Page 1 of 21 DETE SE BUNI ZBOG OCENE 1. Doneli ste ocenjene kontrolne zadatke i podelili ih uenicima. Objasnili ste kako ste ocenjivali. Nakon kraeg razgledanja jedan uenik vam se ali da mu niste priznali zadatak koji je tano uradio. Ne napasti uenika da je pokuao da podvali. Uvaiti prigovor deteta i pogledati kontrolnu vebu, tj. proveriti tanost uenikovih tvrdnji; ako se ispostavi da je primedba tana, korigovati greku, izviniti se ueniku, uvaiti linost deteta; Takoe, priznati da je greka nastavnika mogua. Ako zadatak utie na ocenu, ispraviti i ocenu. Pitati i ostale uenike u odeljenju da li se jo neko smatra oteenim. Ukoliko primedba uenika nije na mestu, obrazloiti ueniku greku i objasniti mu zbog ega zadatak nije priznat, i ta je ocenjivao. Moda je urio dok je radio zadatke, pa je prevideo neto. 2. Doneli ste ocenjene kontrolne zadatke i podelili ih uenicima. Objasnili ste kako ste ocenjivali. Nakon kraeg razgledanja jedan uenik vam se ali da ima uraene zadatke isto kao i njegov drug koji je dobio bolju ocenu. Uvaiti prigovor deteta, pogledati kontrolne vebe i jednog i drugog, uporediti ih. Ako se ispostavi da je primedba tana, korigovati greku, izviniti se ueniku, uvaiti individualnost i linost deteta; Obavezno pitati i ostale uenike u odeljenju da li se jo neko smatra oteenim. Ukoliko se utvrdi da primedba uenika ipak nije tana, obrazloiti ueniku gde je napravio greku, ta je izostavio ili je moda neto prevideo ili su pitanja bila otvorenog tipa pa je drug napisao vie od njega. Uputiti i dodatna objanjenja koja su bitna da uenik shvati ta je uticalo na ocenjivanje. Obraditi i ovu varijantu: nije uvek najsrenije izabrana argumentacija za uenika da ima iste zadatke kao i njegov drug. 3. Doneli ste ocenjen pisani zadatak iz srpskog jezika i podelili ga uenicima. Objasnili ste kako ste ocenjivali. Jedan uenik vam se ali da je dobio etvorku, a nema ni jednu greku. Uraditi detaljnu analizu pisanog zadatka i objasniti ueniku da nema (najverovatnije) nijednu gramatiku greku u svom radu, te zbog toga u zadatku nije ispravljeno nita, ali da je sadraj zadatka (kvalitet odgovora na zadatu temu) nieg kvaliteta, nije za odlinu ocenu. Nije se ocenjivala samo gramatika, ve i stil pisanja. Propust je napravljen prilikom ispravke zato to nije napisano kratko obrazloenje kvaliteta sadraja zadatka, u onoj formi koja je razumljiva za uenika. DECA SU SE POTUKLA U RAZREDU 1. Posle zavrenog odmora ulazite u kabinet i zatiete dva uenika koji se tuku, a ostali navijaju. Deca su se potukla u razredu, treba ih razdvojiti i prekinuti nasilno ponaanje. Nastavnik treba da je autoritet. Odlaemo razgovor o tome nakon asa. Pitamo ih da li ele zajedno da razgovaraju o problemu ili odvojeno. Odmah pitati ostale da li je primereno navijati u takvoj situaciji? Vai drugovi iz razreda su se posvaali i potukli, ja sam zbog toga zabrinuta. ta e vai drugovi iz ostalih odeljenja misliti o vama? Nakon zavrenog asa razgovarati sa uenicima koji su se potukli, sasluati obe strane i preduzeti dalje korake. Na asovima odeljenjske zajednice organizovati radionice na kojima e se razgovarati o meusobnim odnosima u odeljenju, o negovanju drugarstva i prijateljstva, tolerancije. 2. Posle zavrenog odmora ulazite u kabinet i zatiete uplakano dete koje ima ogrebotine po licu i ali vam se da su ga dva druga tukla. Prvo umiriti dete. U zavisnosti od stepena povrede otii kod kolskog lekara radi ukazivanja strune pomoi. Nakon tog, kada se dete potpuno smiri, porazgovarati sa njim o nastalom konfliktu. Pitati ga ko ga je tukao i rei mu da ima potpuno poverenje i podrku u vama. Potrebno je porazgovarati i sa ostalim akterima konfliktne situacije, prii im sa emotivne strane. ''Va drug je povreen, ja sam tuna zbog toga''. ''Jeste li vi sreni?'' Na taj nain se stvara oseaj krivice i grie savesti, dok bi pretnjom

Page 2 of 21 bio izazvan kontraefekat. Tako e se bre doi do neophodnih odgovora i uzroka koji su doveli do ovakvog problema. Obaveste se roditelji i razredni stareina. Ukazati na negativnost takvog ponaanja. 3. Posle zavrenog odmora ulazite u kabinet i zatiete uplakano dete koje ima ogrebotine po licu. Na vae pitanje da vam objasni ta se desilo dete uporno uti. Umiriti dete i rei mu da treba da ima potpuno poverenje i podrku u vama. U zavisnosti od stepena povrede otii kod kolskog lekara radi ukazivanja strune pomoi. Kada se dete umiri pokuati sa razgovorom. Ne sme se prerano poeti sa pitanjima. Uplakano dete koje uti to moe doiveti kao agresivnost. ''Neto te je uplailo?'' ''Hajde da porazgovaramo o tome!'' (saoseajna komunikacija). ''Vidim da si uplaen, povreen''. Ako dete uporno uti, ostaviti da problem odstoji. Pitati deurnog nastavnika ili odeljenje ta se dogodilo. Ukazati odeljenju na negativnost takvog ponaanja. 4. Dok ste pisali tekst na tabli i bili okrenuti leima razredu, dva uenika /ce iz poslednje klupe su se potukla. Uvek se prvo radi prekid tue! Prva sledea reakcija pred uinicima je ok, negodovanje, takvo ponaanje je nedopustivo. ''ta sam ja kao nastavnik uradio kada su se uenici potukli na asu?'' (dinamika rada na asu); Ne bi trebalo biti okrenut leima prema uenicima. Ovakav konflikt treba odmah prekinuti, uenike razdvojiti i objasniti im da je takvo ponaanje neprimereno. Tuom se ne reavaju problemi. 5. U toku izlaganja primetili ste da je Milan uzeo Zoranovu svesku, nakon ega je Zoran poeo da ga udara svom snagom. Ovakav fiziki napad treba odmah prekinuti, uenike razdvojiti i razjasniti situaciju, ne napadom, ve ''demonstracijom sile''. ''Vidim Zorane da si besan to ti je Milan uzeo svesku?'' ''Misli li da si ispravno postupio to si poeo da ga udara?'' ''Da li si ti lepo zatraio da ti vrati svesku?'' ''A ti, Milane, jesi li zamolio druga da ti pozajmi svesku?'' Akteri e izneti svoje stavove i kroz razgovor otkriti prave uzroke za ovakvo nasilno ponaanje. Kada se sasluaju obe strane i utvrde uzroci, onda se moe skrenuti panja na nedolino ponaanje i dati upozorenje da se takva situacija vie ne ponavlja. DECA BEE SA ASOVA 1. Najavili ste kontrolni zadatak (ispitivanje). Ulazite u uionicu i ne zatiete ni jednog uenika. Prvo oseanje ok, pa i bes, ljutnja. Jasno je da su pobegli zbog kontrolnog. Ali konkretno zbog ega u vezi kontrolnog - to je tema za razgovor. Poruka koju uenici alju kad pobegnu sa asa ne glasi samo ''mi nismo nauili'', nego ponekad i ''mi ne volimo ovaj predmet'', ''preveliki su vam zahtevi'', ''plaimo se vas'', '' ne smemo da pitamo ono to ne znamo'', ponekad ''nemamo potovanja za vas, va predmet'', itd. Razgovor sa uenicima obaviti na prvom narednom asu. ''Ja sam se uplaila kada sam videla da niste prisutni.'' Otkriti razlog zato su pobegli. Ako se to dogodilo prvi put, razgovarati o tome ta im nije bilo jasno. Ukoliko im neke stvari nisu bile jasne rei im da e se to na dopunskim asovima ponovo proraditi. Tek kada se otkriju razlozi i uspostavi dogovor za reenje problema, treba im rei da to ne sme da postane praksa i da taj beg nije bio nimalo prijatan za nastavnika, i da je takav obrazac ponaanja neprimeren uenicima. 2. Najavili ste kontrolni zadatak (ispitivanje). Ulazite u uionicu i zatiete samo tri uenika. Uvaiti ta tri uenika i normalno odrati as. Uenici koji su ostali ne bi trebalo da imaju nikakav poseban tretman (zbog toga to su ostali). Pitati te uenike ega su se uplaili njihovi drugari. Razgovor sa uenicima koji su pobegli sa asa obaviti na prvom narednom asu. ''Ja sam se uplaila

Page 3 of 21 kada sam videla da niste prisutni.'' Otkriti razlog zato su pobegli. Ako se to dogodilo prvi put, razgovarati o tome ta im nije bilo jasno. Ukoliko im neke stvari nisu bile jasne rei im da e se to na dopunskim asovima ponovo proraditi. Tek kada se otkriju razlozi i uspostavi dogovor za reenje problema, treba im rei da to ne sme da postane praksa i da taj beg nije bio nimalo prijatan za nastavnika, i da je takav obrazac ponaanja neprimeren uenicima. 3. Primetili ste da je Milena u proteklom periodu esto odsutna sa vaih asova. Pogledali ste u dnevnik i uoili da ona ne dolazi iskljuivo na vae asove. Otkriti uzrok takvog ponaanja deteta. Ako su uspostavljena pravila na poetku godine ne bi trebalo da doe do toga. Blagim reima, bez osuivanja: ''Ja sam se uplaila i zabrinula kada sam videla da ne dolazi samo na moje asove.'' Ukoliko joj gradivo nije ba jasno rei joj da dolazi na dopunsku nastavu i da e na dopunskim asovima to ponovo sa njom proraditi. Moda ima strah od mene, ili su joj sadraji neinteresantni. Tek kada se otkriju razlozi i uspostavi dogovor za reenje problema, treba joj rei da to vie ne sme da radi i da to eskiviranje samo njenih asova nije bilo nimalo prijatno za nastavnika i da je takav obrazac ponaanja neprimeren ueniku. Razgovor sa odeljenjem: ''Da li neko zna ta se deava sa Milenom?'' Obratila bih se i razrednom stareini, ako ne vidim Milenu. Mogu i roditelji da se ukljue. 4. Milan ima odline ocene na usmenom ispitivanju, ali ste uoili da je uvek odsutan kada se rade kontrolni i pisani zadaci. Usmeno izlaganje mu vie odgovara i zbog toga ga treba pohvaliti, ali mu takoe staviti do znanja da ste zabrinuti zbog njegovog odsustva sa asova pismene provere. Kroz taj razgovor treba otkriti uzroke njegovog odsustva. ''Da li se plai ta e ti roditelji rei?'' Napraviti dogovor na nivou odeljenja da uenici urade pisanu proveru na kojoj nee biti ocenjeni. Ako se i dalje dogaaju sline situacije porazgovarati sa uenikom i skrenuti mu panju da mora da dolazi na kontrolne vebe, jer to nije pravedno, pre svega, prema ostalim uenicima. HIPERAKTIVNO DETE 1. Zapazili ste da Jovan esto trai da izae sa asa i to ne samo jednom nego vie puta. Kada je u uionici primetili ste da nema koncentraciju, teko prati nastavu, okree se i ometa druge. Uenik je zbog neega uplaen, zabrinut, neto ga ozbiljno mui. U ovom sluaju dete ne treba propitivati zato se tako ponaa, ve mu uputiti molbu: ''Jovane, ja bih te zamolila da prati i saslua do kraja, a kada se as zavri porazgovaraemo.'' Ne znamo mi da li on ima problem ili nema! Moda je hiperaktivan, onda ga treba zaposliti primerenim zaduenjima, moda ak i ostalima u razredu objasniti da ima ''posebne'' potrebe i u emu se one ogledaju. Kog uzrasta je Jovan, da li je takav i na drugim asovima, da li je takav bio i kod uiteljice. Rad sa uenikom, razrednim stareinom, roditeljima i drugim ustanovama. 2. U toku predavanja jedan uenik se stalno okree, govori neto deci oko sebe, komentarie i postavlja pitanja nevezana za gradivo. Takoe stalno ustaje da trai od nekoga olovku i stalno bi da brie tablu. Prvo ga opomenuti, zatim traiti uzrok. Uenik je zbog neega uplaen, zabrinut, neto ga ozbiljno mui. eli da privue panju. Razgovorom izvui iz uenika koje potrebe kod njega nisu zadovoljene. Moda njegovo nezadovoljstvo potie iz porodice. Nasamo porazgovarati sa uenikom o njegovoj porodici. 3. U toku predavanja jedan uenik se stalno okree, govori neto deci oko sebe, komentarie i

Page 4 of 21 postavlja pitanja vezana za gradivo i prekida vae izlaganje pokazujui da on o tome neto zna. Dete eli da privue panju, da doe do izraaja, da se uje. ''Izvoli reci, dopuni.'' Dati mu savet da ukoliko eli neto da kae, da trai re. Prvo ga opomenuti, zatim traiti uzrok. Razgovorom izvui iz uenika koje potrebe kod njega nisu zadovoljene. Moda njegovo nezadovoljstvo potie iz porodice. Nasamo porazgovarati sa uenikom o njegovoj porodici. Skrenuti panju na pravila ponaanja na asu, as je ipak ogranienog trajanja, i drugi treba da dou na red. DETE SE PLAI REAKCIJE RODITELjA 1. Dete je odgovaralo i nije dobilo oekivanu ocenu. Poinje da plae. Na vae pitanje zato plae, kae vam da ne sme da kae roditeljima za ocenu koju je dobilo. Umiriti dete. ''Da li se to prvi put desilo?'' Ispitati da li su to oekivanja roditelja ili je to njegov subjektivni doivljaj. Moda roditelji ve imaju neka oekivanja od deteta (realna ili nerealna). Objasniti mu da ne moe da plae, mora da shvati zato je dobilo takvu ocenu. Moda zatraiti i kontakt sa roditeljima. 2. Dete je odgovaralo i nije dobilo oekivanu ocenu. Nakon zavrenih asova zatiete ga u kolskom dvoritu. Kada ga pitate zato ne ide kui, kae da ne sme zbog dobijene slabe ocene. Pitati dete da li se to prvi put desilo. Otkriti uzrok. Ispitati da li su to oekivanja roditelja ili njegov subjektivni doivljaj. U skladu da tim reagovati. Moda zatraiti i kontakt sa roditeljima. DETE OSETLjIVO NA SLABU OCENU 1. Doneli ste ocenjen kontrolni zadatak i podelili ga uenicima. U jednom trenutku primeujete da jedna uenica plae. Priseate se da je na isti nain reagovala na dobijenu ocenu i na prolom zadatku. Umiriti je i uteiti. Pruanjem razumevanja za takvo ponaanje otkriti uzrok. Ispitati da li je to ustaljeni nain reagovanja i kakva su njena oekivanja. Nakon toga joj treba objasniti da ne moe da plae zbog dobijene ocene i da mora da shvati zato je dobila takvu ocenu, odnosno da treba vie da ui za bolju ocenu. Moda ne ume da ui. 2. Zorica je odgovarala, a vi joj saoptavate da je to za trojku. Ona poinje da plae. Uz suze vam objanjava da je uila ceo vikend i da se samo zbunila, jer kada ju je mama presliavala sve je znala. Umiriti je; Objasniti joj da to ne znai da e ta ocena i ostati. Ako je procena da je dete nauilo gradivo napamet bez razumevanja, napomenuti joj da to ne treba da radi, jer se na taj nain naueno gradivo brzo zaboravlja. Moda nije posvetila dovoljno vremena uenju. 3. Dete je odgovaralo, dobilo ocenu i nezadovoljno ocenom, poinje da vie i besno izlee iz uionice treskajui vratima. Pustiti ga da se isprazni, pa ga vratiti u uionicu; onda razgovarati sa njim nudei mu saradnju. Porazgovarati i sa odeljenjem. Skrenuti panju da to nije nain kako se nezadovoljstvo ocenom ispoljava. DETE SA GRAFOMOTORNIM I GOVORNIM TEKOAMA 1. Primeujete da se uenik Jovan prilikom usmenog odgovaranja vrlo lepo izraava, ali da su mu pismeni zadaci neitki i neuredni i da ih je teko razumeti. Zbog ostalih, mi smo u obavezi da ocenjujemo po pravilniku.

Page 5 of 21 Prihvatiti njegovu individualnost i ocenjivati ga u skladu sa tim. 2. Petrovi pisani zadaci su kvalitetni, uredni i itki, ali za svoj uzrast veoma loe ita. Prihvatiti njegovu individualnost i ocenjivati ga u skladu sa tim. Razgovarati sa roditeljima i ispitati da li dete ima neki tretman. Ukljuiti i druge slube. 3. Milan sporo pie. esto ne uspeva da prepie tekst sa table, a i kontrolni zadatak ne uspeva da zavri do kraja asa. Prihvatiti njegovu individualnost i ocenjivati ga u skladu sa tim. 4. U jednom odeljenju primetili ste uenika koji na pisanim proverama daje odline rezultate, ali kada ga prozovete da odgovara veoma teko se izraava i poinje da muca. Uvaiti to i pratiti da li i inae muca ili samo kad odgovara. 5. Kada postavite pitanje, uoavate da se jedan uenik nikada ne javlja. Ako ga prozovete, on se vrlo teko izraava, sporo govori, teko nalazi prave rei i ponekad zauti usred reenice. Njegovi pismeni radovi su dosta dobri. Prihvatiti njegovu individualnost i ocenjivati ga u skladu sa tim. Ispitati da li dete ima neki tretman. Obaviti razgovor sa psihologom, logopedom i drugim slubama. Da li dete moda govori jezikom neke manjinske grupe? ODNOSI MEU DECOM 1. U kolskom dvoritu zatiete tri deaka koji tuku svog vrnjaka. Ovakav fiziki napad treba odmah prekinuti, uenike razdvojiti i razjasniti situaciju, tj. otkriti uzrok. Pre razgovora sa decom ili odeljenjskim streinom obavezno pozvati roditelje u kolu. Uenici to ozbiljnije treba da shvate da se tako neto ne sme ponoviti. 2. U kolskom dvoritu zatiete jednog deaka koji tue drugog deaka koji je mlai od njega. Ovakav fiziki napad treba odmah prekinuti, uenike razdvojiti i razjasniti situaciju, tj. otkriti uzrok. Ispitati da li je mlai izazvao ili isprovocirao starijeg uenika, pa u skladu sa tim reagovati. Ako mlai nije bio kriv, odnosno ako je stariji uenik demonstrirao silu nad mlaim, pozvati roditelja u kolu. 3. Primetili ste da je za vreme velikog odmora jedno dete uvek izdvojeno od ostalih, samo je i ne igra se sa ostalom decom. ''Vidim da si tuan to si sam na velikom odmoru.'' Pruiti detetu podrku i uteiti ga. Na asu odeljenjske zajednice napraviti priu o nekom detetu, odnosno situaciju slinu ovoj. Osvestiti kod ostalih uenika problem koji je meu njima prisutan. Na asovima odeljenjske zajednice razgovarati o drugarstvu, odnosno o uvaavanju razliitosti meu pojedincima. 4. Jedan uenik vam se poverava da ga svi izbegavaju, niko nee da se drui sa njim, uvek sedi sam, zadirkuju ga i nazivaju pogrdnim imenima. Pruiti detetu podrku i uteiti ga. Indirektno razgovarati sa ostalom decom. Na asovima odeljenjske zajednice razgovarati o drugarstvu, odnosno o uvaavanju razliitosti meu pojedincima. Na taj nain osvestiti kod ostalih uenika problem koji je meu njima prisutan. 5. Marija vam se poalila da je njena najbolja drugarica svima ispriala neto to je ona njoj rekla u poverenju, a tie se loih odnosa izmeu njenih roditelja. Sada je Mariji neprijatno. Uteiti je, rei joj da to nije degradirajue po nju, jer sve porodice imaju probleme. Preispitati takvo

Page 6 of 21 prijateljstvo. Sa svom decom u odeljenju treba raditi na znaaju poverenja meu prijateljima... SARADNjA SA KOLEGAMA 1. Deca vam se poveravaju. ale se na jednog nastavnika koji ih esto naziva pogrdnim imenima i vrea. Uvaiti decu i pustiti ih da ispriaju to to ih mui. Rei deci da to nikako nije u redu. Ispitati obe strane svakako. Obratiti se pedagoko-psiholokoj slubi. Direktor mora da bude upoznat sa tim, on mora da odreaguje, to je u njegovoj nadlenosti. Tea povreda radne obaveze. 2. Deca vam se poveravaju. Zamolili su vas da pitate jednog nastavnika da odloi najavljeni kontrolni zadatak, jer nisu stigli da se spreme. ''Institucija'' odlaganja kontrolnog ne bi trebalo da postoji, a mi ne bi trebalo da budemo osobe koje posreduju u tome. To je ma sa dve otrice, sa vrlo neizvesnim ishodom. Sve bi trebalo da se reava izmeu uenika i nastavnika, i to na asu. Objasniti uenicima da to ne smeju da trae od njega. REALIZACIJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA 1. Planirali ste realizaciju asa u prirodi. Sve ste pripremili, deca su dola bez knjiga i oekuju vas van uionice. Poela je kia. Nastavnik treba uvek da bude spreman da as, i u sluaju nemogunosti realizacije asa u prirodi; Nema opravdanja za nedostatak alternativnog reenja za as! Vi ste nastavnik! Ne zavisite od vremenskih nepogoda, barem ne sutinski. Pustiti decu da predloe neku temu za as, izai u susret njihovim eljama, tj. onim aktivnostima koje oni predlau (ili npr. dok pada kia uenici mogu da razgovaraju o toj pojavi, a ako prestane i izae sunce, o toj pojavi-povezivanje gradiva); 2. Primetili ste da uvek kada radite grupnim oblikom rada, dva uenika se veoma retko ukljuuju u rad. Uglavnom sede i pasivno posmatraju rad drugih uenika ili se zabavljaju nekim svojim poslom koji nije u vezi sa zadatkom. Ukljuiti ih u rad, napraviti alu da im bude interesantno. Vano je da ne znaju ko e da izvetava, tj. da pri zavretku grupnog oblika rada nastavnik sam odabere izvestioce, da ba ciljno izabere njih da izvetavaju. Ako ni tada ne ele da uestvuju, na lep nain im rei da imaju nekakve obaveze kao uenici. 3. Usred asa upada uenik koji nije iz tog odeljenja i ponaa se neprikladno, poinje da vie, galami, govori rune rei... Prekinuti uenikovo ponaanje reima: ''Izvini, ali ne sme tako da se ponaa i prekida as.'' Zamoliti ga da izae i da se vrati u svoj razred, moe nastavnik i sam da ga otprati, iz bezbednosnih razloga. Ako nee, zatraiti pomo. Sa ostalima porazgovarati o tome koliko je tako neto neprimereno, i nimalo nije duhovito, kreativno. 4. Zavrili ste jednu oblast, koja je bila interesantna uenicima. elite da organizujete diskusiju u kojoj e uestvovati svi uenici. Postavljate pitanja, ali jedan uenik stalno insistira da on daje odgovore i svoje miljenje, ostali uenici se ne javljaju. Uvaiti njegovu potrebu, pohvaliti ga i rei mu da je veoma dobro nauio gradivo i da dobro zna da odgovori na svako pitanje, ali da treba pruiti priliku i drugima u razredu. Aktivirati i ostale uenike, ohrabriti ih, moda su nesigurni zbog znanja kojim vlada njihov drug.

Page 7 of 21 5. Primetili ste da jedan uenik, dok vi predajete, gleda pravo u vas, miran je, ali vam se ini kao da nije prisutan, misli mu lutaju. Ne prepadati uenika, ve nekim signalom, gestom pokuati vratiti mu misli na praenje nastave. Po zavretku asa rei mu: ''Brinem da nee moi da naui ovo to smo danas radili, jer mi se ini da si bio odsutan dok sam predavala.'' Pitati ga da li ga neto mui, pruiti mu priliku da iznese svoje brige, probleme. Pitati ga ta misli o tome to predajete. 6. Dali ste kontrolni zadatak posle jedne obraene celine jer elite da proverite koliko su uenici to savladali. Spazite uenika koji prepisuje od druga pored sebe. Priete i pogledate njegov zadatak i uoite da je sve do tada isto napisano kao i kod njegovog druga. Na poetku asa su saoptena pravila. Sledi opomena, a nakon toga razdvojiti ih da ne sede zajedno i rei im da se to ne tolerie i da to nije u redu. U ovom sluaju njihov kontrolni zadatak ne oceniti. 7. Pregledali ste kontrolni zadatak koji ste prethodnog asa dali uenicima posle preene oblasti. eleli ste da proverite koliko su savladali date sadraje jer vam je vano da se oslonite na ta znanja kod obrade naredne oblasti. Od 30 zadataka, 21 ste ocenili slabom ocenom. Takva kontrolna veba se ponitava, jer je vie od dve treine slabih ocena. Prokomentarisati sa uenicima da li je u pitanju nerad ili nerazumevanje. Dopunska nastava. Ne znam gde pie da to treba da se poniti? Ali svakako jeste informacija o tome da mnogo toga nije u redu sa pripremom uenika za kontrolni. 8. Primetili ste da se Jovan esto ali da ga boli stomak ili glava, a to se najee deava kada ispitujete uenike ili kada zadate kontrolni zadatak. Diskretno mu rei da umanji te tegobe, da mu verujemo, ali da e morati to da kontrolie i da nekako veba da se ne plai, jer beanje u bolest ne vodi nikud. Moda je dete postavilo sebi visoke zahteve, a realno ne moe. Razgovarati i sa roditeljima da li su ga vodili kod lekara, zbog stomaka ili glave. Ispitati kakva su njihova oekivanja u pogledu uspeha njihovog deteta, da li su zadovoljni. Sigurnost se veba. Samo odeljenjski stareina razmatra lekarska opravdanja, na uenikovu alost. Razgovarati (moda!) i sa drugim kolegama, da li se slino ponaa i na njihovim asovima provere. 9. Uoili ste da jedan uenik sasvim solidno radi u koli, proseno je aktivan, zavrava zadatke na vreme i postie prosene rezultate. Ono to vam pada u oi je da ne radi domae zadatke. Skoro uvek ima neki razlog da se opravda. Razgovarati sa uenikom. Pitati ga da li su mu domai zadaci teki, nejasni? Kroz razgovor otkriti razloge za neuraene zadatke. Pitati ga da li preteruje? Razgovarati i sa roditeljima. Mora da menja takve navike, to mu je obaveza. Ispitati kakve uslove ima za izradu domaih zadataka. 10. Blii se kraj prvog polugodita i vi polako sumirate ocene u dnevniku i pokuavate da izvedete zakljune ocene. U jednom trenutku uoavate da u jednom odeljenju neete imati ni jednu peticu, a u ostalim odeljenjima e taj broj biti zadovoljavajui. Takva je situacija, ne menjati nita. Verovatno su tako formirana odeljenja, zahtevi su bili isti. Nastavnik ne vrednuje analitiki svoj posao. Moda su uenici dali svoj maksimum, vie od toga ne mogu. Samoocenjivanje. 11. Tokom utvrivanja gradiva, jedan uenik je dao pogrean odgovor. Pitanje ste postavili drugom ueniku i on je dao isti odgovor. Kada ste rekli da to nije tano, svi uenici su u jedan glas povikali: Vi ste nam tako rekli! Zavisi od toga da li je usmeno reeno ili je zapisano. Ako je zapisano, izviniti se uenicima i ispraviti

Page 8 of 21 greku. Obavezno proveriti da li je svako od njih u svesci ispravio greku. Ako je usmeno, priznati deci greku, izviniti se i objasniti im ponovo (ili im rei da moda nisu dobro uli kada je predavala gradivo). 12. Kada ste ocenjivali pismeni zadatak primetili ste da je uenik prepravio ocenu u svesci sa prethodnog zadatka. Proverili ste u dnevniku i konstatovali da ste vi dobro upisali ocenu. ''Brine te ova ocena, nisi zadovoljan njom?'' ''Misli li da moe bolje?'' ''ta bi ti roditelji rekli?'' Ne pridikovati, ve lepim reima. Kroz priu rei detetu da to ne sme da radi, da je pogreio, da treba da uvidi da je ta ocena merilo neega. 13. Vaa koleginica je bila odsutna, a vi ste bili u mogunosti da je zamenite. Niste to znali ranije da biste se posebno spremili za as, ali ste pogledali u dnevnik i na osnovu onoga to je zapisano smatrali ste da neete imati tekoa da realizujete as. Desilo se da su uenici na veinu vaih pitanja odgovarali da to ne znaju jer to nisu uili. Razgovarati o preenim oblastima do sada i tako utvrditi da li su to zaista uili ili nisu, jer u dnevniku moe da bude upisano i neto to nije obraeno. Razgovarati sa decom. ''Vama tu neto nije jasno?'' Objasniti im, dopuniti znanje. Nikad pred decom ne vrednovati rad kolege, ak ni pozitivno. Moda joj, u blaoj formi, rei da deca nisu najbolje razumela gradivo, 14. U odeljenju gde predajete doao je novi uenik. Dobili ste podatke da je zbog slabog uspeha i nedolinog ponaanja premeten iz druge kole. Ulazite u razred i zatiete tuu u kojoj uestvuje nekoliko uenika. U toj grupi se nalazi i novi uenik koga sreete prvi put. Prekinuti tuu. Etiketiranje ''novog'' uenika izbei po svaku cenu, (samo to je doao i odmah ga zatiete u tui). Savetodavni razgovor-dotai emotivnu stranu uenikove linosti. ''Da li ste zadovoljni to se ovo desilo?'' Isprovocirati ih da se oseaju postieno. ''Jeste li sreni to ste dobili novog druga?'' Obaviti javni razgovor o kolegijalnosti, drugarstvu, prihvatanju novog uenika. 15. Poveli ste svoje uenike da pogledate film u bioskopu koji je tada bio jako aktuelan. Uenici su se jako radovali i svi su jedva doekali taj dan. U bioskopu su se uenici ponaali nepristojno, galamili su, dovikivali se, preskakali klupe. Niste mogli da ih obuzdate. Sutradan se sreete sa svojim uenicima. Obzirom da je celo odeljenje reagovalo na takav nain, uz osmeh ih pitati: ''Deco, ta to bi?'' ''Vama se film nije dopao?'' ''Razumem da vam se film moda nije dopao, ali ne treba tako reagovati kada vam se neto ne svidi.'' Deije potrebe i oekivanja oigledno nisu bili zadovoljeni. Ukazati im na oblike ponaanja koji su prihvatljivi, pristojni i da to nije bio razlog da se tako ponaaju. Ozbiljna priprema treba da sledi pre odlaska na film. SARADNjA SA RODITELjIMA 1. Na dan ''otvorenih vrata'' dolazi roditelj koji kae da njegovo dete ulae veliki rad, ali ne postie uspeh koji roditelji i dete oekuju i ele. Uvaiti roditelja. Traiti zajedno razloge. ''Koji su kriterijumi da je neto teko?'' Kroz empatiju pokazati razumevanje za oekivanja roditelja. Razgovorom staviti roditelju do znanja da u koli postoje usmene i pismene provere. Ispriati mu koji su postupci, odnosno tehnike uenja, moda njegovo dete nije nauilo kako treba pravilno da ui. 2. Dolazi vam roditelj koji kae da su vai zadaci veoma zahtevni i teki i da je nezadovoljan ocenom svog deteta. Pitati roditelja kako bi on osmislio zadatke da je nastavnik?

Page 9 of 21 Kroz razgovor saznati koliko se dete pripremilo za kontrolnu vebu, koliko i kako je uilo. Moda se dete plai neega, pa zato pravi greke. Diskretno staviti do znanja roditelju da prepustiti profesionalnosti nastavnika da to proceni. 3. Na dan ''otvorenih vrata'' dolazi vam roditelj i poinje da vie da se prema njegovom detetu ponaate nekorektno i da ga mrzite. Umiriti roditelja i rei mu da to nije tano. Razgovarati o detetu. Roditelju se ponudi saradnja. ''Mogu li da ujem vau priu, ta vam je dete reklo?'' Otkriti uzrok razgovorom. Doi do toga kako dete to vidi. Ako je roditelj ba agresivan pozvati kolskog policajca u pomo. 4. Tokom asa ulee jedan roditelj i poinje da vie na dete iz odeljenja napadajui ga da je maltretirao njegovo dete. Prekinuti roditelja i ne dozvoliti mu da dalje vrea dete. Zamoliti ga da napusti uionicu i da saeka kraj asa, pa e nakon toga porazgovarati. Kroz razgovor mu staviti do znanja, da je nepravilno postupio, tako se ne reavaju problemi, to nije nain, jer je dao sebi slobodu da prekine as i pred ostalom decom verbalno napada i vrea uenika, pritom ignoriui prisustvo nastavnika. Za takvu vrstu problema roditelj se obrati nastavniku, a nastavnik e se pozabaviti reavanjem situacije. Dalji koraci: nenasilna komunikacija, pristup i jednom i drugom ueniku sa emotivne strane. 5. Na roditeljski sastanak vam dolazi roditelj neprikladno obuen za tu situaciju. Tom prilikom roditelju treba rei da, shodno pravilniku, ne moe doi tako odeven u kolu, jer je u pitanju javna ustanova. Ukazati na fin nain da postoje neka pravila i propisi kako se treba obui, a koja bi trebalo ispotovati, i koja uostalom vae i u drugim ustanovama, pa tako i u koli. SITUACIJE ZA PEDAGOGA I PSIHOLOGA SARADNjA SA RODITELjIMA 1. Dolazi vam roditelj koji kae da njegovo dete puno vremena provodi u uenju, ulae veliki trud, ozbiljno se priprema za asove, ali ne postie uspeh koji roditelji i dete oekuju i ele. Uvaavamo oseanje zabrinutosti roditelja i kaemo mu: Vi ste zabrinuti za uspeh vaeg deteta? ta Vi mislite da je reenje za ovu situaciju, tj. za uspeh Vaeg deteta? ta oekujete od kole? ta ste Vi, kao roditelj, spremni da uradite? Preispitujemo njegove stavove i osposobljavamo ga da objektivno sagleda problem; Zatim kroz razgovor traimo uzrok; Postavljamo pitanja roditelju: Koliko vremena dnevno dete ui? Ima li izgraene radne navike? Da li voli kolu? Da li je zainteresovano i motivisano za uenje? Da li ga roditelji prisiljavaju da ui? Kako, na koji nain ga prisiljavaju? Koji je nivo aspiracije roditelja, a koji deteta? Voenjem razgovora informisati roditelja o metodama i tehnikama za uenje i time mu pomaemo da ''pojaa'' sposobnost za reavanje problema; Podsticaji za uenje: - cilj im je namera da se neto naui - rok - interesovanje - stav prema gradivu - poznavanje rezultata - nagrada i kazna - saradnja i takmienje

Page 10 of 21 - uspeh i neuspeh - stepen aspiracije Razgovaramo sa uenikom - oekujemo da nam uenik kae kako se osea, jer moe se ispostaviti da je roditelj u pravu, ali i da nije. Roditelji mogu da budu jako subjektivni. Ne mora roditelj da pria u detetovo ime. Dete moe i samo da doe da se poali. Moda je dete nezainteresovano. Ispitati da li uenik ima neki problem van kole (mi utiemo samo u vezi kole). Traimo uzroke neuspeha u uenju. Razgovor o pripremanju i uenju kod kue, radnim navikama, o interesovanjima i oekivanjima samog deteta, a i roditelja; Koje su sposobnosti deteta? Ispitati da li ima emocionalne probleme. Nakon ispitivanja svih uzroka, suziti podruje delovanja. Upoznavanje deteta sa metodama i tehnikama uenja (osmiljavanje gradiva, uenje po delovima i uenje celine, vremenski rasporeeno uenje, koncentrisano uenje, aktivno uenje i presliavanje, ponavljanje) i primena nauenog sadraja uz pomo nastavnika; Predloiti mu da ui sa nekim u odeljenju; beleimo sve informacije u dosije uenika; Razgovor sa nastavnicima - kako uenik radi, pogledati njegove pisane vebe, pratiti ocene u dnevniku; Pratimo promene i obavetavamo roditelja, a roditelje pitamo kako dete radi kod kue. To je proces, zahteva kontinuirano praenje; Merenje efekata, odnosno da li je dolo do pomaka; 2. Dolazi vam roditelj koji kae da njegovo dete puno vremena provodi u uenju, ulae veliki trud, ozbiljno se priprema za asove i vrlo je uspean u svim predmetima, osim iz jednog. Roditelj je ve razgovarao sa predmetnim nastavnikom, ali to nije dalo rezultat. Trai vau pomo. Uvaavamo oseanje zabrinutosti roditelja da bismo pridobili njegovo poverenje. ta Vi mislite, kao roditelj, da je najbolje za vae dete? Kaemo roditelju da dete mora da nastavi da ui predmet, da se ne demoralie. Moda mu ne lei ta materija, pa mora vie vremena da posveti tom predmetu, moda nema dovoljno predznanja iz tog predmeta, moda bi trebalo da ide na dopunsku nastavu. Nemaju sva deca podjednake afinitete ba prema svim predmetima. Objasniti roditelju da ne mora uenik da bude uspean ba iz svih predmeta. Moda je problem u komunikaciji ili se dete plai nastavnika? Pretpostavke Razgovarati sa nastavnikom - Pitati ga kako uenik radi njegov predmet. Mi moda ve znamo kakvi su kriterijumi naeg kolege, koliko je zahtevan i koja su njegova oekivanja. Suoavamo roditelja i nastavnika. Roditelj treba da shvati koja su stvarno oekivanja nastavnika, tj. kakvi su njegovi kriterijumi. Struni saradnik eli da se na neki nain osigura, tj. da zna ta se tano trai od uenika, jer je nama kao pedagogu to najvanije, to je centar naeg interesovanja. Vano nam je kako da pomognemo detetu. Pedagog hoe da uje tano ta ko od njih oekuje, jer ne zna o emu su oni razgovarali. U skladu sa tim to je saznao, pedagog deluje. Savetodavni rad sa uenikom - Razgovorom saznati ta on ima da nam kae, otkriti uzroke neuspeha, pratimo i njegova oseanja. Otkloniti mu strah, ako je to u pitanju, moramo ga ohrabriti da savlada problem. Mora da nastavi da ui, ne sme da se demoralie. Moda treba vie da ui taj predmet. Ako to traje, raditi kontinuirano sa njim, to je proces; Sve to beleimo u dosije uenika. Pratimo ubudue ima li pomaka. 3. Dolazi vam roditelj i ali se na jednog nastavnika koji predaje njegovom detetu. Kae da su njegovi zahtevi previsoki za taj uzrast i da zbog toga njegovo dete ima slabiju ocenu. Uvaavamo oseanje zabrinutosti roditelja da bismo pridobili njegovo poverenje. ta Vi mislite, na osnovu ega ste zakljuili koji su to kriterijumi? ta Vi mislite da je najbolje reenje za ovu situaciju, tj. za uspeh Vaeg deteta? Preispitati stavove roditelja. Rei roditelju da svaki nastavnik ima kriterijume kojih se pridrava, i da detetu moda treba vie vremena da se prilagodi tom kriterijumu. Moda

Page 11 of 21 nema dovoljno predznanja iz tog predmeta, pa je to oteavajua okolnost po dete. Objasniti da deca mogu da napreduju samo ako im se postavi zona narednog razvoja, jer je mnogo bolje uiniti vei napor sada za kasnije. Na taj nain osposobljavamo roditelja da objektivno sagleda problem; Razgovorom traimo uzrok; Postavljati pitanja roditelju: Koliko vremena dnevno dete ui taj predmet? Da li je zainteresovano i motivisano za to gradivo? Da li ga roditelji prisiljavaju da ui? Kako, na koji nain ga prisiljavaju? Koji je nivo aspiracije roditelja, a koji deteta? Dete ne sme da stagnira, ve da napreduje. Pratiemo ubudue ta se deava, uvek smo otvoreni za saradnju; Mi moda ve znamo kakvi su kriterijumi tog nastavnika i da li se jo neko alio na njega. Ne vrednujemo kolegu pred roditeljem. Savetodavni rad sa uenikom - otkloniti mu strah, ako je to u pitanju, moramo ga ohrabriti da savlada problem. Pitati ga ta on ima da nam kae, saznati od njega ta je uzrok nauspeha. Rei mu da mora da ui, da se ne demoralie, ohrabriti ga; promena metoda i tehnika Pratiti njegov rad, ako to traje, raditi kontinuirano sa njim, jer je to proces; Ispitati da li se jo neko alio na tog nastavnika, pa reagovati u skladu sa tim. Nastavnik mora da se potrudi da bude dobar metodiar. 4. Razgovarate sa majkom uenika prvog razreda koja se ali da je njenom detetu dosadno na jednom broju asova, jer zna mnogo vie od onog to uiteljica izlae i trai od uenika. Uvaiti roditelja - rei joj da je lepo to je to primetila, jer kao majka mora da sauva detetu radne navike. Na taj nain se stvara oseaj poverenja. Rei joj da naa kola nema dovoljno mogunosti za individualni rad, tj. individualizovani pristup. Nastavni plan i program mora da se ispotuje. To je esta situacija u I razredu, to je faza u razvoju, prolazno je. Vano je detetu sauvati motivaciju. Rei joj da e svakako razgovarati sa uiteljicom; Otii na as. Proveriti sa uiteljicom da li je dete zaista darovito. Na kojim asovima, da li je to stalno. Ako jeste uputiti dete na testiranje pedagoko-psiholokoj slubi. Zakon dozvoljava ubrzano napredovanje za darovitu decu; Moe se ispostaviti i da majka vie radi sa detetom kod kue, pa na ovaj nain eli da dobije potvrdu da je uspean roditelj. 5. Razgovarate sa majkom ije dete ima granine intelektualne sposobnosti ili senzorne probleme (nagluvost, slabovidost). Dete se trudi da savlada gradivo, ali ne postie oekivani uspeh. Obaviti savetodavni rad sa roditeljem - Znam da ste zabrinuti za Vae dete. Mi smo tu da Vam pomognemo koliko je u naoj moi. Pruamo joj podrku i ohrabrujemo je. Roditelji teko prihvataju hendikep. Kroz razgovor otkriti kako se kod kue sa njim radi. Da li se dete primorava na uenje? Da li je ukljueno u neki tretman? Motivisati ga i pomoi mu da pobolja razumevanje situacije. Rei roditeljima da treba da imaju jasan stav o mogunostima svog deteta. Ne uporeivati ga sa drugom decom; Informisati roditelje kako da rade sa detetom: strpljivo se odnositi prema detetu, nai nain da se dete motivie, pohvaliti svako njegovo postignue; na poetku mu davati jednostavnije zadatke. Predloiti roditeljima da se u rad sa detetom ukljue psiholog i defektolog odgovarajue ue specijalnosti-multidisciplinarni pristup; Pedagoko-instruktivni rad sa nastavnicima - zapaanja o ponaanju i radu deteta; diferenciran pristup, dopunska nastava, ukljuiti dete u aktivnosti sa ostalom decom, mora da zna ta moe da naui; Pedagog e objasniti nastavniku koja je njegova strategija saznanja, dae nastavniku strunu literaturu i pratiti ponaanje deteta. Ako dete ima emocionalne smetnje, onda sa njim radi psiholog. Dete treba da bude bolje od samog sebe, da moe vie nego to je ranije moglo, a ne da se poredi sa drugima. Uputiti nastavnika na seminar o inkluzivnom obrazovanju. Savetodavni rad sa odeljenjem - uvaavanje razliitosti meu vrnjacima, prijateljstvo; Individualni savetodavni rad sa uenikom - ako ima problem sa vrnjacima, popraviti mu sliku o

Page 12 of 21 sebi, osnaiti mu linost; 6. Roditelj trai savet kako da organizuje rad kod kue sa detetom koje ima smetnje ili tekoe u razvoju. Strpljenje je neophodno u ovom sluaju. Pedagog moe da kae: Neka dete danas uradi vie, pa e to biti dovoljno. Treba se naoruati strpljenjem i ponavljati jako puno. Pohvaliti svaki napredak deteta. Kreirati sredinu za dete, to stimulativniju, da kontekst uenja bude povoljan za dete. Nai nain da se dete motivie, pohvaliti svako njegovo postignue; na poetku mu davati jednostavnije zadatke. Dati mu strunu literaturu. Predloiti roditeljima da se u rad sa detetom ukljue psiholog i defektolog-multidisciplinarni pristup; SARADNjA SA KOLEGAMA 1. Dolazi vam nastavnik koji saoptava da je primetio da kada radi grupnim oblikom rada, Milan se nikada ne ukljuuje u rad, smeta drugima ili se bavi nekim aktivnostima koje nisu u vezi sa zadatkom. I pored opomene, on se samo za trenutak primiri, ali se i dalje ne ukljuuje. Rei nastavniku da svako dete mora da se ukljui u rad. On kao nastavnik mora da upotrebi svoje potencijale i svoje iskustvo (ak i ako je pripravnik) i mora da istrai ta je to to ga remeti. Predloiti mu da moe napraviti situaciju u kojoj e taj uenik da bude izvetava u grupi, odosno da bude taj od koga e zavisiti grupa, ili proceniti u kojoj ulozi e biti dobar, tj. doiveti samoaktualizaciju (timski rad podrazumeva podelu uloga). Nastavnik e to saoptiti Milanu pred kraj aktivnosti, da ne zna unapred. Treba mu pronai aktivnost koja e ga stimulisati i podsetiti ga da ne sme da minira rad grupe, jer e od njega zavisiti cela grupa. Postoje obaveze koje vae za svakog uenika. Pitati Milana zato to radi. Postoje sankcije za nepotovanje pravila; Ako se problem nastavi, pedagog radi sa Milanom; 2. Dolazi vam nastavnik i saoptava da je za danas planirao realizaciju asa u prirodi. Sve je do detalja pripremio, deca su se takoe pripremila i oekuju as van uionice. Poto je iznenada poela kia moli vas da mu pomognete, jer deca nisu ponela knjige i on ne zna ta da radi. Rei nastavniku da treba i mora da mobilie svoje potencijale. Deci treba dati dodatnu motivaciju. Saradnik ne sme da ode na as umesto nastavnika. Poraavajue je da nastavnik ne zna da odri as. Upotrebiti steeno radno iskustvo (rebusi, zanimljive geografije, asocijacije na temu asa). Mogue je organizovati rad u biblioteci ili medijateci, korienjem savremenih nastavnih sredstava, ili organizovati diskusiju na neku temu. 3. Nastavnik vam se ali da iz asa u as ne uspeva da odri disciplinu u jednom odeljenju. To primeuju i uenici, a uo je i da su roditelji negodovali na roditeljskom sastanku. To mu smeta, loe se osea, ali je nemoan. Rei nastavniku da e mu biti pruena pomo i podrka. Deca oigledno nisu dovoljno upoljena. Deca su po prirodi aktivna, ona moraju da rade. Rad kontrolie emotivna stanja. ''Ti si nastavnik i nisi nemoan'', ohrabriti ga. Motivisati ga i pomoi mu da razume situaciju. Reagovati podravanjem i empatijom. Osnaiti ga za autokorektivno ponaanje, korigovati samosaaljenje i nemo; Moda mora da promeni metode rada. On kao nastavnik mora da izgradi dobre odnose sa uenicima i da ih poduava samodisciplini. To je proces. Grupni savetodavni rad sa uenicima - otkriti uzroke neprihvatanja nastavnika; Moda nastavnik nema autoritet, moda im je dosadan i nezanimljiv. Staviti im do znanja da tako ne smeju da se ponaaju, postoje neka pravila ponaanja; Individualni savetodavni rad sa nastavnikom - suoavanje i menjanje ponaanja; Mora razvijati vie panje, razumevanja, potovanja prema uenicima. Deca ne prave probleme onom nastavniku koji ih

Page 13 of 21 potuje i brine o njima; Rei odeljenjskom stareini da vie razgovara sa decom o problemu; Pedagog ode na as; pratimo promene; 4. Dolazi vam nastavnik i saoptava da se jedan uenik nikada ne javlja. Ako ga prozove, on se vrlo teko izraava: sporo govori, teko nalazi prave rei i ponekad zauti usred reenice. Njegovi pismeni radovi su jako dobri. Pedagoko-instruktivni rad sa nastavnikom - informisati nastavnika o govornim tekoama. Rei mu da uvai individualnost uenika, da bude strpljiv, jer je njemu podrka veoma vana. Ovakvo dete ne treba saaljevati, niti ga ignorisati, jer mu umanjujemo motivisanost i izazivamo strah od budueg neuspeha. Ne povlaivati mu, jer e se oseati nesigurno i bespomono. Treba da ima isti tretman kao i ostala deca, ukljuiti dete u aktivnosti sa ostalom decom, mora da zna ta moe da naui; Pedagog e objasniti nastavniku koja je njegova strategija saznanja, dae nastavniku strunu literaturu i pratiti ponaanje deteta. Ne izbegavati usmena ispitivanja; Savetodavni rad sa odeljenjem - grupni razgovor o prihvatanju razliitosti; Individualni savetodavni rad sa uenikom - ako ima problem sa vrnjacima, popraviti mu sliku o sebi, osnaiti mu linost; Ustanoviti da li je problem psiholoke ili motorike prirode. Ako je motorike, uputiti ga kod logopeda, ako je psiholoke kod psihologa; Razgovarati sa roditeljima - da li je ve na tretmanu; 5. Bili ste na asu i zapazili da je nastavnik eleo da organizuje diskusiju u kojoj bi uestvovali svi uenici. Jedan uenik stalno insistira da on daje odgovore i iznosi svoje miljenje. Ostali uenici se ne javljaju. Rei nastavniku da on organizuje i vodi diskusiju i uspostavlja pravila. Ako su pravila ve uspostavljena na poetku kolske godine, ne bi trebalo da doe do ovog. Mora da bude paljiv sa tim uenikom. Treba da pohvali njegov angaman i aktivnost na asu, ali i da mu stavi do znanja da treba i ostali da uestvuju, a ne samo on. Nastavnik mora da ovlada grupnom dinamikom, mora sve uenike aktivirati. Predloiti mu da promeni metodu, moda diskusija nije odgovarajua; Razgovor sa uenikom ako nema pomaka u njegovom ponaanju, i ako ne moe da se kontrolie; Upoznati roditelje; Moda je hiperaktivan - ukljuuje se psiholog; 6. Nastavnik vam se poalio da je primetio da jedan uenik, dok on predaje, gleda pravo u njega, miran je, ali mu se ini da nije prisutan, misli mu lutaju. Rei nastavniku da se obratiti tom ueniku i da proveriti da li je to trenutno. Ako je uestalo, porazgovarati sa njim. ini mi se da si odsutan? Moda te neto mui, brine, zbog neeg si zabrinut? Ako primeuje da je odsutan, obavezno ga pita zato. Uenik mora da ima poverenja u nastavnika i da kae nastavniku u emu je problem. Nastavnik je tu da ga saslua i da mu pomogne. Moda mu je gradivo nezanimljivo. Nastavnik mora da nae nain da zainteresuje takvog uenika, individualizovani pristup. Uenik se mora uposliti na sve naine, to je nastavnikova dunost. Ako nema efekta, onda se uenik poziva na razgovor kod pedagoga ili psihologa - moda ima dublje emotivne probleme, koji zahtevaju poseban tretman. Upoznati roditelje; 7. Blii se kraj prvog polugodita i vi ste pogledali ocene u dnevniku. U jednom trenutku uoavate da u jednom odeljenju neete imati ni jednu peticu, a u ostalim odeljenjima e taj broj biti zadovoljavajui.

Page 14 of 21 Nastavnik oigledno dri isti kriterijum u svim odeljenjima. Nastavni plan i program je isti za sve, ali mora se napraviti razlika u razliitim odeljenjima. Ne oekuje se da ta razlika bude toliko upadljiva. Nastavnik mora vie da motivie decu i da uloi malo vie napora, na njemu je odgovornost. Svako odeljenje je razliito, tako da treba prilagoditi nain rada tome. Za taj razred nastavnik mora posebno da se priprema; Razredni stareina mora da prati situaciju i da bude obaveten, da sarauje sa tm nastavnikom; 8. Nastavnik vam saoptava da ima uenika koji se esto ali da ga boli stomak ili glava i to se najee deava kada ispituje ili kada zadaje kontrolne zadatke. Pojasniti nastavniku da u takvim situacijama postoji emocionalni naboj. Nastavnik treba da kae ueniku da mu veruje, ali da to ne sme da postane praksa. On mora da bude ocenjen kao i svi ostali, ocenjivanje je obavezno; Obaviti savetodavni rad sa uenikom - utvrditi ta ga to blokira, ispitati da li ga zaista boli stomak ili su u pitanju psihosomatske reakcije. Mora se raditi sa uenikom, to je proces. Moda su oekivanja roditelja prevelika, moda je lina nesigurnost; Obavestiti roditelje; 9. Razredni stareina vam saoptava da su deca ispravljala ocene u dnevniku i da on ne zna odakle da pone da reaguje. Ispitati kako je dnevnik uopte doao do dece. Rei razrednom da se kanjavaju samo ta deca, a ne celo odeljenje. Razredni treba da ih pita da li znaju ta su to moralne i zakonske norme. Koji im je bio cilj? Kakvu korist imaju od toga to su uradili? Rei im da moraju biti kanjeni i da im se takve situacije ne ponavljaju vie. Takav prekraj spada u teu povredu radnih obaveza uenika; Razredni stareina treba da upozna i roditelje tih uenika sa situacijom; Obavestiti nadleni organ; Ako nas razredni stareina pozove, uestvujemo u razgovoru sa decom; radionice na temu konstruktivno reavanje problema...; 10. Nastavnik vam dovodi dete i vrlo besno kae da uradite sa njim ta znate i umete, jer je on nemoan. Uenik mu ometa rad, pria, galami, uznemirava drugu decu. Ako mu se suprotstave, oh ih tue i to sve radi na asu. Umiriti nastavnika i ne kritikovati ga pred detetom. Kasnije mu blagim reima rei da je problem discipline zapravo problem nastavnika. Objasniti nastavniku da mora ovladati grupnom dinamikom. Pitati ga kako moe da dozvoli da mu se uenici tuku na asu. Uenik se mora uposliti na sve naine; Individualni savetodavni rad sa uenikom - Pitati dete moe li da kontrolie svoje emocije? Traiti uzrok takvog ponaanja; Opomenuti ga da mora da potuje ostale uenike i nastavnika. Posebno se baviti agresivnou deteta, ako je uroena, to podrazumeva kontinuirani savetodavni rad sa uenikom; Savetodavni rad sa nastavnikom - savetovanje kako da se postavi u takvim situacijama, osnaiti ga; rei mu da mora pronai nekakve mehanizme da ga samodisciplinuje; Razgovor i sa drugim nastavnicima koji mu predaju; Upoznati i roditelje sa sitacijom; Ako je dijagnoza hiperaktvnost, ukljuiti i psihologa; 11. Nastavnik ne pronalazi naine da pokrene sa ''mrtve take'' dete koje ima neku vrstu smetnje ili tekoe u razvoju. Prosto sagledava da problemi koje dete ima nadilaze njegove kompetencije kao nastavnika i da detetu nije mesto u tom razredu. Pedagoko-instruktivni rad sa nastavnikom - Nije na nastavniku da procenjuje, jer je ve

Page 15 of 21 procenjeno da mu je tu mesto. Strpljenje nastavnika je neophodno, potrebno je vie se angaovati oko deteta. Nastavnik mora stalno da zapaa ponaanje i rad deteta, mora da motivie uenika na razliite naine; Prilagoditi zadatke takvom detetu putem diferenciranog pristupa, individualizovanog rada. Ukljuivati redovno uenika u dopunsku nastavu, ukljuiti dete u aktivnosti sa ostalom decom, mora da zna ta moe da naui, da bude strpljiv, da stvara relaksirajuu atmosferu u razredu; Savetodavni rad sa nastavnikom - savetovanje kako da se postavi u takvim situacijama, osnaiti ga; podsticati ga za autokorektivno ponaanje, korigovati samosaaljenje i nemo i prevazii bespomonost i negativizam; Savetodavni rad sa roditeljima - ispitati da li je dete ve na tretmanu; Ako nije predloiti roditeljima da se u rad sa detetom ukljue pedagog, psiholog i defektolog-multidisciplinarni pristup; SARADNjA SA UENICIMA 1. Posle velikog odmora dolazi vam uplakano dete sa ogreboteinama na licu i ali se da su ga tukli iz drugog odeljenja. Prvo umiriti dete, uteiti ga, pa nakon toga ispitati ta se dogodilo. Rei mu da treba da ima potpuno poverenje u vas i da slobodno kae kako se to dogodilo i ko ga je tukao i zbog ega, jer je pedagog tu da mu pomogne. Moramo zatiti dete od tih uenika. Posebno razgovarati sa tim uenicima - ako su krivi, razredni stareina e ih kazniti. Rei im da nasilje nad drugom ne moe da proe nekanjeno, i da moraju da snose sankcije za takvo ponaanje, tako je propisano zakonom. Obavestiti i roditelje tih uenika, rei im zato su kanjeni, kako bi uticali na njih; Odrati predavanje/radionicu na temu konstruktivno reavanje konflikata; Dogovor o zatitnim merama i praenje efekata; 2. Jovana je odlina uenica, vrlo je tiha i malo se drui sa ostalom decom. Jednog dana dolazi kod vas i kae da bi elela da razgovarate. Pitamo je: ''Neto te mui''? Bavimo se njenim oseanjima. Postoji neto to je mnogo vano, to eli da mi kae? Ohrabriti je i videti ta hoe da saopti. Moda eli da kae da je usamljena i neprihvaena od strane svojih drugova. U tom sluaju, moramo raditi na razvijanju samopouzdanja i socijalnih vetina kod Jovane, pruajui joj pozitivan odnos toplinu, ljubav, potovanje (empatija); Pitati je ta ti misli, zato su oni takvi prema tebi? Savetodavni rad sa odeljenjem - ohrabriti prijateljstvo meu vrnjacima. Drugovi treba da prihvate Jovanu i da je ukljue u zajednicu. Osvestiti im pojmove komunikacija u grupi, kooperacija, saradnja, pomo drugome, timski rad; Obavestiti i roditelje, tj. proceniti da li takvo njeno stanje potie iz porodice - roditelji moraju podrati pozitivne vrnjake odnose, dete mora da se socijalizuje, a ne da bude izolovano; 3. Jedna grupa uenika vam se ali da ih nastavnik NN naziva pogrdnim imenima, da ih poniava i vrea. Rei uenicima da kau koji je to nastavnik, da se ne plae i da imaju potpuno poverenje u strunog saradnika. Ne moe da garantuje da e promeniti tog nastavnika, ali da e uiniti sve to moe. Imaju pravo, kao uenici, da se ale, i dobro je to su se obratili pedagogu, ali rei deci da ne ulaze sa njim u konflikt; Razgovor sa drugim nastavnicima - proveriti prethodno iskaze i sakupiti dokaze. Ispitati kakva je situacija u drugim odeljenjima, da li je jo neko primetio njegovo ponaanje prema uenicima. Ako se ispostavi da je tano to to deca kau, razgovarati sa nastavnikom i rei mu da mora da se koriguje. Svako je odgovoran za svoje ponaanje. To se reava, zakon predvia kazne za uvrede;

Page 16 of 21 Direktor ima pravo da kanjava, to nije u naoj nadlenosti, ali mi smo duni da prijavimo takav oblik ponaanja prema deci; 4. Milena je dola da razgovara sa vama. Objanjava vam da jako puno ui, ali da ne postie dobre rezultate. Pitati Milenu kako ui, kako pravi rezime. Krivo ti je to nisi bolja? ao ti je to ne vidi odmah rezultate? Verovatno ui na pogrean nain. Moda nisi razumela kriterijum ocenjivanja nastavnika? Upoznati je sa metodama i tehnikama uenja, kada koju treba da upotrebi. Moda se loe vremenski organizuje ili nema panju. Razgovorom otkriti koji su uzroci zaostajanja; Pitamo i nastavnike za njen rad; Pratiti njen rad, to je proces; 5. Jedan deak vam se ali da ne sme da ide kui, jer mu grupa drugova iz odeljenja preti da e ga saekati ispred kole i pretui. Umiriti dete. Rei mu da treba da ima poverenje u njega i da mu slobodno kae ko mu je pretio. Obeati mu da se nee saznati da je od njega saznao. Moramo zatititi tog uenika; Prikupljamo informacije; Obaviti razgovor sa tim uenicima - Kada se sakupe dokazi, rei razrednom stareini da kazni tu decu. Nasilje ne sme da proe nekanjeno. Ukljuiti i roditelje, tj. rei im zato su kanjeni, kako bi uticali na ponaanje svoje dece; Odrati predavanje/radionicu na temu konstruktivno reavanje konflikata; Dogovor o zatitnim merama u okviru odeljenja; Praenje efekata; 6. Devojica slabije uje i sporije govori. Nekoliko drugova iz odeljenja karikiraju njen govor. Potrebna joj je pomo da bi savladala problem i mata o tome da teno propria. Uteiti je, uvaiti njenu individualnost i rei joj da postoje razlike meu ljudima. Bavimo se njenim oseanjima, pruajui joj pozitivan odnos toplinu, ljubav, potovanje (empatija); Rei devojici da joj to nisu prijatelji i da ne obraa panju na njih. Ohrabriti je, ne sme da vidi saaljenje. Treba da stekne bazino poverenje u pedagoga; Savetodavni rad sa odeljenjem - Rei deci koja je ismejavaju da to nisu primerene norme ponaanje i da to nije ljudski. Treba je ukljuiti u zajednicu, a ne odbacivati; Trebalo bi podsticati u tom razredu atmosferu potovanja razliitosti; Odeljenjski stareina sa odeljenjem vie pria na tu temu; Ukljuiti i logopeda; JEZIK PRIHVATANjA ini da deca budu otvorenija. Najuspeniji su oni strunjaci koji ljudima pomau tako to ih stvarno prihvataju. Tada ljudi oseaju da e biti prihvaeni bez obzira na to ta kau ili oseaju. Nastavnici mogu da pomognu ueniku da naui da prihvata i voli sebe i da stekne unutranje oseanje sopstvene vrednosti. Mogu u velikoj meri da olakaju proces aktualizacije uenikovih potencijala. Mogu mu uliti snagu da se konstruktivno odnosi prema razoaranjima i bolu u detinjstvu i adolescenciji. Niko ne moe biti siguran da je prihvaen ako mu se to ne pokae na oigledan nain. Pravi razgovor sa uenikom moe da pospei konstruktivnu promenu. SLUANjE je efikasno orue jer omoguava oslobaanje emocija i stimulie osobu da iskae svoja dublja oseanja. Sluanje govori o vaoj spremnosti da joj pomognete i izraava vae prihvatanje osobe onakve kakva jeste. Stvara se oseaj bliskosti sa uenikom. Pitanje: Postoji li neto o emu eli da pria?

Page 17 of 21 Pitanje: Moe li da kae neto vie o tome? Govor je pokuaj da se spoljanjem svetu saopti ta se deava unutra. Aktivno sluanje podrazumeva interakciju sa uenikom i obezbeuje mu povratnu informaciju da ga nastavnik razume. Aktivno sluanje obezbeuje oslobaanje emocija i uverava uenika da je nastavnik neko sa kim on moe da razgovara. Nastavnik mora da ume da iskreno prihvati oseanja koja uenik izraava, ma koliko ona bila drugaija od onoga to on misli. Uenici se oslobaaju neprijatnih oseanja kada znaju da mogu slobodno da ih izraavaju. Nastavnik mora da eli da pomogne ueniku. Nastavnik mora da doivi uenikovo oseanje kao da je njegovo sopstveno, ali da ne dopusti da ono postane njegovo oseanje. Nastavnici moraju da potuju privatnost i poverljivost onoga to im uenici priaju o sebi i svom ivotu. Nastavnici treba da shvate da su uenici retko sposobni da sami zaponu razgovor o svom problemu. Aktivno sluanje pomae uenicima da savladaju svoje snane negativne emocije i da ne treba da se plae svojih emocija. Aktivno sluanje olakava ueniku da sam rei svoj problem, jer na taj nain moe da ''izbaci iz sebe'' problem, moe da analizira i sagleda svoj problem. Aktivno sluanje omoguava bliskiji i sadrajniji odnos izmeu nastavnika i uenika. Uenici koji su sasluani doivljavaju oseanje veeg samopotovanja i vrednosti. Kada se izmeu nastavnika i uenika razvije vie panje, potovanja i ljubavi, tada se problemi discipline znaajno smanjuju. Deca ne prave probleme onom nastavniku koji ih potuje i brine o njima. Savetodavno reavanje uenikovog problema podrazumeva da ueniku pomaemo da ostvari uvid u svoj problem, da ga razotkrije, sazna i shvati. Moemo i zajedno sa njim da tragamo za uzrocima problema i da se dogovaramo kako da zajedno otklonimo uzroke i promenimo stanje. Uenici obino na ''mora i treba'' reaguju tako to pruaju otpor ili jo snanije brane svoje pozicije. Poruke sa gotovim reenjem jasno govore uenicima kako da promene svoje ponaanje ta moraju da urade, ta bi bilo bolje da urade, ta bi smeli da urade, ta bi trebalo da urade. Ja-poruke bi se mogle nazvati i ''poruke odgovornosti'', jer nastavnik koji alje poruke preuzima odgovornost za svoje unutranje stanje i odgovornost da bude dovoljno otvoren da sa uenikom to i podeli. Ja-poruke preputaju samom ueniku odgovornost za njegovo ponaanje. Ja-poruke ispunjavaju tri vana kriterijuma delotvornosti: 1) velika je verovatnoa da e pokrenuti volju za promenom; 2) sadre minimum negativnog vrednovanja uenika; 3) ne kvare odnos izmeu nastavnika i uenika; Bilo kakva razumna ja-poruka uvek je daleko bolja od okrivljujue ti-poruke ili ''indirektne poruke''. Ljutnja se javlja posle doivljavanja nekog drugog (ranijeg) oseanja. Ljutnja je sekundarno oseanje, ona uvek prati primarno oseanje. Konflikti meu uenicima deluju tetno na odeljenje, ne samo tako to smanjuju vreme posveeno uenju i poduavanju, ve ometaju sve uenike u odeljenju. Ove konflikte je nemogue izbei, jer meu mladima, po pravilu, dolazi do neslaganja, verbalnih sukoba, svaa, tua, zadirkivanja. ULOGA NASTAVNIKA esto koristiti aktivno sluanje; Izbegavati digresije komentarima: ''To je druga stvar-pridravajmo se za sada ovog problema''; Koristiti ja-poruke da bi se izrazile svoje potrebe i neslaganje sa nekim pravilima; Izbegavati pozitivno ili negativno vrednovanje (''To je dobra ideja'' ili ''To je glup predlog'').

Page 18 of 21 USPEAN SAVETNIK Ne pokuava da zapone razgovor sa uenikom sve dok nije siguran da uenik zaista eli njegovu pomo; Adekvatno je pripremljen, raspolae potrebnim injenicama, informacijama, podacima; Njegova izlaganja su saeta i kratka, ne gnjavi uenike; Odgovornost za uspeno odvijanje procesa promene ostavlja ueniku, a on mu u tome pomae; USPEAN SAVETNIK mora da prepozna otpor i defanzivnost im se oni pojave, a zatim mora da izrazi prihvatanje uenikovih oseanja. Nastavnici moraju da ue kako da izgrade dobre odnose sa uenicima. Klju uspeha da navedete uenike da usvoje vae vrednosti jeste da uspostavite sa njima dobre odnose. Svakodnevno upuivanje ja-poruka je daleko efikasnije nego da priate uenicima da treba da budu otvoreni u komunikaciji. Aktivno sluanje e ohrabriti uenike da sa vama podele svoja oseanja. Nastavnici bi trebalo da poznaju principe za koje je utvreno da uspeno motiviu veinu uenika i da budu osposobljeni da ih primenjuju. Razvitak umnih sposobnosti i sposobnosti da se kritiki misli zavisi od sadraja gradiva, naina i organizacije onog to se ui, primene odgovarajuih postupaka i metoda, kao i pobuda onog ko ui.

SITUACIJE IZ PEDAGOKE PRAKSE ZA POLAGANjE ISPITA ZA LICENCU - za nastavnike osnovne kole 1. Doneli ste ocenjene kontrolne zadatke i podelili ih uenicima. Objasnili ste kako ste ocenjivali. Nakon kraeg razgledanja jedan uenik se ali da mu niste priznali zadatak koji je tano uradio. 2. Doneli ste ocenjene kontrolne zadatke i podelili ih uenicima. Objasnili ste kako ste ocenjivali. Nakon kraeg razgledanja jedan uenik Vam se ali da ima uraene zadatke isto kao i njegov drug koji je dobio bolju (viu) ocenu. 3. Doneli ste ocenjene kontrolne zadatke iz srpskog jezika i podelili ih uenicima. Objasnili ste kako ste ocenjivali. Jedan uenik se ali da je dobio etvorku, a nema ni jednu greku. 4. Posle zavrenog odmora ulazite u kabinet i zatiete dva uenika koji se tuku, a ostali navijaju. 5. Posle zavrenog odmora ulazite u kabinet i zatiete uplakano dete koje ima ogrebotine po licu i ali Vam se da su ga dva druga tukla. 6. Posle zavrenog odmora ulazite u kabinet i zatiete uplakano dete koje ima ogrebotine po licu. Na pitanje da Vam objasni ta se desilo dete uporno uti. 7. Dok ste pisali tekst na tabli i bili okrenuti leima razredu, dva uenika/ce iz poslednje klupe su se potukle. 8. U toku izlaganja primetili ste da je Milan uzeo Zoranu svesku, nakon ega je Zoran skoio i poeo da ga udara svom snagom. 9. Najavili ste kontrolni zadatak (ispitivanje). Ulazite u uionicu i ne zatiete ni jednog uenika/cu. 10. Najavili ste kontrolni zadatak (ispitivanje). Ulazite u uionicu i zatiete samo tri uenika. 11. Primetili ste da je Milana u proteklom periodu esto odsutna sa Vaih asova. Pogledali ste u dnevnik i uoili da ona ne dolazi iskljuivo na Vae asove. 12. Milan ima odline ocene na usmenom ispitivanju, ali ste uoili da je uvek odsutan kad se rade kontrolni i pismeni zadaci.

Page 19 of 21 13. Zapazili ste da Jovan esto trai da izae sa asa i to vie puta. Kada je u uionici, primetili ste da nema koncentraciju, teko prati nastavu, okree se i ometa drugu decu. 14. U toku predavanja jedan uenik se stalno okree, zapitkuje neto decu oko sebe, komentarie i postavlja pitanja nevezana za gradivo. Neprestano ustaje da trai od nekoga olovku i stalno bi da brie tablu. 15. U toku predavanja jedan uenik se stalno okree, govori neto deci oko sebe, komentarie i postavlja pitanja vezana za gradivo i prekida Vae predavanje pokazujui da on o tome neto zna. 16. Dete je odgovaralo i nije dobilo oekivano ocenu. Nakon zavrenih asova zatiete ga u kolskom dvoritu. Kada se zainteresujete zato ne ide kui, kae da ne sme zbog dobijene slabe ocene. 17. Dete je odgovaralo i nije dobilo oekivano ocenu. Poinje da plae. Na Vae pitanje zato plae, kae Vam da ne sme da kae roditeljima za ocenu koju je dobio. 18. Doneli ste ocenjen kontrolni zadatak i podelili ga uenicima. U jednom trenutku primeujete da uenica Milena plae. Priseate se da je na isti nain reagovala na dobijenu ocenu i na prolom kontrolnom zadatku. 19. Zorica je odgovarala, Vi joj saoptavate da je to za trojku. Ona poinje da plae. U suzama Vam objanjava da je uila ceo vikend i da se samo zbunila, kada je mama presliavala, sve je znala. 20. Dete je odgovaralo i dobilo ocenu. Nezadovoljno ocenom, poinje da vie i besno izlee iz uionice i treska vratima. 21. Primeujete da se uenik Jovan prilikom usmenog odgovaranja vrlo lepo izraava, ali da su mu pismeni zadaci neitki i toliko neuredni da je teko razumeti... 22. Petrovi pismeni zadaci su kvalitetni, uredni i itki, ali za svoj uzrast vrlo loe ita. 23. Milan veoma sporo pie. esto ne uspeva da prepie tekst sa table, a i kontrolne zadatke (pisani rad) ne uspeva da zavri do kraja asa. Uoavate da sve to uradi je tano i uredno. 24. U jednom odeljenju primetili ste uenika koji na pismenim proverama daje odline rezultate, ali kada ga prozovete da odgovara, vrlo se teko izraava i poinje da muca. 25. Kada postavite pitanje uoavate da se jedan uenik nikada ne javlja. Ako ga prozovete, on se vrlo teko izraava, sporo govori, teko nalazi prave rei i ponekad zauti usred reenice. Njegovi pismeni radovi su dosta dobri... 26. U kolskom dvoritu zatiete tri deaka koji tuku svog vrnjaka. 27. U kolskom dvoritu zatiete jednog deaka koji tue drugog deaka koji je mlai od njega. 28. Primetili ste da je za vreme velikog odmora jedno dete uvek izdvojeno od ostalih, samo je i ne igra se sa ostalom decom... 29. Jedan uenik Vam se poverava kako ga svi izbegavaju, niko nee da se drui sa njim, uvek sedi sam, zadirkuju ga i nazivaju pogrdnim imenima. 30. Marija Vam se poalila da je njena najbolja drugarica svima ispriala neto to je ona njoj rekla u poverenju, a tie se loih odnosa izmeu njenih roditelja. Sada je Mariji neprijatno. 31. Deca Vam se poveravaju. ale se na jednog nastavnika koji ih esto naziva pogrdnim imenima i vrea. 32. Deca Vam se poveravaju. Zamolili su Vas da pitate jednog nastavnika da odloi najavljeni kontrolni zadatak, jer nisu stigli da se spreme. 33. Planirali ste realizaciju asa u prirodi. Sve ste pripremili, deca su dola bez knjiga i svesaka i oekuju as izvan uionice. Poela je kia... 34. Primetili ste da uvek kada radite grupnim oblikom rada, dva uenika se vrlo retko ukljuuju u rad. Uglavnom sede i pasivno posmatraju rad drugih uenika ili su zabavljeni nekim svojim poslom koji nije u vezi sa zadatkom. 35. Usred asa upada uenik koji nije iz tog odeljenja i ponaa se neprikladno, poinje da vie galami, govori rune rei... 36. Zavrili ste jednu oblast koja je bila interesantna uenicima. elite da organizujete diskusiju u kojoj e uestvovati svi uenici. Postavljate pitanja, ali jedan uenik stalno insistira da on daje odgovore i svoje miljenje. Ostali uenici se ne javljaju...

Page 20 of 21 37. Primetili ste da jedan uenik, dok Vi predajete, gleda pravo u Vas, miran je ali Vam se ini kao da nije prisutan, misli mu lutaju... 38. Dali ste kontrolni zadatak posle jedne obraene celine, jer elite da proverite koliko su uenici savladali. U jednom trenutku spazite jednog uenika koji prepisuje od druga pored sebe. Priete i pogledate njegov zadatak i uoite da je sve do tada isto napisano kao i kod njegovog druga. 39. Pregledali ste kontrolni zadatak koji ste prethodnog asa dali uenicima posle preene oblasti. eleli ste da proverite koliko su savladali date sadraje, jer Vam je to veoma vano da se oslonite na ta znanja kod obrade naredne oblasti. Od 30 zadataka, 21 ste ocenili slabom ocenom... 40. Primetili ste da se Jovan esto ali da ga boli stomak ili glava, to se najee deava kada ispitujete uenike ili kada zadate kontrolni zadatak... 41. Uoili ste da jedan uenik sasvim solidno radi u koli. Proseno je aktivan, zavrava zadatke na vreme i postie prosene rezultate. Ono to Vam pada u oi je da ne radi domae zadatke. Skoro uvek ima neki razlog kojim pokuava da se opravda... 42. Blii se kraj prvog polugodita i Vi realno sumirate ocene u dnevniku i pokuavate da izvedete zakljune ocene. U jednom trenutku uoavate da u jednom odeljenju neete imati ni jednu peticu, a u ostalim odeljenjima je taj broj po vama zadovoljavajui... 43. Tokom utvrivanja gradiva jedan uenik je dao pogrean odgovor. Pitanje ste postavili drugom ueniku i on je dao isti odgovor. Kad ste rekli da to nije tano, svi uenici su u jedan glas povikali: Vi ste nam tako rekli!... 44. Kada ste ocenjivali pismeni zadatak primetili ste da je uenik prepravio ocenu u svesci sa prethodnog pismenog zadatka. Proverili ste u dnevniku i konstatovali da ste Vi dobro upisali vau ocenu... 45. Vaa koleginica je bila odsutna, a Vi ste bili u mogunosti da je zamenite. Niste to znali ranije da biste se posebno spremili za as, ali ste pogledali u dnevnik i na osnovu onoga to je zapisano smatrali ste da neete imati tekoa da realizujete taj as. Deslio se da su uenici na veinu Vaih pitanja odgovorili da to ne znaju jer to nisu uili... 46. U odeljenju gde predajete doao je novi uenik. Dobili ste podatke da je zbog slabog uspeha i nedolinog ponaanja premeten iz druge kole. Ulazite u razred i zatiete tuu u kojoj uestvuje nekoliko uenika. U toj grupi se nalazi i novi uenik koga sreete prvi put. 47. Poveli ste svoje uenike da pogledate u biskopu film koji je tada bio jako aktuelan. Uenici su se jako radovali i svi su jedva doekali taj dan. U bioskopu su se uenici ponaali vrlo nepristojno, galamili su, dovikivali se, preskakali klupe... Niste mogli da ih obuzdate. Nekako se sve to dobro zavrilo i sutradan se sreete sa svojim uenicima. 48. Na dan otvorenih vrata dolazi roditelj koji kae da njegovo dete ulae veliki rad ali ne postie uspeh koji roditelj i dete oekuju, ele. 49. Dolazi Vam roditelj koji kae da su Vai zadaci veoma zahtevni i teki i nezadovoljan je ocenom svog deteta. 50. Dolazi Vam roditelj na dan otovrenih vrata i poinje da vie da se prema njegovom detetu ponaate nekorektno i da ga mrzite. 51. Tokom asa ulee jedan roditelj i poinje da vie na dete iz odeljenja, napadajui ga da je maltretirao njegovo dete. 52. Na roditeljskom sastanku Vam dolazi roditelj neprikladno obuen za tu situaciju. 53. Marija vam se pozalila da je njena najbolja drugarica svima ispricala nesto sto je ona njoj rekla u poverenju, a tice se losih odnosa izmedju njenih roditelja.Mariji je neprijatno. 54. Deca vam se poveravaju. Zale se na jednog nastavnika koji ih cesto naziva pogrdnim imenima i vredja. 55. Deca vam se poveravaju. Zamolili su vas da pitate jednog nastavnika da odlozi najavljeni kontrolni zadatak ,jer nisu stigli da se spreme. 56. Planirali ste realizaciju casa u prirodi.Sve ste pripremili,deca su dosla bez knjiga i svezaka i ocekujucas van ucionice.Pocela je kisa...

Page 21 of 21 57. Primetili ste da uvek kada radite grupnim oblikom rada,dva ucenika se vrlo retko ukljucuju u rad.Uglavnom sede i pasivno posmatraju rad drugih ucenika ili su zabavljeni nekim svojim poslom koji nije u vezi sa zadatkom. 58. Usred casa upada ucenik koji nije iz tog odeljenja i ponasa se neprikladno,pocinje da vice,galami,govori ruzne reci... 59. Zavrsili ste jednu oblast,koja je bila interesantna ucenicima.Zelite da organizujete diskusiju u kojoj ce ucestvovati svi ucenici.Postavljate pitanja,ali jedan ucenik stalno insistira da on daje odgovore i svoje misljenje,ostali ucenici se ne javljaju... 60. Primetili ste da jedan ucenik,dok vi predajete,gleda pravo u vas,miran je,ali vam se cini kao da nije prisutan,misli mu lutaju 61. Dali ste kontrolni zadatak posle jedne obradjene celine jer zelite da proverite koliko su ucenici savladali.U jednom trenutku spazite jednog ucenika koji prepisuje od druga pored sebe.Pridjete i pogledate njegov zadatak i uocite da je sve do tada isto napisano kao i kod njegovog druga... 62. Pregledali ste kontrolni zadatak koji ste prethodnog casa dali ucenicima posle predjene oblasti.Zeleli ste da proverite koliko su savladali date sadrzaje jer vam je to veoma vazno,da biste se oslonili na ta znanja kod obrade naredne oblasti.Od 30 zadataka,21 ste ocenili slabom ocenom... 63. Primetili ste da se Jovan cesto zali da ga boli stomak ili glava,to se najcesce desava kada ispisujete ucenike ili kada zadate kontrolni zadatak... 64. Uocili ste da jedan ucenik sasvim solidno radi u skoli, prosecno je aktivan, zavrsava zadatke na vreme i postize prosecne rezultate.Ono sto vam pada u oci je da ne radi domace zadatke.Skoro uvek ima neki razlog kojim pokusava da se opravda... 65. Blizi se kraj prvog polugodista i vi polako sumirate ocene u dnevniku i pokusavate da izvede zakljucne ocene.U jednom trenutku uocavate da u jednom odeljenju necete imati nijednu peticu, a u ostalim odeljenjima je taj broj po vama zadovoljavajuci.

Komisija vodi razgovor sa kandidatom na sledei nain: ''Razmislite o ovoj situaciji i odgovorite ta biste uradili ukljuujui i sledea pitanja: 1. ta biste u ovom trenutku uradili? 2. Koje korake biste preduzeli, napravili? 3. Koga biste konsultovali?''