novine исправка1

Студентски Фронт 3

Крагујевац

САДРЖАЈ:Реч уредника/3

Актуелно/4 Интервју/5

Студенти тражe/7Двоугао/9

Представљамо/10Право из угла студента/15

Право из угла професора/16Кратке вести/17

Занимљивости/19Култура/20

Забавни део/21

Студентски ФронтОснивач и издавач: Удружење Студената Права

За издавача: Милан ДонићУредништво:Зијад Мурселовић,Слободан

Стаменчић, Андреј Петровић Главни уредник: Зијад Мурселовић

Графичка обрада и прелом: Андреј ПетровићЛектура и коректура: Редакција

Штампа:Дигитал фото Стефан, Велика ПланаТираж: 300

Влада Републике СрбијеМИНИСТАРСТВО

ПРОСВЕТЕ, НАукЕ И ТЕхНОлОшкОг РАзВОјА

ИЗДАВАЊЕ “СТУДЕНТСКОГ ФРОНТА” ПОМАЖЕ

број /1/Јун 2014. године

Пред вама се налази први број листа ,,Студентски фронт“, који, под окриљем организације ,,Удружење студената права“, приређују студенти нашег факултета.

На самом почетку, желим да кажем да већ неко време гајимо жељу да на нашем факултету покренемо неку врсту студентских новина, из којих би наши студенти, професори, као и сви остали могли да добијају информације везане за рад Правног факултета, дешавања и новости у области права, културе, спорта, забаве и свега осталог што неминовно чини део студентског живота. Захваљујући конкурсу за доделу средстава, који је спровело Министарство просвете, науке и технолошког развоја, успели смо да добијемо финансијску подр-шку, уз помоћ које смо ту жељу и остварили.

У овом и наредним издањима моћи ћете да се информишете о активностима Удружења студената права, као и осталих студентских организација, битним догађајима из правне теорије и праксе у Србији и у свету, да прочитате интервјуе са истакнутим правницима, професорима, али и најуспешнијим студентима Прав-ног факултета, као и да видите резултате анкета које ћемо, уз вашу помоћ, припремати. Такође, као што сам већ рекао, биће обрађиване теме везане за дешавања, новости и занимљивости у области културе, спорта, образовања и тд. Све то биће пропраћено и разним илустрацијама хумористичког, забавног, па помало и ироничног карактера. Везано за то, не постоји ника-ква зла намера да некога или нешто омаловажавамо или исмевамо, већ да на један занимљив и читаоци-ма привлачан начин укажемо на проблеме са којима се студенти и сви остали суочавају.

Потрудићемо се да лист буде издаван једном месечно, да буде бесплатан и да тиражом покријемо барем колеге студенте, професоре и остало наставно особље, управу факултета, а све у складу са тим колико нам финансијске могућности то буду дозвољавале.

Желео бих да се, у име УСП-а, редакције листа, као и у своје лично име, искрено захвалим професорима, колегама, свима вама који сте нам својим похвалама, критикима, подршком и сугестијама помогли у изради ''Студентског фронта''. Због свега тога, имамо дужност и жељу да у овом пројекту дамо свој максимум, као и да будемо апсолутно отворени и спремни за сарадњу са сваким од вас кога би нешто овако интересовало. Сваку вашу критику – позитивну или негативну, потрудићемо се да искористимо искључиво у сврху побољшања.

Посебну, личну захвалност дугујем људима који чине екипу којом координишем у оквиру овог пројекта – Милици, Наташи, Марији, Даници, Љубиши, Душану, Слободану, Андреју, Милану и свима осталима из редакције ,,Студентског фронта“, који су се, с најискрени-јом могућом намером, заједно са мном, максимално потрудили да папир који држите у рукама буде испу-њен квалитетним садржајем.

До следећег броја!Зијад Мурселовић,

Главни уредник

РЕЧ УРЕДНИКА Поштовани читаоци, професори и колеге,

4 Студентски Фронт

Правни факултет

Већ годинама уназад Правни факултет у Крагујевцу предмет је медијске хајке. Разнолике афере су извор инспирације бројним новинарима који се, жељни сензационализма, не либе да пљуну на основна начела објективног и независног новинарства. Објективност, независност и непристрасност замењени су улепшавањем или ружењем стварности за потребе политичке и економске елите, а све то уз незаобилазну „креативност“ уредника оличену у насловима стављеним у сврху спасавања угрожених тиража, са једне, и угрожених рејтинга, са друге стране. Другим речима, а ради лакшег спознавања правих размера ове хајке, довољно је приметити да како се коме стишти, тако тај неко дође и уринира по Правном факултету Универзитета у Крагујевцу, уз опште одобравање слуђене јавности. Питати се да ли је то атак на образовање, да ли се хајка обија и о главу студената, те има ли у свему политичке позадине и колико, исто је као питати се има ли у мочвари блата.

Птица трпи док је бар метар изнад неба, а онда дође време када је свако ћутање издаја, када неправда постане закон и када је твоја једина дужност отпор. Многи се нису надали, али то време је дошло. Пред нама је борба за истину, пред њима је објава рата, а пред вама је отворено писмо студената Правног факултета Универзитета у Крагујевцу целокупној независној демократској јавности!

Мој деда је често говорио: „Сине, у моје време, вест није била кад кер уједе човека, већ кад човек уједе кера“. Тако је и данас. Савременици смо медијске хороризације која је продукт како политичке моћи и утицаја на медије, тако и разних дошколованих новинара који посредно утичу на рушење стуба сваке модерне државе, нападом на универзитете. Један од њих јесте универзитет у Крагујевцу, односно Правни факултет, који је свакодневно изложен медијском линчу, а чији су студенти незадовољни сликом коју независни медији преносе јавности.

Мишљење студената Правног факултета у Крагујевцу јесте да, сви медији у недостатку инспирације и професионалности, престану да излажу руглу Правни факултет, а самим тим и његове студенте, који једини сносе последице сваке вести објављене путем телевизије или штампе. Доиста је очигледно да се у целој тој медијској играрији, а која је усмерена на рушење Правног факултета, нико није обратио студентима, који су очито пред великим притиском, јер на крају дана они и њихове будуће дипломе и титуле трпе страшне последице. Од неизмерне је важности, већ кад су светла уперена ка нама, да било ко од медија ко има тенденцију да руши наш факултет, сними једну дугометражну емисију о студентима Правног факултета. Емисију у којој ће студенти причати о томе ко су, шта су, одакле су, како уче, колико уче, колико су оптерећени да ли су задовољни спровођењем болоњске деклерације, као и златно питање, због чега су се одлучили да упишу „озлоглашени Правни факултет“, те због чека средњошколци, после успешне медијске хајке, опет попуњавају сва места при упису на Правни факултет. Као студенти, сматрамо да више нема места медијским шпекулацијама и понижавањима, како факултета, тако и студената, чија су права у незавидном положају због лошег споровођења болоњске деклерације, а који се уз максималне напоре труде да сачувају углед овој високошколској установи, као и СВИМ професорима који су нас благословили знањем протеклих осам семестара, а који су непрекидно, на овај или онај начин, изложени медијској туртури коју креирају новинари, исти они који од девојака са силиконима из разних ноћних клубова и емисија које подсећају на орвелову ,,1984“, а које су терет модерног друштва, креирају познате личности, тзв. „старлете“, а од мафијаша стварају хероје и доброчинитеље, исти ти новинари и медији руше и Правни факултет у Крагујевцу, само што наш факултет има темеље од крви и меса.

Слободан Стаменчић, Андреј Петровић

СТОП ДЕГРАДАЦИЈИ ЗНАЊААктуелно



Интервју

За Студентски фронт, у овом броју, о актуелним питањима и дешавањима на нашем факултету, говори редовни професор и Декан Правног факултета у Крагујевцу, проф. др Ненад Ђурђевић.

Проф. др Ненад Ђурђевић рођен је 1957. године у Аранђеловцу. Основне студије права завршио је на Правном факултету у Крагујевцу, 1980. године, магистарске 1987. године, а докторску дисертацију, на тему ,,Имовинска одговорност организатора спортских приредби и спортских организација“, одбранио је 1991. године, такође на Правном факултету у Крагујевцу. Аутор је бројних научних радова, учествовао је на разним домаћим и иностраним пројектима, а носилац је и великог броја награда и признања, у земљи и иностранству. Редовни је професор на грађанско-правној катедри нашег факултета, а ужа специјалност му је облигационо право.

Декан Правног факултета, професор Ненад Ђурђевић:

Вратити стари углед нашем факултету

шта сте затекли када сте преузели функцију декана?

Факултет нормално функционише у својој основној функцији обављања наставних активности. Оно што ми је основни задатак био, преузимајући функцију Вршиоца дужности Декана, јесте да спроведем посупак пријемног испита за предстојећу школску годину и да завршим процес акредитације Правног факултета. То су основне дужности које треба да обавим у овом периоду, као и текуће обавезе које се тичу захтева студената, на које су указивале разне анкете и обраћања Студентског парламента. Следеће питање је питање мензе за студенте нашег факултета, обзиром да наши студенти не могу да користе мензу која се налази у просторијама Економског факултета, као и питање студентског клуба. Затекло ме је нормално одвијање наставних активности, као и низ отворених питања које треба решити. Постоје они проблеми који су настали одавно и нису решавани када је требало. Затим, само унапређење услова, који се морају мењати како се мења време.

какав је оснос управе факултета према студентским организацијама?

За ово кратко време, у ком вршим ову функцију, имао сам прилике да комуницирам и са једном и са другом организацијом и могу рећи да не правим никакве разлике. По закону и Статуту факултета, у обавези сам да контактирам са званичним органима - Студентским парламентом, са студентом продеканом, кога сам именовао на предлог Студентског парламента, са студентима који су чланови Савета, што не значи да се ту комуникација завршава. Моја врата су отворена за све позитивне предлоге било ког студента и било које студентске организације. Могу рећи да сам врло задовољан студентским организацијама, њихов рад

бих похвалио, акцију уређења дворишта факултета као и акцију прикупљања помоћи за угрожене у поплавама. До сада нисам наишао на неке проблеме

и понављам да сам врло задовољан и отворен за сарадњу.

Сви смо сведоци да је Правни факултет у крагујевцу на удару медија. како се борити против тога, јер се наше знање на тај начин деградира?

Данас је врло тешко пласирати добру вест. Медије интересују разне афере, веома је тешко

борити се са тиме и не може се много учинити. Оно што је до управе факултета и до студената, студентских организација, јесте да својим радом и успехом скрену пажњу на наш факултет. Ми немамо новца да плаћамо медијску промоцију, али имамо студенте и запослене да својим примером покажу на ком је нивоу ова образовна установа. Имамо и проблем нелојалне конкуренције, која ће са циљем пласирати лошу вест, како би наудила угледу фаултета, али такво је тржиште и са тим се морамо изборити. Дошли смо у ситуацију да је знање постало роба на тржишту, са чим не треба да се сложимо, јер знање је јавно добро и као такво треба да буде третирано. Појављује се велики број одељења приватних факултета, чији квалитет треба довести у питање, али медији се баве аферама, лошим вестима, уместо да се позабаве више и овим проблемом, који је, сматрам, врло озбиљан.

Недавно се појавила информација да се сва дуговања која студенти имају према факултету морају измирити у одређеном року. На који је начин то предвиђено?

Када сам дошао на ову функцију и видео пресек стања пословања факултета, био сам негативно изненађен бројем студената који нису измирили своје обавезе према факултету. Неки нису плаћали своје обавезе више од годину дана, а за то време слободно користили сва права студирања. Факултет је излазио у сустрет



студентима кроз могућност плаћања у више рата, као и уважавањем молби да се одложе рокови за плаћање услед тешке материјалне ситуације појединих студената. Међутим, дешавало се да студенти злоупотребе овакав однос факултета и да, уз уверење о положеним испитима које су добили, без измирења обавеза према нашем факултету, упишу други. Студенти потписују споразум о репрограму, по ком сва дуговања треба да се измире од октобра текуће године. Плаћање је могуће у роковима у зависноти од износа дуговања. На пример, ако студент дугује 10.000 динара, биће у обавези одмах да намири своје обавезе, а ако је у питању 20.000 динара, моћи ће да исплати у две рате. Плаћање је могуће у највише пет рата. Студенти који се придржавају обавеза из споразума о репрограму, моћи ће нормално да користе сва права којима располажу према факултету. У супротном, неће моћи да остварују та права. Убудуће, нови студенти ће закључивати уговор о студирању, да би се оваква питања регулисала.

који су критеријуми за одређивање висине школарине и рата у којима се исплаћује?

Школарина је годинам била иста и износила је 66.000 динара. Ове године је одлуком Савета Универзитета повећана за 4.000 динара. Првобитно је било одређено да се плаћа у три рате, али због стања у држави и тешке економске ситуације, постоји могућност плаћања у пет рата. Две у овој, три у наредној години.

Да ли факултет учествује у одређивању износа школарине и да ли мислите да је угрожено право студирања наплаћивањем школарине, из разлога што је тако доступније једнима него другима?

Факултет подноси Савету Универзитета предлог и он доноси коначну одлуку са Министарством просвете. Факултет фуункционише као институција која се делом финансира из буџета Републике Србије, делом из финансија које оствари пружањем услуга студентима. Део средстава које добије од министарства, факултет утроши за трошкове рада, а делом за плате запосленима. Пример је да је за трошкове рада месечно потребно око 2.000.000 динара, а од министарства се добија свега 600.000 динара. Држава не финансира факултет у пуном обиму, већ факултет сам својим радом мора да оствари одређена средства. Систем бесплатног студирања код нас није могуће замислити, због тешке ситуације у којој се држава налази, а која је све лошија и тежа.

Да ли постоји идеја оснивања фонда у оквиру буџета факултета за исплату школарина студентима угроженог социјалног статуса?

За сада није било посебног разматрања нити званичних предлога, што не значи да их не може бити. Управа факултета је благонаклона за све врсте предлога. То је идеја о којој може да се разговара, само је треба разрадити, обзиром на лошу финансијску

ситуацију. Ми већ, као факултет, показујемо спремност да изађемо у сусрет, јер примамо више буџетских од самофинансирајућих студената. Свако оснивање фонда захтева одређивање јасних критеријума, услова и обавеза студента. Шта ако студент чије је студирање финансирано из овог фонда не буде показао агилност за студирање, или одустане? Све су то питања које би било неопходно решити.

Акредитација - Да ли је процес споран и, ако јесте, да ли је то због услова на факултету или је можда у питању неки други, рецимо, политички утицај?

Не могу да кажем да ли постоје проблеми, јер се још са самим процесом нисмо суочили. Постоји нека врста страха и код запослених и код студената, управо због медијског утицаја. Међутим, сви објективни услови показују да проблема неће бити. Очекујемо посету комисије и спремни смо да све сугестије, уколико их буде, уважимо и побољшамо рад факултета. Услови су бољи него икада раније, посебно гледајући период када је добијена акредитација 2008. Године, непосредно после ,,Афере индекс“. Постоји велико интересовање за студије на нашем факултету, а то је најбољи показатељ угледа који ужива ова образновна институција. Ја лично не видим да ће постојати неки велики проблеми у том процесу акредитације.

за крај, порука студентима, нашим читаоцима?

Моја порука, као декана, је да студенти когу да рачунају на благонаклон став за решавање свих проблема, уважавање свих сугестија. Будите сигурни да ћу поштовати сва општа акта и трудити се да унапредим рад факултета и све услове. Позивам све студенте да дају своје предлоге, јер су моја врата, као и врата управе факултета широм остворена. Вратити стари углед, један је од основних задатака свих нас на факултету.

Марија Милић



ЗАХТЕВАМО!

Потакнути идејом да овај часопис што веродостојније прикаже размишљања студената и њихове потребе које би, у нормалним околностима, морале да буду звезда водиља како студентских представника, тако и управе факултета, одлучили смо да у првом броју „Студентског фронта“ значајан простор посветимо рубрици „Студенти траже“ и на тај начин укажемо како већини у студентском парламенту, тако и управи факултета шта је оно на шта би морали да обрате пажњу, односно које потребе студента заслужују приоритетно место у процесима одлучивања, а све са циљем побољшања услова студирања, квалитета знања и лакшег планирања динамике испуњавања испитних и предиспитних обавеза.

Пред наше колегинице и колеге, новинари „Студентског фронта“ изашли су са питањем: шта би управа и студентски парламент требали да обезбеде, како би се побољшали услови студирања?

Студенти траже

Међу првима који су пристали да говоре за наш лист била је студенткиња треће године, наша колегиница Кристина Павић, која је истакла дисбаланс између пријаве испита и заказивања термина.

- Јасно је би од велике користи у планирању припреме испита и издвајања новчаних средстава за њихову пријаву било да се термини одржавања испита утврђују пре почетка рока за њихову пријаву. На тај начин студенти би на време имали јасну слику о свом времену и могућностима, а избегло би се и непотребно трошење новца на пријаву испита који, због неретко збијеног распореда, тешко могу бити адекватно припремљени, истакла је Кристина Павић.

За новим саговорником нисмо превише трагали, а следећa колегиница располежена да изнесе своје мишљење била је Светлана Максимовић, такође студенткиња треће године која каже да би била задовољна када би се „болоња“ у потпуности примењивала, када би студентска служба била организованија и када би се унапред знало колико нерадних дана има на факултету и када.

- Прво, болоња се не примењује у потпуности. Сматрам да би студирање било олакшано када би се томе више пажње посветило. Друго, од значаја је да се план полагања испита утврди и истакне пре него почне да тече рок за пријаву испита и на

крају, што сматрам нарочито битним за нас који нисмо из Крагујевца, да број нерадних дана, односно дана када смо ослобођени наставних обавеза услед државних и верских празника, прецизно и јавно утврди, како би смо могли да унапред планирамо своје време. Посебна прича је то што код појединих професора предиспитни поени, тј. активности током семестра не значе ништа, осим што нам евентуално онемогућавају полагање испита, а требало би да представљају основ за ослобођење од дела градива, закључила је Светлана.

Кристина Павић Светлана Максимовић

Нешто креативнији био је колега Немања Томовић. Он је упитан шта би управа и студентски парламент требали да обезбеде, како би се побољшали услови студирања, готово у једном даху одговорио:

- Да се стави једна ХААРП антена на врх факултета да не пада више киша око Крагујевца. Јер је наш препаметни народ закључио да је за сваку временску неприлику крив ХААРП. Да се стави један тобоган јер ме мрзи да се спуштам низ степенице. Хтео бих и да почну да праве журке са много јефтинијим алкохолом. Најлепше студентске дане провешћу пијан у парку уместо на студентским журкама јер је пиво, и то у лименци, 150 динара.



Немањањ Томовић

Јована Миловановић

И да се под хитно забрани узимање потписа пред изборе на факултету. Мени је мука што ми звоне на врата сваки други дан као Јеховини сведоци, него морам „политичку елиту“, која да има мозга на првом месту не би била учлањена ни у једну партију, да гледам и на факултету. Студенти треба да се боре против таквих, а не још и да им се увлаче. И на крају бих замолио колегиницу да ми плати оно пиво што ми дугује. три године су прошле, рекао је Томовић.

За разлику од претходних саговорника, колегиница Марија Миљковић, иначе студенткиња друге године, кандидовала је идеју за повећањем броја испитних рокова, као и парцијалног полагања обимнијих испита. Она је поред тога, практично поновила захтев већине студената са којима смо разговарали и који су указивали на потребу да термини полагања испита буду познати пре њихове пријаве.

- Моје мишљење је да треба повећати број испитних рокова, затим да термини испита буду познати унапред, као и да се неки обимнији испити полажу парцијално, концизна је Марија.

Интересовање студената да говоре за овај часопис било неочекивано велико и не можемо сакрити задовољство због свести о значају медија коју су наше колегинице и колеге показали, али због ограничавајућих фактора техничке природе који постоје у сваком писаном медију, приморани смо да

се зауставимо на свега пет изјава. Но, обећавамо и обавезујемо се да ћемо кроз ову рубрику, на сличан начин, омогућити студентима да изнесу своје предлоге, похвале, критике и сугестије и у наредним бројевима Студентског фронта

На самом крају, своје мишљење изнела је и колегиница Јована Миловановић која је апеловала на побољшање сарадње између супростављених организација на правном факултету, што би, према њеном мишљењу допринело здравијој и пријатнијој атмосфери.

- Мислим да би требало да се побољша сарадња студената из супротних организација. То би допринело здравијиј и пријатнијој атмосфери на факултету. Ван тога, немам примедби, кратко је прокоментарисала колегиница Миловановић.

Ако је судити по изјавама студената бираних методом случајног узорка, закључак који се намеће је да на Правном факултету није баш све савршено. Но ипак, реч је о махом проблемима практичне природе који уз минимално залагање могу бити успешно превазиђени. Остаје нада да ће надлежни реаговати и да се спорна питања, на обострано задовољство, бити решена позитивно.

Даница Пешић, Слободан Стаменчић

Марија Миљковић



Aња Живадиновић: Првенствено, жеља да се једног дана бавим правосуђем, јер сам у својој околини окружена људима који се баве управо тим позивом, а будући да Правни факултет пружа велике могућности за интелектуални изражај, управо због тога је то мој избор.

Проф. зоран јовановић: Још у току друге године средње школе јер сам био у Гимназији у Ариљу , интересовање за друштвене науке је био главни мотив зашто сам се определио за студије права. Сама та професија пружа широк спектар могућности приликом запослења, као нпр судија, . адвокат, тужилац...

Ања Живадиновић: Ништа значајно се није променило, јер је основна сврха уписивања и тог и било ког другог факултета управо учење и посвећивање науци, па је све до студента. А што се тиче самих услова из годину у годину су бољи, јер сви заједно радимо на томе.

Проф. зоран јовановић: Студије на Правном факултету у Крагујевцу уписао сам 1993/94 и исте године отишао на служење војног рока, када је земља била под санкцијама и у тешкој економској ситуацији. Студије започињем 1994. Што се тиче самог простора у згради унапређен је. Постоји добро опремљена библиотека која располаже великим бројем уџбеника, монографија, итд који су неопходни студентима, а у периоду 2007/08 за потребе студената урађена је читаоница и семинар сала.

Ања Живадиновић: Бавила сам се студентским организовањем. Била сам студент продекан у два мандата. Препоручујем студентима да се баве организовањем у оној мери која не угрожава примарне циљеве студирања.

Проф. зоран јовановић: Да, бавио сам се почев од друге године студија. Прво кроз Европско удружење студената права (ELSA), чији сам један од оснивача, заједно са колегом доцентом Др. Дејаном Матићем. Када сам постао апсолвент 1997/98 бавио сам се кроз УСП, а председник УСП-а био сам од 1998-2000 године. Препоручујем студентима да се баве у оној мери која не угрожава примарни циљ уписивања студија.

Ања Живадиновић: Сама Болоња конципирана је тако да студента „доводи у ред“, самим тим што захтева свакодневни рад и ангажман, савлађивање материје из разних области постаје лакше.

Проф. зоран јовановић: Што се тиче студената, предност је та што постоји могућност полагања неких испита путем колоквијума, смањен обим градива који је предвиђен стандардима.Међутим, сматрам да болоњски процес студирања има много недостатака и не примењује се доследно. Пре свега због чињенице различитог тумачења Болоње од стране студената и наставника

Ања Живадиновић: Више праксе, више могућности да се студенти упознају са будућим позивом.

Проф. зоран јовановић: Постоје многе ствари које би требало променити, надам се да ће нова управа препознати проблеме са којима се суочавају студенти и у наредном периоду побољшати рад факултета у свим сегментима.

Ања Живадоновић: Редовно извршавање својих обавеза, да се посвете свом напредовању. Правна наука је једна лепа ствар, само јој треба прићи са праве стране.

Проф. зоран јовановић: Континуирано учење и савесно испуњавање студентских обавеза, наравно и слободно време утрошити на дружење и склапање нових познанстава.

Шта Вас је навело да се одлучите за права?

Колико су се променили услови на факултету од када Сте га уписали па до данас?

Да ли Сте се бавили студентским организовањем и да ли бисте препоручили студентима да се баве истим?

Које су по Вашем мишљењу предности и мане Болоње?

Шта бисте променили у установи у којој студирате/радите?

Шта бисте препоручили студентима?

Студент ПрофесорАња Живадиновић Зоран ЈовановићДВОУГАО



Поштоване колегинице и колеге, уважени професори,

Удружење студената права је најмлађа студентска организација на Правном факултету, основана у јануару 2014. године, са циљем да се нашим студентима понуди права опција за легитимно и потпуно остваривање њихових права.

Велико нам је задовољство да су права и интереси студената иницијална каписла сваког нашег предузетог корака и од тога немамо намеру да одступамо. Све што смо до сада радили, резултирало је само бољитком по колеге и, уопште, Правни факултет као институцију, чија је основна и једина сврха постојања садржана у речи ‘’студент’’. Због тога, као што је већ речено, у основи сваке наше одлуке и потеза стоје и стајаће права студената. Данас, када смо најјача организација на нашем факултету, поносни смо што ни у једном моменту од те основе нисмо одступили.

Почели смо скромно, али са великом енергијом, ентузијазмом и искреним намерама, које су нам дале снагу да исправно делујемо, трајемо и будемо данас оно што јесмо – легитимни представници већине студената Правног факултета, којима стојимо у служби и на располагању у сваком тренутку. За веома кратко време, колико постојимо, а уз непрестану борбу, успели смо да остваримо много квалитетних пројеката, допринесемо побољшању

услова студирања, ту смо да подржимо сваку добру и искритикујемо сваку лошу одлуку. Трудићемо се да у будућности тако и наставимо, а неки од многобројних планова од којих нећемо одустати су: утврђивање критеријума за избор студената на представничка места на факултету, благовремено објављивање распореда испита, ефикасније вођење евиденције о пријављеним испитима и бољи рад студентске службе уопште, остваривање сарадње са правним факултетима у Србији, увођење практичне наставе у што већој мери, транспарентност рада Студентског парламента и других студентских представника, као и јасан и тачан финансијски извештај ових органа доступан свим студентима и друго.

У априлу ове године, на изборима за Студентски парламент, УСП је освојила скоро половину од укупног броја гласова и тиме добила дванаест од укупно двадесет пет места у том телу. Поверење које нам је указано од стране колега студената, најбољи је судија нашем делу. То поверење за нас значи обавезу да га, својим константним радом, одговорношћу и доступношћу, максимално оправдамо. Бићемо ту за сваку вашу критику, предлог, проблем, или помоћ, у складу с чиме је и наша девиза - ВАШ, НАШ

УСП!

УДРУЖЕЊЕ СТУДЕНАТА ПРАВА



ПАЗАРСКЕ МАНТИЈЕ. ТРАДИЦИОНАЛНО, УКУСНО ПОВОЉНО!

Зорана Ђинђића 35



ПРОВЕРИТЕ ВАШЕ ЗДРАВЉЕ У НАЈЈЕФТИНИЈОЈ НАЈСАВРЕМЕНИЈОЈ

ЛАБОРАТОРИЈИ У ГРАДУВојводе Путника 44



НА ДВЕ ЛОКАЦИЈЕ У ГРАДУ: Булевар Краљице маријеи Лоле Рибара



Ако желиш да се твоја реч чује, контактирај нас

[email protected]



Право из угла студентаСМРТНА КАЗНА

Ниједна кривична санкција није изазавала такве расправе као што је то случај са смртном казном.Она је одувек имала своје присталице и противнике.Једни од најважнијих аргумената који наводе присталице смртне казне су да је она нужна за непоправљиве злочинце, и да делује застрашујуће на потенцијалне учиниоце.Међутим, велики број правника, као и бораца за људска права наводе да је ова кривична санкција неправедна, да држава нема право на живот својих грађана, нити да она утиче на смањење стопе криминалитета.Уз то наводе да се смртном казном служе тоталитарни режими како би се обрачунали са етничким и верским мањинама као и са својим политичким противницима, док у демократским земљама служи за обрачунавање са друштвеним мањинама и да се њеним постојањем ствара идеја о жестокој борби против криминала.

Смртна казна је и данас заступљена у многим државама широм света, као нпр. у Јапану, Либији, Кини, Саудијској Арабији, Ирану, Сингапуру, већем броју савезних америчких држава..У Европској унији смртна казна је забрањена, тако да ниједна од чланица нема могућност да је изрекне.Управо је ЕУ једна од водећих у свету која се бори за укидање смртне казне.

Смртна казна је једна од најстаријих кривичних санкција.Историјски посматрано, она је била заступљена код свих народа, а разлике су постојале у погледу њеног извршења.Тако се нпр. у Атини смртна казна извршавала на три начина: испијањем отрова направљеног од кукуте, бацањем осуђеника у провалију, као и везивањем осуђеника за усправљену даску који би након неког времена умирао од глади, сунца или хладноће или би пак био угушен гвозденим оковратником.У Франачкој се смртна казна изрицала у случајевима убиства, разбојничке крађе и крађе стоке пошто су Бургунди били сточарско племе.Након објављивања Еклоге у Византији, смртна казна је била замењена казнама сакаћења.После Лава III се изрицала за издају, пребегавање непријатељу, противприродан блуд и убиство, али чак и у тим случајевима је ретко извршавана.Током феудализма предвиђани су различити начини извршења смртне казне.На пример, обични осуђеници на смрт погубљивани су вешањем, док је племићима одсецана глава.С обзиром на то да се женско тело није смело јавно излагати, жене нису могле бити осуђене на казну вешања.Код мање важних дела примењиван је стуб срама.Циљ је био застрашивање осталих, па су често деца вођена да гледају погубљења, као упозорење на то шта чека децу која не слушају своје родитеље.Циљ казне је било и наношење патњи учиниоцу.Током средњег века за нарочито тешка дела било је уобичајено спаљивање на ломачи.Ова метода се нарочито примењивала у Шпанији у доба инквизиције.Специфично је било и одрубљивање главе.Извршење казне је вршила особа која је била за то специјално обучена.Ова професија је била срамотна, па су грађани који су држали до своје части припаднике ове професије

избегавали, нису били са њима у истом друштву нити се са њима поздрављали.Тек у 18. веку се развила опозиција смртној казни, а томе је знатно допринео италијански правник Чезаре Бекарија. У свом делу О злочинима и казнама се оштро супротставља казни конфискације имовине,тортури и смртној казни.По његовом мишљењу смртна казна је неправедна и без ефекта.Како наводи, циљ казне није да починиоца упропасти, већ једино превенција.Француска револуција је знатно допринела развоју људских права и слобода, а током 19. и 20. века повећавао се број филозофа, правника и књижевника који су се залагали за укидање смртне казне.

Смртна казна се данас извршава бројним методама.Најчешће методе су вешање у Египту, Ирану, Јапану, Пакистану, Сингапуру;стрељање у Белорусији, Кини, Вијетнаму, Сомалији; одрубљивање главе у Саудијској Арабији и Ираку, електрична столица у САД.

Од 1979. године инјекција се у Америци користи као замена за традиционалне методе погубљења: гас, вешање, стрељање, електричну столицу.Наиме, по уставу Америке, осуђеници на смрт не смеју да осећају болове током погубљења.Сматра се да је најмање болно погубљење оно које је извршено управо смртоносном инјекцијом. У смртоносној инјекцији се морају налазити три састојка:парализатор мишића, анестетик и супстанца која зауставља рад срца.Противници смрте казне тврде да ће осуђеник ако нема довољно анестетика трпети велике болове.Са друге стране, у пракси се јављају проблеми у вези извршења казне.Последњи случај догодио се у Оклахома Ситију ове године.Наиме, у немогућности да нађу вену затворенику, лекари су инјекцију убризгали у препоне не приметивши да је вена одмах пукла и да садржај инјекције није ушао у крв већ у ткиво.Затвореник Клејтон Локет је преминуо 40 минута касније од срчаног удара, а не од инјекције која му је дата.Иначе, инјекција делује одмах и осуђеник умире за десетак минута.На основу наведеног, закључује се да је умро у великим мукама.Овај догађај је поново покренуо низ расправки у вези тога да ли треба укинути смртну казну.

Један од проблема је и то што се дешава да се смрћу кажњавају и недужни људи.Ни полиција ни правосуђе не функционише беспрекорно, тако да и у правним државама долази до погрешних пресуда.Од 1973. године 139 америчка осуђеника помилована су од смртне казне јер су се појавили докази о њиховој невиности у вези злочина због којих су осуђени на смрт.Ти људи су случајно живи.Противници смртне казне у САД-у су потписали документ познат као Декларација за живот.Потписници захтевају да уколико сами буду жртве злочина убиства, починилац буде поштеђен смртне казне.

Наташа Радовић



Када почнем прво предавање студентима Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, увек им укажем на чињеницу да се налазимо у храму науке и да ће им професори омогућити да науче право, али да ће за правдом морати да трагају целога живота. Често ћете у току професионалне каријере бити разочарани у одлуке појединих носилаца правосудних функција, ставове и пресуде судова, решења политичких институција и слично. У овом тренутку би о томе могло много да се пише, али због ограничености простора, указаћемо само на нешто што је у најужој повезаности са правом – реформу правосуђа у Републици Србији. Ова реформа није успела и оставила је велике последице, пре свега, из разлога што је политика била изнад права!

Устав из 1990. године је гарантовао сталност судија и тужилаца, док је сада важећи Устав из 2006. године, који је донет по процедури за уставне промене прописаној претходним Уставом (из 1990.), преузео ову одредбу и гарантовао независност и сталност носилаца правосудних функција. То значи да је постојао уставни континуитет, па је и Уставни суд Србије насталу дилему формално разрешио својим ставом да општи избор није неуставан, али је исти Суд јула 2012. године, донео одлуку којом је правосудну реформу, у делу избора судија и јавних тужилаца, вратио на почетак. Уставни суд је усвојио све пристигле жалбе неизабраних судија и тужилаца и најавио да ће бити усвојене и жалбе које ће тек стићи, чиме је практично поништио целокупан рад Високог савета судства и Државног већа тужилаца. Ова два тела треба сада да обаве веома сложен задатак враћања судија и тужилаца, јер се ту не ради само о систематизацији радних места, већ и о промени судске мреже, коју треба да испланира и спроведе нови министар правде. Треба нагласити да је Венецијанска комисија, још у јуну 2009. године, упутила Високом савету судства и Државном већу тужилаца, своје мишљење о критеријумима за оцену рада судије,

Треба се присетити да је Високи савет судства донео Одлуку о избору судија на сталну судијску функцију у судовима опште и посебне надлежности 16.12.2009. године, која је негативно допуњена наредном одлуком Савета, донетом 25.12.2009. године, којом је на јединствен начин (?!) утврђен престанак судијске дужности са 31.12.2009. године судијама које нису изабране у складу са Законом о судијама. Општи престанак судијске функције свим затеченим судијама у овој Одлуци није на изричит и јасан начин утврђен, па тако испада, као да изабраним судијама и не престаје стари мандат. Такође, постоји и несклад између законске одредбе, по којој “судије изабране у складу са овим законом ступају на функцију 01. јануара 2010. године” и одредбе о престанку дужности судија “који нису изабрани у складу са овим Законом”.

С обзиром да је судство један од три стуба државе, за њега се сликовито каже да је оно “ ахилова пета државе Србије”. Због тога је веома битно уређивању и реформама овог, тако значајног и осетљивог, “стуба”

прилазити потпуно професионално, спремно, отворено, јавно и аргументовано, уз поштовање одговарајућих, унапред утврђених критеријума и мерила, који важе за све и који се морају поштовати. Сваки другачији прилаз овом проблему, представља импровизацију и сигуран пут ка неуспеху.

Чињеница је да ће лоша реформска решења тражити, како неки то зову, “реформу реформе” или “ревизију ревизије”. Она ће бити дуга, скупа и болна, али неопходна. Колико ће она коштати, у овом тренутку још не знамо. Али, једно знамо – цех ће бити, сигурно велики, а све трошкове, свих реформи (како успелих, тако и неуспелих) платиће, као и увек до сада - наши порески обвезници. Одлуке Уставног суда из јула 2012. године, показале су да није било услова да се већини судија, тужилаца и њихових заменика оспори “достојност, стручност и оспособљеност”, па је реформа пропала, јер није била изведена на природан начин и уз утицај струке, него уз утицај политике. А све што је неприродно, то нема шансу на опстанак и успех!

Оно што је најзначајније и што желимо још једанпут да нагласимо јесте, пре свега, подизање одговорности и квалитета судског кадра на знатно виши ниво, што се може постићи само утврђивањем и поштовањем јасних критеријума за избор носилаца правосудних функција, као и успостављање система периодичног вредновања њиховог рада и дисциплинске одговорности. Наравно, све то треба радити јавно и поуздано, уз обезбеђивање правичног поступка, ради препознавања оних који не заслужују да буду носиоци тако важних функција у друштву, као што су правосудне функције.

Проф. др Драган БатавељићПравни факултет

Универзитет у Крагујевцу

Право из угла професораРЕФОРМА ПРАВОСУЂА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ



СОЛИДАРНОСТ СА ЖРТВАМА ПОПЛАВА

Нашу земљу задесила је природна катастрофа чије се размере још са сигурношћу не могу сагледати. На хиљаде људи, који су остали без својих домова нашло се у колективним центрима где им основну медицинску негу пружају волонтери, махом активисти Црвеног крста. Суочен са огромном несрећом, чије ће последице остати дубоко урезане у колективној свести, наш народ још једном је показао огромну солидарност, оправдавши тиме епитет заједнице којој је солиданост била итекако позната и пре него што се сама реч која описује узајамну помоћ у нашем језику одомаћила.

Свој пуни допринос помоћи људима угроженим незапамћеним поплавама пружили су студенти права и управа Правног факултета у Крагујевцу, како на самом терену који је погођен поплавама, тако и у овој високошколској установи кроз акцију прикупљања хуманитарне помоћи.

Од извора који је желео да задржи своју анонимност сазнајемо да су се студенти Правног факултета самостално органиозовали већ првих дана поплава и упутили у помоћ угроженима. На десетине правника нашло се у „првим борбеним редовима“ приликом одбране Шапца, да би потом свој допринос дали и

на територијама општина Свилајнац и Смедеревска Паланка, које су, такође, погођене великим поплавама.

Према речима нашег саговорника, који инсистира на анонимности, Студентски парламент је наступио јединствено приликом прикупљања помоћи.

- Раме уз раме стали су „црвени“ и „жути“ и за два дана прикупили значајну помоћ у храни, средствима за дезинфекцију, као и одећи, каже наш саговорник из редова Студентског парламента и додаје да је од прикупљеног новца (око 45.000 динара) купљено све што је потребно бебама!

За крај остају речи хвале управи факултета која је показала спремност у датој ситуацији и заиста ефикасно реаговала. Наиме, студенти су добили слободну недељу, испитни рокови су померени, тако да су студенти имали довољно слободног времена за пружање помоћи угроженима. Осим тога, факултет је издвојио и новчана средства у висини од пола милиона динара која су донирана на име помоћи угроженима.

Слободан Стаменчић

Незапамћено невреме и поплаве у Републици Србији и Републици Српској, изазвали су тоталну катастрофу библијских размера. Киша је падаланеколико дана у низу, али ће после повлачења огромне количине воде, бити потребно неколико година за опоравак. Људи су остали без кућа, имовине, основних животних намирница и слично. Читави градови, насеља и бројна мања места су евакуисана. Нажалост, број жртава још није коначно утврђен и то је оно што је највредније и што се никада не може вратити и поново изградити. Са лица земље су нестала многа села, јер је само у околини Ваљева прорадило преко 100 клизишта, што значи да ће их у Србији бити на хиљаде. Међутим, када је најтеже Срби су најјачи. Никада се није до сада показала таква солидарност српског народа, како у матици, тако и у расејању. Ујединили су се сви – спортисти, навијачи, клубови, привредници, студенти, грађани... Једноставно, сви!

Град Крагујевац је, такође, показао невиђену солидарност и жељу да се помогне онима који су највише настрадали. Као професор Универзитета у

Крагујевцу, поносан сам на студенте свих факултета овог Универзитета, а посебно на студенте Правног факултета, који су се, по ко зна који пут, показалии доказали као часни наследници својих предака, одлични ученици својих професора и најбољи представници српскога народа. Тиме су потврдили, као и сви остали грађани Републике Србије и Републике Српске (у матици и расејању), да су Срби, били и остали, велики народ достојан поштовања у читавом свету. Студенти Правног факултета планирају за 19. мај 2014. године, хуманитарну акцију прикупљања

помоћи за пострадале у протеклим поплавама. С обзиром да се, поред наше земље и друге Европе и света, укључују у прикупљање и слање помоћи, од представника Црвеног крста Крагујевца смо замољени да се, за сада, престане са прикупљањем гардеробе, јер су магацини и складишта препуни. Тренутно је угроженим подручјима и настардалом становништву најпотребније: вода, млеко, конзерве хране, средства за личну хигијену и пелене (за бебе и одрасле). Наравно, уколико је то могуће, најбољи вид помоћи би био прикупљање новчаних средстава и њихово уплаћивање наодговарајући рачун Црвеног крста.

НАПОМЕНА: Постоје назнаке да су се појавили лажни рачуни са позивом на Црвени крст, па зато треба бити опрезан и добро проверити приликом, евентуалне, уплате !!!

Још једном, ВЕлИкО хВАлА СТуДЕНТИМА ПРАВНОг ФАкулТЕТА уНИВЕРзИТЕТА у кРАгујЕВЦу.

ПРЕДСЕДНИКподружнице Црвеног крста Крагујевац

на Правном факултету у КрагујевцуПроф. др Драган Батавељић

СТуДЕНТИМА ПРАВНОг ФАкулТЕТА уНИВЕРзИТЕТА у кРАгујЕВЦу

Кратке вести



СПРОВЕДЕНА АКЦИЈА “СРЕДИМО ФАКУЛТЕТ”

Слободан Стаменчић

Чланови Удружења студената права у сарадњи са ЈКП „Зеленило“ Крагујевац и управом Правног факултета реализовали су акцију „Средимо факултет“. Резултат ове акције, у којој су свој пуни допринос дали студенти Правоног факултета у Крагујевцу, је посађен дрворед туја које ће у будућности згради факултета дати нови, бољи изглед и које ће остати да сведоче о еколошкој свести једне генерације и потреби за очувањем животне средине.

Један од главних организатора ове акције, Милан Донић, студент друге године права и председник Удружења студената права, у разговору за наш лист истакао је да је један од циљева Ресора за студентски стандард организације чији је председик управо побољшање услова за рад студената. Он је рекао да је Удружење студената права издвојило сопствена средства да би поклонило Правном факултету 40 садница туја, семе траве за обнављање травњака као и све што је било неопходно за рестаурацију дотрајалих клупа.

Иако заслуге за ову иницијативу припадају, пре свега, студентима, Донић не умањује значај координације управе Правног факултета и ЈКП „Зеленило“ Крагујевац.

- Управа је ступила у конктакт са ЈКП „Зеленило“ Крагујевац, чији су нам радници изашли у сусрет тако што су без икакве надокнаде посекли суво дрвеће око факултета, те им се овом приликом захваљујем, истакао је Донић и додао да су студенти добили обећање да ће ово јавно предузеће донирати саднице за врт и изразио наду да ће тако и бити.

Ипак, Милан Донић није сасвим задоваљан учињеним.

- Иако је пракса да једна јавна установа приликом добијања поклона то у име поштовања пропрати бар на свом сајту, до тога није дошло – протествује Донић, иначе председник најмлађе студентске организације на Правном факултету у Крагујевцу, која је за кратко време око себе окупила велики број студената, о чему, између осталог, сведоче и избори за студентски парламент одржани у априлу ове године.

На самом крају нашег разговора, Донић је казао да акције овога типа немају за циљ промоцију студентске организације, већ да је у првом плану побољшање услова студирања и истакао тежњу да се овакве акције наставе и у будућности.

- Тежићемо ка томе да се ова акција одржава сваке године и да траје и после нас, када нас неке друге генерације буду замениле на факултету, закључио је Милан Донић.

Кратке вести



„Удружење студената права“, у сарадњи са „Јединственим ђачким парламентом средњих школа“ и покретом „Чиста Србија“, преузело је одговорност да у Крагујевцу спроведе хуманитарну акцију „Тројка из блока“.

Хуманитарно такмичење у шутирању тројки, „Тројка из блока“, организује се другу годину заредом, а све у циљу прикупљања што више материјалних средстава за социјалну помоћ угроженим породицама. О озбиљности ове акције говори то што је прошле године одржана на пет локација (Београд, Чикаго, Крагујевац, Нови Сад, Суботица) и прикупљена је помоћ од 10.259 евра. Сав новац уложен је у изградњу купатила социјално угроженим породицама, као што ће бити и ове године. Пројекат су подржале многе познате личности, попут Дејана Бодироге, Александра Рашића, Рашка Катића, Данила Икодиновића, Милице и Ане Дабић, Слободана Шаренца, Ивана Ивановића...

Акцију „Тројка из блока“ је покренула хуманитарна организација „Срби за Србе“ . Ова хуманитарна организација постоји већ скоро десет година, а уз велики број хуманитарних акција обезбедили су значајна новчана средста која су отишла у праве руке.

Неретко помажу и српским породицама у Лици, Кордуну, Банији, Црној Гори, Македонији, Косову и Метохији. Помажу Српском живљу на које су многи од нас заборавили, а, првенствено, теже на транспарентности свог рада. На сајту ове организације можете пронаћи месечне извештаје, спискове донатора, увид у проток новца, чиме се обезбеђује потпуна транспарентност.

Реализацију пројекта „Тројка из блока“ можете подржати уплатом на динарски рачун (Прималац: Хуманитарна организација Срби за Србе, Сврха: Пројекат „Тројка из блока“, Рачун: 160-279491-71, банка Интеса), као и учешћем на самом такмичењу.

„Тројка из блока“ биће организована 15. јуна 2014. године, на кошаркашком терену у Великом парку. Позивамо све заитересоване да се прикључе овом пројекту.

Будимо хумани, помозимо другима!Само једна од многих реконструкција је и

реконструкција купатила породици Тодоровић, из села Водице код Смедеревске Паланке.

ТРОЈКА ИЗ БЛОКАЗанимиљиво

Милан Донић

Када се споје креативност, с једне, и племенитост, с друге стране, деси се управо оно што је млада Крагујевчанка урадила прошле недеље. Наиме, наша суграђанка, Катарина Степановић, одлучила је да на један несвакидашњи начин привуче пажњу људи и наведе их на помоћ људима у нашој земљи, које је прошле недеље задесила несрећа у виду поплава. Она је, на најпрометнијем месту у насељу Ердоглија, изнела сто, чаше и лимунаду коју је сама направила. Цена лимунаде је била смс порука на број 1003, који је отворен за слање порука ради помоћи угроженима.

Катарина је професионални шминкер и планира да упише психологију. Како каже, одрасла је у породици којој је помагање другима свакодневница, а не нешто што се ради само током ванредних ситуација. На наше питање, шта је навело на један овакав хуман и несвакидашњи гест, одговара да је у питању чиста жеља за помагањем људима, јер је, како каже, једна од оних особа које не могу мирно да седе скрштених руку, док људи, којима се може и треба помоћи, страдају.

Одзив и реакција Крагујевчана током ове акције су били више него одлични. Више од десет хиљада динара је отишло на рачун за помоћ људима које је задесила још увек актуелна катастрофа, чиме је Каја презадовољна.

Осећај је прелеп! Сама могућност да учиниш добро дело и осетиш сву ту позитивну енергију и љубав заузврат, представља невероватно задовољство. – каже наша саговорница.

Њено мишљење је да је организација и спремност на помоћ младих људи у Србији на веома високом нивоу и да, као што су сви приметили, никада нисмо били сложнији и ангажованији, него сада, када нас је ово задесило.

Сваки дан током акције носи својеврсна дешавања по којима ћу га памтити. хвала свим мојим другарима који су ми помогли њеној реализацији. упознала сам дивне људе, а људи које сам већ познавала, показали су се као веома хумани. хвала свима који су ми пружили подршку и који и даље помажу онима којима је помоћ потребна. Ово искуство ми је помогло да вратим веру у људе и људскост! – видно задовољна, завршава Катарина своју причу за Студентски фронт.

Свежа лимунада по цени смс-а на 1003!



ГРАНИЦА

Сањао сам границу, тешку да се пређе, а прешао сам многе, упркос стражарима држава и империја

Овај сан је био бесмислен, јер је уствари био о томе да је све добро док на прелажење границе нисмо приморани

На овј страни зелени мек ћилим, а то су врхови дрвећа тропске шуме прелећемо брзо над њима ми, птице

На другој страни ни једна ствар коју би смо могли да видимо, дотакнемо, чујемо окусимо

Спремамо се тамо, оклевајући као емигранти, који се надају срећи у далеким земљама изгнанства.

Чеслав Милош

СТУДЕНТСКА ЈЕ ТУГА ПРЕГОЛЕМАДанас вам је, драги моји, студент нешто као

социјални статус. Нешто између просјака и пензионера. Имамо, дакле, нека примања, а, опет, једва крпимо и састављамо. Насртљивим просјацима по Крагујевцу довољно је рећи ,,студент сам“, да се одмах окрену и нестану у маси.

Колико нам се пута десило да претурамо по џеповима у нади да ћемо баш тим попунити ,,рупу у буџету“. А на саму помисао на реч буџет, највише се, свакако, узбуде политичари и студенти. Када сам питао друга како издржава ово наше ,,студентско“, кроз шалу ми рече: ,,Ја од првог до другог некако, али од другог до првог никако. “. Тањи нам се кеса, измичу се места у дому, чини ми се, да су се лакше скупљали они бодови за стан некад, него ови наши данас за место буџетског студента. Па, и храна по мензама никад лошија, те се, при бирању јела, запитам: Да л' да узмем бурек без сира, или бурек без меса? Опет чујем прекорни глас разума од куће:

,,Шта ти фали? Како смо ми некад студирали... “Покушавам да се вратим на то ,,некад“, кроз приче

старијих, живих сведока ,,Голготе“ студентског доба. Тако почиње стриц, отац, комшија, дакле – наратор:

- Ви данас имате све, а опет не учите. Ја сам знао, ако не будем учио, отац одмах за руку па кући, да чувам говеда.

Ја се случајно сетим да му је тај исти отац радио у фабрици и сам бежећи од говеда и тешког посла у оазу града. Али, хајде, није ред прекидати сраријег док говори. Па, како се прича захуктава, приповедач је поткрепљује доказима: сликама, пасошем, индексом...

- Видиш, сви смо били исто обучени. Није се много разликовало ко је одакле. А вама је данас то најважније. У очи више и не гледате, него само у телефон. А види ову јакну? – наставља приповедач, занесен причом. Из Трста. Знаш, такве коже нема више.

- Откуд Трст, кад се једва састављало?На то је одмах спреман одговор, како то и није

било тако скупо и како се са две – три стипендије могла приуштити трговина Трстом.

- Подигнеш две стипендије и скокнеш до Трста. А тада га ја већ прекинем, љубоморан на њега.

Помислим одмах на ову нашу, која једва да покрива оно основно – храну и смештај у дому, а од луксуза – десет ћевапа у ,,Балкану“ и два пива. Па, опет видим да у моћном ,,црвеном“ пасошу није био само Трст, него и други градови западне и, тада братске нам, средње Европе. Е, сад, да ли као радник, или као студент, не бих да питам, да се још више не разочарам. Пропутоваше они, видим, све гладујући.

- Ма, шта ви знате?! – наставља бивши студент. Онда се, можда, бесплатно студирало, али се бар учило, вредновало се знање. Данас, све ми се чини, студирање представља социјални програм. Не знаш куд би са дететом, па га дај на факултет.

Одмах се сетим оне плејаде измишљених занимања, која су попуњавала небројану бирократску машинерију. Кадровици, поентерке, који су живот проводили у мемљивим подрумима, између полица са класерима. Чини ми се, и у пензију су одлазили, не знајући сврху свога посла, али се радило...

- А, ако ли ме неко прескочи са бироа и добије посао пре мене, ја одмах партијску и у Комитет!

И то је било боље. А данас, мене нема ко да заштити. Политичари и студенти разбијени по странкама, не могу ни себе каткад да одбране, а и ко сам им ја.

- Дана једног ја не чекам на бироу. Не! – наставља тријумфално. А данас, како се оно каже, заврши, да би био први на бироу.

Наједном, наратор се уморио и као растужио. Помислих, можда и он има неког сина, сестрића, кума, који студира и кога исте муке муче. Запитах се: Колико ли данас људи не студира, јер нема? Колико њих никад неће добити шансу? И онда, можда је то себично, ја се осетим боље и некако привилеговано. Видим да је наратор нерасположен, па покушавам да подигнем атмосферу старим студентским штосом:

- Знаш ли зашто студенти штрајкују глађу? Зато што немају шта да једу!

И онда се смејемо, смејемо испод вешала...

Љубиша Клачар

Култура

Правници пишу

УМЕСТО РЕЧИ УРЕДНИКА



ОВАНЉубав: Испитни рок је у току, не

размишљајте сада о љубави.Посао: Почните да га тражите, јер ако паднете испите у јуну, тешко да упадате на буџет.Факултет: Ипак, и да паднете испите у

јуну, увек имате септембар и октобар и тетку из Аустрије.Здравље: Ако сте студент прве године, знајте да ћете у октобру имати проблема са видом, припремите се.

БИКЉубав: Оставила вас је девојка? Има их

још десетине или стотине у читаоницама.Посао: Размишљаћете о послу када завршите факултет, до тада ће вас издржавати

родитељи, а вероватно и након тога.Факултет: Ово није ваш месец. Вучете грађанско, а професорка је заказала поправни целог градива средином месеца.Здравље: Пиво није прехрамбени производ.

БЛИЗАНЦИ Љубав: Оставио вас је дечко? Стотине

остављених бикова иде у читаонице само да гледа девојке.Посао: Вама посао није потребан. Сасвим солидно се сналазите и са новцем од студентског кредита.

Факултет: Препоручујемо да гађате другу групу на испитима који се раде писмено.Здравље: Мајске кише су поквариле ваш план да почнете да се бавите физичим активностима. У јуну нађите неки други изговор.

РАКЉубав: Последњи пут сте били у вези у

другом средње. Овог месеца се ништа неће променити.Посао: Хитно потражите посао, јер се рачун за роминг неће сам платити. Факултет: Иживљавајте се. Пријавите што

више испита, ионако је пријава само 200 динара.Здравље: Шетња по сунцу до факултета вам шкоди. Пребаците са на Машински, он је у хладовини.

ЛАВЉубав: Изађите из куће. Студентске

журке су добро место за упознавање нових људи. Посао: Пракса у очевој адвокатској канцеларији током лета није баш сјајна

идеја, видећете колико не знате.Факултет: Кад сте већ догурали до четврте године, време је да стекнете и неке радне навике Здравље: Ракија је лековита у дози од 0.03, а не 0.3 литра дневно.

ДЕВИЦАЉубав: Имагинарна веза са асистенткињом није случајно имагинарна. Са асистентом, такође.Посао: Посао у трафици током лета може Вам пружити шансу да зарадите, али и да учите док нема муштерија.Факултет:

Учење у трафици може лако бити ометено насловима

у новинама, а сви ће деловати интересантније од лекције из КПП-а.

Здравље: У трафици ће вам бити јако топло, тако да ће бити потребно да пијете течност у већим количинама.

ВАГАЉубав: У јуну одаберите фудбалски клуб

или репрезентацију коју ћете да заволите. На људе не рачунајте.Посао: Светско првенство у фудбалу биће добра прилика да се заради неки динар на кладионици.

Факултет: Потрудите се да се не навучете превише, завршите факс. Од кладионице нико није живео, осим пар ликова из Ердоглије.Здравље: Оперите руке пре него што почнете да грицкате нокте, док чекате да дође последња утакмица на тикету.

ШКОРПИЈАЉубав: Не спопадајте асистенткиње и

асистенте кад их сретнете у граду, нећете моћи да их погледате у очи на вежбама.Посао: Писање семинарских радова и приказа

млађим колегама може бити добар извор зараде.Факултет: Ако нисте при крају, онда полако почните да поправљате просек, можда неко погреши па вас позове да останете на факултету.Здравље: Делује да посао на факултету није превише напоран, тако да нећете имати проблема изазваних стресом.

СТРЕЛАЦЉубав: Лето је ваше време. Завршите све

обавезе у јуну, па у јулу и августу идите у много интересантније походе.Посао: За те походе ће вам бити потребно нешто новца. Продајте Ѕ4, а родитељима реците да га је

украо неко у амфитеатруФакултет: Родитељи ће звати управу која ће против вас покренути дисциплински поступак тек у октобру, на јесен, јер је лето ваше време.Здравље: Грижа савести неће много утицати на ваше здравље, а још мање на трошење пара од Самсунга.

ЈАРАЦЉубав: То што сте јарац у хороскопу, не

значи да треба да јурите само козе.Посао: Јурите и овце, на некој фарми, на пример. Може се добро зарадити од вуне, меса и млека.Факултет: Овце ће вам платити пријаве

испита сигурно, а можда и неку рату школарине, ако нисте на буџету.Здравље: На фарму понесите неку топлу гардеробу, ноћи знају да буду прохладне.

ВОДОЛИЈАЉубав: Нема љубави у центру града, пева

Дифенс, преселите се на Аеродром током лета.Посао: У мају се могло видети како и студенти, уз малу помоћ лопате, могу много да ураде у целој земљи. Процените

добро да ли желите да лопатате цео живот, или да учите пар година и онда живите без много муке.Факултет: Застали сте на пола треће године? А да пробате у Новом Саду?

ХОРОСКОПЗабава



Здравље: Иако није много другачија, континентална новосадска клима можда ће вам више пријати од умерне крагујевачке.

РИБЕЉубав: Власт најављује поновно организовање

омладинских радних акција. Многи су се тако смували.Посао: У мају сте као и многи млади волонтирали по угроженим

местима, лопатали, носили балоне воде. Видите да можете, само кад хоћете.Факултет: То што физички можете да потегнете много, не значи да вам је и ум ојачао сразмерно. Загрејте столицу!Здравље: Јесте да долазе велике врућине, али и ни који не излазе често из куће треба да се купају. Хигијена је пола здравља.

Адријан Полојац

У Републици Србији не постоји посебан закон који регулише лично име. Једанаести део Породичног закона Србије („Сл. Гласник РС“, бр. 18/05) носи назив ЛИЧНО ИМЕ у коме се налазе основне одредбе о личном имену. (Чл.342-356).

Име детета по рођењу одређују родитељи.За разлику од закона претходно наведених држава, једино ограничење које предвиђа наш закон је забрана давања погрдног имена детету, имена којим се вређа морал или је у супротности са обичајима и схватањима средине. Уколико родитељи нису живи, нису познати или нису у предвиђено року одредили име детета, или не могу да постигну споразум о томе, или су детету дали погрдно име, име детета одређује орган старатељства.

У српској култури и традицији давање имена новорођену одувек је имало велики значај.Правила давања имена зависила су од традиције,тренутних трендова или посебних околности у којима се нашла породица.

Поједина хришћанска имена као што су нпр. Стефан, Урош, Ђорђе, Теодора и данас се често дају.Она су одувек била заступљена код нас и било је истријских личности које су се тако звале.

У последњих 20 година најчешћа су имена Милица и Никола. У последњих десет, девојчицама се често дају и следећа имена: Анђела, Јована, Ана, Теодора, Марија, Катарина, Александра и др., а дечацима Никола, Лука, Филип, Стефан, Марко, Лазар, Александар и др.

Међутим, постоје и неуобичајена, као што су Динарко, Нарта, Палома, Бистра Опролећована, Киша, Богородица, Олимпијада, Лутка, Шехерезада, затим Змај, Јанша, Перун, Облак, Тарзан, Рузвелт..Деведесетих година прошлог века, популарна имена била су: Есмералда, Касандра или Љовисна, по угледу на латино-америчке серије.

У Београду живи породица која је својих девет синова назвала по фудбалерима Црвене звезде.

О ИМЕНИМА

Према нашим законима, уколико и неко хтео да се зове као славна личност, била би му потребна дозвола управо те личности.

Како у Београду, тако и на југу Србије, у моду се враћа давање старих српских имена, најчешће по прецима, као што су Ђурађ, Николина, Јелисавета и др. којих нема на северу земље. Такође, све чешће се дају имена по верским празницима: Симеон, Сава, Растко, Кристијан или Богдан.

„Бирајте имена за своју децу тако као да ће се једног дана по њима звати нека улица“. Душко Радовић

Милица Станковић

‘’Ништа нисам урадила! Ништа не знам! Пашћу! Ма, одустаћу. Аааа!’’. Шта си урадила? ‘’Осам. Жао ми, могла сам и више. Све сам знала, мрзело ме да поништим оцену.’’. Хм... Управо. Мозак ме боли. Колико пута да чујем, али, колико, и то од колегиница, углавном. Јесмо ми жене чудо, лепо причали ови велики писци. Осврнула бих се мало на психички део студирања. Није мала ствар да ти неко соли памет четири године, тражи скрипте, преписује од тебе, а ни хвала да не каже. Незахвално. Ако мало мозга имате, не можете да не пожелите стадо оваца на обронцима Голије, после разговора са неким од колега, колегиница. А, на нежељена дејства које дотични изазову, не можеш да се пожалиш лекару или фармацеуту, јер за то лека нема. Воли да прича, речита, па је зато уписала право. Аман, девојко, иди смеј се код Лее Киш у публици, није ова установа за тебе. Купиће тата неку мега гига дипломицу. Нећу да мислите да вас хејтујем. Ја хејтујем само Сандру Африку, мада, и њу сам заволела, откако је форсирају. Некако ми мило кад се проломи Сандрин глас кроз подрум, сва се најежим хихихи... И, да. Не волим ни мачке, ни препотентне људе, ни саможиве скотове, ни старлете... Ал’, што би рекла српска мајка, жив се човееееек на свееее навикнеее, па ваљда ћу и јаааа, ако Бог да... Пишем овако неповезано, а никако да вам кажем ко сам ја... Обична студенткиња из провинције. Стрпавши у кофер снове и амбиције, дошла у велики град да окуша срећу и буде министар правде некад, ал’ не знам да ли ми треба факултет за то, јер видех да неки керамичар постао министар пре неки дан. Но, небитно. Ако вам се не свиди текст, то није зато што ја лоше пишем, него што ви лоше читате, или не умете да схватите. п. с. У наредном броју, пишем вам ко је са ким, где, када... Има нових комбинација. Хихихи... М.М.

Уловио студент златну рибицу. Говори му рибица:• Пусти ме и испунићу ти једну жељу.Студент зачуђено пита:• Па како једну, зар нису три?На то ће рибица:• Ееее, сад је по Болоњи.

СТВАРАН СВЕТ ОКО МЕНЕ

ВИЦ

novine исправка1

Documents