obezbedenje kvaliteta hrane za životinje kvaliteta hrane za... · bezbednost i higijena u...

Novi Sad, 13.12.2007; Beograd, 14.12.2007; Niš, 15.12.2007; Kraljevo, 17.12.2007.Novi Sad, 13.12.2007; Beograd, 14.12.2007; Niš, 15.12.2007; Kraljevo, 17.12.2007.Kraljevo, 9. mart 2010.

Obezbeđenje kvaliteta hrane za životinjemeđunarodni i domaći propisi i standardi

Dr Marija Vukašinović

Novi Sad, 13.12.2007; Beograd, 14.12.2007; Niš, 15.12.2007; Kraljevo, 17.12.2007.Novi Sad, 13.12.2007; Beograd, 14.12.2007; Niš, 15.12.2007; Kraljevo, 17.12.2007.Kraljevo,9. mart 2010.

U vremenu u kome živimo, ljudi očekujuda njihova hrana bude bezbedna, zdrava, dobrogkvaliteta uz sve veće poštovanje ekoloških i etičkih zahteva. Oni žele da znaju poreklo onogašto jedu i da koriste hranu koju prate takveinformacije. Da bi bili zadovoljeni ovi zahtevi, hrana za životinje mora biti odgovarajućeg kvaliteta koji se mora kontrolisatiti.

Ako je, u poljoprivredi, 20. vek obeležen povećanjem proizvodnje, sudeći po početku,21. vek će u oblasti proizvodnje hrane biti vek povećanja bezbednosti i odgovornosti


Bezbednost i higijena u industriji hrane za životinje pretrpela je štetu i izgubljeno je poverenje potrošača nakon poznatih problema sa sindromom ludih krava i skandala kao što su:

KVALITET

1988 - salmonela u jajima 1989 - olovo u mleku zbog kontaminiranih pirinčanih mekinja u hrani za ovce1998 - dioxin u pulpi od citrusa1999 - kanalizacioni talog u hrani za životinje u Francuskoj2000 - dioxin u mastima za ishranu životinja u Belgiji2002 - hormoni u glukoznom sirupu2003 - dioxin u senu, otpadnom hlebu i cink-oksidu2004 - dioksin u nuzproizvodima krompira2004 – animalni proteini u repinom rezancu2010 - olovo bakar sulfatu ......


1970-tih pravila ishrane su stavljala naglasak na:povećanje produktivnosti uzgoja životinjaslobodno tržišteinformisanje proizvođača o hranljivosti smeša

Danas je naglasak premešten na:Zaštitu zdravlja životinja i ljudiZaštitu okoline

U tom kontekstu proizvodnju hrane za životinjenije moguće izdvojiti iz celokupnog lanca ishrane

HRANA ZA ŽIVOTINJE


LANAC HRANEPotrošač

Isporuka

Prerada

Meso, mleko, jaja..

FabrikaFabrika stostoččnene hranehraneTransport

Sirovine - prerada

Transport

Osnovne sirovine - proizvodnja

Po definiciji lanac hrane je niz faza i operacija uključenih u:

• proizvodnju • preradu,• distribuciju, • skladištenje i • rukovanje

hranom i njenim sastojcima, od primarne proizvodnje do potrošnje

Proizvodnja hrane za životinje je signifikantan link u lancu proizvodnje jestivih namirnica animalnog porekla


Za upravljanje kvalitetom EU i razvijene zemlje sveta koriste:

Codex AlimentariusZakon o betbednosti hraneNacionalne propiseRazličite programe za obezbeđenje kvaliteta:

HACCP-analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke

GMP+ - dobra proizvođačka praksa dopunjena sa HACCPEFMC - evropski vodič za proizvođače hrane za životinjeISO - međunarodne standarde QMS - sistem upravljanja kvalitetom........

UPRAVLJANJE KVALITETOM

GHP - dobra higijenska praksaGMP - dobra proizvođačka praksa


Prvenstveni cilj CAC-a je:Obezbeđenje zdravlja potrošačaPraktična trgovina iPovezivanje svih standarda o hrani

CAC radi preko specijalizovanih radnih grupa i stručnih komiteta i njen posao je da formulišestandarde i donosi uputstva i preporuke o hrani

CAC u svom sastavu ima:svetsku organizaciju za hranu, FAO isvetsku zdravstvenu organizaciju WHO

CODEX ALIMENTARIUS COMMISSION (CAC)

je organizacija za standardizaciju ustanovljena pri Ujedinjenim nacijama još 1962. god.


Preporuka CAC-a za buduće aktivnosti u vezi propisa u proizvodnji i preradi hrane za životinje je da se u postojeće sisteme obezbeđenja kvaliteta uključe HACCP principi (Analiza rizika i kritične kontrolne tačke) u cilju bolje zaštite kvaliteta hrane, veće bezbednosti i povećanja odgovornosti.

HACCP sistem obezbeđenja kvaliteta uključuje i GHP i GMP programe

CODEX ALIMENTARIUS COMMISSION (CAC)

HACCP sa GHP i GMP predstavlja dobru osnovu koja osigurava proizvodnju bezbedne hrane

Novi Sad, 13.12.2007; Beograd, 14.12.2007; Niš, 15.12.2007; Kraljevo, 17.12.2007.Novi Sad, 13.12.2007; Beograd, 14.12.2007; Niš, 15.12.2007; Kraljevo, 17.12.2007.Kraljevo,9. mart 2010.

Evropska Unija, nastojeći da postigne najviše standarde kontinualno donosi nove ili dopunjava postojeće propise vezane za kvalitet i bezbednost hrane.

Direktiva (EC) Br 178/2002 definiše opšte principe i uslove o hrani, procedure koje uređuju oblast bezbednosti hrane i osniva Evropski organ za bezbednost hrane (EFSA)

PROPISI EVROPSKE UNUJE


Direktiva EU 178/2002 zahteva sledljivost svihkomponenata koje se koriste u hrani ili njenojpreradi. To stavlja hranu za životinje i hranu za ljude na isti nivo i ravnopravno uključuje i primarnu poljoprivrednu proizvodnju u svesavremene sisteme obezbeđenja kvaliteta.

Regulativa (EC) br. 178/2002 sadrži i propise za obezbeđivanje sledljivosti hrane za životinje i njenih sastojaka, kao i proceduru za usvajanje i implementaciju propisa primenjivih u određenim sektorima.

DIREKTIVA EU 178/2002


DIREKTIVA EU 183/2005

Direktiva EU 183/2005 utvrđuje zakonske uslove za oblast higijene hrane za životinje

Njome se definišu:• Opšti propisi iz oblasti higijene hrane za životinje

• Uslovi i mere kojima se obezbeđuje sledljivost hrane za životinje

• Uslovi i mere za registraciju i izdavanje dozvolaza rad objektima


NACIONALNI PROPISI

Nacionalni propisi se donose sa ciljem da:

zaštite zdravlje i bezbednost potrošača

omoguće bezbednost i kvalitet hrane koja izlazi iz zemlje i da hrana koja se uvozi bude u skladu sadomaćim propisima

pomognu da zemlje uvoznici kao i zemlje izvoznici hrane ojačaju sisteme kontrole i ugrade i nametnustrategiju kontrole hrane baziranu na HACCP principima.


Pored poštovanja osnovnih principa propisanih zakonom (direktivama) proizvođač hrane za životinje mora pronaći moguća rešenja u procesu proizvodnje koja će doprineti da sistem bude bezbedniji i da se lakše kontroliše.


Da bi ispunili zahteve kontrole kvaliteta hrane za životinje u Holandskom udruženju proizvođača hrane za životinje razvili su 1992. godine GMP standard za hranu za životinje, kao sistem za upravljanje kvalitetom.

Ovaj GMP standard je jedna od glavnih tačaka u programu obezbeđenja kvaliteta hrane za životinje.

U to vreme GMP sistem je bio usmeren na poznate rizike (pesticidi, teški metali, aflatoksin, salmonela), ali to nije bilo dovoljno da bi se garantovala bezbednost.

GMP


Zato su u junu 1999, godine podstakniti sve većim zahtevima za bezbednost rešili da unaprede svoj sistem obezbeđenja kvaliteta uključivanjem HACCP procedure u GMP sistem obezbeđenja kvaliteta.

Tako je stvoren proaktivni sistem GMP+ u kome se sprovodi procena opasnosti a zatim utvrđuju preventivne mere bazirane na proceni.

Ovaj sistem se smatra jednim od najboljih i najrigoroznijih sistema obezbeđenja kvaliteta u proizvodnji hrane za životinje.

Od 01.01.2006. godine primenjuje se obnovljena i dopunjena verzija ovog sistema i po ugledu na taj sistem razvijaju se savremeni sistemi obezbeđenja kvaliteta na nivou EU i šire.

GMP


Na nivou proizvođača hrane za životinje zemalja članica EU asocijacija FEFAC (European FeedManufacturers Federation) je usvojila sitem obezbeđenja kvaliteta EFMC (European FeedManufacturers Guide) koji je objedinio zahteve GMP i GHP, poštujući Pravila dobre prakse za ishranu životinja – GAFP (Code of Practice for Good Animal Feeding) i odredbe Zakona o hrani (Regulation (EC) No 178/2002).

FEFAC - EFMC


Osnovni cilj ovog sistema kvaliteta je da osigura bezbednost hrane koja će se koristiti za ishranu životinja koje se gaje zbog proizvodnje hrane za ljude.

EFMC može poslužiti kao vodič proizvođačima hrane za životinje jer im može osigurati saglasnost sa novim zahtevima EU u pogledu higijene, sledljivosti i analize rizika.

Na osnovu EFMC, kao referentnog dokumenta, je u zemljama EU razvijen čitav niz nacionalnih sistema obezbeđenja kvaliteta QA (Quality Assurance) ili je EFMC jednostavno preveden i prihvaćen za upotrebu.

FEFAC - EFMC


Svi ovi sistemi obezbeđenja kvaliteta obuhvataju osnovne kriterijume bezbednosti koje moraju ispuniti proizvođači smeša i predsmeša vezane za:

• tip proizvoda (premiks, smeša, medicinirana hrana)

• operacije koje obuhvataju:− praćenje porekla svih sirovina za hranu za

životinje, premiksa, mediciniranih premiksai dodataka

− proizvodnju, skladištenje, transport i distribuciju smeša i premiksa;

FEFAC - EFMC


• analizu rizika baziranu na HACCP i povezanu sahemijskim, fizičkim i mikrobiološkim opasnostima

• potpuni sistem sledljivosti koji uključuje detaljnu proceduru vođenja zapisa

• detaljan plan uzorkovanja, uključujući ujednačenemetode uzorkovanja i skladištenja uzoraka

• procedure za žalbe i opoziv

• donošenje pisanih procedura čija primena podležeinternoj i nezavisnoj proveri

FEFAC - EFMC


U Srbiji je 2006. godine donet standard SRPS ISO 22000:2006 koji se odnosi se na „Sisteme menadžmenta bezbednošću hrane”.

On obuhvata „Zahteve za svaku organizaciju u lancu hrane” koji su neophodni kada organizacija u lancu proizvodnje hrane treba da pokaže svoju sposobnost da upravlja opasnostima po bezbednost hrane kako bi se osiguralo da je hrana bezbedna u trenutku potrošnje”.

SRPS ISO 22000:2006


Ovaj međunarodni standard integriše principe HACCP sistema i korake primene koje je razvila CAC.

Pomoću zahteva koji se mogu proveravati, on objedinjeuje HACCP plan i prethodno potrebne programe.

Potrebni programi zavise od segmenta lanca proizvodnje hrane u kojem organizacija deluje i od vrste organizacije.

SRPS ISO 22000:2006


PRP – HACCP – ISO - TQM

GMP GHP

HACCP

ISO

Kod uvođenja sistema obezbeđenja kvaliteta u proizvodnju hrane za životinje prethodno potrebni

programi su pre svega GMP i GHP


PRP-ovi (prethodno potrebni programi) za bezbednost hrane definišu osnovne uslove i aktivnosti koje su tokom celog lanca hrane neophodni za održavanje higijene sredine koja je pogodna za proizvodnju, rukovanje i snabdevanje bezbednim finalnim proizvodima i bezbednom hranom za ljudsku potrošnju.

SRPS ISO 22000:2006

Bezbednost hrane se osigurava zajedničkim naporima svih učesnika u lancu hrane i ona bi bila na zavidnom nivou kada bi svi proizvođači hrane primenjivali standard SRPS ISO 22000:2006, ali za standarde nije propisana obavezna primena, već to zavisi od volje proizvođača.


PROIZVODNJA HRANE ZA ŽIVOTINJE

U svetu se proizvede:više od 4 biliona t/god hrane za životinje550 miliona t/god mešane hrane

U Evropskoj Uniji se proizvede:oko 120 miliona t/god mešane hrane

U Srbiji se proizvede ? ? ? ? ?1-2-3 miliona t/god mešane hrane

Najblaže rečeno to znači da ne postojiadekvatna kontrola nad proizvodnjom


Da bi se izbegle moguće opasnosti i osiguralaproizvodnja bezbedne hrane celokupan lanac hrane se mora držati pod strogom kontrolom i moraju se donositi i poštovati odgovarajući propisi

Nekontrolisan kvantitet vrlo lako postaje loš kvalitet

Pojedinačni nacionalni propisi koji regulišupojedine segmente proizvodnje hrane za životinjepostoje u Srbiji gotovo od kada i ova industrija, alioni nisu dovoljni da bi se garantovala proizvodnjabezbedne hrane

STANJE U SRBIJI


Prema važećim zakonskim propisima, u našoj zemlji, proizvođačje odgovoran za kvalitet hrane za životinje u proizvodnji i prometu. Minimalni uslovi kvaliteta propisani su:

»Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za hranu za životinje« (Sl.list SRJ br.20/2000),

»Pravilnikom o izmenama i dopunama pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za hranu za životinje«(Sl.list SRJ br.38/2001), i

»Pravilnikom o maksimalnim količinama štetnih materija i sastojaka u stočnoj hrani« (Sl.list SFRJ br.2/1990).

Umesto ova tri navedena Pravilnika donet je “Pravilnik o kvalitetu hrane za životinje” (Sl. glasnik RS br. 4/10) koji ih objedinjuje i počeće da se primenjuje od 01. 05. 2010.god, a do tada se primenjuju prethodna tri Pravilnika.

NAŠI PROPISI O KVALITETU


Sistem kontrole sprovodi se putem nadležnih državnih inspekcijskih organa (tržišna, poljoprivredna i veterinarska inspekcija), a preventivna samokontrola definisana je Pravilnikom za ocenu postupaka samokontrole u poslovanju hranom za životinje (“Sl. Gl.RS”br. 94/09).

Takođe, u primeni je i Pravilnik o uslovima za objekte u kojima se proizvodi hrana za životinje, kao i o obliku i sadržini evidencije koja se vodi u objektima za proizvodnju i promet hrane za životinje (“Sl. Gl. RS”.Br 57/09).

NAŠI PROPISI O KVALITETU


Zakon o veterinarstvu (Službeni glasnik RS br.91/2005) u članu 82. propisuje proizvođačima hrane za životinje obavezu da imaju

„Sistem za osiguranje bezbednosti proizvoda koji je uveden i koji se održava na principima dobre

proizvođačke i higijenske prakse i analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka u

proizvodnji (HACCP program)“.

Odredabe ovog člana trebalo je primenjivati počev od 1. januara 2009. godine. Za sprovođenje ovog programa pravno lice i preduzetnik (proizvođač hrane za životinje ....) moraće da imaju u stalnom radnom odnosu odgovorno lice.

ZAKON O VETERINARSTVU


U okviru usaglašavanja naše zakonske regulative sa propisima EU trbalo bi da se i u naše propise, pored HACCP, unese obaveza primene sistema za obezbeđenje kvaliteta koji su zasnovani na odredbama GMP+, GHP,JUS ISO 22000:2006 ili nekog ekvivalentnog sistema kvaliteta, čime će se sadašnji sistem bezbednosti hrane za životinje, a time i hrane uopšte, podići na znatno viši nivo. Kako i koliko se proizvodni objekti pridržavaju važećih propisa proveravaće Veterinarska inspekcija.

USAGLAŠAVANJE SA PROPISIMA EU

Novi Sad, 13.12.2007; Beograd, 14.12.2007; Niš, 15.12.2007; Kraljevo, 17.12.2007.Novi Sad, 13.12.2007; Beograd, 14.12.2007; Niš, 15.12.2007; Kraljevo, 17.12.2007.Kraljevo, mart 2010.

- Kada su zadovoljeni svi prethodni preduslovi, u proizvednji hrane za životinje, potrebno je pre upotrebe hrane za životinje izvršiti proveru njenog kvaliteta i zdravstvene ispravnosti.

-Osnovni sastojci kvalitetne hrane za životinje su: - proteini

-ugljeni hidrati-mast i masne kiseline-mineralne materije i-vitamini.

Kako su proteini sastavljeni od aminokiselina, nedovoljno je znatu njihovu ukupnu količinu većsadržaj pojedinih aminokiselina. Ukupni proteini se određuju metodom po Kjeldalu koja je standardna-SRPS ISO, a aminokiseline primenom HPLC metode.


UGLJENI HIDRATI prema strukturi mogu biti:

- Monosaharidi, disaharidi, polisaharidi i nefibrozni polisaharidi(hemiceluloza, celuloza i ksilani).

Svi navedeni sastojci su značajni, ali kod mladih životinja problemi nastaju kada je visok sadržaj celuloze u obroku pa se analizi njenog sadržaja posvećuje velika pažnja.

- Postoji SRPS ISO metoda za njeno određivanje i zasniva se na baznoj i kiseloj hidrolizi uz međufaznu filtraciju.


Masti i masne kiseline

-Značajam izvor energije za sve vrste životinja

- Ukupne masti se određuju SRPS ISO metodom po Soxletu

- Značajna uloga masti u ishrani živorinja je i kao rastvarača vitamina pa se njihov deficit prvo ispoljava kroz avitaminoze.

Nije dovoljno nekada znati sadržaj ukupnih masti, većse utvrđuje sadržaj masnih kiselina. Posebno je važno odrediti esencijalne masne kiseline (linolna, linolenska i arahidonska kiselina)


Vitamini

U hrani za životinje prisutni u malim količinama, a veoma značajni

-Prema rastvorljivosti se dele na: hidrosolubilne i liposolubilne

Hidrosolubilni su: vitamin C, biotin-H, kobaltamin-B12, niacin, pantotenska kiselina, piridoksin-B6, Tiamin-B1, riboflavin-B2

Lipsolubilni su: A, D, E, K

Pored ovih dodataka postoje i vitaminima slične materije koje takođe mogu biti dodaci hrani za životinje

Vitamini se određuju primenom HPLC tehnike


Mineralne materije

Sve mineralne materije koje se nalaze ili dodaju u hranu za životinje dele se na poželjne i nepoželjne (toksične).

Poželjni minerali se prema količini u kojoj su u hrani prisutni dele na makroelemente (Ca, Cl, K, Mg, Na, P, S)

i mikroelemente (Co, Cr, Cu, Zn, F, Fe, Mn, Mo, Ni, Se idr).

Najčešće prisutni i određivani toksični elementi su: As, Hg, Cd i Pb.

Za određivanje mineralnih materija u laboratorijama se koriste spektrofotometrijske i metode AAS.

Na sreću za analitičare, postoje standardne metode za određivanje svih pomenutih elemenata

Veoma važan preduslov za dobro zdravlje životinja je izbalansiranost mineralnih materija u hrani


- Ako je hrana neuslovno čuvana, često se u njoj pojavljuju plesni koje su preduslov za kontaminaciju hrane mikotoksinima. Njima se takođe mora posvetiti pažnja jer mogu izazvati velike probleme u uzgoju životinja.

- Kao posledica upotrebe zaštitnih sredstava u uzgoju biljaka, često se u njihovim plodovima-zrnima nalaze ostaci upotrebljenih sredstava - pesticida pa se ni oni ne smeju zanemariti.

Kako postoji veliki broj mikotosina kao i pesticida koji se mogu naći u hrani za životinje, razvijene su i metode za njihovo određivanje.

Mikotoksini se određuju Eliza-metodom ili HPLC dok se pesticidi određuju gasnom hromatografijom.


-Kada su u hrani prisutne poželjne komponente hrane u potrebnoj količini (zavisno od vrste, kategorije, rase životinje, namene uzgoja), a nema toksičnih sastojaka, onda su stečeni svi preduslovi da se produkti životinja (meso, mleko i njihovi prozvodi) mogu smatrati bezbednom hranom za ljude, ali se to i mora potvrditi urađenom analizom!!!


- Sve navedene analize mogu se uraditi u akreditovanoj laboratoriji VSI “Kraljevo”

- Svi proizvođači hrane za životinje po Zakonu o akreditaciji biće u obavezi da akredituju i svoje interne laboratorije

Pored kvalitativnih pokazatelja, važan preduslov za proizvodnju bezbedne hrane za ljude je i zdravstvena bezbednost hrane za životinje…..


•HVALA NA PAŽNJI

obezbedenje kvaliteta hrane za životinje kvaliteta hrane za... · bezbednost i higijena u...

Documents