OBOAVANJE U DUHU I ISTINI

"Ali ide vreme i ve je nastalo,kad e se pravi bogomoljci moliti Ocu duhom i istinom,jer Otac hoe takvih bogomoljaca.(Jovan 4:23)

Jer se zakon dade preko Mojsija, a blagodat i istina postade/nastade od Isusa Hrista.(Jovan 1:17)

Ovo je Isus Hristos to doe vodom i krvlju i Duhom, ne samo vodom nego vodom i krvlju; i Duh je koji svedoi, jer je Duh istina, (1.Jovanova 5:6)

Osveti ih istinom svojom: re je Tvoja istina.Kao to si Ti mene poslao u svet, i ja njih poslah u svet.Ja posveujem sebe za njih, da i oni budu osveeni istinom.(Jovan 17:17-19)

Proli put smo razmiljali o Hristovoj poniznosti i videli smo nau veliku potrebu da svakodnevno uimo od Njegove poniznosti. Isus je rekao da ne postoji uenik koji je iznad svog uitelja. To znai da e na ivot postajati veoma slian Hristovom ivotu, ako smo zaista Njegovi uenici. Kako su ljudi postupali sa Njim, slino e postupati i sa nama. Takoe, mi emo postupati slino kako je Gospod Isus postupao.

Jedna od primetnih stvari u ivotu naeg Gospoda bila je injenica da je bio prezren i odbaen od ljudi, naroito od religioznih ljudi tadanjeg vremena. Ne samo da nije bio popularan, nego je bio predmet smetnje i trn u oku revnosnim sledbenicima starozavetnih spisa. Meutim, to Njemu nije bila prepreka da ih istinski voli i da im objavi istinu. U razgovoru sa Samarjankom, Gospod Isus je izjavio neto to predstavlja osnovu molitve i oboavanja Boga koje praktikuju novozavetni vernici.

Sve to je bilo u starozavetnom dobu jeste samo senka i ilustracija onoga to danas u doba blagodati mi posedujemo u Isusu Hristu. Isus je stvarnost! On je doao da nam pokloni stvaran ivot. On je objasnio ko je Jedini Istiniti Bog i kakvo mu je ime/karakter! On je iveo u potpunosti onako kako Bog eli da ljudi ive. On se molio onako kako Bog eli. On je bio prvi ovek koji je u punini oboavao svog Oca u duhu i istini!

Gospod Isus je iveo u neprekidnoj vezi i zajednitvu sa svojim Ocem. On je linim primerom pokazao ta znai oboavati u duhu i istini nebeskog Oca. I ne samo to, On je doao da nama otvori put za oboavanje Boga u duhu i istini. Iz tog razloga je vano da razumemo ove rei i zato elim da razmiljamo o tome ta znai moliti se u duhu i istini.

Isus je rekao Samarjanki da oni ne znaju emu se mole (stih 22). To je istina za mnoge dananje vernike. Neuko moljenje i oboavanje ogleda se u tome da vernik u realnosti ne zna ta eli i trai od Boga. On moda koristi razliite fraze i rei tokom svoje molitve, ali u njegovom srcu ne postoji stvarna tenja za Bogom, ve samo rutinsko odraivanje neega to on smatra molitvom. Rezultat takvog moljenja jeste da nema Boijeg odgovora i oigledne potvrde Boijeg delovanja i prisutnosti u ivotu osobe.

Drugo, Isus je rekao da Jevreji znaju emu se mole. Oni su imali tanije poznanje Boga u odnosu na Samarjane i molili su se u skladu sa poznanjem Boga koje je bilo u njihovom umu. Danas postoji mnogo vernika koji imaju solidno intelektualno poznanje Boga poto itaju Bibliju, ali njihov molitveni ivot nije prevaziao tu razumsku sferu. Mnogo puta su nae molitve rezultat samo intelektualnog poznanja Boga i nae razumske svesnosti da nam treba neto od Boga, a to ne potie duboko od Duha koji je u nama. Ipak, Isus kae da Otac trai i eli molitelje koji se mole u duhu i istini. Ono je prvenstveno duhovne prirode! Ovo naravno ne znai da nije potrebno da vernik koristi svoj razum kada se moli. Daleko od toga! Apostol Pavle pie Korinanima i kae: Moliu se Bogu duhom, a moliu se i umom (1.Kor.14:15).

Biblija kae da je Bog Duh i da koji Mu se mole treba da mole duhom i istinom. Dakle, mora postojati sklad izmeu nas i Boga. Bog je Duh i mi moramo biti u duhu. Moljenje i oboavanje Boga u duhu i istini nije ogranieno vremenom i prostorom, kao to sm Bog nije ogranien vremenom i prostorom. Isus je spomenuo Samarjanki kako ljudi esto misle da se ovde ili onde treba moliti Bogu. Danas su takoe mnogi vernici ubeeni da je moljenje u crkvi ili mestu koje je predvieno za okupljanje vernika neto posebno dragoceno, do te mere da oseaju krivicu ako ne dou na sastanak vernika, a tokom cele sedmice nemaju Boga u svojim mislima, a to ih ne zabrinjava. Isus kae da je nastalo vreme kada nije vano mesto i vreme molitve! Bog je svugde prisutan i nije vezan za vreme i prostor, zato oboavanje Njega i molitva nije ograniena na zgradu ili neko vreme, nego je po prirodi duhovno, kao to je sm Bog duhovan!

Koliko nae hrianstvo pati od toga da se ograniava na odreeno vreme i mesto. ovek koji eli da se iskreno moli u crkvi ili u sobi provodi vei deo sedmice ili dana u duhu koji je potpuno suprotan onom u kojem se molio. Njegovo oboavanje je bilo delo fiksnog mesta ili sata, a ne njegovog celog bia. Bog je Duh: On je veni i nepromenjivi, ono to On jeste, On je uvek i u istini. Stoga nae oboavanje mora biti tako u duhu i istini: oboavanje Njega mora biti duh naeg ivota, na ivot mora biti oboavanje u duhu, kao to je Bog Duh.

Ovo je velika istina! Mi smo crkva Boga ivog zato to Duh Sveti ivi u nama! Mi smo hram gde Bog prebiva. Zato nae oboavanje i moljenje treba da bude u duhu i istini, kao rezultat Boije stvarnosti u nama. Ono potie od Duha koji je u nama, od smog Boga.

Oboavati Boga u istini ne znai initi to samo u iskrenosti ili samo u skladu sa Boijom Reju. Mi se moemo iskreno moliti i u potpunosti u skladu sa Boijom Reju, a da to ne bude molitva u duhu i istini. Oboavanje u istini jeste stvarna, iva komunikacija izmeu Oca koji je Duh, i deteta koje se moli u Duhu! To je zaista Boiji dar nama. Mi sami to nikako ne moemo da proizvedemo, ali Gospod Isus Hrist je doao da nam da Svetog Duha i da nas osposobi da se molimo i oboavamo Njegovog i naeg Boga i Oca u duhu i istini!

Pomozi nam Oe! Hvala Ti za Isusa Hrista koji nam je omoguio da se molimo u Njegovom imenu/karakteru Duhu koji svedoi naem duhu da smo deca Boija.elimo Te oboavati u Duhu Tvoga Sina Isusa Hrista. Jer je On Put i Istina i ivot i niko bez Isusa Hrista ne moe Tebe Oe oboavati u Duhu i Istini, elimo hodati u neprekidnom zajednitvu sa Tobom u karakteru i Duhu Sina Tvoga Isusa koga si vaskrsao iz mrtvih da bi i mi kroz Njega dobili ivot veni. Amin.

Isus Hrist je rekao: U onaj ete dan u ime moje zaiskati, i ne velim vam da u ja umoliti Oca za vas; jer sam Otac ima ljubav ka vama. Nego ja vas izabrah...da to god zaiteete u Oca u ime moje da vam da. (Jovan 16,26.27;15,116) Meutim moliti se u Isusovo ime znai znatno vie nego samo spomenuti Njegovo ime na poetku i na kraju molitve. To znai moliti se po Isusovom umu i Duhu, verujui Njegovim obeanjima, oslanjajui se na Njegovu milost i inei Njegova dela. Put Hristu

Traite u moje ime, kae Hrist. Ja ne kaem da u se moliti Ocu za vas, jer vas Otac sam ljubi. Koristite se mojim imenom. To e dati snagu vaim molitvama i Otac e vam dati bogatstvo svoje milosti. Traite, dakle, i dobiete, da radost vaa bude ispunjena. Hrist je spona izmeu Boga i oveka. On je obeao da e lino posredovati. On svu snagu svoje pravde stavlja na stranu molitelja. On se zalae za oveka, a ovek kome je potrebna boanska pomo moli se za sebe u prisutnosti Bojoj, koristei se uticajem Onoga koji je dao svoj ivot za ivot sveta.Kad mi pred Bogom pokaemo da cenimo Hristove zasluge, to daje miomiris naim molitvama. Kad se pribliujemo Bogu preko Spasiteljevih zasluga, Hrist nas privlai k sebi, grlei nas svojom ljudskom rukom, dok se svojom boanskom rukom dri prestola Beskonanog. U kadionicu u naim rukama On stavlja svoje zasluge, kao slatki miris da bi dao snagu naim molitvama. On obeava da e uti nae pokorne molitve i usliiti ih.Da, Hrist je postao posrednik molitve izmeu oveka i Boga. On je takoer postao posrednik blagoslova izmeu Boga i oveka. On je spojio boanstvo s oveanstvomE. G. White, The Spirit of Prophecy Volume 8

Blagosloven Bog i Otac Gospoda naeg Isusa Hrista, koji nas je blagoslovio svakim blagoslovom duhovnim na nebesima kroz Hrista;

(Efescima 1:3)

MolitvaZbog nerazumevanja rei "ime", pojedini stihovi Biblije mogu da budu potpuno pogreno protumaeni, uzrokujui time i pogreno verovanje. Na primer, uobiajena je praksa da se molitve zapoinju ili zavravaju reima: "U Isusovo ime". Ovaj obiaj je zasnovan na sledeim stihovima.I to god zamolite "u moje ime", uiniu to, da bi se Otac proslavio u Sinu. Ako neto zamolite "u moje ime", uiniu to. Jovan 14:13-14Zaista, zaista, kaem vam, to god zamolite Oca "u moje ime", dae vam. Do sada niste ni za ta molili "u moje ime". Molite i dobiete, da vaa radost bude potpuna. Jovan 16:23-24Da li nas stihovi koje smo iznad proitali upuuju na zakljuak da je potrebno da koristimo formulu: U Isusovo ime da bi naa molitva bila jaa? Koja je onda svrha ovakvog izraza?Ovaj izraz nije zamiljen da bude formula koju treba da izgovorimo na kraju molitve, ve stanje naeg duha kada se molimo. U skladu sa izvornim hebrejskim znaenjem rei ime, navedene stihove moemo da prevedemo koristei re "KARAKTER" umesto rei "IME". Isus nam kae da, kada se molimo, treba da se molimo u njegovom karakteru. Nae molitve treba da izgovaramo u istom onom duhu, uverenjima, veri i sa svrhom koje bi imale i Isusove molitve.

Neprestana molitva. Apostol podstie Solunjane da se mole Bogu bez prestanka (1. Sol. 5,18 Karadi). On nije traio od drugih da ine neto to on sam nije inio, jer je upravo Rimljanima rekao da ih bez prestanka (svagda - prim. prev) pominje u svojim molitvama. Ne treba, naravno, misliti da je apostol svesno i sve vreme mislio samo na brau u Rimu, jer u tom sluaju ne bi bio u stanju da misli ni o em drugom. Niko ne moe svesno biti na molitvi u svakom trenu, ali svako moe da produuje trenutke molitve, ili, kako kae jedan drugi prevod (Young translates), da istrajava u molitvi. (Rimlj. 12,2)Ovo je u skladu sa reima Spasitelja, kako treba svagda da se mole i da ne malaksavaju (Luka 18,1). U prii koja potom sledi, nepravedni sudija ali se na siromanu udovicu koja mu jednako dolazi. Ovo je ilustracija neprestane molitve. Ne u smislu da treba biti svakog trena u svesnoj molitvi, jer bi tada vane dunosti ostale neizvrene, ve da se ne umorimo od molitve.ovek molitve. To je bio Pavle. On je pominjao Rimljane u svim svojim molitvama. Korinanima je pisao: Zahvaljujem svagda Bogu svojemu za vas (1. Kor. 1,4 Karadi); Koloanima: Zahvaljujemo Bogu i Ocu Gospoda naega Isusa Hrista molei se svagda za vas (Kol. 1,3). Sa jo vie saoseanja on pie Filibljanima: Zahvaljujem svom Bogu kad god vas se setim, svagda u svakoj svojoj molitvi molei se za sve vas s radou (Filib. 1,3.4). Takoe, Solunjanima: Zahvaljujemo Bogu svagda. Waggoner Rimljanima Boja sila je u Jevanelju 1. Poglavljeza sve vas pominjui vas u svojim molitvama, seajui se neprestanodela vae vere, itd. (1. Sol. 1,2.3). Dalje: Nou i danju najusrdnije se molimo da vidimo vae lice i da usavrimo ono to vaoj veri nedostaje (1. Sol. 3,10). Svom dragom sinu u veri on pie: Zahvalan sam Bogu kome sluim od predaka svojih s istom saveu, to te se neprestano seam u svojim molitvama no i dan. (2. Tim. 1,3) Radujte se svagda. Tajna ove radosti je neprestana molitva Komentar na Rimljanima poslanicu (Ellet J. Waggoner)