od j ugoslavi je do e v rop ske uni je : 20 godina posle 1991 – priča o dve generacije

Od Jugoslavije do Evropske Unije: 20 godina posle 1991 – Priča o dve generacije

SOCIO-POLITIČKA PERCEPCIJA DVE GENERACIJE (1971/1991) U ZEMLJAMA ZAPADNOG BALKANA

(Istraživanje sprovedeno oktobra 2011. – prezentacija mart 2012.)

METODOLOGIJA

Realizacija: Terensko istraživanje sprovedeno u periodu od 25. septembra do 17. oktobra 2011.

Zemlje: Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kosovo*, Makedonija, Crna Gora, Srbija

Uzorački okvir: Građani ovih zemalja rođeni 1971. i 1991.

Tip uzorka:

Kvotni uzorak; Rasute kvote Geografski i po tipu naselja (grad / selo) sa definisanim polaznim tačkama (razlikuje se po zemljama u zavisnosti od veličine uzorka, od minimum 32 do 42 polazne tačke); 7 do 8 ispitanika po uzoračkoj tački

Tip istraživanja: Licem-u-lice u domaćinstvu ispitanika

2

METODOLOGIJA – VELIČINA UZORKA VELIČINA UZORKA ALB B&H HRV KOS* MAK CG SRB Total

Planirana veličina uzorka

240 720 320 240 240 240 320 2320

Realizovana veličina uzorka

251 770 320 260 263 262 342 2468

VELIČINA UZORKA po generaciji ALB B&H

BošnjaciB&H

HrvatiB&HSrbi HRV KOS* MAK CG SRB

Generacija 71 91 71 91 71 91 71 91 71 91 71 91 71 91 71 91 71 91

Realizovana veličina uzorka

128

123

127

129

131

130

125

128

160

160

129

131

131

132

127

135

178

164

NAPOMENA: Zbog primetnih razlika u stavovima tri etničke grupe u Bosni i Hercegovini, rezultati za tu zemlju se prikazuju odvojeno za generacije svake etničke grupe, a posebno za Federaciju BiH i Republiku Srpsku, na nivou totala za zemlju.

3

*Teritorija Kosova, u skladu sa rezolucijom 1244 i odlukom MSP

4

HRVATSKAZAGREB

CRNA GORAPODGORICA

ALBANIjATIRANA

SRBIJABEOGRAD

BOSNA I HERCEGOVINA

SARAJEVO

ZAPADNI BALKAN: RAZLIČITOSTI & SLOŽENOST REGIONA

KOSOVO*PRIŠTINA

MAKEDONIJASKOPLJE

7-8 zemalja

23 M stanovnika

7 nacionalnosti (glavnih)

1:5 ppp BDP per capita

1: 11 # stanovnika

7 zvaničnih jezika (za 4 nije potreban prevod da bi

se razumeli)

6 valuta

3 religije

2 alfabeta

8 parova nacija bilo je u ratu tokom devedesetih

SLOVENIJALJUBLJANA

4


0

5,000

10,000

15,000

20,000

25,000

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011E

SrbijaCrna GoraHrvatskaB&HMakedonijaKosovo (*)Albanija

5

ZAPADNI BALKAN: PPP BDP PER CAPITA: PREKINUT RAST – 2009/2009

Izvor: Procene Ipsos SM

BDP nije jedini parametar u padu:

____________________ Realne zarade su takođe

smanjene u celom regionu

Inflacija je porasla u nekim zemljama

Tokom 2009. & 2012. godine oslabio je devizni kurs (u nekim zemljama sa domaćom valutom … Srbija i Albanija)

Devizni kurs je bio od posebnog značaja – naročito u Srbiji (koja još uvek pamti hiperinflaciju iz 1993/94. godine od 4% na sat)


VEROVALI ILI NE: ŽIVOT BI BIO BOLJI DA JE OPSTALA SFRJ

Sa izuzetkom Kosova* i donekle Hrvatske, većina građana iz zemalja bivše SFRj veruje da bi bolje živeli da je opstala SFRJ, i to sa istim političkim sistemom kao u vreme Tita

Razlike se javljaju među zemljama a ne među generacijama (tj. mišljenje je determinisano zemljom prebivališta)

Sa izuzetkom Kosova*, Albanije i donekle Hrvatske, većina građana iz zemalja bivše SFRJ veruje su njihovi roditelji živeli bolje nego što oni žive sada

Ipak, dobar deo stanovništva, naročito u Hrvatskoj, veruje da je raspad bivše države bio neizbežan i da ga je u to vreme bilo teško sprečiti. Međutim, ostaje uverenje da je rat mogao biti sprečen

6


SA IZUZETKOM KOSOVA* I DONEKLE HRVATSKE, VEĆINA GRAĐANA IZ ZEMALJA BIVŠE SFRJ VERUJE DA BI BOLJE ŽIVELI DA JE OPSTALA SFRJ, I TO SA ISTIM

POLITIČKIM SISTEMOM KAO U VREME TITA

A šta mislite kakav bi vaš život bio da je Jugoslavija (SFRJ) i danas ostala država sa istim političkim sistemom i istim odnosima između republika (sadašnje nezavisne države) kao u vreme Tita

5633

16 13 10 5 5

17

24

19 2521

199

2530

62 58 65 6981

Kosovo* Hrvatska Makedonija Federacija BiH Crna Gora Srbija BiH RS

Gore Isto Bolje

7


SA IZUZETKOM KOSOVA* I DONEKLE HRVATSKE, VEĆINA GRAĐANA IZ ZEMALJA BIVŠE SFRJ VERUJE DA BI BOLJE ŽIVELI DA JE OPSTALA SFRJ, I TO SA ISTIM POLITIČKIM

SISTEMOM KAO U VREME TITA

A šta mislite kakav bi vaš život bio da je Jugoslavija (SFRJ) i danas ostala država sa istim političkim sistemom i istim odnosima između republika (sadašnje nezavisne države) kao u vreme Tita

8 517 21

6 5 9 10

29 3654 57

18 143 7

15 19

36 29

6 1218

24

2325

1716

2217

1523

76 64

44 50

86 7770 59

33 27 29 22

5866

7562

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

Gore Isto Bolje

BiH Bošnjaci BiH Hrvati BiH Srbi Crna Gora Hrvatrska Kosovo* Makedonija Srbija

8


SA IZUZETKOM KOSOVA*, ALBANIJE I DONEKLE HRVATSKE, VEĆINA GRAĐANA IZ ZEMALJA BIVŠE SFRJ VERUJE DA SU NJIHOVI RODITELJI ŽIVELI BOLJE NEGO ŠTO

ONI ŽIVE SADA

Po Vašem mišljenju, kako su, kada uporedite sa time kako Vi danas živite, živeli Vaši roditelji?

45 3820 23 26

44

15 17

15 21

1823 13

25

15 18

40 39

6253 60

28

69 64

Kosovo* Hrvatska Makedonija Federacija BiH Crna Gora Albanija Srbija BiH RS

Gore Isto Bolje

9


IPAK, DOBAR DEO STANOVNIŠTVA, NAROČITO U HRVATSKOJ, VERUJE DA JE RASPAD BIVŠE DRŽAVE BIO NEIZBEŽAN I DA GA JE U TO VREME BILO TEŠKO SPREČITI. MEĐUTIM, OSTAJE UVERENJE DA JE RAT MOGAO BITI SPREČEN

Neki ljudi smatraju da su ratovi 90ih i raspad SFRJ mogli biti sprečeni, dok drugi misle da to nije moguće. Koje mišljenje je bliže vašem stanovištu?

22 18 24 27 2739 44

3150 36 33 34

33 28

4627

36 36 3219 22

Kosovo* Hrvatska Makedonija Federacija BiH Crna Gora Srbija BiH RS

Ni rat ni raspad bivše SFRJ nisu mogli biti sprečeniRat je mogao biti sprečen, ali raspad nijeI rat i raspad bivše SFRJ su mogli biti sprečeni

10


KO JE NAJODGOVORNIJI ZA RATOVE

Ogromne razlike po zemljama: Podeljeni odgovori o tome ko snosi krivicu za ratove – većina građana u Hrvatskoj smatra da su najodgovorniji politički lideri; na Kosovu* uglavnom krive narod, dok se u Albaniji, B&H, Makedoniji i Srbiji najveća odgovornost pripisuje međunarodnoj zajednici

Miloševića smatraju daleko najodgovornijim političarem – a na Kosovu*, teritoriji B&H Federacije i u Albaniji on je praktično jedini političar koga smatraju odgovornim. U Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i na teritoriji RS – odgovornost je podeljena, a samo na teritoriji RS Miloševića ne smatraju najodgovornijim.

11


ISPITANICI SU PODELJENI OKO TOGA KO JE NAJODGOVORNIJI ZA TO ŠTO JE DOŠLO DO SUKOBA I RATOVA – VEĆINA GRAĐANA U HRVATSKOJ SMATRA DA SU ZA TO

NAJODGOVORNIJI POLITIČKI LIDERI; NA KOSOVU* UGLAVNOM KRIVE NAROD, DOK SE U ALBANIJI, B&H, MAKEDONIJI I SRBIJI NAJVEĆA ODGOVORNOST PRIPISUJE

MEĐUNARODNOJ ZAJEDNICIA ko je po vašem mišljenju najodgovorniji što je 90tih godina došlo do sukoba i ratova na teritoriji bivše SFRJ?

30 30 30 29 27 22 15

24

1019 14 15

1611

13

37 36

20

38

1223

820

616

24 26

51

4542

48

43

Hrvatska Albanija Makedonija Srbija Kosovo* Crna Gora BiH Federacija BiH RS

Politicki lideri Nacija - narod Međunarodna zajednica NZ / Odbija

12


VEĆINA ONIH KOJI MISLE DA SU POLITIČKI LIDERI NAJODGOVORNIJI ZA IZBIJANJE SUKOBA I RATOVA KRIVE ZA TO SLOBODANA MILOŠEVIĆA, SA IZUZETKOM ISPITANIKA IZ REPUBLIKE SRPSKE, KOJI ČEŠĆE SMATRAJU DA KRIVICU TREBA DA SNOSI TUĐMAN

Politički lider

9269 65 64 54

3919

1 92 10

424611

2817

2 32

1

Kosovo BiHFederacija

Makedonija Hrvatska Albanija Srbija Crna Gora BiH RS

Slobodan Milosevic Franjo Tudjman Alija Izetbegovic

Dozvoljeno više odgovora; Baza: oni koji smatraju da je politički lider najodgovorniji za izbijanje sukoba i ratova na teritoriji bivše SFRj tokom devedesetih- % najčešćih odgovora

51 3030 30 2729 1522

% ispitanika koji misle da su odgovorni politički lideri

13


(NE)POVERENJE I PERCEPCIJA ZAPADNOG BALKANA KAO JEDINSTVENE KULTUROLOŠKE OBLASTI

Generalno gledano, postoji puno nepoverenja među ljudima različite etničke pripadnosti koji su živeli zajedno na teritoriji bivše SFRJ. Stepen POVERENJA je najviši na teritoriji FBH i u Makedoniji – a najniži u Srbiji i na Kosovu*.

Izuzetno mali broj ljudi posmatra sedam zemalja zapadnog Balkana kao jednu kulturološku oblast. Države su najčešće svrstane u 3 grupe, u Albaniji i Crnoj Gori, i u 4, u većini zemalja.

Kulturna identifikacija sa drugim narodima Zapadnog Balkana u oblasti kulture, muzike, književnosti, umetnosti i zabave je najjača na Kosovu* i u Makedoniji, a najslabija u Hrvatskoj

14


GENERALNO GLEDANO, POSTOJI PUNO NEPOVERENJA MEĐU LJUDIMA RAZLIČITE ETNIČKE PRIPADNOSTI KOJI SU ŽIVELI ZAJEDNO NA TERITORIJI BIVŠE SFRJ

A šta mislite, koliko se narodima KOJI SU ZAJEDNO ŽIVELI U BIVŠOJ SFRJ/ BIVŠA YU danas može verovati? – % MOŽE IM SE VEROVATI (uglavnom + u potpunosti)

41 33 42 36 4120

50

43

41

38 3521

2841

43

24

41

6325 79

207

59

38

21

35

14

3314

40

39

145

269

34

34

2626

2823

33

37

2820

3145

16

BiHFederacija

Makedonija Crna Gora Albanija BiH RS Hrvatska Kosovo* Srbija

Makedonci Slovenci Srbi Hrvati Albanci Crnogorci Bošnjaci / Muslimani

15


IZUZETNO MALI BROJ LJUDI POSMATRA SEDAM ZEMALJA ZAPADNOG BALKANA KAO JEDNU KULTUROLOŠKU OBLAST: 6% U FEDERACIJI B&H, PO 2% U CRNOJ GORI I MAKEDONIJI, I PO 1% U HRVATSKOJ I SRBIJI. DRŽAVE SU NAJČEŠĆE SVRSTANE U 3 GRUPE, U ALBANIJI I CRNOJ GORI, I U 4,

U VEĆINI ZEMALJA.

A ako bi trebalo da grupišete zemlje zapadnog Balkana po bliskosti, kako biste ih grupisali? Koje zemlje su, po Vašem mišljenju, u tom kulturološkom smislu dovoljno bliske među sobom tako da se mogu svrstati u istu grupaciju?

6 0 2 1 0 2 114

14 2412 13 13 7 11

4927 26 41

24 2124 24

20

31 27

39

32 45 46 33

7 11 17

6

1716 18

16

2 7 53

3 210

7 3 1 19

2 2 5

Albanija BiH Federacija BiH RS Crna Gora Hrvatska Kosovo* Makedonija Srbija

1 2 3 4 5 6 7

Broj grupa u koje su zemlje klasifikovane

16


KULTURNA IDENTIFIKACIJA SA DRUGIM NARODIMA ZAPADNOG BALKANA U OBLASTI KULTURE, MUZIKE, KNJIŽEVNOSTI, UMETNOSTI I ZABAVE JE NAJJAČA NA KOSOVU* I U

MAKEDONIJI, A NAJSLABIJA U HRVATSKOJ

Uzimajući u obzir samo oblast kulture, muzike, književnosti i zabave uopšte... koliko biste rekli da delite tu kulturu sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana?

3117 13 12 11 11 10 9

38

3837

2943 48 42 50

2838

5058

44 39 43 40

Hrvatska Albanija Makedonija Kosovo* BiH RS Srbija Crna Gora BiH Federacija

Ne I da i ne Da

17


18

NAJUOČLJIVIJE GENERACIJSKE RAZLIKE POSTOJE U ALBANIJI I HRVATSKOJ, GDE MLAĐE GENERACIJE U VEĆOJ MERI SMATRAJU DA DELE KULTURU U SMISLU MUZIKE,

KNJIŽEVNOSTI I ZABAVE SA OSTALIM ZEMLJAMA ZAPADNOG BALKANA

Uzimajući u obzir samo oblast kulture, muzike, književnosti i zabave uopšte... koliko biste rekli da delite tu kulturu sa ostalim zemljama zapadnog Balkana?

2211 9 5 9 12 15

6 9 10

3626

9 15 12 13 11 10

40

3654

50 50 45 4243 43 41

3937

3029 37 37

48 47

3146

35 43 40 42 40 48 46 4023

33

61 55 50 5038 40

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

Da I da i ne Da

Albanija BiH Bošnjaci BiH Hrvati BiH Srbi Crna Gora Hrvatska Kosovo* Makedonija Srbija

18


ŽELJA ZA POSETOM ZEMALJA BIVŠE SFRJ

Priličan broj onih koji žele da posete zemlje bivše SFRJ još nije imao priliku da to uradi – većinom su to stanovnici Makedonije, Crne Gore i Kosova*, a najmanje ih je u Hrvatskoj i Albaniji

Mlađe generacije u gotvo svim zemljama u nešto većem broju žele da posete druge zemlje u regionu

19


PRILIČAN BROJ ONIH KOJI ŽELE DA POSETE ZEMLJE BIVŠE SFRJ JOŠ NIJE IMAO PRILIKU DA TO URADI – VEĆINOM SU TO STANOVNICI MAKEDONIJE, CRNE GORE I

KOSOVA*, A NAJMANJE IH JE U HRVATSKOJ I ALBANIJI

A koliko biste Vi lično želeli da obiđete (za one koji su bili u nekim zemljama: i druge) zemlje bivše SFRJ i Albaniju i sretnete ljude koji tamo žive?

8162 58 50 50 47 44 42

16

2626

3241

2436

32

3 9 16 188

2815

26

Makedonija Crna Gora Kosovo* Srbija BiH RS Albanija BiH Federacija Hrvatska

Želim I da i ne Ne želim

20


21

MLAĐE GENERACIJE U GOTVO SVIM ZEMLJAMA U NEŠTO VEĆEM BROJU ŽELE DA POSETE DRUGE ZEMLJE U REGIONU

A koliko biste Vi lično želeli da obiđete (za one koji su bili u nekim zemljama: i druge) zemlje bivše SFRJ i Albaniju i sretnete ljude koji tamo žive?

3819 13 9

18 2210 7 9 8

29 23 19 14 5 220 15

25

24 3534

39 3648

34 25 26

37

27 2923

15 16

3331

3858 47 54

34 39 4258 64 61

3450 53

6379 83

47 54

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

Ne želim I da i ne Želim



STAV PREMA EU

Građani zemalja Zapadnog Balkana imaju želju su da posete zemlje Evropske Unije a nešto raspoloženiji za posetu su prpadnici mlađih generacija

Mlađe generacije u svim zemljama češće iskazuju želju da posete zemlje Evropske Unije

Većina podržava ulazak svojih zemalja u EU, a nešto skeptičniji od ostalih su građani Hrvatske i Srbije

22

23

GRAĐANI ZEMALJA ZAPADNOG BALKANA IMAJU ŽELJU SU DA POSETE ZEMLJE EVROPSKE UNIJE A NEŠTO RASPOLOŽENIJI ZA POSETU SU PRPADNICI MLAĐIH

GENERACIJAU kojoj meri želite da posetite neku od zemalja EU?

2 4 3 9 7 13 6 10913 15

16 17

2624 20

89 83 82 76 7661

70 70


Ne želilm I želim i ne želim Želim


24

MLAĐE GENERACIJE U GOTOVO SVIM ZEMLJAMA ČEŠĆE ISKAZUJU ŽELJU DA POSETE ZEMLJE EVROPSKE UNIJE

U kojoj meri želite da posetite neku od zemalja EU?

207 6 4 8 5 10 4 5 3

146 4 2 2 1

11 6

32

20 2412

3423 21

13 14 12

25

16 14 17 12 7

2011

48

73 6984

5772 69

84 81 85

6179 82 81 86 92

6984

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

Ne želim I da i ne Želim



25

VEĆINA PODRŽAVA ULAZAK SVOJIH ZEMALJA U EU, A NEŠTO SKEPTIČNIJI OD OSTALIH SU GRAĐANI HRVATSKE I SRBIJE

Da li podržavate ili se protivite ulasku svoje zemlje u EU?

76 68

95

48 50

87

5738

15 22

2

23

41

6

19

28

9 8 3

29

8 623

32


Podržavam I podržavam i ne podržavam Ne podržavam


ŽIVOTNI STANDARD I STAV PREMA MEĐUNARODNOJ ZAJEDNICI

‘Prosečan’ je najčešća ocena životnog standarda u svim zemljama sem Kosova, jedine zemlje gde je većina stanovnika ocenila sopstveni životni standard kao dobar

Mlađe generacije u Hrvatskoj i Srbiji imaju pozitivnije stavove prema ulozi Međunarodne zajednice u njihovim državama nego starije, i ova razlika je naročito primetna u Hrvatskoj

Većina smatra da nije verovatno da će da dođe do novih oružanih sukoba između pojedinih država na Zapadnom Balkanu, ali građani Srbije, Makedonije i Crne Gore su manje uvereni u to nego građani drugih zemalja

26

Kako biste ocenili životni standard Vas i Vaše porodice?

10 18 12 18 15 15 21

39

46 5353 52 55

54 51

36 35 30 33 30 25 25

24

51

Kosovo* BiH Federacija Albanija Makedonija Crna Gora Hrvatska BiH RS Srbija

Loš Prosečan Dobar

‘PROSEČAN’ JE NAJČEŠĆA OCENA ŽIVOTNOG STANDARDA U SVIM ZEMLJAMA SEM KOSOVA*, GDE JE VEĆINA STANOVNIKA OCENILA SOPSTVENI ŽIVOTNI STANDARD

KAO DOBAR

27


2315 20 21

51 52

76 75

34 30

6145

28 3141 36

7162

211 6 9

1

6 5

911

13

14

2 1

22

8

1075 74 74 71

48 49

18 20

57 59

2641

70 6957 62

20 28

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

1971

1991

Međunarodna zajednica u našoj zemlji ima pozitivnu ulogu u razvoju demokratskih institucija i uvođenjureformi

NZ/Odbija

Međunarodna zajednica se isuviše meša u unutrašnje poslove naše zemlje


MLAĐE GENERACIJE U HRVATSKOJ I SRBIJI IMAJU POZITIVNIJE STAVOVE PREMA ULOZI MEĐUNARODNE ZAJEDNICE U NJIHOVIM DRŽAVAMA NEGO STARIJE, I OVA RAZLIKA JE

NAROČITO PRIMETNA U HRVATSKOJ

A šta mislite o sadašnjoj ulozi međunarodne zajednice u našoj zemlji? Neki ljudi misle da se međunarodna zajednica isuviše meša u unutrašnje poslove naše zemlje, dok drugi misle da međunarodna zajednica u našoj zemlji ima pozitivnu ulogu u razvoju demokratskih institucija i uvođenju reformi. Koje mišljenje je bliže Vašem?

28


29

VEĆINA SMATRA DA NIJE VEROVATNO DA ĆE DA DOĐE DO NOVIH ORUŽANIH SUKOBA IZMEĐU POJEDINIH DRŽAVA NA ZAPADNOM BALKANU, ALI GRAĐANI SRBIJE, MAKEDONIJE I CRNE GORE SU MANJE UVERENI U TO NEGO GRAĐANI DRUGIH

ZEMALJA

A koliko je po Vama verovatno ili nije verovatno da u sledećih 3-5 godina dođe do novih oružanih sukoba između pojedinih država na zapadnom Balkanu?

65 72 6557

70 7556 50

12 15 1217

13 10

17 17

9 11 14 17 11 1427 22

Albanija BiH Federacija BiH RS Crna Gora Hrvatska Kosovo* Makedonija Srbija

Nije verovatno I da i ne Verovatno je

29


Predrag KurčubićMedia CT and Public Affairs Director, Ipsos Strategic Marketing

Gavrila Principa 8, Belgrade, SerbiaDirect: +381 11 263 4161 Mobile: +381 60 09 00 321

[email protected] http://www.ipsos.com

The Home of Researchers

Hvala Vam

http://www.ipsos.com/

od j ugoslavi je do e v rop ske uni je : 20 godina posle 1991 – priča o dve generacije

Documents