nur o prof fehimu bajraktarevicu.pdf

ÂSOPIS ZA KULTURUI ISLAMSKE TEME

Glavni i odgovorni urednikGholam Vafaei

UrednikAleksandar Dragovi}

Lektura i korekturaMirjana Abdoli

Dizajn i likovna opremaAleksandar Dragovi}

âsopis izlazi tromese~nou izdanju Kulturnog centraIslamske Republike Irana.

Mi{ljenja i gledi{ta iznetau objavljenim ~lancima

ovog ~asopisa ne morajuda predstavljaju gledi{ta

Kulturnog centraIslamske Republike Irana.

Objavljivanje ~lanaka iilustracija dozvoljeno je sa

obaveznim navo|enjem izvora.NUR toplo do~ekuje mi{ljenja

i gledi{ta svojih ~italaca.

Adresa redakcijeâsopis NUR

Po{tanski fah 43111001 Beograd,

Srbija i Crna GoraTel: 011/367-1416

011/367-2564Fax: 011/2666-980

E-mail: nureunet.yu

O PEDAGO[KOM RADUF. BAJRAKTAREVI]A

ME\UNARODNA AFIRMACIJAFEHIMA BAJRAKTAREVI]A

FEHIM BAJRAKTAREVI] IMUDRAC OMER HAJJAM

STUDIJA HAJJAM KOD NAS

POZDRAVNA IZLAGANJA5 g. Walker Marvitz / Gete institut6 g. Gholam Vafaei / KC Irana7 dr Ratko Ne{kovi} / Filolo{ki fakultet

IZLAGANJA8 Fehim Bajraktarevi} usamljeni

zato~enik nau~ne orijentalistikeprof. dr An|elka Mitrovi}

9 Re~-dve o pedago{kom radu drFehima Bajraktarevi}amr Vojislav Simi}

14 Moj prvi u~itelj Fehim Bajraktarevi}prof. dr Aleksandar Popovi}

18 O studiji Fehima Bajraktarevi}aUticaj Istoka na Getea - jo{ jednomprof dr Mirko Krivokapi}

24 S ku}om u svet, a sa svetom ku}i dr Fehim Bajraktarevi} name|unarodnim kongresimaorijentalista / prof. dr DarkoTanaskovi}

38 Dr [a}ir Sikiri} uz neke mogu}eparalele sa dr FehimomBajraktarevi}em / akademik Ja{arRedèpagi}

44 Po~eci osmanistike u Srbiji -afirmacija i/ili popularizacijaprof. dr Ljiljana ôli}

49 Fehim Bajraktarevi} i mudrac OmerHajjam / dr Mahmud Fotuhi

53 Me|unarodna afirmacija FehimaBajraktarevi}a i jugoslovenskeorijentalistike / prof. dr An|elkaMitrovi}

63 Dubrova~ka arabica FehimaBajraktarevi}a u svetlu kritikaBesima Korkuta / doc. dr MirjanaMarinkovi}

71 Fehim Bajraktarevi} o re~imaisto~nja~kog porekla u srpsko-hrvatskom jeziku / Sneàna Petrovi}

76 Dr Fehim Bajraktarevi} kaoprevodilac s arapskog jezikamr Vojislav Simi}

TRI STUDIJE O HAJJAMU84 Hajjam kod nas

100 Ficdèrald i Omar Hajjam112 Omar Hajjam najve}i svetski

pesnik katrena

U ime Boga, Milostivog, Samilosnog

Bajraktarevi i jugoslovenska orijentalistika

Na jesen 2003. godine Kulturni centar Irana, Institut Gete iFiloloki fakultet Univerziteta u Beogradu zajedniki suorganizovali skup pod nazivom Fehim Bajraktarevi, istaknutijugoslovenski iranista. Ovaj broj asopisa Nur posvetili smopomenutom skupu i u njega uvrstili referate i govore koji supredstavljeni tom prilikom.

1926. godine Bajraktarevi je na beogradskom Univerzitetuosnovao Katedru za orijentalistiku, i do 1966. godine se bavioprouavanjem riznice persijske knjievnosti, svestan veza izme|usrpskog jezika sa persijskom, arapskom i turskom kulturom iknjievnou.

Ovaj neumorni pregalac ostavio je u nasle|e neprolazni opuskoji krase radovi Iz persijske poezije, Rustem i Suhrab, UticajIstoka na Getea, Omer Hajjam - najvei svetski pesnik katrena,Pregled istorije persijske knjievnosti.

Kulturni centar Irana u Beogradu se nada da objavljivanjereferata iznetih na skupu znai korak dalje u pravcu irenjaorijentalistike nauke i promocije persijskog jezika i knjievnostina ovom delu Balkanskog poluostrva.

Kulturni centar Irana se ovom prilikom uvaenom dekanuFilolokog fakulteta, prof. dr Ratku Nekoviu i upravniku Katedreza orijentalisitku, prof. dr An|elki Mitrovi zahvaljuje na usvakom pogledu korisnoj i plodnoj saradnji u organizovanju skupai pripremi i objavljivanju materijala proitanih na njemu.

Gholam Vafaeiatae za kulturu I. R. Irana u Beogradu

Uvaèni gospodine ambasadore, Dame i gospodo,Po{tovani skupe,

Dobrodo{li u Gete institut, koji ima uspe{nu saradnju sa oba ve~era{nja koorganizatora,Filolo{kim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Kulturnim centrom pri Ambasadi IslamskeRepublike Irana u Beogradu, o kojoj dovoljno govori zajedni~ka promocija knjige Hafiz iGete na poslednjem Sajmu knjiga u Beogradu.

Gete institut u Beogradu je po~astvovan time {to je ve~eras doma}in nau~nom skupu po-sve}enom ìvotu i radu profesora Fehima Bajraktarevi}a, osniva~a orijentalistike u Jugoslavi-ji. Na{ cilj je da odràvanjem ovakvih nau~nih i kulturnih skupova pospe{imo saradnju sa kul-turnim i nau~nim centrima i uspostavimo veze me|u razli~itim kulturama.

Na{ institut je ve~eras mesto izlivanja Zapadno-isto~nog divana u Beogradu. Kao {toznate, Gete je poslednje godina svog ìvota posvetio prou~avanju knjièvnosti i kulture Isto-ka. To je u njemu izazvalo ljubav prema iranskoj knjièvnosti, naro~ito prema Hafizu. To sede{avalo u vreme kada je Evropom besneo rat i kada je on na jedan na~in tragao za mirom ispokojstvom.

Re~ prepu{tam uvaènim profesorima i znalcima koji }e o ovoj temi govoriti podrobnije idetaljnije. Pred nama je zaista posebno i nezaboravno ve~e.

Ovim re~ima se opra{tam od uvaènih gostiju i prisutnih sa nadom da }emo {to skorijeimati prilike da se sretnemo na novim skupovima sli~nog karaktera.

Walker Marvitzdirektor Gete instituta u Beogradu

No 40 PROLE]E 2004 5

PPPPoooozzzzddddrrrraaaavvvvnnnnaaaa iiiizzzz llllaaaaggggaaaannnnjjjjaaaa

PPPPoooozzzzddddrrrraaaavvvvnnnnaaaa rrrreeee~~~~

gggg.... WWWWaaaallllkkkkeeeerrrraaaa MMMMaaaarrrrvvvviiii ttttzzzzaaaaGGGGeeeetttteeee iiii nnnnssss tttt iiii ttttuuuutttt

NAU^NI SKUP PROFESOR FEHIM BAJRAKTAREVI]

U ime Boga, Milostivog, Samilosnog

@elim, sa svoje strane, dobrodo{licu cenjenim gostima, i organizatorima zavhvaljujem natrudu i zalaganju da se odrì ovaj skup.

Dana{nji skup ukazuje na iskrenu saradnju koja postoji izme|u Iranskog kulturnog centra,Filolo{kog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Gete instituta, koja }e se, nadam se, nastavitii dalje i u budu}nosti pro{iriti.

Orijentalisti~ka nauka, ~iju poznatu figuru na Balkanu personifikuje pokojni profesor Fe-him Bajraktarevi}, i u ~iju ~ast je odràn ovaj skup, postoji oko dvesta godina. Bez obzira nato {ta su bili prvobitni ciljeve utemeljiva~a ove nauke, ona se u dana{nje vreme svrstala u pri-marnu studijsku grupu u svetu, i zahvaljuju}i svojim privla~nostima uspela da stekne velikibroj interesanata.

Mi ìvimo u svetu ~iji su ìtelji silom prilika upu}eni jedni na druge i me|usobno upozna-vanje. Kroz uzan otvor orijentalistike, zapadnjaci donekle mogu da upoznaju jezik, knjièv-nost i obi~aje Istoka; nadamo se da }e se u doglednoj budu}nosti ostvariti davna{nja èlja lju-di kao {to je Edvard Said, nau~nik palestinskog porekla, da se u zemljama Orijenta tako|eutemelji disciplina koja bi sa bavila prou~avanjem Zapada.

Pokojnog prof. Bajraktarevi}a pamtimo po dobru, izme|u ostalog i po tome {to je 1925.godine, no{en njemu svojstvenim visokim ambicijama, u~inio prvi korak u pravcu razvoja ori-jentalistike na Balkanu.

Nadam se da }e ovaj simpozijum doprineti boljem upoznavanju prisutnih sa nau~nimaspektom li~nosti F. Bajraktarevi}a i sadràjem njegovog nadasve vrednog dela.

Zahvaljujem.

Gholam Vafaeidirektor Kulturnog centra

I. R. Irana u Beogradu

No 40 PROLE]E 20046


gggg.... GGGGhhhhoooollllaaaammmmaaaa VVVVaaaaffffaaaaeeeeiiii jjjjaaaa

KKKKuuuu llll ttttuuuurrrrnnnn iiii cccceeeennnnttttaaaarrrr IIII rrrraaaannnnaaaa uuuu BBBBeeeeooooggggrrrraaaadddduuuu

Dame i gospodo,Gospodine ambasadore, uvaèni kulturni ata{ei Nema~ke i Irana,

Zahvaljujem Vam se svima koji ste do{li na ovaj skup, i li~no sam po~astvovan time {to mije ukazana prilika da u ime Filolo{kog fakulteta kaèm re~-dve o li~nosti pokojnog profesoraFehima Bajraktarevi}a. Organizovanje ovog skupa je potvrda kontinuirano dobre saradnje iz-me|u Filolo{kog fakulteta i kulturnih centara Irana i Nema~ke. Doktor Fehim Bajraktarevi} jebio osniva~ orijentalisti~ke nauke u Jugoslaviji, i bez njegovog plodnog nau~nog rada, danasbi, svakako bili uskra}eni za mnoge informacije i saznanja o Istoku i islamu. Bio je neumorani marljiv profesor Beogradskog univerziteta na Katedri za op{tu knjièvnost i orijentalistiku.Za sve one koji su ga znali, pa i za one koji ga nisu upoznali, Bajraktarevi} je bio vanrednali~nost. @ivotni put koji je odabrao, gledana dana{njim merilima, mogao bi se ozna~iti kaoneoubi~ajen, i bez preterivanja moèmo re}i da u dana{nje vreme ne postoji niko ko bi mo-gao da nastavi put kojim je krenuo Bajraktarevi}. îtava njegova nau~na karijera, jo{ od po-~etaka kada je predavao u gimnaziji, pa sve do poslednjih trenutaka vezana je za univerzitet.

Pokojni profesor Bajraktarevi} je nekoliko decenija uspe{no rukovodio Katedrom za ori-jentalistiku, i u nasle|e svojim kolegama i studentima ostavio delo neuporedivo po zna~aju.Ako se osvrnemo na njegovu bibliografiju vide}emo da se bavio temama koje su za ve}inupisaca i istraìva~a bile neobi~ne, a koje je on detaljno i{~itivao, prou~avao i obra|ivao kakobi predstavio vredno nau~no delo. Bajraktarevi} je bio profesor, pisac, istraìva~, prevodilac ipa`ljiv vaspita~, aktivan u svim nau~nim i kulturnim poljima. U Jugoslaviji postavlja temeljeorijentalistike, prou~ava uticaj persijskih klasika na Getea, na srpski prevodi dela Voltera, Ru-soa i Hajnea, za potrebe nastave sastavlja ud`benik, u Politici objavljuje priloge iz knjièv-nosti i kulture, na srpski prevodi neka dela persijskih klasika. Ali, tu se ne zavr{avaju njegovainteresovanja; Bajraktarevi} pi{e o istoriji srpskih gradova, Smedereva i Poàrevca, Kosov-skom boju i kriti~ki pi{e o Gorskom Vijencu.

Nadam se da }e po{tovani izlaga~i svojim referatima osvetlili razli~ite aspekte ove velikeli~nosti.

dr Ratko Ne{kovi} dekan Filolo{kog fakulteta



ddddrrrr.... RRRRaaaattttkkkkaaaa NNNNeeee{{{{kkkkoooovvvviiii}}}}aaaa

FFFF iiii llll iiii llll oooo{{{{kkkk iiii ffffaaaakkkkuuuu llll tttteeeetttt

FFFFeeeehhhhiiiimmmm BBBBaaaajjjj rrrraaaakkkkttttaaaarrrreeeevvvviiii}}}} uuuussssaaaammmmllll jjjjeeeennnniiiizzzzaaaattttoooo~~~~eeeennnniiiikkkk nnnnaaaauuuu~~~~nnnneeee oooorrrr iiii jjjjeeeennnnttttaaaallll iiiisssstttt iiiikkkkeeeeprof. dr An|elka Mitrovi}

No 40 PROLE]E 20048

MMMMe|u koricama ovog broja Nur-a nalazese radovi sa nau~nog skupa odrànogu Gete institutu u Beogradu, 17.

decembra 2003. godine, posve}enog prof. drFehimu Bajraktarevi}u (1889-1970), pionirunau~ne orijentalistike u Jugoslaviji i osniva~uKatedre za orijentalistiku na Filozofskom fakultetuUniverziteta u Beogradu (1926). U~esnici ovogskupa su u svojim usmenim saop{tenjima ilitekstovima dostavljenim samo u pisanoj formi (jeriz objektivnih razloga nisu bili u mogu}nosti daprisustvuju skupu) dali nove vredne prilogenau~noj i pedago{koj biografiji prof. dr FehimaBajraktarevi}a.

@ivopisni portret svog profesora, prevu~anpatinom se}anja na studentske dane, naslikali suBajraktarevi}evi studenti mr Vojislav Simi}(Beograd - Filolo{ki fakultet) - RRee~~--ddvvee ooppeeddaaggoo{{kkoomm rraadduu dr Fehima Bajraktarevi}a i drAleksandar Popovi} (Paris - cole des hautestudes en sciences sociales) - MMoojj pprrvvii uu~~iitteelljjFFeehhiimm BBaajjrraakkttaarreevvii}}. Profesor Mirko Krivokapi}(Beograd - Filolo{ki fakultet) je u referatu OO ssttuuddii--jjii FFeehhiimmaa BBaajjrraakkttaarreevvii}}aa UUttiiccaajj IIssttookkaa nnaa GGeetteeaa --jjoo{{ jjeeddnnoomm iz perspektive svoje struke,germanistike, bacio novo svetlo i dao novovrednovanje Bajraktarevirevi}eve studije UticajIstoka na Getea (Beograd, 1938). Profesor DarkoTanaskovi} (Beograd - Filolo{ki fakultet) se u raduSS kkuu}}oomm uu ssvveett,, aa ssaa ssvveettoomm kkuu}}ii bavio u~e{}emprofesora Bajraktarevi}a na me|unarodnimkongresima orijentalista. Akademik Ja{arRedèpagi} (Pri{tina - Akademija nauka iumetnosti) je u svom izlaganju naslovljenom - Dr[a}ir Sikiri} (uz neke mogu}e paralele sa drFehimom Bajraktarevi}em) govorio oBajraktarevi}evom sasvremeniku, sarajevskomorijentalisti i osniva~u tamo{nje Katedre, prof. dr[a}iru Sikiri}u. Profesor Ljiljana ôli} (Beograd -Filolo{ki fakultet) u svom ~lanku PPoo~~eecciioossmmaanniissttiikkee uu SSrrbbiijjii -- aaffiirrmmaacciijjaa ii//iillii ppooppuullaarriizzaacciijjaapovukla je odre|ene paralale izme|u dvojicepionira jugoslovenske orijentalistike Gligorija-Gli{eElezovi}a i F. Bajraktarevi}a i ukazala na

Bajraktarei}ev doprinos osmanskoj diplomatici unas. Dr Mahmud Futuhi (Teheran - Beograd -Filolo{ki fakultet) je u tekstu - Fehim Bajraktarevi}i mudrac Omer Hajjam, iz perspektive persijskihizvora, govorio o prevo|enju rubaija OmeraHajjama. Profesor An|elka Mitrovi} (Beograd -Filolo{ki fakultet) je u radu MMee||uunnaarrooddnnaaaaffiirrmmaacciijjaa FFeehhiimmaa BBaajjrraakkttaarreevvii}}aa ii jjuuggoosslloovveennsskkeeoorriijjeennttaalliissttiikkee predstavila razli~ite vidoveProfesorovog angaòvanog u~e{}a uorijentalisti~kom ìvotu tada{nje Evrope. DrMirjana Marinkovi} (Beograd - Filolo{ki fakultet)se u tekstu DDuubbrroovvaa~~kkaa aarraabbiiccaa FFeehhiimmaaBBaajjrraakkttaarreevvii}}aa uu ssvveettlluu kkrriittiikkee BBeessiimmaa KKoorrkkuuttaabavila, pre svega, nau~nom polemikom dvojicena{ih orijentalista vezanom za arapskedokumente u Dràvnom arhivu u Dubrovniku, alii ostalim poljima su~eljavanja mi{ljenja dvjiceistaknutih jugoslovenskih orijentalisti~kihpregalaca. Mr Sneàna Petrovi} (Beograd -Institut za srpski jezik SANU) u prilogu s naslovomFFeehhiimm BBaajjrraakkttaarreevvii}} oo rree~~iimmaa iissttoo~~nnjjaa~~kkoogg ppoorreekkllaau srpsko-hrvatskom jeziku akcenat je stavila naBajraktarevi}evo bavljenje re~ima orijentalnogporekla. Mr Vojislav Simi} je tekstom PPrrooff.. ddrrFFeehhiimm BBaajjrraakkttaarreevvii}} kkaaoo pprreevvooddiillaacc ss aarraappsskkooggistakao zna~aj Profesorovih prevoda s arapskogjezika za na{u orijentalistiku i istakao odlikenjegovog prevodila~kog postupka.

Za osobenu ilustraciju priloga iskoristili smodokumentarni materijal sa~uvan u zaostav{tiniprofesora Fehima Bajraktarevi}a.

Nau~ni skup posve}en prof. dr FehimuBajraktarevi}u odràn je u organizaciji Kulturnogcentra Islamske Republike Irana u Beogradu i Geteinstituta u Beogradu. I ovom prilikomzahvaljujemo im na izvanrednoj organizaciji skupai prijatnoj i korisnoj saradnji osvedo~enoj urealizaciji vi{e zna~ajnih orijentalisti~kih projekata.


Uvaèni skupe,Dame i gospodo, Po{tovane kolege i prijatelji,

MMMMolim vas da verujete da smo svi iz-uzetno zahvalni organizatorimaovog Seminara i po~astvovani po-

zivom da svojim saop{tenjima damo skro-man doprinos osveàvanju sa}anja na prof.dr Fehima Bajraktarevi}a.

Na samom po~etku ose}am potrebu da unajkra}im crtama postavim tzv. koordinateokolnosti i doga|anja, smatraju}i da bi to bi-lo korisno za razumevanje ìvota i rada na-{eg Profesora:

- Univerzitet je retko kada bio miljenikvlasti, ~e{}e ne nego da; u ne tako davnomperiodu bio je tretiran, po svome zna~aju,kao zemljoradni~ka zadruga. Alal vera!

- iz ~injenice da prof. dr Fehim Bajrakta-revi}, ma koliko do{ao na Univerzitet po po-zivu takvog gorostasa kakav je bio Bogdan

A. Popovi}, nije ni u me|uratnom ni u nepo-srednom poratnom periodu bivao u komisi-jama za odbrane doktorskih disertacija, mo-glo bi se zaklju~iti da je Univerzitet - bar ka-da je re~ o onda{njem Filozofskom fakultetu- i{ao za tim da formira kadrove koji }e sebaviti nacionalnim disciplinama. U tom sve-tlu treba razumeti koncept studija na Semi-naru za orijentalnu filologiju: teì{te je bilona izu~avanju klasi~nog orijentalnog nasle-|a, i to se po|ednako odnosi i na jezike i naknjièvnosti. Ovaj koncept po~inje da semenja sredinom {ezdesetih godina za {tapostoje i realna opravdanja: nagla afirmacijatada{nje Jugoslavije me|u arapskim i islam-skim zemljama uop{te (incident sa na{imbrodom Slovenija za vreme alìrskogoslobodila~kog rata, stvaranje pokreta ne-svrstanih, prvi samit u Beogradu 1961. go-dine, dolazak mlade generacije sa specijali-zacije u arapskim zemljama, poja~ano poli-ti~ko i ekonomsko prisustvo Jugoslavije naarapsko-islamskom podru~ju i narastaju}apotreba za obrazovanim arabistima, turko-lozima i drugim, sposobnim da u aktuelnomtrenutku odgovore aktuelnim potrebama);

- u Sarajevu je orijentalistika, kao na-stavno-nau~no odeljenje Sarajevskog uni-verziteta osnovano tek 1951. godine. Dotada, pa i mnogo kasnije, moè se re}i svedo ovih na{ih dana, veliki broj studenata iztih krajeva studirao je na Filozofskom, od-nosno Filolo{kom fakultetu. Otkud to?Usmenim dogovorom izme|u Rijaseta IVZ irepubli~kih vlasti BiH, svakako uz saglasnosttamo{njeg Univerziteta, svr{enim u~enicimasrednjih verskih {kola - medresa bilo je one-mogu}eno da nastave studije orijentalistikeu Sarajevu. Stavom dr Fehima Bajraktarevi-

RRRReeee~~~~----ddddvvvveeee oooo ppppeeeeddddaaaaggggoooo{{{{kkkkoooommmm rrrraaaadddduuuuddddrrrr FFFFeeeehhhhiiiimmmmaaaa BBBBaaaajjjj rrrraaaakkkkttttaaaarrrreeeevvvviiii}}}}aaaamr Vojislav Simi}

}a - u to ne treba sumnjati - i zahvaljuju}iop{toj klimi na Beogradskom univerzitetu,svi ti studenti bili su otvorena srca primanina studije na na{em Fakultetu;

- svaki ~ovek od struke tokom svog rad-nog veka, naporno ali s ljubavlju, stvara svo-ju li~nu biblioteku; on u ku}i Profesorovojnije bila skromna ni po broju, a kako tek bo-gata po vrednosti autora i naslova. Me|u-tim, premda se ljubav daje a ne prodaje,prof. dr Fehim Bajraktarevi}, nerado ali iznu`de, nije uspeo da svoju ljubav-bibliotekupokloni Odseku za orijentalistiku kome jeposvetio i darovao ceo svoj ìvot.

Na kraju ovih uvodnih napomena dozvo-lite mi da se posluìm onim od Dostojev-skog: A SAD PRE\IMO NA STVAR!

Prebirati po se}anju na doga|anja od pregotovo pola stole}a nije nimalo lako, a ni za-hvalno, jer pam}enje je naj~e{}e varljivo.Me|utim, profesor dr Fehim Bajraktarevi},taj ~ovek vragolasto iskri~avog pogleda iusana na kojima je neprekidno lebdeo blagoironi~ni osmeh, zasluùje da ga se mi, koji-ma je bilo dato da ga imamo za svog u~ite-lja u struci, setimo i pomenemo onakvog ka-kav ìvi u na{em se}anju sada, u se}anju nadane i godine provedene u studentskoj klu-pi i kasnije kao mladi saradnici Profesorovi.

Ono {to ne moè i{~iliti iz se}anja jesu~asovi predavanja iz arapskog i turskog jezi-ka i persijske knjièvnosti. Svakako, tu su ineizostavni ispiti koje je profesor vodio na IIIi IV godini. Ali po|imo redom.

Te davne 1958. godine jo{ uvek smo biliu okviru jednog fakulteta - Filozofskog. Pro-storije su se nalazile na drugom spratu zgra-de dana{njeg Rektorata Univerziteta u Beo-gradu, u onom delu koji gleda na ul. VukaKaradì}a, tik uz Odeljenje za klasi~nu filo-logiju. Sa hodnika se, kroz dvokrilna vrata,ulazilo u biblioteku i ~ataonicu na{eg Semi-nara (sve do 1960/1961. godine bila je to iu~ionica u kojoj je Profesor dr Fehim Bajrak-tarevi} drào svoja predavanja), a odmah izanje nalazio se neveliki kabinet koji je Profe-

sor delio sa svojim tada mladim saradnicima.Iza toga, na istom spratu, a preko podestapomo}nog stepeni{ta koje je vodilo iz dvori-{ta, tik uz ulaz iz ul. Vuka Karadì}a, nalazi-la se omanja u~ionica u kojoj su saradniciProfesorovi vodili ~asove ve`banja. Toliko otome.

Profesor bi, svaki put kada je to bio nje-gov termin, ulazio na ona velika dvokrilnavrata na kojima je kvaka bila toliko visoka daje Profesor dobrano morao da podigne rukukako bi ih otvorio. I sada se se}am kao da gagledam: ulazio bi oko pola deset, polako za-tvarao te{ka vrata, napravio korak-dva putkabineta da bi zatim zastao, okrenuo se pra-ma vratima kroz koja je u{ao ne da bi pro-verio da li ih je dobro zatvorio, ve} da bacipogled na stalno prika~ena obave{tenja;malo bi kaìprstom podigao svoje nao~ari,vratio se do vrata i onako ozbiljno se obave-stio o aktuelnostima. Kako su bibliote~kistolovi i drvene hoklice bili razme{teni takoda je kroz sredinu postojao prostran prolazdo kabineta, Profesor bi krenuo polako, ~aktromo, nogu pred nogu i sa mantilom prekoleve ruke, put svoga kabineta. U znak po-{tovanja svi mi koji smo se znali u to vremezate}i u biblioteci-~itaonici-u~ionici ustajalismo u znak po{tovanja, a isto je ~inila i g|aKata - Katarina A{kovi}, bibliotekarka, {to jesasvim vidljivo prijalo Profesoru. Onda biOn, negde u sredini prostorije, lagano spu-stio desnu ruku na rame nekog od u knjiguzaronjenih studenata i uz pitanje: Kakoide? onako uzgred rekao: Arapski nijebantu! i polako, ne ~ekaju}i reakciju, odla-zio u kabinet.

Negde oko 10.15 h ulazio bi u tu na{uu~ionicu, sedao na mesto gde je do malopresedela g|a Kata, stavljao svoje svitke naprostrani sto, polako ih razmotavao pa savi-jao u suprotnom smeru, e da bi se listovi is-pravili i polegli po stolu. Videlo se to bez te-{ko}a da ih je Profesor koristio godinama,mo`da i od osnivanja Seminara: poùteli ipo ivicama iskrzani listovi ispisani njegovomrukom koja kao da nije htela da povredi har-

No 40 PROLE]E 200410

tiju - toliko je bri`ljivi lak bio Profesorovrukopis, i ne samona tim listovima sakojih nam je dràopredavanja iz tri ve}pomenuta predme-ta, kao i iz arapske iturske knjièvnosti.

Sada, kada ras-polaèmo detaljnombibliografijom Profe-sora dr Fehima Baj-raktarevi}a, i nau~noobra|enim Njego-vim nau~nim delom,sada nije te{ko re}ida je prva i pravaljubav Njegova bilazapravo [email protected] je sva svojapredavanja drào sistom dozom zano-sa, odnosno odme-renosti i glasom kojive} tada nije bio na-ro~ito ~ujan, ve} po-malo drhtav i bled, upredavanjima izovog predmeta bioje najvi{e svoj; u svakom predavanju pred-stavio bi pisca prili~no bogatim biografskimpodacima a sve vrednosne sudove potkre-pljivao bi sopstvenim znala~ki u~injenimprevodima. Nikada nisam zaboravio trenu-tak kada nam je, govore}i o Saadiju rekaonjegov stih: @IVI SLOBODAN KAO PTICA,A AKO NE - USPRAVAN KAO KIPARIS!,malo podigao pogled sa svojih papira ponu-div{i nam da iz tog pogleda i{~itamo {ta zaNjega taj stih zna~i. Tek kasnije sam, boljeupoznav{i Profesora u za Njega ne ba{ lakimokolnostima, shvatio Negovu poruku krozSadijev stih.

Osnovu Profesorovih predavanja iz arap-skog jezika ~inila je GRAMATIKA ARAP-

SKOG JEZIKA dr [a}ira Sikiri}a i drugih, alije, kad god je to bilo mogu}e i opravdano,izbegavao veoma sloèna fonetsko-pravo-pisna i morfolo{ka obja{njenja Sikiri}eva, za-menjuju}i ih svojim iskustvenim saznanjima;pri obradi {upljih i krnjih glagola saìmao bi~itav niz morfolo{kih promena u jednostav-no i lako pamtljivo: awa daje dugo a,aya daje dugo a i iyu daje dugo u i sli~-no. Pri obradi podvostru~enih glagola, kadaje u pitanju saìmanje istovrsnih konsonana-ta odnosno njihovo razdvajanje, pravilo sesvodilo na jednostavnu formulu: mu+mu,sa+mu - da, mu+sa - ne! Znao je ~esto da,kao neku po{alicu, kaè: Arapski nije en-gleski - u engleskom pi{e{ Mostar ~ita{ â-

No 40 PROLE]E 2004 11

pljina!, aludiraju}i na jednostavnost arap-skog pravopisa, a da se pri tome ne posluìonom Vukovom: Pi{i kao {to govori{, ~itajkako je napisano!.

Turski jezik na prve dve godine predavaoje prema ud`beniku Jeli~ke, ne odstupaju}iod koncepcije - teorijske i prakti~ne - samogautora.

U nastavi arapske knjièvnosti osnova jebila KRATKA POVIJEST ARAPSKE KNJI@EV-NOSTI dr Ignjata Goldziera, da bi predava-nja zavr{avao pojavom egipatskog pisca Ta-he Husejna. Toliko i ni{ta vi{e.

Isti je slu~aj i sa predavanjima iz turskeknjièvnosti; ne mogu da se prisetim koji namje ud`benik bio preporu~en kao polazni, ali sese}am da smo hvatali bele{ke koje smo, zapripremanje ispita, umnoàvali na ge{tetnerudole u \u{inoj ulici, gde je bio sme{ten Semi-nar za engleski jezik i knjièvnost.

Kasnije, posle odvajanja Filolo{kog od Filo-zofskog fakulteta 1960/1961. godine, prosto-rije na{eg Seminara bile su, kao i danas u reno-viranoj zgradi, na tre}em spratu u Knez Mihaj-lovoj ulici broj 40. Profesor je ve} penzionisan,honorarni je nastavnik i svoja predavanja drìu ~itaonici biblioteke ili u u~ionici koja je gleda-la na dvori{te-atrijum te zgrade ili u sali broj 36u zgradi na Studentskom trgu broj 3. Vremenjegovih predavanjaostalo je i dalje isto.Kada bi dolazio na Se-minar, uvek u isto vre-me, ve} bi ga ~ekalanjegova {oljica kafe idru{tvo pok. dr Marije\ukanovi} i dr Ljubin-ke Rajkovi}, a na Stu-dentskom trgu polakobi je ispijao u dru{tvuNata{e Mui}, sekreta-rice dekana. I tako svedo 1968. godine kadase ozbiljno razboleo idefinitivno prekinuorad na Fakultetu.

Na prve dve godine Profesor nije u~e-stvovao na ispitima; obavljali su to njegovimla|i saradnici u koje je imao puno povere-nje budu}i da ih je On i obu~io i za saradni-ke izabrao. Jedino je na prvoj godini oba-vljao ispit iz PERSIJSKE [email protected] nije bio ali nije voleo ni gluposti nio{ljarenje; pre bi se moglo re}i da je onakood prve znao da proceni kandidata: akoovaj ne zna - vra}ao bi ga na ispit u slede-}em roku, a ako zna - ne retko bi onako {e-retski podizao ruku i rekao ispitiva~u: Ne-mojte dalje, sad }e on nas po~eti da pita!

Prvih godina postojanja Seminara za ori-jentalnu filologiju pa sve do promocije prvihdiplomiranih studenata orijentalistike od ko-jih je dobar broj zadrào na Seminaru u svoj-stvu suplenata, odnosno asistenata, ispite jeobavljao Profesor dr Fehim Bajraktarevi} za-jedno sa dr Milo{em \uri}em i dr Du{anomGlumcem; bila je to ispitna komisija sa~inje-na od ljudi toliko razli~itih po temperamen-tu, a tako dobrih prijatelja.

Isklju~iti iz poku{aja da se makar samopribli`no oslika pedago{ki rad dr FehimaBajraktarevi}a , rad i angaòvanje na formi-ranju nau~nog podmlatka - bilo bi nepra-vedno. U~estvovao je u komisiji za odbranudoktorskih radova sedam saradnika sa Kate-dre za orijentalistiku i saradnika-stranih dr-


No 40 PROLE]E 2004 13

àvljana koji su bili ~lanovi Katedre na osno-vu Ugovora o izvo|enju nastave arapskogjezika u svojstvu lektora native speaker.Isto tako, bio je rukovodilac-mentor pri izra-di pomenutih disertacija.

Kako je poslediplomska nastava na na-{em Fakultetu organizovana tek po~etkom60-tih godina, Profesor dr Fehim Bajraktare-vi}, u ve} poodmaklim godinama i honorar-ni nastavnik, nije u~estvovao u izvo|enjunastave ali je, dok ga je zdravlje jo{ koliko-toliko sluìlo, stigao da rukovodi i izradom ipredsedava komisiji za odbranu magistar-skih radova tri kandidata; uz to, bio je aktiv-ni ~lan ispitne komisije za predmet: Upored-na gramatika semitskih jezika sa tre}eg ste-pena studija na Filolo{kom fakultetu.

Moglo bi se re}i da prisnijeg odnosa sastudentima Profesor nije imao; kao da je toi bilo neko pravilo uspostavljeno jo{ davno:izme|u studenata i Profesora nalazili su se, ipo du`nosti i po mestu na kome su obitava-

li u Seminaru, bibliotekari i asistenti. Bio je toistovremeno i izraz po{tovanja prema Profe-soru i poverenje koje smo mi, studenti, ima-li u Profesorove saradnike. Taj i takav odnos- gotovo tradicija, zadràn je sve do vreme-na kada je poslednji put zakora~io u prosto-rije Katedre za orijentalistiku.

Moja malenkost imala je, sticajem raznihokolnosti, privilegiju koja je samo retkimapripala, da upozna Profesora dr Fehima Baj-raktarevi}a i u okolnostima o kojima u ovojprilici govoriti nije mesto, ali koje su mnogouticale da se svoga Profesora ne`no i toplose}am kao dobrog nastavnika, vrsnog nau~-nika i velikog ~oveka. Klanjam se njegovimsenima.


FFFFehim Bajraktarevi}, pionir jugosloven-ske nau~ne orijentalistike, preminuo je22. februara1970, u svojoj osamdeset

prvoj godini. Ro|en je u Sarajevu, 14. no-vembra 1889, gde je i zavr{io srednju {ko-lu. Studirao je prvo u Be~u (1911-1918, sprekidima usled Prvog svetskog rata), zatimu Londonu (1919-1920), a potom u Alìru(1922-1924). Vrativ{i se kona~no u Jugo-slaviju, dobio je 1925. godine mesto na Be-ogradskom univerzitetu, gde je ve} narednegodine osnovao Katedru za orijentalnu filo-logiju, kojom je upravljao sve do penzioni-sanja 1960, da bi se, zapravo, brinuo o njojsve do smrti.

[iroko obrazovani islamolog, sasvim uduhu svoga vremena, znao je arapski, turskii persijski, suvereno vladao nema~kim, en-gleskim i francuskim i, u ve}oj ili manjoj me-ri, dobrim brojem drugih jezika. Solidnogklasi~nog obrazovanja na nema~ki na~in,raspolagao je prostranim znanjima iz razli~i-tih disciplina vezanih za izu~avanje islam-skog sveta, ali je ipak prednost davao upo-rednom prou~avanju knjièvnosti.

Sve upu}uje na uverenje da bi on (s ta-kvim skupom znanja, revno{}u u radu i rigo-rozno{}u nau~nog metoda, koji su mu bilisvojstveni), da je ìveo u nekom velikomevropskom centru, mogao ostvariti odistasjajnu karijeru i objaviti studije op{tega zna-~aja, koje bi izuzetno uve}ale njegov me|u-narodni ugled. Sre}om po jugoslovenskuorijentalistiku, odabrao je da ìvi u Beogra-du, {to mu je stvorilo i odre|ene li~ne nepri-like, a i druga~ije usmerilo njegov budu}i radi delo: delo opse`no, bogato, veoma razu-

|eno, gdekad rasuto i, najzad, malo pozna-to, kako u inostranstvu tako i u samoj Jugo-slaviji. U tom opusu, kao {to }e se pokazati,konstantno se prepoznaju iste tendencijekoje mi se ~ine veoma karakteristi~ne za nje-ga kao ~oveka, ali i za vreme i dru{tvo, koji-ma je pripadao. Bilo je to dru{tvo ~ija se in-teligencija uobli~avala s dosta muka, a ko-jim je dominirala mlada buròazija, jo{ uvekizrazito obeleèna svojim seoskim poreklom,dok su obe pogled upravljale ka Evropi, ta-ko da ba{ nisu bile naro~ito sklone zanima-nju za islam, ~ije su jedine poznate i op{te-prihva}ene konotacije (s izuzetkom spora-di~nih radoznalosti romanti~arskog i folklor-nog tipa) bile okrutnost i varvarstvo osman-ske vladavine koja je tokom prethodnih petstole}a krvlju svirepo natapala Balkanskopoluostrvo. Ovakvu situaciju je dodatnouslo`njavalo postojanje sna`ne autohtonemuslimanske zajednice, potpuno zatvorene,pa i odbojne (s tek nekoliko retkih izuzeta-ka) prema zapadnoj nau~noj orijentalistici,~iji su joj rezultati bili nepoznati, a i razlozisamog njenog postojanja a priori sumnjivi.Da li je uop{te potrebno naglasiti da je i samFehim Bajraktarevi} bio muslimanskog pore-kla, ali potpuno odvojen od svoje zavi~ajnesredine, od koje ga je ba{ sve udaljavalo.

Gornjoj slici treba dodati imperativneprioritete mlade jugoslovenske nauke u po-trazi za svojim putem, oskudnost doma}ihbiblioteka i, prirodno, tako|e, li~nu razvoj-nu stazu ovoga ~oveka koji je snevao daislamolo{ke studije u Jugoslaviji utemelji ukoordinate nau~no prihvatljivih normi kojebi doprinele boljem razumevanju islamskog

MMMMoooojjjj pppprrrrvvvviiii uuuu~~~~iiii tttteeeellll jjjjFFFFeeeehhhhiiiimmmm BBBBaaaajjjj rrrraaaakkkkttttaaaarrrreeeevvvviiii}}}}****prof. dr Aleksandar Popovi} (Pariz)

sveta uop{te i, {to nikako nije manje va`no,produbljenom upoznavanju s nacionalnompro{lo{}u, a sve bore}i se protiv {tetne ide-je, ve} tada odvi{e ~vrsto ukorenjene u sve-sti odre|enog broja njegovih kolega s Uni-verziteta, da bi glavni zadatak te Katedre zaorijentalnu filologiju morao biti obrazovanjepomo}nih saradnika u slu`bi doma}e istorij-ske i lingvisti~ke nauke.

U takvim okolnostima, ne treba se ~udi-ti {to su glavne smernice koje proìmaju ce-lokupno delo Fehima Bajraktarevi}a ishodi-le iz trostrukog nastojanja da (1) svedenimpotezima obrazovanu publiku i studenteupoznaje s pojavama koje pripadaju dale-kim i malo poznatim civilizacijama, istovre-meno ih obave{tavaju}i o putu koji je u da-toj oblasti prevalila zapadna nau~na orijen-talistika, kao i o njenim najnovijim dostig-nu}ima, da (2) {to je ~e{}e mogu}e radi natemama koje bi mogle unaprediti poznava-nje i razumevanje pro{losti i op{teg stanjana Balkanu pod osmanlijskom vla{}u, izbe-gavaju}i {iroke istorijske freske, kakve su seod njega o~ekivale, a za koje je dobro znaokoliko bi preuranjene bile, i najzad, da (3)pomno prati i, prema potrebi, razobli~ava,opovrgava i bori se (katkad veoma èstoko)protiv {tetnih publikacija i mistifikacija kojesu bez prestanka obilno izru~ivali doma}iorijentalisti na orijentalni kalup i razni na-dristru~njaci.

Nije za~u|uju}e ni to {to je Fehim Baj-raktarevi} u nekim trenucima dopu{tao daga ponesu, katkad i do zaslepljenosti, tenjegove tri osnovne preokupacije i strast zanau~nu istinu, dotle da objavi i stranice ne-dostojne sebe, svoga znanja i svojih mogu}-nosti. Pi{u}i za veoma raznorodne sredine,bitno razli~itih intelektualnih doma{aja, stal-no je odu{evljavao ili povre|ivao, op~inja-vao ili iritirao ove ili one, u zavisnosti od to-ga {ta su oni verovali da nalaze u njegovimtekstovima, {ta su mogli da razumeju ili is-koriste. Isto tako bilo je i s njegovim studen-tima, jer, ako za veliki broj njih ton njegovih

predavanja nije bio ono na {ta su o~ekivalida }e po dolasku nai}i (na~in Berlitzove {ko-le), neki su, naprotiv, o~ajavali {to se, ja-ma~no, nije radilo ni o oksfordskom nivou,a nekako druga~ije, u svakom slu~aju, nijeni moglo biti.

Ako ga njegova okolina nije ba{ uvekrazumevala, jo{ mnogo re|e mu je odavalapriznanja: tako je odnos Srpske akademijenauka prema njemu bio, prosto naprosto,skandalozan. Ovo se moralo javno re}i, ia-ko nije bilo na meni da to u~inim.

Na dru{tvenom planu, bio je on usamlje-nik, u najpotpunijem zna~enju re~i. Malograsta, stidljiv, obdaren ìvom i brzom pame-}u, mora da je bio znatno ispred svoje sre-dine i vremena. Smrt majke, dok je imao tek~etrnaest godina, sigurno je te{ko optereti-la oblikovanje njegove li~nosti, kako se to, ukrajnje retkim prilikama (jer je u pogledusvog privatnog ìvota bio apsolutno zatvo-ren), moè naslutiti iz nekih Bajraktarevi}e-vih spisa. @iveo je povu~enim ìvotom, okome je bilo te{ko stvoriti jasnu predstavu,~ak i nama koji smo ga istovremeno takodobro i tako slabo poznavali. Ja li~no, to-kom pet godina studiranja u njegovom Se-minaru, nikad ga nisam sreo nigde van Uni-verziteta. Uljudan ali na distanci, knjigamapodigav{i bedem kojim se {titio od spoljnjegsveta, ~inilo se da je stalno na oprezu i prak-ti~no nepristupa~an. Izgleda da se pred krajìvota ipak malo pribliìo svojim mladim sa-radnicima, ako je suditi i po tonu jednog pi-sma koje mi je uputio 1966. godine, da mizahvali na primerku moje doktorske teze,koji sam mu bio poslao.

Sloèna li~nost i ~ovek od karaktera, svrlinama i slabostima kao i sav ostali svet,Fehim Bajraktarevi} je u svakom slu~aju to-kom dugih godina postao i ostao neporeci-vi prvak jugoslovenske islamologije, stru~-njak koji je obrazovao ubedljivu ve}inu isla-mologa svoje zemlje, a ~iji su dubok uticaj(neki i protiv svoje volje) poneli i svi ostali.

No 40 PROLE]E 2004 15

No 40 PROLE]E 2004 17

Da li sam se pokazao kao preterani hva-litelj, odve} veran odre|enoj tradiciji da sekriti~ki duh ni u najmanjoj meri ne iskazujepri evociranju uspomena na starog U~itelja?Iskreno, verujem da nisam. Dobro mi je, da-kako, poznato kako bi lako bilo, ~itala~ki sevra}aju}i delu Fe-hima Bajraktarevi-}a s perom u ruci,pronalaziti u njemuizvesna ponavlja-nja, prebrze i neba{ pouzdane su-dove, pa, za{to dane, i gre{ke; lako jeoktrivati nedostat-nost njegovih zna-nja u ovoj ili onojoblasti, nedostatakinformacija, kat-kad, ili pak pribe-gavanje blefu,radi prikrivanja sla-bosti nekih njego-vih prikaza. Lakobi, jednom re~ju, bilo ome|iti mu domete.Uveren sam, me|utim, da bi bilo pogre{no~initi to sistematski, u skladu s na{im dana-{njim vi|enjem. Ovo, pre svega, zato {to bise isto moglo odnositi na svako delo kojepripada pro{losti, a i zbog toga {to se nemoè sasvim neka`njeno ploviti kroz tolikonau~nih disciplina kroz koliko se on ose}aopozvanim da to ~ini. A tu je, onda, i ~injeni-ca da ne samo da su na{a saznanja osetnonapredovala, ve} su i samo sagledavanjeproblema koje treba postaviti i op{te poi-manje istorije krenuli novim pravcima odvremena kad su velika imena be~ke orijen-talistike prenosila svoja znanja jednom sra-me`ljivom i zadivljenom provincijalcu. Nesme se zaboraviti ni ono glavno - da bi da-na{njim stranim, a i mladim jugoslovenskimislamolozima bilo veoma te{ko i da zamislekakvi su bili uslovi za rad u na{oj disciplini,kao i duhovna klima na Balkanu izme|u

dvaju svetskih ratova, i ne{to nakon toga.Pri svemu tome, mora se ipak naglasiti danajve}i deo njegovog dela, koji je na vrlo vi-sokom nau~nom nivou, zadràva i danas, ai sigurno }e jo{ dugo zadràti sav svoj zna-~aj i vrednost.

Da li bi nekodrugi na njego-vom mestu i uistim okolnostimapostigao vi{e i bo-lje? Uzdrà}u seod bilo kakvepretpostavke utom smislu. Predbudu}im istori~a-rem jugosloven-ske orijentalistikeili onim ko budenapisao pravu bi-ografiju FehimaBajraktarevi}a sto-ji zadatak da namto kaè.

RESUME

MON PREMIER MAITRE FEHIM BAJ-RAKTAREVIC

Dans cet essai, originairement publi enfranais (1972) et traduit ici pour la premirefois en serbe, lauteur retrace succintement leportrait de son premier matre, pionier delorientalisme scientifique yougoslave, FehimBajraktarevi}. Il le decrit comme une figurecomplexe et homme de caractre, avec desqualits et des faiblesses comme tout lemonde. Fehim Bajraktarevi} aura t en toutcas, souligne A.Popovic, pendant trs long-temps lindiscutable leader de lorientalismeyougoslave, celui qui a form la grande ma-jorit des orientalistes de ce pays et dont to-us les autres ont subi (parfois malgr eux)une profonde influence.


UUUUsvojoj knjizi Nau~no delo FehimaBajraktarevi}a iz 1996. An|elkaMitrovi} pi{e da je studija Fehima

Bajraktarevi}a Uticaj Istoka na Getea, obja-vljena u Godi{njici Nikole ûpi}a 1939, akao separat 1938. godine, skromno zabe-leèna u na{oj knjièvnoj kritici. Osim dvaprikaza, objavljena istina u uglednim publi-kacijama, Letopisu Matice srpske i Srp-skom knjièvnom glasniku, ova bez sumnjezna~ajna studija, ostala je nezapaèna. Tipodaci, kolikogod ~udno izgledali, za srp-ske germaniste iz druge polovine XX veka,ne predstavljaju iznena|enje. Jer dobro jepoznato da Geteov Zapadno-isto~ni divanni na nema~kom jezi~kom podru~ju nikadanije bio popularan. Istina je da pojedinepesme Divana imaju svoje mesto u naju-èm izboru Geteove lirike, da su bile pred-met bezbrojnih interpretacija, ali tako|e daje Divan kao celina prihva}en samo u kru-

gu poznavalaca Geteovog stvarala{tva. Usvojoj studiji Gete. Ogled o uspehu HansMajer je pisao: Tokom celog stole}a (XIXstole}a, M.K.) o tom delu govorilo se kaone~emu {to je zbunjivalo ~itaoce. Ne smese zaboraviti ni stanje u srpskoj, odnosnojugoslovenskoj germanistici. Sigurno vode-}i srpski germanista izme|u Prvog i Dru-gog svetskog rata, Milo{ Trivunac, koji jenajve}i broj radova posvetio Geteu, u svo-joj knjizi Gete, iz 1931, u poglavlju Geteo-vo delo o Zapadno-isto~nom divanu napi-sao je samo jednu re~enicu, uz to re~enicukoju je gotovo neprijatno citirati: Tako jeGete, pi{e Trivunac, kao starac od se-damdeset godina, po ugledu na Divan per-sijskog pesnika Hafisa, dao svoju zbirkupesama Zapadno-isto~ni divan.

Usledilo je vi{edecenijsko }utanje. Tek1983. godine, navodi An|elka Mitrovi},objavljen je u sarajevskom ~asopisu Islam-ska misao duì odlomak Bajraktarevi}evestudije, a u uvodnoj napomeni, dato je pore~ima An|elke Mitrovi}, simptomati~noobja{njenje ponovnog pojavljivanja studije,koje ozna~ava, s jedne strane, promenustava sarajevske odnosno bosanske sredineprema orijentalisti evropskog obrazovanja ievropskih nazora, a s druge, predstavljapriznanje, istina zakasnelo, nau~niku ~iji jerad dugo osporavan na tim prostorima. Osamoj studiji uvodni~ar kaè da je re~ oradu koji zbog svoje temeljitosti i nau~-nog zna~aja zasluùje naro~ito uvaàvanjeu okviru doma}ih studija Geteovog ìvota idjela.

OOOO ssssttttuuuuddddiiii jjjj iiii FFFFeeeehhhhiiiimmmmaaaa BBBBaaaajjjj rrrraaaakkkkttttaaaarrrreeeevvvviiii}}}}aaaaUUUUtttt iiiiccccaaaajjjj IIIIssssttttooookkkkaaaa nnnnaaaa GGGGeeeetttteeeeaaaa ---- jjjjoooo{{{{ jjjjeeeeddddnnnnoooommmmprof dr. Mirko Krivokapi}

Me|utim, }utanje ni pre toga nije bilopotpuno. Dve decenije ranije objavljen jejedan od najboljih , tj. najobjektivnijih pri-kaza Bajraktarevi}eve studije, koji je, budu-}i da je objavljen u godi{njaku Geteovogdru{tva u Vajmaru za 1961, u na{oj srediniostao nezapaèn. Re~ je o radu MiljanaMoja{evi}a o Geteu u jugoslovenskoj ger-manistici, u kome je studija Uticaj Istoka naGetea ocenjena kao jedan od najtemeljiti-jih jugoslovenskih radova o Geteu. U ger-manisti~kom delu, pi{e Moja{evi}, oslanjase Bajraktarevi} prevashodno na radoveKonrada Burdaha, koje znatno dopunjavasopstvenim istraìvanjima, pri ~emu mupoznavanje ne samo orijentalnih knjièv-nosti, nego i sekundarne literature svih ve-likih evropskih jezika omogu}uje da ukaèna brojne veze izme|u Getea i orijentalnihkultura kao i na prastare duhovne veze iz-me|u Orijenta i Okcidenta. Iako se rad te-melji na bogatom nau~nom aparatu, pi{eMoja{evi}, Bajraktarevi}evo izlaganje gra-|e i razmatranje problema nije suvoparno,ve} se ~ita gotovo kao zabavno {tivo. Da liu Geteu treba videti vidovitog prete~u ve-like va`nosti orijentalne kulture na Zapadui da li su se neke pesnikove misli i slutnjepokazale kao osnovane i utrle put ozbilj-nom izu~avanju orijentalistike, kao i da li jepesnik bio oli~enje mi{ljenja ex orientelux - za takve i sli~ne Bajraktarevi}eve op-{te tvrdnje Moja{evi} se ose}a nekompe-tentnim, i dodaje da knjiga kao celina olak-{ava pristup ne samo Divanu, nego i Gete-ovom doìvljaju Orijenta uop{te. - U meto-dolo{kom pogledu ovaj rad se , nastavljaMoja{evi}, na najbolji na~in priklju~uje stu-dijama ra|enim na filolo{ko-pozitivisti~kina~in. Kao {to ve} naslov kaè, autoru jejako stalo do utvr|ivanja uticaja, ali se uzovo mora dodati da ga njegova o{troum-nost i op{te knjièvno obrazovanje ~uvajuod jednostranih preterivanja. Istina, pone-kad brojevima ukazuje na intenzitet poje-dinih orijentalnih uticaja, pri ~emu posebno

isti~e ono {to je pesnik u~enjem stekao, aznatno re|e ono {to je doìveo. Na mesti-ma gde su uticaji pak prenagla{eni, ~italacto razume kao èlju autora da potvrdiuverljivost tvrdnje, a nikako kao jednostra-nost poznavanja gra|e. Sa jasnim uvidomu knjièvne i kulturnoistorijske probleme,kao i uz izvesnu sklonost ka anegdotskomizlaganju, zaklju~uje Moja{evi}, Bajraktare-vi} je svojom knjigom stvorio izvrstan uvodza razumevanje pesama Divana, mada se,kao {to se nije ni o~ekivalo, ne upu{ta uanalize pesme.

Veoma iscrpnim preno{enjem Moja{e-vi}eve recenzije, mi{ljenja kompetentnog~itaoca, koji nije propustio da pored svihpozitivnih strana studije, ukaè i na oneslabije, samo se htelo podvu}i njeno mestou vi{edecenijskom procesu vi|enja Bajrak-tarevi}eve studije, samim tim i recepcijeZapadno-isto~nog divana, ~ak celokupnogGeteovog dela na srpskom jeziku.

Zna~ajno mesto u tom procesu nesum-njivo pripada i radu Ivana [opa, koji je usvom prilogu Fehim Bajraktarevi} kaokomparatista posebnu pa`nju posvetiostudiji Uticaj Istoka na Getea, u kojoj su,pi{e [op, skupljeni dragoceni istraìva~kirezultati i koja prevazilazi okvire na iz-gled preciznog, a u stvari skromnog naslo-va. [op smatra da Bajraktarevi}eva studi-ja pruà potpun pregled Geteovog intere-sovanja za orijentalne narode, njihovu kul-turu i knjièvnost, mada je teì{te na per-sijskom uticaju, kome je posve}en ~itavdrugi, najopse`niji deo studije, u kome jeBajraktarevi}, pi{e [op, istraìo i izloìosve: Hafizov uticaj na koncepciju i nasta-nak Divana, podsticaj koji je Gete imao uevropskim prevodima persijske poezije, tusu istorijske ~injenice, zanimljive filolo{kepojedinosti, a iznad svega tu je i sloèna imagistralna analiza specifi~nog odnosa ori-jentalne, persijske, i evropske knjièvno-sti. Bajraktarevi} se nije zadrào samo nauticaju Istoka na Getea, nego je tre}i deo

No 40 PROLE]E 2004 19

studije posvetio uticaju Divanau Evropi, posebno u na{im kra-jevima i Rusiji, gde je Divan de-lovao samo indirektno, tj prekosvojih imitatora. Sve u svemu,zaklju~uje [op, Bajraktarevi} jesvojom knjigom ostvario nesamo obimnu studiju o jednomzanimljivom i zna~ajnom pro-blemu na polju orijentalnih ikomparativnih istraìvanja,ve} i potvrdio da je bio u tokus kretanjima na podru~jusvetske orijentalistike, da jedobro uo~avao zadatke, potre-be i mogu}nosti ove nauke.

Pitanje metodologijeBajraktarevi}eve studije, kojeje, i to vrlo ozbiljno, pokrenuoMoja{evi}, ne zaobilazi ni Ivan[op. Razlika je samo u tome{to Moja{evi} to pitanje raz-matra u okviru studije o Diva-nu, dok [op ~ini to daleko sve-obuhvatnije i to pitanje posta-vlja prakti~no u sredi{te svogapriloga. Nas ovde, pi{e [op,u prvom redu zanima meto-dologija Bajraktarevi}evog ispi-tivanja. Iako je poznavao raz-li~ite metode kriti~kog pristupa knjièvnomdelu, Bajraktarevi} je, nagla{ava [op,ostao veran jednoj varijanti pozitivisti~-kog metoda prilago|enoj potrebama ori-jentalne filologije. On posmatra i istorijskuperspektivu iz koje se pojavljuje delo, aliistovremeno istraùje i filolo{ku stranu pro-blema. Ovakav pristup mogao je da sepretvori u dvosekli ma~: ako je doprinosioiscrpnosti istraìvanja i pomagao da se samproblem osvetli s vi{e strana, on je pone-kad odvla~io pa`nju od su{tine, od bit-nog. Me|utim, ne sme se smetnuti sauma da je re~ je o specifi~noj nau~noj obla-sti: orijentalistika kao nauka obuhvata je-zik, knjièvnost, folkolor, istoriju, delom i

filozofiju orijentalnih naroda. Takvoj nau~-noj problematici odgovarao je najbolje me-tod kojim se Bajraktarevi} sluìo, tako danjegov pozitivisti~ki pristup ni danas nijeprevazi|en. Kada pak govori o samom tek-stu, dakle kada se upusti u kriti~ku analizusamoga dela, Bajraktarevi} se sluì deskrip-tivim metodom. Nastoje}i da sa~uva punuobjektivnost, on izbegava esteti~ke ocene;~esto filolo{kim detaljima daje prednostnad interpretacijom estetskih vrednosti. Uuporednim izu~avanjima uostalom, zaklju-~uje [op, cilj je otkriti sli~nosti, veze i uti-caje, a ocena samih dela nije u prvom pla-nu, tako da se to ne moè uzeti kao nedo-statak Bajraktarevi}evog metoda. Da


[op, kao i Moja{evi}, ovoliki zna~aj pridajeovom pitanju, koje razmatra i na drugimmestima svoga priloga, kao i da ga osimtoga, znatno druga~ije vidi od Moja{evi}a,danas nikoga ne iznena|uje. Moja{evi}evprikaz pripada vremenu koje nije imalomnogo razumevanja za pozitivizam. O to-me svedo~e i ìve metodolo{ke rasprave,vo|ene izme|u teoreti~ara knjièvnosti,koje su obeleìle kraj pedesetih godina.Treba samo podsetiti na obimne radoveZdenka [kreba Mjesto i zna~enje EmilaStaigera u njema~koj nauci o knjièvnosti iMiljana Moja{evi}a O nekim te`njama itraènjima u posleratnoj nema~koj nauci oknjièvnosti (1945-1955) godine, obe po-sve}ene zapravo u to vreme vladaju}ojmetodi imanentne interpretacije, teorij-skom modelu koji se temelji na uverenju dase ubedljiva i sveobuhvatna interpretacijamoè sprovesti isklju~ivo uìvljavanjem utekst i stilskom mikroanalizom, i koji je opozitivizmu, uprkos svih njegovih pozitiv-nih strana, govorio samo u ironi~nom to-nu. Najzad, ni u obimnoj uvodnoj studijiZorana Konstantinovi}a, zborniku u kome[op objavljuje svoj rad, nema mnogo lepihre~i o pozitivisti~kom metodu.

Me|utim, i pored navedenih priloga, ipored obimne monografije An|elke Mitro-vi} Nau~no delo Fehima Bajraktarevi}aiz 1996. godine, opaske da studija UticajIstoka na Getea nije dovoljno zapaèna niu nau~nim krugovima ni u {iroj javnosti,mogu se na}i i u najnovijim radovima. Dar-ko Tanaskovi} u svom prilogu Hafiz i Gete.Kongenijalno pesni~ko sazvu~je nalazi daje celokupan rad Fehima Bajraktarevi}aostao nedovoljno zapaèn. Bajraktarevi}je, pi{e Tanaskovi}, u nau~nim i {irim na-u~no-kulturnim krugovima na{e sredine,uz neosporno uvaàvanje njegovih stru~-nih znanja, pratila i predstava o akadem-skom filologu-zanatliji, pozitivisti nedovolj-no osteljivom za umetni~ku dimenziju knji-èvnosti. Ta olako stvorena, a jo{ ko-

motnije {irena predube|enja, smatra Ta-naskovi}, lako opovrgava bezbroj stranicau razli~itim radovima Bajraktarevi}a, a ustudiji Uticaj Istoka na Getea one su te ukojima Bajraktarevi} saèto tuma~i priro-du Geteovog odu{evljenja za Hafiza. Alite stranice sadrè i mnogo vi{e, one dono-se njegov sud koji je u su{tinskom skladusa najpouzdanijim i najautoritavnijim sa-vremenim rezultatima, kako orijentalisti~-kih tako i germanisti~kih prou~avanja fe-nomena Hafiza i Getea. Upravo citiranomesto indikativno je za najnovije vi|enjestudije Uticaj Istoka na Getea. Ako je u ra-nijim radovima i vremenima ova studija ibila zapostavljena, o njoj se danas pi{e is-klju~ivo u superlativima. Tako Tanaskovi}ve} na po~etku svoga priloga podse}a na~injenicu da bi studija uglednog iranisteUticaj Istoka na Getea da nije pisana srp-skim jezikom, i u evropskoj nauci sigurnonai{la na odjek koji njenom zna~aju posvemu pripada. Tanaskovi}eva tvrdnja,me|utim, kolikogod bila dobronamerna iizre~ena u èlji da se ispravi nepravda na-neta zaista eminentnom orijentalisti, te{kose moè bez rezerve i prihvatiti. âk i u sa-moj studiji nalaze se mesta koja ovakvetvrdnje dovode u pitanje. Pri kraju studijeBajraktarevi} izri~ito nagla{ava kako je te-{ko ispuniti zahteve koji se postavljaju predpisce ovakvih radova. Jer re~ je o radovimaza koja je neophodna i velika orijentalisti~-ka i germanisti~ka upu}enost u problemeZapadno-isto~nog divana. Ali, nastavljaBajraktarevi}, germanist koji je, ne{to naosnovu prethodnih radova, a ve}im delomsvojih vlastitih studija, najvi{e u ovompravcu u~inio, to je Konrad Burdah koji je utoku ovog rada ~esto pominjan. Njegovaizu~avanja Divana koja je sop{tio u vi{emahova doprinela su da se sada druga~ijegleda na ovo Geteovo delo nego doskora:sad je ono ne samo jasno nego i lepo i di-vljenja dostojno. Pored toga, Burdahovenapomene koje je dao u jubilarnom izdanju

No 40 PROLE]E 2004 21

Getea pune su najkorisnijih podataka i ob-ja{njenja, a za svakog ko o Divanu pi{e onesu prosto dragocene. Ne posluìti se Bur-dahovim rezultatima i napomenama zna~i-lo bi, u ovom slu~aju, ignorisati ono {to jes najvi{e uspeha ura|eno na izu~avanjuZapadno-isto~nog divana. Ko je upoznatsa radovima Konrada Burdaha zna da izaovih re~i ne stoji nikakva la`na skromnost,ve} filolo{ko po{tenje uglednog nau~nika.Za na{u germanistiku i orijentalistiku ne-sumnjivo veoma va`na studija, koja se upotpunosti oslanja, i to nigde ne pre}utku-je, na rezltate postoje}ih istraìvanja, te{kobi bila zapaèna i da nije pisana na srp-skom jeziku.

Gotovo istovremeno, iz iste perspektivekao i Tanaskovi} vidi studiju Fehima Baj-

raktarevi}a i Tomislav Beki}. U predgovorudrugom izdanju Bajraktarevi}eve knjigeUticaj Istoka na Getea, Beki} pi{e da FehimBajraktarevi}, koji je u {iroj nau~noj i kul-turnoj javnosti u velikoj meri neopravdanopao u zaborav, spada me|u istaknute na-u~ne poslenike koji su u razdoblju izme|udva svetska rata svojim delovanjem uvelikopre{li uè granice nau~ne discipline kojomsu se bavili i trajno se ugradili u na{u nau~-

nu ba{tinu. Bajraktarevi} je to mestoobezbedio ve} time {to je utemeljio orijen-talne studije kod nas, ali povrh toga, nasta-vlja Beki}, on se istakao svojim studijamakomparativnog karaktera, budu}i da je is-traìvao veze i odnose izme|u orijentalnihi evropskih knjièvnosti, pa je u tom sklopudao radove za koje se bez preterivanja mo-è re}i da predstavljaju svojevrstan dopri-nos evropskoj istoriji i nauci o knjièvno-sti. Beki} podse}a i na ocenu Miljana Mo-ja{evi}a koji je u svom prilogu o Geteu ujugoslovenskoj germanistici Bajraktarevi}e-vu studiju ozna~io kao jedan od najvred-nijih doprinosa izu~avanju Geteovih delakod nas. Ta laskava ocena, smatra Beki},utoliko je zna~ajnija {to su u isto vremenastale i zna~ajne studije tada vode}ih ger-

manista kod nas - Milo{a Trivunca i PeraSlijep~evi}a. Prema Beki}u, me|utim, tastudija svojim zna~ajem prelazi uè granicena{e germanisti~ke nauke, jer svojomsveobuhvatno{}u, tj. svojim minucioznimistraìvanjem Geteovog interesovanja zaorijentalne teme uop{te, ona jo{ i danas uvelikoj meri nadrasta doprinose mati~negermanistike istraìvanju te teme, budu}ida se mahom radi o dakako zna~ajnim i


No 40 PROLE]E 2004 23

vrednim, ali parcijalnim zahvatima. Kratakpredgovor Beki} zavr{ava re~ima da }e da-na{njem znalcu knjièvnosti, pogotovupokloniku modernih knjèvno-teorijskihshvatanja, mo`da studija Fehima Bajrak-tarevi}a Uticaj Istoka na Getea u~initi za-starelom i prevazi|enom, ali, zaklju~ujeBeki}, u svakoj nauci i kulturi postojeostvarenja koja ulaze u trajnu ba{tinu od-re|ene nau~ne discipline i kulture uop{te.Studija Fehima Bajraktarevi}a spada u ta-kva ostvarenja.

Va`nost studije Fehima Bajraktarevi}aUticaj Istoka na Getea kako za srpsku ger-manistiku, ali i orijentalistiku, kao i za ~ita-la~ku publiku, i to ne samo u vreme kadaje objavljena, nego i mnogo decenija kasni-je, ne moè se dovoljno naglasiti. Ra|enana osnovu najnovijih i najpouzdanijih istra-ìva~kih rezultata svoga vremena, ona jeskrenula pa`nju na Zapadno-isto~ni divan,jedno od najzna~ajnijih Geteovih dela, ko-je je u tom trenutku kako srpskoj ~itala~kojjavnosti tako i njenoj literarnoj kritici bilopotpuno nepoznato.Vrednost Bajraktarevi-}eve studije ogleda se, najzad, u njenoj du-goj i neobi~noj recepciji, koju su obeleìleveoma velike oscilacije u oceni - od potpu-nog zapostavljanja do prikaza u kojima sepreterano hvali i veli~a. Ovaj kratak pre-gled, koji nikako ne pretenduje da budeposlednja re~ u procesu recepcije studijeUticaj Istoka na Getea, mo`da }e podsta}inekoga da se njom detaljno pozabavi.

LITERATURA

An|elka Mitrovi}, Nau~no delo FehimaBajraktarevi}a, Beograd 1996, str. 202.

Hans Majer, Gete. Ogled o uspehu,Novi Sad 2000, str. 93.

Milo{ Trivunac, Gete. Geteovo delo.Geteova li~nost. Gete i Jugosloveni, Beo-grad 1931, str. 15.

An|elka Mitrovi}, nav. delo, str. 202.

Miljan Moja{evi}, Goethe im Rahmender jugoslawischen Germanistik. U: Goet-he. Neue Folge des Jahrbuchs der Goethe-Gesellschaft, 23 Band 1961. Pre{tampanou: Deutsch-jugoslawische Begegnungen,Wien 1970, str. 5-27, ovde 14 i d.

Ivan [op, Fehim Bajraktarevi} kaokomparatista. U: Uporedna istraìvanja I,Beograd 1976, str. 673-684, ovde 678 i d.

Zdenko [kreb, Mjesto i zna~enje Emila[taigera u njema~koj nauci o knjièvnosti.U: Pogledi 55 (Almanah: Pitanja teorijeknjièvnosti), Zagreb 1955, str . 70-107. Une{to izmenjenom obliku pre{tampan u:Aleksandar Flaker - Zdenko [kreb, Stilovi irazdoblja, Zagreb 1964, str. 5-73.

Miljan Moja{evi}, O nekim te`njama itraènjima u posleratnoj nema~koj nauci oknjièvnosti. U:Godi{njak Filozofskog fa-kulteta u Novom Sadu, 1956, I, str. 218-250. Pre{tampan u: Miljan Moja{evi}, Iznema~ke knjièvnosti i nauke o njoj, Beo-grad 1974, str. 203-233.

Zoran Konstantinovi}, O savremenimteorijama o uporednom prou~avanju knji-èvnosti. Zamisli i ostvarenja. U:Uporednaistraìvanja I, Beograd 1976, str. 5-35.

Darko Tanaskovi}, Hafiz i Gete: Konge-nijalno pesni~ko sazvu~je. U: Hafiz i Gete,Beograd 2003, str. 44-51.

Fehim Bajraktarevi}, Uricaj Istoka naGetea. Knjièvno-nau~na studija, Beograd1938, str. 116 i d.

Tomislav Beki}, Gete u tuma~enju ori-jentaliste Fehima Bajraktarevi}a. U: FehimBajraktarevi}, Uticaj Istoka na Getea. Prire-dio: Tomislav Beki}, Novi Sad 2002, str. 3-6.


UUUUprikazu Desete sveske Anala Filolo-{kog fakulteta (1970), ~iji se zna~ajniuvodni deo na srpskom jeziku prvi

put objavljuje tek u ovom zborniku, Aleksan-dar Popovi} se, pre vi{e od tri decenije, zapi-tao da li bi mo`da neko drugi, da je bio u vre-menu i na mestu Fehima Bajraktarevi}a, ra-de}i u uslovima u kojima je on radio, posti-gao ne{to vi{e ili bolje od njega. Odmah je,naravno, i odustao od pomisli da na posta-vljeno pitanje poku{a dati odgovor, ne samozato {to je ono po prirodi krajnje hipoteti~ko,ve} i stoga {to je, s razlogom, smatrao da muu datom trenutku nedostaje potrebna distan-ca, a i da mnoge prethodne istraìva~ke po-slove tek treba obaviti. Odgovor je prepustiobudu}em istori~aru jugoslovenske orijentali-stike, odnosno nau~nom biografu dr FehimaBajraktarevi}a. Na ovoga je valjalo ~ekati dvepune decenije, iako je u me|uvremenu bilosporadi~nih, ~esto prigodnih, a retko kad si-stemati~nih i s vizijom celine ura|enih prilogaupoznavanju i objektivnom vrednovanju de-la Fehima Bajraktarevi}a, a i istoriji jugoslo-

venske orijentalistike uop{te. Tek je dr An|el-ka Mitrovi}, svojom temeljnom i iscrpnomdoktorskom disertacijom NNaauu~~nnoo ddeelloo FFeehhii--mmaa BBaajjrraakkttaarreevvii}}aa (1994), stvorila uslove dase s punim poznavanjem svih relevantnih ~i-njenica, razvojno sagledanih u {irem discipli-narnom, epohalnom i komparativnom kon-tekstu, neuporedivo opremljeniji i osposo-bljeniji vratimo Popovi}evom pitanju. Iako jesvojoj temi pristupila maksimalno odgovor-no, intelektualno budno i kriti~ki angaòva-no, ni An|elka Mitrovi} nije iskazala preten-zije tog kona~nog (ili, bar, privremeno kona~-nog) sudije. Ona je svoj rad zamislila kaodoprinos argumentovanoj i trajnoj valorizaci-ji dela Fehima Bajraktarevi}a, {to je u punojmeri i ostvarila. U me|uvremenu je proteklojo{ deset godina, a pitanje i dalje ostaje otvo-reno. Za{to?

Uveren sam da bi, umesto na domi{ljanjeradi davanja odgovora na Popovi}evo pitanjeza koje, usled prirode samog tog pitanja, pra-vi odgovor verovatno i ne moè biti dat, ne-uporedivo korisnije, a i saznajno izglednije bi-lo usredsrediti se na ovo poslednje za{to?.Ako se pribliìmo odgovoru na to zbog ~ega(sve) i danas, ~etiri decenije posle odlaskapionira na{e nau~ne orijentalistike, nemajasne predstave o tome ko je ko i {ta je {ta uovoj razu|enoj nau~noj oblasti na (biv{em)jugoslovenskom, a sada suènom srpsko-cr-nogorskom prostoru, uveren sam da }emobiti sasvim blizu i nemogu}em odgovoru naono hipoteti~ko Popovi}evo pitanje nadsvetlim grobom pokojnog U~itelja. Taj od-govor, ube|en sam, moè i}i samo i ubedlji-vo u prilog dr Fahimu Bajraktarevi}u. Te{koje, naime, a i nelogi~no, pretpostaviti da bineko drugi na njegovom mestu, u ono vremei pri onakvim uslovima, u celini mogao ostva-

SSSS kkkkuuuu}}}}oooommmm uuuu ssssvvvveeeetttt ,,,, aaaa ssssaaaa ssssvvvveeeettttoooommmm kkkkuuuu}}}}iiii((((ddddrrrr FFFFeeeehhhhiiiimmmm BBBBaaaajjjj rrrraaaakkkkttttaaaarrrreeeevvvviiii }}}} nnnnaaaa mmmmeeee||||uuuunnnnaaaarrrrooooddddnnnniiiimmmm kkkkoooonnnnggggrrrreeeessss iiiimmmmaaaa oooorrrr iiii jjjjeeeennnnttttaaaallll iiii ssssttttaaaa))))

prof. dr Darko Tanaskovi}

riti ne{to vi{e, a pogotovo ne bolje i kvalitet-nije. Nije li najja~i i najuverljiviji argumentupravo na{ dana{nji neveseli bilans, ~injenicada za ~etiri desetle}a niko, ukupno uzev{i, nanjivi na{e i svetske orijentalistike nije zaoraodublju brazdu od njenog pionira, tu`noosvedo~enje da zgrada kojoj je on promi{lje-no udario temelje, uprkos povremenim privi-dima i nadama, nikad nije stigla do krova.Dobro i korisno je stoga prisetiti se ovih danaPopovi}evog zaklju~nog pitanja, a i amaneta,manje njegovog, a vi{e Bajraktarevi}evog.Za{to je osniva~ Katedre za orijentalistiku(1926) na Beogradskom univerzitetu trajnoostao najve}i, iako je u~inio sve {to je bilo unjegovoj mo}i da ukaè na put kojim je tre-balo i}i, kako bi njegovi u~enici i u~enici nje-govih u~enika ostvarili i vi{e i bolje od njega,kako bi na{a orijentalistika, kao prepoznatlji-va jugoslovenska {kola, zauzela dostojnomesto u svetskoj nau~noj porodici? Razlog,odnosno razlozi tome svakako ne mogu bitili~ne i nau~ne nedostatnosti Fehima Bajrak-tarevi}a, neka svojstva njegovog metoda iograni~enost interesovanja, njegov ljudski inau~ni temperament, konzervativnost i izve-sna pozitivisti~ka ateori~nost, njegova zlasudbina, najzad... I za ìvota, a i nakon smr-ti, tog sitnog, povu~enog i nenametljivog po-slenika, introvertnog trudbenika i vizionarana{e orijentalistike pratile su, ponajvi{e kulo-arski i ~ar{ijski, navedene i mnoge sli~ne za-merke. Neretko su, pa i ponajvi{e, nekakogotovo rutinski dolazile od onih ~iji je zada-tak bio da nastave odande dokle je on stigao,oja~aju, pro{ire i nadgrade temelje koje jeudario. Da pomeraju granice i {ire nau~ne vi-dike, a ne da se u sopstvenoj nemo}i, nedo-u~enosti i bezidejnosti toboè nadmo}no, alii ljutito, obru{avaju na Fehimovu {kolu ko-ja ih je, eto, u povoju nau~no u{kopila i zau-vek osujetila da se vinu u predele istinske sa-vremene, svetske nauke. Akademska ~ar{ijakrojila je predstavu o nekome ko je bio svesamo ne ~ovek ~ar{ije. Otud i njegova ne-mo}, povla~enje, tiha ozloje|enost koja bitek tu i tamo izbila u nekoj jetkoj opasci, na-pomeni, kriti~kom sudu...

Sa svim svojim vrlinama i ponekom ma-nom, sa svojim dometima i ograni~enjima,svojim karakternim, pedago{kim i nau~nimosobinama, Fehim Bajraktarevi} je bio iostao, i to ne samo u razmerima svoga vre-mena, za nacionalnu nauku najzaslu`niji, a usvetskoj orijentalisti~koj porodici najstabilnijeprisutni orijentalista s jugoslovenskih prosto-ra. Kao takav, on zaista ne moè biti odgovo-ran za mnogobrojne i raznorodne razlogekoji su tokom potonje ~etiri decenije (a i zasve vreme njegovog ìvota) doprinosili obli-kovanju onoga {to je (bilo) uobi~ajeno zvatijugoslovenska orijentalistika, a za {ta je te-{ko tvrditi da uop{te vi{e i postoji, sem kraj-nje uslovno uzeto. Istori~are jugoslovenskeorijentalistike tek ~eka onaj pravi zadatakda prou~e i protuma~e razli~ite komponentei faze u kretanju kroz vreme i dru{tvene me-ne skupa nau~nih disciplina koje se u uèm ili{irem smislu smatraju, ili su se smatrale, ori-jentalisti~kim. Njihova istraìvanja nikako nebi smela biti usmerena samo, pa ni prevas-hodno na, uslovno re~eno, unutarorijentali-sti~ku problematiku. Potrebno je da zahvatemnogo {iri i kompleksniji spektar tema, poja-va i procesa, jer ~inioci koji su ~esto, i u kon-tinuitetu, uticali na sudbinu jugoslovenskeorijentalistike imali su ishodi{te van nje, udru{tvenoj, politi~koj i idejnoj ili, ta~nije, ide-olo{koj sferi. No, ovo je ve} tema za nekudrugu priliku. Vratimo se, stoga, dr FehimuBajraktarevi}u, s namerom da na primerunjegovih ranih priloga istoriji na{e nauke po-ku{amo napraviti bar nekoliko po~etnih ko-raka na dugom putu do odgovara na pitanjeza{to je bezmalo jednovekovni bilans na{eorijentalistike upravo takav kakav jeste. Jer,on nam i u tome moè biti prvi putokazac.

Pa`nju }emo obratiti na dva Bajraktarevi-}eva saop{tenja podneta na me|unarodnimorijentalisti~kim kongresima, XVIII u Lajdenu(1931) i XIX u Rimu (1935). Prvo je, u ne{topro{irenom vidu, pod naslovom LLeess ttuuddeessiissllaammiiqquueess eenn YYoouuggoossllaavviiee, objavljeno u po-znatom ~e{kom orijentalisti~kom ~asopisuArchiv orientln (III, 3, 1931, 492-507), adrugo, LL ttaatt aaccttuueell ddeess ttuuddeess iissllaammiiqquueess

No 40 PROLE]E 2004 25

eenn YYoouuggoossllaavviiee, u uglednom beogradskombalkanolo{kom glasilu Revue internationaledes tudes balkaniques (II, T. I-II, 3-4,1936, 241-269). Ovi korisni pregledi pre|a-{njeg razvoja i stanja na{e orijentalistike uvremenu u kome su nastali zapravo su po~et-na poglavlja njene nenapisane istorije. S ob-zirom na to da Fehim Bajraktarevi}, u skladus nau~nim obi~ajima tada{nje evropske ori-jentalistike, radove o kojima izve{tava nazivaislamske studije, An|elka Mitrovi}, u ne-dostatku boljeg re{enja, ova dva priloga svr-stava pod zaglavlje Islamistika, mada je ja-sno da oni samo delimi~no imaju islamolo{kikarakter, a u stvari pripadaju domenu nau-ke o nauci. Ne bi, me|utim, bilo umesnijesvrstati ih u bilo koje drugo poglavlje, a po-svetiti im zasebni odeljak nije dolazilo u obziriz jednostavnog razloga {to ih, specifi~no te-matski gledano, nije bilo vi{e od dva, prem-da valja re}i da se i kroz mnoge druge Bajrak-tarevi}eve studije, ~lanke i prikaze iz sredi-{njih orijentalisti~kih disciplina produktivnoprovla~i nit unutarorijentalisti~ke istoriograf-ske refleksije. An|elka Mitrovi} se u svojojnau~noj biografiji Fehima Bajraktarevi}a ana-liti~ki posebno ne bavi dvama radovima koji-ma }e ovde biti posve}eno ne{to vi{e prosto-ra, ve} samo konstatuje da oni predstavlja-ju dragocene i iscrpne preglede razvoja jugo-slovenske orijentalistike do 1935. godine iodraz su usvojene orijentalisti~ke koncepcije(A. Mitrovi}, NNaauu~~nnoo ddeelloo FFeehhiimmaa BBaajjrraakkttaa--rreevvii}}aa, Beograd, 1996, 247). Drugi deo ovogneosporno ta~nog suda, koji se odnosi naodraz odre|ene orijentalisti~ke koncepcije urazmatranim radovima, ima na~elan zna~aj,ali sadrì i sasvim odre|eni metodolo{ki pu-tokaz za pristupanje problematici, kako isto-rije, tako i sada{njosti, a bogme i budu}nostina{e nauke. Kakva to koncepcija leì u osno-vi strukture i kompozicije ovih dvaju pregled-nih ~lanaka i {ta se iz njene matrice danas, svi{edecenijskog rastojanja, rezultativno moèsagledati, a od koristi je za potpunije razume-vanje razvojnog puta i u~inaka jugoslovenskenauke o (muslimanskom) Istoku, isto~nom,ali i onom na{em?

Pre pristupanju razmatranja sadrìne dva-ju priloga, recimo odmah da i samo oprede-ljenje Fehima Bajraktarevi}a da za temu svo-jih obra}anja najve}em i najkompetentnijemskupu inostranih kolega, Me|unarodnomkongresu izu~avalaca Istoka, odabere ba{predo~avanje li~ne karte jugoslovenskeorijentalistike smatramo odrazom njegovenau~ne vizije i programa. Mogao je, svakako,sa znatno manje truda uloènog u priprema-nje referata, za stru~nu publiku mo`da i zani-mljivije govoriti o mnogim drugim temama izuìh disciplina kojima se bavio. Izbor iste te-me za dva uzastopna kongresa nikako nijeu~injen slu~ajno, ve} s jasnim ciljem da se na-{a orijentalistika predstavi i tako me|unarod-no legitimi{e na najautoritativnijem foru-mu svetske orijentalistike. Shvatao je da seona mora uobli~avati i razvijati kao integralnideo evropske i svetske nauke, kako bi se, sjedne strane, teorijski i metodolo{ki valjanoizgra|ivala, prevazilaze}i isku{enja provinci-jalne, autisti~ne samodovoljnosti, a s druge,da bi svetskoj nauci relevantno doprinelauzornom nau~nom obradom doma}ih tema,za koje je, po prirodi stvari, bila najpozvanija.Fehim Bajraktarevi} je èleo da na{u ku}upredstavi svetu, ali i da taj svet u nju poste-peno po~ne uvoditi kroz tek od{krinuta vra-ta. Tako je doìvljavao i tokom celog radnogveka istrajno nastojao realizovati svoju nau~-nu, ali nacionalnu misiju, tkaju}i jednovreme-no i paralelno na vi{e razboja. U istu koncep-ciju savr{eno se uklapa i tre}a tema, s kojomje u~estvovao u radu XX Me|unarodnogkongresa orijentalista u Briselu (1938), LLaa LLiitt--tteerraattuurree AAlljjaammiiaaddoo eenn YYoouuggoossllaavviiee. Posle sa-op{tavanja pregleda razvoja i strukture jugo-slovenske orijentalistike, kao i njenog savre-menog stanja, na prethodnim dvama skupo-vima, Bajraktarevi} je, naime, odlu~io da u~i-ni naredni logi~ni korak, da skrene pa`nju najednu, istovremeno i specifi~no lokalnu, ali ti-polo{ki i drugde uo~enu pojavu kulturnogproìmanja, {to njeno adekvatno nau~noprou~avanje ~ini potrebnim i zanimljivim, ka-ko u nacionalnim tako i u svetskim okvirima.Docniji plodni rezultati razli~ito usmerenih iz-


u~avanja tekstova aljamiado pismenosti s ju-goslovenskog prostora, u kojima su se, {tovalja naglasiti, po|ednako uspe{no ogledali idoma}i i strani nau~nici, dali su u punoj meriza pravo Bajraktarevi}evoj proceni. Ona nijebila ~in neke osobite vidovitosti, ve} u~inakdobre obave{tenosti, jasne vizije, racionalnogprosu|ivanja i ~vrste nau~ne koncepcije.

Fehim Bajraktarevi} je i docnije nastavioda daje doprinos izu~avanju{ireg tematskog podru~jakome, kao osoben sinkreti~kifenomen pripada aljamiadopismenost, a to je orijental-no-islamsko nasle|e u kultu-ri jugoslovenskih naroda. Ti-me je, s jedne strane, nudiozanimljivu i sve`u gra|usvetskoj nauci, za koju je onabila izrazito prijem~iva, dokje, s druge, ispunjavao nemanje zna~ajnu misiju pro-svetljavanja i vaspitavanjadoma}e nacionalno-kulturnesvesti u pogledu stvarnogmesta i uloge orijentalnekomponente u na{em na-rodnom identitetu. O tomeje, u vidu op{teg, sinteti~kogpregleda, podneo referatpred u~esnicima XXIV Me-|unarodnog kongresa ori-jentalista u Minhenu ( 31. 8.1957), ali tekst njegovog sa-op{tenja DDaass oorriieennttaalliisscchheeKKuullttuurreerrbbee bbeeii ddeenn SSddssllaa--vveenn nije uklju~en u Radoveovoga skupa, po{to ga, izneobja{njenih razloga, nijepredao organizatorima(Kein Manuskript einge-gangen, vid. AAkktteenn ddeessVViieerruunnddzzwwaannzziiggsstteenn IInntteerrnnaattiioonnaalleenn OOrriieenn--ttaalliisstteenn--KKoonnggrreesssseess.. MMnncchheenn,, 2288.. AAuugguussttbbiiss 44.. SSeepptteemmbbeerr 11995577, Wiesbaden, 1959,359). Naknadno je ovaj prilog ipak u~injenpristupa~nim stranim kolegama, objavljiva-njem u spomenici poznatom ma|arskom tur-

kologu |. Nemetu (NNmmeetthh AArrmmaaggaannii, An-kara, TTKB, 1962, 43-59, 80), a ~etiri godinekasnije stigao je i do na{e stru~ne i kulturnejavnosti na stranicama splitskog ~asopisaMogu}nosti (13, 4, 1966, 388-397), podnaslovom TTuurrsskkoo--iissllaammsskkaa kkuullttuurrnnaa bbaa{{ttiinnaaJJuu``nniihh SSllaavveennaa).

Nema nikakve sumnje, a to se i iz dvajureferata posve}enih jugoslovenskoj orijentali-

stici jasno vidi, da je pre njihovog kona~nogoblikovanja Fehim Bajraktarevi} morao uspo-staviti neke kriterijume odabira i disciplinar-no-tematskog klasifikovanja nesre|ene gra-|e kojoj je pristupao bez pravog prethodni-ka, kao njen prvi sistemati~ni prou~avalac. Izvi{e razloga, to nije bio nimalo lak zadatak.

No 40 PROLE]E 2004 27

Metodi~an, kakav je uvek bio, Bajraktarevi}je postavio inicijalne, naj{ire taksonomskekoordinate na{e nau~ne orijentalistike. Ve} ipri sastavljanju ovih dvaju pionirskih prilogado izraàja je do{la nesavr{enost i nedovoljnarazra|enost ustanovljene trijadne klasifikacijekoja nije mogla istovremeno adekvatno obu-hvatiti i tematski-disciplinarno precizno raz-dvojiti pojave na nau~nom polju kojim su se

kretali jugoslovenski prou~avaoci (islamskog)Istoka. Dobre deo problema je, zapravo, in-herentan samoj orijentalistici, odnosno izvireiz njenog interdisciplinarnog/multidisciplinar-nog karaktera koji se opire sme{tanju, bezostatka, u pretince uìh disciplinarnih podela.S druge strane, istraìvanja u nekim nau~nim

oblastima, koje mati~no ili dodirno pripadajuorijentalistici, u Bajraktarevi}evo vreme kodnas jo{ nisu bila razvijena, a neka nisu posto-jala ni u zametku, tako da je sasvim prirodnoto {to ih njegova klasifikacija nije mogla uze-ti u obzir na na~in adekvatan iz perspektivedana{njeg stanja. U svakom slu~aju, bez ob-zira na uo~ene manjkavosti, moè se re}i daje na~in na koji je Fehim Bajraktarevi} siste-

matizovao raspoloìvu gra|ujugoslovenske orijentalistike,kao odraz jedne odre|enenau~ne koncepcije, ostaotrajno relevantan za njenopotonje sagledavanje, orga-nizovanje i razvijanje. Raz-motri}eno, stoga, kako je onto u~inio.

Konstatujmo, pre svega,da je istu klasifikaciju prime-nio u obama hronolo{ki ve-zanim pregledima koji zajed-no obuhvataju period od po-~etaka prednau~nog bavlje-nja orijentalisti~lkom proble-matikom na jugoslovenskomprostoru do 1935. godine.Sve autore, starije i njemusavremene, ~ije radove naovaj ili onaj na~in uzima uobzir, Fehim Bajraktarevi}deli na tri grupe. Odmah tre-ba primetiti da klasifikatorgovori o autorima, a da jekriterijum njihovog svrstava-nja u jednu od triju grupacijazapravo tematski, odnosnona osnovu predmeta istraì-vanja i obrade. Kako su seneki (ne retki) orijentalisti~kiposlenici ogledali na vi{e te-

matskih podru~ja, nije bilo lako svrstati ih sa-mo u jednu autorsku grupaciju, {to je bio Baj-raktarevi}ev naum. Takve je on uklju~ivao ujednu od skupina, na temelju prete`nog inte-resovanja i doprinosa, a pominjao, eventual-no, i njihove priloge ostalim oblastima, govo-re}i o drugim dvema grupama. Druga~ije ni-


je ni mogao postupiti, s obzirom na prili~nosinkreti~ku prirodu koncepcije prete`no filo-lo{ki zasnovane islamolo{ke orijentalistike,koja mu je bila svojstvena, a ~ije je to bitnoobele`je i danas. Kao i svaka klasifikacija, iova Bajraktarevi}eva ima, dakle, uslovni ka-rakter i relativni taksonomski doseg, ali je zauvid u na{u orijentalistiku i njen razvoj onafundamentalna.

Bajraktarevi} je jugoslovenske orijentali-ste, kao {to je ve} re~eno, podelio na tri sku-pine. Prikaza}emo sada uporedno kako ih jedefinisao u dvama radovima, onom iz 1931.i nastavku pregleda iz 1935. godine:

Prva i najbrojnija grupa obuhvata auto-re koji su se isklju~ivo bavili turskim doku-mentima i spomenicima na sada{njem pro-storu Jugoslavije. Ovi autori nisu izu~avaliturski jezik i knjièvnost kao takve, a jo{ ma-nje istoriju Osmanskog carstva samu po sebi:njima, zbog toga, nedostaju specijalisti~kaznanja. Njihov glavni cilj bio je sakupljanje iz-vora i priloga za politi~ku i kulturnu istorijuJugoslavije, njenih oblasti, pa i pojedinih gra-dova. /.../ Upravo zbog njihovog zna~aja zanacionalnu istoriju, ovi su kod nas veoma ce-njeni (1931, 498).

Prva grupa obuhvata autore koji su se is-klju~ivo i prevashodno bavili istraìvanjem,izdavanjem ili prevo|enjem turskih dokume-nata sa~uvanih u Jugoslaviji, a koji osvetlja-vaju istoriju nekih oblasti na{eg Kraljevstva(1935, 251).

Bajraktarevi} je, kako vidimo, u prvu gru-pu jugoslovenskih orijentalisti~kih poslenikasvrstao one koji su se usmerili na pronalaè-nje, opisivanje i obradu primarne turske isto-rijske gra|e korisne za upoznavanje raznihaspekata pro{losti, kako se obi~no govorilo,na{ih zemalja i naroda pod Turcima. Iz ovezna~ajne delatnosti razvila se jugoslovenskaosmanistika, sa zavidnim rezultatima, prizna-tim i u svetu. Koncipirana kao nacionalnanauka, ona je za neke trajno ostala, ili je tre-balo da ostane, tek mo`da samo ne{to malovi{e od pomo}ne istorijske nauke, ancilla hi-storiae. Sre}om, najugledniji jugoslovenskiosmanisti imali su znatno prostranija znanja ,

{ire vidike i zahtevniju intelektualnu radozna-lost (vid. {ire u D. Tanaskovi}, JJuuggoosslloovveennsskkaaoorriijjeennttaalliissttiikkaa iizzmmee||uu ffiilloollooggiijjee ii lliinnggvviissttiikkee,Radio Sarajevo - Tre}i program, 14, 51,1986, 55-76).

Dve Bajraktarevi}eve opaske privla~e pa-`nju. Prva je ona koja se odnosi na to da ob-ra|iva~i turske istorijske gra|e nisu pokaziva-li zanimanje za turski jezik i knjièvnost kaotakve, dakle u lingvisti~kom, knjièvnoisto-rijskim i/ili knjièvnoteorijskom smislu. Zanjih je poznavanje (osmanskog) turskoj jezikaimalo isklju~ivo instrumentalnu svrhu, {to nesamo da s Fehimom Bajraktarevi}em nije bioslu~aj, ve} je u iznetom zapaànju sadràna ipre}utna kritika takvog nefilolo{kog pristupaod strane jednog pripadnika evropske filolo-{ke {kole par excellence. Koncepcijom orijen-talistike kao orijentalne filologije, koju je pri-menjivao u sopstvenom nau~nom radu, zakakvu se zalagao i koju je ugradio u temeljesvoje Katadre na Beogradskom univerzitetu,Bajraktarevi} je èleo upravo da otkloni uo-~enu jednostranost tada prevladavaju}egturkolo{kog profila, pri ~emu valja naglasitida ni sam nije iza{ao, posebno kad je turski(a i arapski i persijski) jezik u pitanju, van pre-dela filolo{kog interesovanja, {to je svakakoodloìlo i usporilo razvoj lingvisti~ke turkolo-gije (arabistike, iranisike) kod nas. U~inio je,me|utim, odlu~uju}i prvi korak, stvoriv{i in-stitucionalne mogu}nosti da se jugoslovenskiturkolozi/osmanisti obrazuju kao kompletnifilolozi, a ne samo bolji ili slabiji, neretko pri-rodni ili priu~eni poznavaoci turskog jezika.

Drugo zanimljivo zapaànje iskazano jekroz konstataciju da su autori iz prve grupe,s obzirom na zna~aj njihovih radova za naci-onalnu istoriju, kod nas veoma cenjeni.Pored toga {to je neosporno i trajno ta~na,ova ocena nosi i ne{to od neveselog li~noguporednog osvedo~enja, na sopstvenom pri-meru, jer nau~ni~ko pregnu}e Fehima Bajrak-tarevi}a, manjim delom usmereno na nacio-nalne, a ve}im na op{te orijentalisti~ke teme,u na{oj akademskoj sredini nikada nije biloadekvatno vrednovano. Iako se o tome nepi{e, poznato je da su mu neki ugledni i uti-

No 40 PROLE]E 2004 29

cajni bardovi doma}e istoriografije otvorenozamerali zbog toga {to se, iako odli~an zna-lac osmanskog turskog i arapskog jezika,umesto knjièvnim i komparativisti~kim te-mama, vi{e ne posveti kriti~kom izdavanjuistorijske gra|e za izu~avanje dugog razdo-blja osmanske vlasti u jugoslovenskim ze-mljama. Ovo tim pre {to je nekolikim svojimprilozima dokazao da i taj posao ume odli~noda radi. Da je podlegao kolegijalnim pritisci-ma, Fehim Baj-raktarevi} bi se,mo`da, madane i izvesno, do-mogao ~lanstvau Srpskoj aka-demiji nauka, aliorijentalistike,kao stabilno in-stitucionalizo-vane univerzi-tetske discipli-ne, u nas vero-vatno ne bi nibilo.

Pre|imo, sa-da, na druguskupinu orijen-talista iz Bajrak-tarevi}eve klasi-fikacije:

Druga gru-pa obuhvataautore koji suse, u ovom po-sleratnom peri-odu, najvi{e ba-vili istorijomislama, njego-vom svetom knjigom, kanonskim pravom iliverskim bratstvima (1931, 502).

Drugoj grupi pripadaju autori koji su unazna~enom periodu uglavnom obra|ivaliistoriju ranog islama, njegov razvoj, svetuknjigu, dogmatiku, filozofiju, mistiku ili ka-nonsko pravo. Gotovo svi ovi autori polaze sop{te ta~ke gledi{ta, a jedino se pravne stu-

dije vi{e ograni~avaju na lokalne jugosloven-ske prilike (1935, 256).

U pore|enju s predstavljanjem prve grupeautora, primetno je da je Bajraktarevi} u dru-gom prilogu pro{irio i tematski specifikovaodefiniciju njihovog islamolo{kog rada, {to sumu bez sumnje nametnuli obim i strukturaraspoloìve gra|e. Iz teksta se vidi da je uprete`nom broju slu~ajeva re~ o autorima izjugoslovenske muslimanske sredine, koji su

islamskim tema-ma prevashod-no pristupali sinformativnim,edukativnim, akatkad i neskri-veno apologet-skim namerama.Za razliku odturkolo{kog an-gaòvanja po-slenika iz prvegrupe, instru-mentalno usred-sre|enog nalokalnu jugo-slovensku pro-blematiku isto-rijskog karakte-ra, islamolo{ki(ili islamolo-{ki) pogledonih iz drugemahom se klo-nio lokalne te-matike, odno-sno pro{losti isavremenostiislama i musli-

mana u na{im krajevima, vra}aju}i se zori ipodnevu islama, kako je me|u muslimani-ma na istoku uobi~ajeno nazivati periode ra-nog i klasi~nog islama. Ovom konstatacijom,bez vrednosnog suda, Fehim Bajraktarevi} jena samom po~etku uobli~avanja nau~ne ori-jentalistike u nas ukazao na ne{to {to }e,istovremeno, postati njena konstanta i sve dodanas ostati krupna nedostatnost: nerazvije-


nost istinski nau~ne islamologije, kadre da seobjektivno i svestrano suo~i s realno{}u isla-ma na jugoslovenskom prostoru, a i {ire naBalkanu. Osniva~ Katedre za orijentalnu filo-logiju ovu manjkavost nije mogao ni po~etida otklanja, jer ga, s jedne strane, eminentnoislamolo{ke teme, sem onoliko koliko islamo-logije neminovno ima u okviru orijentalne fi-lologije (a to nikako nije malo!), jednostavnonisu privla~ile, dok je, s druge, kao muslimanu nemuslimanskoj sredini, od njih pomalo izazirao. O toj razumljivoj nelagodnosti i uste-zanju svedo~e i uvodne re~enice, bar premana{em saznanju jedinog javnog predavanjakoje je ikada odrào o islamu, na Kolar~evomnarodnom univerzitetu po~etkom 1933. (vid.A. Mitrovi}, NNaauu~~nnoo ddeelloo FFeehhiimmaa BBaajjrraakkttaarree--vvii}}aa ..., str. 256). Simptomati~no je da ga, su-protno svom obi~aju, nikada nije objavio.Ovakvoj rezervisanosti doprinosili su svakakoi nau~na neslaganja i nesporazumi sa zavi~aj-nom muslimanskom sredinom i njenim misa-onim prvacima, s nemalo li~nih netrpeljivosti.

Izdvajanje autora studija o islamskompravu, kao jedinih koji istraìva~ku pa`njuposve}uju lokalnim jugoslovenskim prilika-ma, a ne raspredanju o po~ecima, {irenju iveli~ini islama, diskretan je izraz podr{ke ta-kvoj znanstvenoj orijentaciji, a svakako i na-~in da se istakne u punoj meri nau~ni metoddr Mehmeda Begovi}a, velikog znalca islam-skog verskog prava, prema kome je FehimBajraktarevi} gajio istinsko uvaàvanje i iskre-ne li~ne simpatije. Ose}ao ga je srodnom du-{om, saveznikom u borbi za afirmisanje na-u~nog pristupa islamolo{kim temama. S ne-skrivenim o~ekivanjima je pozdravio osniva-nje Katedre za islamsko pravo na PravnomFakultetu Beogradskog univerziteta (1932),gde je profesor Mehemd Begovi}, naàlost,trajno ostao jedini nastavnik posve}en izu~a-vanju ovog va`nog pravnog sistema, objek-tivno relevantnog i sa stanovi{ta na{e pro{lo-sti, pa i sada{njosti i budu}nosti.

Stigli smo tako i do tre}e Bajraktarevi}evegrupacije autora, najmalobrojnije, one kojojje drào da i sam ponajvi{e pripada:

Tre}a grupa ima tek dva do tri predstav-nika. Njihovi radovi se ne odnose isklju~ivo,kao onih iz prve grupe, na istraìvanje istori-je Jugoslavije na osnovu turskih dokumena-ta, niti pak na teme tako karakteristi~ne zadrugu grupu - rani islam, dogmatiku, pravo imistiku, ve} vi{e na tursku, persijsku i arap-sku knjièvnost kao takve, uklju~uju}i i staruarapsku poeziju. U biti, ovi radovi imaju op-{tiji karakter... (1931, 503).

Tre}a grupa podrazumeva autore ~ijepojedine studije, dodu{e, pripadaju i prvojgrupi, ali ~ija se ve}ina radova odnosi na tripomenute islamske knjièvnosti i imaju op{ti-ji karakter od onih iz prve i druge grupe(1935, 261).

Jasno je da u tre}u grupu Fehim Bajrakta-revi} ubraja one kolege koje jedino i smatrapravim kolegama orijentalistima, a takvih unjegovo vreme gotovo da i nije bilo. Ako seizuzme Adil ôki}, uklju~en u pregled iz1931, onda je tu, uz njega, zapravo samo ~u-veni Safvet-beg Ba{agi} (1870-1934), o ~i-jem donekle kontroverznom liku, javnom ipoliti~kom delovanju, kao i raznovrsnomknjièvnom i orijentalisti~kom opusu postojibogata i {arolika literatura. Bajraktarevi}evodnos prema Safvet-begu Ba{agi}u, nesu|e-nom osniva~u prve orijentalisti~ke katedre naSveu~ili{tu u Zagrebu, bio je protivre~an i slo-èn. Kroz na~in na koji je kriti~ki do~ekivaonjegove priloge mogu}e je i{~itati dramustalnog nesporazuma sa zavi~ajnom musli-manskom sredinom, njenim dominantnimpogledom na svet, sistemom vrednosti i pri-stupom islamskoj duhovnoj i kulturnoj ba{ti-ni. Shvatiti su{tinu nepremostivog raskorakaizme|u potpunog i rezolutnog Evropejca Baj-raktarevi}a i manje ili vi{e evropeizovanih bo-sanskohercegova~kih muslimana, s prikrive-nijim ili otvorenijim apologetskim stavomprema vlastitom kulturnom nasle|u i islamuuop{te, zna~i razumeti unutra{nju konfliktnudinamiku celokupnog razvojnog toka jugo-slovenske orijentalistike, kao i glavni razlogzbog kojeg ona nikad nije uspela postati je-dinstvena nau~na {kola. Zato je Bajraktarevi-}evim ocenama nau~nog doprinosa onih naj-

No 40 PROLE]E 2004 31

istaknutijih, standardima savremene naukenajbliìh muslimanskih orijentalista njegovavremena (Ba{agi}, Sikiri}, Korkut...) potrebnoposvetiti izo{trenu pa{nju. Mnoge straniceve} pominjane monografije dr An|elke Mi-trovi} na primeran na~in se bave upravo ana-lizom toga odnosa, pa se ovde u takvo raz-matranje nema potrebe {ire upu{tati.

Ostaju}i u okviru svoje ome|ene teme,recimo samo da je Fehim Bajraktarevi}, iakomu to nije bilo nimalo lako, u celini odao za-sluèno priznanje Savfet-begu Ba{agi}u zanjegov nesumnjivo vredan, pionirski dopri-nos doma}oj orijentalistici. Saop{tavaju}i po-datak da je izme|u dvaju me|unarodnih ori-jentalisti~kih kongresa Ba{agi} preminuo, Fe-him Bajraktarevi} ga naziva veoma zaslu-`nim starim poslenikom (1935, 251), jo{ ra-nije ga nedvosmisleno odrediv{i kao na{egorijentalistu (1931, 492). Svako kome supoznata Bajraktarevi}eva stroga nau~na me-rila ovo primanje u esnaf oceni}e kao izu-zetno priznanje Ba{agi}u. Ne manje, ono je iubedljiv dokaz Bajraktarevi}eve postojane~estitosti koja je, uprkos nemalim isku{enjimanametnute i samonametnute netrpeljivostiprema zavi~ajnoj sredini, zakonito pobe|iva-la uvek kad bi se za povoljan sud steklo do-voljno ~vrstih argumenata. To, dodu{e, nijeba{ ~esto bivao slu~aj, ali su svetli izuzeciutoliko zna~ajniji. Uz svu bespo{tednu (kat-kad i pomalo cini~nu) kritiku slabosti i pro-ma{aja doma}ih autora, uklju~uju}i i one naj-bolje, Bajraktarevi} je precizno odvaganimpohvalnim sudovima ukazivao na put kojimbi trebalo da se usmerava jugoslovenska na-u~na orijentalistika. U vrednovanju Ba{agi}e-vih radova, kao i njegovog ukupnog dopri-nosa, ta dvovalentna konstanta kriti~arskogmetoda do{la je do najpotpunijeg izraza, izprostog razloga {to je njegovo zama{no i ra-znovrsno delo imalo nosivosti i da izazove ipodnese zamerke, ali i da prinudi na prizna-nje i pohvalu. Po tome je svakako bilo izuzet-no.

Govore}i o autorima iz tre}e grupe, Baj-raktarevi} i 1931. i 1935. godine nagla{avada njihovi radovi imaju op{tiji karakter, {to

je konstatacija koja nosi sasvim odre|enumetodolo{ku konotaciju, od zna~aja za mo-del nau~ne orijentalistike za koji se on opre-delio prilikom osnivanja Katedre na Beograd-skom univerzitetu. U odnosu na lokalno i pri-menjeno, odlu~no je dao prednost univerzal-nom i fundamentalnom, naravno po meri ta-da{njih znanja i shvatanja. Iako je bilo pritisa-ka, a bogme i potreba, da se krene od poseb-nog ka op{tem, da se {to brè po~nu proiz-voditi orijentalisti-zanatlije za radili{ta nacio-nalne nauke, Bajraktarevi} je ispravno proce-nio da je i za valjano obavljanje tih, krajnjeuslovno re~eno, pomo}nih poslova nephod-na temeljna orijentalisti~ka sprema, da setrajno samo iz ~vrsto zasnovane teorije i po-znavanja op{tih zakonitoisti i pravila strukemoè izvoditi osmi{ljena, kvalitetna, stvara-la~ka primena, a time i unapre|ivati sveu-kupni nivo na{eg kulturnog stanja. S idejomda upravo na to ukaè po{ao je i na dva me-|unarodna orijentalisti~ka skupa, kako bi ko-lege u svetu upoznao s prilikama i neprilika-ma nauke o Istoku u svojoj ku}i, ali i predo-~io stazu kojom je nastojao da je sigurnousmeri ka njihovoj, prostranoj ku}i svetskenau~ne porodice. Na~inom na koji je sastaviosvoje informativne, ali i programske priloge,rasporedom teì{nih ta~aka u njima, kao iporukama koje je uputio svetskoj i doma}ojnauci, Fehim Bajraktarevi} je potvrdio svojosnovni nau~ni credo: da ne postoji doma}ai svetska orijentalistika, lokalna i op{ta nauka,za koje bi vaìla razli~ita merila i zahtevi, ve}samo jedna, univerzalna Nauka, sa svojimzakonima i pravilima, u stalnom razvoju, na-predovanju i usavr{avanju. Tu Nauku/Orijen-talistiku on je upoznao, usvojio je i priklju~iojoj se tokom studija i usavr{avanja u velikimevropskim orijentalisti~kim centrima (u onovreme i Alìr je bio evropska univerzitetskaispostava), a cilj mu je bio da njene zasadeprenese na jugoslovenske, grani~ne i grani-~arske prostore dodira i proìmanja, ali i su-koba Zapada i (muslimanskog) Istoka. Upra-vo usudnost velike vojne granice, sa svimistorijskim, materijalnim, kulturnim, duhov-nim i politi~kim posledicama trajne naravi,


bitno je obeleàvala i oteàvala njegovu mi-siju. Ponikav{i iz muslimanske sredine, on je(islamolo{ku) orijentalistiku zasnovao u ne-muslimanskoj, da bi, u idealnoj projekciji, na-u~no prevaspitao i priveo joj i svoju mati~-nu. Na brdovitom Balkanu, kako re~e pe-snik, takva se duhovna pokretljivost te{koprihvata, a jo{ teè ikada do kraja opra{ta. Zasrcem nikad napu{teni zavi~aj postao je, a uiskreno i doìvotno odabranoj novoj sredinizauvek donekleostao stranac.Iz du{evnogbola i tihe pat-nje, velike ljud-ske cene jed-nog ìvotnogpregnu}a, iz sa-mo}e, ali i izsvakog po{to-vanja dostojnogli~nog i nau~-ni~kog integri-teta i nename-tljive ~vrstine,ra|ala se jugo-slovenska nau~-na orijentalisti-ka. Dokle je napet, a potom nadeset godinanakon osniva-nja Katedre naBeogradskomuniverzitetuona bila stigla i{ta je predsta-vljala Bajraktarevi} je èleo da predstavi svet-skoj, ali i doma}oj nau~noj javnosti. Ideja ko-jom se rukovodio bila je u punom sazvu~ju sporukom koju je, u pozdravnom govoru,u{esnicima XVIII Me|unarodnog kongresaorijentalista uputio i njegov predsednik, veli-ki holandski islamolog C. Snouck Hurgronje:Jedinstvo metod se odràlo, i nijedna odna{ih posebnih nauka ne bi bila u stanju dase li{i podr{ke ostalih, a da to ne plati gublje-njem iz vidokruga onog krajnjeg cilja prema

kome treba da budu usmeravani svi na{i na-pori. A cilj svima nama zajedni~ki, koji je upr-kos svemu ostao nepromenljivo isti, jesteuzajamno intelektualno proìmanje Istoka iZapada, koje }e, sa svoje strane, posluìti kaoosnova za ostvarivanje najvi{eg ideala jedin-stva ljudskog roda (AAcctteess dduu XXVVIIIIII CCoonnggrrssIInntteerrnnaattiioonnaall ddeess OOrriieennttaalliisstteess.. LLeeiiddeenn, 7-12.septembre 1931, Leiden, 1932, 22-23).

Pored op{te korisnosti ovakvih pregleda,u koju je oprav-dano verovao,Fehim Bajrakta-revi} je naveo itri posebna raz-loga koji su gapodstakli da sastanjem i rezul-tatima jugoslo-venske orijenta-listike upoznainostrane kole-ge : (1) nepo-stojanje specija-lizovanog ori-jentalisti~kogglasila u Jugo-slaviji, zbog ~e-ga se radovi izove oblasti ob-javljuju u razli~i-tim, strancimate{ko pristupa~-nim ~asopisima;(2) gotovo sviprilozi objavlju-ju se

nur o prof fehimu bajraktarevicu.pdf

Documents