koje mogu da uplaše, zastraše; ne retko saznaju i neke pojedinosti o kriminalnim radnjama, ....sve to traži od zdravstvenih radnika posebnu vrstu angažmana, izaziva zabrinutost, otvara brojne dileme, umeće se u lični život, opterećuje i vremenom jako iscrpljuje.

Zato sve osobe ove „pomagačke profesije” u toku svog rada doživljavaju stres za stresom, i tokom rada (osim navedenim činjenicama) mogu biti opterećene i predrasudama koje same sa sobom nisu raščistile i razjasnile.

Ukoliko su svi ovi „zahtevi” stresora veći od resursa pojednica, on će doživljavati stres za stresom i doći će do pregorevanja ili izgaranja (engl. burn out sindroma). Sindrom pregorevanja definišemo kao „fizički, emocionalno-psihološki i duhovni fenomen, osećaj iscrpljenosti, otudjenja i neuspeha” uz sve veći gubitak idealizma, energije ili svrhe, a doživljavaju ga ljudi u profesijama vezanim za pomoć drugima.

Da bi se prevenirao sindrom pregorevanja potrebno je u toku rada imati redovne sastanke i supervizijske sastanke, na kojima se razmenjuju iskustva, prenose osećanja, iznose brige, slabosti, ograničenja, strepnje i otvoreno govori o problemima sa kojima se suočavaju kolege u toku svog rada. Taj „ventil” kroz druženje, razmenu iskustava i prenošenje osećanja je jedna od najdelotvornijih strategija u prevenciju sindroma izgaranja.

43

PRILOG br. 14

TERMINOLOGIJA KOJA SE KORISTI KADA SE GOVORI O HIV/AIDS-u

PRILOG br. 14 A

REČNIK OSNOVNIH TERMINA IZ OBLASTI HIV/AIDS-a

AIDS/sida – (engl.) Acquired Immune Deficiency Syndrome – sindrom stečenog nedostatka imuniteta; krajnji stadijum infekcije uzrokovane HIV-om. Skup simptoma koji karakterišu poslednji stadijum HIV infekcije.

HIV – skraćenica za humani imunodeficijentni virus, virus koji izaziva sidu. Ne postoji virus side. Skraćenica HIV uključuje i reč virus, dakle nepotrebno je reći HIV virus.

Odgovor na epidemiju HIV infekcije – ranije se koristio termin borba protiv HIV-a. Odgovor na epidemiju je sveobuhvatniji jer podrazumeva sistemski odgovor države na ovaj problem.

Imunodeficijencija – oslabljena funkicija imunog sistema.

Sindrom – skup bolesti i simptoma.

Osobe koje žive sa HIV-om – osobe koje su inficirane HIV-om.

Oboleli od side – koristi se za osobu kojoj je dijagnostifikovana sida, tj. kada se radi o osobi/pacijentu koji ima infekciju ili bolest povezanu s HIV-om.

ART (Highly Active Anti Retroviral Therapy ili HAART) – Pojam "antiretrovirusna terapija" odnosi se na kombinaciju tri ili više antiretrovirusnih lekova koja smanjuje količinu virusa u krvi do nivoa koja se ne može detektovati, te usporava napredak HIV infekcije.

Prevalencija HIV-a – Broj osoba koje žive sa HIV-om u nekoj populaciji u određeno vreme.

Incidencija side – broj novoobolelih osoba od side u odnosu na (najčešće) milion stanovnika, za određeni period, najčešće, jednu kalendarsku godinu.

Prevencija HIV-a – sprečavanje HIV-a (npr. pojave ili pogoršanja bolesti) ili skup mera i aktivnosti koje pojedinac i zajednica čine da ne dođe do HIV infekcije.

Epidemija HIV-a – neočekivani (ili neuobičajeni) broj slučajeva HIV infekcije u ljudskoj populaciji na određenom prostoru i u određenom vremenu. Populaciju mogu predstavljati svi stanovnici određenog geografskog područja; učenici škole ili članovi slične institucije; osobe određene dobi ili pola, npr. deca ili žene u nekoj oblasti.

Infekcija – zaraza, prodiranje mikroorganizama u tkiva i/ili organe.

Hepatitis B - infektivno oboljenje jetre, izaziva ga virus hepatitisa B, putevi prenosa su isti kao kod HIV-a, ubraja se u polno prenosive infekcije.

Hepatitis C – infektivno oboljenje jetre, izaziva ga virus hepatitisa C, putevi prenosa su isti kao kod HIV-a, ubraja se u polno prenosive infekcije.

Polno prenosive infekcije (bolesti) – infekcije (bolesti) koje se prenose direktnim seksualnim kontaktom, mogu zahvatiti i druge/različite organe, a ne samo polne.

Testiranje na HIV – Testovi mogu utvrditi da li su prisutna antitela na HIV ili da li postoje stvarni dokazi o prisustvu virusa u uzorcima krvi ili tkiva. Kod nas se testiranje na HIV može obaviti besplatno, poštujući principe dobrovoljnosti i poverljivosti uz obavezno savetovanje (DPST – dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV).

44

Period prozora – vremenski period od momenta kontakta sa virusom, tj. infekcije do pojave antitela u krvi, u tom periodu nije moguće utvrditi postajanje infekcije HIV-om na osnovu testova koji detektuju specifična antitela.

Kondom ili prezervativ – za sada jedini oblik zaštite od seksualno prenosivih bolesti, ali i kontraceptivno sredstvo tj. sprečava neželjenu trudnoću.

Nezaštićeni seksualni odnos – nekada se koristio termin rizičan seksualni odnos.

Ranjive populacije – podrazumevaju se vulnerabilne grupe (osobe koje ubrizgavaju drogu, muškarci koji imaju seksualne odnose sa muškarcima, seksualne radnice/radnici i sl.) koji su najizloženiji riziku od HIV-a.

Osobe sa rizičnim ponašanjem – osobe koje se zbog svog ponašanja nalaze u opasnosti po zdravlje ili život; kod HIV-a se odnosi na upražnjavanje nezaštićenih seksualnih odnosa ili korišćenje nesterilnog pribora za injektiranje.

Injektirajući korisnici droga – Ovaj izraz bolje je koristiti nego "ovisnici o drogama", budući da je ovo poslednje omalovažavajući izraz koji ne podstiče poverenje i poštovanje potrebno u radu s osobama koje koriste droge. Preporučljiv izraz koji stavlja naglasak pre svega na ljude glasi: "osobe koje injektiraju droge"

Upotreba nesterilnog pribora za ubrizgavanje – korišćenje zajedničkog pribora za ubrizgavanje (intravensko korišćenje) droga.

MSM – izraz "muškarci koji stupaju u seksualne odnose s muškarcima" opisuje muške osobe koje ulaze u seksualne odnose s drugim muškim osobama, nezavisno od toga ulaze li u seksualne odnose i sa ženama.

Seksualna radnica/radnik – ideja u pozadini ovog izraza je da ne uključuje osudu i da se naglase uslovi pod kojima se seksualne usluge prodaju. Seksualni radnici/ce uključuju žene, muškarce i transrodne odrasle osobe starije od osamnaest godina koji primaju novac ili robu u zamenu za seksualne usluge. Osobe koje prodaju seks, a mlađe su od osamnaest godina, smatraju se žrtvama komercijalne seksualne eksploatacije.

45

PRILOG br. 14 B

Pojmovnik

Termini koji se koriste kada se govori o temi HIV/AIDS i seksualno zdravlje

Adikcija – zavisnost

AIDS – (engl.) Acquired Immune Deficiency Syndrome – sindrom stečenog nedostatka

imuniteta; krajnja manifestacija HIV infekcije (v. HIV, infekcija, SIDA)

Akutna bolest – iznenadna bolest kratkog trajanja; akutno se može odnositi i na bol

Alkoholizam – zavisnost od alkoholnih pića koja dovodi do poremećaja zdravlja (telesnog i

duševnog) zavisne osobe

Analgetici – lekovi protiv bolova

Analni otvor – čmar, anus; spoljašnji otvor na rektumu kroz koji se izbacuju produkti

varenja

Analni seksualni odnos – seksualni odnos pri kojem se penetracija penisa vrši u kroz analni

otvor u rektum

Anemija – malokrvnost; oboljenje koje nastaje usled smanjanog broja eritrocita ili njihovog

oštećenja čime je onemogućen normalan prenos kiseonika do ćelija

Anksiolitici – lekovi koji se koriste u lečenju povišene napetosti, umirenje i nesanicu, često se

zlopupotrebljavaju (v. bensedin, diazepam, tabletomanija, zavisnost)

Anoreksija (Anorexia) – preterana mršavost, može biti posledica dugotrajnog izgladnjivanja

ili bolesti

Antigeni – supstance (uglavnom proteini) koje kada dospeju u organizam izazivaju reakciju

imunog sistema u vidu stvaranja antitela; (još jedno objašnjenj: svaka supstanca koja može

biti prepoznata od imunog sistema i izazvati stvaranje specifičnih efektornih antitela i ćelija

sposobnih da unište ili blokiraju antigen ) skraćenica za antigen je Ag

Antiinfektivni lekovi – supstance koje sprečavaju razvoj patogenih mikroorganizama u

organizmu čoveka, tj koriste za lečenje infekcija

Antiretrovirusni lekovi – antiifektivni lekovi koji se koriste za lečenje infekcija izazvanih

retrovirusima

Antitela – posebna vrsta proteina – belančevina (imunoglobulini) koje stvara imuni sistem

kao odgovor na antigene; to su (timus nezavisni ili B limfociti). Antitela uništavaju antigene i

tako štite organizam

46

Antivirusni lekovi – antiinfektivni lekovi koji se koriste u lečenju virusnih infekcija (v.

infekcija, virus).

Apstinencija – uzdržavanje od određenih radnji, najčešće se odnosi na upotrebu alkohola i

droga kao i na uzdržavanje od seksualnih odnosa

Apstinencijalni sindrom – stanje koje nastaje posle naglog prekida korišćenja supstance od

koje postoji razvijena zavisnost (v. apstinencija, narkotici, sindrom, zavisnost ) Karakeristike

apsitencijalnog sindroma kod prestanka uzimanja narkotika su upravo suprotni efektima koji

se javljaju pri njihovom uzimanju i to su: nemir, razdražljivost, proširene zenice, proliv,

znojenje,gađenje, tremor (podrhtavanje mišića), ubrzani rad srca, vrtoglavica, nesanica,

intenzivan strah praćen velikim uznemirenjem

Artralgija – bolovi u zglobovima

Asimptomatsko – bez simptoma

Atenuisani virus – živi virus kome je posebnim laboratorisjkim metodama uništena

mogućnost izazivanja bolesti, ali koji ima sposobnost izazivanja imunog odgovora u vidu

stvaranja antitela; takvi virusi se nalaze u nekim vakcinama

Atrofija – smanjivanje organa usled nekog patološkog procesa sa posledičnim gubitkom

funkcije

Azidotimidin – antivirusni lek koji se koristi u terapiji AIDS-a

AZT – fabrički naziv za lek azidotimidin

B limfociti – vrsta limfocita koji stvaraju antitela

Bakterija – jednoćelijski mikroraganizmi; postoji mnogo vrsta bakterija od kojih su neke

izazivači bolesti kod čoveka (v. infektivne bolesti)

Bakterijemija – prisutnost bakterija u krvi

Bazofili – vrtsa leukocita

Bensedin – fabrički naziv za lek diazepam

Biseksualizam – upražnjavanje seksualnih odnosa sa osobama oba pola (odnosi se i na

muškarce i na žene)

Bolesti zavisnosti – stanja kod kojih postoji razvijena zavisnost od određenih supstanci

Brain storming – (engl.) radionica u kojoj se daju asocijacije na zadatu temu

Cannabis sativa – indijska konoplja, biljka iz koje se dobijaju marihuana i hašiš

47

CD4 receptor – receptor koji se nalazi na ćelijskoj membrani jednog broja T limfocita, ti

limfociti obezbeđuju pokretačke signale za delovanje imunog sistema, za limfocite koji imaju

CD4 receptor upotrebljavaju se nazivi T4 ili CD4 limfocit; za HIV infekciju su od presudnog

značaja jer se HIV upravo vezuje za CD4 receptore, preko njih ulazi u ćeliju i na taj način

sprečava delovanje imunog sistema

CD4 T limfociti – glavna regulatorna ćelija imunog sistema. Odlikuje se postojanjem na

površini jednog proteinskog molekula koji se označava CD4. Timus (T) zavisan limfocit.

Nepostojanje ili funkcionalna nesposobnost CD4 T limfocita praktično onemogućava

odbrambene funkcije imunog sistema.

CD8 receptor – receptor koji se nalazi na membrani nekih T limfocita, ti limfociti su

odgovorni za prepoznavanje sopstvenih ćelija od stranih i tako sprečavaju njihovo uništavanje

od strane imunog sistema

Ćelije ubice (Killer Cells) – vrsta limfocita koji uništavaju druge ćelije bez posredstva

antitela, sinonim NK ćelije. Efektorne ćelije imunog sistema koje posle prepoznavanja

antigena imaju sposobnost da razore (ubiju) strane ćelije (mikroorganizme: viruse, bakterije,

gljivice i druge) kao i svoje, promenjene ćelije (ćelije raka)

Centralni nervni sistem – deo nervnog sistema koji obuhvata mozak i kičmenu moždinu

Cerebralni – koji se odnosi na mozak; (lat. cerebrum - mozak)

Cerebrospinalna tečnost – tečnost u kojoj se nalaze mozak i kičmena moždina, osnovna

funkcija je zaštita i snabdevanje neophodnim materijama, (v. likvor)

Cervikalni sekret – sekret koji luče žlezdane ćelije koje se nalaze na cerviksu, oblaže vaginu

te se stoga često pogrešno upotrebljava naziv vaginalni sekret

Cerviks (Cervix) – grlić materice

Citokini – supstance koje luči jedna vrsta T limfocita, služe za prenos informacija između

ćelija

Citoksično – toksično, otrovno za ćeliju

Demencija – propadanje intelektualnih funkcija, moze biti urođena i stečena; stečena se javlja

kod starijih osoba zbog arteroskleroze; kod osoba obolelih od side javlja se zbog direktnog

delovanja virusa na ćelije mozga

Dermatitis – zapaljenje kože

Diabetes mellitus – šećerna bolest, bolest izazvana nedostakom insulina u krvi što dovodi do

povećanja se nivoa glukoze u krvi, posledica toga su mnogobrojni poremećaji organizma

48

Diazepam – anksiolitik, često se zloupotrebljava; dugotrajna upotreba dovodi do pojave

zavisnosti, a nagli prestanak upotrebe može dovesti do pojave apstinencijalnog sindroma (v.

bensedin, tabletomanija)

Dijagnoza – raspoznavanje i utvrđivanje bolesti na osnovu znakova i simptoma

Dijareja – proliv

Diskriminacija – uskraćivanje prava pojedincima ili grupama na osnovu razlike u veri, rasi,

seksulanom opredeljenju ili na osnovu neke druge razlike u odnosu na većinu

Displazija – nepravilan razvoj ili promena razvoja tkiva i organa

DNK (DNA) – dezoksiribonukleinska kiselina, složeno biohemijsko jedinjenje koje se nalazi

u jedru, DNK je nosilac informacija o naslednim osobinama. Nosilac je genske šifre u

najvećem broju složenih organizama (sve životinjske vrste, uključujući i čoveka kao i neke

mikroorganizme).

Edem – otok tkiva, razvija se zbog nakupljanja tkivnih tečnosti kao posledica patološkog

procesa

Edukacija – vaspitavanje, obrazovanje

Edukator – osoba koja vrši edukaciju

Egzacerbacija – pogoršanje bolesti

Ejakulacija – izbacivanje semene tečnosti na kraju polnog odnosa

Ekstazi – sintetička halucinogena droga, ekser, eks

Elisa test – imunološki test koji se koristi za otkrivanje specifičnih antitela, na taj način se

posredno utvrđuje prisustvo antigena

Encefalitis – zapaljenje mozga

Encefalopatija – pojam koji je zajednički za sve bolesti koje zahvataju mozak

Enzimi – supstance koja su neophodne da bi se izvršili određeni biohemijski procesi u

organizmu, svaki enzim je specifičan za određeni biohemijski proces

Eozinofili – vrsta leukocita

Epidemija – neočekivani (ili neuobičajeni) broj slučajeva nekog oboljenja na određenom

prostoru

Epidemiologija – nauka o rasprostranjenosti i uzrocima poremećaja zdravlja, kao i o

njihovom sprečavanju i suzbijanju

49

Epstein Barr virus – virus koji je izazivač infektivne mononukleoze

Eritem – crvenilo kože

Eritrociti – crvena krvna zrnca, krvne ćelije koje prenose kiseonik

Felacio – pružanje seksualnog zadovoljstva muškarcu oralnim seksom

Femidom – ženski prezervativ

Fertilitet – Sinonim za Rodnost. Stvarno radjanje živog potomstva. Stopa fertiliteta-broj

živorodjene dece na 1000 žena u životnom dobu kada mogu da rađaju

Fetus – plod, dete u utrobi majke posle trećeg meseca razvoja

Fizička zavisnost – promenjeno stanje organizma koje se posle prestanka unošenja supstance

od koje postoji zavisnost manifestuje fizičkim poremećajima, ti fizički poremećaji su u stvari

apstinencijalni sindrom

Gastrointestinalni sistem – sistem organa za prenos i varenje hrane, obuhvata želudac, tanko

i debelo crevo

Gen – deo DNK, osnovna jedinica nasledjivanja

Genitalije – polni organi

Genotip – skup svih osobina koje su zapisane u genima

Gljivične infekcije – infekcije izazvane gljivicama

Glukoza – vrsta šećera, glukoza predstavlja krajnji proizvod metabolizma svih vrsta šećera

Gonoreja – polno prenosiva bolest izazvana bakterijom Neiseria Gonorrheae, narodni nazivi

triper i kapavac

Gp41 – glikoprotein koji se nalazi na površini HIV-a i koji omogućuje ubacivanje HIV-a u

ćeliju koje imaju molekulu CD4 na svojoj membrani

Gp120 – glikoprotein koji se nalazi na površini HIV-a i preko koga se HIV specifično vezuje

za ćelije koje imaju molekulu CD4 na svojoj membrani

Granulocit – vrtsa leukocita, obuhvata neutrofile, eozinofile i bazofile

Granulocitopenija – smanjen broj granulocita u krvi

Grip – infektivna bolest izazvana virusom gripa (influenca)

Gudra – droga u žargonu

Halucinacija – priviđanje, poremećaj opažanja, opažanje bez prisustva informacije; najčešće

su halucinacije čula vida, ali se mogu javiti i kod svih ostalih čula, žargonski haludža

50

Halucinogene droge – droge čiji je osnovni efekat stvaranje halucinacija

Hašiš – droga koja se dobija iz indijske konoplje (Cannabis sativa)

Hematologija – nauka o krvi

Hemofilija – bolest kod koje ne postoji ili je u značajnoj meri smanjena mogućnost

zgrušavanja krvi

Hemoterapija – lečenje bolesti hemijskim sredstvima

Hepatitis – zapaljenje jetre

Hepatitis B – infektivno oboljenje jetre, izaziva ga virus hepatitisa B, putevi prenosa su isti

kao kod HIV-a, ubraja se u polno prenosive bolesti

Hepatitis C – infektivno oboljenje jetre, izaziva ga virus hepatitisa C, putevi prenosa su isti

kao kod HIV-a, ubraja se u polno prenosive bolesti

Hepatotoksično – toksično za jetru

Heptanon – fabrički naziv za metadon

Heroin – droga iz grupe opijata, dobija se iz morfijuma, ranije se koristio kao lek ali zbog

velike sposobnosti izazivanja zavisnosti je izbačen iz upotrebe

Herpes virusi – vrsta virusa koji su patogeni za čoveka

Herpes Zoster virus – virus koji izaziva ovčije boginje (varičelu), nakon preležane varičele

može se javiti ponovna infekcija ovim virusom

Heteroseksualizam – polni nagon usmeren ka osobi suprotnog pola

Hiper – prefiks u složenim rečima sa značenjem više, povišeno. povećano

Hipo – prefiks u složenim rečima sa značenjem manje, sniženo

HIV – skraćenica za humani imunodeficijentni virus, virus koji izaziva sidu. Kada govorimo

o HIVu kod ljudi treba napomenuti i sledeće:

Viruse koji po svojoj strukturi odgovaraju virusu humane imunodeficijencije kod ljudi, imaju i

druge vrste (MIV/mouse imunodef. virus/ u miša, BIV/bovine IV/ u goveda, FIV/feline IV/ u

mačke itd. Svi primati imaju takođe IV (virus imunodeficijencije) koji se naziva SIV/simian/.

Visoka identičnost genoma SIV šimpanze sa HIV1, kao i SIV mangabeja sa HIV2, ukazuje da

je infekcija HIV-a zoonoza koja je sa majmuna prešla na čoveka.

Homoseksualizam – polni nagon usmeren ka osobi istog pola

Hormoni – produkti žlezda sa unutrašnjim lučenjem koji specifično uitču na biohemijske

procese u organizmu i na rad organa

51

HPV – humani papiloma virus

Hronično – dugotrajno i postojano

Humani imunodeficijentni virus – virus koji izaziva sidu

Humani papiloma virus – virus koji izaziva patološke promene na polnim organima (neke

vrste mogu dovesti do razvoja raka)

I.V. narkoman – intravenski narkoman; osoba koja drogu unosi pomoću igle i šprica

direktno u krv

Idiopatski – pojam koji se odnosi na bolesti bez poznatog uzroka

Imuni sistem – sistem odgovaran za odbranu čoveka od stranih agenasa

Imunitet – sposobnost organizma da se odupre mikrorganizmima i toksinima koji nastoje da

oštete tkiva i organe

Imunodeficijencija – oslabljena funkicija imunog sistema

Imunoglobulini – drugi n aziv za antitela

Imunologija – nauka koja se bavi proučavanjem imunog sistema

Imunološki odgovor – reakcija imunog sistema

Imunosupresija – smanjivanje ili onemogućavanje delovanja imunog sistema

In vitro – latinski tremin koji se odnosi na eksperimente koji se vrše pod veštačkim uslovima

a koji imitaraju uslove u živom organizmu

In vivo – latinski termin koji se odnosi na eksperimente koji se vrše u živom organizmu

Incidenca – epidemiološki pojam, broj novoobolelih osoba od određene bolesti u odnosu na

(najčešće) milion stanovnika, za određeni period, najčešće, jednu kalendarsku godinu

Indikacije – razlozi za upotrebu nekog leka

Infekcija – zaraza, prodiranje mikroorganizama u tkiva i/ili organe

Infektivne bolesti – bolesti uzrokovane infekcijama, zarazne bolesti

Influenca – grip

Insomnija – nesanica

Insulin – hormon pankresa (gušterače) koji je odgovaran za metabolizam glukoze; prestanak

lučenja ili nedovoljno lučenje insulina dovodi do povećanog nivoa glukoze u krvi i razvijanja

diabetes mellitus-a (šećerne bolesti)

Intolerancija – nepodnošenje52

Intramuskularno – u mišić, odnosi se na davanje lekova u vidu injekcija, (skr. i.m.)

Intravenozno – u venu, odnosi se na davanje lekova u vidu injekcija, (skr. i.v.)

Kandidijaza – oboljenje izazvano gljivicom Candida albicans

Kapavac – narodni izraz za gonoreju

Kapošijev sarkom – rak kože karakterističan za osobe sa oslabljenim imunimitetom ili za

stare osobe

Karcinom – maligni tumor epitelnih tkiva

Kardiovaskularni sistem – sistem organa koji obuhvata srce i krvne sudove

Koitus – (lat. coitus) polni odnos, coitus interuptus- prekinuti snošaj

Kokain – droga koja se dobija iz biljke Erythroxylon Coca poreklom iz Južne Amerike,

psihostimulans

Kolitis – zapaljenje debelog creva

Kombinovana terapija – terapija sa više lekova

Kondom – muški prezervativ

Kontagiozno – zarazno

Kontracepcija – zaštita od trudnoće

Kontraceptivna sredstva – sredstva koja se koriste za zaštitu od trudnoće

Kontraindikacije – razlozi zbog koji se neki lek ne sme primenjvati

Kopulacija – parenje, polni odnos

Kriza – fizički poremećaji i neprijatno raspoloženje koji nastaju kao posledica neuzimanje

supsatance od koje postoji zavisnost (v. apstinencijalni sindrom)

Kriziranje – doživljavanje krize

Kunilingus – pružanje seksualnog zadovoljstva ženi oralnim seksom

Leukociti – bela krvna zrnca, krvne ćelije koje su odgovorne za odbranu organizma

Leukopenija – smanje broj leukocita

Lezija – oštećenje tkiva ili organa

Likvor – cerebrospinalna tečnost

Limfa – međućelijska tečnost koja se uliva u limfne sudove

Limfadenopatija – obolenja limfnih žlezda53

Limfne žlezde – žlezde izgređene od limfnog tkiva u kome se stvaraju limfociti

Limfociti – vrsta leukocita (v. T i B limfociti)

Lipidi – masti

LSD – dietilamid lizerginske kiseline, polusintetska halucinogena droga

Lues – sifilis

Lumbalna punkcija – uzimanje uzorka likvora iz kičmenog kanala u predelu lumbalnih

pršljenova

Marihuana – droga koja se dobija sušenjem indijske konoplje (Cannabis sativa)

Masturbacija – polno samozadovoljavanje

Medikament – lek

Meninge – moždane opne

Meningitis – zapaljenje moždanih opni

Meskalin – halucinogena droga koja se dobija od jedne vrste kaktusa koji raste u Meksiku

Metadon – opijatni analgetik

Mikoza – gljivična infekcija

Mikroorganizmi – biljne i životinjske vrste koje su mogu videti samo pomoću mikroskopa,

uglavnom jednoćelijske građe, tu spadaju bakterije, virusi, gljivice, protozoe

Mioza – suženje zenica, primećuje se posle uptrebe opijata

Monociti – vrsta leukocita

Monoterapija – terapija jednim lekom

Mortalitet – Smrtnost. Stopa mortaliteta - učestalost umiranja u nekoj populaciji tokom

odredjenog vremena

Morfijum – najs nažniji opijatni analgetik

Mutacija – promena na genima koja dovodi do promena u naslednim osobinama

Narkoman – osoba zavisna od narkotika

Narkomanija – zavisnost od narkotika

Narkotici – naziv kojim se obuhvataju sve vrste droga, u užem smislu se odnosi samo na

opijate

Nauzeja – osećanje muke, može se javiti kao neželjeni efekat kod upotrebe nekih lekova

54

Nefrotoksično – toksično, otrovno za bubrege

Neurološki – koji se odnosi na nervni sistem

Neuropatija – oboljenje nervnog tkiva, česti neželjeni efekat antiretrovirsusnih lekova

Neutrofil – vrsta leukocita

Neutropenija – smanjen broj neutrofila

Neželjeni efekti – poremećaji koji se javljaju u organizmu posle upotrebe lekova

Opijati – opijatni analgetici

Opijatni analgetici – analgetici koji se dobijaju iz opijuma, to su najsnažniji analgetici,

posle produžene upotrebe javljaju se tolerancija i zavisnost

Opijum – sok dobijen zasecanjem nezrelih čahura maka, iz njega se dobijaju opijatni

analgetici

Oportunističke infekcije – infekcije izazvane miokroorganizmima koji normalno ne

izazivaju patološke promene već samo kad postoji oštećenje imunog sistema. Ove infekcije

su izazvane mikroorganizmima koji, po pravilu, ne izazivaju infekciju kod normalno

sposobnog imunološkog odgovora

Oralna sluzokoža – sluzokoža usne duplje

Oralne manifestacije AIDS-a – patološke promene koje nastaju na sluzokoži usne duplje u

toku AIDS-a

Oralni seks – seksualni odnos pri kojem partner polno zadovoljava drugog partnera

upotrebom usana i jezika

Ovulacija – oslobađanje jajne ćelije iz jajnika, u periodu ovulacije je moguće začeće

Pancitpenija – smanjen broj svih vrsta krvnih ćelija

Pandemija – epidemija svetskih razmera

Patogen – mikroorganizam ili supstanca koja izaziva bolest tj patološke promene

Patogeneza – proces nastajanja bolesti, način na koji neki patogen izaziva bolest

Patološki – koji se tiče bolesti

PCR – (engl. Protein chain reaction), laboratorijski test koji se koristi za utvrđivanje nivoa

virusa u krvi (viral load)

P24 – protein koji čini unutrašnju membranu HIV-a

Peer education – (engl.) vršnjačka edukacija

55

Penetracija – prodiranje

Perinatalna transmisija – prenošenje infekcije sa majke na polod tokom trudnoće

Peting – seksualni odnos bez kopulacije, tj sparivanja polnih organa

Placebo – supstanca koja ima izgled i ukus nekog leka ali ne sadrži aktivne supstance,

upotrebljava se u kliničkim ispitavanjima novih lekova

Plazma – tečni deo krvi

PLWHA – (engl. people living with HIV/AIDS), ljudi koji žive sa HIV/AIDS-om

Pneumocystis carinii pneumonia – zapaljenje pluća izazvano protozoom Pnemocystis

carinii, (skr. PCP)

Pneumonia – zapaljenje pluća

Polno prenosive infekcije (bolesti) – infekcije (bolesti) koje se prenose polnim kontaktom,

mogu zahvatiti sve organe a ne samo polne

Polusintetski – odnosi se na supstance koje su dobijene preradom prirodnih supstanci

Prediktor – Određena osobina, stanje, karakteristika na osnovu koje se može predvideti

pojavljivanje neke bolesti ili poremećaja

Prevalenca – Broj slučajeva date (odredjene) bolesti ili drugog stanja u nekoj populaciji u

odredjeno vreme.

Prevencija – sprečavanje

Prezervativ – kondom - kontraceptivno sredstvo

Profilaksa – mere koje su preduzimju da bi se sprečila neka bolest

Promiskuitet – često menjanje seksulanih partnera

Prostitucija – dobijanje materijalne dobiti pružanjem seksualnih usluga

Proteaza – enzimi koji razgrađuju proteine, proteaza koja se nalazi u HIV-u koristi proteine

ćelije za stvaranje novih virusa

Proteaza inhibitori – grupa antiretrovirusnih lekova koji sprečavaju delovanje HIV proteaze

Protein – složeno biohemijsko jedinjenje, čini osnovnu gradivnu materiju tkiva i organa i

nosilac raznih funkcija u organizmu

Protozoa – jednoćelijski mikroorganizmi složenije građe nego bakterije, svrstava se među

životinjske vrste

56

Prozor period – vremenski period od momenta infekcije do pojave antitela u krvi, u tom

periodu nije moguće utvrditi postajanje infekcije HIV-om na osnovu testova koji utvrđuju

specifična At

Psihička zavisnost – zavisnost koja se javlja zbog toga što supstanca od koje postoji

zavisnost izaziva prijatno raspoloženje ili da bi se izbeglo neprijatno raspoloženje

Psihostimulansi – supstance koje stimulišu centralni nervni sistem

Pulmonarni – koji se odnosi na pluća (lat. pulmo - pluće)

Receptor – specifična mesta na površinama ćelija za koja se vezuju aktivne supstance;

receptori služe za raspoznavanje ćelija i na osnovu toga određene supstance deluju na

određene ćelije

Rektum – završni deo debelog creva

Remisija – povlačenje simpotoma i znakova kod hroničnih bolesti

Renalni – koji se odnosi na bubreg (lat. ren - bubreg)

Resorpcija – upijanje, preuzimanje supstanci od strane tkiva i organa

Retrovir – fabrički naziv za lek zidovudin

Retrovirusi –vrsta virusa koja koristi DNK ćelije domaćina za razmnožavanje

Reverzna transkriptaza – enzim koji se nalazi u retrovirusima, omogućava korišćenje DNK

domaćina za stvaranje novih virusa. Ovaj enzim omogućuje prepisivanje RNK u DNK

(obrnuti prepisivač) radi ugrađivanja u genomsku DNK. U ovu grupu virusa spadaju

onkovirusi, lentivirusi (među kojima i HIV) i spumavirusi u čoveka

Rezistencija – otopornost mikroorganizma prema određenom leku

Rizične grupe – pojam koji se koristio samo u početku širenja HIV infekcije

Rizično ponašanje – ponašanje koje dovodi u opasnot zdravlje ili život, kod HIV/AIDS-a se

odnosi na upražnjavanje nezaštićenih seksualnih odnosa,

RNK (RNA) – ribonukleinska kiselina, biohemisjko jedinjenje koje prenosi informacije sa

gena o strukturi proteina.

Sedativi – lekovi za umirenje i lečenje nesanice

Seksualna radnica – Izraz koji se koristi kao zamena za prostitutku, dolazi otuda što je u

nekim zemljama komercijalni seks toliko razvijen da se naziva »seksualnom industrijom« i

podleže nekim poreskim regulativama

Serum – tečni deo krvi bez prisustva faktora koagulacije

57

SIDA – skup simptoma koji karakterišu poslednji stadijum HIV infekcije

Sifilis – polno prenosiva infekcija, izazivač bakterija Treponema palllidum

Simptom – subjektivne tegobe koje se javljaju tokom bolesti (npr. bol, malaksalost, povišena

temperatura)

Sindrom – skup bolesti i simptoma

Sintetski – veštački dobijen, nije prirodni

Sistemski – koji se odnosi na sistem (npr. delovanje nekog leka - deluje na ceo organizam a

ne samo na određeni organ)

Sputum – iskašljaj

Stečeni – stanja ili bolesti koja su stečena tokom života, nisu posledica nasednih osobina

Sterilno – čisto, očišćeno od mikroorganizama

Subkutano – ispod kože, odnosi na davanje lekova u obliku injekcija

Sublingvalno – ispod jezika, odnosi se na upotrebu lekova čija se resorpcija vrši u usnoj

duplji

T limfociti – najbrojnija vrsta limfocita, imaju sposobnost napadanja i uništavanja stranih

agenasa

Tabletamanija – naziv koji obuhvata zavisnost od psihostimulanasa anksiolitika

Tabletoman – osoba zavisna od određenih lekova, najčešće anksiolitika (v.), izraz

tabletoman potiče od činjenice da se ti lekovi izrađuju u obliku tableta

TBC – skraćenica za tuberkulozu

Terapija – lečenje

Timus – grudna žlezda, organ koji učestvuje u stvaranju ćelija imunog sistema

Toksičnost – otrovnost

Toksoplazmoza – infekcija izazvana protozoom Toxoplasma Gondii

Tolerancija – pojava da osobe zavisne od određenih supstanci moraju vremenom unositi sve

veće količine te supstance jer predhodne manje doze nemaju efekta

Transmisija – prenos

Trihomonijaza – polno prenosiva infekcija, izazivač Trichomonas vaginalis

Trodon – fabrički naziv za lek tramadol

58

Trombociti – krvne pločice, krvne ćelije odgovorne za zgrušavanje krvi

Trombocitopenija – snižen broj trombocita u krvi

Tuberkuloza – infektivna bolest izazvana bakterijom Mycobacteruim tuberculosis, može

napasti sve organe a najčešća je infekcija pluća, kod osoba sa AIDS-om ičest je tuberkulozni

meningitis

Tumor – nekontrolisani rast tkiva izgrađenog od normalnih ili izmenenjenih ćelija

Ukrštena rezistencija – rezistencija prema jednom leku izazvana rezistencijom prema leku iz

iste grupe lekova

Ukrštena tolerancija – pojava da tolerancija od jedne supstance izaziva toleranciju i prema

drugim supstancama iz iste grupe

Ukrštena zavisnost – pojava da zavisnost od jedne supstance izaziva zavisnost od drugih

supstanci iz iste grupe (npr. zavisnost od heroina istovrmeno stvara zavisnost i prema drugim

opijatima)

Urogenitalni sistem – sistem polnih organa i organa za izlučivanje

Vagina – ženski spoljašnji polni organ

Vaginalni sekret – cervikalni sekret

Vakcina – antigena supstanca koja izaziva imuni odgovor organizma u vidu stvaranja antitela

a ne dovodi do pojave bolesti čime se postiže otpornost protiv specifične infekcije, kao

antigene supstance se mogu koristiti mrtvi mikroorganizmi ili živi a kojima je uništena

mogućnost izazivanja bolesti

Vertikalna transimisija – Vertikalni put infekcije - prenos infekcije sa majke na dete

tokom trudnoće, porođaja ili tokom dojenja

Viral load – (engl.) nivo virusa u krvi

Viremija – prisutnost virusa u krvi

Virulencija – sposobnost mikroorganizama da izazovu bolest

Virus – najmanji mikroorganizam koji ne može da opstane van drugog živog organizma

Vulvovaginitis – zapaljenje vulve i vagine kao posledica infekcije

Wasting syndrome – (engl.) veliki gubitak telesne mase koji se javlja kao posledica bolesti,

posebno izražen kod AIDS-a

Western blot test – imunološki test koji se koristi za identifikaciju specifičnih antitela u krvi

59

Window period – (engl.) prozor period

Zavisnost – pojava da osoba zbog psiholoških i/ili fizičkih razloga ne može da prekine sa

upotrebom određenih supsatnci; po definiciji Svetske zdravtsvene organizacije zavisnost je

''duševno a ponekad i fizičko stanje koje nastaje interakcijom između živog organizma i

sredstva koje stvara zavisnost, a karakterišu ga ponašanje i drugi psihički procesi koji uvek

obuhvataju prinudu za povremenim ili redovnim uzimanjem sredstva kje stvara zavisnost, i u

to nameri da se doživi njen efekat na psihičke procese, a ponekad da bise izbegle nelagodnosti

zbog neuzimanja tog sredstva''

Zidovudin – antiretrovirusni lek

Zoonoze – bolesti od kojih primarno boluju životinje a koje se prenose i na ljude

PRILOG br. 14 C

UNAIDS Terminology Guidelines (revised version, October 2011) – dat u prilogu

PRILOG br. 14 D

UNAIDS-ove terminološke smjernice (lipanj, 2010) – date u prilogu

60

Literatura

1. Paunić M (urednik). Priručnik.Vaspitanje za zdravlje kroz životne veštine: namenjen profesorima u srednjim školama koji sprovode aktivnosti zdravstvenog obrazovanja baziranog na životnim veštinama. Beograd: Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, 2007.

2. WHO/UNAIDS/UNICEF. Towards universal access: scaling up priority HIV/AIDS interventions in the health sector. Progress Report. Geneva: World Health Organization, UNAIDS and United Nations Children’s Fund; 2007.

3. Cvetković-Jović N, Anđelković V, Paunić M, Ilić D (urednici). Savetovanje i HIV testiranje: Dobra praksa u dobrovoljnom savetovanju i HIV testiranju. Beograd: IAN Međunarodna mreža pomoći, 2007.

4. Anđelković V, Ilić Vlatković VL, Ilić D, Paunić M. Vodič za dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV. Beograd: Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, 2007.

5. Family Health International. Voluntary Counselling and Testing for HIV: A Strategic Framework, 2003. Available from:

http://www.fhi.org/en/HIVAIDS/pub/guide/VCT_HIV_Strategic_Frame.htm

6. Denison JA, O'Reilly KR, Schmid GP, Kennedy CE, Sweat MD. HIV voluntary counseling and testing and behavioral risk reduction in developing countries: a meta analysis, 1990-2005. AIDS Behav. 2008;12(3):363-73.

7. Dujić A, Ilić D, Paunić M i sar. Obrazovanje i vaspitanje za zdravlje. Prevencija side i polno prenosivih infekcija. U: Cucić V (urednik). Priručnik za prosvetne radnike, Ekonomski Institut Beograd, Global Fond: Futura Petrovaradin, 2004.

8. Khan H. India: Are PPTCT programmes an entry point to other HIV and reproductive health services? Horizons Report, 2007. The Population Council Inc. Washington DC. USA. Available from: http://www.popcouncil.org/pdfs/horizons/hrptjun07.pdf

9. Paunić M, Bojanić J, Čalkić L, Čardaklija Z, Hadžiosmanović V, Jandrić Lj i sar. Priručnik za dobrovoljno, povjerljivo savjetovanje i testiranje na HIV. Sarajevo: UNICEF Bosna i Hercegovina, 2009.

Pored navedene literature korišćen je materijal (publikacije, delovi agitki, brošura, kao i tekstovi namenski pisani na temu prevencije stigme i diskriminacije), sledećih autora: Katarina Stojčević, klinički psiholog, Specijalna psihijatrijska bolnica “Dr Laza Lazarević”, Beograd, Milanka Lalović-Brajović, klinički psiholog, Centar za HIV i AIDS Infektivne klinike KCS, Beograd, Prim dr Bogdanka Čabak, specijalista opšte medicine, DZ Zvezdara Beograd, Nataša Cvetković, psiholog, NVO IAN Beograd.

61