Mandi6 Neboj5aInst i tut za f i lozofi ju i druStvenu teonjuBeosrad

O POLITIEXOI FILOZOFIJI HANE ARENT

,,Prida o sukobu istine i politike stara je i zamr5ena, i ni5tase ne moZe postiii uproS6avanjem ili moralnim denunciranjem.Kroz celu istoriju, oni koji su tragali za istinom i oni koji su istinukazivali bili su svesni rizika svoga poduhvata; sve dok nisu dolaziliu sukob sa tokom sveta, oni su izvrgavani podsmehu, ali onaj kojije prisilio svoje sugradane da ga uzmu ozbiljno, nastoje6i da ihoslobodi neistine, dovodio je u opasnost svoj Zivot: ,Ako bi moglida stave ruke na (jednog takvog) doveka ... oni bi ga ubili', kaZePlaton u poslednjoj redenici svoje alegorije o peiini."

Hana Arent (Hannah Arendt, 1906 - 1975) delom Istina ilai u politici (naslov originala: Truth and Politics. Political Theoryand Social Change, David Spitz ed., New York: Atherton Press,1967 , pp. 3-37; ,,Die Lilge in der Politilt' , Wahrheit und Liige inder Politik, R. Piper & Co. Verlag, Miinchen, 1972), odnosnoogledima ,,Istina i politikal' i ,,Laganje u politici" (po prvi put,nakon nemadkog izdanla - Wahrheit und Lilge in der Politik: ZweiEssays, Piper, Miinchen, 1912 - zajedno objavljenim u Beogradu,Filip ViSnjie ,1994), predodava problematiku tako blisku na5ojpolitidkoj i Zivotnoj realnosti. Ovo je njena detvrta prevedena knjiga(dosad su prevedena dela: O revoluciji, Filip Vi5nji6, Beograd,l99l; Ljudi u mrainim vremenima, Dedje novine, Gornji Milano-vac, 1 99 I ; a u Zagrebu: Vita activa , August Cesarec, 1992) , kojomse joS jednom potvrdila velika zainteresovanost svih ditaladkihslojeva za delo H. Arent. Vreme u kome je Livela,izuzetno bogatoi zanimljivo po de5avanjima, ali i vi5estruko opasno i tegobno,udinilo je da se njeno zanimanje za politiku, odnosno zanimanjepolitike za njen Zivot, ispreplidu u neraskidivoj vezi razumevanja idinjenja. Rodena u Nemadkoj, svoje filozofsko obrazovanje sticalaje kod Jaspersa i Hajdegera (Heidegger), sve do prinudnog odlaskau Ameriku 1933 , pred istrebljivadkim naletom nacizma. U Americije ostala do kraja Livota, predaju6i na ,,Novoj Skoli za dru5tvena

F4D

NOJ

213

istraZivanja", i intelektualno i politidki angaZuju6i se u svim dru-Swenim deSavanjima, pre svega u procesima kojima se razoblidavaototalitarizam i unapredivao model demokratskih dru5tava. Ogledisu pisani pod snaZnim dojmom dva dogaclaja koja njena kritidkasvest nije mogla zaobi1. U periodu (1961-1972) objavljuje knjiguo Ajhmanu (Eichmann) i Pentagonske dokumente, odnosno Istori-jate procesa donoienja odluka o politici prema Vijetnamu u SAD,koje je objavio New York Time, juna 1971.

U ogledu ,,Istina i politika", H. Arent polazi od op5te usvo-jenog stava da istina i politika predstavljaju antitezu koja je zaposledicu irnala njihovo razlidito vrednovanje na svim nivoimazakljudivanja. Sta e su5tina istine, a Sta politike? Politika posedujemo6, istina nezamen1lvost. Briga za opstanak ili pravda - demudati prednost? Sve ove diieme nisu samo dileme H. Arent, nego inizafllozofalije 6e mi5ljenje o tim pitanju izloLiti i komentarisati.U tom misaonom rasponu, od Kantovog stanovi5ta da se ,,ljudskopravo mora smatrati svetim, bez obzira koliko se Zrtava zahtevaod postojedih sila..., bez obzira na mogu6ne fizidke posledice togdina", do Spinozinog - ,,da nijedna drlava nije duZna dapriznaneki drugi viSi zakon sem svoje bezbednosti" , moLe se naslutitisva teZina problema i razllka.Istina kao vrednost po sebi, kojauspostavlja ono Sto jeste, i laZ kao ljudska potreba da se nadide tajprincip (izmedu ostalog, i kroz politiku), koji kada postane moralnoneprikosnoven zaista tgroi.ava i sam Zivot, sukobljbvat 6e se svedok je na delu ,,upro56avanje ili moralno denunciranje" ovog odno-sa, zakljuduje autorka. Po5to mnenje (politika) obezbecluje vlast, ane filozofija (istina) - sve je podredeno mi5ljenju mnenja i nema teistine ko.ju politika nije spremna negirati da bi iza5la u susret svojimistomi5ljenicima. Metlutim, iako je ovim do5lo do ,,pomeranja odracionalne istine do mnenja" odnosno, ,,pomeranja od doveka ujednini do ljudi u mnoZini", istina joS uvek nije dobila adekvatnuzamenu, ,,niti je ko moZe stvoriti", mi5ljenje je H. Arent. Istina u

_ nekom obliku ipak mora postojati, pre svega zbog onih koji laZu,

E naprosto da bi znali da laZu, u suprotnom moglo bi da im se desi

7 d" podnu govoriti istinu. Politidko uzdizanje ideje totalitarizma

i (koje je novim tehnidkim dostignudima i politidkim promenama

8 dobilo novi zamah) na nivo podrazumevajuie ,,slike sveta" pretiE da kroz ,,organizovano laganje" uni5ti svaku mogudnost razume-z vanja dru5tvene stvarnosti, da obesmisli delotvomost ude56a u poli

tidkom Zivotu zajednice, i onemoguii otpor i borbu za pravo na

214

druga6ije politidko ,,mi5ljenje i delovanje". Politika kao sudbinaprati doveka od njegovog postanka; sve Sto se dogadalo i 5to sesprema dogoditi uzrokovano je politidkom voljom - kao objedi-njujuiom snagom individualnih teZnji. Za politiku je mnenje, a neistina ili moral, odreclujuii preduslov bilo kakvog politidkog orga-nizovanja. Bez obzira u kakvoj se politibkoj formi ta zajednidkavolja pojavljuje, njen jedini limitiraju6i faktor jeste krug isto-mi5ljenika koji okuplja.UvaLavaju(,i sve Sto moZe da joj koristi,ali isto tako, bez obzira na vrednost, odbacujuii sve Sto moZe daSteti, politika se legitimi5e kao potpuno otvorena forma, koja sepoput vode odreduje prema obliku posude, tj. odrecluje se prema,,promenljivim mnenjima gradana o ljudskim stvarima, koje su isame u stanju neprekidnog toka..."

Sloboda i pravo ljudi da se politidki izja5njavaju i odludujusvakako predstavljaju ogroman civilizacijski pomak, medutim, va-ljanost takve politidke odluke, koja se formira i donosi prevashodnoputem uticaja na mnenje, zasnovana je, po H. Arent, na kljudnojpretpostavci ,,obave5tavanju o dinjenicama, u suprotnom slobodamnenja je farsa". Drugu bitnu stvar predstavlja to Sto su interesifilozofa i gradanina opredni, prvi se rukovode onim Sto jeste, adrugi onim Sto se Zeli biti. U vezi s tim autorka sjajno zakljuEujeda ,,kada filozofska istina istupi na pijacu, ona menja svoju prirodui postaje mnenje, jer je'do5lo do pravog metabasis eis allo genus,skoka ne samo od jedne vrste zakljudivanja na drugu vrstu, ve6 izjednog u drugr nadin ljudskog bivstvovanja". Hana Arent, shvatajudiveliki znadaj ovog pitanja, precizno odreduje distinkciju izmeduinterpretiranja (kao izdvajanja Einjenica iz haosa pukog bivstvova-nja) i dinjenidnih podataka (npr. da su u noii 4. avgusta 1941.godine nemadke trupe pre5le belgijsku granicu), pa 6e napisati:,,Cak i ako prihvatimo da svaka generacija ima pravo da pi5e svojusopstvenu istoriju, mi ne prihvatamo ni5ta vi5e sem da ona ima =privo dapreuredi dinjenice u skladu sa svojom sopstvenom pers- 3pektivom; mi ne prihvatamo da se dira u dinjenidku stvar kao ftakvu." Danas smo svedoci, da ,,monopol" na istinu predstavlja ffjednu od najdominantnijih politidkih teZnji svetskih centara mo6i, 3pretendenata na totalitami presto apsulutnog ovladavanja, upravo fdinjenicama i nadinom njihovog interpretiranja. Svesna takve opas- Rnosti, H. Arent kao da opisuje jugoslovensku tragediju (ameridku 3je izloLilau drugom delu knjige) kada konstatuje: ,,Takav monopol

|"

moii daleko je od toga da bude nezamisliv i nije te5ko pretpostaviti

215

istraZivanja", i intelektualno i politidki angaZuju6i se u svim dru-Swenim deSavanjima, pre svega u procesima kojima se razoblidavaototalitarizam i unapredivao model demokratskih dru5tava. Ogledisu pisani pod snaZnim dojmom dva dogaclaja koja njena kritidkasvest nije mogla zaobi1. U periodu (1961-1972) objavljuje knjiguo Ajhmanu (Eichmann) i Pentagonske dokumente, odnosno Istori-jate procesa donoienja odluka o politici prema Vijetnamu u SAD,koje je objavio New York Time, juna 1971.

U ogledu ,,Istina i politika", H. Arent polazi od op5te usvo-jenog stava da istina i politika predstavljaju antitezu koja je zaposledicu irnala njihovo razlidito vrednovanje na svim nivoimazakljudivanja. Sta e su5tina istine, a Sta politike? Politika posedujemo6, istina nezamen1lvost. Briga za opstanak ili pravda - demudati prednost? Sve ove diieme nisu samo dileme H. Arent, nego inizafllozofalije 6e mi5ljenje o tim pitanju izloLiti i komentarisati.U tom misaonom rasponu, od Kantovog stanovi5ta da se ,,ljudskopravo mora smatrati svetim, bez obzira koliko se Zrtava zahtevaod postojedih sila..., bez obzira na mogu6ne fizidke posledice togdina", do Spinozinog - ,,da nijedna drlava nije duZna dapriznaneki drugi viSi zakon sem svoje bezbednosti" , moLe se naslutitisva teZina problema i razllka.Istina kao vrednost po sebi, kojauspostavlja ono Sto jeste, i laZ kao ljudska potreba da se nadide tajprincip (izmedu ostalog, i kroz politiku), koji kada postane moralnoneprikosnoven zaista tgroi.ava i sam Zivot, sukobljbvat 6e se svedok je na delu ,,upro56avanje ili moralno denunciranje" ovog odno-sa, zakljuduje autorka. Po5to mnenje (politika) obezbecluje vlast, ane filozofija (istina) - sve je podredeno mi5ljenju mnenja i nema teistine ko.ju politika nije spremna negirati da bi iza5la u susret svojimistomi5ljenicima. Metlutim, iako je ovim do5lo do ,,pomeranja odracionalne istine do mnenja" odnosno, ,,pomeranja od doveka ujednini do ljudi u mnoZini", istina joS uvek nije dobila adekvatnuzamenu, ,,niti je ko moZe stvoriti", mi5ljenje je H. Arent. Istina u

_ nekom obliku ipak mora postojati, pre svega zbog onih koji laZu,

E naprosto da bi znali da laZu, u suprotnom moglo bi da im se desi

7 d" podnu govoriti istinu. Politidko uzdizanje ideje totalitarizma

i (koje je novim tehnidkim dostignudima i politidkim promenama

8 dobilo novi zamah) na nivo podrazumevajuie ,,slike sveta" pretiE da kroz ,,organizovano laganje" uni5ti svaku mogudnost razume-z vanja dru5tvene stvarnosti, da obesmisli delotvomost ude56a u poli

tidkom Zivotu zajednice, i onemoguii otpor i borbu za pravo na

214

druga6ije politidko ,,mi5ljenje i delovanje". Politika kao sudbinaprati doveka od njegovog postanka; sve Sto se dogadalo i 5to sesprema dogoditi uzrokovano je politidkom voljom - kao objedi-njujuiom snagom individualnih teZnji. Za politiku je mnenje, a neistina ili moral, odreclujuii preduslov bilo kakvog politidkog orga-nizovanja. Bez obzira u kakvoj se politibkoj formi ta zajednidkavolja pojavljuje, njen jedini limitiraju6i faktor jeste krug isto-mi5ljenika koji okuplja.UvaLavaju(,i sve Sto moZe da joj koristi,ali isto tako, bez obzira na vrednost, odbacujuii sve Sto moZe daSteti, politika se legitimi5e kao potpuno otvorena forma, koja sepoput vode odreduje prema obliku posude, tj. odrecluje se prema,,promenljivim mnenjima gradana o ljudskim stvarima, koje su isame u stanju neprekidnog toka..."

Sloboda i pravo ljudi da se politidki izja5njavaju i odludujusvakako predstavljaju ogroman civilizacijski pomak, medutim, va-ljanost takve politidke odluke, koja se formira i donosi prevashodnoputem uticaja na mnenje, zasnovana je, po H. Arent, na kljudnojpretpostavci ,,obave5tavanju o dinjenicama, u suprotnom slobodamnenja je farsa". Drugu bitnu stvar predstavlja to Sto su interesifilozofa i gradanina opredni, prvi se rukovode onim Sto jeste, adrugi onim Sto se Zeli biti. U vezi s tim autorka sjajno zakljuEujeda ,,kada filozofska istina istupi na pijacu, ona menja svoju prirodui postaje mnenje, jer je'do5lo do pravog metabasis eis allo genus,skoka ne samo od jedne vrste zakljudivanja na drugu vrstu, ve6 izjednog u drugr nadin ljudskog bivstvovanja". Hana Arent, shvatajudiveliki znadaj ovog pitanja, precizno odreduje distinkciju izmeduinterpretiranja (kao izdvajanja Einjenica iz haosa pukog bivstvova-nja) i dinjenidnih podataka (npr. da su u noii 4. avgusta 1941.godine nemadke trupe pre5le belgijsku granicu), pa 6e napisati:,,Cak i ako prihvatimo da svaka generacija ima pravo da pi5e svojusopstvenu istoriju, mi ne prihvatamo ni5ta vi5e sem da ona ima =privo dapreuredi dinjenice u skladu sa svojom sopstvenom pers- 3pektivom; mi ne prihvatamo da se dira u dinjenidku stvar kao ftakvu." Danas smo svedoci, da ,,monopol" na istinu predstavlja ffjednu od najdominantnijih politidkih teZnji svetskih centara mo6i, 3pretendenata na totalitami presto apsulutnog ovladavanja, upravo fdinjenicama i nadinom njihovog interpretiranja. Svesna takve opas- Rnosti, H. Arent kao da opisuje jugoslovensku tragediju (ameridku 3je izloLilau drugom delu knjige) kada konstatuje: ,,Takav monopol

|"

moii daleko je od toga da bude nezamisliv i nije te5ko pretpostaviti

215

Q

z

o

z

sta bi bila sudbina dinjenidke istine kada bi mo6ni nacionalni ilisocijalni interesi imali poslednju red u ovoj stvari." Vreme u komeZivimo upravo pokazuje svu,,bedu " politidkog angaimana iskazanuu neslu6enim razmerurta samoobmanjivanja i obmanjivanja, vremeu kojem je Lesingova (Lessing) teza o ,,doveku koji nije sposobanza istinu, jer su sve njegove istine doxai, puka mnenja" postalaop5te mesto politidke analize na svim teorijskim nivoima.

Drugi deo knjige Istinn i lai u politici, koji autorka imenujepodnaslovom kao ,Razmi5ljanje o Papirima Pentagona", dinjenidnoizlale,na osnovu dokumenata, koliko je to ,,politidki novo" dalekoi na koji naiin se stvara javno mnenje, prezentira,,Istina" i opravdavasmrt, u jednom ratu vodenom ,,zbog jako sporne stvari", po mi5lje-nju Roberta S. Maknamare (McNamara). Na vijetnamskom sludajupokazuje se koliko svestan izbor obmana, samoobmana, njegova-nja imidZa, ideologizacija i ,,obestvarivanje" mogu naneti zlakadase promovi5u kao opSti interes i koliko ,,dovek koji upada u svojesopstvene laZi gubi svaki kontakt ne samo sa sopstvenom publi-kom nego i sa stvarnim svetom koji ie mu se osvetiti, po5to on iznjega, dabogme, moZe da izide samo u mislima". Prenebregavanjerealnosti i ne postojanje svesti o ,,uvaZavanju svojih sopstvenihgranica", kao i ogranidenja koja ljudi ne mogu da menjaju posopstvenoj volji, bez obzira kakav cilj imali pred sobom, dovodedo potpunog razmimoilaZenja sa stvarno56u. Na sl.ldan nadin, ifilozofska istina, izlaze1i izvan okvira teorijskog, tekstualnog, gu-bi kontakt saracionalnom stvarnoliu,,,menja svoju prirodu i posta-je mnenje", i ni5ta viSe od toga, ma koliko se pojedini filozofitrudili da izmedu svog politiEkog i filozofskog stava uspostaveznakjednakosti.

Bez obzita na sve, ,,traganje za istinom" i u modernom i upostmodemom dobu predstavljace izazov jednakonome pred kojimje stajao Homer u trenutku kada se ,,opredelio da dela TrojanacaprikaZe ni5ta manje nego dela Ahejaca i datzdiile slavu Hektora,neprijatelja i poraZenog doveka, ni5ta manje od slave Ahileja, herojanjihovog rodnog naroda. To se nigde ranije nije dogodilo; nijednadruga civilizacija, ma koliko ona bila blistava, nije bila u stanju dagleda ,jednakim odima' na prijatelja i neprijatelja, na uspeh i po-taz..." Moralno i intelektualno ,,po5tenje" u raspravi sa ljudskimstahom i interesom izuzefi;o retko uspeva da opstane i po nepisanompravilu gubi se i nestaje u zamaskiranoj odori ,,praznog govora",novosmi5ljenih laZi, trivijalnih iskaza, koji umiruju savest sve do

pojave nekog novog Homera ili Herodota, koji ima smelosti dakaie ,,ono Sto jeste". Ali i pored toga, svaki li6ni din Zrtvovanjabio bi uzaludan da istina ne poseduje ,,mo6 sama od sebe: bilo Stada izmisle oni koji su na vlasti, oni nisu kadri da otkriju ili stvorezaLivot sposobnu zamenu za istinu. Ubedivanje i prinuda moguda uni5te istinu, ali ne mogu da je zamene. A ovo vaZi za racionalnuili religijsku istinu upravo onako kao Sto vaLi,i to jo5 odiglednije,za dinjenidku istinu." Medutim, nadin na koji se politidki moZemanipulsati istinom, u demokratskim druStvima sa jasno defini-sanim pravilima igre, koja se moraju po5tovati, jeste da procesobmanjivanja ide preko samoobmanjivanja. Na ovaj naiin, mi5lje-nje je {. Arent, izaziva se ,,najsigurnija dugorodna posledica pranjamozgaosobena vrsta cinizma apsolutnog odbijanja da se poverujeu ma kakvu istinu bez obzira koliko je dobro utemeljena ova istina,Na taj nadin serazararazum koji se orijentiSe u stvarnom svetu. Aza ovu bolest nema leka." Nadin politidkog raspadu SFRJ pruZanam upravo primer Sta se sve moZe udiniti politidkom manipulaci-jom, izvrtanjem dinjenica, medijskim laLima,istorijskim falsifika-tima i neutemeljenim teorijskim interpretacijama. Na laZnim vred-nostima, politidkom dovijanju i ,,kome5anju u potpunoj sterilnosti,5to su karakteristike mnogih novih drZava koje su imale zlu sreduda nastanu u doba propagande", odvijala se, pre svega, ljudskatragedija, samo ovaj put, ne na vijetnamski, nego na jugoslovenskinadin. Zavriit6u ovaj kratki osvrt povodom dva izvanredna ogledaH. Arent njenim gotovo prorodkim redima da,,podizanje Potem-kinovih sela, koje je tako drago politidarima i propagandistimanerazvijenih zemalja, nikada ne vodi utemeljenju istinske stvari,vei samo rasprostiranju i usavr5avanju pritvornosti".

Fv)

N

J

211

Q

z

o

z

sta bi bila sudbina dinjenidke istine kada bi mo6ni nacionalni ilisocijalni interesi imali poslednju red u ovoj stvari." Vreme u komeZivimo upravo pokazuje svu,,bedu " politidkog angaimana iskazanuu neslu6enim razmerurta samoobmanjivanja i obmanjivanja, vremeu kojem je Lesingova (Lessing) teza o ,,doveku koji nije sposobanza istinu, jer su sve njegove istine doxai, puka mnenja" postalaop5te mesto politidke analize na svim teorijskim nivoima.

Drugi deo knjige Istinn i lai u politici, koji autorka imenujepodnaslovom kao ,Razmi5ljanje o Papirima Pentagona", dinjenidnoizlale,na osnovu dokumenata, koliko je to ,,politidki novo" dalekoi na koji naiin se stvara javno mnenje, prezentira,,Istina" i opravdavasmrt, u jednom ratu vodenom ,,zbog jako sporne stvari", po mi5lje-nju Roberta S. Maknamare (McNamara). Na vijetnamskom sludajupokazuje se koliko svestan izbor obmana, samoobmana, njegova-nja imidZa, ideologizacija i ,,obestvarivanje" mogu naneti zlakadase promovi5u kao opSti interes i koliko ,,dovek koji upada u svojesopstvene laZi gubi svaki kontakt ne samo sa sopstvenom publi-kom nego i sa stvarnim svetom koji ie mu se osvetiti, po5to on iznjega, dabogme, moZe da izide samo u mislima". Prenebregavanjerealnosti i ne postojanje svesti o ,,uvaZavanju svojih sopstvenihgranica", kao i ogranidenja koja ljudi ne mogu da menjaju posopstvenoj volji, bez obzira kakav cilj imali pred sobom, dovodedo potpunog razmimoilaZenja sa stvarno56u. Na sl.ldan nadin, ifilozofska istina, izlaze1i izvan okvira teorijskog, tekstualnog, gu-bi kontakt saracionalnom stvarnoliu,,,menja svoju prirodu i posta-je mnenje", i ni5ta viSe od toga, ma koliko se pojedini filozofitrudili da izmedu svog politiEkog i filozofskog stava uspostaveznakjednakosti.

Bez obzita na sve, ,,traganje za istinom" i u modernom i upostmodemom dobu predstavljace izazov jednakonome pred kojimje stajao Homer u trenutku kada se ,,opredelio da dela TrojanacaprikaZe ni5ta manje nego dela Ahejaca i datzdiile slavu Hektora,neprijatelja i poraZenog doveka, ni5ta manje od slave Ahileja, herojanjihovog rodnog naroda. To se nigde ranije nije dogodilo; nijednadruga civilizacija, ma koliko ona bila blistava, nije bila u stanju dagleda ,jednakim odima' na prijatelja i neprijatelja, na uspeh i po-taz..." Moralno i intelektualno ,,po5tenje" u raspravi sa ljudskimstahom i interesom izuzefi;o retko uspeva da opstane i po nepisanompravilu gubi se i nestaje u zamaskiranoj odori ,,praznog govora",novosmi5ljenih laZi, trivijalnih iskaza, koji umiruju savest sve do

pojave nekog novog Homera ili Herodota, koji ima smelosti dakaie ,,ono Sto jeste". Ali i pored toga, svaki li6ni din Zrtvovanjabio bi uzaludan da istina ne poseduje ,,mo6 sama od sebe: bilo Stada izmisle oni koji su na vlasti, oni nisu kadri da otkriju ili stvorezaLivot sposobnu zamenu za istinu. Ubedivanje i prinuda moguda uni5te istinu, ali ne mogu da je zamene. A ovo vaZi za racionalnuili religijsku istinu upravo onako kao Sto vaLi,i to jo5 odiglednije,za dinjenidku istinu." Medutim, nadin na koji se politidki moZemanipulsati istinom, u demokratskim druStvima sa jasno defini-sanim pravilima igre, koja se moraju po5tovati, jeste da procesobmanjivanja ide preko samoobmanjivanja. Na ovaj naiin, mi5lje-nje je {. Arent, izaziva se ,,najsigurnija dugorodna posledica pranjamozgaosobena vrsta cinizma apsolutnog odbijanja da se poverujeu ma kakvu istinu bez obzira koliko je dobro utemeljena ova istina,Na taj nadin serazararazum koji se orijentiSe u stvarnom svetu. Aza ovu bolest nema leka." Nadin politidkog raspadu SFRJ pruZanam upravo primer Sta se sve moZe udiniti politidkom manipulaci-jom, izvrtanjem dinjenica, medijskim laLima,istorijskim falsifika-tima i neutemeljenim teorijskim interpretacijama. Na laZnim vred-nostima, politidkom dovijanju i ,,kome5anju u potpunoj sterilnosti,5to su karakteristike mnogih novih drZava koje su imale zlu sreduda nastanu u doba propagande", odvijala se, pre svega, ljudskatragedija, samo ovaj put, ne na vijetnamski, nego na jugoslovenskinadin. Zavriit6u ovaj kratki osvrt povodom dva izvanredna ogledaH. Arent njenim gotovo prorodkim redima da,,podizanje Potem-kinovih sela, koje je tako drago politidarima i propagandistimanerazvijenih zemalja, nikada ne vodi utemeljenju istinske stvari,vei samo rasprostiranju i usavr5avanju pritvornosti".

Fv)

N

J

211