obrazovanje kod sofista

8/17/2019 Obrazovanje Kod Sofista

1/30

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FILOZOFSKI FAKULTET

ODSEK: FILOZOFIJA

Seminarski rad iz predmeta metodika flozoske propedeutike

Tema:

Obrazovanje kod sofsta

Stdentkin!a: Ment"r:

I#ana $"sni% &e'!k"

Ka'(er"#i%

N"#"m Sad) *+,-.

Sažetak:


2/30


Sadr/a! rada 0"#"ri " s"1sti2i ka" p"3etk n"#"0 #aspitn"4"5raz"#n"0

pr"2esa p"'is 6e'enske 2i#i'iza2i!e. R7en!em k'asi3n"0 p"'isa men!a se

sistem #aspitan!a i "5raz"#an!a 0ra(anst#a) a time se izisk! n"#e met"de i

2i'!e#i. T nastpa! s"1sti) ka" pr#i pr"s#etite'!i) k"!i se5e smatra!

8mdra2ima9 i "nima k"!i %e speti da re"rmi7 sas#im n"# pristp

"5raz"#an! dr/a#i.

O#im se rad"m 0"#"ri " 3in!eni2ama raz'i3ite prir"de) p" pitan!

p"iman!a s"1stike i n!i6"#"0 razme#an!a "5raz"#an!a) pre s#e0a "ne

p"ziti#ne k"!ima da!em" iz#esni zna3a! s"1sti2i) ka" i "ne ne0ati#ne k"!e "ni

izazi#a!.

Ključne reči:

Praxis p"'itike) arist"krati!a) p"5na) dem"krati!a) s"1stika) paideia) s"1sti)

;'at"n) kritika.

*


3/30


Sadržaj:

U#"d:...............................................................................................................<

S"1sti3ka paideia.............................................................................................=

Istaknti s"1sti..............................................................................................,*

Kritika............................................................................................................,-

Za#r7na re3....................................................................................................*>

Literatra:......................................................................................................*-

>


4/30


Uvod:

;"tpn" "dre(en!e praxisa p"'itike "3a#a se d"5a 6e'enske

2i#i'iza2i!e. ;"'itika ka" p"redak '!dsk"0 de'an!a i sde'"#an!a p"'is) p"

pr#i pt se !a#'!a k"d ?e'ena. 9Raz#i!ena ep"6a'n"m sk'"p ar6aisk"0 i)

p"se5n") k'asi3n"0 6e'ensk"0 p"'isa !a#'!a se p"'itika ka" kpn"st d!e'atn"0

"dn"sa s'"5"dn"0 0ra(anst#a !a#n"m d!e'an! i sd!e'"#an!) k"!im se

p"t#r(!e i "dr/a#a n!e0"#a s'"5"dna 0ra(ansk"st) a s#r6 "dr/a#an!a

n!e0"#e s'"5"dne 0ra(anske za!edni2e na na3in naizm!eni3n"sti #'adan!a i

p"k"ra#an!a s#i6 s'"5"dni6 i !ednaki6 0ra(ana dr/a#i ka" p"'iti3k"!

za!edni2i.@, O#ak#" "dre(en!e p"'itike p"drazme#a'" !e predan"st p"'is i

"dr/a#an!e p"!edina2a za!edni2i tak"(e. Dak'e) p"dan"st p"'is 5i'a !e

"5a#ezna i t" !e 5i'a "p7ta "5a#eza s#ak"0 0ra(ana.

;"'is !e ne0"#a" s'"5"dn misa"n"st s#"!i6 0ra(ana k"!a !e iziski#a'a s#est "

#'astit"m de'"#an! dr/a#i. Tak#a s#est !este preds'"# nastanka p"'iske

za!edni2e i ra(an! praisa p"'itike 6e'ensk"! 2i#i'iza2i!i. S#aki 3"#ek

p"'is !e m"ra" 5iti s#estan s#"0 de'"#an!a za!edni2i. Ist" tak" ne"p6"dn"

!e 5i'" p"zna#an!e #'astite s#r6e p"'is k"!a !e) p"drazme#a se) 5i'a

interes sam"0 p"'isa. 8U 6e'ensk"! 2i#i'iza2i!i p" pr#i !e pt na d!e' p"'iti3k"

d!e'"#an!e Bta politika pragmataC ka" sam""s#i!e7%en" d!e'an!e) a'i i reeksi!a

p"'iti3k"0 d!e'an!a Bhe politike) ka" episteme i techneC) t!. s#i!est "

sa""s#i!e7%en"m d!e'an!.@* S#r6a nk2i"nisan!a p"'isa sast"!a'a se

za!edni3k"m de'"#an! s#"!i6 0ra(ana) k"!e !e p"drazme#a'" 5ri0 "

"p7tem d"5r p"'isa k"!ima s se "d'ke d"n"si'e za!edni3ki)

p"smatran!em interesa 0ra(ana i interesa sam"0 p"'isa. ;"7t"#a'i s se

, ;er"#i%) M. A.) Praktička flozofja) Odsek za 1'"z"1!) Fi'"z"ski ak'tet) N"#i Sad)*++


5/30


zak"ni k"!i s 5i'i p"sta#'!eni i time !e 6e'enska 2i#i'iza2i!a "disa'a

6arm"ni!"m za!edni7t#a tada7n!e #reme. ?arm"ni!a de'an!a !este #r'"

diskta5i'an p"!am z5"0 same /e'!e za iz'ask"m iz date sita2i!e) k"!a d"'azi

sa s"1stima) k"!i %e kasni!e 3initi taka# "5rt da se k'asi3an p"'is ne%e m"%i

prep"znati.

Ist"ri!ski raz#"! praxisa p"'itike p"3in!e kritsk"m 2i#i'iza2i!"m k"! smen!!e

mikenska 2i#i'iza2i!a) d"k !e !edna "d naredni6 ep"6a sam p"3etak s'"ma

k'asi3n"0 p"'isa) a t" !e ?"mer"#ska ep"6a. ?"mer"#sk"m ep"6"m

zap"3in!e #'ada arist"krati!e) a sa arist"krati!"m d"'azi i r"pst#" 0ra(anst#a.

Na sam"m !e #r6 5i'a r"d"#ska arist"krati!a k"!a !e #a/i'a za na!5"'! k'as

p"'is) ka" i na!5"0ati! k'as 0ra(anst#a) d"k s "statak za!edni2e 3ini'i8r(a#i9 '!di) "dn"sn" "5i3an nar"d k"!i !e zad"#"'!a#a" p"tre5e na!#i7e k'ase

p"'isa. ;"'is !e 7titi" s#"!e 0ra(ane i "ni s ima'i p"tpn s'"5"d da de'a! i

sde'! dr/a#i i !a#n"m /i#"t) me(tim) "n" 7t" nis sme'i !este

"s'"5a(an!e "d "k"#a p"'isa. 8Atin!ani s ima'i s'"5"d p"'is) a'i ne i "d

p"'isa) t!. "d "5a#eza prema za!edni2i.@> Uk"'ik" 5i se na7a" taka# k"!i %e

prk"siti p"sta#'!enim zak"nima p"'isa) 5i" 5i ka/n!en p" zak"n.

8Mra3ni9 peri"d arist"krati!e men!a p"5na k"!a predsta#'!a preds'"# tz#."5rta k"!i d"n"si s"1stika. Ar6ai3ki peri"d prep"znt'!i# !e p" t"me 7t" sada

p"'is sara(!e sa "sta'im p"'isima 2i#i'iza2i!e) za raz'ik "d sk"0 kr0a

arist"krati!e. U sredi7t se na'azi ar6ai3ki p"'is d"k "k'in 3ine se'a) k"!a

za!edn" sa p"'is"m 3ine k"mp'etn za!edni2. U ar6ai3k"m peri"d d"'azi d"

#idn"0 napred"#an!a za!edni7t#a na p"dr3!ima razni6 zanata i k'tre) k"!a

s "m"0%a#a'a 0ra(anima 7iri p"0'ed na s#et pa samim tm i m"0%e

napred"#an!e raz'i3itim "5'astima "5raz"#an!a. Nezad"#"'!st#"

arist"kratsk"m #'ada#in"m p"'is) i p"3etk"m ek"n"msk"4s"2i!a'ne krize)

!a#'!a se p"5na 0ra(anst#a ka" 0'a#ni kri#a2 za r7en!e arist"kratsk"0

re(en!a) i s'"ma k'asi3n"0 p"'isa pret6"dni6 ep"6a 6e'enske 2i#i'iza2i!e. 8;"

> Ist") str.) *+.


6/30


?e0e'"#"m sd) tirani s) '"me%i sam"#"'! nar"da i na#ika#a!%i 0a na

0ra(ansk p"s'7n"st at"ritet) st#"ri'i "sn"# za p"t"n! p"'iti3k

za!edni2.@


7/30


Aten!anima. T !e 5iti p"sta#'!en" pitan!e) k"!e se iz p"'itike preni!e'" i

1'"z"1! i k"!e !e dr7t#en" re(en!e d"5r") da 'i !e m"0%e 0ra(ane "d0a!ati

tak" da 5d #i!ek adek#atni "dre(en"! ide!i.9- ;"enta n!e0"#"0 0"#"ra

"0'eda'a se 0'a#n"m p"'azi7t dem"kratske dr/a#e) a t" !e da s s#i

!ednaki s#"m sde'"#an!. U dem"kratsk"! dr/a#i d"'azi d" raz#i%a m"%i

0"#"ra i mi7'!en!a) 0de se "3a#a znatn" #a/a#an!e p"!edina3ni6 sd"#a i

zak'!3aka 0de se 3"#ek ne "se%a zar"5'!en" i nem"%n". S'"5"da 0"#"ra !e

na pr#"m mest i sada se str"0" #"di ra3na " t"me 7ta k" 0"#"ri i kak" t"

0"#"ri.

S#e se men!a i napred!e pa samim tim i na3ini "5raz"#an!a. S'"m"m

k'asi3n"0 p"'isa d"'azi se d" znatn"0 pr"7iren!a "5'asti interes"#an!a "5raz"#an!) 7iren!a m"0%n"sti iz5"ra "5'asti interes"#an!a. Od dre#n"0 ka

napredni!em 3en! te3e napredak "5raz"#an!a dr/a#i) 0de s#aki p"!edina2

ima pra#a na 7k"'"#an!e i #'astit" raz#i!an!e "5'asti "5raz"#an!a. O#de

"3a#am" raz#"! indi#ide ka" i n!en"0 #'astit"0 kriti3k"0 mi7'!en!a

"5'astima p"'itike pre s#e0a) zatim "sta'im "5'astima ka" 7t" s ret"rika)

di!a'ektika) kn!i/e#n"st) metn"st... Vi7e se ni!e sta#'!a" arist"kratski na3in

de'an!a i sde'"#an!a pr#i p'an) ka" 7t" se t" rani!e 3ini'") #e% #"'!a i te/n!a

za istinskim znan!em i ka sa#r7a#an! #'astiti6 insteresa) pa samim tim i

napred"#an! #r'ini. U pr#i p'an !este "s'"5"(en!e "d "k"#a p"'isa ka" i

"/i#'!a#an!e s5!ekti#n"0 na3ina de'an!a p"'is. en!en !e 5i" "na! k"!i !e

s#" ste3en" znan!e me") na 7t" 5"'!i na3in) da primeni s#ak"dne#n"m

/i#"t i samim tim "d5rani) na!pre se5e sam"0 zatim i "sta'e k"!i s "k"

n!e0a za!edni7t#. On" 7t" !e raz#"! dem"krati!e 3ini" !este zanemari#an!e

sta'e/n"sti dr7t#a. U"3a#a se !ednak"st za!edni2i i t" #e"ma d"prin"si

raz#"! dr/a#e i "5raz"#an!a. M"% p"'iti3k"0 "5raz"#an!a 5i'a !e "d #e'ik"0zna3a!a z5"0 t"0a 7t" !e na!#e%a te/n!a dem"krati!e 5i'a potreba za vođom

k"!i %e na!5"'!e #"diti za!edni2. Taka# 0ra(anin m"ra" !e p"zna#ati s#e

zak"ne i m"ra" !e imati #e"ma raz#i!en m"% 5esedni7t#a k"!"m 5i

- ;'at"n) ofst ) str.) ,=.

G


8/30


zainteres"#a" nar"d i na#e" na za!edni3k" de'an!e #r'ini. ;"red t"0a 7t" !e

m"ra" p"zna#ati s#e zak"ne) 0ra(ani s sada ima'i m"0%n"st p"sta#'!an!a

#'astiti6 zak"na na "sn"# #'astite s5!ekti#n"sti. De'an!e na "sn"# #'astiti6

zak"na 5i'" !e presdn" kada !e pitan! d"'azak s"1stike 6e'ensk

2i#i'iza2i!. 9Um!est" pr"st"d7n"0 #!er"#an!a i p"#!eren!a #'ada!%i sistem

predsta#a s"1sti ini2ira! s'"5"dn" istra/i#an!e) k"!e p"ti3e iz "s'"5"(ene

mis'i i #'astit"0 #!eren!a.@G

;"'iti3k" #aspitan!e 5i'" !e ra2i"na'iz"#an") i razm se sta#'!a" isped eti3ki6

prin2ipa. N"#ina k"! d"n"se !este razlo!no razmišljanje k"!e !e 5i'" 5aziran

na razmsk"! "sn"#i mi7'!en!a. 8Oni s 5i'i ma!st"ri zak'!3#an!a na "sn"#

raz'"0a) dak'e) razmsk"0 mi7'!en!a.@

=

U sredi7te se ineteres"#an!a p"sta#'!a3"#ek) n!e0"#a sp"s"5n"st i #e7tina de'an!a i sde'"#an!a ka" i na3ina

/i#'!en!a za!edni2i) 0de se ne "5ra%a pa/n!a na s'"!e#e za!edni2e i 0de

s#ak" ima ista pra#a. O5raz"#an!e !e s#ima d"stpn") a sam" se "ni

na!mdri!i i na!6ra5ri!i) m"0 pred"drediti za #"(e. U ta! se p"stpak

#aspita#an!a i st#aran!a d"5r"0 0ra(anina p'i% s"1sti) ka" pr#i pr"s#etite'!i)

k"!i #"de !edan n"# re/im #aspitan!a i "5raz"#an!a 3"#eka "5'asti p"'itike.

Sa p"!a#"m s"1sta) p" pr#i pt se 0"#"ri s#esn" " ide!i "5raz"#an!a.O#im rad"m 0"#"rim" " 3en!ima istaknti6 s"1sta) met"dama k"!ima s se

k"risti'i #aspitn"4"5raz"#n"m pr"2es) ka" i raz'i3itim kritikama k"!e s tim

ptem izaz#a'i.

G ;er"#i%) M. A.) Istorija flozofje) Odsek za 1'"z"1! Fi'"z"sk"0 ak'teta N"#"mSad) N"#i Sad) *++>+


9/30


Sofstička paideia

;"!am paideia p%!e na #aspitn"4"5raz"#ni pr"2es k"!i predsta#'!a

preds'"# d"5r"0 de'an!a za!edni2i. Paideia se pre#"di ka" obrazovanje)

d"k na 'atinsk"m !ezik zna3i kultura. Paideia !este "d #e'ik"0 zna3a!a za

dr/a# i predsta#'!a n/n"st za 3"#ek"# napredak. U "sn"#i 3"#ek !e

"5raz"#anim p"stpk"m 3i" p"stpke de'an!a pre s#e0a dr/a#i i za!edni2i)

a kasni!e) sa d"'ask"m s"1sta) 5i#a zastp'!en ne7t" dr0a3i!i prin2ip

"5raz"#an!a. Arist"kratska dr/a#a p"!am "5raz"#an!a p"smatra ka"p"stpak 3en!a s#"!i6 0a(ana t"me kako treba delati kak" 5i se d"#"'!i'i

za6te#i za!edni2e k"!"! se na'aze. Dr/a#a !e ta k"!a !e st#ara'a zak"ne i

predsta#'!a'a nek #rst z"ra na "sn"# k"0a !e 5i'" ne"p6"dn" 0raditi

#'astite na#ike za!edni2i k"!e 5i) nara#n") k"risti'e sam"! za!edni2i. On" 7t"

3"#ek 05i dat"m "kr/en! !este s'"5"da) i nem"0%n"st izra/a#an!a

#'astiti6 interes"#an!a i karaktera) nem"0%n"st izra/a#an!a #'astite prir"de

ka" i de'an!a na "sn"# #'astiti6 zak"na k"!e prir"da na'a/e. Dr/a#a !e timptem iz0ra(i#a'a 3"#eka "nak" kak" !e "na 6te'a) 0de 5i 3"#ek ka"

0ra(anin predsta#'!a" sam" !edan "d zar"5'!eni6 "k"#ima dr/a#ni6

instit2i!a. O#a 5i se #rsta "5raz"#an!a m"0'a "pisati ka" tiraninska) i "n" 7t"

!e "na p"ziti#n" 3ini'a !este n/n"st pre"kreta k"!i d"'azi sa p"!a#"m s"1sta.

U d"5a antike p" pr#i pt #i(am" p"!am "5raz"#an!a i sam raz#"! paideie

s#"m p"tpn"m "5'ik) me(tim) sa d"'ask"m s"1sta i n!i6"#i6 met"da

3en!a ka" i na3inima #r6nsk"0 "5raz"#an!a) !a#'!a se p"tpni pre"kret

"5raz"#anim instit2i!ama) 0de dr/a#a sa s#"!im zak"nima 05i s#aki

smisa") i t" !e "n" p" 3em izd#a!am" s"1stik ka" pozitivni obrt ist"ri!i

"5raz"#an!a.

H


10/30


11/30


istinskim 3ite'!ima mdr"sti i time zainteres"#a'i p"!edine 0ra(ane k"!i s

5i'i /e'!ni ne3e0 n"#"0 i z#i7eni!e0.

Dak'e) 2i'! s"1sti3k"0 na3ina "5raz"#an!a 5i" !e obrazovanje vođe za!edni2i

k"!i %e 3est#"#ati !a#n"m i p"'iti3k"m de'an! dr/a#i. T" 5ip"drazme#a'" da !e "sn"#ni 2i'! s"1stike sti2an!e političke arete. ;"tre5a za

#"("m se !a#i'a s'ed te/n!e da se 3"#ek "s'"5"di "d "k"#a dr/a#e i za#'ada

dem"krati!"m k"!"! s s#i 0ra(ani !ednaki. 8;rk"s9 arist"kratsk"m na3in

"5raz"#an!a "3a#am" isti2an! 3"#eka ka" indi#ide za!edni2i. On" 7t"

!e dr/a#a 3ini'a "d 3"#eka ni!e ima'" napretka i 5i" !e n/an "p"ra#ak

smis' men!an!a sistema "5raz"#an!a za!edni2i.

8;rir"da !e "sn"# "d k"!e0 m"ra p"%i s#ak" #aspitan!e9,> pa i "5raz"#an!e.

Od sam"0 p"3etka #aspitn"4"5raz"#n"0 p"stpka) kre%e se "d sam"0

3"#eka i n!e0"#e prir"de. 8;r"2es #aspitan!a p"drazme#a 3en!e) "dn"sn"

p"d3a#an!e i #e/5) k"!a "n" 7t" !e na3en" pret#ara d5'! 3"#ek"#

prir"d.9,


12/30


'!dsk"0 /i#"ta i dr7t#a.9, O#a! 3in !este st#aran!e dr/a#e) prema s"1stima)

a !edn" i !edini pra#i3an 3in k"!i 5i m"0" "s'"5"diti p"!edin2a "d "k"#a

dr/a#e) 7t" tak"(e prida!e #e'iki zna3a! s"1stima i n!i6"#im namerama.

;"d3a#an!e p"'iti3ke arete 5i" !e smisa" s"1sti3k"0 "5raz"#an!a) i t" !ep"se5an m"menat k"!i !e d"#e" d" znatni6 pr"mena s7tinsk"! strktri

dr/a#e. S"1sti s 5i'i sk'"ni raz'i3itim #e7tinama i me%ima) nar"3it" "5'asti

ret"rike) di!a'ektike) p"'itike B...C Osn"#na s#r6a "5raz"#an"sti !este praktičke

prirode. T" se "dn"si na inte'ekta'ni raz#"! s#esti ka" i sti2an!e #e7tine

!a#n"m i p"'iti3k"m de'an!. Osn"#ni 2i'! s"1stike !este podučavanje duha) a

2i'!e#i "5raz"#n"0 p"stpka s smereni na raz#i%e d6"#ni6 sp"s"5n"sti.

8Oni s t#"r2i "ne s#esti " #'astit"! k'tri) k"!"! !e 0r3ki d6 d"sti0a" s#"!telos i s6#ati" s#"! "s"5en "rm i 2i'! s#"0 raz#"!a.9,-

Raz#"! 3"#ek"#i6 sp"s"5n"sti izisk!e "dre(en analizu čovekove prirode

ka" i primen raz'i3iti6 met"da #aspitn"4"5raz"#n"m p"stpk. M"/e se

re%i da s"1sti k"riste tri "sn"#ne met"de "5raz"#an!a. ;"d pr#"m se

met"d"m p"drazme#a osnovno ormalno obrazovanje k"me se s"1sti

na!#i7e isti3 i k"! na!3e7%e "rsira!. Dr0a met"da !este čisto

enciklopedijsko obrazovanje) d"k se p"d tre%"m met"d"m p"drazme#a!etika i politika. S"1sti s zna3a! p"'iti3k"0 #aspitan!a ze'i za "z5i'!n" i

p"redi'i sa "p7im d6"#nim "5raz"#an!em p"ezi!"m i mzik"m. i'!

#aspitn"0 pr"2esa p"'iti2i ima s'i3an is6"d ka" i mzi2i i p"ezi!i) a t" !e

"5raz"#an!e d6a ka" i sam""s#e7%en!e ist"0 k"me !e p"ziti#n"

napred"#an!e pristn". S"1sti) za raz'ik "d arist"kratsk"0 #aspitan!a

smatra! da indi#ida'n" "5raz"#an!e p"dsti3e 5"'!i napredak za!edni2i 7t"

imp'i2ira ne0"#an!e 6manizma. "#ek ka" p"!edina2 ima pn" pra#"

"5raz"#an!a tak"(e zima!3i "5zir d"5r"5it dr/a#e) a'i i #'astit k"rist.

Ona! k"!i !e /e'e" da se isti3e m"ra" 5i se "5ratiti s"1stima. Isti2an!e !e

, Ist") str.) ,*.

,- Ist".

,*


13/30


p"drazme#a'" napred"#an!e #aspitn"4"5raz"#n"m pr"2es) d"k se "

t"me ne m"/e 0"#"riti kada !e pitan! arist"kratski na3in "5raz"#an!a

p"!edina2a za!edni2i. Osn"#ni 2i'! !este zad"#"'!st#" i sre%a s#i6 0ra(ana

p"'is) i s"1stika ide pra#" ka t"m 2i'!) 5ez "5zira na t" k"'ik" ne0ati#n"sti

m"/e pr"iz#esti kada !e pitan! stari na3in "5raz"#an!a.

;"tre5a za s"1stima se !a#i'a !"7 na sam"m p"3etk ist"ri!e "5raz"#an!a.

Raz#"! ist"ri!e "5raz"#an!a i7a" !e ka "#"! pr"meni) smeren"st na 3"#eka

d"#e'a !e d" isti2an!a s"1sta k"!i s sam" p"m"0'i k"mp'etn"m raz#"!

!edne za!edni2e. Dr0a3i!i pr"2es "5raz"#an!a k"!i !e "5e%a#a" s'"5"d i

napred"#an!e) pri#ka" !e m'ade '!de) d"k s p"!edin2i ipak 3ita# pre"kret

p"smatra'i ne0ati#n") smis' smatran!a s"1sti3k"0 na3ina "5raz"#an!a5esmis'enim. Ne0ati#ni tis2i p" pitan! 8ra(an!a9 s"1stike !a#i'i s se z5"0

t"0a 7t" s s"1sti s#"!e 8s'0e9 nap'a%i#a'i) 7t" !e imp'i2ira'" t" da se sam"

#i7a k'asa m"/e "5raz"#ati i imati #is"k stepen "5raz"#an!a ka" i pra#"

3e7%a p"'iti2i) d"k !e "statak nar"da 5i" zap"sta#'!en. Me(tim) "n" 7t" s

s"1sti 3ini'i) 5ar sa n!i6"#e ta3ke 0'edi7ta) !este ne7t" pra#edn" i k"risn") i

s#"!e s #e7tine smatra'i na!5"'!im m"0%im #e7tinama) k"!e ni7ta ne m"/e

prema7iti. S"1sti s 3ita# p"stpak p"smatra'i "ptimisti3kim "k"m) z5"0 t"0a

7t" s smatra'i da s#i ima! p"d!ednaka pra#a na 3e7%e #aspitn"4

"5raz"#n"m pr"2es) !er "na! k"!i !e /e'e" da 5de dr0a3i!i) m"ra" !e imati

!ak #"'! i 5iti spreman na s#e) "dn"sn" na p"#eren!e kada s pitan!

s"1sti. S#e s#em) zna3a! s"1stike "0'eda se t"me 7t" !e 8za6#a'!!%i

n!ima) paideia 7'a s#et i stek'a ra2i"na'isti3ki "sn"# ka" s#esna ide!a i

te"ri!a "5raz"#an!a.9,G

Istaknuti sofsti

,G Ist") str.) ,.

,>


14/30


Na!p"znati!i stari!i s"1sti !es ;r"ta0"ra) "r0i!a) zatim 4 ?ipi!a)

Anti"nt) ;r"dik) Ka'ik'e) k"!i s#"!im te"ri!ama da! "p7ti prikaz s"1sti3k"0

p"kreta p"'is. Me( na!p"znati!ima !este ;"rta0"ra sa s#"!"m teorijom o

vrlini k"! "3a#am" ;'at"n"#"m di!a'"0 Portagora. ;'at"n di!a'"0

Protagora p"redi s"1ste) me(tim) "n" se ne raz'ik! drasti3n") z5"0 t"0a

7t" ne p"st"!i na3in) niti d"kaz na "sn"# k"0a i6 !e m"0%e p"rediti) "ni

nis "sta#'!a'i s#"!e spise k"!i 5i p"tp"m"0'i razme#an! s"1stike 2e'ini.

;r"ta0"ra) ka" !edan "d na!istaknti!i6 s"1sta) 3i!a s de'a p"st"!a'a) a'i 3i!a

s tak"(e i iz05'!ena) ipak zazima p"se5n" mest" ist"ri!i s"1stike i

s"1sti3k"0 #aspitn"4"5raz"#n"0 p"kreta) z5"0 t"0a 7t" !e i sam za se5e

smatra" da se isti3e p" 3en! k"!e zastpa za raz'ik "d "sta'i6 s"1sta) k"!i

s se pr#enst#en" 5a#i'i pkim prakti3kim "5raz"#an!em i time pr"st"

pr"pasti'i "m'adin.,= 8;r"ta0"ra nast"!i da s#"! tehn$ "d#"!i "d te6ni3k"0

p"zi#a /em smis' i da !e p"sta#i ka" ne7t" s#e"56#atn") "p7te. BC

Istinski 8"p7te@ za ;r"ta0"r !e sam" p"'iti3k" #aspitan!e.@,H

Na!pre p"!a7n!a#am" p"3etni ;r"ta0"rin sta#) k"!i !e d"nek'e "pisa" s"1sti3k

namer ka" i namer pr"2#ata k'tre 6e'enske 2i#i'iza2i!e. ;r"ta0"rin sta#

0'asi: 8"#ek !e mera s#i6 st#ari) "ni6 k"!e !es da !es) a "ni6 k"!e nis da

nis.9*+

;rema ?e0e'"#"! interpreta2i!i sta# k"!i ;r"ta0"ra iz'a/e 'e/i skepti2izam)

k"!i kasni!e skepti2i razra(!. 8"#ek !e mera s#i6 st#ari "ni6 k"!e p"st"!e)

da p"st"!e "ni6 k"!e ne p"st"!e da ne p"st"!e.9*, ;"d p"!m"m mera

;r"ta0"ra p"drazme#a "n" 7t" predsta#'!a meri'" #redn"#an!a pri'ik"m

,= Ist") str.) ,-.

,H Ist".

*+ Die's) ?.) Predsokratovci " ragmenti) II s#ezak) Napri!ed) Za0re5) ,H=>.) str.) *


15/30


istra/i#an!a) a s'3a! iz3a#an!a p"'itike mera predsta#'!a t" da !e 2entr

z5i#an!a s5!ekt sa #'astitim interesima) 7t" !e izazi#a'" kritike dem"kratske

za!endi2e) k"!a 0"#"ri da se t"m s'3a! r7i za!edni7t#".** 8t" !e pak

;r"ta0"ra iz!a#i" da !e 3"#ek ta mera) t" !e p" n!e0"#"m pra#"m smis'

!edna zna3a!na re3) a'i ist" #reme "na tak"(e ima d#a zna3en!a: p"7t" !e

3"#ek ne7t" ne"dre(en" i mn"0"'ik") t" aC meri'" m"/e da 5de s#aki 3"#ek

prema s#"!"! nar"3it"! "s"5en"sti) t" !est s'3a!ni 3"#ek i'i 5C aps"'tna

mera !este sam"s#esni m 3"#ek) 3"#ek prema s#"!"! mn"! prir"di i

s#"!"! "p7t"! spstan2i!a'n"sti. Ak" se ta! sta# zme "n"m pra#"m

zna3en! "nda te/i7te 3ini s#aka sam"/i#"st) s#ak" k"rist"'!5'!e) t" !est

s5!ekt sa n!e0"#im interesima.9*> U s7tini 0"#"ri " sp"zna!i 5i%a i 0"#"ri "

t"me da !e sve relativno i da 8ni7ta ni!e p" se5i i za se5e !edn"9) tim ptem

0"#"ri " t"me da !e s#e 8sam" "nak#" kak#" !e za ne7t" dr0") a t" dr0"

!este 3"#ek.9 Dak'e) ;r"ta0"rin"m razme#an! p"!ma mere "3a#am"

skepti2izam kada 0"#"ri " t"me da !e predsta#a neke "dre(ene st#ari "n" 7t"

!e istinit" sam" ak" se p"ddara sa sadr/a!em na7e s#esti. 8"#ek !e mera

s#e0a 3"#ek) dak'e s5!ekat "p7te dak'e 5i%e ne sam" 7t" p"st"!i #e%

p"st"!i za m"! s#est) 4 "n"me 7t" !e predmetn" s#est !e s7tini "n" 7t"

pr"iz#"di sadr/in) pri t"m !e s5!ekti#n" mi7'!en!e s7tinski de'"t#"rn".9*<

Ka" 7t" !e) #i7e na#rata nap"ment") s"1sti te/e "5raz"#an! m'adi6

p"'iti2i sa !ednim 2i'!em p"stati d"5ar 0ra(anin za se5e i time) tak"(e)

d"prineti dr/a#i) 7t" i !este s7tina ;"rta0"rine te/n!e. 'a#n" pitan!e !e

s'ede%e 8Da 'i p"st"!i i'i ne p"st"!i ne7t" !edn" 3em s#i 0ra(ani m"ra!

** Ta3ni!e) k"nkretna kritika smerena na 8s"1sti3k dem"krati!9 !este t"me 7t"se smatra da se) sta#"m isti2an!a s5!ekti#n"sti )s"1stika znatn" da'!i'a "ddem"kratske za!edni2e p"'is. On" 7t" 5i se m"0'" re%i !este da s s"1sti s/i'ip"!edin2ima) a t" ne zna3i dem"krati!a.

*> Ist") str.) *H.

*< Ist") str.) >+.

,


16/30


da 3est#!) ak" tre5a dr/a#a da p"st"!iP9* S"krat p"sta#'!a pitan!e 7ta !e

t" prek" p"tre5n" da 5i !edna d"5ra dr/a#a "psta'a) na 7ta ;r"ta0"ra da!e

"d0"#"r da !e p"tre5n" učenje o vrlini) 7t" se sam"m p"3etk 3ini

nem"0%im i 5esp"tre5nim) prema S"krat. Dak'e) ;r"ta0"rin "sn"#ni sta#

!este ta! da se 3"#ek ni!e na3en r"di" B8S"1sti nis razmara'i i raz#i!a'i

d5"ke re'i0i"zne pr"5'eme sadr/ane re3i 8prir"da9. Oni s p"7'i "d

"ptimisti3k"0 #er"#an!a da se 3"#ek"#a prir"da p" pra#i' m"/e #aspitati i

da !e sp"s"5na za d"5r"t 3"#ek s nesre%nim i'i z'im predisp"zi2i!ama

predsta#'!a izzetak.9*-C) i da se s#e m"/e re7iti kazn"m t"k"m 3ita#"0

"d0"!a: 9M"0%n"st sti2an!a p"'iti3ke arete pr"izi'azi iz #'ada!%e0 sistema

!a#n"0 priznan!a i kazne.@*G ;r"ta0"ra smatra da se 3"#ek m"/e #aspitati

p"sredst#"m ka/n!a#an!a time 7t" %e zak"nski 5iti pred"dre(en" t" da se

3"#ek na3i pra#edn"m i ispra#n"m de'an!.

;"!am #r'ine se de'i na nek"'ik" 8 podvrlina9 prema ;"rta0"rin"m mi7'!en!) a

t" s pravednost ) razboritost ) pobo!nost ) i hrabrost . U di!a'"0 %orgija&

S"krat 0"#"ri " "#im #r'inama i "pis!e 7ta se p"d k"!"m #r'in"m k"nkretn"

p"drazme#a: 8Ja) dak'e) t#rdim: ak" !e merena d7a d"5ra) "nda !e d7a

k"!a /i#i spr"tn"m stan! '"7a) i "na !e nerazmna i nemerena. Raz5"rit

3"#ek se p"na7a prema 5"0"#ima i prema '!dima na na3in kak" d"'ik!e !er)

ina3e) kad 5i radi" "n" 7t" ne pri'i3i) zaista ne 5i 5i" razman... A 3"#ek k"!i

p"stpa "dn"s prema '!dima kak" pri'i3i p"stpa pra#edn") a kad !e

taka# "dn"s prema 5"0"#ima p"5"/n". A k" p"stpa pra#edn" i

p"5"/n" m"ra da !e i sam pra#edan i p"5"/anP Tak" !e. N/n" !e i t" da

5de 6ra5ar. Jer) "s"5ina pra#edn"0 3"#eka !este da ne tra/i i ne 5e/i "d

"n"0 7t" se ne sme) ne0" "d "n"0 7t" tre5a da iz5e0a#a i da tra/i 5i'" da

* ;'at"n& Protagora) >*< E) str.) *>.

*- Je0er) V.) Paideia " Oblikovanje grčkog čoveka) Kn!i/e#na za!edni2a) N"#i Sad),HH,.) str.) ,H.

*G Ist") str.) ,-+.

,-


17/30


s t" st#ari i'i '!di pri!atn"sti i'i nepri!atn"sti i da 3#rst" istra!e tam" 0de !e

t" p"tre5n"9.*= Na sam"m p"3etk "3a#am" tri raz'i3ite #r'ine k"!e

;r"ta0"ra sta#'!a !edinst#") i ta! !e 3in ;'at"n Bkr"z S"krataC "pisa"

5rz"p'etim i neraz5"ritim) nem"0%im. Dak'e) m"/e se zak'!3iti da se p"!am

#r'ine k"d s"1sta p"ist"#e%!e sa p"!m"m znan!a) samim tim 7t" se "n" m"ra

ste%i) na3iti. O#a k"nstata2i!a ;r"ta0"re 5i#a kritik"#ana "d strane S"krata

z5"0 t"0a 7t" se s7tina n!e0"#e de1ni2i!e znan!a ne p"ist"#e%!e sa

;"rta0"rin"m za k"! "n smatra da !e d"0mati3ke prir"de. Od0"#"r na

S"krat"#" pitan!e " t"me da 'i m"ra p"st"!ati nekak#" !edinst#" kak" 5i

dr/a#a "psta'a) d"5i!am" tek na kra! di!a'"0a) kada ;r"ta0"ra t#rdi da s

s#e p"mente #r'ine zasn"#ane na p"!m znan!a) i da se pra#" t"me

na'azi n!i6"#" !edinst#".*H Dak'e) znan!e !e "sn"#a s#ake #r'ine) prema

s"1stima) z5"0 t"0a se s#aka #r'ina m"ra na3iti. "#ek ni!e r"(en na3en

da de'a dr/a#i) ni!e m p"znata pra#edn"st) a'i ni nepra#edn"st) ka" ni

raz5"rit"st i neraz5"rit"st.

Ve7tina s"1sta !este t"me 7t" p"sed! veštinu ubeđivanja

ispra#n"st n!i6"#i6 sta#"#a) pra#" t" 3ini i ;r"ta0"ra kada 0"#"ri " p"!m

#r'ine i "5raz"#an!a. ;r"ta0"ra !e 5i" !edan "d na!stari!i6) z5"0 t"0a 7t"

smatra da 3en!em #r'ini p"spe7!em" za!edni2. K"d n!e0a p" pr#i pt

"3a#am" "s#rt na 3"#eka i n!e0"# inte'ekt) 3ime zap"3in!e tradi2i!a

s"1stike.

;"red ;r"ta0"rin"0 p"!ma #aspitan!a i 3en!a p"'iti3ke #r'ine) nai'azim" na

"r0i! i n!e0"#" učenje u dijalektici ka" n/n"m sam"m "5raz"#n"m

p"stpk. Ka" 7t" !e 2i'! ;r"ta0"rin p"d3a#an!e i #aspita#an!e #r'ini) tak" i

r"0i!a ima #aspitn"4"5raz"#ni 2i'! 4 stvaranje retora dr/a#i. "r0i!in dar)

"5'asti ret"rike) p"kaz!e n!e0"#e 2i'!e#e "5'asti interes"#an!a) 0de "n

0"#"ri " t"me da !e mdar 3"#ek "na! k"!i se s'/i 'epim 0"#"r"m. ;"d

*= ;'at"n) %orgija) +G A) str.) ,-.

*H ;'at"n) ofst ) str.) ,H,.

,G


18/30


ret"rik"m p"drazme#am" m"% 5e(i#an!a) ka" 0'a#n #e7tin k"! s"1sti

p"sed!) p"m"% n!e 3"#ek !e zad"#"'!an i sre%an) !er spe#a da i "sta'e

smeri na "n" 7t" "n 'i3n" smatra da !e pra#edn" i d"5r". r"0i!a smatra da

!e n!e0"#" p"d3a#an!e ret"ri2i n/n" za za!edni2) z5"0 t"0a 7t" se "n

5a#i p"d3a#an!em "n"0 pra#edn"0 i pra#i'n"0 k"ri7%en!a ret"ri3ki6

sp"s"5n"sti 3ime se5i "5ez5e(!em" p"se5n" mest" dr/a#i. Kasni!e

#i(am" i kritik ;'at"na di!a'"0 %orgija) pra#" z5"0 nesp"s"5n"sti

ret"rike da m'ade na3i "n"me pra#edn"m.

Me( "sta'im s"1stima izd#a!am" !"7 i ?ip!. 'ipija !e tak"(e !edan "d

stari!i6 s"1sta i za n!e0"#e te"ri!e sk"r" da i nema p"zdani6 iz#"ra. ?ipi!a !e

zapam%en p" s#"!"! s#estran"sti ista/i#an!ima) a "5'asti interes"#an!a sm 5i'e matematika) astr"n"mi!a) mzika i ist"ri!a. ?ipi!a) !este p"znat p"

t"me 7t" !e proširio teoriju o suprotnosti zakona i prirode. Zak"n ka" tiranin

prisi'!a#a '!de da 3ine mn"0e st#ari pr"ti# prir"de.>+ Razme#an!e sk"5a

izme( zak"na i prir"de) p"sta#'!en" !e k"ntekst #aspitn"4"5raz"#n"0

p"stpka k"d s"1sta. Sk"5 zak"na dr/a#e i 3"#ek"#e prir"de p"min!e i

;"rta0"ra smis' "s#rtan!a na sam"0 3"#eka i na zanemari#an!e prisi'!eni6

zak"na k"!e p"sta#'!a dr/a#a. T" ne 3ini d"5r") t" m"/e "d#esti sam"

pr"past p"'isa. U t"m smsi') ?ipi!a p"!a7n!a#a 3ita# k"nstata2i!.

"#ek k"!i !e prisi'!en !e '"7 i nepra#edan) i sama "#a k"nstata2i!a #"di ka

t"me da se zak"ni m"ra! sk'aditi sa prir"d"m 7t" sam"! s7tini p"dse%a

na st"i3k 1'"z"1!. Jedin" tim ptem 3"#ek m"/e 5iti pra#edan)

spr"tn"m 7teti se5i i za!edni2i i 5i#a nep"/e'!an ist"!. On" 7t" ?ipi!a /e'i

p"sti%i !este sloboda dr/a#i k"!e nema s'ed de'"#an!a zak"na k"!i

prisi'!a#a! nar"d i r7e za!edni2. Dak'e) "n" 3em 3"#ek tre5a da se na3i

!este "s'"5a(an!e "d "k"#a zak"na kak" 5i spe" da /i#i #r'ini k"! s"1stika

p"dr/a#a. "#ek m"ra da na3i da sam se5i 5de d"#"'!an i da de'a "nak"

kak" m zdra# razm na'a/e) a ne kak" nek" dr0i na'a/e. O#de m"/em")

>+ ;'at"n) Protagora) >>G D

,=


19/30


20/30


se 0"#"ri " t"me da !e 8s"1st "na! k"!i "p"na7a znan!e) a sam znan!a

nema.9>, Ne p"st"!i si0rn"st s"1sti3ka 3en!a z5"0 t"0a 7t" p"st"!i

s6#atan!e da 5iti d"5ar 0"#"rnik ne zna3i i 5iti d"5ar 3"#ek. Na sam"m

p"3etk ;'at"n skre%e pa/n! "nima k"!i s zas'ep'!eni s"1stik"m da t"

m"/da i ni!e p"zdan na3in "5raz"#an!a) i da p"st"!i m"0%n"st da s"1sti

nis zna'i s7tin s#"0 #aspitn"4"5raz"#n"0 p"stpka. On" 3em s s"1sti

5i'i izzetn" d"5ri !este 5esedni7t#" p"'iti2i k"!e 5i ist" tak" m"0'" 5iti

'a/n") samim tim 7t" p"st"!i mi7'!en!e " t"me da s"1sti nis 5i'i si0rni ni

se5e same) a kam"'i znan!a k"!a p"sed!. Kak" se na#"di) di!a'"0

ofst ) da se /i#"t sast"!i iz mn"7t#a '!di k"!i k"riste mimezis pri'ik"m

5esede) kak" 5i iz0'eda'i pametni!e i kak" 5i p"kaza'i "n" 7t" nema!) a t"0a

nis ni s#esni. ;rema ;'at"n s"1sti nk2i"ni7 na s'i3an na3in ka" 7t"

pesni2i "5raz! s#"!e 0ra(ane. Oni se k"riste p"r"k"m) kak" ;'at"n ka/e

!edim "d 3etiri p"r"ka k"!e p"min!e (r!avi) a t" !e neupu)enost ) p"red

nepra#de k"! 3ine 0ra(anima) a da t"0a nis ni s#esni. S#"!"m met"d"m

"5raz"#an!a 5de 3"#ek "n" najni!e sp"zna!i pra#e istine i sti2an!

pra#"0 znan!a. Da '!di ne 5i 5i'i "tkri#eni s#"!em 3in!en nepra#de

"5ra%a! se s"1stima: 8Da 5ism" iz5e0'i da 5dem" "tkri#eni) "sn"#a%em"

dr/ine se5i s'i3ni6) ima%em" i 3ite'!e k"!i %e nas na3iti da mdr" 0"#"rim"i #aram" na skp7tini sd.9>* S"1sti 0"#"re " #r'inama pra#edn"sti)

raz5"rit"sti) p"5"/n"sti) 6ra5r"sti) 5ez ikak#"0 pret6"dn"0 znan!a " t"me 7ta

5i s#aka "d n!i6 m"0'a da zna3i) samim tim p"st"!i m"0%n"st samoprevare

!er se5e smatra! pra#ednima) a ni sami ne zna! 7ta zna3i pra#edn"st.

Eristika k"!"! se s"1sti k"riste !este 'a/n" 5esedni7t#") "dn"sn"

pseudologija.>> Z5"0 t"0a 7t" #e7tina 0"#"ra ne 3ini zapra#" 3"#eka

pra#denim samim tim 7t" s s"1sti s#"!e 8s'0e9 i nap'a%i#a'i. Znan!e se ne

>, ;'at"n) ofst ) str.) ,H-.

>*;'at"n) (r!ava) $IZ) $e"0rad) *++*.) >- d) str.) > ;'at"n) ofst ) str.) ,H=.

*+


21/30


m"/e kpiti i "#"m s'3a! di!a'"0 ofst imam" p"re(en!a s"1sta sa

8p'a%enim '"#2em na 5"0ate m'adi%e9>


22/30


dr0"0a) za te5e k"!i me7 da 0"#"ri7 i me7 da 5edi7 s#etin.9>G M"%

5e(i#an!a ne m"/em" "pisati ka" pra#den #e7tin) #e% ka" ne7t" 7t" !e

nepra#edn". Na sam" pitan!e " t"me da 'i sama ret"rika d"#"di d" 5i'"

kak#"0 znan!a) "r0i!a da!e ne0ati#an "d0"#"r i 0"#"ri spr"tn" da sama

ret"rika ne da!e nikak#" znan!e) #e% verovanje " p"!m"#ima pra#edn"0 i

nepra#edn"0) 7t" nip"7t" ni!e ispra#n". ;"!am #er"#an!a se m"/e 5azirati na

'a/nim 3in!eni2ama) z5"0 t"0a 7t" !e "n" sam" ned"#"'!n" ispiti#an" smis'

t"0a da nema si0ran "sn"# za t#r(en!e. Uk"'ik" s"1stika s#"!e 3en!e

zasni#a na #er"#an!ima " "dre(enim p"!m"#ima) "nda 3ini nepra#d) a sami

se za'a/ za pra#edn"st. U t"m smis') s"1tika !este ne7t" ne0ati#n" i n!e se

tre5a k'"niti. Ve% i sam S"krat di!a'"0 ka/e da se ne #idi !asna raz'ika

izme( s"1ste i ret"ra) z5"0 t"0a 7t" "5"!e 3ine nepra#d s#"!im 3en!iem

"m'adine i time !e k#ari. S"krat"#a se kritika 5azira na s"1sti3k"m

p"ist"#e%i#an! ret"rike sa p"!m"m tehn$: 8S"krat p"ri3e ret"ri2i stats

tehn$ i de1ni7e !e ka" "5i3n iz#e/5an"st k"!a p"3i#a na iskst# i isrp'!!e

se t"me 7t" k"d mase izazi#a "d"5ra#an!e i zad"#"'!st#".@ >= O#a kritika

tak"(e znemira#a same s"1ste) z5"0 t"0a 7t" smatra! da nis za 5i'"

kak# "sd) me(tim) "n" 7t" time imp'i2ita! !este nepra#edn"st. Ret"rika

!e 8'askan!e9 kak" S"krat ka/e) a 'askan!e sam" p" se5i ni!e ni7ta d"5r". T"p"kaz!e primer k"!i se "dn"si na p"re(en!e kuvara i sofste) k"me se

"pis!e "dn"s dr/a#e prema nar"d ka" i "dn"s S"krat"#e te/n!e prema

nar"d. S"krat !e izri3it" pr"ti# s"1stike z5"0 t"0a 7t" smatra da 'askan!e

d"n"si sam" pri#idn") 8nezdra#"@ zad"#"'!st#" za!edni2i) d"k s"1sti p"rn"

smatra! da !e t" ne7t" 7t" !e d"5r". U primer k"!i %em" na#esti) k#ar)

"dn"sn" s"1st dr/a#i 0"#"ri: 8K#ar 5i reka": 8O#a! 3"#ek "#de nam !e

s#ima 3ini" mn"0" z'a time 7t" #as "sta#'!a da 0'ad!ete) da!e #am 0"rke

'ek"#e) tera da trpite i 0'ad i /e(Q On ni!e ka" !a) k"!i #am sta'n" ndim

>G;'at"n) %orgija& ** E) str.) =*.

>= Je0er) V.) Paideia " Oblikovanje grčkog čoveka) Kn!i/e#na za!edni2a) N"#i Sad),HH,.) str.) *HH.

**


23/30


p"s'asti2e) na!5"'!e i na!razn"#rsni!e.@>H Dr/a#a ne0!e "n" 7t" ne tre5a da

ne0!e) i s"1ste S"krat p"re(!e sa n!enim sistem"m. Dak'e) p"s'edi2e

za!edni2i #ide se tek kasni!e) ne m"ment kada nam 3ini 8med#e(

s'0@) zat" te/i ka t"me da s"1stik kine) i'i makar p"5edi.

U di!a'"0 Protagora) ;'at"n Bkr"z S"krataC pra#i pre"kret 3en! k"!e !e

zastpa" sam ;r"ta0"ra. Ustan"#i'i sm" da ;r"ta0"ra t#rdi da !e sama #r'ina

ist" 7t" i znan!e i da se "na s#akak" m"/e na3iti) d"k ;'at"n di!a'"0

iskaz!e smn! "dre(eni sta# ;r"ta0"rin i 0"#"ri " t"me da se #r'ina ne

m"/e na3iti) i da !e sama s7tina date p"sta#ke 5esmis'ena. Kr"z 3ita#

di!a'"0 "3a#am" t"k n!i6"#e raspra#e " st#arima k"!e d"ti3 iz#esn tem

k"!a !e smerena na t"k s6#atan!a #r'ine ka" znan!e) kak" 5ism" na kra!stan"#i'i da se 3ita#a sita2i!a pre"kre%e) ka" i stan"#i7ta k"!a s zastpa'i

3esni2i dat"0 di!a'"0a. ;itan!e !e !asn") da 'i !e isra#na s"1sti3ka paideia i'i

!e t" ipak s"kratksa paideiaP S"krat imp'i2itn" 0"#"ri " t"me da !e sama

#r'ina znan!e i da se "na ne m"/e na3iti) d"k ;r"ta0"ra t#rdi pra#"

spr"tn") da se znan!e " d"5r"m i pra#edn"m m"/e na3iti i da se 3"#ek ni!e

na3en r"di". Na sam"m kra! di!a'"0a d"'azi d" pre"kreta. S"krat"#a

de1ni2a #r'ine smerena !e na p"!am znan!a) d"k !e eksp'i2itn" pra#edn"st ta

k"!a !e na!#a/ni!a de'an!. Kra!n!a) pre"krenta de1ni2i!a k"! S"krat na

kra! izn"si !este da !e #r'ina s#im s#"!im "5'i2ima znan!e) d"k !e k"d

;r"ta0"re s#e sam" ne znan!e) i p"5"/n"st) i 6ra5r"st i raz5"rit"st time

d"#"di pitan!e s#"! sta# " t"me da se #r'ina m"/e na3iti. U pitan! !e

hrabrost ka" #r'ina k"!a spe#a da p"'!'!a p"st"!e%a stan"#i7ta. 8;r"ta0"ra

de1ni7e 6ra5re '!de k"!i nasr% na "pasn"sti k"!i6 se "sta'i p'a7e. Ak" stra6

de1ni7em" ka" "3eki#an!e z'a) "nda ;"rta0"ra sa s#"!im s6#atan!em

6ra5r"sti ka" nasrtan!a na "n" 7t" !e predmet stra6a d"'azi sk"5 sa"p7tepri6#a%enim sta#"m da nik" dra0e #"'!e ne 5ira za 2i'! ne7t" za 7ta

smatra da !e z'".@


24/30


#redn"sti " t"me 7ta !e d"5r") a 7ta ni!e) !este pra#" 0'a#ni teme'! #aspitn"4

"5raz"#n"0 p"stpka) 7t" 0"#"ri " t"me da "pra#dan!e #aspitn"4"5raz"#n"0

p"stpka ne smem" tra/iti p"!m s'a#e ka" p"ten2i!a'n"m spe6 dr/a#i.

S7tina #aspitn"4"5raz"#n"0 p"stpka m"ra 5iti znan!e " "n"me 7t" !e

istinski #redn" za se5e sam"0a) pa samim tim i za dr0e.


25/30


"sn"# pretp"sta#ki. T se p"kaz!e iz#esna s'"5"dn"st a'i "na ne0ati#na) sa

"5zir"m na t" da s ka istini i7'i ka" d"0mati2i.

S7tina ;'at"n"#e kritike s"1stike 'e/i sam"m pogrešnom shvatanju

flozofje kao mudrosti. S#r6a 1'"z"1!e !este #r6nsk" "5raz"#an!e) a s"1ti sti k"!i r7e p"st"!e%e s6#atan!e pra#e mdr"sti. Vr'ina !e znan!e s#"!"!

s7tini) prema ;'at"n) d"k !e pra#den"st ta k"!a prati "sn"#n #r'in) ka" i

6ra5r"st. Na sam"m #r6 #'asti !es flozof) a t" 5i imp'i2ira'" da !e 1'"z"1!a

8ma!ka s#i6 naka i #e7tina9 7t" 5itn"m pr"ti#re3i s"1stima k"!i #e7tine

sta#'!a! pre 1'"z"1!e) i'i k"nkretni!e k#are 1'"z"1!) a time i nar"d: 8A'i

na!#i7e i na!!a3e k'e#e% 1'"z"1! 5a7 "ni k"!i t#rde da se n!"m 5a#e i na

k"!e "na! k" k'e#e%e 1'"z"1! 2i'!a kad t#rdi kak" !e na!#e%i de" 1'"z"ap"tpn" isk#aren i kak" s ti na!sp"s"5ni!i '!di nep"tre5'!i#i@


26/30


1'"z"1!) !er ka" pesni2i p"dra/a#a! "n" istinit" znan!e) i t#rde da !e t"

ispra#n" i time da'!a#a! 0ra(ane "d "n"0a 7t" 5i #a/i'" za pra# istin) "d

pra#i6 #redn"sti "5raz"#an!a.

Sa dr0e strane imam" skepti2izam i kritik s"1stike iz t"0 0'a) k"!"!se nad"#ez!em" na s"1sti3ki re'ati#izam i'i s5!ekti#izam. $ez "5zira na

3in!eni2 da s"1stika ide st"pama skepti2izma) kasni!i raz#"! skepti2izma

"3a#a iz#esni d"0matizam sta#"#ima s"1stike. ;re s#e0a s'i3n"st

"3a#am" ;"rta0"rin"m sta# 8s#e !e re'ati#n"@. On" 7t" 5i 5i" 0'a#ni

predmet kriti#k"#an!a !este isti2an!e s5!ekti#n"sti sta#"#a s"1sti3k"m

na3in "5raz"#an!a i #aspitan!a. Istina !e s5!ekti#ne prir"de 4 !este sta# k"!i

ne p"d'e/e p"d skepti3k 1'"z"1! z5"0 t"0a 5i 5i'a 0'a#ni predmet kritike.S#ak" !e "5az"#an!e na "sn"# 'i3ni6 interesa. S"1sti s #e7ti 5e(i#a3i i t"

!e tak"(e ned"psti#" prema skepti3k"m stan"#i7t. U di!a'"0 ofst

"3a#am" tez " t"me da s s"1sti te/i'i ka t"me da s'a5i! stran 3ine

!a3"m) i t" !e "n" 7t" !e predst#a'!a'" mdr"st. ;rema skepti3k"m stan"#i7t

s"1sti3k" 3en!e ne predsta#'!a sti2an!e istinsk"0 znan!a "5raz"#an! !er se

k"mp'etan pr"2es zasni#a na nesi0rnim sta#"#ima k"!i m"0 5iti i 'a/ni) a

tim znan!e prividno znanje.

*-


27/30


28/30


svari) 7t" predsta#'!a sr/ 8n"#"09 p"'isa) k"me !e 3"#ek sada sredi7t

interes"#an!a) ka" i "r0i!a k"!i !e za5e'e/i" s"1stik s#"!im 3en!em

di!a'ekti2i.

U sam"m rad 0"#"ri se " p"3etk n"#"0 p"'isa i r7en! star"0) ka" i" "n"me 7t" !e za5e'e/i'" ta! peri"d 6e'ensk"! 2i#i'iza2i!i. Izd#a!am"

p"'iti3k" #aspitan!e dr/a#i s'ed !a#'!an!a razn"razni6) n"#i6 p"tre5a p"'isa)

ka" i s"1ste sa s#"!im met"dama #aspitan!a i "5raz"#an!a k"!e s za5e'e/i'e

s"1sti3k" 3en!e. Tak"(e) 0"#"ri se i " pr"ti#sta#"#ima "ni6 k"!i s se

pr"ti#i'i s"1sti3k"m stan"#i7t. Ist" tak" ka" 7t" se izn"se ne0ati#ni sta#"#i

p" pitan! s"1sti3ke met"de #aspitn"4"5raz"#n"0 pr"2esa tak" m"/em"

0"#"riti i " "nim 3in!eni2ama) p"ziti#nim 3in!eni2ama k"!e s za5e'e/i'es"1stik) i k"!e !e i 3ine t"'ik" p"se5n"m n"#"m sistem "5raz"#an!a

p"'is.

*=


29/30


Abstract:

T6e 2"ntent " t6e paper dis2sses t6e S"p6ists as t6e 5e0innin0 " a

ne ed2ati"na' pr"2ess in t6e p"'is " ?e''eni2 2i#i'izati"n. Dem"'iti"n " t6e

2'assi2a' p"'is 26an0in0 t6e sstem " ed2ati"n " 2itizens) t6ere5 reirin0

ne met6"ds and "5!e2ti#es. T6ats 6ere t6e S"p6ists) as t6e 1rst

ed2at"rs) 6" 2"nsider t6emse'#es ise men and t6"se 6" i'' 5e a5'e

t" re"rm a 2"mp'ete' ne appr"a26 t" ed2ati"n in t6e 2"ntr.

T6is paper ta'ks a5"t t6e diWerent a2ts " natre) in terms " nderstandin0 s"p6istr and t6eir nderstandin0 " ed2ati"n) espe2ia''

p"siti#e "nes t6at 0i#e a 2ertain 26ara2ter " s"p6istr) as e'' as ne0ati#e

"nes t6at t6e 2ase.

Key ords:

*H


30/30


Praxis p"'iti2s) arist"2ra2) re5e''i"n) dem"2ra2) s"p6istr) paideia) s"p6ists)

;'at") 2riti2ism.

!iteratura:

,. Die's) ?.) Predsokratovci " ragmenti) II s#ezak) Napri!ed) Za0re5) ,H=>.*. Je0er) V.) Paideia Oblikovanje grčkog čoveka) Kn!i/e#na za!edni2a)

N"#i Sad) ,HH,.>. K"p'st"n) F.) Istorija flozofje %rčka i *im) $IZ) $e"0rad) ,H==..

obrazovanje kod sofista

Documents