obrada zemlji Š ta u funkciji prinosa ratarskih biljaka · diskusija rezultata primene oru ða za...

OBRADA ZEMLJIOBRADA ZEMLJI ŠŠTA U FUNKCIJI PRINOSA TA U FUNKCIJI PRINOSA RATARSKIH BILJAKARATARSKIH BILJAKA

Prof. dr Branko MarinkoviProf. dr Branko Marinkovićć,,Prof. dr Jovan CrnobaracProf. dr Jovan CrnobaracPoljoprivredni fakultet Novi SadPoljoprivredni fakultet Novi Sad

Trendovi u obradi zemljišta za kukuruz i soju; u USA:

EFEKTI KONVENCIONALNE I KONZERVACIJSKIH TEHNOLOGIJA OBRADE I SETVE PŠENICE

Malinovi ć N, Meši M, Mehandži ć R, Turan J.

PREDNOSTI KONZERVACIJSKE-zaštitne obrade

KONZERVACIONA

KONVENCIONALNA

Sabijenost zemljiSabijenost zemlji ššta u zavisnosti od vlata u zavisnosti od vla žžnosti:nosti:

Zemljišna vlažnost

Sab

ijanj

e

Prikaz mašina za konzervacijsku obradu zemaljišta(2006/2007)

DISKUSIJA REZULTATA PRIMENE ORU ðA ZA KONZERVACIJSKU OBRADU ZEMLJIŠTA

Načini obrade – prošlost - sadašnjost – budu ćnost ?

DANAS 10 -15 cm

Oruña za plitku obradu zemljišta

Oruña za duboku obradu zemljišta

Prikaz sejalica za konzervacijsku setvu

LEMKEN Solitair 9

Bački Magli ć

HORSCH 6 CO

SirigVADERSTAD Rapid 400S XL

Martinci

Amazone RP AD 403

Kać

B1 B2

B3 B4

IZGLED PARCELE PRE SETVE

MAGLIĆ

MARTINCISIRIG

KAĆ

B1 B2

B3 B4

MAGLIĆ

MARTINCISIRIG

KAĆ

IZGLED PARCELE POSLE SETVE

B1 B2

B3 B4

0

5

10

15

20

25

30

35

40

A B1 B2 B3 B4

Pot

rošn

ja g

oriva

l/ha

setva

kultivacija

tanjiranje

oranje

setva

tanjiranje 2

tanjiranje 1

POTROŠNJA GORIVA PO JEDINICI OBRAðENE POVRŠINE KONVENCIONALNIM I KONZERVACISKIM SITEMIMA

OBRADE I SETVE PŠENICE

A - konvencionalna obrada i setva B1, B2, B3, B4 konzervacijska obrada i setva

B1 - LEMKEN Solitair 9B2 - AMAZONE RP AD 403B3 - HORSCH 6 COB4 - VADERSTAD Rapid 400S XL

Ušteda goriva 10 – 13 l/ha. Posmatrano za Vojvodinu 300.000 ha strnih žita godišnja ušteda goriva je 3 – 3.9 miliona litara dizel goriva .

0

0.5

1

1.5

2

2.5

A B1 B2 B3 B4

h/ha

setva

kultivacija

tanjiranje

oranje

setva

tanjiranje 2

tanjiranje 1

A - konvencionalna obrada i setva B1, B2, B3, B4 konzervacijska obrada i setva

B1 - LEMKEN Solitair 9B2 - AMAZONE RP AD 403B3 - HORSCH 6 COB4 - VADERSTAD Rapid 400S XL

POTREBNO ČASOVA MAŠINSKOG RADA PO JEDINICI POVRŠINE KONVENCIONALNE I

KONZERVACISKE OBRADE ZEMLJIŠTA I SETVE PŠENICE

Ušteda vremena mašinskog rada 0.76-1.01 h/ha. Za Vojvodinu 300.000 ha strnih žita, godišnja ušteda je 228000 – 303000 h. Cena rada traktora od 130-150 kW 40-50 eura/h. Ukupna godišnja ušteda iznosi od 9 do 15 miliona eura.

Tab. 3. Ostvareni biološki prinos zrna vlažnosti 10 % ( t/ha )

Mesta setve B1Maglić

B2Kać

B3Sirig

B4Martinci

Tip sejalice LEMKENSolitar 9

AMAZONERP AD 403

HORCH6 CO

VADERSTADT

Rapid 400S XL

Predusev š. repa kukuruz kukuruz suncokret kukuruz

Konvencijalna (B) 6.55 6.35 5.68 5.17 6.79

Konzervacijska (A) 6.40 6.25 5.35 5.49 6.35

Razlika X=B-A (t) +0.15 +0.10 +0.33 -0.22 +0.44

Slične rezultate prinosa iznose i drugi autori

Rezultati prinosa u periodu 1987 – 2005 (Izvor: Tomas Ankel –www.fat.ch )

TEHNOLOŠKI POSTUPCI I PRIMENJENE MAŠINE

Raoni plug - na dubini obrade 20 do 22 cm, dva prohoda predsetvene pripreme (tanjirača + setvospremač) i žitna sejalica

Za setvu pšenice Za setvu kukuruza

Raoni plug – na dubini 25 do 27 cm, dva prohoda predsetvene pripreme (tanjirača + setvospremač) i sejalica za kukuruz

KONVENCIONALNA OBRADA

KONZERVACIJSKA OBRADA

Za setvu pšeniceZa setvu kukuruza

Predkultura: - pšenicaUgareno strnište + sejalica LEMKEN -Solitar

Kombinovani gruber Lemken

+ 1 prolaz setvospremača + setva

Predkultura soja

Kombinovani gruber Horsch (radna dubina 12-15 cm ) + sejalica ETA-48

Predkultura: - pšenica

Predkultura soja

Kombinovani gruber Horsch (radna dubina 22 do

25 cm) + 1 prolaz setvospremača + setva

POTROŠNJA GORIVA PO JEDINICI OBRA ðENE POVRŠINE KONVENCIONALNIM I KONZERVACIJSKIM SISTEMIMA

OBRADE I SETVE (pšenica i kukuruz)

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

Pot

rošn

ja g

oriv

a l /

ha

1 2 1 2 1 2 1 2 PREDKULTURA (1-pšenica 2 –soja )

Konv. Konz. Konv. Konz. OBRADA

(Konvencionalna Konzezvaciona )

KULTURAP Š E N I C A K U K U R U Z

∆ = do 15 l / ha

UŠTEDA GORIVA KODPŠENICE

UŠTEDA GORIVA KOD

∆ = do 9 l / ha

KUKURUZA

Model za potrošnju goriva kod različitih sistema obrade i setve žitarica (Izvor: Prof. dr Norbert Lütke, 2004 )

Sve operacije izvoditraktor snage 102 KW

Dizel l / ha

Ukupno l / ha

Odnosi u potrošnjiu %

Konvencionalna-Tanjira ča 3m-Plug obrtač 4- brazni-Agr. za pripremu i setvu 3m

8,4523,2013,09

44,74 100 %

Konzervacijska (intenzivna)-Tanjira ča 3m-Tanjira ča (dublje ) 3m-Prskalica (totalnim herb.)- Agr. za pripremu i setvu 3m

8,4510,851,80

13,09

34,19 76,42 %

Konzervacijska (ekstenzivna)-Tanjir ča 3m- Prskalica (totalnim herb.)- Setva Moore, JD 750 A 3m

8,451,804,85

15,1 33,75 %

PPOTREBNO ČASOVA MAŠINSKOG RADA PO JEDINICI POVRŠINE KONVENCIONALNE I KONZERVACIJSKE OBRADE

ZEMLJIŠTA I SETVE PŠENICE I KUKURUZA

1 2 1 2 1 2 1 2

Konv. Konz. Konv. Konz

K U K U R U ZP Š E N I C A

PREDKULTURA

OBRADA

KULTURA

0

0,2

0,4

0,6

0,8

1

1,2

1,4

1,6

1,8

2

Utro

šak

h /

ha

UŠTEDA kod Pšenice

∆ = od 0,9 do 1,0 h / ha

∆ = od 1,0 do 1,1 h / ha

UŠTEDA kod Kukuruza

1 2 1 2 1 2 1 2

Konv. Konz. Konv. Konz

K U K U R U ZP Š E N I C A

PREDKULTURA

OBRADA

KULTURA

UŠTEDA kod Pšenice

UŠTEDA kod Kukuruza

∆ = od 156 do 162kWh / ha

∆ = od 133 do 145 kWh / ha

0

50

100

150

200

250

300

350

Utro

šak

kWh

/ ha

PPOTREBNO kW ČASOVA MAŠINSKOG RADA PO JEDINICI POVRŠINE KONVENCIONALNE I KONZERVACIJSKE OBRADE ZEMLJIŠTA U SETVI PŠENICE I KUKURUZA

Utrošak časova mašinskog rada različitim postupcima obrade i setve pšenice (Izvor:www.fat.ch)

KVALITET OSNOVNE OBRADE ZEMLJIŠTA SE MOŽE ZNATNO POBOLJŠATI

Efekti: manji broj prohoda, smanjeno gaženje, manji utrošak mašinskog rada

Primenom ovakvih agregata

SETVOSPREMAČ ZA KVALITETNU PREDSETVENU PRIPREMU ZEMLJIŠTA

SETVOSPREMAČ -GERMINATOR

Rešetkasti valjciRešetkasti valjak

Daska za ravnanje – kod inkorporacije se skida

KOMBINOVANO ORUðE ZA PLITKU OBRADU

VALJAK KLINMOTIKA

TANJIR

NEGA

OBRADA SA RAZRIVAČKIM ORUðEM

DLETOIDNO - KRILNE MOTIKE

KONKAVNI DISKOVI

STABILIZATORSKI REŠETKASTI VALJAK

Tab. 1. Energetski i eksploatacioni pokazatelji rada oruña za zaštitnu obradu zemljišta na bazi efektivne snage motora tra ktora od 100 kW.

Tip oruña

Radna brzina(m/s)

Radna dubina(cm)

Radni zahvat

(m)

Učinak(ha/h)

Utrošak energije(kWh/ha)

Utrošak ljudskog

rada(h/ha)

Potrošnjagoriva(l/ha)

Raoni plug 2,3 – 3 10-15 1 1 100 1 8 – 10

Kombinovana tanjirača

3 – 4 6 – 8 2 2 – 2,2 50 0,3 –0,5

4 – 5

Kombinovani razrivač

3 - 4 6 - 8 2 2 – 3,2 50 0,3 –0,5

4 – 6

Tab. 2. Komparativne prednosti konzervacijskih u od nosu na konvencionalnu obradu zemljišta na bazi efektivne snage motora traktora od 150 kW.

Postupci obrade

Način obrade

Konvencionalna Konzervacijska

Utrošak mašin. rada

(h/ha)


Potrošnja goriva(l/ha)

Utrošak mašin. rada

(h/ha)


Potrošnja goriva(l/ha)

Raoni plug 0,8-1,0 140-150 17-19 - - -

Tanjirača 0,25-0,5 35-75 8-10 - - -

Setvospremač 0,2-0,25 30-35 6-8 - - -

Sejalica0,15-0,2 25-30 5-7 - - -

Kombinovani razrivač - - - 0,2-0,33 30-50 10-12

Setva sa kombinovanom malč sejalicom

- - - 0,2-0,33 30-50 8-10

Ukupno 1,4-1,95 230-290 36-44 0,4-0,66 60-100 18-22

Napomena: Dubina osnovne obrade raonim plugovima, kombinovanim razrivačkim oruñima je u granicama od 20 do 22 cm

SETVA KUKURUZA

Pojedinačno isejavanje: kvalitetna dorada semena, podešeni setveni aparati

Ujednačena dubina ulaganja semena = ujednačeno nicanje biljaka

Na klasično obrañenom zemljištu

Setva kod redukovane obrade ili direktna setva

KARAKTERISTIKE USEVA

OSTVARENI SKLOP

KONVENCIONALNO KONZERVACIJSKO

OSTVARENI SKLOP(bilj/ha)

54830 52500

BROJ JALOVIH BILJAKA(%)

5,1 6,3

PRINOS UKUPNE MASE(t/ha)

19,670 18,700

MASA KLIPA(t/ha) 10,300 9,390PRINOS ZRNA(sa 14% vlage) (t/ha) 7,49* 6,96**RAZLIKA - ∆* - ** (t / ha ) ∆ = 0,53 t / ha

Prinos i karakteristike useva kukuruza u funkciji na čina obrade zemljišta (2006/2007)

MF 8260+Mf Tye 2015

MF 8160+Vederštat Rapid 400 S XL

MF 8280X+VEDERŠTAT Rapid A 600 S

OPRAVDANOST PRIMENE TEHNIOPRAVDANOST PRIMENE TEHNIČČKIH KIH SISTEMA SA MINIMALNIM GASISTEMA SA MINIMALNIM GA ŽŽENJEM ENJEM

OBRADIVOG ZEMLJIOBRADIVOG ZEMLJI ŠŠTA U TA U PROIZVODNJI BILJNIH KULTURAPROIZVODNJI BILJNIH KULTURA

Dr Branislav VeselinovDr Branislav Veselinov, ,

docent Fakulteta tehnidocent Fakulteta tehniččkih nauka u Novom Sadukih nauka u Novom Sadu

Dr Nedeljko MalinoviDr Nedeljko Malinovićć, ,

redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Saduredovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu

Ciljevi pri odluCiljevi pri odluččivanju o izboru tehniivanju o izboru tehniččkog kog sistema kojim sistema kojim ćće se obavljati proizvodnjae se obavljati proizvodnjabiljnih kultura:biljnih kultura:-- odrodržžavanje dobre strukture zemljiavanje dobre strukture zemljiššta,ta,-- sprespreččavanje sabijenosti zemljiavanje sabijenosti zemljiššta,ta,-- povepoveććanje nosivosti zemljianje nosivosti zemljiššta,ta,-- sprespreččavanje erozije zemljiavanje erozije zemljišštata-- optimalni uslovi rasta i razvoja biljne kulture,optimalni uslovi rasta i razvoja biljne kulture,-- postizanje visokih prinosa,postizanje visokih prinosa,-- sprespreččavanje nastanka i razvoja bolestiavanje nastanka i razvoja bolesti

tretiranjem u najpovoljnijim momentima,tretiranjem u najpovoljnijim momentima,-- sakupljanje plodova u optimalnom roku,sakupljanje plodova u optimalnom roku,-- uuššteda u troteda u trošškovima proizvodnje,kovima proizvodnje,-- voñenje ra voñenje raččuna o trouna o troššenju energije.enju energije.

Tehnički sistemi za proizvodnju strnih žitaGlavne

ške operacijetehnolo

Sistem sa konvencionalnomobradom zemljišta

Sistem sa minimalnomobradom zemljišta

Sistem bezobrade zemljišta

Sistem sa stalnimtragovima mehanizacije

Sistem sa stalnimtragovima

širokozahvatnog nosa ča oru ña

Osnovna obrada

Pripremaza setvu

Setva

Distribucija hraniva

Distribucijaštitinih

sredstava za

Žetva

Sakupljanježetvenih

ostataka

+rotaciona drlja

Kratki gruber

ča Razrivač +diskosni radni organi

+uno

Direktna setva

šenje hraniva

Stripper heder

Malč sejalicaMalč sejalica

Distribucija hraniva

Sejalica zadirektnu setvu

SISTEM SA KONVENCIONALNOM OBRADOM ZEMLJISISTEM SA KONVENCIONALNOM OBRADOM ZEMLJI ŠŠTA TA (osnovne operacije)(osnovne operacije)

54%,120 kWh/ha, 240 Eura/ha54%,120 kWh/ha, 240 Eura/ha

14%, 20 kWh/ha, 58 Eura/ha14%, 20 kWh/ha, 58 Eura/ha



SISTEM SA KONVENCIONALNOM OBRADOM ZEMLJISISTEM SA KONVENCIONALNOM OBRADOM ZEMLJI ŠŠTA TA (osnovne operacije)(osnovne operacije)




Transport i manipulacija: Transport i manipulacija: 70 kWh/ha, 200 Eura/ha 70 kWh/ha, 200 Eura/ha

SISTEM SA MINIMALNOM OBRADOM OBRADOM ZEMLJISISTEM SA MINIMALNOM OBRADOM OBRADOM ZEMLJI ŠŠTA TA (osnovne operacije)(osnovne operacije)




SISTEM BEZ OBRADE ZEMLJISISTEM BEZ OBRADE ZEMLJI ŠŠTA TA (osnovne operacije)(osnovne operacije)


SISTEM SA STALNIM TRAGOVIMA MEHANIZACIJE SISTEM SA STALNIM TRAGOVIMA MEHANIZACIJE (osnovne operacije)(osnovne operacije)

35 kWh/ha, 110 Eura/ha35 kWh/ha, 110 Eura/ha


Razmak toRazmak toččkova traktora kova traktora podepodeššen na 3 men na 3 m

Stepen izgaStepen izgažženosti obradivog zemljienosti obradivog zemljiššta je ta je 15% pri 15% pri šširini zahvata mehanizacije za:irini zahvata mehanizacije za:-- predsetvenu pripremu, setvu i ubiranje: 6 mpredsetvenu pripremu, setvu i ubiranje: 6 m-- distribuciju hraniva i hemijsku zadistribuciju hraniva i hemijsku zašštitu: 18 mtitu: 18 m

SISTEM SA STALNIM TRAGOVIMA MEHANIZACIJE SISTEM SA STALNIM TRAGOVIMA MEHANIZACIJE (osnovne operacije)(osnovne operacije)




SISTEM SA STALNIM TRAGOVIMA SISTEM SA STALNIM TRAGOVIMA ŠŠIROKOZAHVATNOG IROKOZAHVATNOG NOSANOSAČČA ORUðAA ORUðA

(osnovne operacije)(osnovne operacije)

Direktna setva+unoDirektna setva+unoššenje hranivaenje hraniva


Stepen izgaStepen izgažženosti obradivog zemljienosti obradivog zemljiššta je 9% pri razmaku tota je 9% pri razmaku toččkova kova šširokozahvatnog nosairokozahvatnog nosačča oruña u radu a oruña u radu 10,3 m10,3 m

SISTEM SA STALNIM TRAGOVIMA SISTEM SA STALNIM TRAGOVIMA ŠŠIROKOZAHVATNOG IROKOZAHVATNOG NOSANOSAČČA ORUðAA ORUðA

(osnovne operacije)(osnovne operacije)

Hemijska zaHemijska zašštita prskanjem tita prskanjem 30m zahvata: 18 kWh/ha, 30m zahvata: 18 kWh/ha,

120 Eura/ha120 Eura/ha

Ubiranje stripperUbiranje stripper--hederom 9,3 m hederom 9,3 m zahvata: 17 kWh/hazahvata: 17 kWh/ha

140 Eura/ha140 Eura/ha++

Stacionarna vrStacionarna vrššalica: 35 kWh/haalica: 35 kWh/ha36 Eura/ha36 Eura/ha

Tehni čki sistemStepen izga ženosti

obradivog zemljišta,(%)

Specifi čan utrošak energije, (kWh/ha)

Indeks troškova nabavke

mehanizacije, (Euro/ha)

Sistem sa konvencionalnom obradom zemljišta

84 380 900

Sistem sa minimalnom

obradom zemljišta57 263 578

Sistem bez obrade zemljišta 25 158 400

Sistem sa stalnim tragovima

mehanizacije15 198 528

Sistem sa širokozahvatnim nosa čem oru ña

9 137 398

Pokazatelji efektivnosti rada pojedinih tehniPokazatelji efektivnosti rada pojedinih tehniččkih sistema u kih sistema u proizvodnji strnih proizvodnji strnih žžitaita

NEKA STRANA ISKUSTVA:NEKA STRANA ISKUSTVA:

Prinos kukuruza u monokulturi nasuprot u plodoredu sa sojom, na razli čitim sistemima obrade zemljišta

Sistem obrade

Iowa Indiana

Monokultura kukuruza

Kukuruz u plodoredu sa

sojom

Monokultura kukuruza

Kukuruz u plodoredu sa

sojom

Obrada plugom 136 146 166 176

Obrada čizelom 131 146 162 174

Obrada na grebenove

127 142 - -

No-till 125 142 149 170

Prinos kukuruza i soje u razli čitim sistemima obrade na suvim i produktivnim zemljištima, na sedam razli čitih lokacija u USA

Sistem obradePrinos soje (Bu/A) Prinos kukuruza (Bu/A)

Suva zemljišta Produktivna Suva zemljišta Produktivna

Obrada plugom 33.2 44.0 122 145

Redukovana obrada

35.6 43.1 118 146

No-till 38.1 41.1 124 138

Uticaj obrade i primene komposta na prinos kukuruza , soje i pšenice i na plodnost zemljišta

J. W. Singer,* K. A. Kohler, M. Liebman, T. L. Richard, C. A. Cambardella, and D. D. Buhler

• Obrada klasi čnim i čizel plugom u prvoj godini istraživanja dali su ve će prinose kukuruza u odnosu na sistem gajenja bez obr ade.• Prinos soje bio je sli čan na sistemu bez obrade i čizel + kompost varijanti

Published online 1 January 1974Published in Agron J 66:70-71 (1974)© 1974 American Society of Agronomy677 S. Segoe Rd., Madison, WI 53711 USA

Prinos kukuruza u zavisnosti od ñubrenja i sistema obradeRodney J. Fink and Dean Wesley

• Prosečni prinosi kukuruza bili su sli čni pri konvencionalnoj obradi i na zero-tillage sistemu, mada su postojali ve ći problemi sa primenom redukovanih sistema obrade

Published online 1 July 1984Published in Agron J 76:580-582 (1984)© 1984 American Society of Agronomy677 S. Segoe Rd., Madison, WI 53711 USA

• Različiti sistemi obrade (No-till i konvencionalna – klasi čno oranje plugom) nisu zna čajnije uticali na razvoj ili prinos kukuruza u trog odišnjem proseku.

Interakcija sistema obrade x vreme setve u proizvod nji kukuruza

Analiza porasta soje u No-Tillage i konvencionalnim sistemima obradeRaji I. Yusuf, John C. Siemens, and Donald G. Bullock

Published in Agron. J. 91:928–933 (1999).

• Prinos zrna, sadržaj vlage, proteina i ulja bili su sli čni na varijanti konvencionalne obrade i No-till tretmanima, iako je ukupna biomasa (sm) bila je za 15-20% ve ća na varijanti konvencionalne obrade

Published online 1 November 1986Published in Agron J 78:947-950 (1986)© 1986 American Society of Agronomy677 S. Segoe Rd., Madison, WI 53711 USA

Reakcija soje na sistem obrade i N, P i K ñubrenjeM. P. Bharati, D. K. Whigham and R. D. Voss

• Ispitivana su tri razli čita sistema obrade: tanjira čom, čizel-plugom i klasi čnim plugom, pri tri nivoa ñubrenja sa N, P i K.• Soja se može uspešno gajiti na redukovanim sistemim a obrade bez smanjenja prinosa ili promena u zahtevima za ñubrenjem.

Published online 16 June 2008Published in Agron J 100:1039-1046 (2008)DOI: 10.2134/agronj2007.0360© 2008 American Society of Agronomy677 S. Segoe Rd., Madison, WI 53711 USA

Porast soje i prinos semena u zavisnosti od obrade i primene kompostaJeremy W. Singer*, Sally D. Logsdon and David W. Meek

• Prinosi soje bili su sli čni na varijantama klasi čne obrade plugom i čizelom. U 2003 i 2004 godini No-tillage varijanta dala je z a 15% veći prinos u odnosu na obradu plugom ili čizelom, a u 2005 – za 8% niži. •U proseku za tri ispitivane godine prinos soje pri razli čitim sistemima obrade nije se zna čajnije razlikovao.

Odgovor suncokreta na obradu i ñubrenje azotom u uslovima intenzivnog plodoreda

Ardell D. Halvorson, Alfred L. Black, Joseph M. Krupinsky, Stephen D. Merrill, and Donald L. Tanaka

• 12-godišnje istraživanje sistema obrade (konvencion alna, minimum-till, no-till) i ñubrenja azotom, pokazuju da se suncokret može uspešno gajiti čak i na varijanti bez obrade zemljišta, ali uz adekvatno ñubrenje azotom .

Published in Agron. J. 91:637–642 (1999).

Prosečan 12-godišnji prinos suncokreta u funkciji ñubrenja azotom, na tri varijante obrade:

CT= Konvencionalna

MT= minimum-till,

NT= no-till

Koli čine N

Published online 1 May 1971Published in Agron J 63:474-477 (1971)© 1971 American Society of Agronomy677 S. Segoe Rd., Madison, WI 53711 USA

Reakcija še ćerne repe na duboku obradu i primenu N i P na glino vitom zemljištuA. C. Mathers, G. C. Wilson, A. D. Schneider and Paul Scott

U ogledu su ispitivane dubine obrade od 15, 20, 30, 40, 60, i 80 cm i ñubrenje razli čitim dozama N i P:

• Dubina obrade više je uticala na prinos nego primen a azota.• Reakcija na primenu azota bila je ve ća posle duboke obrade na 40 cm.• Duboka obrada pove ćala je sadržaj vode u zemljištu i favorizovala doba r razvoj korena.• Veći prinos posle duboke obrade objašnjava se pove ćanim sadržajem vode, boljom aeracijom, smanjenjem zapreminske mase i pov ećanim efektom primenjenog azota.

Smanjenje sadržaja organske materije u zemljištu kao posledica višekratne obrade

Pro

men

a (%

)

Godine obrade

Gubitak C-CO ubrzo posle obrade:HN – nerasturena slamaSP – ravna tanjira čaK – kultivatorHT – klasi čna tanjira čaSZ – oranjeSZ-SP – oranje + površinska priprema

Uticaj obrade zemljišta na prinos kukuruza na Zemun poljskom černozemu:CT – konvencionalna obradaRT – redukovana obradaNT – No till

Prin

os k

ukur

uza

t/ha

Sadržaj humusa pri razli čitim varijantama obrade:Legenda:

(18, 14, 4, 9) – godine obrade,P+D – oranje i tanjiranjeI – intenzivna obradaC – konzervaciona obradaU – smenjivanje duboke i plitke obradeUD – neobra ñeno zemljište

Uticaj obrade zemljišta na prinos ozime pšenice na černozemu u Kneževu, Hrvatska u periodu 1999-2001 godineLegenda:

PL – obrada (30cm) + tanjiranjeD – tanjiranje (30cm) + tanjiranje (10cm)L – čizelovanje (25-30cm) + tanjiranjeNT – direktna setva

Prin

os p

šeni

ce t/

ha

Uticaj obrade zemljišta na prinos kukuruza na pseud ogleju na lesu Legenda:

CT – oranjePD – oranje diskosnim plugomDP – tanjiranje kao alternativna obradaDD – pliće + dublje tanjiranjeCD – čizelovanje + tanjiranje

Prin

os k

ukur

uza

t/ha

obrada zemlji Š ta u funkciji prinosa ratarskih biljaka · diskusija rezultata primene oru ða za...

Documents