objavljivanje podataka i informacija 31. decembar …

Vojvođanska banka a.d. Novi Sad

OBJAVLJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA

31. decembar 2020. godine

Novi Sad, mart 2021. godine


Objavljivanje podataka i informacija 3

SADRŽAJ:

1. UVOD .................................................................................................................................................. 4

2. STRATEGIJA UPRAVLJANJA RIZICIMA ......................................................................................... 5

2.1 POLITIKA UPRAVLJANJA KREDITNIM RIZIKOM ..................................................................................... 6 2.2 UPRAVLJANJE RIZIKOM LIKVIDNOSTI................................................................................................. 7 2.3 POLITIKA UPRAVLJANJA OPERATIVNIM RIZIKOM ................................................................................. 9 2.4 POLITIKA UPRAVLJANJA RIZIKOM ZEMLJE ........................................................................................ 10 2.5 POLITIKA UPRAVLJANJA TRŽIŠNIM RIZICIMA .................................................................................... 11 2.6 POLITIKA UPRAVLJANJA RIZIKOM EKSTERNALIZACIJE ....................................................................... 13 2.7 POLITIKA UPRAVLJANJA RIZIKOM KAMATNE STOPE .......................................................................... 14 2.8 POLITIKA KONTROLE USKLAĐENOSTI .............................................................................................. 14 2.9 POLITIKA BEZBEDNOSTI BANKE ...................................................................................................... 15 2.10 NAČIN ORGANIZOVANJA UPRAVLJANJA RIZICIMA .......................................................................... 17

3. KAPITAL ........................................................................................................................................... 20

4. ZAŠTITNI SLOJEVI KAPITALA ....................................................................................................... 30

5. POKAZATELJ LEVERIDŽA ............................................................................................................. 32

6. ADEKVATNOST KAPITALA ............................................................................................................ 33

7. PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA ...................................................... 34

8. IZLOŽENOST BANKE RIZICIMA I PRISTUPI ZA MERENJE ODNOSNO PROCENU RIZIKA .... 35

8.1 KREDITNI RIZIK ................................................................................................................................. 35 8.2 RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE ...................................................................................................... 50 8.3 RIZIK PRILAGOĐAVANJA KREDITNE IZLOŽENOSTI (CVA RIZIK) .............................................................. 51 8.4 KAMATNI RIZIK .................................................................................................................................. 52 8.5 IZLOŽENOST BANKE PO OSNOVU VLASNIČKIH ULAGANJA U BANKARSKOJ KNJIZI ..................................... 53

9. PODACI VEZANO ZA BANKARSKU GRUPU I ODNOS IZMEĐU MATIČNOG DRUŠTVA I PODREĐENIH DRUŠTAVA .................................................................................................................... 54



1. UVOD Na osnovu člana 51a. Zakona o bankama, te člana 24. Odluke o objavljivanju podataka i informacija banke (u daljem tekstu: Odluka), Vojvođanska banka ad Novi Sad, Trg slobode 5, 21000 Novi Sad objavljuje sledeće podatke i informacije, na dan 31. decembar 2020. godine vezano za:

Strategiju upravljanja rizicima;

Strategiju procene interne adekvatnosti kapitala;

Politiku upravljanja kreditnim rizicima;

Politiku upravljanja aktivom i pasivom;

Politiku upravljanja rizikom likvidnosti;

Politiku upravljanja rizikom ulaganja;

Politiku upravljanja operativnim rizikom;

Politiku upravljanja rizikom zemlje;

Politiku upravljanja tržišnim rizicima;

Politiku upravljanja rizikom eksternalizacije;

Politiku upravljanja rizikom kamatne stope u bankarskoj knjizi;

Politiku druge ugovorne strane

Politiku usklađenosti poslovanja

Politika bezbednosti Banke

Način organizovanja upravljanja rizicima;

Tehnike ublažavanja rizika i načine obezbeđivanja i praćenja efikasnosti ublažavanja rizika;

Kapital Banke;

Kapitalne zahteve i adekvatnost kapitala Banke;

Zaštitne slojeve kapitala;

Proces interne procene adekvatnosti kapitala Banke;

Izloženost Banke rizicima i pristupe za merenje, odnosno procenu rizika;

Izloženost Banke po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi;

Pokazatelj leveridža;

Bankarsku grupu i odnos između matičnog društva i podređenih društava. Shodno članu 22. Odluke, Banka kao najviše matično društvo informacije i podatke koji se odnose na kapital, kapitalne zahteve i adekvatnost kapitala, zaštitne slojeve kapitala i pokazatelj leveridža objavljuje i na pojedinačnom i na konsolidovanom nivou. Banka ne primenjuje pristup internih modela za izračunavanje kapitalnih zahteva za tržišne rizike te shodno tome ne objavljuje podatke u vezi sa pristupima za merenje, odnosno procenu tržišnih rizika. Banka ne primenjuje napredni pristup za izračunavanje kapitalnog zahteva za operativni rizik te shodno tome ne objavljuje podatke koje se odnose na izloženost ovim rizicima i pristupe za merenje, odnosno procenu rizika.



Ovaj dokument se objavljuje na zvaničnoj Internet prezentaciji Banke www.voban.rs. Podaci i informacije koji nisu objavljeni a propisani su Odlukom, objavljeni su u okviru Izveštaja nezavisnog revizora koji se u skladu sa tačkom 61. Zakona o bankama objavljuje na Internet prezentaciji Banke: https://www.voban.rs/finansijski-izvestaji

2. STRATEGIJA UPRAVLJANJA RIZICIMA Strategijom upravljanja rizicima Banka definiše strateški pristup rizicima, određuje sistem upravljanja rizicima, definiše rizike kojima je izložena, principe za upravljanje njima, iskazuje sklonost ka rizicima, itd. Strategija upravljanja rizicima bi trebalo u kontinuitetu da obezbedi usklađenost profila rizika Banke sa njenom sklonošću ka rizicima, kao i dalji razvoj upravljanja rizicima ka povećanju senzitivnosti na rizike u budućnosti. U upravljanju rizikom Banka se oslanja na kvalitet i iskustvo svojih zaposlenih, organizaciono odvajanje zadataka i korišćenje sofisticiranih analitičkih sredstava i tehnologija. Pravila koja su određena Strategijom obavezujuća su za sve zaposlene u Banci i moraju se poštovati u svim procesima i aktivnostima Banke.

Upravljanje rizikom u Banci obuhvata sledeće oblasti: utvrđivanje odgovarajućih principa, internih pravila, procedura i ograničenja u upravljanju rizikom, postupke u skladu sa principima upravljanja rizikom, blagovremeno efektivno izveštavanje, proaktivno identifikovanje rizika, monitoring tih rizika, upravljanje rizicima, dodela potrebnih resursa, znanje, procesi upravljanja i kontrole, stvaranje i držanje adekvatnih rezervi povezanih sa preuzetim rizicima, prihvatanje samo onih rizika koji se mogu prihvatiti, usaglašenost sa spoljnim i internim zahtevima u pogledu kapitala, poštovanje zakonskih i regulatornih zahteva.

Principi utvrđeni ovom strategijom detaljno su opisani u internoj regulativi. Upravljanje rizikom obuhvata sledeće kategorije rizika:

Kreditni rizik

Rizik zemlje

Rizik koncentracije

Rezidualni rizik

Rizik ulaganja

Rizik druge ugovorne strane i rizik izmirenja

Rizik smanjenja vrednosti potraživanja

Rizik prilagođavanja kreditne izloženosti ( CVA rizik)

Tržišni rizici

Devizni rizik

Rizik kamatne stope

Operativni rizik

Rizik informacionog sistema

Rizik eksternalizacije

Rizik inovacije (Rizik koje se odnosi na nove proizvode i usluge)

Rizik likvidnosti

Upravljanje lošom aktivom

http://www.voban.rs/

https://www.voban.rs/finansijski-izvestaji



Rizik usklađenosti poslovanja i bezbednosti

Ostali rizici (reputacioni rizik, strateški rizik, rizik modela,...)

Ovi rizici su detaljnije opisani u Strategijii procesa procene interne adekvatnosti kapitala, zatim Politikama i Procedurama koje se odnose na svaki konkretni rizik kao i na upravljanje lošom aktivom.

U slučaju promene relevantnih zakonskih ili regulatornih zahteva, značajnih promena u tržišnim uslovima sva dokumenta se ažuriraju.

2.1 Politika upravljanja kreditnim rizikom Politika upravljanja kreditnim rizikom detaljno definiše proces upravljanja kreditnim rizikom koji uključuje organizovanje procesa upravljanja kreditnim rizikom, identifikovanje i merenje, ublažavanje i monitoring. Politika takođe uključuje i proces upravljanja rizikom koncentracije i sistem interne kontrole procesa upravljanja kreditnim rizikom. Upravljanje rizicima i odluke o kreditiranju temelje se na Pravilnicima/Priručnicima za upravljanje rizicima i na Kreditnoj politici koja se usvaja jednom godišnje i kojom se:

definišu mogućnosti preuzimanja rizika od strane banke uzimajući u obzir poslovne mogućnosti u privredi,

definišu direktive za oprezan pristup rastu portfelja,

definiše procena rizika prema privrednim granama,

utvrđuje okvir saradnje između poslovnih i sektora rizika,

definiše poželjne segmente klijenata,

utvrđuju kratkoročni ciljevi usmereni ka poželjnoj strukturi portfelja i poslovni segment usmerava u procesu aktivne prodaje i,

definišu osnovni principi u procesima odobravanja i kontrole, limiti portfelja i sl.

Da bi upravljala kreditnim rizikom, Banka je utvrdila kreditni proces koji uključuje proces odobravanja izloženosti i proces upravljanja kreditnim rizikom. Proces odobravanja izloženosti čine sledeći koraci: iniciranje izloženosti, kreditna izloženost, segmentacija klijenata, ocenjivanje klijenta, procena kolaterala, odobravanje izloženosti i realizacija plasmana. Proces upravljanja kreditnim rizikom je proces od četiri faze: identifikovanje kreditnog rizika, merenje kreditnog rizika, proces ublažavanja i monitoring kreditnog rizika. Da bi se uspostavio efektivan i efikasan proces upravljanjem rizikom, Banka je definisala ključne odgovornosti u procesu upravljanja kreditnim rizikom Upravnog odbora, Izvršnog odbora, Odbora za reviziju, Kreditnog odbora, Monitoring Odbora i Odbora za naplatu nenaplativih kredita.



Radi upravljanja kreditnim rizikom banka identifikuje i meri rizik koncentracije koji je posledica izloženosti istom ili sličnom izvoru ili istom ili sličnom tipu rizika. Koncentracijski rizik je regulisan Kreditnom politikom koja uspostavlja sektorske limite na godišnjem nivou kao i Procedurom upravljanja rizikom koncentracije koja utvrđuje odgovornosti i kontrolne limite po ovom pitanju. Banka na mesečnom nivou izveštava nadležne odbore o stanju portfolija, o riziku koncentracije (pregled velikih izloženosti i izloženosti prema licima povezanim sa Bankom), kao i riziku ulaganja što je bliže definisano internim aktima banke. U okviru Portfolio izveštaja obuhvataju se podaci o iznosu portfolija, strukture prema poslovnim linijama, strukture prema nivoima 1,2 i 3 kontrola uspostavljenih limita, pokrivenost rezervama, sektorska podela portfolija i dr. U vezi sa upravljanjem kreditnim rizikom, Pravilnikom o oceni sredstava obezbeđenja se propisuju vrste, način pribavljanja, ugovaranja i realizacije sredstava obezbeđenja koje banka prihvata u svom poslovanju. Sredstva obezbeđenja koja banka prihvata u korigovanju obračuna aktive ponderisane rizikom kroz tehnike ublažavanja kreditnog rizika, definisana su u skladu sa relevantnim delom odluke NBS o adekvatnosti kapitala. U ovom kontekstu, ona su definisana kao instrumenti materijalne i nematerijalne kreditne zaštite koja koriguju rizikom ponderisanu aktivu Banke u skladu sa propisima. Instrumenti materijalne kreditne zaštite koje banka može da koristi za gore navedenu svrhu su:

gotovina i gotovinski ekvivalenti deponovani kod banke, dužničke hartije od vrednosti država ili centralnih banaka s raspoloživim kreditnim rejtingom agencije za kreditiranje izvoza kome odgovara nivo kreditnog kvaliteta 4 ili bolji u skladu sa važećim propisima;

zlato.

Instrumenti nematerijalne kreditne zaštite koje banka može da koristi u svrhu izračunavanja aktive ponderisane kreditnim rizikom su:

garancije;

drugi oblici jemstva;

kontragarancije, pod uslovima koji su propisani važećom regulativom.

2.2 Upravljanje rizikom likvidnosti Likvidnost se definiše kao sposobnost Banke da odgovori na dospele obaveze – na vreme i u punom iznosu. Rizik likvidnosti je mоgućnоst nаstаnkа nеgаtivnih еfеkаtа nа finаnsiјski rеzultаt i kаpitаl bаnkе uslеd nеspоsоbnоsti bаnkе dа ispunjаvа svоје dоspеlе оbаvеzе, i tо zbоg: – pоvlаčеnjа pоstојеćih izvоrа finаnsirаnjа, оdnоsnо nеmоgućnоsti pribаvlјаnjа nоvih izvоrа finаnsirаnjа (rizik likvidnоsti izvоrа finаnsirаnjа), – оtеžаnоg prеtvаrаnjа imоvinе u likvidnа srеdstvа zbоg pоrеmеćаја nа tržištu (tržišni rizik likvidnоsti). Upravljanje rizikom likvidnosti bitan je deo savesnog i sigurnog poslovanja Banke.



U skladu sa svojim ciljevima definisanim Strategijom za upravljanje rizicima, Banka je razvila adekvatan sistem za upravljanje rizikom likvidnosti kroz niz internih akata i sistem limita. Politika za upravljanje aktivom i pasivom Banke definiše osnovi okvir, principe i metrike upravljanja likvidnošću, sa ciljem da Banka u svakom trenutku uspešno zadovoljavala svoje potrebe za adekvatnim nivoom likvidnosti. Osnovni cilj upravljanja likvidnošću je smanjenje rizika likvidnosti na najmanju moguću meru putem planiranja priliva i odliva novčanih sredstava, praćenjem likvidnosti i donošenjem odgovarajućih mera za sprečavanje i otklanjanje uzroka nelikvidnosti, odnosno izbegavanje mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled nesposobnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze. Banka je uspostavila i održava odgovarajuće funkcije merenja, praćenja i kontrole likvidnosti, kao i izveštavanja koje se odnose na:

Profil dospeća novčanih tokova u okviru različitih scenarija uključujući i scenarija za aktivu i pasivu bez dospeća.

Nivo zalihe likvidne aktive koja je na raspolaganju Banci.

Sposobnost Banke da vrši prodaju aktive na tržištima (posebno pod nepovoljnim uslovima) i da uzajmljuje sredstva na tržištima.

Razvijen sistem limita;

Postupak stress testiranja;

Plana poslovanja u slučaju nepredviđenih događaja sa uticajem na likvidnost;

Uticaj poremećaja na tržištu na novčane tokove i na klijente.

Vrstu novih depozita koji se pribavljaju, kao i njihov izvor, rok dospeća i cenu

Na koncentraciju depozita u skladu sa utvrđenim limitima uz stalne napore na smanjenju koncentracije

Izveštavanje Grupe i ALCO u vezi sa likvidnošću i promeni nivoa likvidnosti Sklonost Banke ka ovom riziku je niska, a Banka teži da ga svede na minimum adekvatnim upravljanjem. Banka upravlja likvidnošću u svim značajnim valutama, na način koji osigurava stabilnost izvora finansiranja, a u skladu sa propisima NBS, kao i matične banke. Deviznom likvidnošću se upravlja na nivou OTP Grupe primenjujući koncept zajedničkog fonda likvidnosti. Osnovni principi upravljanja rizom likvidnosti su definisani Politikom upravljanja rizikom likvidnosti. Banka redovno prati ročnu usaglašenost svojih potraživanja i obaveza po određenenim vremenskim intervalima , odnosno gap likvidnosti, za koje je definisala limite. U cilju ublažavanja rizika likvidnosti, Banka je utvrdila interne limite za primarnu i operativnu likvidnost kao i set ranih pokazatelja upozorenja koji se prate na različitim vremenskim razmacima (dnevni, nedeljni, mesečni). Upravljanje likvidnošću podrazumeva neprekidni proces sagledavanja potreba likvidnosti u različitim scenarijima, kao i adekvatno planiranje likvidnosti u vanrednim i stresnim uslovima. Banka je dokumentom Plan oporavka kao i Planom finansiranja u slučaju nastupanja krize likvidnosti definisala ključne događaje i kriterijume za njihovo aktiviranje.



U svom nastojanju da rizik likvidnosti bude sagledan i kroz potencijalno nepovoljne događaje, Banka najmanje jednom polugodišnje vrši stresno testiranje rizika likvidnosti po scenarijima koji su definisani u Politici upravljanja rizikom likvidnosti. Scenarija služe za modeliranje uticaja neočekivanih odliva na likvidnost. Istovremeno, Banke je definisala i nekoliko scenarija analize koje služe u oceni osetljivosti pokazatelja likvidnosti na manje promene određenih faktora. Rezultati stresnog testiranja i scenario analize se razmatraju na sednicama ALCO.

U procesu rukovođenja i organizacije procesa upravljanja rizikom likvidnosti prevashodno učestvuju:

Upravni odbor Banke;

Izvršni odbor Banke;

Odbor za reviziju;

ALCO odbor;

Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom i middle office/Jedinica za upravljanje aktivom i pasivom;

Direkcija za tržišne i operativne rizike/ Jedinica za tržišne rizike;

Direkcija finansijskih tržišta i drugi relevantni organizacioni delovi

2.3 Politika upravljanja operativnim rizikom Operativni rizik (OR) je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled (nenamernih i namernih) propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih eksternih događaja. Operativni rizik takođe uključuje i pravni rizik. Pravni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu sudskih ili vansudskih postupaka u vezi s poslovanjem banke (obligacioni odnosi, radni odnosi i sl). Оperativni rizik uključuje i rizik neetičkog ponašanja (conduct risk). Rizik informacionog sistema - mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke, ostvarenje poslovnih rezultata, rad u skladu sa zakonom i reputaciju, zbog neadekvatnog upravljanja informacionim sistemom i drugim sistemskim slabostima koje negativno utiču na funkcionalnost sistema i bezbednost i/ili ugrožavaju kontinuitet poslovanja Banke. U domenu operativnih rizika, prate se i rizici koji nastaju poveravanjem aktivnosti trećim licima, kao i rizici koji nastaju uvođenjem novih proizvoda i rizici modela koji proističu iz greške modela. Prema Politici, cilj upravljanja operativnim rizikom je da se obezbedi da nivo izloženosti operativnom riziku bude u skladu sa Strategijom upravljanja rizicima i politikama Banke, odnosno minimiziranje gubitaka po osnovu operativnih rizika, uzevši u obzir i troškove i rashode minimiziranja. Upravljanje operativnim rizikom u potpunosti je integrisano u sistem upravljanja rizicima i informacioni sistem Banke. Sistem upravljanja operativnim rizicima pokriva sve aktivnosti



svojstvene Banci. Baza događaja operativnog rizika podržava kontrolu upravljanja operativnim rizicima i identifikaciju operativnog rizika na nivou Banke. Metodologija za upravljanje operativnim rizicima ima sledeće nivoe:

Strategija za opšti pristup upravljanju operativnim rizicima Banke, ciljevi, neophodna organizaciona struktura i profil rizika Banke;

Proces koji se sastoji od dnevnih aktivnosti i odluka vezanih za upravljanje operativnim rizicima u skladu sa odabranom strategijom;

Infrastruktura za identifikaciju sistema, podaci i drugi neophodni alati za proces upravljanja operativnim rizicima;

Okruženje koje je neophodno za uspešno upravljanje operativnim rizicima koji stvaraju obrazac ponašanja u vezi sa izloženošću operativnim rizicima i eksternim faktorima koji značajno utiču na potencijalne efekte realizacije operativnih rizika.

Kvartalne i godišnje izveštaje o izloženosti Banke operativnim rizicima usvajaju Odbor za upravljanje operativnim rizicima, Izvršni odbor, Odbor za praćenje poslovanja i Upravni odbor Banke. Sadržaj izveštaja je sledeći:

Detaljan kvartalni izveštaj o operativnim rizicima koji sadrži: o Izveštaj o nastalim događajima po osnovu operativnih rizika o Izveštaj o kretanju ključnih indikatora rizika o Izveštaj o stanju mera za savlađivanje operativnih rizika o Poređenje bruto gubitaka sa kapitalnim zahtevom o Izveštaj o risk toleranciji o Izveštaj o poverenim aktivnostima trećim licima sa navođenjem novih

poveravanja aktivnosti, kao i ocenom do sada poverenih aktivnosti od strane organizacionog dela koji je aktivnosti poverio

o Izveštaj o uvedenim novim proizvodima o Izveštaj o izloženosti Banke riziku modela (nakon sprovođenja analize) o Izveštaj o sprovodenom samo-ocenjivanju operativnih rizika (nakon

sprovođenja) o Izveštaj o sprovedenoj scenario-analizu (nakon sprovođenja) o Izveštaj o sprovedenoj BIA analizi i testiranju plana kontinuiteta poslovanja

(nakon sprovođenja) o Ostalo

2.4 Politika upravljanja rizikom zemlje Rizik zemlje je rizik koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena i predstavlja rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnosti Banke da naplati potraživanje od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica. Obuhvata sledeće rizike:



Političko-ekonomski rizik, pod kojim se podrazumeva mogućnost nastanka gubitka zbog sprečenosti Banke da naplati potraživanja usled ograničenja propisanih aktima državnih i drugih organa države porekla dužnika, kao i opštih i sistemskih prilika u toj državi;

Rizik transfera, pod kojim se podrazumeva mogućnost nastanka gubitka zbog sprečenosti Banke da naplati potraživanja iskazana u valuti koja nije zvanična valuta države porekla dužnika, zbog ograničenja plaćanja obaveza prema poveriocima iz drugih država u određenoj valuti koja su utvrđena aktima državnih i drugih država porekla.

Upravljanje rizikom zemlje porekla dužnika (rizik zemlje) u Banci zasniva se na principima upravljanja rizicima uopšte, a naročito na sledećim:

princip odgovornosti Izvršnog odbora Banke za primenu sveukupne poslovne strategije Banke iz koje proističe strategija upravljanja rizicima i rizikom zemlje;

princip prihvatanja definicije i kriterijuma koje propisuju zakonski i podzakonski propisi NBS;

princip upravljanja stavkama aktive i vanbilansa Banke sa aspekta porekla dužnika i održavanja izloženosti riziku zemlje na način kojim se ne ugrožavaju stabilnost poslovanja, stabilnost i usaglašenosti pokazatelja poslovanja Banke sa regulatornim limitima i limitima OTP Grupe po ovom i drugim rizicima kojima je Banka u svom poslovanju izložena;

princip primene pristupa i metodologije OTP Grupe za utvrđivanje limita, kao i idetifikovanje , merenje i praćenje ovog limita u skladu sa propisima NBS.

Banka u cilju limitiranja i praćenja izloženosti riziku zemlje koristi metodologije i iskustva OTP Grupe, sopstvene procene, analize i najbolja iskustva iz bankarske prakse, a u skladu sa odredbama koje pretpostavljaju propisi NBS. Ciljevi Banke u vezi sa prihvatljivom izloženošću riziku zemlje su povezani sa postavljenim limitima, koje je Banka definisala kao maksimalnu izloženost prema određenim zemljama pojedinačno po državi porekla dužnika i na regionalnoj osnovi. Izveštaji o Riziku zemlje sadrže informacije o nivou limita, visine iskorišćenosti limita, prekoračenja limita (u slučajevima kada postoje), predlog mera za vraćanje limita u propisane granice i dr. Interno izveštavanje o izloženosti Banke riziku zemlje, je na dnevnom nivou, u okviru kojeg se prati i iskorišćenost limita. Dodatno, izveštaj o izloženosti Banke riziku zemlje se priprema na kvartalnom i godišnjem nivou, a usvajaju ih nadležni odbori definisani internim aktima i sadrži pregled izloženosti po zemljama, po regionima, kontrolu uspostavljenih limita i informacije o prekoračenju limita ukoliko se takav događaj desio.

2.5 Politika upravljanja tržišnim rizicima Tržišni rizici su mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke po osnovu promena vrednosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki Banke koje nastaju usled kretanja cena na tržištu. Tržišni rizici obuhvataju devizni rizik, cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti i po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti i robni rizik. Sklonost Banke ka ovim rizicima je generalno niska, a Banka teži da ih svede na minimum.



Uspostavljanje limita za tržišne rizike ima za cilj preventivno upravljanje rizikom, odnosno minimiziranje rizika koji mogu da imaju negativne posledice na poslovni rezultat Banke. Banka uspostavlja limite za transakcije koje se ugovoraju na tržištu, pri čemu nijedan limit ne sme da bude van zakonskih okvira propisanih od strane Narodne banke Srbije.

Devizni rizik Devizni rizik predstavlja mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat ili kapital Banke usled promene deviznih kurseva, a Banka mu je izložena po osnovu pozicija iz bankarske knjige i knjige trgovanja. Drugim rečima, otvorena devizna pozicija (neusklađenost između nivoa aktive i pasive u istoj valuti) može dovesti do nastanka gubtitka zbog promene deviznih kurseva, promene vrednosti dinara u odnosu na druge strane valute i promene cene zlata. U Banci se usklađivanje aktive i pasive po valutama vrši kontinuirano prateći devizne pozicije u svakoj valuti sa ciljem da se one održavaju u skladu sa unapred utvrđenim limitima po valutama. Upravljanje otvorenom deviznom pozicijom Banke je u nadležnosti Direkcije finansijskih tržišta, koja upravlja deviznim rizikom Banke u skladu sa interno postavljenim limitima. Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom i middle office je zadužena za blagovremeni transfer izloženosti deviznom riziku koja potiče od pozicije bankarske knjige Direkciji finansijska tržišta. Direkcija za tržišne i operativne rizike je zadužena za praćenje i kontrolu izloženosti deviznom riziku na dnevnom nivou. Limiti deviznog rizika su utvrđeni na onom nivou koji odgovara poslovnim potrebama i planiranim prihodima Banke i pri kom Banka ne bi imala značajne gubitke zbog volatilnosti kursa stranih valuta u odnosu na dinar. Banka koristi sledeće limite:

Limit devizne pozicije u svakoj pojedinačnoj valuti (prekonoćni i dnevni);

Limit ukupne devizne pozicije (prekonoćni i dnevni);

Limit pokazatelja deviznog rizika;

VaR Limit;

limit gubitka;

P&L limit. Banka izveštava o deviznom riziku dnevno, mesečno i kvartalno. Banka mesečno sprovodi stres testiranje simulacijom uticaja različitih scenarija kretanja deviznih kurseva na finansijski rezultat i kapital Banke. Cenovni rizik Pod cenovnim rizicima podrazumevaju se rizici negativnog efekta na finansijski rezultat ili kapital Banke usled promene cena dužničkih hartija od vrednosti i vlasničkih hartija od vrednosti. Pod dužničkim hartijama od vrednosti podrazumevaju se obveznice i druge dužničke hartije od vrednosti kao i derivati čiji je predmet kamatna stopa ili dužnička hartija od vrednosti, dok se pod vlasničkim hartijama od vrednosti podrazumevaju akcije, depozitne potvrde, berzanski indeksi, konvertibilne obveznice ako ispunjavaju uslove navedene u Odluci o adekvatnosti kapitala kao i derivati koji se odnose na akcije ili berzanske indekse.



Cenovni rizik sastoji se iz opšteg i specifičnog cenovnog rizika. Banka je uspostavila sistem limita kojim prati izloženost ovom riziku koji uključuje između ostalih sledeće:

BPV limit,

Limit gubitka,

Limit izloženosti za proizvode u knjizi trgovanja,

Kao i trigere za potencijalno dostizanje limita gubitka. Robni rizik nastaje zbog promene cene robe kojom se trguje ili se može trgovati na priznatom sekundarnom tržištu. Pod robom se smatraju fizički proizvodi s kojima se može trgovati na sekundarnom tržištu i to: poljoprivredni proizvodi, minerali ( uključujući i naftu ) i plemeniti metali (izuzev zlata) i izvedeni finansijski instrumenti koji se odnose na te proizvode. Banka primenjuje opšte prihvaćene tehnike za merenje izloženosti tržišnim rizicima, a prvenstvenom deviznom riziku, kao najznačajnijem. Banka nema izloženost robnom riziku niti cenovnom koji potiče od vlasiničkih hartija od vrednosti.

2.6 Politika upravljanja rizikom eksternalizacije Politika poveravanja aktivnosti trećim licima predstavlja dokument kojim se propisuju uslovi za poveravanje aktivnosti i definišu principi i načela upravljanja rizicima koji su povezani sa rizicima koji nastaju usled poveravanja aktivnosti trećim licima. Politiku poveravanja aktivnosti trećim licima usvaja Upravni odbora Banke. Izvršni odbor Banke je u obavezi da uspostavi odgovarajući sistem upravljanja rizicima koji nastaju poveravanjem aktivnosti trećim licima, a koji je u skladu sa Zakonom o bankama, Odlukom o minimalnim standardima upravljanja informacionim sistemom finansijske institucije i Odlukom o upravljanju rizicima banke. Rizik poveravanja aktivnosti trećim licima je rizik koji nastaje po osnovu aktivnosti Banke u vezi sa njenim poslovanjem koje je poverila trećem licu a koja te aktivnosti obavljaju kao svoju pretežnu delatnost. Banka obuhvata sistemom za upravljanje rizicima sve rizike koji nastaju po osnovu aktivnosti u vezi s njenim poslovanjem koje je poverila trećem licu, a koje te aktivnosti obavlja kao svoju pretežnu delatnost, odnosno ima odgovarajuće iskustvo u obavljanju tih aktivnosti. Osnovni cilj upravljanja rizikom poveravanja aktivnosti trećim licima je procena i mogućnost kontrole rizika pre zaključivanja ugovora/aneksa ugovora i tokom trajanja ugovora sa trećim licima odnosno pružaocima usluga i preduzimanje neophodnih mera u cilju zaštite od negativnih uticaja na poslovanje i reputaciju Banke. Banka je svojim Procedurama i internim aktima definisala kriterijume i postupke vezane za postupak poveravanja aktivnosti trećim licima. Takođe, Banka je definisala neophodne



elemente ugovora između Banke i pružaoca usluga u smislu da ugovor jasno definiše sve relevantne pojmove, uslove, prava i obaveze, kao i odgovornosti ugovornih strana.. Banka će proceniti sve zakonske okolnosti koje se odnose na aktivnostipoveravanja aktivnosti trećim licima, a koje uključuju skladištenje, obradu i/ili transfer podataka o ličnosti.

2.7 Politika upravljanja rizikom kamatne stope Kamatni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu pozicija iz bankarske knjige usled promena kamatnih stopa. Politika upravljanja kamatnim rizikom u bankarskoj knjizi, definiše osnovi okvir, principe i metrike upravljanja rizikom kamatne stope u bankarskoj knjizi, a u skladu sa prihvaćenim nivoom izloženosti riziku i ciljanim profilom rizika, kao i sa opštim i određenim principima upravljanja rizicima koji su utvrđeni u Strategiji upravljanja rizicima Banke. Banka preuzima izloženost kamatnom riziku u skladu sa svim zakonskim odredbama i internim pravilima. Prihvatljiva izloženost kamatnom riziku definisana je visinom limita koje Banka utvrđuje na temelju Bančine mogućnosti i želje da preuzme rizik. Banka upravlja rizikom kamatne stope na nivou pojedinačnih, ali značajnih valuta. Osnova za merenje izloženosti riziku kamatne stope je analiza neusklađenosti kod ponovnog utvrđivanja kamatne stope između kamatonosne aktive i pasive, GAP analiza. Ovakve neusklađenosti deo su mesečnog izveštaja za ALCO, u kome se kamatno osetljive pozicije bilansa i vanbilansa prema rokovima, a na osnovu sledećeg datuma ponovnog određivanja cena instrumenata ili datuma dospeća za instrumente sa fiksnom kamatnom stopom. Banka koristi sledeće mere osetljivosti izloženosti kamatnom riziku za koje je uspostavila sistem limita:

EVE – ekonomska vrednost kapitala

EaR – zarada pod rizikom. Banka takodje za adekvatno merenje izloženosti kamatnom rizku ima razvijen postupak stres testiranja pod različitim pretpostavkama i meri njihov uticaj na kamatni rizik.

2.8 Politika kontrole usklađenosti Direkcija za kontrolu usklađenosti poslovanja je nezavisna organizaciona jedinica koja za svoj rad odgovara Upravnom odboru Banke. Banka je usvojila Politiku kontrole usklađenosti poslovanja kojom je utvrdila principe koji se odnose na usklađenost poslovanja Banke, glavni pravac nezavisne aktivnosti kontrole usklađenosti poslovanja, koji zajedno definišu, podstiču i podržavaju usklađeno, zakonito, sigurno i oprezno poslovanje Banke. Funkcija kontrole usklađenosti poslovanja sprovodi se radi stvaranja zakonite i etičke korporativne kulture kojom se dugoročno obezbeđuje oprezno i etičko poslovanje Banke.



Tokom sprovođenja funkcije kontrole usklađenosti poslovanja, Banka primenjuje sledeće principe:

a/ nezavisnost b/ integritet c/ poslovanje bez smetnji d/ objektivnost e/ preventivan i proaktivan pristup f/ pristup zasnovan na riziku g/ srazmernost h/ visok nivo stručne pažnje i kompetentnosti i/ pokrivenost na nivou pojedinca i bankarske Grupe j/ efikasnost, racionalizacija troškova usklađenosti

Da bi se smatrali usklađenim, Banka i bankarska Grupa moraju da:

a/ izvršavaju svoje zadatke uz poštovanje, praćenje i sprovođenje zakona, smernica i preporuka nacionalnih i međunarodnih nadzornih organa, kao i standarda OTP Grupe.

b/ sprovode sistem stalnih kontrola, uključujući kontrolu rizika usklađenosti povezanu sa bankarskim poslovanjem i njihovim upravljanjem.

Direkcija za kontrolu usklađenosti poslovanja vrši kontinuirani stručni nadzor, upravljanje i kontrolu nad Bankom i članovima bankarske Grupe (gde je neophodno, uzimajući u obzir nivo aktivnosti koje bi ukazivale na potrebu za nadzorom u oblasti usklađenosti), u okviru čega obavlja sledeće osnovne zadatke:

a/ prepoznavanje i analiza rizika na nivou bankarske Grupe iz perspektive

usklađenosti poslovanja (CoRis); b/ razvoj standardizovanih procedura i pravila, dostavljanje metodologija; c/ sprovođenje sistema izveštavanja na nivou Grupe; d/ koordinacija aktivnosti korespondenata za kontrolu usklađenosti poslovanja koji

pripadaju Banci i bankarskoj grupi; e/ osposobljavanje i obuka na nivou Grupe.

2.9 Politika bezbednosti banke

Direkcija bezbednosti banke je samostalna organizaciona jedinica koja je neposredno odgovorna Izvršnom odboru banke. Banka je usvojila politiku bezbednosti kojima se utvrđuju principi koji se odnose na na bezbednost banke. Direkcija bezbednosti u svojoj strukturi obuhvata tri odeljenja: Odeljenje opšte bezbednosti, Odeljenje IT bezbednosti i Odeljenje za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. Cilj Politike bezbednosti Banke je da se shodno pozitivno pravnim propisima Republike Srbije, politici bezbednosti OTP grupe, internim aktima i smernicama rukovodstva Banke rezimiraju osnovna načela o bezbednosti Banke, odrede glavni



pravci aktivnosti bezbednosti koji zajednički određuju, podržavaju i potpomažu odgovarajuće, zakonito, bezbedno i obazrivo, razborito funkcionisanje Banke. Politika bezbednosti Banke:

Utvrđuje principijelne pravce i smernice o aktivnostima u vezi funkcionisanja i razvoja sistema bezbednosti Banke.

Predstavlja obaveznu smernicu za sve zaposlene i supsidijare Banke koji posluju u Republici Srbiji. Shodno prethodno navedenom Banka formira svoju politiku bezbednosti, donosi svoje pravilnike i sisteme sredstava koji obezbeđuju ostvarivanje te politike, prema različitostima koje se ispoljavaju u delatnostima i veličini u okviru OTP Bankarske grupe, a u skladu sa zakonskom regulativom Republike Srbije, kao i implementiranjem Politike bezbednosti OTP Banke Nyrt.

Usaglašena je sa politikama drugih organizacionih jedinica Banke.

Obavezujući je akt za sve zaposlene banke, a istu neposredno sprovodi Direkcija bezbednosti banke i vrši nadzor nad sprovođenjem od strane drugih organizacionih jedinica Banke.

Shodno veoma složenoj strukturi i delatnosti kojom se bavi, Banka sveobuhvatno posmatra pojam bezbednosti:

zaštite lica i imovine

fizičku zaštitu sredstava i objekata

zaštitu informacione tehnologije i informacione bezbednosti

bezbednost poslovanja i sprečavanja prevara

bezbednost ljudi

efikasne aktivnosti protiv pranja novca i finansiranja terorizma kao međusobno povezane i integrisane faktore bezbednosti.

Banka primenjuje ove principe prilikom projektovanja, kreiranja, održavanja i unapređenja svoje složene bezbednosti. Politika bezbednosti predstavlja deo sveobuhvatne politike Banke i služi u cilju garantovanja bezbednosti koristeći kreirane standarde, propise i aktivnosti koje sprovodi rukovodstvo Banke. Po tom obrazloženju, definicija i primena Politike bezbednosti spadaju pod ovlašćenja rukovodstva Banke koje donosi odluke, koje će za potrebe sprovođenja uzeti u obzir osnovne bezbednosne standarde koje bankarska grupa zahteva. Kako bi bila efikasna i delotvorna, Banka mora obezbediti blagovremeno prepoznavanje i otklanjanje svih opasnosti, izazova, rizika i pretnji po njenu bezbednost, zajedno sa instrumentima adekvatnim za tu svrhu, koji čine sastavni deo njene Politike bezbednosti.

Bezbednost Banke je takvo stanje finansijske institucije u kom se može voditi i održavati kontinuirano, nesmetano i sveobuhvatno poslovna delatnost, koje se postiže kao kombinovani rezultat oblika ponašanja, okolnosti i faktora koji ugrožavaju



propisano poslovanje sa jedne strane i uspostavljenih odbrambenih resursa radi suzbijanja prethodno navedenih okolnosti sa druge strane. Prema tome, bezbednost treba da bude stanje u kom Banka: a) može neometano i bez ograničenja da pruža svoje usluge, vrši svoje namensko

poslovanje investiranja i finansijske institucije; b) ni povremeno ne dolazi do smanjenja njenog kapitala, gubljenja poverenja i

reputacije; c) nije izložena riziku po njenu stabilnost i konkurentnost; d) nivo štete kao posledica izloženosti od pretnji i njihovog mogućeg ostvarenja je za

banku još na prihvatljivo niskom nivou; e) rizik kojem je Banka izložena i pored sproverenih postupaka smanjenja rizika i

bezbednosnih mera ostaje prihvatljiv za Banku, njene klijente i treća lica.

S obzirom na njihovu složenost, obim i značaj u društvu, poslovi Banke zahtevaju

bezbednosne mere visokog nivoa.

Poslovni uspeh, profitabilnost i dobar ugled zasnivaju se na sposobnosti vođenja i održavanja kontinuiranog, neometanog i sveobuhvatnog namenskog poslovanja, zbog čega Banka ima izuzetno važan i značajan poslovni interes u pogledu održavanja bezbednog okruženja neophodnog za takvo poslovanje. Održavanje i očuvanje tog stanja predstavlja osnovni interes, dok su efikasno poslovanje, stabilnost i dobar ugled ključni kriterijumi. Shodno tome, bezbednost je osnovni uslov koji je potrebno obezbediti i ključni zahtev kog je potrebno zajednički rešavati u skladu sa poslovnim interesima Banke.

2.10 Način organizovanja upravljanja rizicima Organizacioni delovi Banke zaduženi za proces upravljanja rizikom su sledeći:

Upravni odbor ima konačno ovlašćenje i odgovornost u pogledu funkcije upravljanja rizikom, on odobrava politike i principe povezane sa upravljanjem rizikom i usvaja kvartalne izveštaje o tekućem upravljanju rizikom. Detaljnije, Upravni odbor je odgovoran za: definisanje opštih uslova poslovanja kao i njihovo ažuriranje, utvrđivanje limita kredita za koje je zadužen Izvršni odbor, davanje prethodne saglasnosti u vezi sa izloženoću pojedinačnog klijenta ili grupe povezanih lica koja prelazi 10% i 20% kapitala Banke, utvrđivanje sistema interne kontrole, uključujući sistem upravljanja rizikom i monitoring nad njime, usvajanje strategija, politika i glavnih pravilnika iz oblasti upravljanja rizikom, ostale aktivnosti koje su propisane NBS propisima i Zakonom o Bankama. Upravni odbor Banke odgovoran je za tačnost svih izveštaja o poslovanju, finansijskom stanju i rezultatima poslovanja Banke upućenih akcionarima Banke, javnosti i Narodnoj Banci Srbije.



Izvršni odbor je odgovoran za organizaciju poslovanja Banke, kao i za dnevno rukovođenje aktivnostima zaposlenih. Izvršni odbor je takođe odgovoran za identifikovanje i merenje rizika, primenu principa koje je definisao Upravni odbor. Detaljnije, Izvršni odbor je odgovoran za sledeće: odlučivanje o plasmanima klijentima u okviru limita koji je definisao Upravni odbor, odlučivanje o svakom povećanju izloženosti klijenta koji je povezano lice banke i izveštavanje Upravnog odbora o tome, utvrđivanje organizacione strukture Banke koje je u skladu sa strategijom Banke, kvartalno izveštavanje Upravnog Odbora o upravljanju rizikom, usvajanje i implementaciju politika likvidnosti koje uključuju planiranje novčanih priliva i odliva, monitoring likvidnosti. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) je odgovoran za upravljanje tržišnim rizicima, rizikom kamatne stope i rizikom likvidnosti. Odbor prati izloženost Banke tržišnim rizicima i rizicima likvidnosti koji proizlaze iz strukture njenih bilansnih obaveza i potraživanja i vanbilansnih stavki, usvaja mesečne izveštaje predlaže mere za upravljanje deviznim, kamatnim rizikom i rizikom likvidnosti i obavlja druge poslove utvrđene aktima Banke i propisima Narodne banke Srbije. ALCO podnosi Izvršnom i Upravnom odboru Banke izveštaje o stanju i promenama u aktivi i pasivi i predlaže mere i aktivnosti za usklađivanje ročne strukture, održavanje likvidnosti, upravljanje rizicima, povećanju profitabilnosti i druge izveštaje, u skladu sa opštim aktima Banke. ALCO snosi punu odgovornost nad planiranjem i kontrolom adekvatnosti kapitala Banke.

Odbor za reviziju je odgovoran za analizu i usvajanje predloženih politika i strategija koje se odnose na upravljanje rizicima i sistemom interne kontrole, koje se dostavljaju Upravnom odboru na diskusiju i odobravanje. Detaljnije, Odbor za reviziju je odgovoran za sledeće: analizu godišnjih izveštaja i drugih finansijskih izveštaja Banke, analizu i kontrolu implementacije usvojenih strategija i politika za upravljanje rizikom i za sistem interne kontrole, izveštavanje Upravnog odbora o sprovedenim aktivnostima i identifikovanim nepravilnostima.

Kreditni odbor je odgovoran za sledeće: utvrđivanje uslova koji se odnose na rizik odobravanja plasmana, u skladu sa aktima Banke, usvajanje kreditne politike, odobravanje limita korporativnim klijentima i usvajanje odluka za upravljanje tim limitima, ostale aktivnosti u skladu sa uputstvma Izvršnog odbora i propisima NBS. Monitoring odbor je odgovoran za sledeće: analizu portfolija banke i odlučivanje o aktivnostima kojima se štite interesi Banke, sprovođenje drugih aktivnosti definisanih opštim aktima Banke.



Odbor za naplatu nenaplativih kredita (Workout Odbor) odgovoran je za sledeće: odluke o pitanjima iz oblasti upravljanja portfolijom kredita koji se ne otplaćuju u skladu sa opštim aktima Banke, analizu portfolija kredita koji se ne otplaćuju i davanje uputstava nadležnim organizacionim jedinicama Banke u cilju održavanja prihvatljivog nivoa portfolija kredita koji se ne otplaćuju, superviziju rezultata naplate potraživanja, sprovođenje drugih aktivnosti definisanih opštim aktima Banke. Odbor za upravljanje operativnim rizicima je savetodavno telo osnovano od strane Izvršnog obora Banke. Na sednicama Odbora se razmatra problematika upravljanja operativnim rizicima u Banci. Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za razvoj metodologija i procedura za upravljanje kreditnim rizikom, operativnim rizikom, upravljanje kamatnim rizikom u bankarskoj knjizi, deviznim rizikom i drugim tržišnim rizicima, rizikom likvidnosti, rizikom ulaganja, analizu kreditnih zahteva i davanje mišljenja o opravdanosti preuzimanja rizika, kontrolu kompletnosti i tačnosti dokumentacija, monitoring, upravljanje portfolijom i problematičnim kreditima, formiranje obezvređenja plasmana, izračun kapitalnih zahteva za kreditni, operativni i tržišne rizike, izveštavanje kreditnim rizikom, naplatu potraživanja i back testing. Sektor za upravljanje rizicima čine: Direkcije za izveštavanje, rezervisanja i risk regulativu, Direkcija za kreditne rizike stanovništva , Direkcija za kreditne rizike privrede, Direkcije za naplatu potraživanja i Direkcija za tržišne i operativne rizike. Direkcija finansijskih tržišta je odgovorna za zaključivanje transakcija u cilju održavanja likvidnosti i devizne pozicije u okviru limita. Sektor finansija - Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom i middle office upravlja i razvija procedure za upravljanje kamatnim rizikom, deviznim rizikom iz bankarske knjige, likvidnosti, kao i godišnje i kvartalne planove likvidnosti i finansiranja. Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom i Middle Office prati indikatore Plana oporavka i Plana finansiranja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja, indikatore kocentracije depozita i sl.



3. KAPITAL Banka na dan 31.12.2020. godine objavljuje sledeće podatke koji se odnose na kapital Banke (na pojedinačnoj osnovi) i Bankarske grupe (na konsolidovanoj osnovi): Obrazac PI-KAP (u hiljadama dinara)

PODACI KOJI SE ODNOSE NA KAPITAL

Redni br.

Nаziv pоziciје Banka Bankarska grupa Vеzа sа ОАK*

Оsnоvni аkciјski kаpitаl: еlеmеnti

1 Instrumеnti оsnоvnоg аkciјskоg kаpitаlа i pripаdајućе еmisiоnе prеmiје 34,171,370 34,171,370

1.1 оd čеgа: аkciје i drugi instrumеnti kаpitаlа kојi ispunjаvајu

uslоvе iz tаčkе 8.ОАK 31,607,808 31,607,808

tаčkа 7. stаv 1. оdrеdbа pоd 1) i tаčkа 8.

1.2 оd čеgа: Pripаdајućе еmisiоnе prеmiје uz instrumеntе iz tаčkе 1.1. tј. iznоs uplаćеn iznаd nоminаlnе vrеdnоsti tih instrumеnаtа 2,563,562 2,563,562

tаčkа 7. stаv 1. оdrеdbа pоd 2)

3.

Dobit tekuće godine ili dobit iz prethodne godine za koju skupština banke još nije donela odlkuku da će biti raspoređena u osnovni akcijski kapital koja ispunjava uslove iz tačke 10. st. 2 i 3 za uključivanje u osnovni akcijski kapital 0 0

tačka 10. st. 2. i 3.

4 Revalorizacione rezerve i ostali nerealizovani dobici 208,048 208,048 tačka 7. st. 1 odredba pod 4)

8 Оsnоvni аkciјski kаpitаl prе rеgulаtоrnih prilаgоđаvаnjа i оdbitnih stаvki (zbir оd1 dо 7) 34,379,418 34,379,418

Оsnоvni аkciјski kаpitаl: rеgulаtоrnа prilаgоđаvаnjа i оdbitnе stаvkе

9 Dоdаtnа prilаgоđаvаnjа vrеdnоsti (-) 53,242 53,242 tаčkа 12. stаv 5.

10 Nеmаtеriјаlnа ulаgаnjа, uklјučuјući gudvil (umаnjеnа zа iznоs оdlоžеnih pоrеskih оbаvеzа) (-) 641,088 736,418


11

Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke, izuzev onih koja proističu iz privremenih razlika, umanjena za povezane odložene poreske obaveze ako su ispunjeni uslovi iz tačke 14.stav 1. OAK 87,543 87,543


24 Gubitаk tеkućе i rаniјih gоdinа, kао i nеrеаlizоvаni gubici (-) 3,713,710 3,796,795


25

Bruto iznos potraživanja od dužnika-fizičkog lica (osim poljoprivrednika i preduzetnika) po osnovu odobrenih potrošačkih kredita, gotovinskih kredita ili ostalih kredita koji se iskazuju na računima 102, 107, i 108 u skladu sa odlukom kojom se propisuju kontni okvir i sadržina računa u kontnom okviru za banke kod kojih je stepen kreditne zaduženosti tog dužnika pre odobrenja kredita bio veći od procenta utvrđenog u skladu sa odlukom kojom se uređuje klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke ili će taj procenat biti veći usled odobrenja kredita (-) 19,488 19,488


26

Bruto iznos potraživanja od dužnika-fizičkog lica (osim poljoprivrednika i preduzetnika) po osnovu odobrenih potrošačkih kredita, gotovinskih kredita ili ostalih kredita, koji se iskazuju na računima 102,107 i 108 u skladu sa odlukom kojom se propisuju Kontni okvir i sadržina računa u Kontnom okviru za banke, a koji po osnovu kruterijuma ugovorene ročnosti ispunjavaju uslov za primenu odbitne stavke od osnovnog akcijskog kapitala propisane odlukom kojom se utvrđuje adekvatnost kapitala banke (-) 39,704 39,704


28 Ukupnа rеgulаtоrnа prilаgоđаvаnjа i оdbitnе stаvkе оd оsnоvnоg аkciјskоg kаpitаlа (zbir оd 9 dо 27) 4,554,775 4,733,190



29 Оsnоvni аkciјski kаpitаl (rаzlikа izmеđu 8 i 28) 29,824,643 29,646,228

Dоdаtni оsnоvni kаpitаl: еlеmеnti

32 Dоdаtni оsnоvni kаpitаl prе оdbitnih stаvki (30+31) 0 0

Dоdаtni оsnоvni kаpitаl: оdbitnе stаvkе

38 Ukupnе оdbitnе stаvkе оd dоdаtnоg оsnоvnоg kаpitаlа (zbir оd 33 dо 37) 0 0

39 Dоdаtni оsnоvni kаpitаl (rаzlikа izmеđu 32 i 38) 0 0

40 Оsnоvni kаpitаl (zbir 29 i 39) 29,824,643 29,646,228

Dоpunski kаpitаl: еlеmеnti

41

Akcije i drugi instrumenti dopunskog kapitala i subordinirane obaveze, koji ispunjavaju uslove iz tačke 28. OAK i pripadajuće emisione premije uz instrumente 1,175,802 1,175,802

Tačka 27.stav 1. odredbe pod

1) i pod 2)

44 Dоpunski kаpitаl prе оdbitnih stаvki (zbir оd 41 dо 43) 1,175,802 1,175,802

Dоpunski kаpitаl: оdbitnе stаvkе

49 Ukupnе оdbitnе stаvkе оd dоpunskоg kаpitаlа (zbir оd 45 dо 48) 0 0

50 Dоpunski kаpitаl (rаzlikа izmеđu 44 i 49) 1,175,802 1,175,802

51 Ukupni kаpitаl (zbir 40 i 50) 31,000,445 30,822,030

52 Ukupnа rizičnа аktivа 171,148,201 178,895,236 tаčkа 3. stаv 2.

Pоkаzаtеlјi аdеkvаtnоsti kаpitаlа i zаštitni slојеvi kаpitаlа

53 Pоkаzаtеlј аdеkvаtnоsti оsnоvnоg аkciјskоg kаpitаlа bаnkе (%) 17.43 16.57 tаčkа 3. stаv 1. оdrеdbа pоd 1)

54 Pоkаzаtеlј аdеkvаtnоsti оsnоvnоg kаpitаlа bаnkе (%) 17.43 16.57 tаčkа 3. stаv 1. оdrеdbа pоd 2)

55 Pоkаzаtеlј аdеkvаtnоsti kаpitаlа bаnkе (%) 18.11 17.23 tаčkа 3. stаv 1. оdrеdbа pоd 3)

56 Ukupni zаhtеvi zа zаštitnе slојеvе kаpitаlа (%) 5.19 5.13 tаčkа 433.

57 Оsnоvni аkciјski kаpitаl rаspоlоživ zа pоkrićе zаštitnih slојеvа (%) 5.34 4.48

* OAK - Оdlukа о аdеkvаtnоsti kаpitаlа bаnkе

U narednoj tabeli prikazana su regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke od kapitala po vrsti i iznosu uključene u obračun kapitala:

Banka Bankarska grupa

Osnovni akcijski kapital

Regulatorna prilagođavanja osnovnog akcijskog kapitala 53,242 53,242

(-) Dodatna prilagovanja vrednosti 53,242 53,242

Odbitne stavke od osnovnog akcijskog kapitala 4,501,533 4,679,948

(-) Nerealizovani gubici 19,053 19,053

(-) Ostala nematerijalna ulaganja umanjena za povezane odložene poreske obaveze 641,088 642,653

(-) Gudvil uključen u vrednovanje značajnih ulaganja 0 93,765

(-) Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke, izuzev onih koja proističu iz privremenih razlika, umanjena za povezane odložene poreske obaveze ako su ispunjeni uslovi iz tačke 14. Stav 1. 87,543 87,543

(-) Gubitak ranijih godina 2,515,202 2,660,311

(-) Gubitak tekućeg perioda 1,179,455 1,117,431

(-) Bruto iznos potraživanja od dužnika-fizičkog lica (osim poljoprivrednika i preduzetnika) po osnovu odobrenih potrošačkih kredita, gotovinskih kredita ili ostalih kredita koji se iskazuju na računima 102, 107, i 108 u skladu sa odlukom kojom se propisuju kontni okvir i sadržina računa u kontnom okviru za banke kod kojih je stepen kreditne zaduženosti tog dužnika pre odobrenja kredita bio veći od procenta utvrđenog u skladu sa odlukom kojom se uređuje klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki 19,488 19,488



banke ili će taj procenat biti veći usled odobrenja kredita

(-) Bruto iznos potraživanja od dužnika-fizičkog lica (osim poljoprivrednika i preduzetnika) po osnovu odobrenih potrošačkih kredita, gotovinskih kredita ili ostalih kredita, koji se iskazuju na računima 102,107 i 108 u skladu sa odlukom kojom se propisuju Kontni okvir i sadržina računa u Kontnom okviru za banke, a koji po osnovu kruterijuma ugovorene ročnosti ispunjavaju uslov za primenu odbitne stavke od osnovnog akcijskog kapitala propisane odlukom kojom se utvrđuje adekvatnost kapitala banke 39,704 39,704

Dodatni osnovni kapital

Odbitne stavke od dodatnog osnovnog kapitala

Dopunski kapital

Odbitne stavke od dopunskog kapitala

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, osnovni akcijski kapital je umanjen za regulatorna prilagođavanja koja se odnose na dodatna prilagođavanja vrednosti imovine koja se vrednuje po fer vrednosti u skladu sa tačkama od 315-318. Odluke o adekvatnosti kapitala u iznosu od 53,242 hiljada dinara na dan 31.12.2020. godine na pojedinačnoj i konsolidovanoj osnovi. Ukupan iznos ulaganja u instrumente kapitala lica u finansijskom sektoru u kojima Banka odnosno Bankarska Grupa, u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala, nema značajno ulaganje na dan 31.12.2020. godine u iznosu od 239,222 hiljada dinara ne predstavlja odbitnu stavku od kapitala s obzirom da je iznos navedenih ulaganja manji od propisanog limita od 10% prilagođenog osnovnog akcijskog kapitala koji iznosi 2,982,464 hiljada dinara na pojedinačnoj osnovi odnosno 2,964,623 hiljada dinara na konsolidovanoj osnovi, na dan 31.12.2020. godine. Ukupan iznos ulaganja Banke u instrumente kapitala lica u finansijskom sektoru u kojima Banka u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala ima značajno ulaganje u iznosu od 474,131 hiljada dinara i odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti i proističu iz privremenih razlika koje Banka nema na stanju na dan 31.12.2020. godine, ne predstavljaju odbitnu stavku od kapitala jer ne prelaze propisan limita od 10% prilagođenog osnovnog akcijskog kapitala koji iznosi 2,982,464 hiljada dinara na pojedinačnoj osnovi. Zbir ukupnih ulaganja Banke u instrumente kapitala lica u finansijskom sektoru u kojima Banka u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala ima značajno ulaganje i odloženih poreskih sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti i proističu iz privremenih razlika u iznosu od 474,131 hiljada dinara na dan 31.12.2020. godine, ne predstavljaju odbitnu stavku od kapitala jer ne prelaze propisan limita od 17,65% prilagođenog osnovnog akcijskog kapitala koji iznosi 5,180,365 hiljada dinara na pojedinačnoj osnovi.


Opis osnovnih karakteristika svih elemenata koji se uključuju u obračun kapitala:

Оbrаzаc PI-FIKАP

Pоdаci о оsnоvnim kаrаktеristikаmа finаnsiјskih instrumеnаtа kојi sе uklјučuјu u оbrаčun kаpitаlа bаnkе

Rеdni br. Kаrаktеristikе instrumеntа Оpis Оpis

1. Еmitеnt Vojvođanska banka АD Nоvi Sаd OTP Financing Malta Company ltd

1.1. Јеdinstvеnа оznаkа (npr. CUSIP, ISIN ili оznаkа

Bloomberg zа privаtnе plаsmаnе) RSKULBE40207

Тrеtmаn u sklаdu s prоpisimа

2. Тrеtmаn u sklаdu sа Оdlukоm о аdеkvаtnоsti kаpitаlа Instrumеnt оsnоvnоg kаpitаlа Instrumеnt dоpunskоg kаpitаlа

3.

Individuаlni/(pоt)kоnsоlidоvаni/individuаlni i (pоt)kоnsоlidоvаni nivо uklјučivаnjа instrumеntа u

kаpitаl nа nivоu grupе Individualni i grupni Individualni i grupni

4. Тip instrumеntа Оbičnе аkciје Subоrdinirаni dug izdаt u vidu finаnsiјskоg instrumеntа

5.

Iznоs kојi sе priznаје zа pоtrеbе izrаčunаvаnjа rеgulаtоrnоg kаpitаlа (u hilјаdаmа dinаrа, sа stаnjеm

nа dаn pоslеdnjеg izvеštаvаnjа) 31,607,808 1,175,802

6. Nоminаlnа vrеdnоst instrumеntа 49,540



6.1. Emisiona cena Prilikom 25. emisije, odlukom Skupštine banke od

12.12.2011. g. utvrđena je emisiona cena od 168.960 dinara. /

6.2. Otkupna cena Prilikom 25. emisije - 168.960 dinara /

7. Rаčunоvоdstvеnа klаsifikаciја Аkciјski kаpitаl Оbаvеzа - аmоrtizоvаnа vrеdnоst

8. Dаtum izdаvаnjа instrumеntа

27.04.2007. 10.12.2010. 29.09.2011. 12.12.2011. 13.03.2012. 15.01.2014. 21.12.2016. 14.12.2017. 26.03.2019. 18.12.2020.

9. Instrumеnt s dаtumоm dоspеćа ili instrumеnt bеz

dаtumа dоspеćа

S dаtumоm dоspеćа

9.1. Inicijalni dаtum dоspеćа Bеz dаtumа dоspеćа 18.12.2030.

10. Оpciја оtkupа оd strаnе еmitеntа uz prеthоdnu

sаglаsnоst nаdlеžnоg tеlа Nе Nе

10.1. Prvi dаtum аktivirаnjа оpciје оtkupа, uslоvni dаtumi

аktivirаnjа оpciје оtkupа i оtkupnа vrеdnоst / /

10.2. Nаknаdni dаtumi аktivirаnjа оpciје оtkupа (аkо је

primеnlјivо)) / /

Kupоni/dividеndе /

11. Fiksnе ili prоmеnlјivе dividеndе/kupоni Prоmеnlјivа /

12. Kupоnskа stоpа i pоvеzаni indеksi / /

13. Pоstојаnjе mеhаnizmа оbаvеznоg оtkаzivаnjа

dividеndе / /

14.1.

Pоtpunо diskrеciоnо prаvо, dеlimičnо diskrеciоnо prаvо ili bеz diskrеciоnоg prаvа u vеzi s vrеmеnоm

isplаtе dividеndi/kupоnа Pоtpunо diskrеciоnо prаvо Skupštinе Bаnkе /

14.2. Pоtpunо diskrеciоnо prаvо, dеlimičnо diskrеciоnо Pоtpunо diskrеciоnо prаvо Skupštinе Bаnkе /



prаvо ili bеz diskrеciоnоg prаvа u vеzi sа iznоsоm dividеndi/kupоnа

15. Мogućnоst pоvеćаnjа prinоsа (step up) ili drugih

pоdsticаја zа оtkup Nе /

16. Nеkumulаtivnе ili kumulаtivnе dividеndе/kupоni Nеkumulаtivnа /

17. Kоnvеrtibilаn ili nеkоnvеrtibilаn instrumеnt Nekonvertabilan /

18. Аkо је kоnvеrtibilаn, uslоvi pоd kојimа mоžе dоći dо

kоnvеrziје / /

19. Аkо је kоnvеrtibilаn, dеlimičnо ili u cеlоsti / /

20. Аkо је kоnvеrtibilаn, stоpа kоnvеrziје / /

21. Аkо је kоnvеrtibilаn, оbаvеznа ili dоbrоvоlјnа

kоnvеrziја

22. Аkо је kоnvеrtibilаn, instrumеnt u kојi sе kоnvеrtuје / /

23. Аkо је kоnvеrtibilаn, еmitеnt instrumеntа u kојi sе

kоnvеrtuје / /

24. Моgućnоst smanjenja vrednosti Nе prеmа Оdluci о еmisiјi /

25. Аkо pоstојi mоgućnоst smanjenja vrednosti, uslоvi

pоd kојimа mоžе dоći dо smanjenja vrednosti / /

26. Аkо pоstојi mоgućnоst smanjenja vrednoati,

dеlimično ili u cеlоsti / /

27. Аkо pоstојi mоgućnоst smanjenja vrednosti, trajno ili

privremeno / /

28. Аkо је smаnjеnjе vrеdnоsti privrеmеnо, uslоvi

pоnоvnоg priznаvаnjа / /

29.

Тip instrumеntа kојi ćе sе pri stеčајu, оdnоsnо likvidаciјi nаplаtiti nеpоsrеdnо prе nаvеdеnоg

instrumеntа Subordinirane obaveze /

30. Nеusklаđеnе kаrаktеristikе kоnvеrtоvаnih

instrumеnаtа Ne Ne

31. Аkо pоstоје nаvеsti nеusklаđеnе kаrаktеristikе / /


Podaci o povezivanju pozicija kapitala iz Bilansa stanja s pozicijama iz obrasca PI-KAP:

Rаščlаnjаvаnjе еlеmеnаtа u Bilansu stаnjа

(u hilјаdаmа dinаrа)

Оznаkа pоziciје

Nаziv pоziciје Banka Bankarska

grupa Rеfеrеncе

A АKТIVА

A.I Gоtоvinа i srеdstvа kоd NBS 33,251,589 33,251,589

A.II Založena finansijska sredstva 1,494,796 1,494,796

A.III Potraživanja po osnovu derivata 29,921 29,921

A.IV Hartije od vrednosti 17,228,522 17,228,522

A.V Krеditi i pоtrаživаnjа оd bаnаkа i drugih finаnsiјskih оrgаnizаciја 4,955,868 4,955,845

A.VI Krеditi i pоtrаživаnjа оd kоmitеnаtа 169,993,155 169,993,155

A.IX Investicije u pridružena društava i zajedničke poduhvate 0 107

A.X Investicije u zavisna društva 441,416 40

A.XI Nematerijalna ulaganja 641,087 736,417 d

A.XII Nekretnine, postrojenja i oprema 9,355,003 9,364,523

A.XIII Investicione nekretnine 150,125 166,457

A.XIV Tekuća poreska sredstva 40,464 40,464

A.XV Оdlоžеnа pоrеskа srеdstvа 400,041 400,644

Od čega: Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti 87,543 87,543 h

A.XVI Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koja se obustavlja

6,164 114,524

A.XVII Ostala sredstva 1,193,332 8,798,081

A.XX UKUPNО АKТIVА 239,181,483 246,575,085

P PАSIVА

PO ОBАVЕZЕ

PO.I Obaveze po osnovu derivata 160,724 160,724

PO.II Depoziti i ostale obaveze prema banka, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci

49,710,118 56,769,830

PO.III Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 153,111,844 153,111,844

PO.VII Subordinirane obaveze 1,177,041 1,177,041

Оd čеgа subordinirane obaveze koje se uključuju u dopunski kapital banke

1,175,802 1,175,802 g

PO.VIII Rezervisanja 1,544,219 1,545,223

PO.X Tekuće poreske obaveze 0 24,605

PO.XI Odložene poreske obaveze 514,891 516,350

PO.XII Ostale obaveze 2,296,938 2,386,503

PO.XIII UKUPNО ОBАVЕZЕ 208,515,775 215,692,120

KАPIТАL

PO.XIV Akcijski kapital 34,171,370 34,171,370

Оd čеgа nоminаlnа vrеdnоst uplаćеnih аkciја, оsim prеfеrеnciјаlnih kumulаtivnih аkciја 31,607,808 31,607,808 a

Оd čеgа еmisiоnа prеmiја pо оsnоvu аkciјskоg kаpitаlа, оsim prеfеrеnciјаlnih kumulаtivnih аkciја 2,563,562 2,563,562 b

PO.XVI Dobitak 0 98,080

PO.XVII Gubitak 3,694,657 3,777,742

Оd čеgа gubici iz prеthоdnih gоdinа 2,515,202 2,660,311 e

Оd čеgа gubitak tekuće gоdine 1,179,455 1,117,431 e

PO.XVIII Rezerve 188,995 204,771

Оd čеgа revalorizacione rezerve i ostali nerealizovani dobici 208,048 208,048 f

Оd čеgа nеrеаlizоvаni gubici pо osnovu hartija od vrednosti koje se vrednuju po fer vrednosti kroz ostali rezultat

19,053 19,053 e

PO.XX Učešća bez prava kontrole 0 186,485

PO.XXI UKUPNO KAPITAL 30,665,708 30,882,964

PO.XXII UKUPAN NEDOSTATAK KAPITALA 0 0

P UKUPNA PASIVA 239,181,483 246,575,084

V.P. VАNBILАNSNЕ PОZICIЈЕ



V.P.А. Vаnbilаnsnа аktivа 216,831,511 216,831,511

V.P.P. Vаnbilаnsnа pаsivа 216,831,511 216,831,511

Pоvеzivаnjе pоziciја u rаščlаnjеnоm Bilаnsu stаnjа i pоziciја u оbrаscu PI–KАP

Obrazac PI-KAP (u hiljadama dinara)

Redni br.

Nаziv pоziciје Banka Bankarska

grupa

Izvоr pоdаtаkа u

sklаdu s rеfеrеncаmа

Оsnоvni аkciјski kаpitаl: еlеmеnti

1 Instrumеnti оsnоvnоg аkciјskоg kаpitаlа i pripаdајućе еmisiоnе prеmiје 34,171,370 34,171,370

1.1 оd čеgа: аkciје i drugi instrumеnti kаpitаlа kојi ispunjаvајu

uslоvе iz tаčkе 8.ОАK 31,607,808 31,607,808 a

1.2

оd čеgа: Pripаdајućе еmisiоnе prеmiје uz instrumеntе iz tаčkе 1.1. tј. iznоs uplаćеn iznаd nоminаlnе vrеdnоsti tih instrumеnаtа 2,563,562 2,563,562 b

3

Dobit tekuće godine ili dobit iz prethodne godine za koju skupština banke još nije donela odlkuku da će biti raspoređena u osnovni akcijski kapital koja ispunjava uslove iz tačke 10. st. 2 i 3 za uključivanje u osnovni akcijski kapital 0 0

4 Revalorizacione rezerve i ostali nerealizovani dobici 208,048 208,048 f

8 Оsnоvni аkciјski kаpitаl prе rеgulаtоrnih prilаgоđаvаnjа i оdbitnih stаvki (zbir оd 1 dо 7) 34,379,418 34,379,418

Оsnоvni аkciјski kаpitаl: rеgulаtоrnа prilаgоđаvаnjа i оdbitnе stаvkе

9 Dоdаtnа prilаgоđаvаnjа vrеdnоsti (-) 53,242 53,242

10 Nеmаtеriјаlnа ulаgаnjа, uklјučuјući gudvil (umаnjеnа zа iznоs оdlоžеnih pоrеskih оbаvеzа) (-) 641,088 736,418 d

11

Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke, izuzev onih koja proističu iz privremenih razlika, umanjena za povezane odložene poreske obaveze ako su ispunjeni uslovi iz tačke 14.stav 1. OAK 87,543 87,543 h

24 Gubitаk tеkućе i rаniјih gоdinа, kао i nеrеаlizоvаni gubici (-) 3,713,710 3,796,795 e

25

Bruto iznos potraživanja od dužnika-fizičkog lica (osim poljoprivrednika i preduzetnika) po osnovu odobrenih potrošačkih kredita, gotovinskih kredita ili ostalih kredita koji se iskazuju na računima 102, 107, i 108 u skladu sa odlukom kojom se propisuju kontni okvir i sadržina računa u kontnom okviru za banke kod kojih je stepen kreditne zaduženosti tog dužnika pre odobrenja kredita bio veći od procenta utvrđenog u skladu sa odlukom kojom se uređuje klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke ili će taj procenat biti veći usled odobrenja kredita (-) 19,488 19,488

26

Bruto iznos potraživanja od dužnika-fizičkog lica (osim poljoprivrednika i preduzetnika) po osnovu odobrenih potrošačkih kredita, gotovinskih kredita ili ostalih kredita, koji se iskazuju na računima 102,107 i 108 u skladu sa odlukom kojom se propisuju Kontni okvir i sadržina računa u Kontnom okviru za banke, a koji po osnovu kruterijuma ugovorene ročnosti ispunjavaju uslov za primenu odbitne stavke od osnovnog akcijskog kapitala propisane odlukom kojom se utvrđuje adekvatnost kapitala banke (-) 39,704 39,704

28 Ukupnа rеgulаtоrnа prilаgоđаvаnjа i оdbitnе stаvkе оd оsnоvnоg аkciјskоg kаpitаlа (zbir оd 9 dо 27) 4,554,775 4,733,190

29 Оsnоvni аkciјski kаpitаl (rаzlikа izmеđu 8 i 28) 29,824,643 29,646,228

Dоdаtni оsnоvni kаpitаl: еlеmеnti

32 Dоdаtni оsnоvni kаpitаl prе оdbitnih stаvki (30+31) 0 0



Dоdаtni оsnоvni kаpitаl: оdbitnе stаvkе

38 Ukupnе оdbitnе stаvkе оd dоdаtnоg оsnоvnоg kаpitаlа (zbir оd 33 dо 37) 0 0

39 Dоdаtni оsnоvni kаpitаl (rаzlikа izmеđu 32 i 38) 0 0

40 Оsnоvni kаpitаl (zbir 29 i 39) 29,824,643 29,646,228

Dоpunski kаpitаl: еlеmеnti

41

Akcije i drugi instrumenti dopunskog kapitala i subordinirane obaveze, koji ispunjavaju uslove iz tačke 28. OAK i pripadajuće emisione premije uz instrumente 1,175,802 1,175,802 g

44 Dоpunski kаpitаl prе оdbitnih stаvki (zbir оd 41 dо 43) 1,175,802 1,175,802

Dоpunski kаpitаl: оdbitnе stаvkе

49 Ukupnе оdbitnе stаvkе оd dоpunskоg kаpitаlа (zbir оd 45 dо 48) 0 0

50 Dоpunski kаpitаl (rаzlikа izmеđu 44 i 49) 1,175,802 1,175,802

51 Ukupni kаpitаl (zbir 40 i 50) 31,000,445 30,822,030

52 Ukupnа rizičnа аktivа 171,148,201 178,895,236

Pоkаzаtеlјi аdеkvаtnоsti kаpitаlа i zаštitni slојеvi kаpitаlа

53 Pоkаzаtеlј аdеkvаtnоsti оsnоvnоg аkciјskоg kаpitаlа bаnkе (%) 17.43 16.57

54 Pоkаzаtеlј аdеkvаtnоsti оsnоvnоg kаpitаlа bаnkе (%) 17.43 16.57

55 Pоkаzаtеlј аdеkvаtnоsti kаpitаlа bаnkе (%) 18.11 17.23

56 Ukupni zаhtеvi zа zаštitnе slојеvе kаpitаlа (%) 5.19 5.13

57 Оsnоvni аkciјski kаpitаl rаspоlоživ zа pоkrićе zаštitnih slојеvа (%) 5.34 4.48

Razlike između konsolidovanog bilansa stanja sačinjenog za potrebe kontrole Bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi i konsolidovanih finansijskih izveštaja sačinjenih u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja prikazane su u sledećem pregledu:

(u hiljadama dinara)

Оznаkа pоziciје Nаziv pоziciје

Kоnsоlidоvаni Bilаns stаnjа

Bаnkаrskе grupе

Kоnsоlidоvаni Bilаns stаnjа

А АKТIVА

A.I Gotovina i sredstva kod centralne banke 33,251,589 33,251,589

A.II Založena finansijska sredstva 1,494,796 1,494,796

A.III Potraživanja po osnovu derivata 29,921 29,921

A.IV Hartije od vrednosti 17,228,522 17,228,522

A.V Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

4,955,845 4,955,843

A.VI Krediti i potraživanja od komitenata 169,993,155 169,993,065

A.IX Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 107 107

A.X Investicije u zavisna društva 40 0

A.XI Nematerijalna ulaganja 736,417 642,652

A.XII Nekretnine, postrojenja i oprema 9,364,523 11,808,747

A.XIII Investicione nekretnine 166,457 166,457

A.XIV Tekuća poreska sredstva 40,464 40,464



A.XV Odložena poreska sredstva 400,644 400,644

A.XVI Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

114,524 114,524

A.XVII Ostala sredstva 8,798,081 8,970,990

A.XX UKUPNO AKTIVA (pozicije pod AOP oznakama od 0001 do 0019 u konsolidovanom bilansu stanja)

246,575,085 249,098,321

P PASIVA

PO OBAVEZE

PO.I Obaveze po osnovu derivata 160,724 160,724

PO.II Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci

56,769,830 58,851,545

PO.III Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 153,111,844 152,632,787

PO.VII Subordinirane obaveze 1,177,041 1,177,041

PO.VIII Rezervisanja 1,545,223 1,545,924

PO.X Tekuće poreske obaveze 24,605 24,605

PO.XI Odložene poreske obaveze 516,350 605,817

PO.XII Ostale obaveze 2,386,503 3,079,911

PO.XIII UKUPNO OBAVEZE (pozicije pod AOP oznakama od 0401 do 0413 u konsolidovanom bilansu stanja)

215,692,120 218,078,354

KAPITAL

PO.XIV Akcijski kapital 34,171,370 34,171,370

PO.XVI Dobitak

98,080

277,508

PO.XVII Gubitak 3,777,742 3,945,369

PO.XVIII Rezerve 204,771 204,771

PO.XX Učešća bez prava kontrole 186,485 311,687

PO.XXI

UKUPNO KAPITAL (rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) ≥ 0

30,882,964 31,019,967

PO.XXIII

UKUPNO PASIVA (rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0414 + 0422 - 0423) 246,575,084 249,098,321

V.P. VANBILANSNE POZICIJE

V.P.А. Vanbilansna aktiva 216,831,511 216,831,511

V.P.P. Vanbilansna pasiva 216,831,511 216,831,511



4. ZAŠTITNI SLOJEVI KAPITALA Zaštitni slojevi kapitala predstavljaju dodatni osnovni akcijski kapital koji je Banka odnosno Bankarska grupa u obavezi da održava iznad propisanog regulatornog minimuma odnosno ne mogu se koristiti za održavanje minimalno propisanih pokazatelja adevkatnosti kapitala Banke odnosno Bankarske grupe.

Sledeći zaštitni slojevi kapitala se primenjuju i obračunavaju u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije:

- Zaštitni sloj za očuvanje kapitala - Kontraciklični zaštitni sloj kapitala - Zaštnitni sloj kapitala za sisemski značajne banke - Zaštitni sloj kapitala za strukturni sistemski rizik.

Naredna tabela prikazuje zaštitne slojeve kapitala na dan 31.12.2020.


Zaštitni slojevi kapitala Na pojedinačnoj osnovi Na konsolidovanoj osnovi

Iznos % od rizične

aktive Iznos % od rizične

aktive

Kombinovani zaštitni sloj kapitala 8,886,424 5.19% 9,175,535 5.13%

Zaštitni sloj za očuvanje kapitala 4,278,705 2.50% 4,472,381 2.50%

Kontraciklični zaštitni sloj kapitala 0 0.00% 0 0.00%

Zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke 1,711,482 1.00% 1,788,952 1.00%

Zaštitni sloj kapitala za strukturni sistemski rizik 2,896,237 1.69% 2,914,202 1.63%

Pоdаci о gеоgrаfskој rаspоdеli izlоžеnоsti znаčајnih zа izrаčunаvаnjе kоntrаcikličnоg

zаštitnоg slоја kаpitаlа

Obrazac PI-GR - Na pojedinačnoj osnovi


Rеdni br.

Оpšte krеditnе izlоžеnоsti

Izlоžеnоsti iz knjigе trgоvаnjа

Izlоžеnоsti pо оsnоvu

sеkјuritizаciје Kаpitаlni zаhtеvi

Pоndеri

kаpitаlnih

zаhtеvа

Stоpа kоntrаcikličnоg zаštitnоg slоја

kаpitаlа

Iznоs izlоžеnоsti prеmа

stаndаrdizоvаnоm pristupu

Zbir dugih i krаtkih

pоziciја iz knjigе

trgоvаnjа

Iznоs izlоžеnоsti prеmа

stаndаrdizоvаnоm pristupu

Оd čеgа: оpštе

krеditnе izlоžеnоsti

Оd čеgа: izlоžеnоsti

iz knjigе trgоvаnjа

Оd čеgа: izlоžеnоs

ti pо оsnоvu

sеkјuritizаciје

Ukupnо

1. Rаščlаnjаvаnjе pо držаvаmа

1.1. Rеpublikа Srbiја 146,334,429 0 0 11,706,754 0 0 11,706,754 1.00 0%



Objavljene izloženosti u Republici Srbiji obuhvataju i izloženosti u drugim državama u iznosu manjem od 2% ukupnog iznosa opštih kreditnih izloženosti, izloženosti iz knjige trgovanja i izloženosti po osnovu sekjuritizacije na nivou Banke i Bankarske grupe.

Podaci o iznosu kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala Obrazac PI-KZS

- Na pojedinačnoj osnovi

1. Ukupna rizična aktiva 171,148,201

2. Specifična stopa kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala 0%

3. Zahtev za kontraciklični zaštitni sloj kapitala banke 0

- Na konsolidovanoj osnovi

1. Ukupna rizična aktiva 178,895,236

2. Specifična stopa kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala 0%

3. Zahtev za kontraciklični zaštitni sloj kapitala banke 0

2. Ukupnо 146,334,429 0 0 11,706,754 0 0 11,706,754 1.00 0%

- Na konsolidovanoj osnovi

Rеdni br.

Оpšte krеditnе izlоžеnоsti

Izlоžеnоsti iz knjigе trgоvаnjа

Izlоžеnоsti pо оsnоvu


Kаpitаlni zаhtеvi

Pоndеri kаpitаlnih zаhtеvа

Stоpа kоntrаcikličnоg zаštitnоg slоја

kаpitаlа

Iznоs izlоžеnоsti

prеmа stаndаrdizоvаnоm pristupu

Zbir dugih i krаtkih

pоziciја iz knjigе

trgоvаnjа

Iznоs izlоžеnоsti

prеmа stаndаrdizоv

аnоm pristupu

Оd čеgа: оpštе

krеditnе izlоžеnоsti

Оd čеgа:

izlоžеnоsti iz

knjigе trgоvаnj

а

Оd čеgа: izlоžеnоst

i pо оsnоvu


Ukupnо

1.

Rаščlаnjаvаnjе pо držаvаmа

1.1.

Rеpublikа Srbiја 152,970,577 0 0 12,237,646 0 0 12,237,646 1.00 0%

2. Ukupnо 152,970,577 0 0 12,237,646 0 0 12,237,646 1.00 0%



5. POKAZATELJ LEVERIDŽA Pokazatelj leveridža predstavlja odnos osnovnog kapitala, koji se dobija kao zbir osnovnog akcijskog kapitala i dodatnog osnovnog kapitala u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, i iznosa izloženosti banke u skaldu sa Metodologijom Narodne banke Srbije za izradu izveštaja o pokazatelju leveridža i iskazuje se u procentima. Ovaj pokazatelj predstavlja dopunu pokazatelju adekvatnosti kapitala i za razliku od pokazatelja adekvatnosti, pokazuje nivo finansijskog leveridža koji nije zasnovan na stepenu rizičnosti imovine, imajući u vidu da se izračunava kao odnos osnovnog kapitala i aktive banke koja nije ponderisana nivoom rizika. U skladu sa važećom regulativom Narodne banke Srbije, za pokazatelj leveridža nije utvrdjen minimalno zahtevani nivo, već samo obaveza njegovog izračunavanja i praćenja. Na dan 31.12.2020. godine pokazatelj leveridža iznosi 12.12% na pojedinačnom niovu odnosno iznosio 11.70% na konsolidovanom nivou.

Naziv Banka Bankarska grupa

Tekuće izloženosti po osnovu derivata u slučaju kada banka koristi metod tekuće izloženosti u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke

29,921 29,921

Potencijalne izloženosti po osnovu derivata u slučaju kada banka koristi metod tekuće izloženosti u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke

381,183 381,183

Vanbilansne izloženosti raspoređene u kategoriju niskog rizika (sa faktorom konverzije od 10%)

2,914,723 2,914,723

Vanbilansne izloženosti raspoređene u kategoriju umerenog rizika (sa faktorom konverzije od 20%)

755,249 755,249

Vanbilansne izloženosti raspoređene u kategoriju srednjeg rizika (sa faktorom konverzije od 50%)

3,371,600 3,371,600

Vanbilansne izloženosti raspoređene u kategoriju visokog rizika (sa faktorom konverzije od 100%)

272,139 272,139

Ostale izloženosti 241,228,721 248,622,323

Izloženosti koje predstavljaju odbitnu stavku od osnovnog akcijskog kapitala ili dodatnog osnovnog kapitala u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke

-2,833,233 -2,928,563

Ukupan iznos izloženosti za potrebe obračuna pokazatelja leveridža

246,120,303 253,418,575

Osnovni kapital u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke

29,824,643 29,646,228

POKAZATELj LEVERIDžA (%) 12.12 11.70



6. ADEKVATNOST KAPITALA Kvantitativne informacije o iznosima kapitalnih zahteva prikazane su u sledećoj tabeli:


Redni br. Naziv Na

pojedinačnoj osnovi

Na konsolidovanoj

osnovi

I KАPIТАL 31,000,445 30,822,030

1. UKUPАN ОSNОVNI АKCIЈSKI KАPIТАL 29,824,643 29,646,228

3. UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 1,175,802 1,175,802

II KАPIТАLNI ZАHТЕVI 13,691,856 14,311,174

1.

KАPIТАLNI ZАHТЕV ZА KRЕDIТNI RIZIK, RIZIK DRUGЕ UGОVОRNЕ SТRАNЕ, RIZIK SМАNјЕNјА VRЕDNОSТI KUPLjЕNIH PОТRАŽIVАNјА I RIZIK IZМIRЕNјА/ISPОRUKЕ PО ОSNОVU SLОBОDNIH ISPОRUKА 11,885,607 12,416,499

1.1. Stаndаrdizоvаni pristup (SP) 11,885,607 12,416,499

1.1.2. Izlоžеnоsti prеmа tеritоriјаlnim аutоnоmiјаmа i јеdinicаmа lоkаlnе sаmоuprаvе 71,996 71,996

1.1.3. Izloženost prema javnim administrativnim telima 3,746 3,746

1.1.6. Izlоžеnоsti prеmа bаnkаmа 103,111 103,111

1.1.7. Izlоžеnоsti prеmа privrеdnim društvimа 4,304,058 4,923,233

1.1.8. Izlоžеnоsti prеmа fizičkim licimа 4,913,538 4,913,538

1.1.9. Izlоžеnоsti оbеzbеđеnе hipоtеkаmа nа nеpоkrеtnоstimа 1,416,161 1,416,161

1.1.10. Izlоžеnоsti u stаtusu nеizmirеnjа оbаvеzа 133,979 133,979

1.1.16. Izlоžеnоsti pо оsnоvu vlаsničkih ulаgаnjа 89,540 1,257

1.1.17. Оstаlе izlоžеnоsti 849,478 849,478

3. KАPIТАLNI ZАHТЕV ZА ТRŽIŠNЕ RIZIKЕ 142,780 190,687

3.1. Kаpitаlni zаhtеvi zа cеnоvni, dеvizni i rоbni rizik izrаčunаt primеnоm stаndаrdizоvаnih pristupа

142,780 190,687

3.1.1. Kаpitаlni zаhtеv zа cеnоvni rizik pо оsnоvu dužničkih hаrtiја оd vrеdnоsti

84,502 84,502

3.1.4. Kаpitаlni zаhtеv zа dеvizni rizik 58,278

106,185

4. KАPIТАLNI ZАHТЕV ZА ОPЕRАТIVNI RIZIK 1,663,024 1,703,988

4.1. Kаpitаlni zаhtеv zа оpеrаtivni rizik izrаčunаt primеnоm pristupа оsnоvnоg indikаtоrа

1,663,024 1,703,988

III PОKАZАТЕLj АDЕKVАТNОSТI ОSNОVNОG АKCIЈSKОG KАPIТАLА (%)

17.43% 16.57%

IV PОKАZАТЕLj АDЕKVАТNОSТI ОSNОVNОG KАPIТАLА (%) 17.43% 16.57%

V PОKАZАТЕLj АDЕKVАТNОSТI KАPIТАLА (%) 18.11% 17.23%

Izloženost tržišnim rizicima predstavlja izloženost deviznom i cenovnom riziku, jer Banka nema izloženost robnom riziku. Banka primenjuje standardizovani pristup za obračun kapitalnog zahteva za devizni rizik. Kapitalni zahtev za cenovni rizik jednak je zbiru: • kapitalnog zahteva za ovaj rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti i • kapitalnog zahteva za ovaj rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti. Banka nije imala izloženost cenovnom riziku po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti, pa kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu ovih hartija jednak nuli.



Banka je 31.12.2020. u knjizi trgovanja imala pozicije u valutnim svop ugovorima i hartije od vrednosti Republike Srbije. Shodno tome, Banka je bila u obavezi da računa opšti i specifični cenovni rizik samo za dužničke hartije od vrednosti u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Banke. Za obračun kapitalnog zahteva za dužničke hartije od vrednosti Banka primenjuje metod dospeća. Banka koristi Pristup osnovnog indikatora radi obračunavanja kapitalnog zahteva za operativni rizik. Kapitalni zahtev za operativni rizik za 2020. godinu iznosio je 1,663,024 hiljada dinara na pojedinačnoj osnovi odnosno 1,703,988 hiljada dinara na konsolidovanoj osnovi.

7. PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA

a) Proces Interne Procene Adekvatnosti Kapitala Strategijom upravljanja rizicima i Politikom interne procene adekvatnosti kapitala Banka definiše svoj strateški (dugoročni) odnos prema rizicima, a naročito definiše rizike i sklonost ka preuzimanju istih, načela u skladu sa kojima Banka preuzima i upravlja rizicima i sprovodi proces interne procene adekvatnosti kapitala (u daljem tekstu: ICAAP). Osnovni cilj ICAAP-a je identifikovanje svih materijalno značajnih rizika kojima je Banka izložena, kvantifikovanje materijalno značajnih rizika, preduzimanje mera za smanjenja njihovog obima i negativnog uticaja na finansijski rezultat Banke. Banka smatra sledeće rizike kao materijalno značajne, odnosno rizike kod kojih je potrebno kvantifikovati materijalnu značajnost: grupa kreditnih rizika (kreditni rizik, kreditno-devizni rizik, rizik koncentracije, rezidualni rizik, rizik izmirenja isporuke, rizik druge ugovorne strane, kreditni rizik indukovan kamatnom stopom), grupa tržišnih rizika (devizni rizik, kamatni rizik), grupa operativnih rizika (operativni rizik, pravni rizik), rizik likvidnosti, rizik prilagođavanja kreditne izloženosti (CVA rizik) i grupa ostalih rizika (strategijski rizik, reputacioni rizik).

ICAAP je usko povezan i sa Stategijom upravljanja kapitalom i uspostavljanjem Plana kapitala. Strategijom upravljanja kapitalom Banka obezbeđuje adekvatan nivo i optimalnu strukturu kapitala, kao i nivo i strukturu internog kapitala koji može da podrži očekivani rast plasmana, budućih izvora sredstava i njihovog korišćenja, politiku dividendi i sve promene minimalnog iznosa kapitala propisanog odlukom NBS kojom se uređuje adekvatnost kapitala. Banka je planom kapitala posebno predvidela način dostizanja i održavanja adekvatnog kapitala odnosno raspoloživog internog kapitala i plan aktivnosti koje će preduzeti u slučaju nastanka nepredviđenih događaja koji mogu da utiču na pomenute veličine (npr. kapitalizacija, konverzija subordiniranih obaveza i slično). Banka interni kapitalni zahtev za kreditni rizik obračunava na način da procenjuje precenjenost/podcenjenost primenjenog standardnog metoda i izdvaja dodatni kapitalni zahtev (u odnosu na standardni pristup) u slucaju podcenjenosti.Istovremeno banka obračunava kapitalne zahteve i pod stres testiranim uslovima. Stres testovi su opisani internom ICAAP metodologijom.



Za kreditne rizike koji se smatraju materijalno značajnim, a koji nisu pomenuti u prethodnim članovima, koristi se kvalitativna procena. Banka kvartalno sprovodi neophodna stres testiranja za materijalno značajne kreditne rizike, u skladu sa internim i eksternim regulativama. Tržišni rizik (devizni rizik) – Banka primenjuje standardizovani pristup propisan Odlukom o adekvatnosti kapitala banke sa primenom stres testiranja, na pojedinačnoj i konoslidovanoj osnovi. Kamatni rizik – metodologija sa primenom stres testiranja se zasniva na merenju uticaja scenarija promene kamatnih stopa na ekonomsku vrednost kapitala (EVE) i zaradu pod rizikom (EaR), sa paralelnim pomeranjem krive prinosa u osnovnom i stresnom scenariju, pri čemu se kao interni kapitalni zahtev za kamatni rizik uzima uticaj stresnog scenarija kombinovano na ekonomsku vrednost kapitala i zaradu pod rizikom. Za potrebe obračuna internog kapitalnog zahteva na pojedinačnoj i konsolidovanoj osnovi, Banka definiše sledeće scenarije promena kamatnih stopa:

1. za svaku značaju stranu valutu: paralelno pomeranje svake krive prinosa za +/- 200 baznih poena u osnovnom scenariju i +/-400 baznih poena u stresnom scenariju;

2. za dinar: paralelno pomeranje svake krive prinosa za 95VaR ili +/- 200 baznih poena, zavisno šta je veće u osnovnom scenariju; i 99VaR posmatranih promena kamatnih stopa koristeći promene u vremenskom periodu od jedne godine i minimum pet godina observacija ili +/- 400 baznih poena, u zavisnosti šta je veće, u stresnom scenariju;

Za operativni rizik, Banka je vršila testiranje potcenjenosti kapitalnog zahteva usled primene pristupa osnovnog indikatora, stres tetiranje operativnih rizika, kao i stres testiranje pravnog rizika.

8. IZLOŽENOST BANKE RIZICIMA I PRISTUPI ZA MERENJE ODNOSNO PROCENU RIZIKA

8.1 Kreditni rizik Odobravanjem kredita Banka je izložena kreditnom riziku, koji predstavlja mogućnost da korisnik kredita neće moći u potpunosti ili delimično da izmiri svoje dospele obaveze prema Banci u ugovorenim rokovima. Banka svojim internim aktima, politikama i procedurama kreditni rizik identifikuje, meri i procenjuje prema kreditnoj sposobnosti dužnika, profitabilnosti, njegovoj urednosti u izvršavanju obaveza prema banci i prema kvalitetu sredstava obezbeđenja. Banka kontroliše i upravlja kreditnim rizikom na način da utvrđuje limite kojima definiše nivo prihvatljivog rizika na nivou pojediničnih komitenata, povezanih lica, geografskih područja i industrija. Internom metodologijom za procenu obezvređenja bilansne aktive i verovatnog gubitka po vanbilansnim stavkama u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim strandardima Banka vrši procenu gubitka na pojedinačnoj i grupnoj osnovi. Procena obezvređenja bilansne aktive na pojedinačnoj osnovi obuhvata utvrđivanje postojanja objektivnog dokaza ovog obezvređenja. Najčešći objektivni dokazi su: kašnjenje u plaćanju (dani kašnjenja veći od 90), značajne finansijske teškoće klijenata, pad operativnih prihoda u poslednje dve godine (ako je



ova promena veća od 50%, to se smatra objektivnim faktorom obezvređenja), značajan pad visine kapitala u finansijskim izveštajima klijenta u prethodne dve godine, kršenje ugovora, nesolventnost i likvidacija. Ukoliko se utvrdi postojanje objektivnih dokaza o obezvređenju finansijskih sredstava iznos ispravke vrednosti se procenjuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih novčanih tokova obračunate primenom inicijalne ugovorene efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Procena postojanja objektivnih dokaza o obezvređenju se sprovodi na individualnom nivou finansijskih sredstava koja su pojedinačno značajna. Procena na grupnom nivou se radi za potraživanja koja nisu individualno značajna i za obezvređenja koja su verovatno sadržana u portfoliju a ne postoje objektivni dokazi o pojedinačnom obezvređenju. Procena na grupnom nivou je diversifikovana po kriterijumu vrste dužnika, vrste plasmana i ročnosti, odnosno podgrupa sa sličnim karakteristikama. Ukupan iznos izloženosti po klasama izloženosti


Bruto iznos izloženosti po klasama izloženosti

Bilansne pozicije

Vanbilansne pozicije

Transakcije kreditiranja hov i

transakcije sa dugim rokom

izmirenja

Finansijski derivati

Izloženost prema državama i centralnim bankama

38,951,763 11,163,242 0 136,537

Izloženost prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave

2,227,870 1,845,080 0 0

Izloženost prema javnim administrativnim telima

234,133 22 0 0

Izloženost prema medjunarodnim razvojnim bankama

0 3,527,406 0 0

Izloženost prema medjunarodnim organizacijama

0 0 0 0

Izloženost prema bankama 5,121,621 6,926,819 0 274,568

Izloženost prema privrednim društvima 60,164,366 33,502,476 0 0

Izloženost prema fizickim licima 85,370,321 8,050,188 0 0

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

25,477,963 1,928,420 0 0

Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza

7,832,109 7,111,242 0 0

Visokorizične izloženosti 1 0 0 0

Izloženost po osnovu pokrivenih obveznica

0 0 0 0

Izloženosti prema bankama i privrednsim društvima sa kratkoročnim kreditnim rejtingom

0 0 0 0

Izloženost po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove

0 0 0 0

Izloženost po osnovu vlasničkih ulaganja 606,133 0 0 0

Ostale izloženosti 29,827,517 107,541,690 0 0

Ukupno 255,813,798 181,596,585 0 411,105


Bruto izloženosti kreditnom riziku pre primene tehnika ublažavanja kreditnog rizika, ispravke vrednosti i rezervisanja, potrebna rezerva, neto izloženost i rizična aktiva ponderisana kreditnim rizikom (u hiljadama dinara)

Klase izloženosti Bruto izloženosti Ispravke

vrednosti i rezervisanja

Potrebna rezerva Neto izloženost

pre primene kreditne zaštite

Rizična aktiva ponderisana

kreditnim rizikom

izloženosti prema državama i centralnim bankama 50,251,542 176 0 50,251,366 0

izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave

4,072,950 72,091 0 4,000,859 899,946

izloženosti prema javnim administrativnim telima 234,155 1 0 234,154 46,826

izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama 3,527,406 0 0 3,527,406 0

izloženosti prema međunarodnim organizacijama 0 0 0 0 0

izloženosti prema bankama 12,323,008 822 0 12,322,186 1,288,885

izloženosti prema privrednim društvima 93,666,842 928,209 0 92,738,634 53,800,725

izloženosti prema fizičkim licima 93,420,510 1,756,305 0 91,664,205 61,419,227

izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 27,406,383 221,384 0 27,184,999 17,702,015

izloženosti koje se nalaze u statusu neizmirenja 14,943,352 6,184,606 0 8,758,746 1,674,734

visokorizične izloženosti 1 1 0 0 0

izloženost po osnovu pokrivenih obveznica 0 0 0 0 0

Izloženosti prema bankama i privrednim društvima sa kratkoročnim kreditnim rejtingom

0 0 0 0 0

Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove 0 0 0 0 0

Izloženost po osnovu vlasničkih ulaganja 606,133 149,008 0 457,125 1,119,249

ostale izloženosti 137,369,206 8,283,969 0 129,085,237 10,618,478

Ukupno 437,821,488 17,596,571 0 420,224,917 148,570,086



Geografska raspodela svih izloženosti prema regionalnom konceptu i organizaciji poslovanja (u hiljadama dinara)

Vojvodina Beograd Region Šumadije i

Zapadne Srbije Region Južne i Istočne Srbije

Region Kosova i Metohije

Inostranstvo Evropa

Ukupno

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

7,176 899,205 1,390 57 0 4,382,072 5,289,900

Potraživanja od stanovništva 32,513,897 20,494,676 19,347,789 10,737,312 59,343 15,111 83,168,128

Potraživanja od privrede 41,056,072 34,536,406 13,942,505 4,037,733 549 526 93,573,791

Sektor A 5,858,004 594,217 257,654 9,408 0 0 6,719,283

Sektor B, C i E 17,255,265 4,320,475 9,489,019 1,003,478 505 0 32,068,742

Sektor D 280,313 2,874,505 109 10 0 14 3,154,951

Sektor F 1,532,730 1,499,853 543,539 849,590 0 0 4,425,712

Sektor G 5,636,202 10,334,854 2,803,227 1,638,373 43 2 20,412,701

Sektor H, I i J 8,293,430 7,803,913 746,002 359,022 1 1 17,202,369

Sektor L, M i N 2,200,128 7,108,589 102,955 177,852 0 509 9,590,033

Ukupna bilansna izloženost 73,577,145 55,930,287 33,291,684 14,775,102 59,892 4,397,709 182,031,819

Ukupna vanbilansna izloženost 10,655,918 20,482,753 6,747,625 2,165,219 1,434 106,649 40,159,598

Ukupna Izloženost 84,233,063 76,413,040 40,039,309 16,940,321 61,326 4,504,358 222,191,417



Geografska raspodela izloženosti kreditnom riziku po klasama izloženosti

( u hiljadama dinara)

Klase izloženosti Bruto izloženost kreditnom riziku

Srbija Evropska

unija Ostatak Evrope

Ostatak sveta

Izloženost prema državama i centralnim bankama 50,251,542 50,251,542 0 0 0

Izloženost prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave 4,072,950 4,072,950 0 0 0

Izloženost prema javnim administrativnim telima 234,155 234,155 0 0 0

Izloženost prema medjunarodnim razvojnim bankama 3,527,406 0 0 3,527,406 0

Izloženost prema medjunarodnim organizacijama 0 0 0 0 0

Izloženost prema bankama 12,323,008 6,298,111 5,311,226 150,408 563,262

Izloženost prema privrednim društvima 93,666,842 88,988,705 3,930,512 746,118 1,507

Izloženost prema fizickim licima 93,420,510 93,400,426 14,956 5,084 43

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 27,406,383 27,406,383 0 0 0

Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 14,943,352 14,604,876 4,691 333,568 217

Visokorizične izloženosti 1 1 0 0 0

Izloženost po osnovu pokrivenih obveznica 0 0 0 0 0


0 0 0 0 0

Izloženost po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove 0 0 0 0 0

Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja 606,133 604,425 1,707 0 0

Ostale izloženosti 137,369,206 137,308,707 20,852 39,602 46

Ukupno 437,821,488 423,170,282 9,283,945 4,802,186 565,075



Raspodela izloženosti i iznosa akumulirane ispravke vrednosti po nivoima prema vrstama plasmana


Vrsta plasnama

Bruto knjigovodstvena vrednost Ukupna

bruto potraživanja

Akumulirane ispravke vrednosti Ukupna ispravke vrednosti

Ukupna neto

potraživanja Nivo 1 Nivo 2 Nivo3 POCI Nivo 1 Nivo 2 Nivo3 POCI

Plasmani kod drugih banaka

4,956,188 0 333,712 0 5,289,900 320 0 333,712 0 334,032 4,955,868

Stambeni krediti 18,454,294 2,052,355 624,717 446,445 21,577,811 171,954 222,652 475,530 214,045 1,084,181 20,493,630

Krediti srednjim i velikim preduzećima

83,828,508 3,873,221 881,987 566,708 89,150,424 528,794 437,146 709,443 443,500 2,118,883 87,031,541

Potrošački krediti 54,165,225 4,403,073 2,728,070 293,949 61,590,317 591,448 668,181 1,752,206 226,547 3,238,382 58,351,935

Krediti mikro i malim preduzećima

1,834,377 152,849 77,649 74,207 2,139,082 36,116 22,719 67,062 61,951 187,848 1,951,234

Krediti opštinama 2,225,245 0 59,040 0 2,284,285 60,430 0 59,040 0 119,470 2,164,815

Ukupna bilansna izloženost

165,463,837 10,481,498 4,705,175 1,381,309 182,031,819 1,389,062 1,350,698 3,396,993 946,043 7,082,796 174,949,023

Ukupna vanbilansna izloženost

39,759,677 376,528 23,393 0 40,159,598 222,863 5,994 8,598 0 237,455 39,922,143

Ukupna izloženost 205,223,514 10,858,026 4,728,568 1,381,309 222,191,417 1,611,925 1,356,692 3,405,591 946,043 7,320,251 214,871,166


Prikaz bruto izloženosti kreditnom riziku prema preostalom dospeću po klasama izloženosti


Klase izloženosti Bruto izloženost kreditnom riziku

Do 90 dana 90-180 dana 180-360 dana Preko 360

Izloženost prema državama i centralnim bankama 50,251,542 24,718,990 4,069,734 1,802,194 19,660,624


4,072,950 4,065 1,827,479 601,086 1,640,320

Izloženost prema javnim administrativnim telima 234,155 234,155 0 0 0

Izloženost prema medjunarodnim razvojnim bankama 3,527,406 0 0 0 3,527,406

Izloženost prema medjunarodnim organizacijama 0 0 0 0 0

Izloženost prema bankama 12,323,008 11,714,168 35,274 59,185 514,381

Izloženost prema privrednim društvima 93,666,842 7,935,714 7,196,440 18,579,809 59,954,879

Izloženost prema fizickim licima 93,420,510 5,848,085 2,408,432 5,801,014 79,362,979

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 27,406,383 1,196,017 722,507 1,038,049 24,449,810

Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 14,943,352 9,714,031 105,713 444,070 4,679,538

Visokorizične izloženosti 1 1 0 0 0

Izloženost po osnovu pokrivenih obveznica 0 0 0 0 0


0 0 0 0 0

Izloženost po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove 0 0 0 0 0

Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja 606,133 606,133 0 0 0

Ostale izloženosti 137,369,206 118,604,908 35,178 69,522 18,659,598

Ukupno 437,821,488 180,576,268 16,400,757 28,394,929 212,449,534



Prikaz promena između nivoa akumulirane ispravke vrednosti bilansne i vanbilansne izloženosti tokom 2020. godine: (u hiljadama dinara)

Akumulirana ispravka

vrednosti na početku godine

Ispravke vrednosti priznate u

toku godine

Ukidanje ispravki

vrednosti u toku godine

Definitivni otpisi, prodaja potraživanja i preknjižavanja

Kursne razlike

Prelivanje

Akumulirana ispravka

vrednosti na kraju godine

Nivo I

Hartije od vrednosti 0 0 0 0 0 0 0

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 29 291 0 0 0 0 320

Krediti i potraživanja od komitenata 542,101 2,202,759 -1,355,369 -536 -213 0 1,388,742

Nivo II 0


Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 0 0 0 0 0 0 0

Krediti i potraživanja od komitenata 227,406 1,430,085 -306,731 -9 -53 0 1,350,698

Nivo III 0


Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 366,075 6,115 -6,361 -2 -32,115 0 333,712

Krediti i potraživanja od komitenata 3,997,485 2,349,691 -1,339,057 -646,134 -352,661 0 4,009,324

UKUPNO: 0


Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija 366,104 6,406 -6,361 -2 -32,115 0 334,032

Krediti i potraživanja od komitenata 4,766,992 5,982,535 -3,001,157 -646,679 -352,927 0 6,748,764

Ukupno 5,133,096 5,988,941 -3,007,518 -646,681 -385,042 0 7,082,796



Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi

Stanje na dan 1. januara 2020. 98,578

Rezervisanja u toku godine 804,667

Ukidanje rezervisanja (665,612)

Kursne razlike (179)

Stanje na dan 31. decembra 2020. 237,454

Sa 31.12.2020. učešće problematičnih kredita odobrenim dužnicima iz nefinansijskog i nedržavnog sektora u ukupnim kreditima odobrenim dužnima u ovim sektorima iznosilo je 4%. Za izračunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom banka primenjuje standardizovan pristup. Nivo kreditnog kvaliteta izloženosti određuje se na osnovu kreditnog rejtinga dužnika, odnosno kreditnog rejtinga finansijskog instrumenta koji je dodelila izabrana agencija za rejting (Moody’s), izuzetno za klasu izloženosti prema državama i centralnim bankama Banka koristi OECD metodologiju (kreditnu procenu države koju su sporazumno odredile agencije za kreditiranje izvoza, potpisnice sporazuma Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Izloženostima raspoređenim u klasu izloženosti prema državama i centralnim bankama, banka dodeljuje prema rasporedu kreditne procene u kategorije najmanjih premija osiguranja izvoza.

Kategorije najmanjih premija osiguranja izvoza

0

1

2

3

4

5

6

7

Ponder kreditnog rizika

0%

0%

20%

50%

100%

100%

100%

150%



Tehnike smanjenja kreditnog rizika Prilikom prilagodjavanja aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte tehnika ublažavanja tog rizika primenom podobnih instrumenata zaštite na dan 31.12.2020. godine, Banka je koristila sledeće:

depozit kao instrument materijalne kreditne zaštite i

garanciju kao instrument nematerijalne kreditne zaštite. (u hiljadama dinara)

Klase izloženosti

Iznos izloženosti pokrivenih

instrumentima materijalne kreditne

zaštite

Iznos izloženosti pokrivenih

instrumentima nematerijalne kreditne

zaštite

Izloženost prema državama i centralnim bankama - -


- -

Izloženost prema javnim administrativnim telima - -

Izloženost prema medjunarodnim razvojnim bankama - -

Izloženost prema medjunarodnim organizacijama - -

Izloženost prema bankama 2,993 23,464

Izloženost prema privrednim društvima 413,730 7,643,953

Izloženost prema fizickim licima 624,005 1,318,256

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 254,851 198,214

Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza - 523

Visokorizične izloženosti - -

Izloženost po osnovu pokrivenih obveznica - -


- -

Izloženost po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove

- -

Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja - -

Ostale izloženosti - -

Ukupno 1,295,580 9,184,409


Klasa izloženosti Bruto

izloženost

Ispravke vrednosti i potrebna rezerva

Neto izloženost

Instrumenti nematerijalne

kreditne zaštite

Instrumenti materijalne

kreditne zaštite

Neto izložensot posle primene

KZ Kapitalni zahtev

Izlоžеnоsti prеmа državama i centralnim bankama

50,251,542 176 50,251,366 0 0 59,165,910 0

TALS izloženosti 4,072,950 72,091 4,000,859 0 0 4,000,859 71,996

Izloženost prema javnim administrativnim telima

234,155 1 234,154 0 0 234,154 3,746

Izloženost prema medjunarodnim razvojnim bankama

3,527,406 0 3,527,406 0 0 3,527,406 0

Izlоžеnоsti prеmа bаnkаmа 12,323,008 822 12,322,186 23,464 2,993 12,565,593 103,111

Izlоžеnоsti prеmа privrеdnim društvimа

93,666,842 928,209 92,738,634 7,643,953 413,730 84,680,951 4,304,058

Izlоžеnоsti prеmа fizičkim licimа 93,420,510 1,756,305 91,664,205 1,318,256 624,005 89,721,945 4,913,538

Izlоžеnоsti оbеzbеđеnе hipоtеkаmа nа nеpоkrеtnоstimа

27,406,383 221,384 27,184,999 198,214 254,851 26,731,934 1,416,161

Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza

14,943,352 6,184,606 8,758,746 523 0 8,758,223 133,979

Visokorizične izloženosti 1.22 1.22 0 0 0 0 0

Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja

606,133 149,008 457,125 0 0 457,125 89,540

Оstаlе izlоžеnоsti 137,369,206 8,283,969 129,085,237 0 0 130,380,817 849,478

Ukupno 437,821,488 17,596,571 420,224,917 9,184,409 1,295,580 420,224,917 11,885,607


Bruto izloženosti kreditnom riziku pre primene tehnika ublažavanja kreditnog rizika po ponderima kreditnog rizika i klasama izloženosti (u hiljadama dinara)

Klase izloženosti Bruto

izloženosti 0% 20% 35% 50% 75% 100% 150% 250%

izloženosti prema državama i centralnim bankama 50,251,542 50,251,542 0 0 0 0 0 0 0


4,072,950 0 647,201 0 3,425,749 0 0 0 0

izloženosti prema javnim administrativnim telima 234,155 0 234,155 0 0 0 0 0 0

izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama 3,527,406 3,527,406 0 0 0 0 0 0 0

izloženosti prema međunarodnim organizacijama 0 0 0 0 0 0 0 0 0

izloženosti prema bankama 12,323,008 0 11,461,700 0 675,391 0 185,917 0 0

izloženosti prema privrednim društvima 93,666,842 0 0 0 0 0 93,666,828 14 0

izloženosti prema fizičkim licima 93,420,510 0 0 0 0 93,420,510 0 0 0

izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 27,406,383 0 0 5,589,297 8,455,054 450,756 12,911,276 0 0

izloženosti koje se nalaze u statusu neizmirenja 14,943,352 0 0 0 0 0 14,858,439 84,913 0

visokorizične izloženosti 1 0 0 0 0 0 0 1 0

izloženost po osnovu pokrivenih obveznica 0 0 0 0 0 0 0 0 0


0 0 0 0 0 0 0 0 0

Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove

0 0 0 0 0 0 0 0 0

Izloženost po osnovu vlasničkih ulaganja 606,133 0 0 0 0 0 132,001 0 474,131

ostale izloženosti 137,369,206 11,553,085 0 0 0 0 125,416,081 0 400,041

Ukupno 437,821,488 65,332,032 12,343,056 5,589,297 12,556,19

4 93,871,266 247,170,543 84,928 874,172


Neto izloženosti kreditnom riziku pre primene tehnika ublažavanja kreditnog rizika po ponderima kreditnog rizika i klasama izloženosti (u hiljadama dinara)

Klase izloženosti Neto

izloženosti 0% 20% 35% 50% 75% 100% 150% 250%

izloženosti prema državama i centralnim bankama 50,251,366 50,251,366 0 0 0 0 0 0 0


4,000,859 0 629,848 0 3,371,011 0 0 0 0

izloženosti prema javnim administrativnim telima 234,154 0 234,154 0 0 0 0 0 0

izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama 3,527,406 3,527,406 0 0 0 0 0 0 0

izloženosti prema međunarodnim organizacijama 0 0 0 0 0 0 0 0 0

izloženosti prema bankama 12,322,186 0 11,461,685 0 674,702 0 185,798 0 0

izloženosti prema privrednim društvima 92,738,634 0 0 0 0 0 92,738,620 14 0

izloženosti prema fizičkim licima 91,664,205 0 0 0 0 91,664,205 0 0 0

izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 27,184,999 0 0 5,497,147 8,409,911 444,510 12,833,431 0 0

izloženosti koje se nalaze u statusu neizmirenja 8,758,746 0 0 0 0 0 8,676,174 82,572 0

visokorizične izloženosti 0 0 0 0 0 0 0 0 0

izloženost po osnovu pokrivenih obveznica 0 0 0 0 0 0 0 0 0


0 0 0 0 0 0 0 0 0

Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove 0 0 0 0 0 0 0 0 0


ostale izloženosti 129,085,237 11,553,085 0 0 0 0 117,132,112 0 400,041

Ukupno 420,224,917 65,331,856 12,325,688 5,497,147 12,455,624 92,108,715 231,581,843 82,586 841,457



Neto izloženosti kreditnom riziku posle primene tehnika ublažavanja kreditnog rizika po ponderima kreditnog rizika i klasama izloženosti

( u hiljadama dinara)

Klase izloženosti

Neto izloženosti

0% 20% 35% 50% 75% 100% 150% 250%

Izloženosti prema državama i centralnim bankama 59,165,910 59,165,910 0 0 0 0 0 0 0

Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave

4,000,859 0 629,848 0 3,371,011 0 0 0 0

Izloženosti prema javnim administrativnim telima 234,154 0 234,154 0 0 0 0 0 0

Izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama 3,527,406 3,527,406 0 0 0 0 0 0 0

Izloženosti prema međunarodnim organizacijama 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Izloženosti prema bankama 12,565,593 0 11,708,086 0 671,709 0 185,798 0 0

Izloženosti prema privrednim društvima 84,680,951 0 0 0 0 0 84,680,937 14 0

Izloženosti prema fizičkim licima 89,721,945 0 0 0 0 89,721,945 0 0 0

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 26,731,934 0 0 5,489,687 8,376,561 410,258 12,455,429 0 0

Izloženosti koje se nalaze u statusu neizmirenja 8,758,223 0 0 0 0 0 8,675,651 82,572 0

Visokorizične izloženosti 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Izloženost po osnovu pokrivenih obveznica 0 0 0 0 0 0 0 0 0


0 0 0 0 0 0 0 0 0

Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove 0 0 0 0 0 0 0 0 0


Ostale izloženosti 130,380,817 12,614,260 234,405 0 0 0 117,132,112 0 400,041

Ukupno 420,224,917 75,307,576 12,806,493 5,489,687 12,419,281 90,132,202 223,145,634 82,586 841,457


Restrukturirani plasmani tokom 2020 godine Na pojedinačnoj osnovi

Restrukturirani krediti tokom 2020

31.12.2020 u 000 RSD Bruto iznos ispravka Broj partija

privreda 2,656,004 447,913 15

stanovništvo 39,263 11,919 45

Ukupno 2,695,267 459,832 60

8.2 Rizik druge ugovorne strane Rizik druge ugovorne strane jeste mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat Banke usled neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre konačnog poravnanja novčanih tokova transakcije odnosno izmirenja novčanih obaveza po toj transakciji. Kroz Politiku upravljanja rizikom druge ugovrne strane Banka je definisala osnovne principe za izveštavanja, utvrđivanje limita, postupanje u slučaju prekoračenja limita kao i metodologiju za utvrđivanje internog rejtinga i način utvrđivanja maksimalno moguće izloženosti prema ugovornoj strani. Sistem limita druge ugovorne strane čine interni i regulatorni limiti. Limiti druge ugovorne strane se utvrđuju pojedinačno za svaku drugu ugovornu stranu uzimajući u obzir analizu druge ugovorne strane, utvrđivanje grupe povezanih lica, analizu drugih informacija o drugoj ugovornoj strani i ostale bitne informacije koje mogu biti od koristi prilikom određivanja rizika druge ugovorne strane. Banka je identifikovala sve organizacione delove koji učestvuju u procesu zaključivanja i realizaciju transakcija koje nose rizik druge ugovorne strane i na taj način uspostavila strukturu sistema nezavisne kontrole izloženosti riziku druge ugovorne strane. U toku 2020 Banka nije primila sredstva obezbeđenja od drugih ugovornih strana kako bi smanjila izloženot po osnovu ovog rizika. U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala banaka , Banka izračunava izloženost i kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane za sve derivate pri čemu se opredelila za metod tekuće izloženosti. Vrednost izloženosti se, u skladu sa metodom tekuće izloženosti, izračunava kao zbir:

tekuće izloženosti po osnovu svih ugovora čija je vrednost pozitivna, koji predstavlja tekuću trzišnu vrednost tog ugovora - derivata (za ugovore čija je vrednost negativna, tekuća izloženost jednaka je nuli)



potencijalne izloženosti u periodu preostalom do datuma dospeća ugovorne obaveze, koja se dobija kada se hipotetička vrednost glavnice svakog ugovora pomnoži odgovarajućim faktorima konverzije utvrđen odlukom Narodne banke Srbije.

Banka je na dan 31.12.2020. bila izložena riziku druge ugovorne strane po osnovu finansijskih derivata kako je prikazano u sledećoj tabeli:


Izloženost riziku druge ugovorne strane

Tekuća izloženost

(1)

Potencijalna izloženost

(2)

Zbir tekuće i potencijalne kreditne izloženosti

(3)= (1) + (2)

29.921

381.183

411.105

U toku 2020 Banka nije imala u svom portfoliju kreditne derivate. Interni kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane obračunava se u okviru obračuna internog kapitala za kreditni rizik. Izloženost riziku druge ugovorne strane koja će biti uključena u obračun internog kapitala sa stresom se izračunava na način da se tekuća izloženost uvećava zajedno sa potencijalnom izloženosti korišćenjem stresiranih faktora deviznog kursa i kamatne stope. Tako uvećane izloženosti se koriste za utvrđivanje zbira tekuće i potencijalne kreditne izloženosti u skladu sa metod tekuće izloženosti. Posle uvećanja osnovice Banka sprovodi dodatno stresno testiranje za ovu vrstu rizika bazirano na pretpostavci pogoršanja kreditnog rejtinga u okviru standardizovanoh pristupa.

8.3 Rizik prilagođavanja kreditne izloženosti (CVA rizik) Rizik prilagođavanja kreditne izloženosti (CVA rizik) je rizik nastanka gubitaka koji proizlaze iz promene iznosa CVA usled promene kreditne marže druge ugovorne strane zbog promene njene kreditne sposobnosti. Banka je dužna da računa kapitalni zahtev za CVA rizik za vanberzanske derivate, u bankarskoj knjizi i u knjizi trgovanja, osim kreditnih derivata koji se koriste za smanjenje izloženosti ponderisanih kreditnim rizikom. CVA rizik ne sadrži samo rizik pozicije, već i kreditni rizik. Pogoršanje kreditnog kvaliteta druge ugovorne strane negativno utiče na vrednost derivata. Odnos između tržišnog rizika i kreditnog rizika može se meriti sagledavanjem razlike u vrednosti između portfelja bez rizika i identičnog portfelja koji uzima u obzir potencijalnu promenu kreditne sposobnosti. Ova razlika u vrednosti naziva se rizik prilagođavanja kreditne izloženosti (CVA). Prilagođavanje kreditne izloženosti predstavlja iznos koji se obračunava samo za derivativne instrumente, po osnovu grupe transakcija sa drugom ugovornom stranom do iznosa njihove srednje tržišne vrednosti. Navedeno prilagođavanje odražava tržišnu vrednost kreditnog rizika ugovorne strane za Banku. Banka je na dan 31. decembra 2020. godine imala izloženosti riziku prilagođavanja kreditne izloženosti u iznosu od 445 hiljada dinara.



8.4 Kamatni rizik Direkcija za tržišne i operativne rizike je odgovorna za praćenje, merenje i izveštavanje o izloženosti kamatnom riziku a Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom i middle office za efikasno upravljanje ovom rizikom. Banka odobrava kredite i uzima depozite sa različitim rokovima dospeća i različitim kamatnim stopama, a te aktivnosti izlažu profitabilnost i kapital Banke uticajima kamatnog rizika. Banka koristi statistički određene pretpostavke odliva depozita za sve kamatno osetljive depozite bez ugovorenog dospeća odnosno definisanog vremena sledeće promene kamatne stope. Postoje četiri osnovna izvora kamatnog rizika:

Rizik utvrđivanja nove cene – Repricing risk: rizik vrеmеnskе nеusklаđеnоsti dоspеćа i pоnоvnоg оdrеđivаnjа cеnа

Rizik krive prinosa: rizik je posledica ili paralelnog kretanja krive prinosa ili promena u nagibu krive prinosa.

Rizik bazne stope – Basis risk: kоmе је izlоžеnа zbоg rаzličitih rеfеrеntnih kаmаtnih stоpа kоd kаmаtnо оsеtlјivih pоziciја sа sličnim kаrаktеristikаmа štо sе tičе dоspеćа ili pоnоvnоg оdrеđivаnjа cеnа .

Ugovorena mogućnost opcije – Optionality risk, kоmе је izlоžеnа zbоg ugоvоrnih оdrеdаbа u vеzi s kаmаtnо оsеtlјivim pоziciјаmа (krеditi s mоgućnоšću prеvrеmеnе оtplаtе, dеpоziti s mоgućnоšću prеvrеmеnоg pоvlаčеnjа i dr.).

Banka kamatni rizik utvrđuje na statičkoj osnovi, pri čemu koristi Gap analizu rizika utvrđivanja cene i merenje ekonomske vrednosti kapitala (Economic value of equity figure - EVE), kao i merenja uticaja pretpostavljenih promena kamatnih stopa na neto prihode od kamate (NII), mesečno po zaključenim knjiženjima Banke (EaR). Izveštaj o neusklađenosti (gepu) kamatnih stopa alocira svu kamatno osetljivu aktivu, pasivu i vanbilansne stavke u unapred definisane vremenske intervale sa stanovišta ponovnog određivanja kamatne stope. U tom smislu, finansijski instrumenti sa fiksnom kamatnom stopom se raspoređuju po dospećima, dok se plasmani sa promenljivom kamatnom stopom raspoređuju u odnosu na datum sledećeg repricinga. Gap analiza rizika utvrđivanja cena predstavlja osnovu za merenje ekonomske vrednosti kapitala. Ekonomska vrednost kapitala predstavlja razliku između sadašnje vrednosti kamatno osetljivih potraživanja (bilansnih i vanbilansnih) i sadašnje vrednosti obaveza (bilansnih i vanbilansnih).

Proces scenario analize sastoji se iz dva koraka:

Definicija scenarija promene kamatne stope

Vrednovanje kamatonosnih pozicija pod odabranim scenarijima.

Promena ekonomske vrednosti kapitala računata je za svaku značajnu valutu posebno i za ostale valute zbirno. Značajne valute su RSD, EUR, USD, CHF, kao i svaka ostala valuta ukoliko prelazi 5% ukupnih obaveza. Banka definiše sledeće scenarije promena kamatnih stopa:

osnovni i stresni scenario:



a) za svaku značaju stranu valutu: standardizovani šok koji podrazumeva paralelno pomeranje svake krive prinosa za +/- 200 baznih poena u osnovnom scenariju i +/-400 baznih poena u stresnom scenariju;

b) za dinar: paralelno pomeranje krive prinosa za +/- 200 baznih poena ili 95VaR, u zavisnosti šta je veće, u osnovnom scenariju, dok se u stresnom scenariju primenjuje veća vrednost od +/- 400 baznih poena ili 99VaR posmatranih promena kamatnih stopa koristeći promene u vremenskom periodu od jedne godine i minimum pet godina observacija.

Banka pored stresnog testiranja koristi više scenario analiza koje se odnose na paralelno pomeranje krive , strme promene i promena krive po amplitudama.

Banka meri rizik kamatne stope koji nastaje na osnovu ugrađenog izbora (opcija) u ugovorima vezano za otplate kredita pre roka dospeća ili potencijalnog povlačenja oročenih depozita pre roka dospeća i meri njihov uticaj (na godišnjem nivou) na neto kamatni prihod Banke, u skladu sa pretpostavljenim (prethodno utvrđenim) procentom prevremene otplate kredita, odnosno povlačenja depozita. Posle redifinisanja pozicija gepa kamatnih stopa ponovo se meri promena ekonomske vrednosti kapitala i uticaj pretpostavljenih promena kamatnih stopa na neto prihode od kamate.

Pored navednog Banka sagedava svoje pozicije izložene riziku bazne stope na način da meri osetljivost promena različitih kamatnih stopa na neto kamatni prihod.

8.5 Izloženost banke po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi Bruto izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi na dan 31.12.2020. iznose 631,553 hiljade dinara. Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi Banke se prema nameni dele na: hartije od vrednosti raspoložive za prodaju i strateška ulaganja. U Izveštaju nezavisnog revizora, koji su objavljeni na Internet prezentaciji Banke u skladu sa tačkom 61. Zakona o bankama, je obelodanjen pregled korišćenih računovodstvenih politika kao i metode vrednovanja koji se odnose na izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi.

Vlasnička ulaganja Bruto

knjigovodstvena vrednost

Ispravka vrednosti

Neto knjigovodstvena

vrednost

Ukupna ulaganja banke u lica koja nisu lica u finansijskom sektoru 140,038 116,216 23,822

Od čega: strateška ulaganja 0 0 0

raspoloživo za prodaju 140,038 116,216 23,822

Ukupna ulaganja banke u lica u finansijskom sektoru 491,515 32,792 458,723

Od čega: strateška ulaganja 474,131 32,715 441,416

raspoloživo za prodaju 17,384 77 17,307

U toku 2020.godine Banka je realizovala dobitak po osnovu prodaje vlasničkih ulaganja u iznosu od 20,139 hiljada dinara. Na dan 31.decembra 2020. godine ukupan iznos nerealizovanog gubitka po osnovu vlasničkih ulaganja iznosi 3.350 hiljada dinara. Banka poseduje vlasničke hartije od vrednosti koje se kotiraju na berzi.


9. PODACI VEZANO ZA BANKARSKU GRUPU I ODNOS IZMEĐU MATIČNOG DRUŠTVA I PODREĐENIH DRUŠTAVA Grupa sastavlja Konsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu (Službeni glasnik RS br. 73/2019) a u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja kao i Konsolidovane finansijske izveštaje Bankarske grupe u skladu sa Odlukom o kontroli bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi (Službeni glasnik RS br. 45/2011, 58/2017 i 54/2018) u cilju izveštavanja Narodne banke Srbije o poslovanju Bankarske grupe. Banka kao najviše matično društvo primenjuje metod pune konsolidacije kako za potrebe kontrole Bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi tako i za sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja a razlike u obuhvatu zavisnih privrednih društava uključenih u konsolidaciju na dan 31.12.2020. su prikazane u narednoj tabeli:

Poslovno ime Sedište i adresa Delatnost

člana Matični broj

Udeo u vlasništvu

Metod konsolidacije

Obuhvat konsolidacije za potrebe izrade

Konsolidovanih finansijskih

izveštaja Bankarske grupe

Obuhvat konsolidacije za potrebe izrade

Konsolidovanih finansijskih

izveštaja

Vojvođanska Banka a.d. Novi Sad Novi Sad, Trg slobode 7 6419 08074313 100%

Pun metod konsolidacije X X

OTP Investments d.o.o., Novi Sad

Novi Sad, Bulevar Oslobođenja 69 6499 20124156 100%


OTP Lizing d.o.o., Beograd Beograd, Omladinskih brigada 88 6419 17519492 60%


OTP Factoring Serbia d.o.o., Novi Sad Novi Sad, Trg Slobode 7 6499 20661429 100%


OTP Services d.o.o., Beograd Beograd, Omladinskih brigada 88 7711 20326042 100%

Pun metod konsolidacije X

Razlike između izveštaja sačinjenih za potrebe kontrole bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi i Konsolidovanih finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja dati su u tački 3. ovog dokumenta.

objavljivanje podataka i informacija 31. decembar …

Documents