14. oktobar 2016. godine

Objavljeni podaci o projektima koje je Savet za ekonomski razvoj preporučio da država subvencioniše

Za šest stranih kompanija 23 miliona evra podsticaja

* Najveća investicija ide u Kruševac * Subvencije dobija austrijski Kromberg, nemački Leoni, bangladeška Preti

grupa, britanska Endava grupa, italijanski Aunde i tuniski Coficab

Ministarstvo privrede dostavilo je Danasu podatke o investicijama koje će država podržati, a koji dan posle

sednice Saveta za ekonomski razvoj, gde je o tome odlučivano, iz tehničkih razloga nisu bili dostupni.

Prema toj informaciji, država će iz budžeta, po

kriterijumu broja radnih mesta ili vrednosti investicije,

sa oko 22,9 miliona evra podržati ukupno šest stranih

kompanija čija ukupna ulaganja dostižu više od 82,6

miliona evra.

Najveća po obimu investicija realizovaće se u

Kruševcu, gde je austrijski Kromberg planirao

izgradnju fabrike kablovskih instalacija za

automobilsku industriju, u koju će uložiti oko 26

miliona evra, a u narednih nekoliko godina očekuje

se da će zaposliti 2.500 novih radnika. Slični su i

planovi nemačkog Leonija, koji pored postojećih pogona u Prokuplju i Doljevcu, planira da u Nišu otvori pogon

za izradu auto-kablova, u koji će uložiti 22 miliona evra a posao će dobiti 2.200 radnika.

Nešto manja je investicija porodične kompanije Preti grup iz Bangladeša, koja će u Somboru uložiti 14,4 miliona

evra u izgradnju i opremanje pogona za izradu pletene trikotaže i džempera, a na posao u narednih nekoliko

godina može da računa oko 1.100 radnika. U Beogradu preduzeće iz sistema britanske Endava grupe planira da

investira u proširenje kapaciteta za razvoj softvera. Plan predviđa ulaganje od 4,4 miliona evra u opremu, prostor i

zapošljavanje 324 nova radnika na neodređeno vreme u narednih nekoliko godina. Italijanska kompanija Aunde,

koja u Jagodini već ima fabriku presvlaka za auto-sedišta, proširiće kapacitete i u okolini tog grada izgraditi nove

pogone vredne 3,4 miliona evra gde će posao u narednih nekoliko godina naći 379 radnika.

Jedini braunfild program realizuje se u Pećincima, gde je tuniska firma Coficab, koja se bavi proizvodnjom žica i

kablova za automobilsku industriju, već kupila lokaciju Rolomatika i počela sa radom a sada zapošljava 69

radnika. Planiraju da ulože još 12,4 miliona evra i u narednih nekoliko godina zaposle još 111 novih radnika.

Država poreske dugove svojih preduzeća pretvara u

vlasništvo

Poreski obveznici će ovakvu odluku države platiti 15,1 milijardu dinara

Najnoviji spisak najvećih poreskih dužnika, koji je Poreska uprava Srbije objavila zaključno s 30. junom ove

godine, ne razlikuje se bitnije od onog od prošle godine. Promena je jedino u tome što je „Zastava oružje” s

dugom od 8,1 milijardu dinara prešla na spisak firmi kojima će država konvertovati dug u kapital, pa se na čelu

liste dužnika sada nalazi kompanija „Borba AD” – 1,96 milijardi dinara, koja je lane bila peta na listi. Potom sledi

„Lola livnica” 1,04 milijarde dinara, treća je „Mera invest”, Marka Miškovića, sina Miroslava Miškovića, 952

miliona, što je u odnosu na isti period prošle godine 41 milion dinara više.

Na istom spisku je u Auto-moto savez Srbije koji duguje 763,5 miliona dinara, „Novosti AD” 338,9 miliona

dinara, Fudbalski klub „Obilić” 96,4 miliona dinara, „Gemah” vlasnika Đorđa Antelja 94,6 miliona, Košarkaški

klub „Partizan” 64,9 miliona (s tim što je dug u postupku reprograma).

Na spisku 358 najvećih dužnika nalazi se i „Rudnap grup” biznismena Vojina Lazarevića, koja duguje 147,2

miliona, „Fond Kraljevski dvor” 43,8 miliona dinara (uz napomenu poreznika da je u postupku razrešenje

imovine).

Među 96 firmi u postupku privatizacije ubedljivo najveći dug ima Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju

„Resavica” 6,4 milijarde dinara, „Zastava kamioni” 2,5 milijardi dinara, „Jumko” dve milijarde, „Industrija

obuće” 1,2 milijarde dinara, „Lasta” milijardu, „Simpo Vranje” 869 miliona dinara, „Galenika” 845, „Politika

AD” 513 miliona dinara.

Osim „Zastave oružje” država će, kako se vidi na sajtu Poreske uprave, konvertovati dugove u kapital i „Krušika

Valjevo” 2,5 milijardi dinara, „Namenske” iz Trstenika 2,2 milijarde, „Slobode” iz Čačka 1,5 milijardi, preduzeća

„Milan Blagojević” 616 miliona dinara. Dugovi svih ovih firmi prošle godine su za milijardu dinara bili manji

nego danas, kada iznose 15,1 milijardu dinara.

Beogradska „Mostogradnja” je najveći dužnik na spisku preduzeća koja su u postupku reorganizacije i ima

neizmirene obaveze od 4,05 milijardi dinara, zatim FAP Priboj 3,39 milijardi, IMR 3,10 milijardi, „Trajal

korporacija” iz Kruševca 2,19 milijardi, „RTB Bor” 1,30 milijardi.

Najveći dužnici među preduzećima u stečaju su „Beobanka” čiji je dug 31,57 milijardi, i Investbanka koja duguje

23,68 milijardi dinara. Na toj listi su i „Magnohrom”, „Farmakom”, BIP, „Beohemija”, „Zekstra”, „Agroživ”.

Na spisku poreskih dužnika je 1.181 preduzetnik, a najveći dug ima Dragana Čičić, vlasnica proizvodno-

trgovinske radnje „Drvoplast” iz Kraljeva, čiji je dug 123,6 miliona dinara.

Konverzija dugova – mač s dve oštrice

Upitan da prokomentariše šta znači kada država dugove neke firme konvertuje u svoj kapital, Ljubodrag Savić,

profesor Ekonomskog fakulteta za naš list, kaže da to može imati i dobre i loše stane, s tim što pozdravlja svaki

napor države da neku firmu izvuče iz dugova i postavi na zdrave noge.

– Po jednom scenariju, država se odlučuje na konverziju dugova, ukoliko je neka od loše stojećih firmi dobila

veliki posao. Kad završi taj posao i naplati ga, ona može da plati poreze i doprinose i tu je država pomogla, kaže

on.

Ukoliko, međutim, kao što je to slučaj sa „Simpom”, gde se sipalo i šakom i kapom, ili PKB-om država

konverzijom duga prolongira celu stvar bez željenog efekta da se firma oporavi, tu će dugovi biti sve veći i platiće

ih poreski obveznici, zaključuje prof. Savić.

Prinudnom naplatom naplaćuju dugove

S obzirom na to da Poreska uprava Srbije teško može da naplati dugove najvećih poreskih obveznika, u cilju što

efikasnije naplate poreskim obveznicima, koji za to ispunjavaju uslove, ponuđena je mogućnost reprograma.

Odnosno, isplate duga u jednakim ratama od 60 meseci.

Za one koji nisu u stanju da redovno izmiruju poreske obaveze, preduzete su mere prinudne naplate i to kod svih

dužnika kod kojih nema zakonskih zabrana za to. Poreska uprava je u prethodnom periodu donela 937.139

opomena poreskim dužnicima.

Za neplaćeni dug iz donetih opomena, pokrenuta je prinudna naplata poreskog duga, donošenjem 264.007 rešenja,

i to iz svih predmeta prinudne naplate, navodi se u saopštenju Poreske uprave.

Lekari po svetskim kongresima, a bolnice bez

stručnjaka

Ministar zdravlja naredio direktorima kliničkih centara da odmah pošalju najbolje i najiskusnije lekare u opšte

bolnice po Srbiji i da mu do srede proslede izveštaje

Kako će izgledati „interventna pomoć” zdravstvu u unutrašnjosti Srbije, gde je po oceni ministra zdravlja „stanje

alarmantno”, dr Zlatibor Lonar objasnio je juče na sastanku sa direktorima svih kliničkih centara.

Ministar im je naredio da naprave raspored po kojem će već od danas najiskusniji i najbolji lekari odlaziti u opšte

bolnice po unutrašnjosti, da tamo budu dva do tri dana i utvrde kako se građani leče i da li se poštuju procedure

koje obezbeđuju bezbedan i efikasan zdravstveni tretman. Lončar im je poručio da je smrt osmogodišnjeg dečaka

iz Loznice „kap koja je prelila čašu i da tako više ne može”.

„Ne mogu više da slušam priče kako je sve u redu, kako je sve

super, samo je potrebno da što više putujemo, da bude što više

tendera, više opreme. Koja je oprema falila da se ovo ne desi, šta to

nije nabavljeno”, upitao je juče Lončar, uz zahtev da mu preko

direktora kliničkih centara već do srede stignu prvi izveštaji o

stanju koje su lekari poslati u inspekciju zatekli.

Da ironija bude veća, ministar zdravlja je pre mesec dana posetio

Opštu bolnicu u Loznici i tom prilikom tražio da lekari drže

zajedničke konzilijume, da se ne svađaju i da prevaziđu privatne

netrpeljivosti, kao i da se poboljša komunikacija sa pacijentima.

Na jučerašnjem sastanku ministar je direktorima klinika poručio: „Idite sada na surčinski aerodrom i tamo ćete

zateći najviše lekara”, aludirajući kako je ovo doba godine udarno za putovanja na medicinske kongrese u

inostranstvo, a da u bolnicama jedva da ostane pokoji doktor.

Poslednji tragični slučaj u Loznici samo je jedan u nizu primera pogrešnih lečenja pacijenata u zdravstvenim

ustanovama u unutrašnjosti, a koji se onda završe tragično u Beogradu.

Već godinama svakog petka iz unutrašnjosti put beogradskih klinika kreću karavani pacijenata. Dežurni lekari

petkom po podne i vikendom u Univerzitetskoj dečjoj klinici ili Institutu za majku i dete već znaju kako ih

tegobna dežurstva čekaju. Znaju da im kolege iz unutrašnjosti petkom ciljano šalju najteže slučajeve, da se ne bi

sami tokom vikenda suočili sa mogućim komplikacijama.

Da je krajnje dramatična situacija čak i u pedijatriji, ključnoj oblasti u zdravstvenom sistemu, prošle nedelje je

upozorio dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije. Obelodanio je da u 31 domu zdravlja

radi samo po jedan pedijatar, a neki uopšte i nemaju tog specijalistu! Dr Panić, inače anesteziolog po struci,

upozorio je da lekarima u unutrašnjosti nedostaje mnogo toga, a kao primer je naveo kraljevačku bolnicu u kojoj

radi, gde nema jednog važnog medikamenta koji omogućava bezbednu anesteziju.

Da je lekarima u unutrašnjosti potrebna pomoć kolega iz glavnog grada ili većih medicinskih centara – shvatili su

pojedini uticajni lekari i pre jučerašnje naredbe ministra zdravlja. Akademik prof. dr Zoran Krivokapić, naš

poznati hirurg koloproktolog, u tačno 50 opštih bolnica u Srbiji – od Surdulice i Vranja do Subotice i Sombora –

demonstrirao je kako se operišu i najsloženiji slučajevi raka debelog creva.

– Kada smo 1997. osnovali Udruženje koloproktologa Srbije sa idejom da unapredimo ove operacije, shvatili smo

da moramo da odlazimo u male gradove po Srbiji i operišemo „na licu mesta”. To je mala žrtva, a velika dobit:

zahvaljujući tome, danas su hirurzi u mnogim centrima odlično obučeni da operišu rak debelog creva. Ipak i dalje

četvrtkom i petkom na našu kliniku i u ambulantu stiže veliki broj nenajavljenih, najtežih bolesnika iz

unutrašnjosti. Ne znam šta je razlog tome, ali to svakako nije dobro – kaže dr Krivokapić, načelnik odeljenja na

Prvoj hirurškoj klinici KCS u Beogradu.

Prof. dr Miljko Ristić, kardiohirurg i nekadašnji direktor KCS, koji je pre dve godine ustalasao javnost izjavom u

intervju „Politici” da nema dobrog lečenja bez jake veze, kao i da postoji jedva desetak kardiologa na koje on

može stručno da se osloni, takođe je jedan od retkih hirurga koji je shvatio da kvalitetna medicina ne sme da bude

privilegija Beograda. Sa svojim timom je u prethodne dve godine uspeo da na noge postavi samostalan rad

kardiohirurga u Nišu, a sada intenzivno obučavaju i užičke hirurge.

– Znanje i iskustvo hirurga mora da se širi i u tome moramo da budemo uporni, hirurga iz Beograda ne sme da

mrzi da putuje u Niš i da tamo operiše. Ako to mogu da radim ja u mojim godinama, mogu i mlađi. Loši lekari u

unutrašnjosti, ali i u Beogradu, deo su stare priče zbog koje su me napali posle intervjua u „Politici”, ali

ponavljam: opao je kvalitet studiranja na medicinskim fakultetima, kao i kvalitet obuka i specijalizacija – izjavio

je juče za naš list dr Miljko Ristić.

Odsustvo dok se „ne slegne prašina”

Komisija za unutrašnji stručni nadzor u lozničkoj bolnici, koju čine zaposleni te zdravstvene ustanove, već je

utvrdila niz ozbiljnih propusta u vođenju dokumentacije. Međutim, osmogodišnji dečak nije preminuo zbog

grešaka u evidentiranju u zdravstvenom kartonu, već zbog ozbiljnih propusta u lečenju.

Ministar Lončar je najavio kako će u pomenutom slučaju Sud časti Lekarske komore Srbije razmatrati sve

okolnosti i doneti odluku o oduzimanju lekarske licence onima za koje se utvrdi da su krivi. Međutim, Sud časti

nije nikakav „preki sud”: licenca se lekaru može oduzeti trajno ili privremeno tek nakon pravosnažne presude. Do

tada, po zakonu niko ne može tavom lekaru ukinuti ustavno pravo na rad. Najčešće se „preki sudija” pojavi u vidu

direktora zdravstvene ustanove, koji lekaru za koga se sumnja da je napravio grešku savetuje da uzme bolovanje,

godišnji odmor i da se jedno vreme ne pojavljuje u javnosti (naročito u manjim gradovima) dok se „ne slegne

prašina”.

Ministarstvo finansija: Novi pravilnik o obračunu

PDV može da se menja, ako su predlozi dobri

Novi pravilnik za obračun PDV-a, koji će sledeće godine početi da se primenjuje, privredu i knjigovođe mogao bi

da košta ukupno između 100 i 200 miliona evra. Knjigovođe upozoravaju da je nova mera Ministarstva finansija

"čista birokratija, bez velike svrhe i koristi", dok iz Ministarstva kažu da je moguća i promena pravilnika, ukoliko

se pokaže da neki predlog ne doprinosi smanjenju sive ekonomije.

Ovakva evidencije ovog poreza, čija primena

počinje od 1. janura sledeće godine, od knjigovođa

zahteva da zajedno sa poreskom prijavom PDV -a

svaki put dostavljaju znatno obimniju evidenciju u

odnosu na dosadašnju, kao i novi obrazac sa 13

tabela i 155 stavki. Knjigovođe će morati detaljano

da opisuju svaki prodati artikl, što uključuje naziv,

vrstu, model ili tip proizvoda.

Knjigovođe će poskupeti usluge

- Ministartsvo finansija je imalo dobru nameru sa

ovom novinom kako bi smanjili sivu ekonomiju i

bolju naplatu PDV. Ali, ovako se ništa ne postiže.

Unosićemo paralelno duple podatke, koji su već bili evidentirani u poslovnoj dokumentaciji i dostupni su poreskoj

kontroli. Ubuduće ćemo uz svaku PDV prijavu morati da popunjavamo i prateću tabelu sa 155 stavki. Poprilično

besmislen posao, a u praksi ćemo videti kako će to knjigovođe raditi - objašnjava Predrag Petrović iz Saveza

računovođa i revozora Srbije.

On kao primer navodi da se može očekivati da knjigovođe prilikom unosa toliko podataka nešto i otaljaju, ne

urade dobro, pa će na kraju privreda imati troškove zbog toga

Prema mišljenju stručne javnosti ceo posao može koštati i privredu, ali i knjigovođe oko 100 do 200 miliona evra,

jer će morati da se nabavljaju specijalni softveri za unos ovih podataka. Knjigovođe će u tom slučaju

najverovatnije povećati cenu svojih usluga.

Ministarstvo: Pravilnik je podložan promeni

U Ministarstvu finansija za “Blic” kažu da se trenutno razmatraju predlozi koje se odnose na Pravilnik.

- U kratkom vremenskom periodu odlučićemo koji će se predlozi prihvatiti, ukoliko ne odstupaju od osnovnog

cilja Pravilnika. Predlozi koji ne doprinose uspostavljanju adekvatnih mehanizama države u borbi protiv sive

ekonomije, kao jednog od osnovnih ciljeva Vlade, ne mogu biti prihvaćeni - najavljuju iz Ministarstva finansija.

U Ministarstvu napominju da su, "imajući u vidu da novine u poreskim propisima dovode do reakcija stručne

javnosti", pravilnik doneli tri meseca pre početka njegove primene. Napominju i da će se pregled obračuna PDV

podnositi tek uz poresku prijavu za prvi poreski period 2017. godine. To znači - do 15. februara, za obveznike

PDV za koje je poreski period kalendarski mesec do 15. februara, odnosno do 15. aprila za obveznike PDV za

koje je poreski period kalendarsko tromesečje.

U Ministarstvu dodaju da je nova evidencija PDV "supštinski predstavlja raščlanjavanje podataka za koje i sada

postoji obaveza vođenja evidencije".

- Formalizovanje obrasca pregleda obračuna PDV, za koji i trenutno postoji obaveza sačinjavanja, predstavlja

potrebu da se i taj dokument unificira na nivou svih obveznika PDV, s obzirom na to da će se elektronskim putem

podnositi uz poresku prijavu PDV. Podaci koji se unose u ovaj obrazac predstavljaju podatke obezbeđene u

evidenciji o PDV - kažu u MInistarstvu finansija i dodaju da će se na ovaj način unaprediti kontrola, efikasnost,

kao i naplata poreza.

Ređa kontrola redovnih platiša

Pozitivni efekti ovog pravilnika odraziće se i na one obveznike PDV koji poštuju propise i koji svojim

poslovanjem ne ugrožavaju poreske prihode.

- Oni će biti adekvatno svrstani u grupu onih koji će ređe biti predmet kontrole i kod kojih će se kontrola

završavati u kraćem vremenskom roku - tvrde u Ministarstvu finansija.

IMATE KREDIT? Pregovarajte s bankom da vam da

bolje uslove, a OVO su magične reči

Sve više građana koji imaju stambene kredite uspeva da u svojoj banci izboksuje nižu kamatu na ostatak duga.

Koliko takav dil može biti značajan, pokazuje podatak da ako vam banka spusti kamatu za jedan odsto na kredit

od 50.000 evra, od ušteđenog novca možete kupiti novi automobil.

Cenkanje sa bankama, naravno, važi i za sve druge kredite, gotovinske i refinansirajuće, koji su teški više hiljada

evra.

U svakom slučaju, savet stručnjaka je da budete uporni i da insistirate da vam vaša banka kod koje ste uzeli kredit

da povoljnije uslove.

Tako je postupio i Beograđanin I. Milovanović koji je pre pet godina uzeo pozajmicu od 50.000 evra za stan, sa

rokom otplate od 25 godina i godišnjom kamatnom stopom od 4,8 odsto.

- Kako su kamate dramatično pale, otišao sam letos kod

svog bankara da vidim da li je moguće da dobijem

povoljniju ponudu za ostatak duga. Nakon nekoliko

nedelja pregovaranja, pristali su da mi spuste kamatu za

0,8 odsto - priča Milovanović.

Prema savetu upućenih, "magična reč" koju treba da

izgovorite i koja će vam olakšati pregovore sa bankarima

je da tražite potvrdu o ostatku duga.

Nemojte odustajati, budite uporni. I raspitajte se u drugim

bankama kakvi su uslovi da kod njih refinansirate svoj

stambeni kredit. I kada to kažete u banci u kojoj imate

kredit, dobro će razmisliti da li im se isplati da izgube

klijenta Dušan Uzelac, urednik sajta "Kamatica"

- Za to su bankarima bukvalno potrebna tri klika da bi

izvukli podatke. Ali, oni vam uglavnom kažu da dođete za

sedam dana jer računaju da ćete se možda predomisliti.

Nemojte odustajati, budite uporni. I raspitajte se u drugim bankama kakvi su uslovi da kod njih refinansirate svoj

stambeni kredit. I kada to kažete u banci u kojoj imate kredit, dobro će razmisliti da li im se isplati da izgube

klijenta - objašnjava urednik sajta "Kamatica" Dušan Uzelac.

Zanimljiva je računica po kojoj se za smanjenje kamate od jedan odsto može uštedeti dosta novca. Primera radi, za

stambeni kredit od 50.000 evra na 300 meseci i kamatnom stopom od četiri odsto, otplata pri kojoj se računa samo

plaćanje kamate, za ceo period, iznosi 29.175 evra. U slučaju da se korisniku kredita umesto četiri, odobri kamata

od tri odsto, otplaćivaće, takođe samo na ime kamate, 21.131 evro. To je razlika od 8.044 evra, pa ispada da za

jedan procentni poen koji ste uštedeli možete kupiti novi automobil.

Bankari, inače, nerado pričaju o ovom trendu koji je poslednjih meseci uzeo maha. Tako da juče nijedna banka

koju smo kontaktirali nije htela zvanično za "Blic" da daje izjave na ovu temu.

Vakcinacija PROTIV GRIPA kreće od sledeće nedelje

Sledeće nedelje počinje vakcinacija protiv gripa u svim domovima zdravlja u Srbiji. Ove godine kupljeno je 5.000

doza više nego prošle, koje su namenjene najugroženijoj kategoriji stanovništva.

Država je za zaštitu od gripa kupila 248.256 doza vakcina, proizvođača “Sanofi Pastera”. Ove godine Institut

“Torlak” imaće ulogu dobavljača i distributera, jer su oni zaduženi da cepiva isporuče svim zdravstvenim

ustanovama.

- Dobili smo sertifikat ispravnosti od Agencija za lekove. Krećemo u distribuciju vakcina i do kraja nedelje ona će

biti u svim ustanovama u Srbiji, kako bi vakcinacija što pre počela - kaže za “Blic” Vera Stoiljković, direktorka

Instituta “Torlak”.

Besplatnu vakcinu i ove godine dobiće sve osobe koje žive u centrima za negu starijih lica i osobe koje ih neguju,

zdravstveni radnici koji su u stalnom kontaktu sa bolesnicima, svi stariji od 65 godina, plućni, srčani, bubrežni i

endokrinološki hronični bolesnici.

Vakcinacija protiv gripa veoma je važna, pogotovu za hronične bolesnike. Njena efikasnost je preko 80 odsto.

Takođe, epidemiolozi savetuju da ne postoji nijedan razlog zašto se trudnice ne bi vakcinisale. Vakcina se

preporučuje od 14. nedelje trudnoće, posebno onim trudnicama kojima će treći semestar biti u vreme očekivane

epidemije, a to je kod nas najčešće februar i mart.

Za grip je još rano, ali su oktobar i novembra meseci kada je pravo vreme da se primi vakcina, da bi se stvorio

imunitet. Pojava gripa, tek se očekuje krajem godine, a prema nekim prvim prognozama ne očekuje se da će grip

imati neke velike razmere.

POHVALE ZA VLADINE REFORME MMF dolazi

da nam kroji budžet za 2017!

Misija Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi Džejms Ruf boraviće u Beogradu od 20. oktobra do 1.

novembra, a tom prilikom skrojiće nam i budžet za narednu godinu.

- Misija dolazi povodom šeste revizije stendbaj aranžmana. Razmotrićemo fiskalne rezultate i zaključiti raspravu o

budžetu. Takođe, u planu su i praćenje napretka u programu reformi finansijskog sektora, ocena u strukturnim

reformama - naveo je Sebastijan Sosa, stalni predstavnik MMF-a za Srbiju.

Da MMF nema razloga da zateže po pitanju budžeta smatraju domaći analitičari.

- Pretpostavljam da će obe strane pokušati merama da održe postojeći trend smanjenja deficita, kojeg zapravo sada

i nema, te sada već i smanjenja javnog duga. To će biti konačni cilj - smatra ekonomista Ivan Nikolić.

RTS, ROJTERS

Roditelji pod stresom zbog novih tehnologija

Roditelji koji tragaju za neuhvatljivom ravnotežom između posla i privatnog života često doživljavaju pametne

telefone i tablete kao način da pobegnu iz kancelarije i provode više vremena kod kuće, ali ti uređaji mogu biti

ogromno ometanje i izvor stresa, sugeriše se u nedavnoj američkoj studiji.

Kada su istraživači tražili grupi roditelja da detaljno odgovori na pitanja o tome kako i kada koriste mobilnu

tehnologiju, otkrili su mnogo unutrašnjih konflikata zbog načina kako ti uređaji menjaju živote ispitanika, prenosi

Rojters.

„Svaki put kada se uvede nova tehnologija, to malo remeti stvari – u mnogo čemu se to ne razlikuje od strahova

koji su se pojavili u porodicima i našoj kulturi uvođenjem TV-a ili fiksnog telefona“, ističe glavna autorka studije,

dr Dženi Radeski, istraživač Univerziteta u Mičigenu i pedijatar u dečjoj bolnici u En Arboru.

„Ono što se razlikuje je stopa usvajanja novih tehnologija u odnosu na neke starije: na primer, 'ajped' je za 80 dana

imao 50 miliona globalnih korisnika, u poređenju sa televizijom, kojoj je za to trebalo 14 godina – tako da imamo

manje vremena da se naviknemo na nove uređaje i usvojimo ih. To dovodi do stresa“, dodaje dr Radeski.

Kako pametni telefoni i tableti zamagljuju granice između posla, boravka kod kuće i društvenog života, roditelji se

bore da sve to izbalansiraju i to može biti uzrok unutrašnje tenzije, konflikata i negativne interakcije sa decom, dr

Radeski i njeni koautori skreću pažnju na to u studiji objavljenoj u časopisu Journal of Developmental and

Behavioral Pediatrics.

Strah urokuje stres

Istraživači su sproveli detaljne razgovore sa 35 staratelja, uključujući i majke, očeve i bake.

S jedne strane, mnogi učesnici su za pametne uređaje rekli da im omogućavaju da provedu više sati kod kuće sa

decom. Ali, s druge strane, roditelji osećaju pritisak da ostanu stalno onlajn, odgovaraju na poslovne mejlove, čak

i za vreme igranja sa decom – kako bi izbegli rizik da ih na poslu ne dožive kao „loše zaposlene“.

„Osećam strah da ne počnu da me smatraju nevažnim u karijeri“, rekao je jedan otac u tom istraživanju.

Svi hoće raskid sa "švajcarcem"

Građani zaduženi u švajcarskim francima odustaju od konverzije zajmova u evre, i uzdaju se u sudsku pravdu.

Putem prvog Srbina koji je pobedio banku kreće 18.500 preostalih dužnika

OČEKUJE se, posle prve presude suda u Novom Sadu u korist građanina zaduženog u švajcarskim francima, da

krene lavina zahteva za raskid ugovora 18.500 ostalih dužnika u ovoj valuti, koji se godinama bore da otplate

uzete stambene zajmove. Veliki broj građana nam se javio nakon objave o presudi u Novom Sadu. Već formiramo

grupe od po deset korisnika kredita jedne banke koji će zajedno podneti tužbu radi deobe troškova na deset delova.

To znači da odustajemo od zahteva za konverziju ovih kredita u evro po paritetu na dan isplate, tražimo dinarsku

restituciju za sve, odnosno raskid ugovora i vraćanje novca u domaćoj valuti kako banci, tako i klijentu.

Ovo ističe Dejan Gavrilović, iz udruženja "Efektiva", koje okuplja građane sa stambenim kreditima u francima i

koje se bori da iznađe najbolje rešenje za dužnike.

- Novosadski slučaj nije jedini koji je procesuiran, ima ih još i očekujemo da i oni budu dobijeni na sudu - kaže

Miroslav Rnjaković, advokat iz Beograda koji je zastupao građanina iz Novog Sada i dobio sudski spor sa jednom

stranom bankom. - Da nisam očekivao pozitivan ishod, ne bih ulazio u ceo postupak, koji je trajao ukupno dve

godine. Dobili smo izvršnu presudu, na koju banka nema pravo žalbe. Ona može da zahteva vanredni pravni lek,

kao što je revizija, ali to ne odlaže izvršenje presude.

Tužba je podneta pre dve godine, prvostepeni postupak je trajao godinu i po dana, a drugi deo oko šest meseci.

Njom se tražio raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, usled jačanja franka u odnosu na dinar i evro, zbog

čega je došlo do povećavanja mesečne rate za 2,5 puta, uvećanje mesečne glavnice posmatrano u evrima, gde

klijent duguje više nego što je podigao. U konkretnom sporu koji se vodio u Novom Sadu, dužnik je uzeo zajam

od sedam miliona dinara pre osam godina, otplatio je 6,5 miliona dinara, a banka mu je potraživala još 13 miliona

dinara. Sada, ovaj građanin banci treba da plati samo tri miliona dinara i da ostane u svom stanu.

- Za poremećaje koji su nastali tokom otplate nisu krivi ni banka, niti klijent - ističe Rnjaković. - Ugovor je

raskinut, jer je došlo do neravnoteže u odnosu valuta, odnosno švajcarski franak je ojačao za 130 odsto u odnosu

na dinar. To je dovelo do drastičnog rasta mesečnih obaveza dužnika.

Kako ističe Gavrilović, ima još nekoliko desetina ovakvih sporova koji čekaju svoj epilog. Ovo je tek prva

presuda koja svim tim sporovima sada daje vetar u leđa.

SUDSKI TROŠKOVI

SVAKO suđenje, podrazumeva sudske troškove. Tako je sudska taksa oko 100.000 dinara, kao i taksa na presudu.

Trošak veštaka je 15.000 dinara. U ovom novosadskom slučaju oko 250.000 dinara banka mora da nadoknadi

klijentu na ime troškova postupka. Ko izgubi spor on plaća troškove.

Veliki broj građana nam se javio nakon objave o presudi. Već formiramo grupe od po deset korisnika kredita

jedne banke koji će zajedno podneti tužbu radi deobe troškova na 10 delova.

OBRATITE PAŽNJU: Na ovome banke gube rat s

građanima

Jednostrano povećanje kamata, muljanje na kursnim razlikama, nezakonite provizije i naknade za obradu kredita

tipični su slučajevi pljačke klijenata

Sitna slova i različite zamke u ugovoru kojima banke pribegavaju na štetu klijenata kad im odobravaju kredite, na

sudu polako padaju u vodu.

Nezakonitosti koje banke primenjuju počele su da im se obijaju

o glavu pošto su korisnici kredita odlučili da presaviju tabak i

obrate se za pomoć sudu. Zbog samovoljnog povećanja kamata

na odobrene kredite banke su pravosnažno izgubile veliki broj

sporova, a doneta je i prva pravosnažna presuda zbog promene

kursa švajcarskog franka u odnosu na dinar i evro na štetu

korisnika kredita, o čemu je Kurir već pisao.

- Preko našeg udruženja podneto je 1.500 tužbi protiv banaka

po različitim osnovama. Imamo veliki broj pravosnažnih

presuda zbog nezakonitog povećanja kamata od strane banaka,

kao i veliki broj prvostepenih zbog nezakonite naplate provizija

na odobravanje kredita, isplate kredita po nižem, a naplata po

višem kursu i nezakonite naplate godišnje naknade za praćenje kredita. Svi građani koji imaju neku od tih

nepravilnosti, ako žele da tuže, mogu da nam se obrate - kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata

Efektiva, koje trenutno priprema grupnu tužbu za raskid ugovora protiv jedne banke zbog uvećanog kursa.

Najveći broj već podignutih tužbi građana odnosi se na zajmove odobrene do decembra 2011, kad je donet Zakon

o zaštiti korisnika finansijskih usluga, ali mnoge banke i sada klijentima nameću uslove koje su sudovi već

proglasili nezakonitim.

Primer 1

BANKA SAMOVOLJNO DIŽE MARŽU Banka samovoljno, bez saglasnosti korisnika kredita, poveća visinu ugovorene marže. Na primer, umesto

ugovorenih četiri odsto, banka poveća kamatnu stopu na šest odsto, što je sud proglasio nezakonitim. Po ovom

osnovu doneto je više pravosnažnih presuda u korist klijenata.

Primer 2

ZELENAŠENJE NA ŠVAJCARSKOJ VALUTI Zbog promenjenih okolnosti u kreditu u švajcarskim francima, odnosno zbog drastičnog rasta kursa franaka u

odnosu na dinar i na evro, sud je zaključio da je to bilo na štetu korisnika kredita i doneta je pravosnažna presuda

o raskidu ugovora. Na primer, klijent je podigao kredit od sedam miliona dinara, otplatio šest i po miliona, a zbog

drastičnih promena kursa švajcarca, banci je po planu otplate dugovao još 13,5 miliona dinara. Presuđeno je da

klijent vrati banci sumu koju je dobio sa zateznom kamatom, a banka će mu vratiti sav novac koji je otplatio

zajedno sa zateznom kamatom.

Primer 3

ISPLATA PO NIŽEM, NAPLATA PO VIŠEM KURSU Kad banka klijentu isplaćuje kredit po nižem (kupovnom) ili srednjem kursu, a naplaćuje ga po višem (prodajnom)

kursu, po mišljenju suda, narušava se ekvivalencija uzajamnih davanja definisanih članom 15 Zakona o

obligacionim odnosima. Na ovaj način, banka se bogati na štetu klijenta koristeći prodajni kurs po svom

nahođenju.

Primer 4

DRANJE NA OBRADI KREDITA

Umesto fiksnih troškova obrade kredita, koji bi svakog klijenta trebalo da koštaju isto bez obzira na iznos zajma,

pojedine banke proviziju za obradu kredita naplaćuju u određenom procentu od sume uzete pozajmice. Na primer,

ako banka naplaćuje proviziju na obradu kredita jedan odsto, klijent koji podigne kredit od 10.000 evra platiće

proviziju 100 evra, dok će drugog koji uzme kredit od 1.000 evra provizija koštati svega 10 evra. Sud je zaključio

da troškovi obrade kredita ne zavise od njegove visine i osporio naplatu provizije na ovaj način.

Primer 5

NAPLATA NAKNADE ZA PRAĆENJE KREDITA

Pojedine banke klijentima su naplaćivale godišnju naknadu za praćenje kredita, iako je to nezakonito. U jednom

slučaju banka je klijentu naplaćivala naknadu od 0,15 odsto godišnje od ostatka duga. Kad je posle četiri godine to

primetio, klijent je podneo prigovor i banka mu je vratila novac.

Premijer: Dve milijarde dinara za pet okruga juga

Srbije

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je večeras u Nišu da je dodatna podrška od dve milijarde dinara obezbeđena za

projekte u pet okruga juga Srbije.

"Ovde smo, mimo onoga što finansiramo kroz ministarstva, doneli dodatnu podršku od oko dve milijarde dinara,

što je oko 17 miliona evra", rekao je Vučić za Radio-televiziju Srbije.

On je nakon sastanka s načelnicima pet okruga, gradonačelnicima i predsednicima svih opština Nišavskog,

Topličkog, Pirotskog, Jablaničkog i Pčinjskog okruga, kao primer naveo da će grad Niš dobiti oko 300 miliona

dinara za uređenje fasada.

Vučić je naveo da su dodatna sredstva obezbeđena i za Vranje, Leskovac, Prokuplje i Prot najavivši ulaganja

Vlade u izgradnju raznih objekata - od sportskih do turističkih.

Po njegovim rečima, ulagaće se i u banje na tom području: Kuršumlijsku, Lukovsku, Prolom banju, Sirejinsku

banju, Bujanovačku banju.

"Gledali smo da rešimo i pitanje prerade voća i povrća, a razgovarali smo i o dovođenju investitora", rekao je

Vučić najavivši da će fabriku u Nišu otvoriti italijanska kompanija Leoni.

Vučić je naveo da se na putevima obavljaju značajni poslovi kakvih nije bilo "pedeset do šezdeset godina".

"Imamo još investitora koje ćemo ovde da dovedemo... donosimo angažman svih ministara, ali donosimo i novac",

rekao je on, dodavši da postoji i velika želja da se ponovo koriste kasarne koje su ranije zatvorene.

Po njegovim rečima, više će se ulagati u razvoj turističkih potencijala ovoga kraja.

Članovi Vlade su danas počeli boravak u Nišu gde ostaju do 19. oktobra.

PIO: Potvrde o studiranju do 25. oktobra

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) pozvao je danas studente viših škola i fakulteta koji

koriste porodične penzije da do 25. oktobra dostave filijalama Fonda potvrde o upisu nove školske godine.

Kako se navodi u saopštenju, studenti potvrde mogu doneti

lično ili poslati poštom, a u formular treba da upišu matični broj

roditelja po kome se koristi penzija.

"Ukoliko potvrda ne bude dostavljena ne vreme, isplata će biti

privremeno obustavljena, sve dok studenti ne dokažu da su

upisali godinu", stoji u saopštenju.

Pravo na porodičnu penziju imaju studenti do diplomiranja, a najkasnije do navršene 26. godine života, bez obzira

da li se finansiraju iz budžeta ili su samofinansirajući studenti, kao i apsolventi kojima je taj status utvrđen u

godini za koju dostavljaju školsku potvrdu.

Do kraja godine veće plate i penzije

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru do kraja godine.

Vučić je na konferneciji za novinare u Nišu, posle sastanka sa načelnicima pet okruga, gradonačelnicima i

predsednicima opština tih okruga, rekao da će biti povećane plate za lekare, radnike u socijalnim i zdravstvenim

ustanovama, u vojsci i u policiji.

“To ćemo da uradimo pre kraja godine i penzionere ćemo da obradujemo”, rekao je Vučić.

On je kazao da će najsiromašniji deo stanovništva moća da računa na bolji životni standard i „nešto punije

džepove“.

Omerović: Problemi Roma veoma izraženi

Problemi Roma su i danas, pored brojnih aktivnosti, veoma izraženi, izjavio je predsednik skupštinskog Odbora za

ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović dodajući da su Romi ekonomski i socijalno i

dalje najugroženija etnička zajednica u Srbiji.

- Svesni smo da je ovde reč o širem, kompleksnom,

društvenom pitanju koje ne zavisi isključivo od

spremnosti ili sposobnosti države, već je reč o odnosu

društva i pojedinca prema različitosti i multikulturalnosti

- rekao je Omerović na javnom slušanju na temu

''Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u

Republici Srbiji za period 2016 - 2025. godine -

Sprovođenje i prioritetne mere za period 2017-18''.

Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne

manjine Vitomir Mihajlović rekao je da su činjenica da

generacijsko siromaštvo, visoka stopa nezaposlenosti,

niska stopa obrazovanja i alermantno stanje u

zdravstvenoj zaštiti Roma, problem koji su učinili da u ovom delu Evrope romska zajednica bude vidljiv problem.

- Potrebno je da se na regionalnom nivou unapredi društveni položaj Roma - rekao je Mihajlović.

Programski menadžer Delegacije EU Mirjana Maksimović rekla je da je Strategija za EU od izuzetne važnosti.

Navodeći da EU prati položaj i unapređenje položaja Roma pod kapom poglavlja 23 u pregovorima sa Srbijom,

ona je istakla da u tom poglavlju inkluzija Roma ima veoma važno mesto.