Godi

na IV

Broj

61

1. a

pril

20

08.

cena

100

din

ara

1,20

evra

www.od

bran

a.mod

.gov.yu

Zakletva vo jnikaZakletva vo jnika

ODANOSTOTAXBINI

ODANOSTOTAXBINI

SRBIJA U PRVOM SVETSKOM RATUSpecijalni prilogSpecijalni prilog

SRBIJA U PRVOM SVETSKOM RATU

NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363.

`iro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICANaru~ujem ..................... primeraka kwige: „ZEMQA @IVIH”

Kwige }u platiti (zaokru`iti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred) po ceni od 4.536,00 din. za primerak,

2) na kredit po ceni od 7.560,00 din. za primerak u ........... mese~nih rata (najvi{e 6 rata, minimalni iznos rate 1.000,00 dinara)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara.

Kupci na kredit dostavqaju administrativnu zabranu (obrazac se dobija od NC „ODBRANA”) overenu

u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

ZEMQA@IVIH

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su

tekst za reprezentativno izdawe „ZEMQA@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na

srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequpotvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada

neobjavqivanim istorijskim dokumentima kojipoja{wavaju slo`enost teme. Re~ je o genezi

srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od

dve stotine godina i neophodno je dobro ihizu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo

jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasnametodologija istra`ivawa i svima razumqivapisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja

sadr`i pouke i za naredne generacije. Blagoslov za {tampawe kwige dao je

Patrijarh srpski gospodin Pavle. Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.

Sada sa popustom po ceni 4.536,00 dinaraNaruxbenicu i primerak uplatnice poslati

na adresu: NC „ODBRANA", Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd.

Kwiga se mo`e nabaviti i u na{oj kwi`ari– u Beogradu, Vase ^arapi}a 22

NOVINSKI CENTAR

PREPORU^UJE KAPITALNOIZDAWE

310116

POPU

ST

40%

4

I N T E R V J U

Profesor dr Bela Balint, transfuziolog, hematolog ikwi`evnikFILOZOFIJA JEDNOG POTPISA 8

Per asperaMEMOARI REZERVISTE 13

Bombardovawe – devet godina kasnijeIZME\U OPRO[TAJA I NEZABORAVA 16

Izraelski ambasador Artur Kol@IVOT SA IZAZOVIMA 18

Ambasador Ruske Federacije Aleksandar Aleksejev KOSOVSKI SINDROM 19

O D B R A N A

Me{ovita artiqerijska brigada Kopnene vojskeTONA ^ELIKA ZA TRI SEKUNDE 26

T E M A

Bezbednost saobra}aja na na{im putevimaSMRTONOSNI IZAZOV BRZINE 30

P R I L O G

Srbija u Prvom svetskom ratu POGLED IZ MAWE POZNATOG UGLA 35S

AD

R@

AJ

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}Urednici Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, major (odbrana), Sawa Savi} (internet) Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik 3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 3241-104; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e-mmailodbrana@beotel.yuredakcija@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NC „Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

1. april 2008.

52

„Odbrana" je ~lan Evropskog udru`ewa vojnih novinara

26

Sni

mio

Gor

an S

TAN

KOVI

]

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Sa galerijePROLE]E 51

D R U [ T V O

Biometrija, bezbednost i qudska pravaU^ITAVAWE ZNA^EWA 52

Otvorenih o~ijuPOETIKA PATRIOTIZMA 57

Javnost u Srbiji o sektoru bezbednostiZNAMO LI KO NAS BRANI 58

Savetovali{te za dijabeti~are i u VMC „Slavija”KAD [E]ER ZAGOR^I 60

S V E T

Napad na SirijuOPERACIJA „VO]WAK” 62

Sovjeti u avganistanskom ratuDEVETA ^ETA 65

ParalelePOUKE IZ ^E^ENIJE 69

F E Q T O N

Nesmrtonosna oru`ja SMAWITI BROJ @RTAVA 72

65

RE^ UREDNIKA

5

DUGN

ova generacija vojnika spremna je da dug otaxbini odslu`i ujedinicama Vojske Srbije. Na veli~anstvenim skupovima ucentrima za obuku zavetovali su se da }e braniti svojuzemqu onako kako su to radile i brojne generacije pre wih.Vremena su, istina, bila i te`a i lak{a no {to su danas,

i uvek su ih pratili specifi~ni bezbednosni izazovi. Zbog togasu odbrana zemqe i vojna mo} kao najzna~ajniji stub nacionalnebezbednosti na na{im prostorima uvek imali prvorazrednizna~aj.

Svoj dug otaxbini ispunili su svojevremeno i pripadnicirezervnog sastava koji su 1999. godine, zajedno saprofesionalnim sastavom vojske, stali na branik spremni da seodlu~no suprotstave brojnijem i znatno nadmo}nijem agresoru.Zadatak su uspe{no obavili, a tek sada su re{ili da to inaplate. U vreme kada se na diplomatskom planu vodi `estokabitka za o~uvawe suvereniteta i teritorijalne celokupnostizemqe, digla se rezervna vojska, organizovanije i slo`nije negona mobilizaciju, kako bi ostvarila pravo na navodnoneispla}ene ratne dnevnice.

Tu`be i sudske odluke vi{e nisu najpogodnije sredstvo da sedug naplati. Na taj na~in okoristili su se oni najbr`i,najspretniji i, naravno, oni najbli`i sudijama i advokatima kojisu zloupotrebili slu`beni polo`aj, ve{to iskoristili procesnapravila i do{li do velikih suma novca.

Rezervisti Topli~kog okruga, najuporniji u svojim zahtevima,pokazali su da postoje i drugi na~ini da se dug naplati.Vi{emese~nim protestima, {trajkovima i blokadamasaobra}ajnica prinudili su vladu na kompromisno re{ewe daim se isplati jednokratna pomo} na ime toga {to `ive unerazvijenim op{tinama Bojnik, Lebane, Kur{umlija iProkupqe, bez obzira na to {to je Ministarstvo odbranedokazalo da su sve obaveze prema vojnim rezervistima izmirenejo{ 1999. i 2000. godine i {to su sva dokumenta u vezi sa timdata na uvid javnosti.

Umesto da situaciju smiri i dovede u red, kratkovidaodluka izazvala je „domino efekat”. U celoj zemqi formiranisu organizacioni i {trajka~ki odbori, prave se spiskovi,organizuju protesti i blokade kako bi se vlada primorala nanovi ustupak. U Leskovcu je do{lo i do sukoba sa policijom, a ujeku predizborne kampawe nije izostala ni politi~ka podr{kapojedinih stranaka.

Dr`avi ne}e biti lako da iza|e na kraj sa tim problemom,a aktuelna tehni~ka vlada }e ga samo prolongirati do izboranove koja }e raditi punim kapacitetom. Me|utim, nerealno jeo~ekivati da }e se stvari vratiti na po~etak. Oti{lo sepredaleko. Dr`ava ne sme jednom da bude majka a drugom ma}eha.Mora da meri istim ar{inom. Kad-tad mora}e da otklawa {tetuu~iwenu pogre{nim odlukama nadle`nih organa, kao {to je tobilo sa dugom prema vojnim i civilnim penzionerima, deviznim{tedi{ama ili kao {to }e to mo`da biti sa dugom premazaposlenima u Ministarstvu odbrane i Vojsci koji godinamanisu primali plate u skladu sa zakonom. Dug je dug.

Ministar odbrane

Dragan [utanovac preneo je

predsedniku Al`ira

Abdelazizu Butefliki

pozdrave predsednika Srbije

Borisa Tadi}a i duboku

zahvalnost za principijelan

stav o Kosovu i Metohiji

koji ta dr`ava zastupa

DOGA\AJIDOGA\AJI

– Smatramo da je odbrana me|una-rodnog prava jedini pravi stav i taj stavima i Al`ir – rekao je ministar [utano-vac novinarima posle susreta sa predsed-nikom Buteflikom.

Ministar [utanovac je ocenio daje poseta delegacije Ministarstva od-brane Srbije, koju je predvodio, strate-{kog karaktera. Sa predsednikom Al`i-ra, ministrom odbrane i vojnim zvani~-nicima te dr`ave, tokom dvodnevne po-sete, 25. i 26. marta, vo|eni su kon-struktivni razgovori o vojnotehni~koj ivojnoekonomskoj saradwi.

Prvog dana posete ministar [utano-vac sastao se sa ministrom odbrane Al`i-ra Abdelmalekom Guenazijem sa kojim jerazgovarao o mogu}nostima za vojnoeko-nomsku saradwu i za {kolovawe al`irskihstudenata na Vojnoj akademiji u Beogradu.

Ministar [utanovac je izrazio o~e-kivawe da }e Srbija u budu}nosti imatiozbiqnu saradwu sa Al`irom, kao zemqomu ekspanziji.

– Postoji mnogo stvari iz vojne indu-strije koje mo`emo da ponudimo. Oni su za-interesovani prvenstveno za velikokali-barsku municiju. Mi imamo znawe i isku-stvo od ranije i mo`emo da napravimo za-jedni~ku investiciju, jednu fabriku ovde da

je vode na{i stru~waci – precizirao je mi-nistar.

Prema wegovom mi{qewu, postoji izajedni~ki interes u oblasti borbe pro-tiv terorizma, gde bi predstavnici dvevojske mogli zajedno da ve`baju i razme-wuju iskustva.

Tako|e je dodao da je Srbija Al`iruponudila mogu}nost {kolovawa budu}ihoficira na Vojnoj akademiji, ali i do{ko-lovawa na Vojnomedicinskoj akademiji.

Kako je naglasio, prvi studenti iz Al-`ira o~ekuju se ve} u septembru, a jedanbroj wih }e se {kolovati o tro{ku Mini-starstva odbrane Srbije, koje je doneloodluku da {koluje jedan broj budu}ih ofi-cira iz prijateqskih zemaqa.

To je strate{ka, a ne takti~ka odluka,istakao je ministar [utanovac, i objasnioda je u posetama stranim zemqama, kao iovoga puta Al`iru, imao priliku da sretneoficire koji su se {kolovali u Beogradu ida smatra da oni mogu da uti~u na budu}usaradwu.

Konstatuju}i da vojna saradwa sa Al-`irom ponovo mo`e da bude na nekada-{wem nivou, ministar odbrane istakao jeda Al`ir ima veliki kapacitet, a Srbijaznawe, i zato bi mogli da se rade zajedni~-ki projekti.

Ministar [utanovac je izrazio za-dovoqstvo {to je, posle 50 godina, iz Beo-grada u Al`ir doneo kolekciju snimqenogmaterijala za vreme al`irske revolucije,koji je bio u Srbiji. Taj materijal je sadavlasni{tvo Al`ira.

Delegacija Ministarstva odbraneSrbije posetila je i vojni muzej te zemqe, ukojem su izlo`ene fotografije beogradskogsnimateqa Stevana Labudovi}a nastale uvreme al`irske borbe za oslobo|ewe odFrancuske, krajem pedesetih i po~etkom{ezdesetih godina.

Ministar [utanovac je polo`io ivenac na Grob neznanog junaka u al`irskomglavnom gradu, a posetio je i grobqe srp-skih vojnika iz Prvog svetskog rata, gde jetako|e polo`io venac. Na tom grobqu,formiranom izme|u 1916. i 1919. godine,po~ivaju posmrtni ostaci 324 stradalapripadnika srpske vojske. U to vreme u ne-koliko priobalnih gradova u Al`iru nala-zilo se vi{e francuskih vojnih bolnica ukojima su zbriwavani raweni i iscrpqenisrpski vojnici koji su preba~eni sa gr~kihostrva Krf i Vido.

(FoNet)

1. april 2008.

ZAHVALNOSTZA PODR[KU

M I N I S T A R[ U T A N O V A C

P O S E T I OA L @ I R

77

C

N A J M L A \ I V O J N I C I P O L O @ I L I Z A K L E T V U

Sve~anosti polagawazakletve vojnika martovskepartije odr`ane su22. marta u centrima zaobuku Vojske Srbije uSomboru, Pan~evu, Jakovu,Vaqevu, Zaje~aru,Kru{evcu i Leskovcu

entralnoj sve~anosti u ^etvrtom cen-tru za obuku u Vaqevu prisustvovalisu ministar odbrane Dragan [utano-vac, na~elnik General{taba VS gene-

ral-potpukovnik Zdravko Pono{, komandantKomande za obuku general-major Qubi{aDikovi}, predstavnici op{tine Vaqevo,SPC, MUP-a, privrede tog kraja i preko2.000 gra|ana iz Beograda, Novog Sada,^a~ka, U`ica i drugih gradova centralne izapadne Srbije, me|u kojima i veliki brojroditeqa, rodbine i prijateqa mladih voj-nika koji su polo`ili zavet otaxbini.

^estitaju}i vojnicima datu zakletvu,ministar [utanovac izrazio je zadovoq-stvo wihovim opredeqewem da vojni rokodslu`e u uniformi u Vojsci Srbije. Ob-ra}aju}i se roditeqima mladih vojnika, mi-nistar je istakao da su oni „svoju decu po-slali u Vojsku u vremenu u kome su rizici iizazovi na jako visokom nivou”, ali da dr-

`ava i Vojska ~ine maksimalne napore dao~uvaju stabilnost i da ni~iji `ivoti, nivojnika ni gra|ana, ne budu ugro`eni.

Obra}aju}i se oficirima i podofi-cirima, [utanovac je istakao da su oni uovim te{kim vremenima pokazali potpunuzrelost i nisu poklekli pred izazovima,ispuwavaju}i one ciqeve za koje se zala`eVlada Srbije, a to je da u delovima Srbijeu kojima nema destabilizacije, kao i onimu kojima preti opasnost od destabilizaci-je, pre svega u Kopnenoj zoni bezbednosti,o~uvaju mir i stabilnost, kako bi obezbe-

ocenio je ministar, isti~u}i da Vlada Sr-bije i daqe ~ini napore da inostranim in-vestitorima objasni da je situacija u na-{oj zemqi stabilna, bez obzira na sveizazove u regionu.

– Iako smo vojnu saradwu spustili natzv. tehni~ki nivo, svesni smo da se ti ob-lici saradwe grade godinama, a mogu seupropastiti za dan. Zato ~inimo napore datamo gde postoje mogu}nosti o~uvamo raz-li~ite oblike vojne saradwe – rekao je mi-nistar [utanovac u Vaqevu.

D. GLI[I]

dili uslove za re{avawe svih problemamirnim putem.

– Vremena za nama nisu bila laka,ali sada{we vreme je mo`da najve}i iza-zov u 21. veku, posebno za na{ narod i na-{u dr`avu. O~ekujem da se stare{ine kojiobu~avaju mlade vojnike prema wima opho-de kao prema svojoj deci, a od vojnika o~e-kujem da iz vojske ponesu najlep{e uspome-ne i steknu prijateqe za ceo `ivot – rekaoje ministar Dragan [utanovac na sve~a-nosti polagawa zakletve u Vaqevu.

Odgovaraju}i na pitawa novinara,ministar [utanovac je situaciju na Koso-vu i Metohiji posle 17. marta ocenio sta-bilnom, bez obzira na sve izazove koji po-tresaju Kosovo i Metohiju ovih dana.

– Situacija se stabilizuje, ne samo naKosovu ve} i u regionu – rekao je ministar.

– Mi smo i tih dana i kasnije u komu-nikaciji sa Kforom ~inili napore da sene koristi prekomerna sila, da se izbegnu`rtve, do kojih je na`alost do{lo. Gubitakqudskog `ivota je velika opomena svimakoji su olako shvatili mogu}nosti da se ne-ke stvari re{avaju silom.

Na pitawe o eventualnom smawewuinvesticija u Srbiji zbog poja~ane nesta-bilnosti, ministar [utanovac je podsetiona ugovor SDPR-a, potpisan sa Ministar-stvom odbrane Iraka pre vi{e meseci,vredan 235 miliona dolara, koji ~eka smi-rivawe situacije.

– Ne verujem da }e neko u politi~kinestabilnu zemqu uplatiti toliku sumu –

ODANOSTOTAXBINI

Sni

mio

Z. P

ERGE

Sni

mio

G. S

TAN

KOVI

]

1. april 2008.

FILOZOFIJAJEDNOG POTPISA

8

Postupkom pomalo filozofski poja{wenim u podnaslovu teksta, s vremenom suosvajani neki novi prostori u nau~noistra`iva~kom radu profesora dr Be-le Balinta, na~elnika Odeqewa za hemoterapiju i aferezno le~ewe Insti-tuta za transfuziologiju Vojnomedicinske akademije, ~lana Akademije medi-cinskih nauka SLD, nau~nog savetnika Instituta za medicinska istra`ivawaUniverziteta u Beogradu, profesora transfuziologije VMA, a po pozivu, i

na medicinskim fakultetima u Ni{u, Novom Sadu, Bawaluci i Milanu. Za taj pro-fesionalni iskorak u poqe novog, profesor Balint je nedavno dobio godi{wu na-gradu za najboqi nau~noistra`iva~ki rad u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.Taj podatak je neposredni povod za razgovor koji sledi, a razloga ima vi{e. Jedanod wih bi bio i poku{aj da se odgonetawem ideje, razloga, smisla i vremena, done-kle predstavi unutarwi svet jednog ~oveka, nau~nika, mada bi on radije rekao is-tra`iva~a, pesnika, kwi`evnika, koji sveden u obli~je slova staje u potpis – BelaBalint. A taj potpis nosi oko {eststo nau~nih i stru~nih radova, ~etrnaest nau~nihmonografija, odnosno uxbenika za poslediplomsku nastavu na Medicinskom fakul-tetu, ~etiri samostalne zbirke poezije ili slobodnih tekstova – misli.

ΠSudbinom odre|eni ili pojedina~nim energijama oblikovani, na{i `i-voti se odvijaju na razli~ite na~ine. [ta je to {to je odredilo Va{ `ivot,{to ga je u~inilo ba{ ovakvim kakav jeste? To, naravno, mogu biti qudi, do-ga|aji, procesi, izbori, trenuci...РPitawe je kompleksno. Izbor profesije je, svakako, odre|uju}i. Ja sam sve-

ga dva ili tri dana razmi{qao o tome da li da postanem lekar ili ne. Iz sve du{e,najokorelije sam mrzeo nadmenu sortu lekara, koji sebe na neki na~in samovoqnoiznad ostalih qudi postavqaju. Smatrao sam ih neopravdano i neosnovano prepo-tentnim qudima, koji neretko daju sebi slobodu da izigravaju male bogove. Poti~emiz porodice matemati~ara. Matematika, primewena matematika ili logika su, vero-vatno, najbitnije za re{avawe problema bilo koje vrste. Razmi{qaju}i o tome ~ime}u da se bavim, znao sam da }e to biti neka od prirodnih nauka. Mo`da elektroteh-nika. I dan-danas, po potrebi i u skladu sa svojim skromnim mogu}nostima i ume}em,popravqam razli~ite pokvarene aparate. Hemija? Pre mesec dana sam otvorio bo-

IN

TE

RV

JU

P R O F E S O R

D R B E L A B A L I N T,

T R A N S F U Z I O L O G ,

H E M AT O L O G

I K W I @ E V N I K

Izazovi i novi koraci supoput igre. Jedino takooni imaju svoj zna~aj. Tek kada stvari svedetena wihovu najprostijusu{tinu i kada takoizdvojene delove, ponekim svojim pravilimapoku{avate da slo`ite u novu celinu, mo`etedobiti neku „novuharmoniju” kao rezultat.Ponekad i sami bivateiznena|eni ishodom, tom slu~ajnom, a nikadslu~ajno nastalom novomfunkcionalno{}u. Da, to jeste izazov.

cu koju sam zatvorio pre ~etrdesetak godina, u poku{aju da napravimnitroglicerin. Nisu to bile samo de~ije igre. Imao sam svoju malulaboratoriju, koju sam jednom ~ak i zapalio. Mikrobiologija me ta-ko|e privla~ila krajem {ezdesetih godina. U su{tini, i nisam biosvestan {ta je to, {ta sve pokriva, ali je lepo zvu~alo. S vremenomsam shvatio da „nau~nika i rasejanih profesora” nema. Dodu{e,ima ih samo na stranicama kwiga, odnosno na filmskom platnu.

Se}am se da sam jedne srede pre podne, kao dete, gledao film oPjeru i Mariji Kiri, kasnije o Robertu Kohu. Oni su bili, bar nafilmu i u o~ima tog deteta, pravi nau~nici. Mogao bih re}i, na pri-mer, „umni dinosaurusi” devetnaestog ili ranijih vekova, sa svimodlikama tih dominantnih bi}a svog vremena. Tek znatno kasnije, ne-gde oko dvehiqadite, postao sam svestan da ve} deset godina radimi u Institutu za medicinska istra`ivawa, da sam stekao zvawe vi-{eg nau~nog saradnika i da sam, na izvestan na~in, poprimio nekeodlike likova iz pomenutog filma mog ranog detiwstva. Shvativ{i,tako|e, da u svemu tome, u tom bavqewu naukom, mo`ete biti samodeo nekog zup~anika, ~ak ni ceo zup~anik, a jo{ mawe su{tinski ilikqu~ni, odnosno sastavni deo neke ma{ine, koja bez zastoja radi,ne{to novo i bitno stvara. Samo deo celine, ta~nije sastavni deotimskog rada. (Pri tom ne mislim samo na na{u zemqu, nego pre sve-ga na na{e doba.) Tu sam negde i danas. A u svemu tome, svojim utica-jem i pristupom prili~no su me formirala trojica profesora. Na-stavnik fizike iz osnovne {kole, ugradiv{i u moj profil osnoveelektrotehnike, zatim profesor hemije iz sredwe {kole, koji me na-u~io da logi~no razmi{qam, a tre}i je bio (makar to zvu~i pomaloneobi~no) zapravo moj otac, profesor matematike, koji je – poredtoga {to bi nam predo~io osnove geometrije, aritmetike, ali i pri-mewene matematike – tako temeqno tempirao svoja predavawa da jena svakom ~asu ostavqao {ezdesetak sekundi za pitawa. Zlatnih {e-zdeset sekundi za nedore~eno i nerazja{weno. Od wega sam u~io tunaizgled surovu, a kasnije primewenu logiku, koja se usa|uje ve`ba-wem matemati~kih zadataka, a potom se primewuje u `ivotu.

Zbog profesora patologije na fakultetu ~ak sam izgubio godi-nu, ali svakako ̀ elim da ga pomenem, {tavi{e isti~em wegovu virtu-oznost u sagledavawu su{tine poreme}aja i bolesti qudskog organi-zma. Kada sam slede}eg narednog roka polagao taj ispit (u eri eks-panzivnog razvoja moje kwi`evne i donekle likovne aktivnosti), tre-ba spomenuti da sam imao kosu do ramena, ponekad i bradu – sko~ioje u jednom trenutku i pitao: „Kakav }ete Vi biti lekar”. Hladnokrv-no, boqe re~eno sa detiwastom iskreno{}u odgovorio sam bez i se-kunde dvoumqewa: „Sportski”. A to sam, zapravo, i hteo, budu}i dasam bio sportista. Taj profesor je imao specifi~an pristup u~ewu:govorio nam je da je dovoqno da izmislimo neko nepostoje}e ili ne-poznato tkivo, opi{emo strukturu, funkcije koje ono ima, a on }enam re}i kakve su potencijalne bolesti tog tkiva. I – to i jeste ono{to se medicinom mo`e nazvati! Od ~oveka koji me prihvatio ovde, uInstitutu za transfuziju VMA, u~io sam pristup postavqawu stru~-nih problema, precizan i beskompromisan, katkad naizgled sitni~avprilaz problemu, bez ispu{tawa ikakvih sitnica, re{avawe posta-vqene medicinske dileme, pa sve do finalizacije procesa – a to jepisawa stru~nog teksta, svakako, sa prethodnom analizom i pore|e-wem uo~enih rezultata. Budu}i da sam se i ranije bavio pisawem,trebalo je da napravim neku vrstu dvostrukog obrta – prebacivawesa jednog jezika na drugi, ali i sa literarnog na stru~ni, budu}i daoba imaju svoja pisana i neizre~ena pravila.

ΠJo{ nismo stigli do medicine. РNegde 1970. i 1971. godine dva puta sam uzastopce dobio

prvu nagradu za re`iju na takmi~ewu amaterskih pozori{ta. Mi-slim da sam u umetnosti – ili boqe re~eno u poku{aju umetni~kogpristupa realnosti – upravo u oblasti re`ije bio najja~i. Pri to-me mislim na upore|ewe drugih umetni~kih disciplina i multime-dijalnih performansi kojima sam se bavio tokom sedamdesetih go-dina. Naime, pisao sam prozu, potom avangardni, boqe re~enoneoavangardni slobodni tekst (neki su mislili da je to poezija, abehu to samo misli nare|ane u oblik stihova), eseje i dve antidra-me. Ipak, re`ija je bila moja najja~a ekspozicija. Naravno, pozo-ri{na. Re`irao sam Sartra, Beketa, Handkea, neke postavangard-

ne pisce, ~ak sam sredinom sedamdesetih pokrenuo i eksperimen-talno pozori{te u Novom Sadu. Zaista sam razmi{qao da upi{emre`iju posle gimnazije. Posle dva-tri dana shvatio sam, boqe re-~eno video sam na osnovu konkursa, da mi je na medicinu, na osno-vu uspeha iz sredwe {kole, upis osiguran bez prijemnog ispita.Nekako se primaklo i leto. Biohemija se tada studirala u Zagrebu.Ja se nisam ukrcao u taj voz. Tako mi nije, naravno, pomalo {aqi-vo formulisano, preostalo ni{ta drugo nego da budem lekar. Po-malo {aqivo, jer moj diplomski rad, u paralelnom svetu Beketa idrugih, ipak nosi naslov „Osnovi genetskog nasle|ivawa”. Pod-svest nas na ~udne preokrete, odluke mo`e usmeravati, o~igledno.

Œ Moram priznati da u oba Va{a mogu}a izbora profesije– re`ija ili medicina – postoji jedan vrlo suptilan zajed-ni~ki imeniteq, a to je to svojstvo „bo`anskog”. Re`iserstvara svoj svet na daskama bine, lekar svojem dobrim ilimawe spretnim odlukama uti~e na qudske `ivote, mo`da pr-kose}i sudbini, ili ba{ zbog we... – Ima tu i objektivnog i subjektivnog. Skloni smo mi tome,

da pomeraju}i neke granice, ponekad padnemo u la`nu iluziju dasmo stvarno „bogovima sli~ni”, naravno, u granicama nepatolo-{kog uma. Ta iluzija nam ponekad snagu daje, tera ka izazovu dau|emo u neke bojeve koji su, na`alost neretko, unapred osu|enina poraz. Ipak, ti {amari otre`wuju. Oni nas uvek vrate u pr-vobitno, qudsko stawe. Zato nema opravdawa za „masku nedodir-qivosti”, koja se ponekad navla~i u lekarskoj struci.

Œ Trendove moderne bionauke lord Bertran Rasel nazvao je„molekularnim imperijalizmom”. Da li je saglediv prostorpredvi|en za „osvajawe”?– To je pre ve{ta kombinacija prostora i vremena. Proces je

ve} u toku. Postavqa se pitawe kada je zapo~eo. Mo`da tokomosamdesetih godina osvajawem biotehnologije ili molekularne bi-ologije. Danas to zovemo molekularnom medicinom, genetskim in-`iweringom, mewawem genetskog materijala na nivou ili unutar}elija. Ili je sve po~elo mnogo ranije, sa nekim „prabioin`iwer-skim” postupcima. Mada se pla{im da je uprkos svemu postignutom,taj proces jo{ u de~ijim cipelama, i da }emo do prakti~ne primeneste~enih saznawa i rezultata – sa~ekati da pro|e dosta vremena.Ima jo{ mnogo toga {to moramo da nau~imo i jo{ mnogo puta }emose ope}i da bismo, na kraju, sa dovoqnim oprezom, primenili bi-lo {ta {to se pokazalo kao pouzdano i korisno tokom eksperime-nata, a da pri tom nije samo uobi~ajeni „postupak mode”. Jo{ }e se~ekati da ti manevri na molekulskom nivou i drugi postupci buduprimewivi kao efikasni, sa svo|ewem rizika na najmawu mogu}umeru, i u terapijskom pogledu. [to se ti~e dijagnostike i kontrolesprovedene terapije, tu im je zna~aj ve} neosporno ogroman.

ΠPostupci mode?РSvako doba ima svoje postupke, ~ak i u medicini, a ja ih

do`ivqavam, ozna~avam kao postupke mode. Setimo se samo Fe-linijevog filma „Kazanova” sa D. Saterlendom u glavnoj ulozi.[ta se, zaprav, moglo uo~iti u jednoj sceni tog virtuelnog zapi-sa: sredwi vek, mese~ina i, verovatno pod uticajem anemije, jed-na mlada dama ~ekaju}i Kazanovu pada u nesvest. Gondolom, na-ravno, dolazi lekar aktuelnog doba, a sa wim i terapija mode –venepunkcija, pu{tawe krvi iz vene. Danas svi znamo da je to po-gre{no. Mada se, izvode}i brojne terapijske i dijagnosti~ke po-stupke, ponekad zapitam koliko smo istinski odmakli od malopreopisane scene, odnosno realnosti.

Œ Aludiraju}i na sasvim nove nau~ne metode koje primewu-jete, profesor dr M. Male{evi} rekao je da ste Vi lekar i~ovek „koji svakodnevno ~ini nove korake i izgovara novere~i”. Biti prvi u nekoj oblasti ponekad zna~i biti usamqenili neshva}en, uz sve „ushi}ewe” koje rad u tom „prostoru”nudi? Kakva je Va{a pri~a?– Pikasa, koga ina~e ne volim posebno, ali i te kako cenim

na osnovu postignutog trijumfa u kubizmu, pitali su kada je bionegde pri vrhu svoje umetni~ke karijere, {ta misli o svom slikar-

9

stvu. Odgovorio im je, otprilike, da muje trebalo sedam, osam godina da nau~ida crta kao, na primer, Mikelan|elo, ada mu je ~itav `ivot bio potreban da po-novo nau~i da slika kao dete. Izazovi inovi koraci su poput neke de~je, ta~nijedetiwasto ~iste „igre”. Jedino tako oniimaju svoj zna~aj. Tek kada stvari svedetena wihovu najprostiju su{tinu i kada ta-ko izdvojene delove, po nekim svojim pra-vilima poku{avate da slo`ite u novu ce-linu, mo`ete dobiti neku „novu harmoni-ju” kao krajwi rezultat poku{aja. Pone-kad i sami bivate iznena|eni ishodom,tom naizgled slu~ajnom, ali u biti nikadsasvim slu~ajno nastalom novom funkci-onalno{}u. Da, to jeste izazov. Bilo {tada ~ovek radi, pa makar samo prao sudo-ve, kada to {to radi dovede do nivoa, nerutine, ne perfekcije, ve} ume}a, pa ~aki umetnosti – on ve} na pravi na~in pri-hvata izazov. Usamqenost? Danas se takvi stru~ni poduhvati neostvaruju donkihotovskim pristupom, ve} timskim radom, pa makartaj tim bio sastavqen od svega dva ~oveka. Usamqenost? ^udna ineprestano prisutna je to kategorija bitisawa.

ΠKa`u da je u osnovi skoro svih velikih otkri}a fascina-cija kao po~etna energija. [ta je za Vas bilo fascinantno uosobinama mati~nih }elija, kada ste izabrali da se ba{wima bavite?РIzuzetno zna~ajno bilo je otkri}e da mati~ne }elije, u po-

sebnim uslovima mogu stvarati ne samo krvne nego i druge telesneili tzv. somatske }elije. Taj proces prelaska iz jedne u drugu }elij-sku liniju nazvan je „plasti~no{}u”. Tako mati~ne }elije, ukolikopostoji delovawe specifi~nih stimulatora u nekim o{te}enim or-ganima ili tkivima mogu stvarati }elije kostiju, hrskavice, jetre(hepatocite), mi{i}a (miocite), }elije sr~anog mi{i}a (kardiomi-ocite) ili }elije sitnih krvnih sudova, tzv. endotelske }elije. Za-hvaquju}i pomenutom svojstvu, nezrele mati~ne }elije (sa „neogra-ni~enim” biolo{kim potencijalom) mogu da se „nakaleme” ili op-staju trajno i obezbede kompletnu i dugotrajnu regeneraciju, odno-sno rekonstituciju o{te}enih organa i tkiva. To je osnova za wiho-vu primene na poqu „}elijske terapije” ili „regenerativne medi-cine”. Mati~ne }elije imaju najmawe tri fascinantne osobine.One produ`avaju svoj kontinuitet, same sebe obnavqaju, produ`a-vaju }elijsku liniju, iz veoma malog broja takvih }elija nastaje wi-hov veliki broj, koje, kao u mraviwaku, onda zapo~iwu da obavqajusvoje specifi~ne funkcije. Uz presudnu „plasti~nost” mati~nih }e-lija, mada je mo`da prikladniji termin elasti~nost, koriste}i svata saznawa, ~ovek mo`e ~istom logikom da pretpostavi kakve sesve mogu}nosti otvaraju na tom poqu. A to su i na{e pretpostavke,koje kasnije eksperimentima, ispitivawima i studijama potvr|uje-mo ili ne potvr|ujemo – korigujemo ili, po potrebi, i odbacujemo.

ΠKako bismo qudima izvan medicinske struke najboqe pre-do~ili su{tinu Va{eg rada, efekte u le~ewu nekih doskoraneizle~ivih bolesti, mogu}nosti, ali i ograni~ewa?РPripreme za uvo|ewe novog modaliteta terapijske prime-

ne mati~nih }elija u oblastima regenerativne medicina – a naosnovu oko ~etvrt stole}a izu~avawa i primene u okvirima tran-splantacijske medicine – zapo~ete su jo{ tokom 2003. godine.Po~etkom 2004. godine kod bolesnika koji je pre`iveo te{kiakutni infarkt miokarda prvi put je primewena „}elijska tera-pija” upravo na Vojnomedicinskoj akademiji. Najpre je izvr{enarekanalizacija (ponovno uspostavqawe prohodnosti invazivnommetodom primarne angioplastike zahva}enog koronarnog krvnogsuda), a potom implantacija sopstvenih mati~nih }elija (priku-pqenih iz kostne sr`i) u infarktom zahva}eno podru~je miokar-

da. Novu primenu „}elijske terapije” predstavqala je upotrebamati~nih }elija prikupqenih iz kostne sr`i i wihovo ubrizgava-we u miokard posredstvom lokalnih krvnih sudova radi „potpo-re” oslabqenog sr~anog mi{i}a – terapija sr~ane slabosti. Pritome je osnovni ciq bio poboq{awe funkcije srca kao „pumpe”(pove}awe tzv. ejekcione frakcije srca), a ne boqe snabdevawemiokarda kiseonikom. Taj novi vid „}elijske terapije” (primenatzv. „biolo{kog kardiotonika”) uveden je i kod nas po~etkom2006. godine.

Verovatno najve}i izazov na poqu „regenerativne medici-ne” kod sr~anih bolesnika u Vojnomedicinskoj akademiji, a ujednoi u svetu, jeste terapijska primena mati~nih }elija u toku kardio-hirur{ke intervencije, tj. premo{}avawa koronarnih arterija(tzv. Koronarni baj pas). Ta procedura je prvi put izvedena naVojnomedicinskoj akademiji, tako|e tokom 2006. godine. Sopstve-ne (bolesnikove) mati~ne }elije uzete su na samom po~etku kardi-ohirur{kog zahvata, pre~i{}avane su po originalnom protokoludok je trajala operacija, a na kraju su direktno ubrizgavane u in-farktom zahva}eno podru~je sr~anog mi{i}a, pre zatvarawagrudnog ko{a bolesnika. Ina~e, u Vojnomedicinskoj akademijispomenuta „}elijska terapija” do sada je primewena u le~ewuukupno ~etrdesetak sr~anih bolesnika razli~itih kategorija, uz-rasta od 24 do 68 godina.

Izvo|ewem „}elijske terapije”, preciznije, ubrizgavawem bo-lesnikovih sopstvenih mati~nih }elija (ali prikupqenih iz peri-ferne krvi posle wihove mobilizacije, a ne iz kostne sr`i) uo{te}eni organ, le~eno je {est bolesnika sa cirozom jetre. Takavoblik le~ewa bilo je mogu}e izvesti zahvaquju}i uspe{noj sarad-wi sa medicinskim institucijama, kao {to su Klini~ki centar Sr-bije i Institut za medicinska istra`ivawa, odnosno Bioistra`i-va~ki centar za izu~avawe i terapijsku primenu mati~nih }elija izLondona. Preliminarni rezultati laboratorijskih ispitivawa(ispitivawe parametara specifi~nih za o{te}enost funkcije je-tre) i op{ti oporavak bolesnika govore u prilog tog vida le~ewa– obe}avaju}e efikasnosti – na poqu „regenerativne medicine”.

Najzad, izvo|ewem najnovijeg medicinskog podviga, preci-znije primenom novog modaliteta „}elijske terapije” (tako|e uobliku multicentri~ne klini~ke studije) kod bolesnika sa o{te-}enom funkcijom pankreasa prvi put izveden je postupak tzv. „bi-okorekcije” dijabetesa tipa 1, ne samo kod nas, nego jedan od pr-vih sli~nih medicinskih zahvata u svetu.

Nije bilo neposrednih nepovoqnih komplikacija kod bole-snika koji su le~eni razli~itim postupcima „}elijske terapije”,a dugoro~ne pozitivne efekte te „revolucionarne” metode bi}emogu}e proceniti u predstoje}em periodu kod na{ih bolesnika,odnosno posle primene iste terapije kod ve}eg broja bolesnika.

INTERVJU

1. april 2008.10

ΠKakva svojstva ima Vojnomedicinska akademija kao okvirza nau~noistra`iva~ki rad?РVe} sam pomenuo na po~etku razgovora jednu sredu, jedno

prepodne i jedan film, neka to bude i ostane alegorija, ali toprepodne i ta projekcija su zaista postojali. Postoji jo{ jednaanegdota iz 1980. godine. VMA na staroj lokaciji. U to vreme samradio na Klinici za urgentnu internu medicinu, {to mi je bilaizuzetno dobra {kola za pravilno postavqawe prilikom neretkodosta agresivnih terapijskih intervencija sa vantelesnim krvoto-kom, i sli~no. Se}am se tog perioda, kao onog trenutka kada nesi-gurno i sa bojazno{}u stojite na ivici, na primer, nekog bazena,i razmi{qate da li da sko~ite u najverovatnije hladnu vodu iline. Zakucao sam na vrata tada{weg na~elnika Instituta za ekspe-rimentalnu medicinu profesora Panteli}a. Predstavio sam seskromno i rekao da bih hteo da se bavim ispitivawima ili istra-`ivawima. Mogu misliti koliko je bio zate~en mojom, pomalo de-tiwastim, `eqom ili zahtevom. U svakom slu~aju, ne pokazuju}isvoje iznena|ewe, slo`io se. Naime, ne ulazi se ba{ tako, kucaju-}i na neka drvena ili kakva vrata u svet nauke. Nezavisno od teneobi~ne, ali istinite pri~e – treba ista}i da jedna od veomabitnih odlika VMA jeste da ~itava zgrada (ne samo po strukturive} i funkcionalnosti), za onoga ko to `eli, ~ini dobru funkcio-nalnu celinu. Podse}a na qudsko telo, nisu razdvojeni delovi(nalik na paviqone), ve} su slo`eni po nekoj svojoj logici. I koume i potrudi se da koristi sve te potencijale, mnogobrojne labo-ratorije, ako uspe da pove`e qude koji su tako|e zainteresovaniza ispitivawe ne~eg novog, a wih uvek ima, ima i uslova za uvo|e-we novih metoda, modifikaciju ranijih ili ~ak stvarawe origi-nalnih postupaka. Kao {to je i Du{ko Radovi} svojevremeno re-kao da na klaviru mo`ete doru~kovati, spavati, razne bizarnestvari ~uvati i puno {to{ta jo{, a (ukoliko umete) mo`ete i svi-rati. Pri tome – nagla{avam zaista ne radi forme i ve`bawau~tivosti ili sli~nih kategorija – treba ista}i da qudi koji su naVMA zadu`eni da obezbede {to boqe uslove za takav istra`iva~-ki rad, a potom i za terapijsku primenu novih postupaka, adekvat-no cene i neretko ~ak iznad o~ekivawa podsti~u te napore.

Tu su i me|unarodni kongresi kao veoma korisni susreti.Se}am se da sam sli~an efekat imao i sa kwi`evnim ve~erima.Posle wih sam lak{e pisao, kao da je po~elo vrewe fluida saprisutnim idejama, asocijacijama. Tako su i kongresi svojevrsniokida~i, budilnici i akceleratori koji nam dr`e u pripravnomstawu odre|ene centre zapa`awa, neophodne za daqi kreativnirad. Osim toga, „ukrasti” na svakom kongresu, makar ne vi{e odjedne „kuhiwske tajne”, jeste pravi blagoslov. Negde dvehiqaditena Tajvanu, ili u Parizu godinu dana kasnije, prvi put sam se suo-~io sa pojmom „}elijska plasti~nost”. Izgledalo mi je kao nekanau~na fantastika. Na par~etu papira sam pribele`io tu re~,definiciju i skiciranu su{tinu procesa. I danas ga ~uvam, nemisle}i da }emo ve} 2004. godine na VMA le~iti prvog bolesni-ka upravo primenom metode koja je bila sadr`ana u tom pojmu.Na kongresima su posebno va`ne pauze izme|u predavawa, ukoli-ko se celishodno koriste. U tim susretima se naj~e{}e saznajupomenute kuhiwske tajne od izlaga~a, novoste~enih poznanika,ponekad i poslovnih prijateqa. Naime, nauka je i tajna i nije taj-na. To mi dugo nije bilo sasvim jasno, sve dok na sopstvenoj ko`inisam iskusio efekte kao {to su omalova`avawe postignutih re-zultata, pa do zloupotrebe nekih neoprezno otkrivenih ideja.

Œ Sva istra`ivawa, a posebno terapijska primena mati~-nih }elija kod nas, odnose se na rad sa iskqu~ivo adultnimmati~nim }elijama (poreklom iz ko{tane sr`i ili perifer-ne krvi), a ne embrionalnim, koje tako|e postoje kao mogu}-nost. Gde su za Vas granice iznad ili iza kojih nau~nik nesme da zalazi kada je eksperimentalnoj medicini re~? Da lise one s vremenom mewaju, ili su „qudsko” i „bo`ansko” ja-sno razgrani~eni?– [ta se sme, a {ta ne sme raditi sugeri{u propisi i odluke

eti~kih komiteta. VMA ima svoj eti~ki komitet koji odobrava svenove procedure. To je taj pravni okvir. Me|utim, nije tu u pitawuniti neka rigidna, niti amorfna masa. Pre bih rekao da se pred-

met istra`ivawa i rezultat terapijske primene ne~ega nalaze ufluidnom odnosu. Nema jasnih granica. One se naziru, ali kao i usvakoj fluidnoj sredini, one se pomeraju. Naj~e{}e se pro{iruju,a svakako u pravcu postizawa medicinskog benefita.

ΠUmetnost kao otklon, ponekad korektiv, u svakom slu~ajukao potreba Рizbor je mnogih lekara. Vi ste ~lan Udru`ewakwi`evnika Vojvodine, napisali ste nekoliko kwiga slobod-nih misli, kako ka`ete, bavili ste se pozori{nom re`ijom,slikarstvom... Kakva je uloga umetnosti u Va{em `ivotu?РNe volim tu paralelu: lekari umetnici. ^ovek sam kakav je-

sam. U svetovima umetnosti i medicine. Prakti~no do samog krajastudija medicine bio sam vi{e kwi`evnik, pisao sam za nekolikokwi`evnih ~asopisa, bio urednik Tribine mladih u Novom Sadu.Tek na petoj godini medicine, borave}i u porodili{tu i sede}i po-red jedne ̀ ene {est, sedam sati, shvatio sam to {to naj~e{}e vidi-mo na filmovima, koliko je u svojoj su{tini posao lekara misio-narski. Upravo to je postalo moje `ivotno opredeqewe. Kada bihbirao svog idola, to bi svakako bio Leonardo da Vin~i, ne znamda li pre zbog wegovih tehni~kih izuma, korisnih istra`ivawa uoblasti biologije i anatomije, ili wegovih kvaliteta na poqu kre-ativnosti – umetnosti. Ipak je wegova op{ta, boqe re~eno qudskakreativnost to {to ga ~ini fascinantnim. Ne `elim da zvu~i pre-potentno pomiwati takve veli~ine kao svoje idole, zato bih radijerekao: {teta {to nismo `iveli u istom vremenu, mo`da bismo sedru`ili barem povremeno, iako malo ko mo`e da priraste takvimumovima. Nemogu}e je odvojiti lekara, inovatora ili slikara DaVin~ija. On je sve to zajedno.

ΠPostoji ono problemati~no pitawe koje postavimo sebi uogledalu, ili bez ogledala, svejedno: Ko sam ja zapravo? Be-la Balint je ~ovek koji...РVeoma lako je postaviti to pitawe, kao i dati odgovor. Ne-

ko ko zna koliko ne zna. I to je dobro, jer me neprestano tera dau~im daqe. Da, svi bi rado, sa nemerqivim ponosom, `eleli Mo-cart postati. Ipak, jedva da nekima od nas uspe biti i Salieri.

Œ Kada pomislimo na to {ta je sve qudska misao doma{talana po~etku, recimo, prethodnog veka. To donekle solidno pratetehni~ke i tehnolo{ke inovacije koje su usledile. ̂ ovek je u va-zduhu, pod vodom, u kosmosu... ^ini se da medicina ne napredu-je tom brzinom. Kao da je u tom malom i fizi~ki ograni~enomprostoru koji se zove ~ovek, najte`e napraviti velike korake.– Meni se ~ini da su napravqeni ogromni koraci. Pri tome

treba imati na umu da je medicina, ipak, jedan od najdirektnijihsukoba sa prirodom. [ta smo mi qudi – slu~ajni prolaznici usvetu i eri okoli{a i prirode. [ta je ~ovek u odnosu na nasta-nak, razvoj i uzrast zemqe, ~ak i wenoj evoluciji koja vodi sop-stvenom neminovnom raspadu. Da li je jedna od osnovnih odlikaprirode stawe haosa? Jeste. A ne neki red, koji smo mi izmisli-li, modelima, imaginacijom. Da li postoji prirodan red stvari,ili smo ga mi do~arali, nametnuli stvarima? Nije va`no da li jere~ o drve}u, {umama ili molekulima. Da li jednom stvorenaplanina, ostaje zauvek planina, ili pod uticajem geofizi~kih igeohemijskih uslova prelazi u pustiwu, a mo`da i obrnuto? Da sevratimo do medicine, imaju}i u vidu malopre izre~ene istine inedoumica. U su{tini, onako kako mi napredujemo le~ewem, takose neprestano pomeraju granice, mogu}nosti i izazovi prirode.

Mislim na te{ko}e stvarawa novih invazivnih agenasa, po-reme}aja. Veoma mnogo stvari je re{eno. Setimo se samo bole-sti koje su donedavno bile smrtonosne, a vi{e to nisu. Vi ste spravom postavili to pitawe. ̂ ak ostaje dvoumica da li neke bit-ke koje smo dobili u sukobu sa prirodom idu u korist ~oveka. Dali u nekom dugom vremenskom lancu (npr. nastanak, tok i evoluci-ja `ivota na zemqi) promenama u korist ~oveka ~inimo dobro za~ove~anstvo, ignori{u}i neke od pre nas postoje}ih zakonitostiprirode. Priroda }e uvek biti za korak ispred nas. Da nije ta-ko, mi bismo bili weni stvaraoci, a ne integralni deo we.

Dragana MARKOVI]Snimio Nemawa PAN^I]

11

12

AKTUELNO

MPredsednik Organizacije sindikata Jugoslav Risti} objasnio je da

fabrika mo`e poboq{ati poslovawe samo saradwom sa razvijenim ze-mqama sveta i orijentacijom na izvoz svojih proizvoda.

– Interes Republike Srbije jeste da se proizvodi Zastava oru`japrodaju {irom sveta. Na sastanku sa ministrom Dinki}em i predstav-nicima srpske namenske industrije, pre dve nedeqe u Beogradu, dogovo-rili smo se da, u skladu sa poslovnim planovima fabrika, ulo`imo fi-nansijska sredstva kako bismo pospe{ili wihove izvozne mogu}nosti –rekao je ministar odbrane Dragan [utanovac.

Prema re~ima ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mla|anaDinki}a, u fabrikama na{e namenske industrije treba najpre re{itinasle|ene probleme, ulo`iti nov~ana sredstva za kupovinu savremeneopreme i repromaterijala, podr`ati nove poslove, a zatim poboq{atimaterijalni polo`aj radnika.

– Do kraja meseca preduze}a namenske industrije dostavi}e Mini-starstvu ekonomije i regionalnog razvoja poslovne planove. Na osnovuwih, Vlada }e u aprilu odlu~iti o konverziji duga fabrika u kapital iusvojiti predlo`ene socijalne programe.

Da bi Zastava oru`je ostvarila planiran izvoz proizvoda tokom2008. godine u vrednosti od trideset miliona dolara, Ministarstvoekonomije i regionalnog razvoja }e do kraja godine mese~no izdvajatitrideset miliona dinara za fabriku. Tako|e }emo, u saradwi sa Mini-starstvom odbrane, pomo}i da Zastava oru`je ugovori nove poslovnearan`mane. Finansijska pomo} se mora iskoristiti za kupovinu re-promaterijala, ali i pove}awe plata zaposlenih – naglasio je mini-star Dinki}.

V. PO^U^ Snimio R. POPOVI]

NOV^ANA POMO]SRPSKOJ NAMENSKOJ

INDUSTRIJI

M I N I S T R I [ U TA N O VA C I D I N K I ]

P O S E T I L I Z A S TA V A O R U @ J E

inistar odbrane Dragan [utanovac i ministar ekonomije iregionalnog razvoja Republike Srbije Mla|an Dinki} pose-tili su, 18. marta, fabriku namenske industrije Zastavaoru`je AD u Kragujevcu. Tom prilikom ministri su sa saradnicima obi{li dva proiz-

vodna pogona najstarije fabrike metalske industrije na Balkanu,koja ove godine obele`ava 155 godina postojawa – artiqerijskuradionicu i radionicu za proizvodwu lova~kog i sportskog oru`-ja. Razgovarali su i sa radnicima tih organizacijskih celina.

U izlo`benoj sali Zastava oru`ja ministri [utanovac iDinki} razgledali su proizvode vojnog, lova~kog i sportskog pro-izvodnog programa lidera odbrambene industrije Srbije.

Vr{ilac du`nosti direktora fabrike Zastava oru`je AD Ra-de Gromovi} prikazao je gostima mogu}nosti automatske pu{ke M21 u tunelu za ispitivawe oru`ja. Po{to se i sam oprobao u ga-|awu iz te pu{ke, ministar odbrane Dragan [utanovac najavio jeweno uvo|ewe u naoru`awe Vojske Srbije.

Na sastanku sa predstavnicima zaposlenih – rukovodiocimaorganizacijskih celina fabrike, Skup{tine preduze}a, vr{iocemdu`nosti direktora, predsednikom Organizacije sindikata fa-brike Jugoslavom Risti}em i predsednikom Upravnog odbora gene-ral-majorom Draganom Kolunxijom, ministri su obe}ali pomo}dr`avnih institucija prilikom ugovarawa budu}ih poslovniharan`mana, ali i finansijsku podr{ku do kraja godine.

Vr{ilac du`nosti direktora Rade Gromovi} istakao je da po-seta ministara odbrane i ekonomije i regionalnog razvoja pred-stavqa dokaz da je dr`ava opredeqena da pomogne opstanak i o~u-vawe poslovnih i proizvodnih aktivnosti Zastava oru`ja, te dafabrika, shodno kapacitetima i mogu}nostima, ima perspektivu.

1. april 2008.

Da bi najstarija fabrika metalske industrije na Balkanu tokom 2008. godine ostvarila izvoz u vrednosti od trideset miliona dolara,Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije, u saradwi sa Ministarstvom odbrane, izdvaja}e do kraja godine trideset miliona dinara mese~no za fabriku Zastava oru`je. Finansijska sredstva koristi}e se za kupovinu savremene proizvodneopreme, repromaterijala, ugovarawe novih poslova {irom sveta, ali i pove}awe plata zaposlenih.

P E R A S P E R A

Pi{e Qubodrag STOJADINOVI]

13

MEMOARI REZERVISTE

@ivot je ~udo,skoro pa jeneuni{tiv. Ali, ne bivaqalo da se taj zastra{uju}iopit opostojawustalno ponavqa nad Srbijom.

P

L

N

re malo mawe od deset godina, a bio je 24. mart‘99, krenuo sam u neku bakalnicu na uobi~ajeno(ve~erwe) pazarewe. Taman je po~ela {pica za

dr`avni dnevnik kada sam, be`e}i od vesti, iza{ao izstana.

Svi smo znali da }e se „ne{to“ dogoditi, ali smoverovali da ipak ne}e. Samo dva dana pre, gensek Na-toa, Havijer Solana, naredio je da „Milosrdni an|eo“zapo~ne. Te ve~eri sve je izgledalo isto: pune ulice, vele-gradski saobra}ajni haos. Lepe devojke i nequbqene`ene prolaze kroz grad.

U onoj prodavnici sreo sam druga iz klase uAkademiji. Razmenili smo na{e vojni~ke slutwe. On jejo{ bio u aktivnoj slu`bi, ja u rezervi novog vrhovnog.Dok je uzimao nekakve drangulije za ku}u i trpao ih u ko-rpu, rekao mi je da ne veruje u napad. Bilo bi suvi{e ap-surdno i neverovatno. Samo `ele da nas prepadnu...

U tom ~asu je grunulo, negde na Stra`evici. Pa jo{jednom, kao da onome odozgo nije bilo dovoqno. Rekaosam kolegi da je u pravu: stvarno ne}e! A onda smoiza{li, o~ajni, ogor~eni i radoznali. Gledali smo unebesa, te relativno vedre martovske ve~eri kao da otudo~ekujemo odgovor.

Nismo ga dobili onda. Nismo ni do danas. Rane na Srbiji su jo{ vidqive. Zaru{ene zgrade u

Beogradu stoje u fronclama. Kao da su pogo|ene premesec dana. Deca koja su ro|ena u martu ‘99. uprkos ratu,sada su u drugom ili tre}em razredu osnovne {kole.Vrhovni je umro u Hagu, ratni heroji, ako ih je bilo, ve}su zaboravqeni. Solana se vra}ao u Srbiju, bez kajawa.

Glavnokomanduju}i „Milosrdnog“, general sa~etiri zvezdice, Vesli Klark pi{e svoje neopisive memo-are u Litl Roku, dr`ava Arkanzas. Wegov najpoznatijizemqak be{e, i jo{ je, Vilijam Klinton, koji mu je is-poslovao tako va`an poduhvat, i davao mu nare|ewa.

i~ni Klintonov milosrdni an|eo, Hilari, koja jemu`u, negda{wem pacifisti, podsticala ratni~keimpulse i terala ga da se doka`e bar u jednom ratu,

`eli da osvoji Belu ku}u. Ako se to dogodi, nekada{wiprezident posta}e prva dama.,

Devet godina posle, mo`da je va`no pojmiti kako jesve to zapo~elo! Da li je rat bio izbor grupe qudi, nes-posobne da razumeju mra~nu balkansku istoriju? Ili jeto bila samo igra jedne antiratne generacije, koja jenaprasno postala agresivna? Klinton, Bler i Jo{kaFi{er bili su u svojim ranim godinama energi~ni paci-fisti. Olbrajtova je odrasla u Beogradu. [ta im bi podstare dane? Wima da ratuju protiv nas, woj da naten-teri mini sukwu!

Na ovoj strani imali smo politiku veselog ira-cionalizma. I Srbija je imala svoju „levu Hilari“, srpskuledi Magbet, {to svakako ne opravdava „vrhovnog“ zastrategijsku slabovidost. Oslabqena Srbija devedesetihbila je bez saveznika, odlu~na da ih nema, makar dopropasti. Najve}a sila je tada pokazivala svoju nadmenuaroganciju, uvredqivo ignorisawe logike i sirovu pretwu.

Srpski vo`d je svemu tome suprotstavqao svoj tvr-doglavi naum da se dr`i pogubnih principa. Neke od wihje za `ivota sam poru{io, pre toga potcewuju}i sve na-javqene smrtne opasnosti po ina~e rovitu dr`avu.

Takve porazne osobine monopoliste na svu mo},nisu prenule wegove epigone da se pobune protiv ludila.Svi oni uglavnom su se divili wegovoj politi~koj i vo-jni~koj genijalnosti, bez hrabrosti i snage da mu ka`uono {to se moglo naslutiti: vo|a je slep, ili vidi samoono {to wegovi seizi `ele.

Svejedno, to ne mo`e da opravda velike zlo~ine ko-je su po~inile dr`ave Alijanse. Samo da se ovde podse-timo nedu`nih ̀ rtava: u Grdelici, u Aleksincu, na ni{kojpijaci, na mostu u Varvarinu, u zgradi RTS, u vozu naju`noj pruzi, u autobusima, u traktorskoj koloni naKosovu, u Batajnici (devoj~ica Milica Raki}).

ekoliko desetina dece poginulo je pod bombama.Ukupno preko 2.000 civila, i 1.002 pripadnika voj-ske i policije. Nije ta~no ono {to je javno tvrdio

zlikovac Vesli Klark da su civili bili „kolateralna{teta“. Ubijawe nedu`nih je va`na stavka u sopstvenoj„nultoj opciji“. Na taj na~in se posti`e „drasti~an padmorala stanovni{tva“ (deo izlagawa Veslija Klarka nasastanku sa podre|enim oficirima, 16. aprila ‘99).

Avioni Alijanse ga|ali su i biv{u rezidencijuJosipa Broza Tita u U`i~koj, koju je za sebe preuredionovi vrhovni. Potrefili su je, ali te no}i on be{e za-kona~io na sasvim drugom mestu.

Bard ratnog informisawa be{e svestrani Alek-sandar Bako~evi}, koji je za tu svrhu proizveden u gen-eralski ~in. I taj rat, kao i prethodni imao je pesme iepske dosetke koji se pamte: „To je nama na{a borbadala, da imamo Tima za Mar{ala“. Tim Mar{al je, kaoi nekada Tito, bio na strani pobednika. Tim se trudioda iz Beograda po{aqe koliko-toliko objektivne in-formacije.

Urednica RTS, Tatjana Lenard, vi|eni ~lan strankeprve drugarice, ovako je zavr{ila svoj poetski nastuppred kamerama jedne aprilske ve~eri: „Mi smo RadioTelevizija Srbije, adresa Takovska 10. Ovde smo, izvo-lite, ga|ajte”.

Zamislite, oni su zaista ga|ali, i ubili 16 rad-nika, ali Tatjana je ve} bila na sigurnom. Gde je utekla– ne zna se.

Klark je ~eznuo bar za jednom pobedom u karijeri,srpski vrhovni malo vi{e od toga: pobedu nad svima, imonopol nad rastu}im rodoqubqem. I jedan i drugi suposle 10. juna ‘99. proglasili svoje istorijske trijumfe.

Sve posle toga samo je odnos istorije, snage i razu-ma. Milo{evi} je pao na izborima 2000. Klark propaoza predsedni~ku nominaciju 2004. Danas je kriti~arBu{ove politike, kao preterano agresivne.

Ona bakalnica iz marta ‘99. ne radi vi{e. U wojje frizerski salon. Moj drug iz klase se dobro pokazao uratu i zaradio odlikovawe. Dan posle po~etka bombar-dovawa napisao sam pismo generalima Bako~evi}u i Oj-dani}u, nude}i svoje skromne rezervne usluge, samo doktraje rat.

Nije bilo odgovora. U zaru{enim zgradama bi}e sagra|eni hoteli i tr-

govski centri. @ivot je ~udo, skoro pa je neuni{tiv. Ali,ne bi vaqalo da se taj zastra{uju}i opit o postojawustalno ponavqa nad Srbijom.

Autor je komentator lista „Politika“

DOGA\AJI

UKomandi ViPVO u Zemunu ministar odbrane Dragan [utanovacsastao se sa pilotima koji su u~estvovali u borbenim dejstvimatokom napada Natoa. Posle tog sastanka, polo`eni su venci naspomen-obele`je pripadnicima ViPVO poginulim 1999. godine. Udelegaciji Ministarstva odbrane, pored ministra [utanovca,bili su i dr`avni sekretar Igor Jovi~i}, general-majori Dragan

Kolunxija i Dragan Katani}, a u delegaciji Vojske Srbije pukovniciNeboj{a \ukanovi}, Sreto Malinovi} i Milo{ Radisav~evi}. Vencesu polo`ili i roditeqi, rodbina i prijateqi stradalih vazduhoplo-vaca, sa kojima se ministar odbrane nakon toga sastao u zgradi Ko-mande ViPVO.

– Danas obele`avamo devet godina od dana kada je Nato zapo~eobombardovawe Srbije, {to je bila odluka koja }e svakako ostati jedna odnajcrwih u savremenoj istoriji, kako Natoa, tako i Srbije. Danas sam sesusreo sa qudima iz ViPVO, koji su se tada prvi na{li na udaru, iza{lina branik otaxbine i imali tu nesre}u da prvi i stradaju. Doga|aji odpre devet godina moraju nam biti dovoqan nauk da u budu}em vremenu mno-go vi{e politi~ki razmi{qamo, a ne vojno. Boqe je sto godina prego-varati nego jedan dan voditi rat – istakao je ministar [utanovac.

Podsetiv{i da je srpski parlament doneo odluku o vojnoj neutral-nosti, ministar je rekao da je sada Partnerstvo za mir dovoqan okvir

O B E L E @ A V A W E D E V E T E G O D I [ W I C E B O M B A R D O V A W A

SRBIJAPAMTI

Polagawem venaca i cve}a na spomen-obele`ja {irom Srbije obele`ena jedeveta godi{wica NATObombardovawa tada{weSavezne Republike Jugoslavije,koje je po~elo 24. martai trajalo 78 dana

1. april 2008.

POMEN U NI[UNa spomenik poginulim gra|anima Ni{a u bombardovawu 1999.

godine vence i cve}e polo`ila je delegacija Komande Kopnene vojske,na~elnik Ni{avskog okruga Milan Lap~evi}, predsednik Skup{tinegrada Ni{a Goran Ili} i predstavnici bora~kih organizacija.

U kasarni „Mija Stanimirovi}” odr`an je pomen poginulim pri-padnicima Vojske Srbije kome su prisustvovali komandant Kopnene vo-jske general-potpukovnik Mladen ]irkovi}, komandant Tre}e brigadepukovnik ^edomir Brankovi}, komandant Me{ovite artiqerijskebrigade pukovnik Stojan Milanovi}, ~lanovi porodica poginulih vo-jnika i stare{ina, predstavnici udru`ewa vojnih penzionera, ratnihvojnih invalida i potomaka oslobodila~kih ratova 1912–1918.

SASTANAK GENERALAPONO[A I DE MARNAKANa~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik

Zdravko Pono{ i komandant Kfora general-potpukovnik Ksavierde Marnak sastali su se 27. marta u Domu Vojske u Ni{u.

Generali Pono{ i De Marnak razgovarali su o bezbednosnojsituaciji du` administrativne linije i u zonama odgovornosti Voj-ske Srbije i Kfora. Posebno su razmotrili de{avawa 17. martau severnom delu Kosovske Mitrovice i ranije doga|aje na kontrol-

nom punktu Jariwekod Leposavi}a.

Tom prilikom,oni su istakli va-`nost stalne razme-ne informacija i iz-vo|ewa jednovreme-nih patrola du` ad-ministrativne lini-je radi spre~avawaeventualnih incide-nata i onemogu}ava-wa ilegalnih prela-zaka.

Dvojica gene-rala naglasili suzna~aj saradwe iz-

me|u Vojske Srbije i Kfora na svim nivoima, oceniv{i je kao vr-lo korektnu i u skladu sa me|unarodno preuzetim obavezama. Ta-ko|e, oni su izrazili uverewe da }e saradwa biti nastavqena iubudu}e.

Pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse dr Bojan Dim-itrijevi} posetio je bazu „Vrapce” u Kopnenoj zoni bezbednosti ikomandu Tre}e brigade Kopnene vojske u Ni{u. Dimitrijevi} je sakomandantom brigade pukovnikom ^edomirom Brankovi}emu~estvovao u jednoj borbenoj patroli na administrativnoj liniji,posle ~ega je pripadnike baze „Vrapce”, me|u kojima su i pripad-nici Vojne akademije, informisao o aktuelnoj situaciji.

Od novembra pro{le godine pripadnici Vojne akademije iVojnog okruga Beograd u~estvuju u obezbe|ewu administrativnelinije prema Kosovu i Metohiji u sastavu Tre}e brigade KoV.

POMO]NIK MINISTRA ODBRANEBOJAN DIMITRIJEVI] POSETIOKOPNENU ZONU BEZBEDNOSTI

15

za saradwu na{e zemqe sa tom vojnom alijansom i naveo primer Aus-trije koja ima puno u~e{}e u Partnerstvu za mir, a ~lanica je Evropskeunije, ali ne i Natoa.

U razgovoru sa pilotima koji su 1999. godine izvr{avali borbenezadatke, [utanovac je rekao da je `eleo da se vidi sa wima nagodi{wicu jednog od najtu`nijih dana u na{oj savremenoj istoriji, kadase pokazalo da ne razumemo svet, a da svet jo{ mawe razume nas.

– Politika koja je dovela do sukoba sa Alijansom pokazala je danismo umeli da rukovodimo krizom na na~in na koji to radimo danas,kada tako|e imamo puno izazova pred sobom. Zadovoqan sampona{awem Vojske Srbije i kao ~lan Vlade mislim da treba re}i da jeVS sada pod punom demokratskom kontrolom i ostvaruje mawe uticajana politi~ka de{avawa nego {to je bio slu~aj pre devet godina. Vojskadanas maksimalno doprinosi stabilnosti i u woj ve} dugo nema nijednogincidenta odnosno vanrednog doga|aja. To pokazuje da pripadnici VSispoqavaju zrelost, ~emu ih je nau~ilo i iskustvo iz 1999. godine –rekao je ministar odbrane u razgovoru sa pilotima.

Pukovnik Neboj{a \ukanovi}, zamenik komandanta ViPVO,koji je pre devet godina bio komandant 127. lova~ke avijacijske es-kadrile i leteo na avionu MiG-29, rekao je da se 1999. godine,nakon ozbiqnih i obimnih priprema, vazduhoplovstvo suprotstavi-lo napada~u najefikasnijim sredstvima kojima je tada raspolaga-lo, a to su bili avioni MiG-29.

– Od 15 aviona tog tipa koji su uzleteli na borbene zadatke,{est je ubrzo uni{teno u vazduhu, a jedan je te{ko o{te}en uspeoda sleti na aerodrom u Ni{u. Jo{ ~etiri letelice, me|u kojimase na{la i pomenuta, uni{tene su na pisti. Dvojica pilota, ma-jor Zoran Radosavqevi} i pukovnik Milenko Pavlovi}, nisu us-peli da se katapultiraju iz kabine i poginuli su brane}i neboiznad Srbije. U sastavu na{eg vazduhoplovstva ostalo je petaviona MiG-29 koji se sada remontuju kako bi im se produ`iliresursi – podsetio je pukovnik \ukanovi}, koji je nedavno, nasve~anosti povodom Dana Vojske – 15. februara leteo prvom re-montovanom dvadesetdevetkom. A. ANTI]

U znak se}awa na `rtve bombardovawa 1999, na-~elnik General{taba VS general-potpukovnik ZdravkoPono{, dr`avni sekretar Zoran Jefti}, predstavnikSkup{tine grada Beograda Gorica Mojovi} i predstav-nici Garde polo`ili su vence i cve}e kod bolnice „DrDragi{a Mi{ovi}”, gde je `ivot izgubilo sedam vojni-ka na odslu`ewu vojnog roka u Vojsci Jugoslavije. Vencesu polo`ili i ~lanovi porodica poginulih vojnika.

CVE]E ZAPOGINULE GARDISTE

Snimio Z. PERGE

Snimio N. PAN^I]

POVODI

1 april 2008.

B O M B A R D O V A W E – D E V E T G O D I N A K A S N I J E

Te{ko je boriti se s pro{lo{}u, prejak je protivnik. Pogotovoako sadr`i nerazja{wena pitawa i teret ne~iste savesti.Kada pomislimo na mart 1999. godine, prvo ~ega }emo se se-titi jesu sirene i bombe, a ne Rambuje i visoka politika. Vre-me kada je definitivno potonulo carstvo razuma, a topuz pre-uzeo wegovu vlast, svedo~i o nemo}i onoga {to nazivamo me-

|unarodna zajednica. I to na smeni dva milenijuma, svekolikihpronalazaka, tehnolo{kih ~uda, osvajawa kosmi~kih prostransta-va… svega {to bi trebalo da dokazuje epohalan napredak ~oveko-ve inteligencije.

U okeanski dubokoj oblasti filozofije te{ko da bi se na{ladefinicija svih protivre~nosti savremenog sveta, u kome mala Sr-bije jeste samo ta~ka koja se te{ko bri{e sa geografske karte.Najlak{e je sve opravdati golim interesom: vojnim, politi~kim iekonomskim. Toga smo se naslu{ali, ali nikako da shvatimo zna~aji zna~ewe te lekciju.

[ta smo uradili za proteklih devet godina?Podigli smo mostove, delimi~no obnovili fabrike, popravi-

li puteve... Dodu{e, jo{ ponegde zjape krateri, prolazimo poredruinirane zgrade General{taba, stoje ~a|avi zidovi ponekih hala,jo{ otkrivamo i uni{tavamo kasetne bombe...

Mala Milica Raki} danas bi bila pri kraju osnovne {koleda joj detiwstvo nisu presekli {rapneli avionske bombe. Vi{e hi-qada `ivota uga{eno je tokom 78 dana divqawa avijacije kojoj sudata sva prava. Kao u video-igrama ru{ili su objekte, poga|ali{kole, vozove, bolnice... Moglo im se. Tih dana dobro smo nau~ilijo{ jedan pojam: „kolateralna {teta”. O~igledna nastava. To je on-aj baksuz kada se pilotu „omakne”, a nesre}nik podigne ku}u ba{tamo gde je proma{io. Na|e se ~ovek u zlom ~asu na pogre{nom me-stu ili kupi kartu za malerozni autobus. Tako su bar poku{ali danam objasne...

[ta sve ovaj narod nije izdr`ao.Rat je, ka`u, bio neizbe`an. Kakav je to rat bio i {ta je to

{to se ne mo`e izbe}i ako mu prethode meseci, godine?

IZME\U OPRO[TAJAU nagove{tajima prole}a uvek se probude

nove nade i zabole stare rane.

Nevine `rtve i te{ka razarawa jedanako

nas pritiskaju sve ove godine kao i

pitawe koje je ostalo bez odgovora:

zar je moralo tako?

Umesto politi~kog re{ewa, osmi{qen je „Milosrdni an|eo”da za{titi „ugwetene” Albance i zagrmi po Srbima.

Znalo se da David ima veliko srce i pra}ku, a An|eo Goli-jat sve ostalo. Vojska se branila kako je znala i umela, a narodje bio uz wu. ^inila je to ~asno, hrabro i ume{no. O tome }esvedo~iti svi kojima je iole stalo do istine. ^ak i kolege s dru-ge strane ni{ana, posle potpisivawa Kumanovskog sporazuma.Jedino im nije jasno gde su bili sve to vreme kada nema mestana koje nije pala bomba. A oni `ivi i tehnika na broju.

Potpisana je i Rezolucija 1244, koja garantuje celovitosti teritorijalni integritet dr`ave Srbije...

Izmirismo se sa svetom, a je li svet sa nama?Te{ko je opisati ose}aj qudi koji kli~u „Kosovo je Srbi-

ja!”, dok se u Pri{tini otkrivaju spomenici zahvalnosti zemqa-ma koje su priznale sklepanu dr`avu.

Danas sve mawe pitamo za silne milijarde dolara {tete,a sve vi{e kako da iz svega izvu~emo vaqane pouke i na|emopravi put. Jesmo za saradwu, Evropu, ukidawe viza, plasmanrobe, usluga, kapitala... Dosta nam je sukoba, nesigurnosti, ne-ma{tine, straha, pretwi... Srbija je jedna od najstarijih dr`a-va na starom kontinentu, ima svoje mesto i zna~ewe. Od svogosnivawa borila se samo za slobodu i mir, protiv ugwetava-wa, otimawa, komadawa, fa{izma i nametawa tu|e vlasti.

Malo je vremena proteklo za kona~an sud i nepogre{ivuanalizu dramati~nih doga|aja s prole}a 1999. godine. @rtve irazarawa nas obavezuju da pamtimo, a budu}nost na strpqewe,mudrost i pra{tawe.

Naravno, o svemu }e, jednoga dana, istorija re}i svoje... Branko KOPUNOVI]

I NEZABORAVA

Zbog bezbednosne situacije u Izraelu svi slu`e vojni rok – mu{karci tri, a `ene dve godine. To nije stvar izbora,ve} ih zakon na to obavezuje. Na{a zemqaje ro|ena u ratu i od samog osnivawamorala je da se boriza opstanak, zbog ~egase nikada nije postavqalo pitawezna~aja odbrambenemo}i.

18

Izraelski ambasador u Beogradu Artur Kol odr`ao je 20. marta predava-we „Nacionalna bezbednost – iskustvo Izraela”, u organizaciji Institu-ta za strategijska istra`ivawa Sektora za politiku odbrane. Predavaweizraelskog ambasadora jedno je od prvih koje Institut za strategijska is-tra`ivawa planira da organizuje radi boqeg razumevawa problema bez-bednosti i odbrane. Dr`avni sekretar Ministarstva odbrane Du{an Spasojevi} tom prili-

kom je istakao: „Malo je zemaqa na svetu koje su imale vi{e bezbednosnih iza-zova od Izraela. Stoga }e predavawe wegove ekselencije Artura Kola o naci-onalnoj bezbednosti i iskustvu Izraela biti veoma dragoceno za pripadnikeMinistarstva odbrane, Vojske Srbije i stru~ne javnosti. Izrael je na bezbed-nosne izazove pred kojima se nalazio, i pred kojima je i danas, odgovarao sna-`no, odlu~no i mudro, uz podr{ku mo}nih saveznika. Ako uzmemo u obzir bez-bednosne izazove pred kojima se danas nalazi Srbija, vide}emo da su nam, vi-{e nego ikada ranije, potrebni snaga i pamet. Koristim ovu priliku da vas uve-rim da su Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije i sna`ni i pametni, te da mo-gu da odgovore ovom istorijskom trenutku. Ba{ kao {to je prva `ena premijer,Golda Meir jednom rekla – nema boqeg partnera od nevoqe. Zbog svega toga,smatram da za prvo predavawe ovde nismo mogli imati boqeg predava~a od go-spodina Kola.”

Govore}i o bazi~nim elementima na kojima po~iva nacionalna bezbed-nost Izraela, ambasador Kol je, pored vojne snage, naglasio zna~aj ekonomije iprivrednog rasta zemqe, budu}i da je isti procenat koji se odvaja za vojni buxetve}i onda kada je nacionalni dohodak vi{i. On se posebno osvrnuo na obrazo-vawe qudi, kao pitawe od odbrambenog interesa. Tako|e, govorio je o asime-tri~nim pretwama, zna~aju medija i po{tovawu qudskih prava, o takozvanimstarim bezbednosnim pitawima, odvra}awu, potrebi za strate{kim partneromi pretwama samom postojawu zemqe.

^ETIRI ^VRSTA OSLONCA

– Zbog bezbednosne situacije u Izraelu svi slu`e vojni rok – mu{karcitri, a ̀ ene dve godine. To nije stvar izbora, ve} ih zakon na to obavezuje. Na{azemqa je ro|ena u ratu i od samog osnivawa morala je da se bori za opstanak,zbog ~ega se nikada nije postavqalo pitawe zna~aja odbrambene mo}i. Velikideo buxeta bio je usmeravan za potrebe oru`anih snaga, kojima je dato prven-stvo u odnosu na druge oblasti. Ali, to se promenilo – rekao je ambasador Koli istakao – Danas, bez ikakvog oklevawa ka`emo da nacionalna bezbednost po-~iva na ~etiri stuba. Jedan od wih je, naravno, vojna mo}. Drugi je spoqna poli-tika, koja podrazumeva savladavawe izazova u me|unarodnoj areni. Tre}i jeekonomija – svi razumeju kako se ona odra`ava na kvalitet i standard na{eg`ivota, ukqu~uju}i i nacionalnu sigurnost. U savremenom svetu globalizacijetakmi~imo se ne samo u trgovini ve} i u zadr`avawu qudske mo}i. Posebno ma-le zemqe, one sa malom povr{inom i malim brojem qudi, moraju da vode ra~u-na o svom stanovni{tvu. Ilustrova}u to primerom. Savremeni svet ima slo-bodno tr`i{te rada, pa in`ewer iz Izraela, ako nema tu posao, mo`e da gana|e u Kaliforniji i ode tamo da radi. Recimo da postoji ista situacija i uWujorku, odakle in`ewer tako|e nalazi posao u Kaliforniji. Ali, za SAD jesvejedno ide li on u Kaliforniju ili ne. Ali, ako ~ovek iz Izraela ode iz svojezemqe, za nas je to pitawe nacionalne bezbednosti. Zna~i da moramo da imamojaku ekonomiju i sposobnost da obezbedimo perspektive za budu}nost svoga sta-novni{tva kako bismo sa~uvali broj i kvalitet qudi u koje smo ulo`ili sred-stva. Ako imate stotine doktora nauka u koje ste ulo`ili znatna sredstva, a 20ili 30 wih potom napusti zemqu, to je veliki gubitak.

– ^etvrti oslonac je dru{tvo – naveo je ambasador Kol – koje je naravnopovezano sa ekonomijom. U dru{tvu mora postojati duh zajedni{tva, solidarno-sti, mora se osetiti duh jednakosti i mogu}nosti da se ne{to postigne. Ne govo-rim ovde o jednakosti u marksisti~kom smislu, ve} o kapitalisti~kom zapadnomdru{tvu sa razlikama, nastawenom qudima sa razli~itim sposobnostima, ob-razovawem... Ne ka`em da svi treba da dobiju isto, ali mora postojati izvesnepravde u deqewu kola~a – objasnio je izraelski ambasador.

Sni

mio

Z. P

ERGE

P R E D A V A W A U O R G A N I Z A C I J I

1. april 2008.

@IVOT SA IZAIZRAELSKI AMBASADORARTUR KOL

A

Prema wegovim re~ima, bez dobrog obrazovawa, nema ni nauke,razvijene ekonomije, kulture, nacionalne sigurnosti, niti napretka.Ulagawe u obrazovawe isplati}e se na svim poqima, pa i na poqubezbednosti, gde stvara ~oveka koji ume da koristi sofisticirano na-oru`awe i opremu.

– Moramo biti svesni sveta koji se mewa, i mewati se s wim.Recimo, imamo sna`nu armiju, koja se suo~ava i sa slabim suparnici-ma, koji, kao na primer teroristi samoubice, ne po{tuju pravila igre,niti imaju tenkove ili sofisticiranu opremu i naoru`awe. Posta-vqa se pitawe: Kako reagovati na to? Tenkovima ne mo`emo, ali mo-`emo sa qudima osposobqenim da se suo~e sa obe vrste pretwi: uo-bi~ajenim vojnim i novim, asimetri~nim, te istovremeno treba razvi-ti mere, metodologiju i doktrinu svakodnevnog suprotstavqawa tero-rizmu – rekao je ambasador.

On se osvrnuo i na uticaj koji mediji danas imaju u sukobima,ali i na qudska prava, kao sistemu vrednosti koje zapadno dru{tvorazvija, te wegovim refleksijama na nacionalnu bezbednost. Poseb-nu pa`wu posvetio je i razvijawu multilateralnosti, koja u su{tiniozna~ava odustajawe dr`ava od dela suvereniteta zarad zna~ajnijihciqeva, kao {to su ja~a ekonomija, mir, stabilnost, prosperitet.

– Nakon 60 godina od stvarawa Izraela, neke stvari ~ine nasveoma ponosnim. To su na{i nobelovci, ~iwenica da smo u visokojtehnologiji tre}i u svetu, prvi smo po broju in`ewera, me|u prvih petpo broju doktora, kao i po broju pro~itanih kwiga po glavi stanovni-ka, a sve to postigli smo uz veliki napor i ulagawa. Danas Izraelcine ̀ ive kao izbeglice, iako su mnogi kao izbeglice, bez i~ega, u Izra-el do{li. To je potpuno suprotno od politike arapskog sveta u kome iz-beglice lo{e `ive, a uveravam vas, ne zato {to taj svet nema novca.Izrael ima visok nacionalni dohodak. Postignut je mir sa Egiptom,Jordanom, sada treba da se koncentri{emo na palestinsko i drugapitawa. Izazovi i daqe postoje, ali bez wih, `ivot bi bio dosadan –zakqu~io je ambasador Kol svoje izlagawe.

Sne`ana \OKI]

19

VEZA SA AMERIKOMPored novih okolnosti koje uti~u na nacionalnu bezbed-

nost, ambasador je analizirao i stare, kao {to su odvra}awe,potreba za strategijskim partnerom i egzistencijalne pretwepovezane sa geopoliti~kom situacijom.

– Izrael ula`e velike sume novca kako bi odvratio ne-prijateqe od napada na nas. Odvra}awe je uspe{no ako nemaneprijateqstva. Ako do sukoba do|e, to zna~i da nismo biliuspe{ni. Ali, moramo da se zapitamo, mo`emo li odvratiti te-roriste? Oni su se oprostili od `ivota. Odvra}awe trebausmeriti na wihove vo|e, koje mare za svoj `ivot, porodicu inapredak – rekao je ambasador Kol.

On je naglasio da se tokom vremena nije promenila ni po-treba za strategijskim partnerom, te da posebno male zemqeimaju potrebu za wim.

– Postavqa se pitawe, koga izabrati za partnera, po{tose teoretski, partner mo`e birati. Za nas nije bilo pitawa.Na{ strategijski partner su SAD. Znam da govorim o delikat-noj stvari, ali pri~am o na{em iskustvu. Partneri smo zboginteresa, vrednosti i sli~nosti. U to partnerstvo ula`emo imi i oni. Delimo iste vrednosti i sistem, i ne tra`imo od SADda biju na{e bitke. Interesi se mewaju, vrednosti ostaju i tonas ~ini tako pouzdanim partnerima.

AMBASADOR RUSKE FEDERACIJEALEKSANDAR ALEKSEJEV

I I N S T I T U T A Z A S T R A T E G I J S K A I S T R A @ I V A W A

KOSOVSKISINDROM Snimio

R. P

OP

OVI

]

Koji je {iri zna~aj kosovskogproblema, zbog ~ega treba da seponovo uspostavi me|unarodnopravo, kakav }e biti ruski odgovorna postavqawe antiraketnog {tita u Poqskoj i ^e{koj, u kom pravcuide saradwa Rusije sa Natoom

AZOVIMA

mbasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Alekse-jev imao je 24. marta izlagawe na temu „Osnove evropskebezbednosti”, u okviru serije predavawa koje organizujeInstitut za strategijska istra`ivawa Sektora za politikuodbrane Ministarstva odbrane.Pre po~etka predavawa, odata je po{ta `rtvama bombar-

dovawa Natoa, koje je po~elo na taj dan 1999. godine.Predavawe ambasadora Aleksejeva zasnivalo se na anali-

zi vojno-politi~kih aspekata evropske bezbednosti. On je podse-tio na wen istorijski razvoj od Drugog svetskog rata do danas,ukazuju}i na najva`nije odrednice.

– Kao rezultat Drugog svetskog rata, nastala je Evropa po-deqena na dva bloka – Nato i Var{avski ugovor. Takva podelaimala je mnoge nedostatke, kao {to su ravnote`a straha, velikonepoverewe, skupa trka u naoru`avawu i drugo. Bilo je i nekih

prednosti, kao {to je velika sigurnost. Na`alost, bezbednost uEvropi u posledwoj deceniji znatno je naru{ena – ocenio je napo~etku predavawa ambasador Aleksejev.

KOLEKTIVNA BEZBEDNOSTTako|e je istakao da se ~esto mogu ~uti pogre{na tuma~ewe

uzroka politi~kih de{avawa u Sovjetskom Savezu tokom osamde-setih godina.

– Tvrdi se da su ta de{avawa proizvod izbora narodaSSSR-a. Ali, stvarni uzroci su politi~ke promene koje su prati-le razvoj doga|aja u na{oj zemqi. Od blokovske podele pre{lose na sistem kolektivne bezbednosti. U tom smislu doneti su raz-li~iti zna~ajni dokumenti, kao {to je onaj o ograni~ewu nuklear-nog naoru`awa i stvarawu poverewa. Postoji ceo sistem doku-menata kojim se ograni~ava konvencionalno naoru`awe i dikti-raju osnovni parametri pona{awa radi uvo|ewa sistema pove-rewa. Po~etkom devedesetih postojala je mogu}nost da izgradimoevropsku bezbednost na tim na~elima – naglasio je Aleksejev.

Potom je izlo`io osnovne ~inioce koji odre|uju rusku di-plomatiju prema tim na~elima.

– Pre svega, mi se zala`emo, i to smo i uvek ~inili, za ko-ri{}ewe onih mehanizama koji su u Evropi bili razra|eni i ko-ji su pokazali svoju efikasnost tokom decenije zajedni~kog rada.^inilo se da su postojali svi uslovi za transformaciju Sever-noatlantske alijanse, potrebnu kako bi ona postala deo evrop-ske bezbednosti. Nato, naime, nije me|unarodna organizacija, toje vojni savez stvoren iz poznatih razloga. Da bi se promenio,neophodne su ozbiqne modifikacije. Ne mogu da ka`em da onenisu bile sprovedene. Jesu, ali delimi~no. Tako je, primera ra-di, smawena brojnost snaga, bitno promewena komandno-{tabnastruktura, znatno je smawen broj nosilaca nuklearnog naoru`a-wa sme{tenog na teritoriji evropskih dr`ava... Ali, Alijansa jeu svojoj osnovi sa~uvala ~isto vojne aspekte koji se orijenti{una konfliktne situacije – rekao je ambasador.

NEISPUWENA OBE]AWAPrema wegovim re~ima, Nato nije odr`ao obe}awe dato Ru-

siji u vezi sa wegovim {irewem, premda je bio potpisan posebnidokument u toku transformacije Natoa, koji je odre|ivao odnoseRuske Federacije sa Alijansom. U vojnoj sferi, ugovor je obavezi-vao Nato da ne razme{ta vojnu infrastrukturu i bitne oru`anesnage u zoni novih dr`ava ~lanica.

– Obavezali su se da tu ne razme{taju nuklearno naoru`a-we i da primene mere uzdr`avawa. Tokom {irewa Natoa, me|u-tim, sem razme{tawa nuklearnog oru`ja, to nije ispo{tovano.

Pored Natoa, Rusija je smatrala da se zarad postizawaevropske bezbednosti, mogu koristiti i druge organizacije na sta-rom kontinentu. U centru interesovawa bila je Evropska unija.

– Mogla je da se stvori efikasna infrastruktura sposobnada podr`ava principe visokog nivoa evropske bezbednosti. Na-`alost, doga|aji ~iju devetu godi{wicu danas obele`avamo umno-gome su omeli te planove. Pobedio je pristup sili. BombardovaweJugoslavije ozna~ava prvi poku{aj da se proveri novi svetski po-redak, koji se zasniva na dominaciji sile. Prvi put, ako ne ra~u-namo bosansko iskustvo, ma{inerija Natoa bila je iskori{}enaza re{avawe politi~kog problema. Takav pristup re{avawu pro-blema protivre~io je me|unarodnom pravu i celoj filozofiji de-lovawa Natoa koje predvi|a koncentraciju politi~ke vlasti is-kqu~ivo na nivou dr`avnih organa.

Kori{}ewe vojne sile protiv Jugoslavije po~etak je velikogeksperimenta, ~iju jo{ jednoj etapu vidimo i sada. To {to se sadade{ava na Kosovu i Metohiji, nekada se predlagalo Ruskoj Fede-raciji za ^e~eniju. Ono {to se de{ava na KiM nije slu~ajnost, toje deo plana. Re`im u ^e~eniji, koji je bio uspostavqen umnogomepod pritiskom Zapada, pove}ao je nasiqe. Snage u ^e~eniji izvr-{ile su agresiju protiv jedne, druge ruske republike, sa ciqem dase na jugu Rusije stvori muslimanski kalifat. U tim uslovima, dr-`avno rukovodstvo Rusije moralo je odlu~no da reaguje i preduze-

Predavawe ambasadora AleksandraAleksejeva otvorio je ministar odbraneDragan [utanovac, koji je tom prilikom is-takao da je ambasador veliki prijateq Re-publike Srbije, Ministarstva odbrane iVojske.

– Ovo je prilika da zahvalimo gospo-dinu ambasadoru, koji za nekoliko dana na-pu{ta Srbiju u kojoj je proveo pun mandat itom prilikom stekao veliki ugled kod na{ihgra|ana. Srbija i Ruska Federacija su pri-jateqske zemqe, koje neguju iskrene odnosezasnovane na razumevawu i uva`avawu, kaoi po{tovawu me|unarodnog prava. Danas,mo`da vi{e nego ikad, potrebno je da se ~u-je glas prijateqske Rusije s jedne strane, i,s druge strane, potrebno je da se podsetimoda nismo umeli da procenimo vreme u kome`ivimo i da smo do`iveli najru`nije tre-nutke u savremenoj istoriji srpskog naroda.Politi~ka elita tog vremena pokazala je dane razume savremene tokove istorije, a me-|unarodna zajednica da ne razume tokove u

20 1. april 2008.

te su vojne mere, nakon ~ega je ~e~enski re`im bio slomqen. Totragi~no iskustvo dozvoqava nam da prognoziramo daqi razvojsituacije na KiM i oko wega – objasnio je ruski ambasador.

Prema izlagawu ambasadora Aleksejeva, progla{ewe ne-zavisnosti Kosova proizvelo je probleme u Srbiji, Makedoniji,pokrenulo je doga|aje na Tibetu, pove}ani su pritisci na Rusijupovodom wene ~etiri nepriznate republike. Wihovo formira-we u potpunosti opona{a kosovski scenario.

OTVORENA PANDORINA KUTIJA– Na KiM se pojavquju nezakonite strukture koje poku{ava-

ju da se uspostave i preuzmu na sebe punu odgovornost za razvojsituacije. Re~ je o misiji Evropske unije i o wenom rukovodstvu.Kao {to se to ~esto de{ava, jedna nezakonitost izaziva drugu istvara se haos koji malo ko mo`e da obuzda. Ne vidim nikakavdobitak za Evropu od stvarawa nezavisnog Kosova. NezavisnoKosovo }e pre svega biti problem EU. Evropa dobija u svom ju-`nom delu konflikt koji mo`e da eksplodira u bilo kom trenut-ku. Spre~avawe „eksplozije” skupo }e ko{tati, ekonomski i po-liti~ki – istakao je ambasador.

On je podsetio da je Ruska Federacija nakon bombardova-wa Jugoslavije preuzela ozbiqne korake kako bi evropsku bez-bednost vratila u okvire me|unarodnog prava. Zahvaquju}i timnaporima, u novembru 1999. godine na samitu Oebsa u Istambu-lu, potpisan je dokument nazvan „Karta evropske bezbednosti”.Wime se nedvosmisleno odre|uju osnova i neophodnost o~uvawateritorijalnog integriteta dr`ava ~lanica Oebsa i predvi|ajusavremene mere koje omogu}avaju normalno funkcionisawe si-stema evropske bezbednosti u novim, promewenim uslovima. Do-kument sadr`i i platformu o kolektivnoj bezbednosti koja mo`eda obezbedi normalne uslove za povezivawe tri evropska cen-tra – Nato, EU i Savet Evrope.

– Na{i evropski prijateqi doneli su taj dokument, mi smoga pa`qivo analizirali i nismo na{li ni{ta {to bi trebaloda se ispravi. Ali, da li je ko ~uo za tu platformu kolektivnebezbednosti? Nije. Dokument Oebsa jednostavno je zaboravqen.Umesto toga, sistem evropske bezbednosti se uru{ava, pa se ta-ko u Poqskoj i ^e{koj postavqa sistem protivraketne odbrane.Na{i balisti~ari su nedvosmisleno utvrdili da taj sistem mo`eda kontroli{e ruski vazdu{ni prostor na dubini od nekolikostotina kilometara. Re~ je o objektivnoj pretwi koja ne mo`eostaviti ravnodu{nim ni na{e politi~ke ni vojne stru~wake. To

P R E D A V A W A U O R G A N I Z A C I J I I N S T I T U

RAZUMEVAWE VREMENA

21

RUSI NA KOSOVUOdgovaraju}i na pitawe za{to ruski vojni kontingent vi-

{e nije na KiM, ambasador je objasnio da su, prate}i razvojsituacije, zakqu~ili da su napori dela me|unarodne zajednicena KiM usmereni na stvarawe nezavisnosti te provincije, teda bi stoga u~estvovawe Rusije bilo pogre{no. Postajala jeopasnost da bi ih me|unarodni komandanti iskoristili.

– Setite se ko je odre|en da nedavno deluje na KiM. Bili suto Ukrajinci, Rumuni, Poqaci – ili pravoslavni ili Sloveni.Nije to slu~ajno – konstatovao je Aleksejev i na kraju predavawaukazao da se savremena civilizacija suo~ava sa zajedni~kim bez-bednosnim izazovima, rizicima i pretwama, kao {to su terori-zam, organizovani kriminal, prodaja droge i drugo. Nijedna dr-`ava sama ne mo`e da ih savlada, zbog ~ega je potrebna sna`name|unarodna saradwa. Rusija, naravno, sara|uje i sa Natoom.

– Na{e OS se razvijaju samostalno, uz minimum spoqnihuticaja. Ako delujemo zajedno, malo je opasnosti koje ne mo`e-mo da savladamo. Mi smo spremni da sara|ujemo, a kqu~na re~je – ravnopravnost. Tako samo sazvali i posebnu sednicu Save-ta Nato – Rusija kako bi raspravqali o samoprogla{ewu ne-zavisnosti Kosova – rekao je ambasador.

Srbiji – rekao je ministar [utanovac i istakao – Srbija se i da-nas suo~ava sa velikim isku{ewima. Paradoks je da je dr`avaosniva~ Ujediwenih nacija sada u prilici da se bori za svoja pra-va ba{ u okviru te organizacije. Srbija nikada ne}e priznati sa-moproklamovanu dr`avu Kosovo i tra`i}e diplomatske i politi~-ke mogu}nosti da re{ava taj problem.

Odgovaraju}i na novinarska pitawa nakon predavawa, mini-star [utanovac je rekao da bi oru`ani sukob na Kosovu bio najgo-re mogu}e re{ewe, koje je neprihvatqivo.

– Kompromis je najboqi, jer mislimo da je boqe sto dana pre-govarati nego jedan dan ratovati. Svaki izgubqeni `ivot vrednijije od bilo koga dela teritorije i mislim da moramo ulo`iti maksi-malne napore da za{titimo gra|ane koji `ive na Kosovu i Metohi-ji, ali ni{ta mawe ni one koji ̀ ive u ovom delu Srbije. Bojim se dabi bilo kakva ratna operacija dovela do velikih problema i {ireod teritorije Kosova i Metohije – rekao je [utanovac.

Govore}i o platformi o postupawu povodom KiM, ministar jenaglasio da je on nije video, te ne mo`e da komentari{e wen sadr-`aj. Tako|e je naglasio da taj dokument ne}e mo}i da se izglasa prenego {to pro|e zakonsku proceduru.

– Po{tujem sve one koji ula`u napore da se na diplomatski imiran na~in do|e da re{ewa koje }e biti odr`ivo kako za Albancei Srbe koji `ive na Kosovu i Metohiji, tako i za velike sile – re-kao je ministar [utanovac.

– Neobi~na je situacija i u oblasti kontrole konvencionalnognaoru`awa u Evropi. Na Istambulskom samitu 1999. odre|en je mak-simalni nivo naoru`awa po pet smerova. Ugovor o konvencionalnomnaoru`awu, koji vidimo kao jedan od osnovnih u savremenom sistemuevropske bezbednosti, ratifikovan je samo u jednoj zemqi – u RuskojFederaciji. Dr`avno rukovodstvo Rusije odlu~ilo je da zaustavi na-{e u~e{}e u tom ugovoru, {to je ostavilo mogu}nost na{im partneri-ma da promene svoj odnos prema wemu – naveo je ambasador.

Prema wegovim re~ima, umesto da se razvijaju osnovni prin-cipi evropske bezbednosti, polako ali sigurno ide se ka zavr-{noj fazi uni{tavawa onog {to nam je ostalo na raspolagawuradi realne kontrole situacije u Evropi. Ako se tako nastavi,potpuno }e se likvidirati osnove evropske bezbednosti, te }emose suo~iti sa pravom ja~eg.

– Pravo ja~eg unapred stavqa sve u komplikovanu situaciju,pre svega male i sredwe dr`ave, koje nisu sposobne same da odr-`e svoju bezbednost. Kakve su posledice takve tendencije? Ve} sadpostoji rizik od {irewa broja dr`ava koje bi mogle da proizvedui poseduju nuklearno naoru`awe. Jedina stvar koja ih za sada ob-uzdava jeste ugovor o wegovom ne{irewu. Zabriwavaju}a je situa-cija i u oblasti biolo{kog naoru`awa ~ija proizvodwa nije po-vezana sa velikim materijalnim i nau~nim resursima.

Ambasador Aleksejev je govorio i o tome za{to Rusija prida-je veliki zna~aj „kosovskom presedanu”.

– Izreka da je re~ o presedanu, ve} sada izaziva smeh kod onihkoji se bave evropskom bezbedno{}u. Zato je u na{em zajedni~kominteresu da zaustavimo kosovski eksperiment, vratimo situaciju unormalne okolnosti i ponovo uspostavimo osnovne principe evrop-ske bezbednosti. U tome nas podr`ava veliki broj me|unarodnih su-bjekata. Teza da vi sa nama idete u izolaciju je neta~na: velik brojmo}nih zemaqa nije priznao nezavisnost Kosova: Brazil, Indija,Kina, Indonezija. Nisu ga priznale ni brojne islamske zemqe na sa-mitu Islamske konferencije, {to samo po sebi ne{to govori. Mo-`ete biti apsolutno sigurni da }e Rusija nastaviti svoju liniju na ja-~awu osnova evropske bezbednosti, a deo te linije je na{ stav o Ko-sovu. Razlozi za to su veoma ozbiqni. Da, postoji solidarnost sasrpskim prijateqima, ali i mnogo vi{e od toga. Smatramo da je cenatog priznavawa mnogo velika i dalekose`na. Postavqa se scenariokoji bi dozvoqavao da se bez ratnih sukoba otme deo teritorije jed-ne dr`ave. Tu`na je slika evropske bezbednosti u ovom trenutku.

Sne`ana \OKI]

podse}a na vreme hladnog rata. A na{ odgovor }e biti efikasan,ali asimetri~an. Ne}emo ponavqati mere koje se preduzimajuprotiv nas. Na{e mere odnose se na poboq{awe raketnog si-stema koji ima na{a vojska, ali i na postavqawe sistema spo-sobnog da neutrali{e delovawe radara ~ije se postavqawe uPoqskoj i ^e{koj o~ekuje. Ipak da ponovim – to nije na{ izbor.Mi smo predlo`ili ceo sistem mera usmeren na zajedni~ko kon-trolisawe vazdu{nog prostora oko teritorija koje izazivaju po-

ve}anu zabrinutost svetske zajednice. U Azerbejxanu imamo mo}-nu stanicu za kosmi~ko pra}ewe koja dozvoqava kontrolisawevazdu{nog prostora Irana, Pakistana i iznad Indijskog okeana.Bili smo spremni da tako dobijene podatke u realnom vremenudelimo sa na{im partnerima, bili smo spremni i za zajedni~koservisirawe te stanice. Odgovor koji smo dobili nije bio ohra-bruju}i. U principu, predlog je prihva}en, ali uz dodatne merepostavqawa raketnog sistema u Evropi – rekao je Aleksejev.

U T A Z A S T R A T E G I J S K A I S T R A @ I V A W A

Dr`avni sekretar Ministarstva odbranemr Du{an Spasojevi} otvorio je 24. marta uVojnoj akademiji kurs koji ima za ciq pripremuodgovornih qudi u organizacionim celinamaMinistarstva odbrane i Vojske Srbije za pro-gram planirawa, programirawa, buxetirawai izvr{ewa (PPBES), ~ije je uvo|ewe u sistemodbrane planirano 2010. godine.

Polaznici kursa imaju priliku da prvi usistemu odbrane usvoje potrebna znawa izoblasti PPBES i wihovom primenom doprinesu

razvijawu savremenog modela upravqawa, bu-xetirawa i tro{ewa sredstava.

Dr`avni sekretar Spasojevi} je, obra}a-ju}i se polaznicima, naglasio da program pla-nirawa, programirawa, buxetirawa i izvr-{ewa nije novina nametnuta spoqa, po{to jesli~an model postojao jo{ u nekada{woj JNA.On smatra da }e uvo|ewe pomenutog sistema,usagla{enog sa potrebama oru`anih snaga, bi-ti veoma zna~ajno za sistem odbrane.

– Ovo je sasvim novi pristup buxetu, pokome vi planirate {ta `elite da postignete,pa na osnovu toga pravite buxet i plan za we-govo izvr{ewe – istakao je Spasojevi} i do-dao da je kurs zami{qen ambiciozno, sa kva-litetnim predava~ima i sa dovoqno vremenana raspolagawu.

Pukovnik dr Mitar Kova~, rukovodilackursa, nagla{ava da }e znawa koja polaznicisti~u biti implementirana 2009. godine, kada}e se raditi plan, odnosno 2010. godine, kadabi on trebalo da za`ivi. To se, prema wegovimre~ima, poklapa sa izradom strategijskih do-kumenata kratkoro~nog, sredworo~nog i dugo-ro~nog planirawa.

U skladu sa novim Zakonom o odbrani to-kom ove i naredne godine bi}e izra|en dugo-ro~ni plan baze sistema odbrane koji }e bitiosnova za sredworo~ne planove i programe izdomena funkcionalnih nadle`nosti. To }e bitiosnova i za godi{we planirawe, odnosno uvo-|ewe procedura planirawa, programirawa,buxetirawa i izvr{ewa, objasnio je pukovnikKova~. A. PETROVI]

Snimila R. TOMI]

DOGA\AJI

1. april 2008.22

KURS PLANIRAWAI BUXETIRAWA

GA\AWE NAPASUQANSKIM LIVADAMA

Uprava za obuku i doktrinu Gene-ral{taba Vojske Srbije organizovalaje 27. marta u Domu Garde u Top~iderustru~nu raspravu o Doktrini obuke uVojsci Srbije i Nacrtu uputstva zaupravqawe obukom. Raspravi su, po-red na~elnika Uprave general-majoraPetra ]ornakova, prisustvovale istare{ine operativnih sastava Vojskekoji se bave planirawem i sprovo|e-wem obuke.

U~esnici su razmotrili niz novi-na koje donose Doktrina obuke i Nacrtuputstva za upravqawe obukom u kon-tekstu organizacijsko-mobilizacijskihpromena u Vojsci Srbije. Nagla{enzna~aj koji obuka ima u ostvarivawureformskih ciqeva, izmewenih misijai zadataka.

General-major Petar ]ornakovnaglasio je da su reformski procesi udomenu obuke u Vojsci Srbije veoma na-predovali i me|u wima izdvojio – iz-mene osnova planova i programa obu-ke, uvo|ewe instruktorske obuke, zavr-{etak izrade nastavnih planova i pro-grama odre|enih kurseva, po~etak obu-ke profesionalnih vojnika i sertifi-kaciju individualne obuke. On je dodaoda }e do}i do zna~ajnih promena u do-menu obuke jedinica koje su se do sadaobu~avale prema jedin