objavljivanje podataka i informacija 31. decembar … · banka ne primenjuje pristup internih...

OTP banka Srbija a.d. Novi Sad

OBJAVLJIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA

31. decembar 2014. godine

Novi Sad, maj 2015. godine


Objavljivanje podataka i informacija 2

SADRŽAJ:

1. UVOD .................................................................................................................................................. 3

2. STRATEGIJA I PLAN UPRAVLJANJA KAPITALOM ...................................................................... 4

3. STRATEGIJA UPRAVLJANJA RIZICIMA ......................................................................................... 4

3.1 POLITIKA UPRAVLJANJA KREDITNIM RIZIKOM ..................................................................................... 5 3.2 POLITIKA UPRAVLJANJA RIZIKOM LIKVIDNOSTI ................................................................................... 7 3.3 POLITIKA UPRAVLJANJA OPERATIVNIM RIZIKOM ................................................................................. 7 3.4 POLITIKA UPRAVLJANJA RIZIKOM ZEMLJE .......................................................................................... 8 3.5 POLITIKA UPRAVLJANJA TRŽIŠNIM RIZICIMA ...................................................................................... 9 3.6 POLITIKA UPRAVLJANJA RIZIKOM EKSTERNALIZACIJE ....................................................................... 10 3.7 POLITIKA UPRAVLJANJA RIZIKOM KAMATNE STOPE .......................................................................... 11 3.8 NAČIN ORGANIZOVANJA UPRAVLJANJA RIZICIMA ............................................................................. 12

4. KAPITAL ........................................................................................................................................... 13

5. ADEKVATNOST KAPITALA BANKE .............................................................................................. 19

6. PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA ...................................................... 20

7. IZLOŽENOST BANKE RIZICIMA I PRISTUPI ZA MERENJE ODNOSNO PROCENU RIZIKA .... 21

7.1 KREDITNI RIZIK ................................................................................................................................. 21 7.2 RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE ...................................................................................................... 36 7.3 KAMATNI RIZIK .................................................................................................................................. 36 7.4 IZLOŽENOST BANKE PO OSNOVU VLASNIČKIH ULAGANJA U BANKARSKOJ KNJIZI ..................................... 37

8. PODACI VEZANO ZA BANKARSKU GRUPU I ODNOS IZMEĐU MATIČNOG DRUŠTVA I PODREĐENIH DRUŠTAVA .................................................................................................................... 38



1. UVOD Na osnovu člana 51a. Zakona o bankama, te člana 21. Odluke o objavljivanju podataka i informacija banke (u daljem tekstu: Odluka), OTP Banka Srbija a.d. Novi Sad, Bulevar oslobođenja 80 (u daljem tekstu: Banka) objavljuje sledeće podatke i informacije, na dan 31. decembar 2014. godine vezano za:

• Strategiju i plan upravljanja kapitalom; • Strategiju upravljanja rizicima; • Politiku upravljanja kreditnim rizicima; • Politiku upravljanja aktivom i pasivom, čiji je sastavni deo upravljanje rizikom

likvidnosti; • Politiku upravljanja operativnim rizikom; • Politiku upravljanja rizikom zemlje; • Politiku upravljanja tržišnim rizicima; • Politiku upravljanja rizikom eksternalizacije; • Politiku upravljanja rizikom kamatne stope; • Način organizovanja upravljanja rizicima; • Tehnike ublažavanja rizika i načine obezbeđivanja i praćenja efikasnosti ublažavanja

rizika; • Kapital Banke; • Adekvatnost kapitala Banke; • Proces interne procene adekvatnosti kapitala Banke; • Izloženost Banke rizicima i pristupe za merenje, odnosno procenu rizika; • Izloženost Banke po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi; • Bankarsku grupu i odnos između matičnog društva i podređenih društava.

Shodno članu 19. Odluke, Banka kao najviše matično društvo informacije i podatke koji se odnose na kapital i adekvatnost kapitala objavljuje i na pojedinačnom i na konsolidovanom nivou. Banka ne primenjuje pristup internih modela za izračunavanje kapitalnih zahteva za tržišne rizike te shodno tome ne objavljuje podatke u vezi sa pristupima za merenje, odnosno procenu tržišnih rizika. Banka ne primenjuje napredni pristup za izračunavanje kapitalnog zahteva za operativni rizik te shodno tome ne objavljuje podatke koje se odnose na izloženost ovim rizicima i pristupe za merenje, odnosno procenu rizika. Ovaj dokument se objavljuje na zvaničnoj Internet prezentaciji Banke www.otpbanka.rs. Podaci i informacije koji nisu objavljeni a propisani su Odlukom, objavljeni su u okviru Izveštaja nezavisnog revizora koji se u skladu sa tačkom 61. Zakona o bankama objavljuje na Internet prezentaciji Banke: https://www.otpbanka.rs/finansijski_izvestaji/finansijski_izvestaji.php



2. STRATEGIJA I PLAN UPRAVLJANJA KAPITALOM Kapital izražava kapacitet preuzimanja rizika Banke i zavisi od takvih kvalitativnih faktora kao što su upravljanje, kontrola i upravljanje rizikom. Usled regulatornih zahteva i internih ciljeva kapitala, kapitalizacija Banke se kontinuirano prati kako bi se osigurao poželjan nivo istog. Planiranje kapitala je sastavni deo procesa godišnjeg strateškog planiranja u Banci. Plan kapitala za naredne tri godine podrazumeva kapital neophodan da apsorbuje gubitke, kako realizovane, tako i nerealizovane, dok Banka ostaje snažno kapitalizovana institucija. Fokusiran je i na kvantitet i kvalitet kapitala a u pravnoj strukturi je najbolje postavljen za podršku predviđenim potrebama poslovanja.

Osnovni cilj Strategije upravljanja kapitalom jeste da obezbedi adekvatan nivo i optimalnu strukturu kapitala, kao i nivo i strukturu internog kapitala koji može da podrži očekivani rast plasmana, budućih izvora sredstava i njihovog korišćenja, politiku dividendi i sve promene minimalnog iznosa kapitala propisanog odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala. Plan upravljanja kapitalom sadrži sledeće:

• strateške ciljeve i period za njihovo ostvarenje, uzimajući u obzir uticaj makroekonomskog okruženja i faze privrednog ciklusa;

• način organizacije procesa upravljanja internim kapitalom i procedure planiranja adekvatnog nivoa internog kapitala;

• način dostizanja i održavanja adekvatnog nivoa internog kapitala; • plan poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja koji mogu da utiču na

iznos internog kapitala.

3. STRATEGIJA UPRAVLJANJA RIZICIMA

Strategijom upravljanja rizicima Banka definiše strateški pristup rizicima, određuje sistem upravljanja rizicima, definiše rizike kojima je izložena, principe za upravljanje njima, iskazuje sklonost ka rizicima, itd. Ova strategija je usko povezana sa ostalim strateškim dokumentima Banke (npr. Strategija upravljanja kapitalom Banke). Strategija upravljanja rizicima bi trebalo u kontinuitetu da obezbedi usklađenost profila rizika Banke sa njenom sklonošću ka rizicima, kao i dalji razvoj upravljanja rizicima ka povećanju senzitivnosti na rizike u budućnosti. U upravljanju rizikom Banka se oslanja na kvalitet i iskustvo svojih zaposlenih, organizaciono odvajanje zadataka i korišćenje sofisticiranih analitičkih sredstava i tehnologija. Pravila koja su određena Strategijom obavezujuća su za sve zaposlene u Banci i moraju se poštovati u svim procesima i aktivnostima Banke.

Upravljanje rizikom u Banci obuhvata sledeće oblasti: utvrđivanje odgovarajućih principa, internih pravila, procedura i ograničenja u upravljanju rizikom, postupke u skladu sa principima upravljanja rizikom, blagovremeno efektivno izveštavanje, proaktivno identifikovanje rizika, monitoring tih rizika, upravljanje rizicima, dodela potrebnih resursa, znanje, procesi upravljanja i kontrole, stvaranje i držanje adekvatnih rezervi povezanih sa preuzetim rizicima, prihvatanje samo onih rizika koji se mogu prihvatiti, usaglašenost sa spoljnim i internim zahtevima u pogledu kapitala, poštovanje zakonskih i regulatornih zahteva.



Principi utvrđeni ovom strategijom detaljno su opisani u internoj regulativi. Upravljanje rizikom obuhvata sledeće kategorije rizika:

• Kreditni rizik • Rizik zemlje • Rizik koncentracije • Rezidualni rizik • Rizik ulaganja • Rizik druge ugovorne strane i rizik izmirenja • Rizik smanjenja vrednosti potraživanja • Tržišni rizici • Devizni rizik • Rizik kamatne stope • Operativni rizik • Rizik informacionog sistema • Rizik eksternalizacije • Rizik inovacije (Rizik koje se odnosi na nove proizvode i usluge) • Rizik likvidnosti • Ostali rizici (reputacioni rizik, strateški rizik, rizik modela,...)

Ovi rizici su detaljnije opisani u Strategijii procesa procene interne adekvatnosti kapitala, zatim Politikama i Procedurama koje se odnose na svaki konkretni rizik.

U slučaju promene relevantnih zakonskih ili regulatornih zahteva, značajnih promena u tržišnim uslovima sva dokumenta se ažuriraju.

3.1 Politika upravljanja kreditnim rizikom Politika upravljanja kreditnim rizikom detaljno definiše proces upravljanja kreditnim rizikom koji uključuje organizovanje procesa upravljanja kreditnim rizikom, identifikovanje i merenje, ublažavanje i monitoring. Politika takođe uključuje i proces upravljanja rizikom koncentracije i sistem interne kontrole procesa upravljanja kreditnim rizikom. Upravljanje rizicima i odluke o kreditiranju temelje se na Pravilnicima/Priručnicima za upravljanje rizicima i na Kreditnoj politici koja se usvaja jednom godišnje i kojom se:

• definišu mogućnosti preuzimanja rizika od strane banke uzimajući u obzir poslovne mogućnosti u privredi,

• definišu direktive za oprezan pristup rastu portfelja,

• definiše procena rizika prema privrednim granama,

• utvrđuje okvir saradnje između poslovnih i sektora rizika,

• definiše poželjne segmente klijenata,

• utvrđuju kratkoročni ciljevi usmereni ka poželjnoj strukturi portfelja i poslovni segment usmerava u procesu aktivne prodaje i,

• definišu osnovni principi u procesima odobravanja i kontrole, limiti portfelja i sl.



Da bi upravljala kreditnim rizikom, Banka je utvrdila kreditni proces koji uključuje proces odobravanja izloženosti i proces upravljanja kreditnim rizikom. Proces odobravanja izloženosti čine sledeći koraci: iniciranje izloženosti, kreditna izloženost, segmentacija klijenata, ocenjivanje klijenta, procena kolaterala, odobravanje izloženosti i realizacija plasmana. Proces upravljanja kreditnim rizikom je proces od četiri faze: identifikovanje kreditnog rizika, merenje kreditnog rizika, proces ublažavanja i monitoring kreditnog rizika. Da bi se uspostavio efektivan i efikasan proces upravljanjem rizikom, Banka je definisala ključne odgovornosti u procesu upravljanja kreditnim rizikom Upravnog odbora, Izvršnog odbora, Odbora za reviziju, Kreditnog odbora, Monitoring Odbora i Odbora za naplatu nenaplativih kredita. Radi upravljanja kreditnim riziku banka identifikuje i meri rizik koncentracije koji je posledica izloženosti istom ili sličnom izvoru ili istom ili sličnom tipu rizika. Koncetracijski rizik je regulisan Kreditnom politikom koja uspostavlja sektorske limite na godišnjem nivou kao i Procedurom upravljanaj rizikom koncetracije koja uvrđuje odgovornosti i kontrolne limite po ovom pitanju. Banka na mesečnom nivou izveštava nadležne odbore o stanju portfolija, dok na kvartalnom nivou iste izveštava o riziku koncentracije (pregled velikih izloženosti i izloženosti prema licima povezanim sa Bankom), kao i riziku ulaganja što je bliže definisano internim aktima banke. U okviru Portfolijo izveštaja obuhvataju se podaci o iznosu portfolija, strukture prema poslovnim linijama, kontrola uspostavljenih limita, pokrivenost rezervama, sektorska podela portfolija i dr. U vezi sa upravljanjem kreditnim rizikom, Pravilnikom o oceni sredstava obezbeđenja se propisuju vrste, način pribavljanja, ugovaranja i realizacije sredstava obezbeđenja koje banka prihvata u svom poslovanju. Sredstva obezbeđenja koja banka prihvata u korigovanju obračuna aktive ponderisane rizikom kroz tehnike ublažavanja kreditnog rizika, definisana su u skladu sa relevantim delom odluke NBS o adekvatnosti kapitala. U ovom kontekstu, ona su definisana kao instrumenti materijalne i nematerijalne kreditne zaštite koja koriguju rizikom ponderisanu aktivu Banke u skladu sa propisima. Instrumenti materijalne kreditne zaštite koje banka može da koristi za gore navedenu svrhu su:

• gotovina i gotovinski ekvivalenti deponovani kod banke, dužničke hartije od vrednosti država ili centralnih banaka s raspoloživim kreditnim rejtingom agencije za kreditiranje izvoza kome odgovara nivo kreditnog kvaliteta 4 ili bolji u skladu sa važećim propisima;

• zlato.

Instrumenti nematerijalne kreditne zaštite koje banka može da koristi u svrhu izračunavanja aktive ponderisane kreditnim rizikom su:

• garancije; • drugi oblici jemstva; • kontragarancije, pod uslovima koji su propisani važećom regulativom.



3.2 Politika upravljanja rizikom likvidnosti Upravljanje rizikom likvidnosti bitan je deo savesnog i sigurnog poslovanja Banke. Upravljanje rizikom likvidnosti je sastavni deo Politike za upravljanje aktivom i pasivom Banke. Osnovni cilj upravljanja likvidnošću je smanjenje rizika likvidnosti na najmanju moguću meru putem planiranja priliva i odliva novčanih sredstava, praćenjem likvidnosti i donošenjem odgovarajućih mera za sprečavanje i otklanjanje uzroka nelikvidnosti, odnosno izbegavanje mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled nesposobnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze. Sklonost Banke ka ovom riziku je niska, a Banka teži da ga svede na minimum adekvatnim upravljanjem. Za upravljanje ovim rizikom koristi se GAP analiza za predviđanje tokova gotovine koju Jedinica za ALMi M/O sprovodi i izveštava jednom mesečno.U cilju ublažavanja rizika likvidnosti, Banka koristi sistem limita (interni limiti za primarnu i operativnu likvidnost i drugi limiti u skladu sa Odlukom NBS), kao i set ranih pokazatelja upozorenja koji se prate nedeljno. Stres scenarija služe za modeliranje uticaja neočekivanih odliva na likvidnost Banke. Stres testiranja se sprovode periodično, najmanje dva puta godišnje.

U procesu rukovođenja i organizacije procesa upravljanja rizikom likvidnosti prevashodno učestvuju:

• Upravni odbor Banke; • Izvršni odbor Banke; • ALCO odbor; • Jedinica za ALM; • Direkcija sredstava i drugi relevantni organizacioni delovi.

3.3 Politika upravljanja operativnim rizikom Operativni rizik (OR) je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled (nenamernih i namernih) propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih eksternih događaja. Operativni rizik takođe uključuje i pravni rizik. Pravni (zakonski) rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke, usled kazni i sankcija proisteklih iz sudskih sporova po osnovu neispunjavanja ugovornih i zakonskih obaveza. Rizik informacionog sistema - mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke, ostvarenje poslovnih rezultata, rad u skladu sa zakonom i reputaciju, zbog neadekvatnog upravljanja informacionim sistemom i drugim sistemskim slabostima koje negativno utiču na funkcionalnost sistema i bezbednost i/ili ugrožavaju kontinuitet poslovanja Banke. Prema usvojenoj Politici, cilj upravljanja operativnim rizikom je da se obezbedi da nivo izloženosti operativnom riziku bude u skladu sa Strategijom upravljanja rizicima i politikama Banke, odnosno minimiziranje gubitaka po osnovu operativnih rizika, uzevši u obzir i troškove i rashode minimiziranja. Upravljanje operativnim rizikom u potpunosti je integrisano u sistem upravljanja rizicima i informacioni sistem Banke. Sistem upravljanja operativnim rizicima pokriva sve aktivnosti svojstvene Banci. Baza događaja operativnog rizika podržava kontrolu upravljanja operativnim rizicima i identifikaciju operativnog rizika na nivou Banke.



Metodologija za upravljanje operativnim rizicima ima sledeće nivoe:

• Strategija za opšti pristup upravljanju operativnim rizicima Banke, ciljevi, neophodna organizaciona struktura i profil rizika Banke;

• Proces koji se sastoji od dnevnih aktivnosti i odluka vezanih za upravljanje operativnim rizikom u skladu sa odabranom strategijom;

• Infrastruktura za identifikaciju sistema, podaci i drugi neophodni alati za proces upravljanja operativnim rizikom;

• Okruženje koje je neophodno za uspešno upravljanje operativnim rizicima koji stvaraju obrazac ponašanja u vezi sa izloženošću operativnom riziku i eksternim faktorima koji značajno utiču na snagu efekta operativnog rizika.

Izveštavanje o operativnom riziku (uključujući i izveštavanje o eksternalizaciji, ključnim indikatorima rizika, novim proizvodima i planu kontinuiteta poslovanja) vrši se na kvartalnom i godišnjem nivou. Kvartalne i godišnje izveštaje usvajaju Upravni i Izvršni odbor, Odbor za reviziju i Odbor za upravljanje operativnim rizicima. Forme izveštaja su sledeće:

• Detaljan kvartalni izveštaj o događajima operativnog rizika koji su identifikovani u OR bazi sa akcionim planovima i merama primenjenim za minimiziranje izloženosti OR.

• Kvartalni izveštaj o kretanju ključnih indikatora rizika, probijanjima limita i izmenama u strukturi praćenih limita.

• Godišnji izveštaj o iznosu i strukturi kapitalnog zahteva potrebnog za pokriće operativnog rizika.

• Godišnja analiza rezultata samoprocene i izmena u mapi rizika. • Godišnja procena izloženostima rizicima IT sistema. • Godišnji izveštaj o rezultatima scenario analize.

3.4 Politika upravljanja rizikom zemlje Rizik zemlje je rizik koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena i predstavlja rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnosti Banke da naplati potraživanje od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica. Obuhvata sledeće rizike:

• Političko-ekonomski rizik, pod kojim se podrazumeva mogućnost nastanka gubitka zbog sprečenosti Banke da naplati potraživanja usled ograničenja propisanih aktima državnih i drugih organa države porekla dužnika, kao i opštih i sistemskih prilika u toj državi;

• Rizik transfera, pod kojim se podrazumeva mogućnost nastanka gubitka zbog sprečenosti Banke da naplati potraživanja iskazana u valuti koja nije zvanična valuta države porekla dužnika, zbog ograničenja plaćanja obaveza prema poveriocima iz drugih država u određenoj valuti koja su utvrđena aktima državnih i drugih država porekla.

Upravljanje rizikom zemlje porekla dužnika (rizik zemlje) u Banci zasniva se na principima upravljanja rizicima uopšte, a naročito na sledećim principima:



• princip odgovornosti Izvršnog odbora Banke za primenu sveukupne poslovne strategije Banke iz koje proističe strategija upravljanja rizicima i rizikom zemlje;

• princip prihvatanja definicije i kriterijuma koje propisuju zakonski i podzakonski propisi NBS;

• princip upravljanja stavkama aktive i vanbilansa Banke sa aspekta porekla dužnika i održavanja izloženosti riziku zemlje na način kojim se ne ugrožavaju stabilnost poslovanja, stabilnost i usaglašenosti pokazatelja poslovanja Banke sa regulatornim limitima i limitima OTP Grupe po ovom i drugim rizicima kojima je Banka u svom poslovanju izložena;

• princip primene pristupa i metodologije OTP Grupe za identifikovanje, merenje/procenu, praćenje, limitiranje i izveštavanje, a koji nisu u suprotnosti sa odredbama koje pretpostavljaju zakonski i podzakonski propisi NBS iz oblasti rizika zemlje.

Banka u cilju identifikovanja, merenja, procene i praćenja izloženosti riziku zemlje koristi metodologije i iskustva OTP Grupe, sopstvene procene, analize i najbolja iskustva iz bankarske prakse, a koja nisu u suprotnosti sa odredbama koje pretpostavljaju zakonski i podzakonski propisi NBS iz oblasti rizika zemlje. Banka preuzima rizik sa zemljama koje su kategorizovane kao manje rizične, sa oprezom preuzima rizik sa onim zemljama koje su lošije kategorizovane i izbegavanjem preuzimanja rizika sa zemljama koje su najlošije rangirane i koje su najrizičnije. Ciljevi Banke u vezi sa prihvatljivom izloženošću riziku zemlje su povezani sa postavljenim limitima, koje je Banka definisala kao maksimalno izlaganje prema određenim zemljama pojedinačno po državi porekla dužnika i na regionalnoj osnovi. Izveštaji o Riziku zemlje sadrže informacije o nivou limita, visine iskorišćenosti limita, prekoračenja limita (u slučajevima kada postoje), predlog mera za vraćanje limita u propisane granice ili predlog za povećanje limita i dr. Izveštaj o riziku zemlje se priprema na mesečnom, kvartalnom i godišnjem nivou, a usvajaju ih nadležni odbori definisani internim aktima i sadrži pregled izloženosti po zemljama i kontrolu uspostavljenih limita.

3.5 Politika upravljanja tržišnim rizicima Tržišni rizici su mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke po osnovu promena vrednosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki Banke koje nastaju usled kretanja cena na tržištu. Tržišni rizici obuhvataju kamatni rizik, devizni rizik, cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti i po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti i robni rizik. Sklonost Banke ka ovim rizicima je generalno niska, a Banka teži da ih svede na minimum. Uspostavljanje limita za tržišne rizike ima za cilj preventivno upravljanje rizikom, odnosno minimiziranje rizika koji mogu da imaju negativne posledice na poslovni rezultat Banke. Banka uspostavlja limite za transakcije koje se ugovoraju na tržištu, pri čemu nijedan limit ne sme da bude van zakonskih okvira propisanih Zakonom o bankama i Odlukom o upravljanju rizicima od strane Narodne banke Srbije. Devizni rizik



U Banci se usklađivanje aktive i pasive po valutama vrši kontinuirano prateći devizne pozicije u svakoj valuti sa ciljem da se one održavaju u skladu sa unapred utvrđenim limitima po valutama. Banka je krajem 2014 godine otvorila knjigu trgovanja sa ciljem poboljšanja tržišne prepoznatljivosti i ostvarivanja profita kroz povećan obim deviznog trgovanja. Upravljanje otvorenom deviznom pozicijom Banke je u nadležnosti Direkcije sredstava, koja upravlja deviznim rizikom Banke u skladu sa limitima postavljenim od strane Narodne banke Srbije i interno postavljenim limitima. Jedinica za ALM zadužena za blagovremeni transfer izloženost deviznom riziku koja potiče od pozicije bankarske knjige Direkciji sredstava. Jedinica za upravljanje operativnim i ostalim rizicima je zadužena za praćenje i kontrolu izloženosti deviznom rizikom na dnevnom, a izveštava na mesečnom nivou.. Limiti deviznog rizika su utvrđeni na onom nivou koji odgovara poslovnim potrebama Banke i pri kom Banka ne bi imala značajne gubitke zbog volatilnosti kursa stranih valuta u odnosu na dinar. Banka koristi sledeće limite:

• Limit devizne pozicije u svakoj pojedinačnoj valuti (prekonoćni i dnevni); • Limit ukupne devizne pozicije (prekonoćni i dnevni); • Limit pokazatelja deviznog rizika – limit definisan od strane NBS; • VaR Limit; • Limit za zaustavljanje gubitka; • PLA limit.

Banka upravlja deviznim rizikom dnevno, mesečno i kvartalno. Banka najmanje dva puta godišnje sprovodi stres testiranje simulacijom uticaja različitih scenarija kretanja deviznih kurseva na finansijski rezultat i kapital Banke.

3.6 Politika upravljanja rizikom eksternalizacije Politika upravljanja rizikom eksternalizacije predstavlja dokument kojim se propisuju uslovi za eksternalizaciju i definišu principi i načela upravljanja rizicima koji su povezani sa eksternalizacijom u Banci. Politika upravljanja rizikom eksternalizacije je u nadležnosti Upravnog odbora Banke. Izvršni odbor Banke je u obavezi da uspostavi odgovarajući sistem upravljanja rizicima koji su povezani sa eksternalizacijom, a koji je u skladu sa Zakonom o bankama, Odlukom o minimalnim standardima upravljanja informacionim sistemom finansijske institucije i Odlukom o upravljanju rizicima. Rizik eksternalizacije je rizik koji nastaje po osnovu aktivnosti Banke u vezi sa njenim poslovanjem koje je poverila trećem licu a koje obavlja kao svoju pretežnu delatnost. Banka obuhvata sistemom za upravljanje rizicima sve rizike koji nastaju po osnovu aktivnosti u vezi s njenim poslovanjem koje je poverila trećem licu, a koje te aktivnosti obavlja kao svoju pretežnu delatnost, odnosno ima odgovarajuće iskustvo u obavljanju tih aktivnosti. Osnovni cilj upravljanja rizikom eksternalizacije je procena i mogućnost kontrole rizika pre zaključivanja ugovora/aneksa ugovora i tokom trajanja ugovora sa trećim licima odnosno pružaocima usluga i preduzimanje neophodnih mera u cilju zaštite od negativnih uticaja na poslovanje i reputaciju Banke.



Banka eksternalizuje osnovne aktivnosti kao i one aktivnosti koje podržavaju osnovne, uz uslov da eksternalizacija ne narušava:

• Obavljanje redovnog poslovanja, • Upravljanje rizicima, • Sistem interne kontrole, • Bezbednost i funkcionalnost informacionog sistema, • Kontrolu koju obavlja Narodna banka Srbije.

Banka je svojim Procedurama i internim aktima definisala kriterijume i postupke vezane za postupak eksternalizacije. Takođe, Banka je definisala neophodne elemente ugovora između Banke i pružaoca usluga u smislu da ugovor jasno definiše sve relevantne pojmove, uslove, prava i obaveze, kao i odgovornosti ugovornih strana. Uključujući obavezu pružaoca usluge da pri pružanja usluge u potpunosti postupa u skladu sa postojećim propisima Republike Srbije, obavezu pružaoca usluge da Narodnoj banci Srbije omogućava obavljenje kontrole na lokaciji pružanja usluge, kao i da omogući pristup dokumentaciji i podacima koji su u vezi sa eksternalizacijom a u posedu su pružaoca usluge, detaljan opis uslova za raskid i/ili otkaz ugovora, uključujući pravo Banke da raskine ili otkaže ugovor ukoliko to naloži Narodna banka Srbije. Banka će proceniti sve zakonske okolnosti koje se odnose na aktivnosti eksternalizacije, a koje uključuju skladištenje, obradu i/ili transfer podataka o ličnosti.

3.7 Politika upravljanja rizikom kamatne stope

Kamatni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu pozicija iz bankarske knjige usled promena kamatnih stopa. Banka preuzima izloženost kamatnom riziku u skladu sa svim zakonskim odredbama i internim pravilima. Prihvatljiva izloženost kamatnom riziku definisana je visinom pojedinih limita koje Banka utvrđuje na temelju Bančine mogućnosti i želje da preuzme rizik. Banka teži održavanju ravnoteže racija kamatno osetljive aktive i pasive u određenim vremenskim intervalima. Banka upravlja rizikom kamatne stope na nivou pojedinačnih valuta. Osnova za merenje izloženosti riziku kamatne stope je analiza neusklađenosti kod ponovnog utvrđivanja kamatne stope između kamatonosne aktive i pasive. Ovakve neusklađenosti deo su mesečnog izveštaja „Interest Rate Gap“, u kome se kamatno osetljive pozicije bilansa i vanbilansa prema rokovima, a na osnovu sledećeg datuma ponovnog određivanja cena instrumenata ili datuma dospeća za instrumente sa fiksnom kamatnom stopom. Izveštaj „Interest Rate Gap“ služi kao osnovna tehnika za merenje rizika kamatne stope. Banka koristi sledeće mere osetljivosti izloženosti kamatnom riziku:

• EVE – ekonomska vrednost kapitala • EaR – zarada pod rizikom.



3.8 Način organizovanja upravljanja rizicima Organizacioni delovi Banke zaduženi za proces upravljanja rizikom su sledeći: Upravni odbor ima konačno ovlašćenje i odgovornost u pogledu funkcije upravljanja rizikom, on odobrava politike i principe povezane sa upravljanjem rizikom i usvaja kvartalne izveštaje o tekućem upravljanju rizikom. Detaljnije, Upravni odbor je odgovoran za: definisanje opštih uslova poslovanja kao i njihovo ažuriranje, utvrđivanje limita kredita za koje je zadužen Izvršni odbor, davanje prethodne saglasnosti u vezi sa izloženoću pojedinačnog klijenta ili grupe povezanih lica koja prelazi 10% i 20% kapitala Banke, utvrđivanje sistema interne kontrole, uključujući sistem upravljanja rizikom i monitoring nad njime, usvajanje strategija, politika i glavnih pravilnika iz oblasti upravljanja rizikom, ostale aktivnosti koje su propisane NBS propisima i Zakonom o Bankama. Upravni odbor Banke odgovoran je za tačnost svih izveštaja o poslovanju, finansijskom stanju i rezultatima poslovanja Banke upućenih akcionarima Banke, javnosti i Narodnoj Banci Srbije. Izvršni odbor je odgovoran za organizaciju poslovanja Banke, kao i za dnevno rukovođenje aktivnostima zaposlenih. Izvršni odbor je takođe odgovoran za identifikovanje i merenje rizika, primenu principa koje je definisao Upravni odbor. Detaljnije, Izvršni odbor je odgovoran za sledeće: odlučivanje o plasmanima klijentima u okviru limita koji je definisao Upravni odbor, odlučivanje o svakom povećanju izloženosti klijenta koji je povezano lice banke i izveštavanje Upravnog odbora o tome, utvrđivanje organizacione strukture Banke koje je u skladu sa strategijom Banke, kvartalno izveštavanje Upravnog Odbora o upravljanju rizikom, usvajanje i implementaciju politika likvidnosti koje uključuju planiranje novčanih priliva i odliva, monitoring likvidnosti. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) je odgovoran za upravljanje tržišnim rizicima, rizikom kamatne stope i rizikom likvidnosti. Odbor prati izloženost Banke tržišnim rizicima i rizicima likvidnosti koji proizlaze iz strukture njenih bilansnih obaveza i potraživanja i vanbilansnih stavki, usvaja mesečne izveštaje predlaže mere za upravljanje deviznim, kamatnim rizikom i rizikom likvidnosti i obavlja druge poslove utvrđene aktima Banke i propisima Narodne banke Srbije. ALCO podnosi Izvršnom i Upravnom odboru Banke izveštaje o stanju i promenama u aktivi i pasivi i predlaže mere i aktivnosti za usklađivanje ročne strukture, održavanje likvidnosti, upravljanje rizicima, povećanju profitabilnosti i druge izveštaje, u skladu sa opštim aktima Banke. ALCO snosi punu odgovornost nad planiranjem i kontrolom adekvatnosti kapitala Banke.

Odbor za reviziju je odgovoran za analizu i usvajanje predloženih politika i strategija koje se odnose na upravljanje kreditnim rizikom i sistemom interne kontrole, koje se dostavljaju Upravnom odboru na diskusiju i odobravanje. Detaljnije, Odbor za reviziju je odgovoran za sledeće: analizu godišnjih izveštaja i drugih finansijskih izveštaja Banke, analizu i kontrolu implementacije usvojenih strategija i politika za upravljanje rizikom i za sistem interne kontrole, izveštavanje Upravnog odbora o sprovedenim aktivnostima i identifikovanim nepravilnostima.



Kreditni odbor je odgovoran za sledeće: utvrđivanje uslova koji se odnose na rizik odobravanja plasmana, u skladu sa aktima Banke, usvajanje kreditne politike, odobravanje limita korporativnim klijentima i usvajanje odluka za upravljanje tim limitima, ostale aktivnosti u skladu sa uputstvma Izvršnog odbora i propisima NBS. Monitoring odbor je odgovoran za sledeće: analizu portfolija banke i odlučivanje o aktivnostima kojima se štite interesi Banke, sprovođenje drugih aktivnosti definisanih opštim aktima Banke.

Odbor za naplatu nenaplativih kredita (Workout Odbor) odgovoran je za sledeće: odluke o pitanjima iz oblasti upravljanja portfolijom kredita koji se ne otplaćuju u skladu sa opštim aktima Banke, analizu portfolija kredita koji se ne otplaćuju i davanje uputstava nadležnim organizacionim jedinicama Banke u cilju održavanja prihvatljivog nivoa portfolija kredita koji se ne otplaćuju, superviziju rezultata naplate potraživanja, sprovođenje drugih aktivnosti definisanih opštim aktima Banke. Odbor za upravljanje operativnim rizicima je stalno telo podređeno Upravnom i Izvršnom odboru Banke i odgovorno za koordinaciju svih aktivnosti koje se odnose na upravljanje operativnim rizicima. Osim predmetnih odbora, proces upravljanja rizikom se takođe sprovodi kroz aktivnosti Sektora upravljanja rizicima i Sektora finansija (Odeljenje za ALM i MO). Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za razvoj metodologija i procedura za upravljanje kreditnim rizikom, operativnim rizikom i ostalim rizicima (upravljanje tržišnim rizicima), analizu kreditnih zahteva i davanje mišljenja o opravdanosti preuzimanja rizika, kontrolu kompletnosti i tačnosti dokumentacija, monitoring, upravljanje portfolijom i problematičnim kreditima, formiranje obezvređenja plasmana, izračun kapitalnih zahteva za kreditni i operativni rizik, izveštavanje kreditnim rizikom, naplatu potraživanja i back testing. Sektor za upravljanje rizicima čine: Direkcija za upravljanje portfolijom i rizicima, Direkcija za odobravanje kredita, Odeljenje za praćenje i kontrolu plasmana i Direkcija za naplatu. Poslovni sektor - Direkcija sredstava je odgovorna za zaključivanje transakcija u cilju održavanja likvidnosti i devizne pozicije u okviru limita, tj. za upravljanje likvidnošću i deviznim rizikom na dnevnom nivou. Sektor finansija - Odeljenje za ALM i Middle Office razvija metodologije i procedure za upravljanje kamatnim rizikom, deviznim rizikom, rizikom likvidnosti, kao i godišnje i kvartalne planove likvidnosti i finansiranja u cilju minimiziranja deviznog rizika i rizika likvidnosti. Odeljenje za ALM i Middle Office izračunava kapitalne zahteve, interne kapitalne zahteve, sprovodi stres testiranja, prati iskorišćenost limita i izveštava ALCO o upravljanju kamatnim rizikom, deviznim rizikom i rizikom likvidnosti, pravovremeno prenosi deviznu poziciju bankarske knjige Direkciji sredstava.

4. KAPITAL Banka na dan 31.12.2014. godine objavljuje sledeće podatke koji se odnose na kapital Banke:



Obrazac PI-KAP (u hiljadama dinara)

PODACI O KAPITALNOJ POZICIJI BANKE

Redni br. Nаziv pоziciје Na

pojedinačnoj osnovi

Na konsolidovanoj

osnovi

I UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 6,788,753 6,889,185

1. OSNOVNI KAPITAL PRE ODUZIMANJA ODBITNIH STAVKI 19,210,389 19,226,165

1.1. Nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih

kumulativnih akcija 16,646,827 16,646,827

1.2. Emisiona premija 2,563,562 2,563,562

1.4. Neraspoređena dobit iz ranijih godina 0 15,776

2. ODBITNE STAVKE OD OSNOVNOG KAPITALA 12,315,148 12,332,383

2.1. Gubici iz prethodnih godina 7,198,838 7,216,073

2.3. Nematerijalna ulaganja 78,952 78,952

2.6. Regulatorna usklađivanja vrednosti: 5,037,358 5,037,358

2.6.1. Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za

prodaju 3,671 3,671

2.6.2. Ostale neto negativne revalorizacione rezerve 273 273

2.6.4. Pоtrеbnа rеzеrvа iz dоbiti zа prоcеnjеnе gubitkе pо bilаnsnој аktivi i

vаnbilаnsnim stаvkаmа bаnkе 5,033,414 5,033,414

II UKUPАN DОPUNSKI KАPIТАL 730,112 832,004

1. DОPUNSKI KАPIТАL PRЕ ОDUZIМАNјА ОDBIТNIH SТАVKI 836,601 836,601

1.1. Nоminаlnа vrеdnоst uplаćеnih prеfеrеnciјаlnih kumulаtivnih аkciја 54,544 54,544

1.3. Dео rеvаlоrizаciоnih rеzеrvi bаnkе 196,397 196,397

1.5. Subоrdinirаnе оbаvеzе 585,660 585,660

2. ОDBIТNЕ SТАVKЕ ОD DОPUNSKОG KАPIТАLА 0 0

III UKUPАN KАPIТАL 7,518,865 7,721,189

1. UKUPАN KАPIТАL PRЕ ОDUZIМАNјА ОDBIТNIH SТАVKI 20,046,990 20,062,766

2. ОDBIТNЕ SТАVKЕ ОD KАPIТАLА 12,528,125 12,341,577

Оd čеgа umаnjеnjе оsnоvnоg kаpitаlа 12,421,637 12,336,980

Оd čеgа umаnjеnjе dоpunskоg kаpitаlа 106,489 4,597

2.1.

Dirеktnа ili indirеktnа ulаgаnjа u bаnkе i drugа licа u finаnsiјskоm sеktоru u iznоsu vеćеm оd 10% kаpitаlа tih bаnаkа, оdnоsnо drugih licа 203,783 0

2.4. Iznоs zа kојi su prеkоrаčеnа kvаlifikоvаnа učеšćа u licimа kоја nisu

licа u finаnsiјskоm sеktоru 9,194 9,194

Brutо iznоs subоrdinirаnih оbаvеzа 976,100 976,100



Opis osnovnih karakteristika svih elemenata koji se uključuju u obračun kapitala: Оbrаzаc PI-FIKАP

Pоdаci о оsnоvnim kаrаktеristikаmа finаnsiјskih instrumеnаtа kојi sе uklјučuјu u оbrаčun kаpitаlа bаnkе

(u hilјаdаmа dinаrа) Rеdni

br. Kаrаktеristikе instrumеntа Оpis Оpis Оpis Оpis

1. Еmitеnt ОТP Bаnkа Srbiја

АD Nоvi Sаd ОТP Bаnkа Srbiја

АD Nоvi Sаd ОТP Bаnkа Srbiја

АD Nоvi Sаd

OTP Financing

Netherland

2. Тrеtmаn u sklаdu s prоpisimа

2.1. Тrеtmаn u sklаdu sа Оdlukоm о аdеkvаtnоsti

kаpitаlа Instrumеnt оsnоvnоg

kаpitаlа Instrumеnt оsnоvnоg

kаpitаlа Instrumеnt

dоpunskоg kаpitаlа

Instrumеnt dоpunskоg

kаpitаlа

2.2.

Individuаlni/grupni/individuаlni i grupni nivо uklјučivаnjа instrumеntа u kаpitаl nа nivоu

grupе Individualni i grupni Individualni i grupni Individualni i grupni Individualni i

grupni

2.3. Тip instrumеntа Оbičnе аkciје Nеkumulаtivnе

prеfеrеnciјаlnе аkciје

Kumulаtivnе zаmеnlјivе


Subоrdinirаni dug izdаt u

vidu finаnsiјskоg instrumеntа

3.

Iznоs kојi sе priznаје zа pоtrеbе izrаčunаvаnjа rеgulаtоrnоg kаpitаlа (u

hilјаdаmа dinаrа, sа stаnjеm nа dаn pоslеdnjеg izvеštаvаnjа) 9,900,866 6,745,961 54,544 585,660

4. Nоminаlnа vrеdnоst instrumеntа 49,540 49,540 49,540 976,100

5. Rаčunоvоdstvеnа klаsifikаciја Аkciјski kаpitаl Аkciјski kаpitаl Аkciјski kаpitаl

Оbаvеzа - аmоrtizоvаnа

vrеdnоst

6. Iniciјаlni dаtum izdаvаnjа instrumеntа 27.04.2007. 14.06.2012. 27.04.2007. 05.09.2008.

7. Instrumеnt s dаtumоm dоspеćа ili instrumеnt

bеz dаtumа dоspеćа Bеz dаtumа dоspеćа Bеz dаtumа dоspеćа Bеz dаtumа dоspеćа S dаtumоm

dоspеćа

7.1. Оriginаlni dаtum dоspеćа Bеz dаtumа dоspеćа Bеz dаtumа dоspеćа Bеz dаtumа dоspеćа 05.09.2018.

8. Dа li pоstојi prаvо prеvrеmеnоg оtkupа (call

option) nа strаni еmitеntа Nе Nе Nе Nе

8.1. Prvi dаtum аktivirаnjа prаvа prеvrеmеnоg

оtkupа / / / /

8.2. Nаknаdni dаtumi аktivirаnjа prаvа

prеvrеmеnоg оtkupа (аkо је primеnlјivо) / / / /

9. Kupоni/dividеndе

9.1. Fiksnе ili prоmеnlјivе dividеndе/kupоni Prоmеnlјivа Prоmеnlјivа Fiksnа /

9.2.

Pоtpunо diskrеciоnо prаvо, dеlimičnо diskrеciоnо prаvо ili bеz diskrеciоnоg prаvа u

vеzi s vrеmеnоm isplаtе dividеndi/kupоnа

Pоtpunо diskrеciоnо prаvо Skupštinе

Bаnkе


Bаnkе

Dеlimičnо diskrеciоnо prаvо Skupštinе Bаnkе /

9.3.

Pоtpunо diskrеciоnо prаvо, dеlimičnо diskrеciоnо prаvо ili bеz diskrеciоnоg prаvа u

vеzi sа iznоsоm dividеndi/kupоnа


Bаnkе


Bаnkе


Bаnkе /

9.4. Мogućnоst pоvеćаnjа prinоsа (step up) Nе Nе Nе /

9.5. Nеkumulаtivnе ili kumulаtivnе

dividеndе/kupоni Nеkumulаtivnа Nеkumulаtivnа Kumulаtivnа /

10. Kоnvеrtibilаn ili nеkоnvеrtibilаn instrumеnt Nekonvertabilan Nekonvertabilan Konvertabilan /



10.1. Аkо је kоnvеrtibilаn, uslоvi pоd kојimа mоžе

dоći dо kоnvеrziје / /

Pod uslovom da Upravni odbor Banke

na zahtev imaoca donese pozitivnu odluku. Upravni

odbor Banke može doneti pozitivnu

odluku o pretvaranju kumulativne

zamenjive preferencijalne akcije

u običnu akciju pod uslovom da imalac

akcija u trenutku odlučivanja po zahtevu nema

dospelih neizmirenih obaveza prema

Banci kao emitentu

/

10.2. Аkо је kоnvеrtibilаn, dеlimičnо ili u cеlоsti

kоnvеrtibilаn / /

U cеlоsti (pоd uslоvimа iz Оdlukе о

еmisiјi оdnоsnо Оsnivаčkоg аktа i

Stаtutа Bаnkе) /

10.3. Аkо је kоnvеrtibilаn, stоpа kоnvеrziје / / Pаritеt 1:1 /

10.4. Аkо је kоnvеrtibilаn, оbаvеznа ili dоbrоvоlјnа

kоnvеrziја / /

Dоbrоvоlјnа pо uslоvоm nаvеdеnim

u tаčki 10:1 /

10.5. Аkо је kоnvеrtibilаn, instrumеnt u kојi sе

kоnvеrtuје / / Оbičnе аkciје /

10.6. Аkо је kоnvеrtibilаn, еmitеnt instrumеntа u kојi

sе kоnvеrtuје / / ОТP Bаnkа Srbiја

АD Nоvi Sаd /

11. Моgućnоst оtpisа Nе prеmа Оdluci о

еmisiјi Nе prеmа Оdluci о

еmisiјi Nе prеmа Оdluci о

еmisiјi /

11.1. Аkо pоstојi mоgućnоst оtpisа, uslоvi pоd

kојimа mоžе dоći dо оtpisа / / / /

11.2. Аkо pоstојi mоgućnоst оtpisа, dеlimičаn оtpis

ili оtpis u cеlоsti / / / /

11.3. Аkо pоstојi mоgućnоst оtpisа, privrеmеn ili

trајаn оtpis / / / /

11.4. Аkо је оtpis privrеmеn, uslоvi pоnоvnоg

priznаvаnjа / / / /

12.

Тip instrumеntа kојi ćе sе pri likvidаciјi nаplаtiti nеpоsrеdnо prе nаvеdеnоg

instrumеntа Nеkumulirаnе


Kumulаtivnе zаmеnlјivе

prеfеrеnciјаlnе аkciје Subоrdinirаnе

оbаvеzе /

Podaci o povezivanju pozicija kapitala iz konsolidovanog bilansa stanja s pozicijama iz obrasca PI-KAP na konsolidovanoj osnovi: Obrazac PI-UKP

Rаščlаnjаvаnjе еlеmеnаtа u bilаnsu stаnjа (u hilјаdаmа dinаrа)

Оznаkа pоziciје

Nаziv pоziciје Bilаns stаnjа

Rеfеrеncе

А АKТIVА

A.I Gоtоvinа i srеdstvа kоd cеntrаlnе bаnkе 6,175,546

A.III Finаnsiјskа srеdstvа pо fеr vrеdnоsti krоz bilаns uspеhа nаmеnjеnа trgоvаnju 1,732



A.V Finаnsiјskа srеdstvа rаspоlоživа zа prоdајu 3,964,221

Iznоs zа kојi su prеkоrаčеnа kvаlifikоvаnа učеšćа u licimа kоја nisu licа u

finаnsiјskоm sеktоru 9,194

c

A.VI Finаnsiјskа srеdstvа kоја sе držе dо dоspеćа 21,609

A.VII Krеditi i pоtrаživаnjа оd bаnаkа i drugih finаnsiјskih оrgаnizаciја 3,022,812

A.VIII Krеditi i pоtrаživаnjа оd kоmitеnаtа 24,950,874

A.X Pоtrаživаnjа pо оsnоvu finаnsiјskih dеrivаtа nаmеnjеnih zаštiti оd rizikа 2,485

A.XIII Nеmаtеriјаlnа ulаgаnjа 78,952 i

A.XIV Nеkrеtninе, pоstrојеnjа i оprеmа 1,768,266

A.XV Invеsticiоnе nеkrеtninе 36,261 A.XVII Оdlоžеnа pоrеskа srеdstvа 7,264

A.XVIII Stаlnа srеdstvа nаmеnjеnа prоdајi i srеdstvа pоslоvаnjа kоје sе оbustаvlја 200,339

A.XIX Оstаlа srеdstvа 463,368

A.XX UKUPNО АKТIVА 40,693,729

P PАSIVА

PO ОBАVЕZЕ

PO.I Finаnsiјskе оbаvеzе pо fеr vrеdnоsti krоz bilаns uspеhа nаmеnjеnе trgоvаnju 10,571 PO.III Оbаvеzе pо оsnоvu finаnsiјskih dеrivаtа nаmеnjеnih zаštiti оd rizikа 176

PO.IV Dеpоziti i оstаlе оbаvеzе prеmа bаnkаmа, drugim finаnsiјskim оrgаnizаciјаmа i cеntrаlnој bаnci

551,887

PO.V Dеpоziti i оstаlе оbаvеzе prеmа drugim kоmitеntimа 25,928,019

PO.VIII Subоrdinirаnе оbаvеzе 977,545

Оd čеgа subоrdinirаnе оbаvеzе kоје sе uklјučuјu u dоpunski kаpitаl bаnkе 585,660 s

PO.IX Rеzеrvisаnjа 213,780 PO.XI Теkućе pоrеskе оbаvеzе 160

PO.XIII Оstаlе оbаvеzе 612,103

PO.XIV UKUPNО ОBАVЕZЕ 28,294,241

KАPIТАL

PO.XV Аkciјski kаpitаl 19,266,476

Оd čеgа nоminаlnа vrеdnоst uplаćеnih аkciја, оsim prеfеrеnciјаlnih kumulаtivnih аkciја

16,646,827 а

Оd čеgа еmisiоnа prеmiја pо оsnоvu аkciјskоg kаpitаlа, оsim prеfеrеnciјаlnih kumulаtivnih аkciја

2,563,562 b

Оd čеgа nоminаlnа vrеdnоst prеfеrеnciјаlnih kumulаtivnih аkciја 54,544 nj PO.XVII Dоbitаk 106,357

Оd čеgа nеrаspоrеđеnа dоbit iz rаniјih gоdinа 5,334 g Оd čеgа dоbit iz tеkućе gоdinе 101,023 d

PO.XVIII Gubitаk 7,216,074 Оd čеgа gubici iz prеthоdnih gоdinа 7,216,074 ž

PO.XIX Rеzеrvе 246,400 Оd čеgа rеzеrvе iz dоbiti kоје prеdstаvlјајu еlеmеnt оsnоvnоg kаpitаlа 15,776 v

Оd čеgа оstаlе nеtо nеgаtivnе rеvаlоrizаciоnе rеzеrvе 273 lј

Оd čеgа pоzitivnе rеvаlоrizаciоnе rеzеrvе nаstаlе pо оsnоvu еfеkаtа prоmеnе fеr vrеdnоsti оsnоvnih srеdstаvа, hаrtiја оd vrеdnоsti i оstаlih srеdstаvа kоја sе, u sklаdu s МSFI/МRS, iskаzuјu u kоrist оvih rеzеrvi

196,397

p

PO.XX Nеrеаlizоvаni gubici 3,671

Оd čеgа nеrеаlizоvаni gubici pо оsnоvu hаrtiја оd vrеdnоsti rаspоlоživih zа prоdајu

3,671 l

PO.XXII UKUPNО KАPIТАL 12,399,488 PO.XXIV UKUPNО PАSIVА 40,693,729

V.P. VАNBILАNSNЕ PОZICIЈЕ V.P.А. Vаnbilаnsnа аktivа 65,480,736 V.P.P. Vаnbilаnsnа pаsivа 65,480,736

Pоvеzivаnjе pоziciја u rаščlаnjеnоm bilаnsu stаnjа i pоziciја u оbrаscu PI–KАP (u hiljadama dinara)



Rеdni br. Nаziv pоziciје Iznоs

Izvоr pоdаtаkа u

sklаdu s rеfеrеncаmа

I UKUPАN ОSNОVNI KАPIТАL 6,889,185

1. ОSNОVNI KАPIТАL PRЕ ОDUZIМАNјА ОDBIТNIH SТАVKI 19,226,165 1.1. Nоminаlnа vrеdnоst uplаćеnih аkciја, оsim prеfеrеnciјаlnih kumulаtivnih аkciја 16,646,827 а

1.2. Еmisiоnа prеmiја 2,563,562 b

1.3. Rеzеrvе iz dоbiti 15,776 v

2. ОDBIТNЕ SТАVKЕ ОD ОSNОVNОG KАPIТАLА 12,332,383

2.1. Gubici iz prеthоdnih gоdinа 7,216,074 ž

2.3. Nеmаtеriјаlnа ulаgаnjа 78,952 i

2.6. Rеgulаtоrnа usklаđivаnjа vrеdnоsti: 5,037,358

2.6.1. Nеrеаlizоvаni gubici pо оsnоvu hаrtiја оd vrеdnоsti rаspоlоživih zа prоdајu 3,671 l

2.6.2. Оstаlе nеtо nеgаtivnе rеvаlоrizаciоnе rеzеrvе 273 lј

2.6.4. Pоtrеbnа rеzеrvа iz dоbiti zа prоcеnjеnе gubitkе pо bilаnsnој аktivi i

vаnbilаnsnim stаvkаmа bаnkе 5,033,414

II UKUPАN DОPUNSKI KАPIТАL 832,004

1. DОPUNSKI KАPIТАL PRЕ ОDUZIМАNјА ОDBIТNIH SТАVKI 836,601 1.1. Nоminаlnа vrеdnоst uplаćеnih prеfеrеnciјаlnih kumulаtivnih аkciја 54,544 nj

1.3. Dео rеvаlоrizаciоnih rеzеrvi bаnkе 196,397 p

1.5. Subоrdinirаnе оbаvеzе 585,660 s

2. ОDBIТNЕ SТАVKЕ ОD DОPUNSKОG KАPIТАLА 0

III UKUPАN KАPIТАL 7,721,189

1. UKUPАN KАPIТАL PRЕ ОDUZIМАNјА ОDBIТNIH SТАVKI 20,062,766

2. ОDBIТNЕ SТАVKЕ ОD KАPIТАLА 12,341,577

Оd čеgа umаnjеnjе оsnоvnоg kаpitаlа 12,336,980

Оd čеgа umаnjеnjе dоpunskоg kаpitаlа 4,597

2.4. Iznоs zа kојi su prеkоrаčеnа kvаlifikоvаnа učеšćа u licimа kоја nisu licа u

finаnsiјskоm sеktоru 9,194 c

IV NАPОМЕNЕ

Brutо iznоs subоrdinirаnih оbаvеzа 976,100

Banka kao najviše matično društvo primenjuje isti metod i obuhvat konsolidacije u bilansu stanja bankarske grupe sačinjenom kako za potrebe regulatornog izveštavanja tako i u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima odnosno Međunardnim standardima finansijskog izveštavanja. Shodno navedenom, ne postoje razlike između bilansa stanja sačinjenog za potrebe kontrole bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi i konsolidovanih finansijskih izveštaja bankarske grupe sačinjenih u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima odnosno Međunardnim standardima finansijskog izveštavanja.



5. ADEKVATNOST KAPITALA BANKE

Kvantitativne informacije o iznosima kapitalnih zahteva prikazane su u sledećoj tabeli:

(u hiljadama dinara)

Obrazac PI-AKP

Pоdаci о ukupnim kаpitаlnim zаhtеvimа i pоkаzаtеlјu аdеkvаtnоsti kаpitаlа

Rеdni br. Nаziv

Na pojedinačnoj osnovi Na konsolidovanoj osnovi

Iznоs Pоkrivеnоst оsnоvnim kаpitаlоm

Pоkrivеnоst dоpunskim kаpitаlоm

Iznоs Pоkrivеnоst оsnоvnim kаpitаlоm

Pоkrivеnоst dоpunskim kаpitаlоm

1 2 3 1 2 3

I KАPIТАL 7,518,865 7,721,189

1. UKUPАN ОSNОVNI KАPIТАL 6,788,753 6,889,185

2. UKUPАN DОPUNSKI KАPIТАL 730,112 832,004

II KАPIТАLNI ZАHТЕVI 2,932,621 2,935,624

1.

KАPIТАLNI ZАHТЕV ZА KRЕDIТNI RIZIK, RIZIK DRUGЕ UGОVОRNЕ SТRАNЕ I RIZIK IZМIRЕNјА/ISPОRUKЕ PО ОSNОVU SLОBОDNIH ISPОRUKА

2,437,629

2,202,509 235,121 2,460,808 2,103,620 357,189

1.1. Stаndаrdizоvаni pristup (SP) 2,437,629 2,460,808

1.1.2. Izlоžеnоsti prеmа

tеritоriјаlnim аutоnоmiјаmа i јеdinicаmа lоkаlnе sаmоuprаvе 322

322

1.1.6. Izlоžеnоsti prеmа bаnkаmа 58,546 58,546

1.1.7. Izlоžеnоsti prеmа privrеdnim

društvimа 1,138,789

1,161,968

1.1.8. Izlоžеnоsti prеmа fizičkim

licimа 867,085

867,085

1.1.9. Izlоžеnоsti оbеzbеđеnе

hipоtеkаmа nа nеpоkrеtnоstimа 53,422

53,422

1.1.10. Dоspеlа nеnаplаćеnа

pоtrаživаnjа 92,264

92,264

1.1.14. Оstаlе izlоžеnоsti 227,201 227,201

2

KАPIТАLNI ZАHТЕV ZА RIZIK IZМIRЕNјА/ISPОRUKЕ PО ОSNОVU NЕIZМIRЕNIH ТRАNSАKCIЈА 0 0 0 0

3 KАPIТАLNI ZАHТЕV ZА ТRŽIŠNЕ RIZIKЕ 42,312

42,312 42,312

42,312

3.1.

Kаpitаlni zаhtеvi zа cеnоvni, dеvizni i rоbni rizik izrаčunаt primеnоm stаndаrdizоvаnih pristupа 42,312

42,312 42,312

42,312

3.1.1. Kаpitаlni zаhtеv zа cеnоvni

rizik pо оsnоvu dužničkih hаrtiја оd vrеdnоsti 11,125 11,125 11,125

11,125

3.1.3. Kаpitаlni zаhtеv zа dеvizni

rizik 31,188 31,188 31,188

31,188

4 KАPIТАLNI ZАHТЕV ZА ОPЕRАТIVNI RIZIK 452,680

452,680 432,503

432,503

4.1. Kаpitаlni zаhtеv zа оpеrаtivni

rizik izrаčunаt primеnоm pristupа оsnоvnоg indikаtоrа 452,680

452,680 432,503

432,503

5 PОKRIVЕNОSТ KАPIТАLNIH ZАHТЕVА 2,932,621 2,202,509 730,112 2,935,624 2,103,620 832,004

III PОKАZАТЕLj АDЕKVАТNОSТI KАPIТАLА (%) 30.77

31.56



Izloženost tržišnim rizicima predstavlja izloženost deviznom i cenovnom riziku, jer Banka nema izloženost robnom riziku. Shodno tome, Banka primenjuje standardizovani pristup za obračun kapitalnog zahteva za devizni rizik, koji je iznosio 31,188 hiljada dinara na 31.12.2014. Banka nije imala izloženost cenovnom riziku po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti, pa kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu ovih hartija jednak nuli. Po osnovu dužničkih hartija od vrednosti iznosio na 31.12.2014 kapitalni zahtev za cenovni rizik je iznosi 11,125 hiljada dinara. Za obračun kapitalnog zahteva za dužničke hartije od vrednosti Banka primenjuje metod dospeća. Banka koristi Pristup osnovnog indikatora radi obračunavanja kapitalnog zahteva za operativni rizik, uz obavezu da dalje usavršava modele upravljanja operativnim rizikom i pređe na napredni pristup najkasnije do juna 2017. godine. Kapitalni zahtev za operativni rizik za 2014. godinu iznosio je 452.680 hiljada dinara.

6. PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA

a) Proces Interne Procene Adekvatnosti Kapitala

Strategijom upravljanja rizicima i Strategijom procene interne adekvatnosti kapitala Banka definiše svoj strateški (dugoročni) odnos prema rizicima, a naročito definiše rizike i sklonost ka preuzimanju istih, načela u skladu sa kojima Banka preuzima i upravlja rizicima i sprovodi proces interne procene adekvatnosti kapitala (u daljem tekstu: ICAAP). Osnovni cilj ICAAP-a je identifikovanje svih materijalno značajnih rizika kojima je Banka izložena, kvantifikovanje materijalno značajnih rizika, preduzimanje mera za smanjenja njihovog obima i negativnog uticaja na finansijski rezultat Banke. Banka smatra sledeće rizike kao materijalno značajne: grupa kreditnih rizika (kreditni rizik, kreditno-devizni rizik, rizik koncentracije, rezidualni rizik, rizik izmirenja isporuke, rizik druge ugovorne strane), grupa tržišnih rizika (devizni rizik, kamatni rizik), grupa operativnih rizika (operativni rizik, pravni rizik), rizik likvidnosti, grupa ostalih rizika (strategijski rizik, reputacioni rizik). ICAAP je usko povezan i sa Stategijom upravljanja kapitalom i uspostavljanjem Plana kapitala. Strategijom upravljanja kapitalom Banka obezbeđuje adekvatan nivo i optimalnu strukturu kapitala, kao i nivo i strukturu internog kapitala koji može da podrži očekivani rast plasmana, budućih izvora sredstava i njihovog korišćenja, politiku dividendi i sve promene minimalnog iznosa kapitala propisanog odlukom NBS kojom se uređuje adekvatnost kapitala. Banka je planom kapitala posebno predvidela način dostizanja i održavanja adekvatnog kapitala odnosno raspoloživog internog kapitala i plan aktivnosti koje će preduzeti u slučaju nastanka nepredviđenih događaja koji mogu da utiču na pomenute veličine (npr. kapitalizacija, konverzija subordiniranih obaveza i slično). Banka interni kapitalni zahtev za kreditni rizik računa korišćenjem istog pristupa kao i za potrebe računanja minimalnog kapitalnog zahteva za kreditni rizik. Shodno tome, ovim kapitalnim zahtevom obuhvaćeni su i rizik izmirenja/isporuke i rizik druge ugovorne strane. Razlozi zbog kojih se Banka opredelila za pomenuti pristup su sledeći:

• Korišćenje standardizovanog pristupa u okviru OTP Grupe;



• Prikladnost standardizovanog pristupa, s obzirom na praksu u okviru OTP Grupe, proporcije i kapacitete Banke i složenost njenog poslovanja;

Banka je shodno internim regulativama u obavezi da kontinuirano radi na ispunjavanju uslova (u smislu adekvatnog kvaliteta i istorije podataka) za prelazak na upotrebu prilagođenog ili sopstvenog pristupa pri obračunu internih kapitalnih zahteva na kreditni rizik. Za kreditne rizike koji se smatraju materijalno značajnim, a koji nisu pomenuti u prethodnim članovima, koristi se kvalitativna procena. Banka najmanje jednom godišnje sprovodi neophodna stres testiranja za materijalno značajne kreditne rizike, u skladu sa internim i eksternim regulativama. Tržišni rizik (devizni rizik) – VaR metodologija sa primenom stres testiranja (prilagođen pristup internog modela opisanog u glavi V, odeljak 6. Odluke o adekvatnosti kapitala banke). Kamatni rizik – metodologija sa primenom stres testiranja se zasniva na merenju uticaja različitih scenarija promene kamatnih stopa na ekonomsku vrednost kapitala (EVE), uključujući paralelno pomeranje krive prinosa i promene nagiba krive prinosa. Za operativni rizik, Banka koristi pristup osnovnog pokazatelja.

7. IZLOŽENOST BANKE RIZICIMA I PRISTUPI ZA MERENJE ODNOSNO PROCENU RIZIKA

7.1 Kreditni rizik Odobravanjem kredita Banka je izložena kreditnom riziku, koji predstavlja mogućnost da korisnik kredita neće moći u potpunosti ili delimično da izmiri svoje dospele obaveze prema Banci u ugovorenim rokovima. Banka svojim internim aktima, politikama i procedurama kreditni rizik identifikuje, meri i procenjuje prema kreditnoj sposobnosti dužnika, profitabilnosti, njegovoj urednosti u izvršavanju obaveza prema banci i prema kvalitetu sredstava obezbeđenja. Banka kontroliše i upravlja kreditnim rizikom na način da utvrđuje limite kojima definiše nivo prihvatljivog rizika na nivou pojediničnih komitenata, povezanih lica, geografskih područja i industrija. Pod pojmom dospelih nenaplaćenih potraživanja Banka podrazumeva docnju u naplati potraživanja prema prvobitnom datumu dospeća i to za iznos potraživanja koji je materijalno značajan. Internom metodologijom za procenu obezvređenja bilansne aktive i verovatnog gubitka po vanbilansnim stavkama u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim strandardima Banka vrši procenu gubitka na pojedinačnoj i grupnoj osnovi. Procena obezvređenja bilansne aktive na pojedinačnoj osnovi obuhvata utvrđivanje postojanja objektivnog dokaza ovog obezvređenja. Najčešći objektivni dokazi su: značajne finansijske teškoće klijenata, kršenje ugovora, nesolventnost, likvidacija. Ukoliko se utvrdi postojanje objektivnih dokaza o obezvređenju finansijskih sredstava iznos ispravke vrednosti se procenjuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih novčanih tokova obračunate primenom ugovorene efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Procena na grupnom nivou se radi za potraživanja koja nisu individualno značajna i za obezvređenja koja su verovatno sadržana u portfoliju a ne postoje objektivni dokazi o



pojedinačnom obezvređenju. Procena na grupnom nivou je diversifikovana po kriterijumu vrste dužnika, vrste plasmana i ročnosti, podgrupe sa sličnim karakteristikama. Tabela prikazuje ukupan iznos izloženosti Banke po klasama izloženosti na pojedinačnoj osnovi:


Bruto iznos izloženosti po klasama izloženosti

Bilansne pozicije

Vanbilansne pozicije

Transakcije kreditiranja hov i

transakcije sa dugim rokom

izmirenja

Finansijski derivati

Izloženost prema državama i centralnim bankama 6,519,942 3,152,612 Izloženost prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave 5,559 600 Izloženost prema javnim administrativnim telima 6 0 Izloženost prema medjunarodnim razvojnim bankama 0 0 Izloženost prema medjunarodnim organizacijama 0 0

Izloženost prema bankama 1,683,301 782,539 20,992 42,914

Izloženost prema privrednim društvima 11,039,525 5,278,273

Izloženost prema fizickim licima 10,016,779 1,280,941

Izloženost po osnovu pokrivenih obveznica 0 0

Izloženost po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove 0 0

Ostale izloženosti 6,874,555 39,508,708 Izloženost obezbedjena hipotekama na nepokretnostima 1,305,141 20,733

Dospela nenaplaćena potraživanja 16,568,827 9,773,896

Visokorizične izloženosti 0 0

Ukupno 54,013,635 59,798,302 20,992 42,914

Tabela prikazuje ukupan iznos izloženosti Banke po klasama izloženosti na konsolidovanoj osnovi:

Bruto iznos izloženosti po klasama izloženosti

Bilansne pozicije

Vanbilansne pozicije

Transakcije kreditiranja hov i transakcije sa dugim rokom

izmirenja

Finansijski derivati

Izloženost prema državama i centralnim bankama 6,519,942 3,152,612 Izloženost prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave 5,559 600 Izloženost prema javnim administrativnim telima 6 0 Izloženost prema medjunarodnim razvojnim bankama 0 0

Izloženost prema medjunarodnim 0 0



organizacijama

Izloženost prema bankama 1,683,301 782,539 20,992 42,914

Izloženost prema privrednim društvima 11,232,682 5,278,273

Izloženost prema fizickim licima 10,016,779 1,280,941 Izloženost po osnovu pokrivenih obveznica 0 0 Izloženost po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove 0 0

Ostale izloženosti 6,874,555 39,508,708 Izloženost obezbedjena hipotekama na nepokretnostima 1,305,141 20,733

Dospela nenaplaćena potraživanja 16,568,827 9,773,896


Ukupno 54,206,792 59,798,302 20,992 42,914

Geografska područja definisana su prema regionalnom konceptu i organizaciji poslovanja Banke.

Geografska raspodela izloženosti Regionalni centar Novi

Sad

Regionalni centar

Beograd

Regionalni centar Niš

Izloženost prema državama i centralnim bankama 9,655,695 16,855 3

Izloženost prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave 6,156 0 4

Izloženost prema javnim administrativnim telima 0 0 5

Izloženost prema medjunarodnim razvojnim bankama 0 0 0

Izloženost prema medjunarodnim organizacijama 0 0 0

Izloženost prema bankama 2,528,101 1,643 2

Izloženost prema privrednim društvima 7,730,171 6,861,395 1,726,234

Izloženost prema fizickim licima 4,689,467 3,111,887 3,496,366

Izloženost po osnovu pokrivenih obveznica 0 0 0 Izloženost po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove 0 0 0

Ostale izloženosti 46,377,700 4,139 1,423

Izloženost obezbedjena hipotekama na nepokretnostima 686,223 416,577 223,073

Dospela nenaplaćena potraživanja 11,752,970 7,103,542 7,486,211

Visokorizične izloženosti 0 0 0

Ukupno 83,426,483 17,516,039 12,933,321

Na konsolidovanom nivou (u hiljadama dinara)

Geografska raspodela izloženosti Regionalni Regionalni Regionalni



centar Novi Sad

centar Beograd centar Niš

Izloženost prema državama i centralnim bankama 9,655,695 16,855 3

Izloženost prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave 6,156 0 4

Izloženost prema javnim administrativnim telima 0 0 5

Izloženost prema medjunarodnim razvojnim bankama 0 0 0

Izloženost prema medjunarodnim organizacijama 0 0 0

Izloženost prema bankama 2,528,101 1,643 2

Izloženost prema privrednim društvima 7,923,328 6,861,395 1,726,234

Izloženost prema fizickim licima 4,689,467 3,111,887 3,496,366

Izloženost po osnovu pokrivenih obveznica 0 0 0

Izloženost po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove 0 0 0

Ostale izloženosti 46,377,700 4,139 1,423

Izloženost obezbedjena hipotekama na nepokretnostima 686,223 416,577 223,073

Dospela nenaplaćena potraživanja 11,752,970 7,103,542 7,486,211

Visokorizične izloženosti 0 0 0

Ukupno 83,619,640 17,516,039 12,933,321

Raspodela izloženosti prema sektorima po klasama izloženosti s posebnim osvrtom na dospela nenaplaćena potraživanja, izloženosti kod kojih je izvršena ispravka vrednosti i ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama:



Na pojedinačnom nivou (u hiljadama dinara)

Pregled po sektorima Dospela

nenaplaćena potraživanja

Izloženosti kod kojih je formirana

ispravka

Ispravka vrednosti i rezervisanja za gubitke po

vanbilansnim stavkama

Sektor finansija i osiguranja 3,480 42,738,239 1,389,722

Sektor javnih preduzeća 812,601 934,479 499,814

Sektor privrednih društava 5,918,171 7,461,565 2,756,780

Sektor preduzetnika 990,658 996,595 451,501

Javni sektor 43,368 5,725 3,013

Republički organi i organizacije 0 0 0

Sektor stanovništva 6,028,520 6,915,703 2,939,545

Sektor stranih lica 518,942 514,595 419,423

Sektor drugih komitenata 12,026,983 12,315,328 6,820,097

Ukupno 26,342,723 71,882,229 15,279,895


Pregled po sektorima Dospela

nenaplaćena potraživanja

Izloženosti kod kojih je formirana

ispravka

Ispravka vrednosti i rezervisanja za gubitke po

vanbilansnim stavkama

Sektor finansija i osiguranja 3,480 42,738,239 1,389,722

Sektor javnih preduzeća 812,601 934,479 499,814

Sektor privrednih društava 5,918,171 7,461,565 2,756,780

Sektor preduzetnika 990,658 996,595 451,501

Javni sektor 43,368 5,725 3,013

Republički organi i organizacije 0 0 0

Sektor stanovništva 6,028,520 6,915,703 2,939,545

Sektor stranih lica 518,942 514,595 419,423

Sektor drugih komitenata 12,026,983 12,315,328 6,820,097

Ukupno 26,342,723 71,882,229 15,279,895



Prikaz izloženosti prema preostalom dospeću po klasama izloženosti: Na pojedinačnom nivou (u hiljadama dinara)

Raspodela izloženosti prema preostalom dospeću plasmana

Do 90 dana Od 90 do 180

dana od 180 do 360 dana

preko 360 dana

UKUPNO

Izloženost prema državama i centralnim bankama

4,855,585 748,883 915,474 3,152,612 9,672,554

Izloženost prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave

6,159 0 0 0 6,159

Izloženost prema javnim administrativnim telima

6 0 0 0 6

Izloženost prema medjunarodnim razvojnim bankama

0 0 0 0 0

Izloženost prema medjunarodnim organizacijama

0 0 0 0 0

Izloženost prema bankama 2,506,478 0 23,268 0 2,529,746

Izloženost prema privrednim društvima 2,167,902 1,780,695 2,598,348 9,770,853 16,317,798

Izloženost prema fizickim licima 1,589,607 246,465 676,107 8,785,541 11,297,720

Izloženost po osnovu pokrivenih obveznica

0 0 0 0 0

Izloženost po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove

0 0 0 0 0

Ostale izloženosti 46,376,318 3,489 982 2,474 46,383,263

Izloženost obezbedjena hipotekama na nepokretnostima

3,793 5,274 13,950 1,302,857 1,325,874

Dospela nenaplaćena potraživanja 21,506,379 198,885 759,640 3,877,819 26,342,723

Visokorizične izloženosti 0 0 0 0 0

Ukupno 79,012,227 2,983,691 4,987,769 26,892,156 113,875,843


Raspodela izloženosti prema preostalom dospeću plasmana

Do 90 dana

Od 90 do 180 dana

od 180 do 360 dana

preko 360 dana

UKUPNO

Izloženost prema državama i centralnim bankama

4,855,585 748,883 915,474 3,152,612 9,672,554


6,159 0 0 0 6,159

Izloženost prema javnim administrativnim telima

6 0 0 0 6

Izloženost prema medjunarodnim razvojnim bankama

0 0 0 0 0

Izloženost prema medjunarodnim organizacijama

0 0 0 0 0

Izloženost prema bankama 2,506,478 0 23,268 0 2,529,746

Izloženost prema privrednim društvima 2,361,059 1,780,695 2,598,348 9,770,853 16,510,955



Izloženost prema fizickim licima 1,589,607 246,465 676,107 8,785,541 11,297,720

Izloženost po osnovu pokrivenih obveznica

0 0 0 0 0

Izloženost po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove

0 0 0 0 0

Ostale izloženosti 46,376,318 3,489 982 2,474 46,383,263

Izloženost obezbedjena hipotekama na nepokretnostima

3,793 5,274 13,950 1,302,857 1,325,874

Dospela nenaplaćena potraživanja 21,506,379 198,885 759,640 3,877,819 26,342,723

Visokorizične izloženosti 0 0 0 0 0

Ukupno 79,205,384 2,983,691 4,987,769 26,892,156 114,069,000

Prikaz promena u ispravkama vrednosti bilansne aktive i rezervisanjima za gubitke po vanbilansnim stavkama:


Ispravke vrednosti za

bilansne obaveze

Rezervisanja za izvanbilansne

obaveze

Ukupno ispravke

vrednosti i rezervisanja

I Stanje 01.01.2014. godine 15,537,690 163,301 15,700,991

0

II Povećanja 6,309,964 116,727 6,426,691

Nove ispravke u toku 2014. godine * 5,994,119 115,324 6,109,443

Kursne razlike 315,845 1,403 317,248

Ostalo 0 0 0

III Smanjenja 6,305,734 96,292 6,402,026

Naplaćena ispravljena potraživanja ** 0

- iz 2013. godine 4,249,708 62,712 4,312,420

- iz ranijih godina 2,004,162 33,163 2,037,326

Otpisana- isknjižena ispr. vred. iz tek. perioda 0 0 0

Otpisana - isknjižena ispr. vred. iz ranijih god. 0 0 0

Kursne razlike 51,864 416 52,280

Ostalo 0 0 0

IV Stanje 31.12.2014. godine 15,541,920 183,737 15,725,656



Raspodela izloženosti prema kategorijama klasifikacije: (u hiljadama dinara)

Preged po sektorima A B V G D

Sektor finansija i osiguranja 50,741,461 230 36,136 5,119 153,558

Sektor javnih preduzeća 56,258 586,390 1,586,820 116,515 3,685,512

Sektor privrednih društava 2,686,007 7,269,162 244,734 189,764 7,131,815

Sektor preduzetnika 259,523 72,670 7,248 15,484 993,236

Javni sektor 7,164,949 0 301 2 7,679

Republički organi i organizacije

9,031,201 0 0 0 0

Sektor stanovništva 690,898 772,844 809,923 318,536 6,361,478

Sektor stranih lica 0 0 0 4 518,455

Sektor drugih komitenata 2,799 6,213 183 1,600 12,351,136

Ukupno 70,633,096 8,707,509 2,685,345 647,024 31,202,869

Podaci o obračunatoj rezervi:



Sektor finansija i osiguranja 22,310 5 253 1,536 126,153

Sektor javnih preduzeća 0 10,732 238,023 34,955 485,718

Sektor privrednih društava 0 85,285 29,089 37,762 4,695,726

Sektor preduzetnika 0 788 938 4,360 472,601

Javni sektor 0 0 45 1 7,679


0 0 0 0 0

Sektor stanovništva 0 10,575 91,401 83,298 3,756,219


Sektor drugih komitenata 0 101 18 30 8,001,214

Ukupno 22,310 107,486 359,767 161,943 17,972,483

Podaci o potrebnoj rezervi:



Sektor finansija i osiguranja 22,310 5 253 1,483 125,793

Sektor javnih preduzeća 0 10,732 238,023 751 103,496

Sektor privrednih društava 0 82,803 29,088 30,552 2,015,971

Sektor preduzetnika 0 770 932 3,828 23,680

Javni sektor 0 0 21 0 4,905


0 0 0 0 0

Sektor stanovništva 0 7,920 74,528 44,650 1,019,153




Sektor drugih komitenata 0 101 16 3 1,183,868

Ukupno 22,310 102,331 342,861 81,267 4,484,645

Za izračunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom banka primenjuje standardizovan pristup. Nivo kreditnog kvaliteta izloženosti određuje se na osnovu kreditnog rejtinga dužnika, odnosno kreditnog rejtinga finansijskog instrumenta koji je dodelila izabrana agencija za rejting (Moody’s), izuzetno za klasu izloženosti prema državama i centralnim bankama Banka koristi OECD metodologiju (kreditnu procenu države koju su sporazumno odredile agencije za kreditiranje izvoza, potpisnice sporazuma Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Izloženostima raspoređenim u klasu izloženosti prema državama i centralnim bankama, banka dodeljuje prema rasporedu kreditne procene u kategorije najmanjih premija osiguranja izvoza.

Kategorije najmanjih premija osiguranja izvoza

0

1

2

3

4

5

6

7 Ponder kreditnog rizika

0%

0%

20%

50%

100%

100%

100%

150%

Tehnike smanjenja kreditnog rizika Prilikom prilagodjavanja aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte tehnika ublažavanja tog rizika primenom podobnih instrumenata zaštite na dan 31.12.2014. godine, Banka je koristila sledeće:

• depozit kao instrument materijalne kreditne zaštite i • garanciju kao instrument nematerijalne kreditne zaštite.


Klase izloženosti

Iznos izloženosti pokrivenih

instrumentima materijalne kreditne

zaštite

Iznos izloženosti pokrivenih

instrumentima nematerijalne

kreditne zaštite

Izloženost prema državama i centralnim bankama 0 0


0 0

Izloženost prema javnim administrativnim telima 0 0

Izloženost prema međunarodnim razvojnim bankama 0 0

Izloženost prema međunarodnim organizacijama 0 0

Izloženost prema bankama 0 0

Izloženost prema privrednim društvima 314,732 2,865,111

Izloženost prema fizickim licima 117,462 0

Izloženost po osnovu pokrivenih obveznica 0 0

Izloženost po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove 0 0

Ostale izloženosti 0 0



Iznos izloženosti pre i nakon korišćenja kreditne zaštite za svaki nivo kreditnog kvaliteta na pojedinačnom nivou: Izloženost prema državama i centralnim bankama (u hiljadama dinara)

Ponder rizika (%) Ukupni iznosi neto izloženosti pre primene

tehnika smanjenja kreditnog rizika

Ukupni iznosi neto izloženosti nakon primene

tehnika smanjenja

kreditnog rizika

0 9,672,489 12,537,600

10

20

35

50

75

100

100

150 - -

UKUPNO 9,672,489 12,537,600

Izloženost prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave (u hiljadama dinara)

Ponder rizika (%) Ukupni iznosi neto izloženosti pre

primene tehnika smanjenja kreditnog rizika

Ukupni iznosi neto izloženosti nakon primene tehnika smanjenja

kreditnog rizika 0 10

20

35

50 5,969 5,969 75

100

150

UKUPNO 5,969 5,969

Izloženost prema javnim administrativnim telima (u hiljadama dinara)





10

20 35

Izloženost obezbeđena hipotekama na nepokretnostima 0 0

Dospela nenaplaćena potraživanja 0 0


Ukupno 432,194 2,865,111



50 75 100 150 UKUPNO 1

Izloženost prema bankama (u hiljadama dinara)





20 1,935,228 1,935,228 35 50 230,043 230,043 75 100 150 84,671 84,671 UKUPNO 2,249,942 2,249,942 Izloženost prema privrednim društvima (u hiljadama dinara)





20 35 14,964 10,731 50 75

100 14,878,973 11,703,364

150 0

UKUPNO 14,893,937 11,714,094

Odbitne stavke 1,392,023

Izloženost prema fizičkim licima (u hiljadama dinara)

Ponder rizika (%) Ukupni iznosi neto izloženosti pre primene tehnika smanjenja

kreditnog rizika

Ukupni iznosi neto izloženosti nakon primene tehnika smanjenja kreditnog

rizika 0 10

20

35 1,270,952 1,269,685

50

75 8,661,111 8,593,143

100 1,673,754 1,625,527

150 0 0

UKUPNO 11,605,817 11,488,355

Odbitne stavke 117,462



Ostale izloženosti (u hiljadama dinara)




kreditnog rizika 0 3,620,964 4,011,918 10

20 41,239 35 50 75 100 41,351,387 41,351,387 150 UKUPNO 44,972,351 45,404,544

Dospela nenaplaćena potraživanja (u hiljadama dinara)





20 35 50 75 100 7,728,999 7,728,999 150 2,433,029 2,433,029 UKUPNO 10,162,028 10,162,028

Izloženost obezbedjena hipotekama na nepokretnostima (u hiljadama dinara)

Ponder rizika (%)

Ukupni iznosi neto izloženosti pre

primene tehnika smanjenja kreditnog

rizika

Ukupni iznosi neto izloženosti nakon primene tehnika smanjenja kreditnog rizika

0 0

10

20

35 1,285,916 1,280,415

50

75

100

150

UKUPNO 1,285,916 1,280,415



Iznos izloženosti pre i nakon korišćenja kreditne zaštite za svaki nivo kreditnog kvaliteta na konsolidovanom nivou: Izloženost prema državama i centralnim bankama (u hiljadama dinara)

Ponder rizika (%) Ukupni iznosi neto izloženosti pre primene


Ukupni iznosi neto izloženosti nakon primene

tehnika smanjenja

kreditnog rizika

0 9,672,489 12,537,600

10

20

35

50

75

100

100

150 - -

UKUPNO 9,672,489 12,537,600

Izloženost prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave (u hiljadama dinara)





20

35

50 5,969 5,969 75

100

150

UKUPNO 5,969 5,969

Izloženost prema javnim administrativnim telima (u hiljadama dinara)




kreditnog rizika 0 1 10

20 35 50 75 100 150 UKUPNO 1



Izloženost prema bankama (u hiljadama dinara)





20 1,935,228 1,935,228 35 50 230,043 230,043 75 100 150 84,671 84,671 UKUPNO 2,249,942 2,249,942

Izloženost prema privrednim društvima (u hiljadama dinara)





20 35 14,964 10,730 50 75

100 15,072,130 11,896,521

150 0

UKUPNO 15,087,094 11,907,251

Odbitne stavke 3,179,843

Izloženost prema fizičkim licima (u hiljadama dinara)

Ponder rizika (%) Ukupni iznosi neto izloženosti pre primene tehnika smanjenja

kreditnog rizika

Ukupni iznosi neto izloženosti nakon primene tehnika smanjenja kreditnog

rizika 0 10

20

35 1,270,952 1,269,685

50

75 8,661,111 8,593,143

100 1,673,754 1,625,527

150 0 0

UKUPNO 11,605,817 11,488,355

Odbitne stavke 117,462



Izloženosti obezbedjene hipotekama na nepokretnostima (u hiljadama dinara)

Ponder rizika (%)

Ukupni iznosi neto izloženosti pre primene


Ukupni iznosi neto izloženosti nakon primene tehnika

smanjenja kreditnog rizika

0

10

20

35 1,285,916 1,280,415

50

75

100

150

UKUPNO 1,285,916 1,280,415

Ostale izloženosti (u hiljadama dinara)




kreditnog rizika 0 3,620,964 4,011,918 10

20 41,239 35 50 75 100 41,351,387 41,351,387 150 UKUPNO 44,972,351 45,404,544 Dospela nenaplaćena potraživanja (u hiljadama dinara)





20 35 50 75 100 7,728,999 7,728,999 150 2,433,029 2,433,029 UKUPNO 10,162,028 10,162,028



7.2 Rizik druge ugovorne strane Rizik druge ugovorne strane jeste mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat Banke usled neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre konačnog poravnanja novčanih tokova transakcije odnosno izmirenja novčanih obaveza po toj transakciji. Banka je na dan 31.12.2014. bila izložena riziku druge ugovorne strane po osnovu finansijskih derivata u iznosu od 42,914 hiljada dinara. Iznos izloženosti po osnovu finansijskih derivata se računa po metodu tekuće izloženosti kao zbir potencijalne izloženosti u periodu preostalom do dospeće ugovorne obaveze, koja se dobija kad se hipotetička vrednost glavnice svakog ugovora na dan izračunavanja pomnoži odgovarajućim faktorom konverzije (1% rok dospeća do jedne godine kod ugovora koji se odnose na valute). Na osnovu transakcija kreditiranja hartija od vrednosti i transakcija sa dugim rokom izmirenja Banka je na 31.12.2014 bila izložena riziku druge ugovorene strane u iznosu od 20,992 hiljada dinara. Aranžmani o reootkupu sredstava (REPO) su varijanta kratkoročnih kredita koje koriste banke, ali i drugi učesnici u finansijskim transakcijama, pri čemu se prodaja finansijske aktive vrši uz obavezu prodavca da tu istu aktivu mora da kupi po unapred dogovorenoj ceni pri čemu se kod repo aranžmana koriste državne obveznice kao obezbeđenje. Obračun repo transakcija se zasniva na obračunu efektivne vrednosti konkretnih instrumenata uzetih kao sredstvo obezbeđenja i to putem složenog metoda.

7.3 Kamatni rizik Odeljenje za ALM i Middle Office objavljuje podatke o izloženosti kamatnom riziku i to:

• Izvore ovog rizika i učestalost njegovog merenja; • Osnovne pretpostavke za merenje, odnosno procenu izloženosti ovom riziku,

uključujući i pretpostavke o prevremenim otplatama kredita i kretanju neoročenih depozita.

Postoje četiri osnovna izvora kamatnog rizika:

• Rizik utvrđivanja nove cene – Repricing risk: rizik utvrđivanja nove cene posledica je vremenskih razlika u strukturi dospeća (kod fiksne kamatne stope) i utvrđivanja nove cene (kod promenljive kamatne stope) sredstava, obaveza i vanbilansnih pozicija Banke.

• Rizik krive prinosa: rizik je posledica ili paralelnog kretanja krive prinosa ili promena u nagibu krive prinosa.

• Rizik bazne stope – Basis risk: rizik nastaje kao posledica neadekvatne korelacije u usklađivanju aktivnih i pasivnih kamatnih stopa po osnovu različitih instrumenata koji inače imaju slične karakteristike u smislu utvrđivanja nove cene.

• Ugovorena mogućnost opcije – Optionality. Dodatni rizik nastaje na osnovu mogućnosti opredeljenja za razne opcije po osnovu velikog broja sredstava, obaveza i vanbilansne eksponiranosti Banke. Ovo podrazumeva:

• kredite sa ugovorenom opcijom prevremene otplate;



• oročene depozite koje je moguće razoročiti pre isteka ugovorenog perioda; • nepovučene iznose po akreditivima i garancijama.

Banka kamatni rizik utvrđuje na statičkoj osnovi, pri čemu koristi Gap analizu rizika utvrđivanja cene i merenje ekonomske vrednosti kapitala (Economic value of equity figure - EVE), mesečno po zaključenim knjiženjima Banke. Izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa, odnosno kamatno osetljive bilansne i vanbilansne pozicije na dan 31.12.2014. godine na pojedinačnoj i konsolidovanoj osnovi, Banka je obelodanila u Izveštaju nezavisnog revizora, koji su objavljeni na Internet prezentaciji Banke u skladu sa tačkom 61. Zakona o bankama. Gap analiza rizika utvrđivanja cena predstavlja osnovu za merenje ekonomske vrednosti kapitala. Ekonomska vrednost kapitala predstavlja razliku između sadašnje vrednosti kamatno osetljivih potraživanja (bilansnih i vanbilansnih) i sadašnje vrednosti obaveza (bilansnih i vanbilansnih).

Proces scenario analize sastoji se iz dva koraka: • Definicija scenarija promene kamatne stope • Vrednovanje kamatonosnih pozicija pod odabranim scenarijima.

Promena ekonomske vrednosti kapitala računata je za svaku značajnu valutu posebno. Značajne valute su one koje čine više od 1% ukupne aktive. Za svaku značajnu valutu, uzeta je u obzir adekvatna kriva prinosa. Banka definiše sledeće scenarije promena kamatnih stopa:

• Paralelno pomeranje svake krive prinosa za +/- 200 bp,100 bp • Strma kriva prinosa • Kriva prinosa sa amplitudama • 1% i 99% percentil posmatranih promena kamatnih stopa koristeći promene u

vremenskom horizontu od jedne godine i minimum pet godina observacija.

7.4 Izloženost banke po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi na dan 31.12.2014. iznose 703,736 hiljada dinara. Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi Banke se prema nameni dele na: hartije od vrednosti raspoložive za prodaju i učešća u kapitalu. U Izveštaju nezavisnog revizora, koji su objavljeni na Internet prezentaciji Banke u skladu sa tačkom 61. Zakona o bankama, je obelodanjen pregled korišćenih računovodstvenih politika kao i metode vrednovanja koji se odnose na izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi.

Vlasnička ulaganja u bankarskoj knjizi

Knjigovodstvena vrednost

Odstupanje Neto Tržišna vrednost

Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Vlasnička ulaganja u banke

ne kotiraju na berzi 124,081,243 168,753

123,912,490

kotiraju na berzi Vlasnička ulaganja u osiguravajuće organizacije

ne kotiraju na berzi



kotiraju na berzi Vlasnička ulaganja u ostale finansijske organizacije

ne kotiraju na berzi kotiraju na berzi

Vlasnička ulaganja u preduzeća

ne kotiraju na berzi 97,370,705 97,370,705 kotiraju na berzi učešća

Vlasnička ulaganja u druge komitente

ne kotiraju na berzi 298,066,543 19,396,803 278,669,740 kotiraju na berzi

Učešća u kapitalu Vlasnička ulaganja u ostale finansijske organizacije

učešća 203,783,061

203,783,061

Gubici po osnovu prodaje vlasničkih hartija od vrednosti za 2014. godinu iznose 18,656 hiljada dinara. Nerealizovani gubitak nastao po osnovu utvrđivanja tržišnih vrednosti vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi na dan 31.12.2014. iznosi 2,524 hiljada dinara i u navedenom iznosu je uključen u obračun osnovnog kapitala.

8. PODACI VEZANO ZA BANKARSKU GRUPU I ODNOS IZMEĐU MATIČNOG DRUŠTVA I PODREĐENIH DRUŠTAVA

Banka objavljuje sledeće podatke koji se odnose na bankarsku grupu u kojoj je Banka matično društvo. Bankarsku grupu na dan 31.12.2014. čine sledeći članovi: Poslovno ime OTP Investment doo Novi Sad Sedište i adresa Novi Sad, Bulevar Oslobođenja 69 Matični broj 20124156 Delatnost člana 6499 Udeo u vlasništvu 100% Metod konsolidacije Pun

Banka kao najviše matično društvo primenjuje metod pune konsolidacije kako za potrebe kontrole Bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi tako i za sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. U skladu sa navedenim ne postoje razlike između navedenih izveštaja.

objavljivanje podataka i informacija 31. decembar … · banka ne primenjuje pristup internih...

Documents