Razgledi

O eroziji tla u Makedoniji

(Kratak osvrt)

J o v a n F. T r i f u n o s k i

I.

Makedonija spada u jako obešumljene narodne republike Jugoslavije. U n jo j šume se vide samo u pojedinim osojnim planinskim delovima koji su strmi, bez dobrih puteva i daleko od sela. Inače su ogromni prostori bez ijednog drveta tako da stanovnici makedonskih sela lože osušenu stočnu balegu i slamu (okolina Skoplja, Bitola, Ovče polje itd.). Mestimično svet ide za drva po više sati hoda u teško pristupačne planinske delove, a drugi kopaju korenje i žile sitnog žbunja. Po šumovitosti NR Makedonija izjednačuje se sa Grčkom i Italijom, koje su poznate kao zemlje jako siromašne šumama.

Na osnovu prirodnih uslova sigurno je da Makedonija u prošlosti biljno-geografski ni je izgledala kao danas. O tome svedoče krupna stabla zatrpana potocima, koja voda sada ponegde otkriva. U tom smislu nam govore i topo-nimi starijeg in novijeg porekla. Imena mnogih sela kao Drenovo, Vrbjane, Buković, Dabnica, Brest, Borovo, Brezica, Tisovica itd., odaju u kakvim su predelima osnivana pojedina makedonska naselja. Pojedini šumski kompleksi navode se i u istorijskim izvorima. U vezi s promenom klimatskih uslova sa visinom postojali su na visokim planinama u Makedoniji sledeči šumski pojasi: region hrastovih šuma, region bukovih šuma i region smrčevih šuma.

Uzrok pomenute današnje obešumljenosti u Makedoniji najpre je bila stara naseljenost i primitivna zemljoradnja. Stanovnici su krčili i palili šumu, da na krčevinama zaseju kulture, naročito planinska žita. Oni su u krčenju išli sve do gornje šumske granice. Na ovakom zemljištu usevi su donosili dobar rod prvih nekoliko godina. Kada je gornji, plodni sloj sprat, njive su napuštane najčešće za stalno. Posle toga seljaci su stvarali nove krčevine na atarima svojih naselja ili se iseljavali u druge okolne oblasti, gde su tražili podesnije površine.

S druge strane, šume su bezobzirno satirane i zbog razvijenog eksten-zivnog stočarstva, naročito gajenjem koza. Zatim su stočari palili šumu na-merno radi prekomernog proširenja pašnjaka. Bilo je i drugih uzroka: slu-čajne paljevine, dobi janje drvenog uglja, seča šume za prodaju, elementarne nepogode, tuđe vladavine i česti ratovi.

Jednom uništena šuma nije se mogla više podići pod ranijim socijalnim prilikama i usled poljoprivredne prenaseljenosti.

Mnogobrojna stada, koja su svake godine pasla po planinama današnje NR Makedonije, nisu dala da se podigne nova šuma. Zatim postoje velika letnja isparavanja i reljef je u ovoj zemlji veoma razvijen (oko % su brda i planine). Sem toga i sam čovek svojim neznanjem i gramzljivošću prema šumi se odnosio neprijateljski uništavajući je stihiskim i u samom korenu. Tako se postepeno, uglavnom za poslednjih »topedeset do dvesta godina, umanjio šumski pokrivač u svima makedonskim oblastima.

197

Razgledi

II.

Postavši od šumskog zemljišta kulturna stepa pod njivama i delom travna stepa pod utrinama rastresito tlo u Makedoniji podpalo je pod današnje veoma živo dejstvo erozije i demidacije. Usled jakih pljuskova i vode sočnice inten-zivno je spiranje, naročito oranica koje su na strmijim stranama. Tamo gde se pljuskovi ponavljaju češće, mnoge njive lišavaju se produktivnog tla i ostaju neplodne po nekoliko godina ili se sasvim onesposobe za gajenje ratarskih kultura. U kra jn jem intenzitetu erožionih procesa na površini se pojavl juje matični i geološki supstrat ili se razvija haos od rovina i greben-čića koji se oburvavaju. U nekim makedonskim predelima izmena slike pej-saža uzmicanjem plodnog zemljišta pred dolovima i rovinarne je toliko brz, da se gotovo može pratiti. Na takvim položajima u zabrinjavajućem opsegu gube se uslovi za opstanak i život čitavih seoskih naselja.1

U novije vreme u Makedoniji česte su i katastrofalne bujice.* Jake kiše sa olujom izazivaju slivanje ogromnih količina vode sa krupnim nanosom i zemljište gubi vlagu, koju ne mogu nadoknaditi podzemne rezerve izdani. Naglo nadolaze ne samo stare bujice, već sa velikom snagom propade u nove, koje u nižim krajevima uništavaju sve pred sobom: kuće, useve, puteve, železničke pruge i čitava sela. Tako su bujice sa jakom razornom snagom postale stihije protiv kojih se samo seosko stanovništvo teško može boriti. Zavladalo je pravo kritičko stanje. Štete, koje se na ovaj način nanose stanov-ništvu Makedonije su ogromne (cene se na nekoliko miljardi dinara godišnje).

Otkako su šume umanjene svet primećuje da su u Makedoniji leta suvlja i vetrovi jači sa nanosima prašine (Ovče Polje i dr.). Suše su zaista češće i duže nego ranije. Ponestalo je i vode u nekim izvorima iznad kojih su tereni gorosečom ogoleni. Na mnogim terenima erozija i n jene štetne posledice dostigle su svoju kulminaciju. Ostaci od kuća na pustim selištima pokazuju, da su ranije bili naseljeni i pojedini, danas stenoviti grebeni (Suha Gora, Crna Gora, Jablanica i dr.).

Tako je cela današnja NR Makedonija u toku poslednjih vekova geograf-ski znatno izmenjena. Čovek je svojim neznanjem hteo da savlada prirodu. Istina, ta podela imala je u prvo doba one korisne posledice na koje eu sta-novnici računali (u zemljoradnji, stočarstvu). Ali uskoro iza njih pojavile su se pomenute nepredviđene posledice, koje su poništile one prve. Tako su sami ljudi položili temelj sadašnjoj znatnoj pustoši u pojedinim makedonskim oblastima.

III.

U veoma teškoj borbi protivu erozije tla u Makedoniji do sada nije bilo nikakvih planskih mera, izuzev delimično suzbijanje bujica pregradama i pomoću lokalnog pošumljavanja pretežno oko većih gradskih naselja (strme padine 15 do 20®). Posle Drugog svetskog rata nametnula se potreba, da se preduzmu organizovane mere na većem prostranstvu sa ciljem, da se zaustavi mehanizam erozije. Hidrotehnička melioracija, obnova biljnog pokrivača,

1 Videti moj mali prilog: Posledice uništavanja šume na Skopskoj Crnoj Gori, Geografski glasnik, XIV-XV, Zagreb 1953, str. 133, 134.

2 U NR Makedoniji sada ima oko 2000 malih i većih bujica i bujičinih vodoteka.

1 9 8

Razgledi

sprečavanje bujica pretstavljaju veoma ozbiljan problem na čijem rešavanju trebaju saradivati stručnjaci iz najrazličnijih grana nauke: klimatologije, hidrologije, geologije, biljne, ekologije, hernije, fizike i el.

Poslednjih nekoliko godina na zaustavljanju mehanizma erozije tla postepeno se radi sa velikim trudom. Prve preduzete mere su: zabrana da se gaje koze (od 194? godine), zatim šume su stavljene pod nadzor državnih vlasti (da bi goroseča išla uporedo sa njenim priraštajem), zabranjeno je ostvaranje novih krčevina, podižu se poljezaštitni šumski pojasi, da se oslabi snaga vetrova i smanje snežni nanosi (ukupna dužina preko 1000 km), vrši se regulisavanje pojedinih bujica od izvora do ušća itd. Neke od pomenutih mera zadiru u dosadašnju ekonomiju seoskih gazdinstava, način života i navike stanovništva. Ali su one potpuno opravdane ako ne želimo, da se postojeće s tanje pogorša. Iako je prešlo kratko vreme ipak ee mestimično vide izvesni mali uspesi u borbi protiv erozije tla u NR Makedoniji. U selima, gde je bilo razvijeno kozarstvo sada postoje delimično zelena drva.

Poznato je da šume i klimu popravljaju. Kada postepeno obraslu šumom veliki ogoleli predeli onda u njima leta neće biti sa nesnosnim vrućinama. Klima će se menjati i u drugim svojim osobinama, a to će uticati povoljno na hidrografiju, pedološke procese, privredu i drugo. Za sve to biće potreban duži period koji će se razvijati u etapama. Tako će se obnovom šumskog sveta, preorientacijom poljoprivrede na druge kulture, kao i izmenom pravca pružanja parcela, načinom oranja, zatim unapređenjem ostalih privrednih grana, doprineti da se postepeno poboljša život stanovnika u Makedoniji.

199